ekologija seminarski zagadjenje i zastita vode

7/18/2019 Ekologija Seminarski Zagadjenje i Zastita Vode

http://slidepdf.com/reader/full/ekologija-seminarski-zagadjenje-i-zastita-vode 1/16

Ekološki menadžment Zagađenje i mere zaštite vode

1. UVOD

Voda je osnovni preduslov za život svih živih bića na Zemlji. Da bi živa bićamogla da žive normalno, voda u kojoj žive ili voda koju koriste mora imati prirodanhemijski sastav i prirodne karakteristike. Kada se usled čovekovog delovanjaznačajno promeni hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju, kažemo daje voda zagađena.

Značaj vode za ljude, za sav živi svet, za ekosistem, za planetu kao elinu,veoma je veliki i mnogostruk počev od toga da je voda uslov života pa do mnogihdrugih !unkija."rema tome voda je# osnov života i medijum odakle je životpoteko, neophodna namirnia za kompletnu bioenozu uključujući i čoveka, izvorhrane i neophodnih minerala, predmet rada i sredstvo za rad, sredina za mnogežive organizme, izvor energetskih resursa, mesto rekreaije.$ajvažnije od svega je

da je uslov života a prema podaima. %vetske zdravstvene organizaije, danas jeveć kritična situaija sa rezervama čiste vode i to kako stajaćih i tekućih tako ipodzemnih koje se koriste kao voda za piće.

&ista voda se sve vise smanjuje i degradira na razne načine, a najvi'eudelom čoveka sa svijim aktivnostima odnosno ve'tačkim zagađivanjem.

1




2. VODA I ZNAČAJ VODE

(a koliko se to činilo dalekom proslo'ću, voda je izvor i kolevka života, na'apramajka. %vakome od nas je sre poelo da kua u vodi i tek izbaiv'i je, udanulismo prvi put ovozemaljski zivot.

Voda čini oko )*+ naseg tela. -+ na'e planete čini voda, koja održavaelokupan život na Zemlji biljni i životinjski. &ovek može znatno duže da izdrži bezhrane nego bez vode. Zavisno od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko -dana, bez vode bismo jedva sastavili jednu nedelju i to u zavisnosti od klimatskihuslova u kojima bismo se nasli. /ubitak vode ili dehidraija može biti opasna zasvako živo biće a za čoveka gubitak 0-+ vode praktično znači smrt. 1 uslovimadehridaije krv se zgru'ava a sre napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnukoličinu kiseonika. 2ko takvo stanje potraje sre prestaje da radi, krv postane

previse gusta. Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom su 0,* do 3l. %amim tim'to je toliko važna ona direktno određuje ne samo razvoj živih bića, već je njomodređen napredak elokupne ljudske zajednie.

"otrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemljia njena se količina uprkos rastućim promenama ne menja. %tatistički podai suzastra'ujući. 4ni nam govore da će do 0-0* godine 053 stanovni'tva osetiti ozbiljannedostatak vode, već sada prema podaima stručnjaka 0,* milijarde ljudi nemaobezbeđenje osnovne higijenske uslove zbog nedostatka vode, a čak vi'e od *miliona ljudi godi'nje umire usled zagađenja vode. 4va istina je zastra'ujuća jersmo sve bliže vremenu kada će potreba za vodom prema'iti njene zalihe.

6ksperti nagla'avaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, 'to jedirektno povezano sa drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ilipestiida i drugim materijama kojima se zagadjuje zemlji'te.%matra se da je bombardovanje 7888 god. zahvaljujući kori'ćenjem muniije saosiroma'enim uranijumom, znatno zagadilo mnoge kra'ke izvore i vrela pojugoistočnoj %rbiji.

%ve 'to zagadjuje zemlji'te kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjujeih. %tepen zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba zavodom, naprotiv ti parametri su u porastu.

$ije samo u pitanju pro!it, prinos sa polja, skladi'tenje deponija već kada jeo na'im prostorima reč nemar pre svega. 1 %rbiji gotovo da nema standardnouređenih deponija. $eodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se taproblematika stavlja u drugi plan dovode do toga da se zalihe pitke vode trajnouni'tavaju jer se podzemne vode mogu za'tititi od povr'inskih zagađivačaizgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom vode, 'to je mnogo vi'e od estetikei mnogo bliže razumu.

$ekontrolisana seča 'uma je takođe jedan od bitnih činilaa ovog problema,pogotovo kada je reč o izvori'ima koji je sve manje i sve su manje čista. %tručnjai

predlažu plansko po'umnjavanje, !ormiranje povr'inskih akumulaija i za'tituizvori'ta reka.%ve je veća opasnost od posledia koje su čini se neizbežne.

2




%tručnjai elog sveta jedinstveni su u porui da postoji ne'to 'to možemoučiniti kao pojedini. 2 to je da vodu 'titimo i 'tedimo, svakodnevno u svakoj priliiu kojoj se nadjemo. 9o treba da bude sastavni deo vaspitanja dee, jer će oni bititi koji će osetiti posledie zapostavljanja tog velikog, globalnog problema.

Značaj vode za biljke

Voda je veoma značajna za biljni svet. Vodene biljke se najlak'e snabdevajusa vodom. 1 vodenoj sredini rastvorene su mnoge korisne stvari, te biljka lakoapsorbijom dolazi do njih. (eđutim,biljke na kopnu često ne mogu lako doći dovode, jer imaju pote'koća da je u dovoljnoj meri izvuku iz zemlji'ta.

Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekolo'kih !aktora, dok je za vodenebiljke njihova životna sredina. Kod kopnenih biljaka voda stalno protiče od korenaka listovima. 9aj proes se uspostavlja transpiraijom, pri kojoj sa transpiraionihpovr'ina stalno isparava jedna količina vode. Kretanjem vode kroz biljku, biljka

pod pritiskom vode stoji uspravno. 2ko biljka zbog su'e izgubi veću količinu vode,ona vene i naginje se.

:sparavanjem vode dolazi i do hlađenja biljke, 'to je važan preduslov opstankabiljke u tropskoj klimi. "romet vode u bilji naziva se jo' i vodeni režim biljke, kojise u su'tini sastoji iz tri proesa#

• "rimanje vode iz zemlji'ta• 9ransport vode tkivima korena, stabla i listova i• :sparavanje vode preko nadzemnih organa ; transpiraija

4dnos između unete i isparene vode naziva se vodni bilans biljke.

%lika 7. Značaj vode za biljke

3




<ivotinje

Voda ima veliki značaj za život životinja. Voda je prvobitna životna sredina ukojoj je život nastao, pa je razumljivo 'to postoji ta uzajamna veza, a posebnoza one životinje čiji je ona životna sredina.Voda se nalazi u unutra'njosti organizma životinja. %adržaj vode u organizmuživotinja varira od *- ; 83+ i razumljivo, najveći je sadržaj u vodenimorganizmima.

%isari veoma te'ko podnose gubitak vode. Dolazi do uginuća ukoliko sadržajvode u organizmu padne za 7* ; 0-+. $eke životinje kao,npr, puževi mogupreživeti i sa gubitkom vode od )*=>-+.

%lika 0. Znaaj vode za zivotinje

?jude

1 organizmu odraslog mu'karaa sadržaj vode je )-@7*+ a kod žena **@7*+,'to znači da voda predstavlja jedan od osnovnih uslova opstanka čoveka na

Zemlji. Zavisno od klimatskih uslova potro'nja vode za održavanje života krećese od 3 ; 70 l5dan.Voda je daleko najbogatija komponenta svih živih organizama i ima

!undamentalan značaj u održavanje kako strukture, ako i !unkije svih tkiva,odnosno ćelija kao osnovnih jedinia žive materije. $euno'enje vode dovodimnogo brže do smrti nego neuno'enje hrane. 1 slučaju neuno'enja vode dolazido smrti već posle nekoliko dana, po'to organizam izgubi 7-=0-+ od elokupnogvolumena svoje tečnosti. 1 slučaju neuno'enja hrane, život se održava nekolikonedelja, uprkos gubitku elokupnog masnog tkiva i oko *-+ tkivnih proteina."roenat vode u ljudskom organizmu je različit u različitim tkivima, odnosnoorganima. (ože se reći da se najveća količina vode vode u telu nalazi u koži i

mi'ićima, a najmanje u skeletu i adipoznom tkivu. (u'kara težine od - kgsadrži u koži 8l vode, u mi'ićima 00l, skeletu 0,* l, u krvi ,)*, i u masnomtkivu -, l. :ako sre, pluća, bubrezi i mozak sadrže visok proenat vode, ipak jenjihov udeo u masi organizma manji.

%lika 3. Značaj vode za ljude

4




3.0 ZAGAĐIVANJE VODE

"rema poreklu vode mogu da se podele na #

=povr'inske =podzemne =atmos!erske

"ovr'inske vode su reke, jezera, mora, potoi, bare, okeani. 9o je vodaprirodnim putem stvarana i održavana. "ovr'inske vode se obnavljaju padvinama iliiz izvora podzemnih voda.

"odzemne vode su izvori'ta koja se nalaze ispod povr'ine zemlje i koje sepovremeno dopunjavaju atmos!erskim padinama i povr'inskim vodama koje prodiruu vodonosne slojeve.4ve su vode prorodno čiste i koriste se kao voda za piće.

2tmos!erske vode su u obliku padavina # rose, snega, grada i kao takve

dospevaju na zemlji.$ajveću ulogu u zagađvanju vode ima čovek sa svoji aktivnostima 'to spada uve'tačko zagađivanje.:ako voda prekriva A zemljine povr'ine, problem vodepostaje sve veći i op'ti=međunarodni. Ve'tačke zagađivae možemo podeliti u dveosnovne grupe#

aB konentrisane zagađivače Cizvori zagađenjaBbB rasute izvore zagađivanja.

aB Konentrisani zagađivači vode su obično razni objekti u kojima se obavljaneka delatnost i ljudska naselja.4na su obično loirana na obalama reka jezera ilimora. $jih je lako uočiti i evidentirati. $ajče'će su to#

:= urbana naselja::=industrijski objekti# hemijski bazne i prerađivačke, metalne i

metaloprerađivačke, za preradu ruda, prehrambene industrije, eluloze i papira,tekstilne industrije, proizvodnje građevinskg materijala, proizvodnja deterdženta

:::= energetski objekti# termoelektrane, toplane, nuklaerne elektrane,prerada na!te, prerada uglja, hidroenergetski objekti

:V= poljoprivredni objekti za tov stokeV= deponije ; smetli'ta

bB u rasute izvore zagađivanja spadaju# hemizaija tla Cpestiidi i azotnađubrivaB, deponije industrijskog otpada, deponije komunalnog smeća, transport itransportna sredstva, lokaije za eksplataiju 'ljunka i peska.

4tpadne vode su najče'će bezvredne materije koje su u obliku tečnih,suspendovanih i koloidnih rastvora odstranjenih iz naselja i industrijskih objekata.(ožemo ih podelitii u tri osnvne grupe#

7B otpadne vode iz ljudskih naselja koje potiču od ljudi i životinja0B industrijske otpadne vode3B atmos!erske vode=dobijene spranjem zemlji'ta

5




3.7.7 K4(1$2?$6 49"2D$6 V4D6

1rbana naselja zagađuju vode preko svojih kanalizaionih izliva koji sedirektno ulivaju u reke, jezera ili mora.1 kanalizaionim otpadnim vodama može senaći razne organske tečnosti, deterdženti, ali i hemijska sredstva jer mnogobrojnemanje industrijske i zanatske organizaije svoje otpadne vode priključuju nakanalizaiju naselja. 4tpadne vode od ljudu, životinja mogu da budu veoma opasnejer mogu da izazovu bakteriolo'ku zagađenost vode, 'to dovodi do hidričnihepidemija. Kako ove vode potiču od izlučevina, od umivanja, kupanja i organskihotpadaka hrane te one sadrže veliki broj klia. (eđu njima se nalaze i one revnih,zaraznih virusnih, bakteri'kih i parazitskih bolesti. $ajveći broj klia se izlučujupreko ljudskih !ekalija. 1 digestivnom traktu čoveka živi 8,*+ 6 soli humanogporekla i 0*+ nehumanog , a u spoljnoj sredini je obrnuto.

%lika . :zumrli riblji svet kao posledia zagadjivanja

Komunalne otpadne vode sadrže organske materije u koje spadaju# !iziolo'keizlučevine ljudi, pomije i ostai hrane, a uz to ima i neorganskih materija kojepotiču od sredstva za pranje, raznih deterdženata i čvrstih komada različitogsastava. %apuni i deterdženti su povr'inski aktivna jedinjenja koja menjajupovr'inski napon vode i konentri'u se na povr'inu vode. %a promenom povr'inskog

napona vode menja CsmanjujeB se razmena kiseonika sa vazduhom i dalje, zbogsmanjenja količine kiseonika u vodi dolazi do izumiranja živog sveta u njoj 'to opetpodstiče anaeroban proes. %intetičke povr'inske aktivne materije su postojane uvodi i njihova razgradnja može da potraje i do nekoliko mesei. 2tmos!erskeotpadne vode putem padavina , ki'ne i otopljenog snega sa sobom nose raznazagađenja. 2tmos!erske vode kao i voda za pranje ulia spiraju razne rasutezagađujuće materije i odnose ih u mora, jezera, reke. 4ne najče'će sadrže sul!ate,hloride, nitrate, na!tu , ulja, razne otpatke i niz drugih organskih i neorganskihjedinjenja. 4sim otpadnih voda koje kanalizaiono sistemom dospeva u reke,zagađenja mogu da potiču i od podzemnih voda ukoliko su one zagađene. (eđutimmnogo je gora situaija kada o'tećena kanalizaija zagađujuje podzemne vode kojese koriste za piće. 4sim otpadnih voda iz domaćinstva u kanalizaiji se mogu naćimnogi drugi zagađujući elementi i jedinjenja koja potiču od raznih radionia,zanatskih radnji i industrija.

6




3.7.0 :$D1%9:E%K6 49"2D$6 V4D6

:ndustrijski objekti kao 'to su# hemijsko=bazni, metalur'ki, za preradu ruda,prehrambeni, eluloze i papira, tekstilni građevinskog materijala izlivaju sveotpadne vode posle tehnolo'ke upotrebe. 4ve vode su često agresivne sa velikimbrojem otrovnih materija sa uljem. :ndustrijske otpadne vode svakim danompostaju sve veći problem jer su veliki zagađivači povr'inskih voda a preko njih ipodzemnih. $jihov sastav i toksičnost zavise od vrsta industrije. $ajznačajnije inajče'će otpadne vode su sledeće# prehrambeno prerađivake industrije, mlekara,klania, tekstilne industrije energetskiih i termoenergetskih objekata, hemijskeindustrije, metaloprerađivačke industrije.

4tpadne vode prehrmbene industrije u sebi sadrže ostatke od proesa pranjamaeriranim sadržajem pulpe, zatim ogranskim ostatima od voća , povrća, granulaskroba pa i neorganskih ostataka zemlje i peska.

4tpadne vode mlekara sadrže deo mleka, zatim nerastvorene proteine,

kapljie masnih rastvora, 'ećera. 4sim organskih ostataka u ovim vodama se mogunaći i sredstva za pranje, održavanje i dezin!ekiju. 1 njima se nalaze# azot,!os!atne kiseline i kalijum 'to dovodi do opadanja pF vrednosti vode na 0=3.

4tpadne vode klania sadrže uglavnom organske materije podložneraspadanju. 9o su masti delovi kože, čekinja, krvi, balega slame i dr. 4ne doprinosevelikom zagađenju potro'njom kiseonika, stvaranju gljivia.

:z industrije za proizvodnju deterdženata u vodu dospevaju supstane kojesu povr'inski aktivne pa menjaju povr'inski napon vode. 4vo su obično sul!atirazličitih organskih jedinjenja, soli, supstituioni derivati !enoli ili slično, anajznačajniji su poli!os!ati, soli polimerizovane !os!atne kiseline. Kad se nađu uvodi oni ometaju razmenu kiseonika između vazduha i vode.

:ndustrijske otpadne vode kao konentrisani zagađivači zagađuju vode dvemavrsta zagađujućih materija#

aBorganskimbBhemijskim

aB $ajveći zagđivači organskim materijma pored domaćinsta su prehrambenaindustrija# mesne prerađevine, prerade sećerne repe, voće i povrće, elulozepapira i sl.

"reko ovih zagađivača u vodu dospevaju i koli!ormne bakterije, jer svipomenuti zagađivači istovremeno sa tehnolo'kim vodama izbauju i kanalizaioneotpadne vode. "reko ovih bakterija u otpadnim vodama se mogu naći i drugipatogeni mikroorganizmi koji predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje.

4rganska jedinjenja kao zagađivači vode mogu različito da deluju na kvalitetvode u zavisnosti od njihove razgradnje. 1 vezi sa tim njihoviim dejstvom ima ihnekoliko vrsta#

=organske materije koje se brzo razgrađuju u vodi=organske materije koje ne podležu razgradnji=organske materije čija se razgradnja odvija sporo

7




=organske materije čije je dejstvo toksično(aterije koje se razgrađuju u vodi utiču na potro'nju kiseonika u vodi. 4d

toksičnih materija najče'će se nalaze !enoli kao sporedni produkti niza proesa uindustriskoj preradi.

bB$ajveći zagađivači hemijskim sredstvima su hemijska i metalska industrija.1 vode preko ovih objekata dospevaju toksični i agresivni elektroliti kao 'to suijanidi hromiti i joni te'kih metala, mineralne kiseline i alkalije.

$ajveće 'tete rekama nanose pogoni#

=hemmijske industrije sa oko 0-+ ukupne količine otpadnih voda=rna metalurgija 0*+=eluloze i papira 7+=prehrambene industrije7+

=obojeni metali >+4tpadne vode hemijske industrije mogu se podeliti na #

=tipične=spei!ične

Zagađujuće materije u vodi kao i u vazduhu, mogu da budu one koje senajče'će javljaju, odnosno stalne, javljaju se u većini !abrika, pa su zbog togatipične. 9akve su npr. kiseline. Drugu grupu zagađujućih materija pretstavljajuhemijske supstane koje su spei!ične za jednu vrstu !abrike.

1 nekim otpadnim vodama hemijske industriije mogu istovremeno da senađu organske i neorganske zagađujuće materije. $ajveći zagađivači neorganskimmaterijama su !abrike kiselina. 4vi zagađivai deluju na promenu pF vrednosti uvodama.

4d mnogih industrijskih zagađivača može se istaći da je industrija elulozejedan od najvećih. 4tpadne vode eluloze sadrže organske i mineralne materije.9amna boja ovih voda potiče od rastvorljivih ligninskih materija, a koje se i unajvećim razređenjima ne mogu izbeći. 4tpadne vode pogona papira sadrže jo' ikaolin, sul!id aluminijuma, keljivi i eluozna vlakna

3.7.3 2/4=K4"?6K% Cratrstvo,stočarstvo i prerada hraneB

Visoko organsko zagađenje, nutrijenti, pestiidi, stajsko đubrivo, otpad odprerade hrane.

8




3.2 ZAGAĐIVANJE VODA OTPADNIM VODAMA TERMOENERGETSKIHOBJEKATA

1 iklusima tehnolo'ke proizvodnje energije u toplanama,termoelektranama, ra!inerijama na!te, pri havarijama prilikom transporta, putemotpadnih voda ili direktnim izlivanjem sadržaja, u vode stižu mnogobrojnezagađujuće materije koje su na različite načine 'tetne za sredinu u koju dospevaju.iz termoenergetskih objekata u vode stižu nekoliko vrsta opadnih voda.

=agresivne vode sa sadržajem sumpora, jakih kiselina, baze, deterdženti=otpadne vode za sadržajem masti i ulja=voda sa sadržajem 'ljake i pepela=otpadne vode sa rashladnim tornjevima sa velikim sadržajem soli, mulja :

!os!ora=sanitarne vode sa velikim sadržajem !enola

Kao veoma opasni , uz to potvrđeni kao izaivači kanerogenih oboljenjaukoliko u kružnom toku stignu u vodu za piće, računaju se poliiklični ugljovodoniiu čiju grupu spadaju i mazivna ulja. %amo 7l ulja moze da zagadi 7 milion litaravode.

"ri proizvodnji koksa nastaju mnogobrojni zagađivači. $jihov sastav uotpadnim vodama je razičit i zavisi od#

=vrste uglja=tehnolo'kog postupka koksovanja=sadržaja drugih elemenata u uglju

1 tehnolo'kom postupku stvaraju se razne zagađujuće materije prilikom

aBhlađenja gasova bBprečisćavanja gasova Bga'enja i hlađenja usijanog koksa

%lika *. Veliki industrijski zagađivači

9




"ri hlađenju gasova izdvaja se voda i veliki broj tečnih i čvrstih materija isedimenata, koji odlaze u reke. "reči'ćavanje gasova vr'i se apsorbijom. 9omprilikom stvaraju se mnogi hemijski agensi. "osle proesa koksovanja, usijani koksse gasi i hladi polivanjem vodom. 1 nastaloj pari gasova i vode ima mnogih 'tetnihelemenata a prilikom hlađenja pare i gasova stvaraju se nove količine zagađenihvoda. 1 njima ima# organskih i neorganskih jedinjenja pra'ine i uglja.

9ermička zagađena voda nastaje na dva načina# ili iz otpadnih voda i iztehnolo'kog postupka hlađenja uređaja proizvoda ili nusprodukta. &esto zagađenjevode, izmene temperature rečnih tokova do grania nepovoljnih za život. :zmenatemperature u vodi za poslediu ima#

=ugrožavanje života akvativnog sveta =utiče na promenu hemijskog sastava vode.

$ajveći izvori toplotnog zagađenja su termoelektrane i nuklearne elektrane.4sim termičkog zagađenja iz tornjeva termoelektrana, emituju se vidljivi oblak

vlage zasićenog vazduha. 4n može da ima razne nepoželjne posledie, jer jedandeo neisparive vode u vidu sitnih kapljia koje sadrže sve organske i neorganskenečistoće koje ima rečna voda, rasprsuju se u okolinu tornja i ugrožavaju je.

3.3 ZAGAĐUJUĆE MATERIJE SA POLJOPRIVREDNIH POVRŠINA

"oljoprivredni objekti za tov stoke kao i za preradu mesa takođe svojeotpadne vode, a sa njima često i čvrste otpatke izbauju u vode. $a ovaj načindolazi do velikog bakteriolo'kog zagađenja.

$ajveća zagađenja povr'inskih voda dolazi spiranjem zemlji'ta sa

poljoprivrednih povr'ina tretirane hemijskim đubrivom i pestiidima. 4d njih uvode dospevaju velike količine raznih metala kao 'to su olovo, arsen, selen,kadmijum, živa, a od đubriva azot : !luor.

Zagađivači povr'inskih voda poreklom od poljoprivrede su uglavnom#=mineralna đubriva=pestiidi

Količine pestiida u vodi su velike. $jihovi izvori su rasuti, a način njihovogdolaska u vodu su mnogobrojni.$jihovo prisustvo u vodi zavosi od#

=rezistentnosti=od količine uptrebljenih pestiida4snovni proes u vodi koji dovodi do razlaganja jedinjenja jeste hidroliza.

4na zavosi od# vrste jedinjenja i pF vode. "roes hidrolize pestiida je reakijaizmeđu pestiida i vode. ezistentnos pestiida karakteri'e vreme poluhidrolize tj.potrebno vreme da se od prisutne količine razloži polovina. Za ovo je potrebno odnekoliko dana do nekoliko mesei.

4sim ovih pestiida koji brzo dospevaju u povr'inske vode, oni koji bududugo zadržani u zemlji'tu izvor su stalnog : dugotrajnog zagađenja vode.

4sim pestiida i mineralnog đubriva i drugih sredstava za uni'tenje'tetočina, rasutih izvora od poljoprivredne proizvodnje ima jo' veoma veliki broj.

Zagađenost povr'inskih i podzemnih voda potiče jo' i od !ekalija i stajskog đubriva.

10




3.4 RASUTI IZVORI ZAGAĐIVANJA

asute izvore zagađivanja voda a naročito rečnih tokova nije lako utvrditiniti izračunati njihov ukupan doprinos op'tem zagđenju. 9o su# razne deponijesmeća, hemizaija tla, lokaija za eksplataiju peska i 'ljunka, havarija prilikomtransprtovanja 'tetnih i opasnih materija, a naročito na!te i njenih derivata.

aB azne deponije smeća

(noge industrijske organizaije kao i naselje, svoje deponije otpadnogmaterijala loiraju na obalama reka. $a ovm smetli'tima stvaraju se novanepredviđena i neispitana jedinjenja koja daju svoj doprios zagađenju rekapriobalnih voda. $ije redak slučaj da se smeće izlučuje direktno u reku. :spodotpadnog materijala stvara se gust tamni !iltrat najče'će otrovnog sastava od

izbačenog otpada, te kao tečan prodire u dubine zagađujući podzemna izvori'tavode za piće koje su zakonom spojenih sudova povezani sa rekom pa se na tajnačin vr'i dvostruko zagađenje.

Giltrat je tamno mrk !luid s povećanim sadržajem nitrata, hlorida i sul!ata. 1njemu ima mnogo biolo'ki nerazgradljivih 'tetnih materija. %ve ove materijeatmos!erskim padavinama prodiru u podzemne vode, a preko njih u povr'inske, iliputem spiranja idu direktno u povr'inske. 9eži slučaj je kada ovakav !luid dospe ujezera gde je zbog mirovanja vode otežan proes samopreči'ćenja.

bB Femizaija tla

%piranjem zemlji'ta sa poljoprivrednih povr'ina, zatim in!rastrukturnihobjekata i gradskih povr'ina, koje nemaju regulisanu kanalizaiju za prikupljanjeamos!erskih voda, razna hemijska sredstva mogu doći do vode. %vojim sastavom ikoličinom, ona remete hemizam, kako direktno povr'inskih voda tako i njihovimobalama.

B ?okaije za eksplataiju peska i 'ljunka iz rečnog korita

Zbog povećanja potrebe za izgradnjom naselja, industrija, poveana je :potreba za eksplataijom peska i 'ljunka iz rečnih korita. 4snovni sastojak beton zagradnju su# ement i kameni agregat. Kao kameni agregat najče'će se koristiprirodni 'ljunak i pesak dobijen iz rečnog korita.

4gromni bageri skidaju i na obalu prenose velike količine, dugo stvaraneoblutke kamena raznih veličina. "ri njihovoj eksplataiji negativni e!ekti su#zahvataju se i drugi zemljani biljni mterijali, remete kvalitet podloge za život iishranu akvatičnog sveta, povećanjem dubine reka na nekim mestima i 'irenjemkorita osiroma'uju se obale, stvara se 'iroko i sterilno rečno korito, menja se iremeti pejzaž, sve to utiče na brojnost i vrstu bioenoze.

dB Doprinos havarija u industrijskim pogonima i prilikom transportovanja'tetnih i opasnih materija je sve veći problem.

11




7B "ri radu transportnih polovnih objekata zagađenje vode nastaje od dimovai pogonskih goriva i čisćenjem i podmazivanjem uređaja.

0B"rilikom utovara i istovara tereta dolazi do izvesnog rasipanja i prlivanjaposebno na!te i njenih derivata.

3B :z plovnih objekata izbauju se razne vrste otpadatka kao 'to su# otpadnevode iz sanitarnih uređaja, pepeo i suspendovane materije iz goriva, raznaambalaža i čvrsti otpadi, sredstva za pranje i druge razne otpadne tečnosti Cvodaza ispiranje rezervoara tankeraB.

%lika ). ?uka kao zagađivač povr'inske vode

B Favarije sudari, nesreće na plovnim objektima mogu da dovedu dopotpune ili delimičnog izlivanja transportnog materijala u vodu. "lovni objekti suvelike nosivosti pa može doći i do izlivanja nekoliko desetina hiljada tona, panjihovo potapanje može da izazove katastro!e ogromnih razmera.

*B Zagađenje vode može da nastane i zbog havarije drugih transportnihsistema# 'inskih, automobilskih i vazdu'nih. 9ada može doći do izlivanja tečnog

tereta koji dospeva u povr'inske vode.4d svih pomenutih opasnosti najče'će je izlivanje na!te i njenih derivata

najveća opasnost za povr'inske vode. 4vo je naročito opasno kada se radi oizlivanju 'tetnog materijala u vode koje naselja koriste kao sirovu vodu za piće.

12




. (66 Z2H9:96 V4D6

=%ve mere za'tite mogu se podeliti u 3 grupe#

7. %manjenje količine 'tetnih materijaI

"odrazumeva postavljanje odgovarajućih !iltera i posebnih sistema taložnika namestima gde se izlivaju otpadne vode, kao i obavezno hlađenje toplih voda preizlivanja u reku.

9reba za'titi vodene tokove i izvori'ta, postavljanjem đubri'ta i deponija daljeod vodotokova, smanjenjem upotrebe pestiida i đubriva u poljoprivredi, kao i

masovnim po'umljavanjem i čuvanjem zemlji'ta od erozija. 0. 6liminaija uzroka zagađivanja#

%manjene količine zagađujućih materija koje dospevaju do vodenih tokovaveoma je značajan vid borbe protiv zagađenja. 4no podrazumeva postavljanjeodgovarajućih !iltera i posebnih sistema taložnika na mestima gde se izlivajuotpadne vode. 4vde se podrazumeva i obavezno hlađenje toplih voda pre izlivanjau reku.

Veoma značajan vid sprečavanja zagađivanja vodenih tokova je i speijalna

za'tita izvori'ta, planiranje i postavljanje đubri'ta i deponija dalje od vodotokova,smanjenje upotrebe đubriva i pestiide u poljoprivredi, kao i masovnopo'umljavanje i čuvanje zemlji'ta od erozije.

3. "osebne mere či'ćenja vode mogu biti#

aB !"#$%&!bB '#()(*&!

aB Femijske mere podrazumevaju kori'ćenje hemijskih sredstava i hemikalijakoje se ubauju u vodu i neutrali'u opasne materije Cpostupak sterilizaije ; da bise smanjili in!ekijski agensi, neutralizaija ; smanjenje kiselosti, postupakhlađenja ; sniženje temperatureB .

bB Jiolo'ke mere se zasnivaju na kori'ćenju metabolizma mikroorganizama, pričemu oni svojim enzimima razgrađuju pojedine organske materije. 4vaj proesmože biti# aeroban i anaeroban.

13




P(%+,-& -/!#*$ (+-# (

Deli se na#

7Bprimarno,0Bsekundarno i3Bterijalno preči'ćavanje.

7B "rimarne !aze podrazumevaju kori'ćenje određenih mehaničkih sredstavaCre'etke, sedimentaija, !lotaijaB pri čemu se odstranjuje većina suspendovanihčvrstih čestia iz vode.

0B %ekundarne !aze obuhvataju uklanjanje čvrstih čestia iz neorganske soli.

3B 1 terijalnoj !azi se uklanjaju rastvorena neorganska jedinjenja Cnitrati, !os!atiBi biolo'ki nerazgradiva jedinjenja.

Htednja vode#

"odizanje nivoa op'te ekolo'ke svesti o značaju vode za opstanak je veoma važno.

4tvorena slavina u na'em domu u minuti potro'i 77 = 70 l vodeL

2ko pustimo da voda otiče iz slavine dok peremo zube, nepotrebno izgubimo oko- ; )- l vode.

2ko voda otiče dok se čovek brije, iz slavine isktekne oko - ; >- l vode.

2ko automobil peremo polivajući ga vodom iz gumenog reva potro'imo oko )-- lvode.

14




5. ZAKLJU6AK

$a eloj zemlji danas ima 7,* milijarda kubnih kilometara vode .4d toga je8,3 + slano. 4stalo je sveža voda, a od nje je + pod ledom na polovima iplaninskim glečerima. "odzemna voda predstavlja 00,+, a povr'inska -,3)+ slatkevode. 9ako za kori'ćenje ostaje samo 7+, a od toga je pola zagađeno. %vakog danau svetu umre oko 0* --- ljudi zbog nedostatka vode za piče ili bolesti izazvanimkonzumiranjem zagađene vode. Figijenski ispravnu vodu ima samo 00+ od elogčoveanstva.

Jroj stanovnika na na'oj planeti ubrzano se povećava kao i potreba zavodom, a njena količina se ne menja. Do 0-0*. godine dve trećine čovečanstvaosetiće ozbiljan nedostatak vode.

e'avanju ovog problema se mora prići 'to pre, jer je podzemna voda koja

je osnovni izvor vodo snabdevanja naselja, zagađenja do alarmantnih grania. "rvivodonosni slojevi su već nepotrebljivi, a 'tetne materije prodiru prema drugomsloju koji se trenutno smatra uslovno pogodnim za zahvatanje vode za piće.

Voda kao resurs jeste obnovljiva, ali se mora sprečiti dalje nekontrolisanozagađivanje, da bi se sačuvale postojeće reserve pitke vode i stvorili uslovi zaobnavljanje : popunjavanje istih.

9ako na sve ovo moramo odgovoriti rigoroznijim sprovođenjem zakona oza'titi životne sredine, međutim nije lako kontrolisati sve zagađivače pogotovorasute Cdivlje deponije koje čovek sam stvara svojim nemaromB pa tako se sve vi'e

mora raditi na edukaiji ljudi i podizanje svesti kod čoveka za očuvanjem životnesredine.

15




?iteratura#

= pro!.dr. (ara Mukanovi = 6kolo'ki izazov 6lit 7887

= pro! dr. %lobodan $e'ković ; 6kolo'ki menadžment

= NNN.Oikipedia.org5Kategorija#6kologijaPvoda

= http#55NNN.topvita.in!o5voda

16

http://www.topvita.info/voda

http://www.topvita.info/voda

ekologija seminarski zagadjenje i zastita vode

Documents