novi filmograf, broj 5-6

Календар догађаја

►Нови филмограф I 1

9–31. ја ну а ра 2008. Њу јорк , Музеј модер не умет но стиРе тро спек ти ва фил мо ва ре ди те ља Го ра на Па ска ље ви ћа у окви ру ко је је при ка за но 14 игра них и 2 крат ко ме тражна фил ма.

14–21. ја ну а ра 2008. Мо кра го ра, Ку стен дорфПо чео пр ви Ме ђу на род ни филм ски фе сти вал Ку стендорф, по све ћен аутор ском фил му. Фе сти вал ко ји је покре нуо ре ди тељ Емир Ку сту ри ца, под по кро ви тељ ством Ми ни стар ства кул ту ре Ср би је, отво рио је про сла вље ни ру ски филм ски ре ди тељ Ни ки та Ми хал ков. При ка за но укуп но око 50 фил мо ва. Го сти: Ни ки та Ми хал ков, Фа тих Акин и Ел ран Ко ли рин. На гра да „Злат но ја је“ за нај бољи филм до де ље на шпан ском ре ди те љу Хо зеу Е. Иглеси ја су за оства ре ње Из ме ђу. „Сре бр но ја је“ до де ље но је ен гле ском фил му Оп сед ну ти, а „Брон за но“ фран цу ском оства ре њу Као и сви дру ги.

16. ја ну а ра 2008. Бе о градДом син дика таПре ми је ра фил ма Bel le Epo que или п о след њи вал цер у Сара је ву ре ди те ља и сце на ри сте Ни ко ле Сто ја но ви ћа после 17 го ди на од за вр шет ка сни ма ња.

17. ја ну а ра 2008. Бе о градФилм Клоп ка ре ди те ља Ср да на Го лу бо ви ћа иза бран у ужи из бор од 9 оства ре ња ко ја кон ку ри шу за аме рич ку на гра ду „Оскар“ за нај бо љи филм ван ен гле ског го ворног под руч ја.

23. ја ну а ра 2008. Бе о градПо зо ри шни, ТВ и ра диоре ди тељ, те а тро лог, ре дов ни про фе сор глу ме и де кан Фа кул те та драм ских умет но сти Ог њен ка Ми ли ће вић Лу кач пре ми ну ла у Бе о гра ду.

Fan ta sma go rie 2008, ком пју тер ски 3D ри мејк фил ма Еми ла Ко ла Фан та зма го ри ја на пра вљен је по во дом сто го ди шњи це из ра де пр вог цр та ног фил ма (Па риз, 1908). Филм по ве зу је два сто ле ћа и пред ста вља син те зу тра ди ци о нал не и ком пју тер ске ани ма ци је. По сто ји и сте ре о скоп ска вер зи ја фил ма ко ја се гле да кроз цр ве нозе ле не на о ча ре. Че сти та мо ани ма то ри ма!

Ка лен дар до га ђа ја

2 I Нови филмограф◄


Филмографнови

Fan ta sma go rie 2008, ре жи ја Раст ко Ћи ри Ћ

24. ја ну а ра 2008. Бе о градОд по сле ди ца са о бра ћај не не сре ће ко ју је до жи вео 5. ја ну а ра пре ми нуо глу мац Ми лен ко За бла ћан ски.

26–29. ја ну а ра 2008. Бе о градСа ва цен тар4. Фе сти вал европ ског ду го ме тра жног до ку мен тарног фил ма „Се дам ве ли чан стве них“. При ка за но се дам европ ских до ку мен тар них фил мо ва у се лек ци ји Туе Стен Ми ле ра.

28. ја ну а ра 2008. Па ризБи о коп „Grand Rex“Прет пре ми је ра до ма ћег фил ма За вет ре ди те ља Еми ра Ку сту ри це.

30. ја ну а ра 2008. Бе о град,Пре ми је ра фил ма Чарлс тон за Ог њен ку ре ди те ља Уроша Сто ја но ви ћа.

1. фе бру а ра 2008. Бе о градМу зеј ју го сло вен ске ки но те кеНа ја вљен по че так про јек та ди ги та ли за ци је ар хив ске гра ђе Ју го сло вен ске ки но те ке ко ји ће би ти ре а ли зо ван из до на ци је Европ ске аген ци је за раз вој у из но су од два ми ли о на евра.

6. фе бру а ра 2008. Бе о градДел та си тиЗва нич но по чео да ра ди мул ти плекс „Стер си не мас“ са укуп но 1200 ме ста, ко ји се са сто ји од шест би о скоп ских дво ра на са нај са вре ме ни јом тех ни ком за ре про дук ци ју сли ке и зву ка.

7. фе бру а ра 2008. Бер линОтво рен 58. Бер лин ски филм ски фе сти вал. У окви ру про гра ма„Па но ра ма спе ци јал“ у кон ку рен ци ји за најбо љи це ло ве чер њи де би тант ски филм, одр жа на светска пре ми је ра фил ма Љу бав и дру ги зло чи ни ре ди те ља

Стефа на Ар се ни је ви ћа. На фе сти ва лу учет ство ва ли Жели мир Жил ник, Ду шан Ма ка ве јев, Ми ле на Дра вић, Аница До бра, Фе ђа Сто ја но вић и Вук Ко стић. „Злат ни медвед“ до де љен бра зил ском ре ди те љу Жо зеу Па ди ли за филм Елит на је ди ни ца

10. фе бру а ра 2008. Ар кан засАме рич ки глу мац Рој Шај дер пре ми нуо у 75. го ди ни.

14. фе бру а ра 2008. Бе о градКЦБУ окви ру фе сти ва ла „Нор диј ска па но ра ма“ у се лек цији ре ди те ља Ср да на Го лу бо ви ћа при ка за но 29 крат ких, ани ми ра них и до ку мен тар них фил мо ва из Дан ске, Финске, Ислан да, Нор ве шке и Швед ске.

18. фе бру а ра 2008. Па ризФран цу ски пи сац и ре ди тељ Алан Роб Гри је пре ми нуо у 85. го ди ни.

22. фе бру а ра–2. мар та 2008. Бе о градСа ва цен тарПро јек ци јом свог нај но ви јег фил ма Ул жан, не мач ки ре дитељ Фол кер Шлен дорф, отво рио 36. Фест. Свет ска про дукци ја пред ста вље на са 73 оства ре ња. При ка за на ре ста у риса на и тех нич ки по бољ ша на вер зи ја фил ма Ан дреј Ру бљов.

24. фе бру а ра 2008. Лос Ан ђе лесНа осам де се то го ди шњи ци на гра де „Оскар“, фил му браће Ко ен Не ма зе мље за стар це при па ле на гра де за најбо љи филм, ре жи ју и адап ти ра ни сце на рио. За нај бо љу глав ну му шку уло гу на гра ду је до био Да ни јел ДелЛу ис за филм Би ће кр ви, а на гра да за нај бо љу глав ну жен ску уло гу. до де ље на је глу ми ци Ма ри он Ко ти јар за оства рење Жи вот у ру жи ча стом.

27. фе бру а ра 2008. Бе о граdСа ва цен тарУ окви ру глав ног про гра ма „Хо ри зон ти“ одр жа на бе о градска пре ми је ра фил ма За вет, ре ди те ља Еми ра Ку сту ри це.




29. мар та 2008. ПрагФилм Ха дер сфилд Ива на Жив ко ви ћа уче ству је у так мичар ском про гра му 15. смо тре филм ског и ауди ви зу ел ног ства ра ла штва „Фе би о фест“. На про гра му је 249 фил мо ва из 64 зе мље, ме ђу ко ји ма је и Ке не ди се же ни ре ди те ља Же ли ми ра Жил ни ка.

4. апри ла 2008. Бе о град, Aр хив ки но те кеСве ча но из вр ше наа при мо пре да ја до на ци је Вла де Ја пана у вред но сти од око 70. 000 евра, за хва љу ју ћи ко јој је на ба вље на опре ма за ди ги та ли за ци ју и пре глед филмске тра ке у Ју го сло вен ској ки но те ци.

6. апри ла 2008. Бе вер ли ХилсЧарл тон Хе стон, аме рич ки филм ски глу мац и ду го го дишњи пред сед ник Аме рич ке ака де ми је за фил мску уметност и на у ку, пре ми нуо у 85. го ди ни.

9. апри ла 2008. Бе о град, Са ва цен тарПре ми је ра фил ма Би ро за из гу бље не ства ри, ре ди те ља Све ти сла ваБа те Пре ли ћа.

9–15. апри ла 2008. Ви зба денСте фан Ар се ни је вић, ре ди тељ фил ма Љу бав и дру ги зло чи ни до био је на гра ду за ре жи ју на 15. фе сти ва лу „Go East“ по свеће ном ки не ма то гра фи ја ма цен трал не и ис точ не Евро пе.

21–23. апри ла 2008. Бри селОдр жа на филм ска ма ни фе ста ци ја „Да ни фил мо ва за падног Бал ка на“ на ко јој су при ка за на и оства ре ња на ших ауто ра Ива на Жив ко ви ћа Ха дер сфид и Го ра на Па ска љеви ћа Сан зим ске но ћи.

22 - 27. апри ла 2008. ЛинцФилм Љу бав и други зло чи ни ре ди те ља Сте фа на Ар се није ви ћа у так ми чар ском про гра му 5. филм ског фе сти вала „Crosssing Euro pe“. У про гра му „Па но ра ма“ при ка за на три ло ги ја Же ли ми ра Жил ни ка Ке не ди се вра ћа ку ћи, Где је био Ке не ди две го ди не и Ке не ди се же ни.

27. фе бру а ра - 9. мар та 2008. Сан Хо зе, Ка ли фор ни јаСр дан Го лу бо вић, ре ди тељ фил ма Клоп ка до био је на граду за нај бо љу ре жи ју на 18. Син квест филм ском фе сти ва лу.

2. мар та 2008. . Бе о град, Са ва цен тарУ окви ру Феста одр жа на пре ми је ра фил ма На ле п ом п ла вом Ду на ву ре ди те ља Дар ка Ба ји ћа.

6–23. мар та 2008. Со фи јаНа 12. Ме ђу на род ном филм ском фе сти ва лу Ср би ју пред ста вља ли Ми ки Ма ној ло вић (ко ји је играо у фил му Свет је ве ли ки и сп а се ње вре ба ода сву да) и Ср дан Го лубо вић (као члан жи ри ја), за тим Сте фан Ар се ни је вић са сво јим фил мом Љу бав и дру ги зло чи ни ко ји је увр штен у так ми чар ски про грам, ре ди тељ Иван Жив ко вић са Хадер сфил дом. На гра ду „Ка ди лак„за нај бо љу ре жи ју до био је Сте фан Ар се ни је вић, а Ми ки Ма ној ло вић на гра ду „Софи ја“ за из у зе тан до при нос свет ском фил му.

13. мар та 2008. Бе о град, Са ва цен тарПре ми је ра фил ма Чи ту ља за Еско ба ра ре ди те ља Ми лора да Ми лин ко ви ћа.

18. мар та 2008. Бе о градСрп ски филм ски глу мац Жи во јинЖи ка Ми лен ко вић, пре ми нуо у 81. го ди ни. Отво рен ре но ви ра ни би о скоп „Бал кан“. 21. мар та 2008. Бри тан ски глу мац Пол Ско филд пре ми нуо у 86. го ди ни.

24. мар та 2008. Рок сбе риАме рич ки филм ски глу мац Ри чард Вид марк пре ми нуо у 93. го ди ни.

26–30. мар та 2008. Бе о град, КЦБОдр жан 55. бе о град ски фе сти вал до ку мен тар ног и крат коме тра жног фил ма. При ка за но 113 до ма ћих и 206 стра них фил мо ва у два так ми чар ска и не ко ли ко пра те ћих про гра ма.


новиФилмограф


27. ма ја 2008. Лос Ан ђе лесАме рич ки филм ски ре ди тељ Сид ни По лак пре ми нуо је у 73. го ди ни.

2. ју на 2008. Лос Ан ђе лесАме рич ки филм ски глу мац и ре ди тељ Мел Фе рер преми нуо је у 91. го ди ни.

6–12. ју на 2008. Бе о градЈу го сло вен ска ки но те ка10. Фе сти вал ни трат ног фил ма, отво рио је филм ски реди тељ Сло бо дан Ши јан. Под сло га ном „Чу де са из за паљи вог ше ши ра„ју би лар ни фе сти вал при ка зао је ви ше од 70 фил мо ва из 20 европ ских ар хи ва и ки но те ка. 13. -24. ју на 2008. Бе о градМу зеј ју го сло вен ске ки но те кеРе тро спек ти ва фил мо ва слав ног фран цу ског ре ди те ља Кло да Ша бро ла, у окви ру ко је је при ка за но ви ше од 30 ње го вих фил мо ва.

14–21. ју на 2008. Но ви СадCi ne ma City Film Fe sti valMеђународни фе сти вал фил ма и но вих ме ди ја. У 14 програм ских це ли на при ка за но 135 фил ма из це лог све та, укљу чу ју ћи свих се дам фил мо ва ово го ди шње на ци онал не про дук ци је. Про јек ци је фил мо ва одр жа не су у седам но во сад ских би о ско па.

24. ју на 2008. Бе о град, Би о скоп „Рекс“По чео Фе сти вал ка над ског фил ма у ор га ни за ци ји „Арт лин ка“ и Ам ба са де Ка на де. На фе сти ва лу при ка за ни играни, до ку мен тар ни крат ки и екс пе ри мен тал ни фил мо ви. 1–5. ју ла 2008. Со пот. Отво рен 37. со пот ски филм ски фе сти вал, „Софест“. У так ми чар ском про гра му при ка за но 8 до ма ћих

■„Ку стен дорф“ by night, 2008.

25. апри ла 2008. Завршено сни ма ње до ку мен тар ног фил ма Ко сов ски днев ни ци ре ди те ља Зо ра на Мир ко ви ћа.

2. ма ја 2008. Ба ња лу каПр ви ме ђу на род ни филм ски фе сти вал БЛИФФ, отво рен је про јек ци јом фил ма Сте фа на Ар се ни је ви ћа Љу бав и дру ги зло чи ни. У окви ру 7 про грам ских це ли на при ка зано 43 игра на и 22 сту дент ска фил ма

5. ма ја 2008. Бе о град, На род но по зо ри штеРу ском филм ском ства ра о цу Ни ки ти Сер ге је ви чу Ми халко ву, уру че на на гра да фон да ци је „Бра ћа Ка рић“ за ху ма нитар не ак тив но сти, ја ча ње ми ра и са рад ње ме ђу на ро ди ма.

9. ма ја 2008. Бе о град, Ам ба са да Ре пу бли ке Фран цу скеГо ра ну Па ска ље ви ћу уру чен Ор ден умет но сти и књижев но сти, у ран гу офи ци ра.

14–15. ма ја 2008. Бе о град, Га ле ри ја „Озон“Из ло жба и умет нич ки про грам по све ћен успо ме ни на ком по зи тор ку и ауто ра филм ске му зи ке Ксе ни ју Зе че вић.

14. ма ја 2008. КанОтво рен 61. Кан ски филм ски фе сти вал. Пре ми јер но при ка зан филм Еми ра Ку сту ри це Ма ра до на ван кон курен ци је. „Злат ну пал му“ осво јио филм Ме ђу зи до ви ма фран цу ског ре ди те ља Ло ра на Кан теа.

17–30. ма ја 2008. Ли са бонПро јек ци јом фил ма Ан дер гра унд ре ди те ља Еми ра Ку стури це у Пор ту гал ској ки но те ци отво ре ни Да ни срп ског фил ма. На ре пер то а ру при ка за но 10 фил мо ва но ви је срп ске про дук ци је али и фил мо ви Пу ри ше Ђор ђе ви ћа, Жи во ји на Па вло ви ћа и Ду ша на Ма ка ве је ва.

25. ма ја 2008. Мо сква, Дом фил маНа 17. ме ђу на род ном филм ском фо ру му „Злат ни ви тез“ из ме ђу 260 фил мо ва, на гра да за нај бо љу ре жи ју у ка тего ри ји игра ног фил ма при па ла је Оле гу Нов ко ви ћу, реди те љу фил ма Су тра ују тру, док је на гра да за спо ред ну му шку уло гу у овом фил му до де ље на Не бој ши Гло гов цу. Спе ци јал но при зна ње до би ла је на ша ре ди тељ ка Ма рија Астро је ва за ду го ме тра жни до ку мен тар ни филм Из губље ни рај. У ка те го ри ји фил ма за де цу ди пло му је освојио филм П ринц од п а п и ра Мар ка Ко сти ћа, а у ка те го ри ји ани ми ра ног фил ма на гра ду „Брон за ни ви тез„осво ји ло је де ло Жен ска стра на п ри че Ве ре Вла јић. У ка те го ри ји сту дент ског и де би тант ског фил ма, ди пло му је осво јио Обе ле жен, филм Ха џи Алек сан дра Ђу ро ви ћа. Гран при фе сти ва ла до био је Ни ки та Ми хал ков за филм 12, а „Златни ви тез“ за нај бо љи филм до де љен је де лу Стра жа мртвих бу гар ског ре ди те ља Или ја на Си ме о на.


ФилмографКалендар догађаја

оства ре ња. На гра да за нај бо љи филм при па ла је фил му Че твр ти чо век ре ди те ља Де ја на Зе че ви ћа.

4. ју ла 2008. Бе о градПр вак Дра ме На род ног по зо ри шта и филм ски глу мац Ми ло радМи да Сте ва но вић пре ми нуо је у 69. го ди ни.

3. ју ла 2008. Бе о градКо ми си ја Кон кур са за сти му ла ци ју филм ске про дук ци је Скуп шти не гра да Бе о гра да од лу чи ла да по др жи 26 филмских про је ка та у вред но сти од 50 ми ли о на ди на ра.

4. ју ла 2008. Со потУ окви ру фе сти ва ла пре ми јер но при ка зан филм Бле ди ме сец ре ди те ља и про ду цен та Љу би ше Са мар џи ћа.

8. ју ла 2008. Кар ло ве Ва риОтво рен 43. фе сти вал ме ђу на род ног фил ма на ко ме је при ка за но око 240 фил мо ва „Кри стал ни гло бус“ за из узе тан до при нос свет ском фил му до де љен је Ро бер ту де Ни ру. Гран при и на гра ду „Кри стал ни гло бус“ до де љен је дан ском фил му Окрут но срећ ни Хен ри ка Ру бе на Ген ца.

10. ју ли 2008. Бе о граФЦСРе ди тељ Емир Ку сту ри ца под нео је остав ку на ме сто пред сед ни ка Управ ног од бо ра Филм ског цен тра Ср би је.

12. ју ла 2008. По че ло сни ма ње фил ма Као ра ни мраз пре ма сце на ри ју и у ре жи ји Ђор ђа Ба ла ше ви ћа.

14. ју ла 2008. Бу е нос Ај ресКо млет на вер зи ја кла сич ног фил ма Ме тро п о лис Фри ца Лан га из 1927 го ди не, про на ђе на је у Ар ген ти ни. Ори гинал на ве ри ја је по сле два ме се ца при ка зи ва ња не ста ла и све до да нас сма тра на је из гу бље ном.

■Џим Џар муш на се ми на ру у „Ку стен дор фу“ 2009.

18. ју ла 2008. Њу јоркНа ло ка ци ја ма у Њу јор ку по че ло сни ма ње до ма ћег игра ног фил ма Њу јорк, Бе о град у ре жи ји Ни ки те Ми ливо је ви ћа.

19–25. ју ла 2008. Па лић. Отво рен 15. Фе сти вал европ ског фил ма на ко ме је прика за но око 70 фил мо ва. На гра да „Алек сан дар Лиф ка“ за из у зе тан до при нос европ ском фил му до де ље на је британ ском ре ди те љу Ке ну Ло у чу и Го ра ну Па ска ље ви ћу. „Злат ни то рањ” за нај бо љи филм, до де љен је ре ди те љу Ари ју Фол ма ну за Вал цер са Ба ши ром.

1–6. ав гу ста 2008. Хер цег Но виКан ли ку лаОтво рен 22. хер цег нов ски ме ђу на род ни фе сти вал филм ске ре жи је на ко ме је при ка за но 10 фил мо ва са про сто ра бив ше Ју го сла ви је као и ре тро спек ти ва филмо ва Лор да на За фра но ви ћа.

9. ав гу ста 2008. Вр њач ка Ба њаОтво рен 32. фе сти вал филм ског сце на ри ја. Пр ва на гра да за нај бо љи сце на рио до де ље на је фил му „Љу бав и дру ги зло чи ни“, сце на ри сте Сте фа на Ар се ни јеви ћа, Бо ја на Ву ле ти ћа и Ср ђа на Ко ље ви ћа.

10. ав гу ста 2008. Бе о град–Бе чејПо че ло је сни ма ње пр вог ду го ме тра жног игра ног филма ре ди те ља и сце на ри сте Вла ди ми ра Па ска ље вића Ђа во ља ва рош.

15. ав гу ста 2008. За гребУ 82. го ди ни пре ми нуо ди рек тор фо то гра фи је То ми слав Пин тер.

19. ав гу ста 2008. Бе о градРе ди тељ Го ран Мар ко вић име но ван за спе ци јал ног савет ни ка ми ни стра кул ту ре.

21–27. ав гу ста 2008. Ниш43. Фе сти вал глу мач ких оства ре ња „Филм ски су сре ти“. На ре пер то а ру 12 оства ре ња, по след ње ве че ри при казан до ку мен тар ни филм о Ша ба ну Бај ра мо ви ћу.

На гра да за жи вот но „Па вле Ву и сић“ при па ла је Ми ри Ба њац. Гран при „На ис“ до де љен је глум цу Ни ко ли Ко ју за уло гу у фил му Че твр ти чо век Де ја на Зе че ви ћа. До бит ник на гра де „Цар Кон стан тин“ за нај бо љу му шку уло гу је Бра ни слав Ле чић, а на гра де за нај бо љу жен ску уло гу „Ца ри ца Те о до ра“ На да Шар гин.


ФилмографновиКалендар догађаја

Са ра је во: До ку мен тар ни филм 21. се кунд Жељ ка Мир ко ви ћа на гра ђен је спе ци јал ним при зна њем за до ку мен тар ни филм на Ме ђу на род ном филм ском фе сти ва лу „Пр ви ка дар. “

18–21. сеп тем бра 2008. Чи ка го, AMC The a treНа Фе сти ва лу срп ског фил ма у Чи ка гу при ка зан доку мен тар ни филм 21 се кунд Жељ ка Мир ко ви ћа као и игра ни фил мо ви Се дам и по Ми ро сла ва Мом чи ло ви ћа, п ринц од п а п и ра Мар ка Ко сти ћа, Југју го и сток Ми лу тина Пе тро ви ћа, Ха дер сфилд Ива на Жив ко ви ћа, Ке не ди се же ни Же ли ми ра Жил ни ка, За се да Жи во ји на Па вло ви ћа и п ла стич ни Исус Ла за ра Сто ја но ви ћа.

18–28. сеп тем бар 2008. Сан Се ба сти јан56. Ме ђу на род ни филм ски фе сти вал на ко ме је при ка зано око 300 игра них филмова. Тур ском фил му Пан до рина ку ти ја ре ди тељ ке Је сим Ус та о глу при па ла је „Злат на шкољ ка“ за нај бо ље оства ре ње на фе сти ва лу.

20. сеп тем бра 2008. Бе о градФилм Тур не ја Го ра на Мар ко ви ћа иза бран је за срп ског кан дида та за но ми на ци ју за на гра ду „Оскар” у ка те го ри ји игра них фил мо ва ре а ли зо ва них ван ен гле ског го вор ног под руч ја.

23. сеп тем бра 2008. Бе о градФилм ска глу ми ца Со ња Са вић пре ми ну ла је у 47. го ди ни.

24. сеп тем бра 2008. Бе о град, „Стер си не мас“Бе о град ска пре ми је ра до ма ћег фил ма Ми лош Бран ковић ре ди те ља Не бој ше Ра до са вље ви ћа.

26. сеп тем бра 2008. Њу јоркПред сед ник Ср би је Бо рис Та дић раз го ва рао са про славље ним филм ском зве здом Ро бер том де Ни ром, као и са пред став ни ци ма ком па ни ја „Са ли порт“,„Дрим воркс“ и „Ко по ла“, ко је су за ин те ре со ва не за ин ве сти ра ње у филмску ин ду стри ју Ср би је и при ва ти за ци ју „Ава ла фил ма“.

26. ав гу ста 2008. Бе о градПо че ло сни ма ње но вог до ма ћег фил ма Че кај ме, ја си гурно не ћу до ћи сце на ри сте и ре ди те ља Ми ро сла ва Момчи ло ви ћа.

27. ав гу ста - 8. сеп тем бра 2008. Ве не ци ја65. Ве не ци јан ски филм ски фе сти вал на ко ме је при ка зано ви ше од 300 фил мо ва. Ср би ја је за сту пље на у ко про ду цент ском од но су са Слове ни јом са фил мом Вин ка Мор ден дор фе ра П еј заж број 2 у ко ме јед ну од глав них уло га игра наш глу мац Сло бодан Ћу стић. „Злат ни лав“ при пао је аме рич ком ре ди те љу Да ре ну Аро ноф ском за со ци јал ну дра му Рвач.

30. ав гу ста 2008. Мон тре алСвет ска пре ми је ра фил ма Го ра на Мар ко ви ћа Тур не ја одр жа на на филм ском фе сти ва лу у Мон тре а лу. Мар кови ћу је до био на гра ду за нај бо љу ре жи ју и на гра ду Фипре сци ја.

31. ав гу ста–5. сеп тем бра 2008. Ве ли ко Гра ди ште, Сре бр но је зе роОдр жан 16. ме ђу на род ни фе сти вал еко ло шког, ту ристич ког, спорт ског и ку ли нар ског фил ма МЕ ФЕСТ 2008. На две ло ка ци је под ве дрим не бом при ка за но је 57 филмо ва из 21 зе мље. Гран при фе сти ва ла „Злат ни бор” у кате го ри ји ту ри стич ког фил ма до био је пољ ски филм Лођград кул ту ре ре ди те ља Вој те ха Бру зец ког, а „Злат ни бор” у ка те го ри ји еко ло шког, ани ми ра ни швај цар ски филм Не ма зе мље за п ин гви не ре ди те ља Мар се ла Ба ре ли ја.

5. сеп тем бра 2008. Бе о градПр вак дра ме На род ног по зо ри шта и филм ски глу мац Ва си ли је Ва са Пан те лић, пре ми нуо је у 87. го ди ни.

10–13. сеп тем бра 2008. Ча чакМе ђу на род ни фе сти вал ани ми ра ног фил ма „Ани ма нима 2008”. У так ми чар ском де лу про гра ма при ка за но је око 70 филмо ва из свих де ло ва све та.На гра да смо тре „Злат ни штифт” до де ље на је ја пан ском фил му Ку ћа од коц ки ца ре ди те ља Ку ни ја Ка тоа.

12. сеп тем бра 2008. Бе о градИз ло жба Љу бав и дру ги зло чи ни пре ма мо ти ви ма исто име ног фил ма Сте фа на Ар се ни је ви ћа отво ре на је у просто ри ја ма Роб не ку ће „Бе о град“.

17. сеп тем бра 2008. Бе о град, Са ва цен тарБе о град ска пре ми је ра фил ма Љу бав и дру ги зло чи ни Стефа на Ар се ни је ви ћа.

■Са сни ма ња фил ма Љу бав и дру ги зло чи ни ре ди те ља Сте фа на Ар се ни је ви ћа, 2008.


Филмографнови Календар догађаја

27. сеп тем бра 2008. Ва шинг тонАме рич ки филм ски глу мац и ре ди тељ Пол Њу мен умро је у 83. го ди ни.

7. ок то бра 2008. Бе о град, Ака дем ски филм ски цен тарНа 5. европ ском фе сти ва лу ани ми ра ног фил ма „Бал ка нима 08” при ка за но је 64 де ла из 30 зе ма ља. Ово го ди шња „Бал ка ни ма“ је би ла по све ће на грч кој ки не ма то гра фи ји. Гран при при пао фил му She Who Me a su res Вељ ка По пови ћа из Хр ват ске. Пу санОтво рен 13. Ме ђу на род ни филм ски фе сти вал. У про граму „Свет ски филм“ при ка за на Тур не ја ре ди те ља Го ра на Мар ко ви ћа. Гран при осво јио филм Зе мља стра ши ла ко реј ског ре ди те ља Ро ха Гје о на Та еа.

8. ок то бра 2008. Бе о град,Са ва цен тарБе о град ска пре ми је ра фил ма Тур не ја ре ди те ља и сце нари сте Го ра на Мар ко ви ћа.

9–16. ок то бра 2008. Ка у насФилм Љу бав и дру ги зло чи ни ре ди те ља Стефана Ар се није ви ћа при ка зан на отва ра њу филм ског фе сти ва ла у Кау на су у Ли тва ни ји.

10–12 ок то бар 2008. Срем ски Кар лов ци2. филм ски фе сти вал „Бде ње ду ше” у ор га ни за ци ји Удруже ња филм ских и те ле ви зиј ских рад ни ка Вој во ди не и „Фикс Фо ку са” из Бе о гра да. У окви ру ове ма ни фе ста ци је 4. ок то бра у Срем ским Кар лов ци ма одр жан је и Окру гли сто са те мом Филм у ду ши – ду ша у фил му.

16. ок то бра 2008. Бе о град, КЦБНа „Да ни ма фран цу ског фил ма“ при ка за ни де би тант ски фил мо ви мла дих фран цу ских си е на ста и ре ста у ри са не ко пи је фил мо ва ре ди те ља Ала на Ре неа.

■Емир Ку сту ри ца за вре ме се ми на ра у са ли „Про кле та авли ја“, 2009.

18. ок то бра 2008. Уз динГо ран Па ска ље вић по чео сни ма ње но вог фил ма под на сло вом Ме де ни ме сец. У пи та њу је срп скоал бан скоита ли јан ска ко про дук ци ја за ко ју су сце на рио на пи са ли Го ран Па ска ље вић и ал бан ски пи сац Генц Пер ме ти.

19. ок то бра 2008. То ри ноКрат ки ани ми ра ни филм Ко се задњи сме је… Ми ро сла ва Јо ви ћа увр шћен је у так ми чар ски про грам Ме ђу на родног еко ло шког филм ског фе сти ва ла „Ci ne ma Am bi ente“. Бе о град. Ср би ја је при мље на у мре жу „Про мо ци ја европ ског фил ма“ (ЕФП).

20–26. ок то бра 2008. Бе о градНа Ме ђу на род ном филм ском фе сти ва лу за де цу „Кидс фест„при ка за но је 15 игра них, до ку мен тар них и ани мира них фил мо ва.

22. ок то бра 2008. Бе о градПо че ло сни ма ње но вог до ма ћег фил ма у ре жи ји Ср ђа на Ко ље ви ћа Же на са сло мље ним но сем.

29. ок то бра - 2. но вем бра 2008. Се ви љаНа WОМЕX (Wоrld Mu sic Ex po) фе сти ва лу пре ми јер но при ка зан филм о Ша ба ну Бај ра мо ви ћу ауто ра Ми ло ша Сто ја но ви ћа.

29. ок то бра–5. но вем бра 2008. Бе о град, Са ва цен тарПо че ла 16. „L’Oreal Pa ris Ci ne ma nia” са 17 пре ми јер них фил мо ва.

30. ок то бра 2008. Ки јевФилм Ха дер сфилд ре ди те ља Ива на Жив ко ви ћа до битник је на гра де за нај бо љи ду го ме тра жни филм на 38. „Мо ло дист“ ме ђу на род ном фе сти ва лу фил ма. Филм Читу ља за Еско ба ра Ми ло ра да Ми лин ко ви ћа на гра ђен је спе ци јал ном на гра дом а на про гра ми ма ки јев ског фести ва ла при ка за но још 10 срп ских фил мо ва.

2. но вем бра 2008. Мон пе љеНа 30. ме ђу на род ном фе сти ва лу ме ди те ран ског филма, филм Тур не ја Го ра на Мар ко ви ћа осво јио је Гран при „Злат на Ан ти го на“.

5–11. но вем бра 2008. Бе о градМу зеј ју го сло вен ске ки но те кеПо чео 10. фе сти вал „Да ни изра ел ског фил ма” ре а ли зо ван у са рад њи с ам ба са дом Изра е ла. На ре пер то а ру је из бор од се дам фил мо ва сни мље них по след ње де це ни је.




га ни зу је, за сред ства из Бал кан ског фон да,ода бра на че ти ри сце на ри ја срп ских ауто ра и то Рај Сандри не Ан дић, По ноћ но сун це Ду ша на Ри сти ћа, System/Dre am Ја сне Жи ва но вић и По след ње флер то ва ње го сп о ђе Ду кић Мла де на Ко ва че ви ћа. На ре пер то а ру главног так ми чар ског про гра ма bio je и срп скома ђар ски филм Пе шча ник Са бол ча То ла и ја. Глав на на гра да „Злат ни Алек сан дар“ при па ла је иран ском фил му Та мо не где Абдол ре зе Ка ха ни ја.

17. но вем бра 2008. Је ре ванНа 4. филм ском фе сти ва лу за де цу и омла ди ну на ша мла да глу ми ца Ми ли ца Спа со је вић осво ји ла спе ци јално при зна ње за нај бо љу деч ју уло гу у Прин цу од п а п и ра Мар ка Ко сти ћа.

21. но вем бра 2008. Бе о градАк ци о нар ско дру штво за про из вод њу фил мо ва „Ду нав филм“ из Бе о гра да про да то је на аук ци ји Те о до ри Ри знић из Бе огра да по це ни од 45 ми ли о на ди на ра уз пла ћа ње на ра те.

22. но вем бра 2008. Но ви Сад„До даљ њег“ за кљу ча не све би о скоп ске са ле Зве здафил ма. Ми лош Бран ко вић Не бој ше Ра до са вље ви ћа у клу бу „Мо јо“ у Сен ти.

25–29. но вем бра 2008. Бе о градТа квудОдр жан сед ми фе сти вал ита ли јан ског фил ма на ко ме је при ка за но 12 фил мо ва нај но ви је ита ли јан ске про дук ци је.

6. но вем бра 2008. Хо ли вудХо ли вуд ски сту дио „Аlkon En ter ta in ment“ сни ми ће римејк Клоп ке Ср да на Го лу бо ви ћа, а филм ће ре жи ра ти Ерик сон Кор, об ја вио је „Hollywo od Re por ter“.

7–12. но вем бра 2008. Бе о град. ДКЦ4. филм ски фе сти вал „Сло бод на зо на“.

8–11. но вем бра 2008. БечУ ор га ни за ци ји Ам ба са де Ре пу бли ке Ср би је по че ла осма ми ни ре ви ја но вог фил ма на ко јој је при ка за но 5 на ших оства ре ња.

10–12. но вем бра 2008. Бе о градОдр жа на тро днев на три би на о филм ској му зи ци у Музич ком ин фор ма тив ном цен тру.

13. но вем бра 2008. Бе о градДу го ме тра жни до ку мен тар ни филм Је ле нин свет, о тени сер ки Је ле ни Јан ко вић, ре ди тељ ке Та ње Бр за ко вић на ре дов ном би о скоп ском ре пер то а ру.

14–23. но вем бра 2008. Со лунНа 49. Ме ђу на род ном филм ском фе сти ва лу при ка зано је око 230 фил мо ва, из ме ђу оста лих и Тур не ју Го ра на Мар ко ви ћа, ко ји је осво јио на гра ду „Фи шер“, за нај бо ље оства ре ње у про гра му „Бал кан ски пре глед“. На кон курсу за јав но пред ста вља ње сце на ри ја, ко ји фе сти вал ор

■Са сни ма ња фил ма Тур не ја ре ди те ља Го ра на Мар ко ви ћа, 2008.



18–22. де цем бра 2008. Бе о градБи о скоп „Бал кан“Ор га ни зо ван „Ви кенд фран цу ског фил ма„у ор га ни за ци ји Bal kan Slav Spi rita из Па ри за и Срп ске кул тур не мре же.

19. де цем бра 2008. На не дав но за вр же ној 113. сед ни ци фон да за по дршку европ ских ко про дук ци ја и са рад ње у обла сти фил ма – Еури маж, при Са ве ту Евро пе, 32 од 33 представ ни ка европ ских ки не ма то гра фи ја гла са ло је да се фи нан сиј ски по др жи про је кат из Ср би је чи ји је ка о а утор и про ду цент филм ски кри ти чар Не над Ду кић. Реч је о ко про дук циј ском ом ни бус фил му Не ке дру ге п ри че. Сред ства за ди стри бу ци ју европ ских фил мо ва у Ср би ји одо бре на су за „Кидс Филм Фест“ док је Арт би о ско пу „Му зе ум“ про ду жен ман дат за 2009. го ди ну, као би о ско пу у мре жи Euro pa Ci ne ma.

30. де цем бра 2008. До ма ћи филм Чарлс тон за О г њен ку Уро ша Сто ја но ви ћа нај гле да ни ји je у срп ским би о ско пи ма у 2008. го ди ни. Филм је ви де ло 147. 764 гле да ла ца. Нај гле да ни ји стра ни филм је Секс и град са по се том од 107. 846 гле да ла ца.■

п ри пре ми ла Дра га на Ми лић

26. но вем бра–3. де цем бра 2008. Бе о градКЦБ14. Фе сти вал аутор ског фил ма на ко ме је при ка за но ви ше од 60 филм ских оства ре ња из 20 зе ма ља. Гран при „Алексан дар Са ша Пе тро вић“ за нај бо љи филм до де љен је равно прав но ка зах стан ско ру ском фил му Тул пан Сер ге ја Двор це во ја и бри тан ском фил му Глад Сти ве на Ме кви на.

26. но вем бра 2008. Љу бља на У 58. го ди ни жи во та пре ми нуо ди рек тор фо то гра фи је Вин ко Фи лач.

29. но вем бра 2008. Бе о градИс пред би о ско па „Бал кан“ от кри ве на зве зда по све ће на ре ди те љу Жи во ји ну Па вло ви ћу.

2. де цем бра 2008. Бе о градЈу го сло вен ска ки но те каУ про је кат де цен тра ли за ци је кул ту ре „Ср би ја у Ср би ји“ укљу чи ла се и Ју го сло вен ска ки но те ка са про гра мом „Век срп ског фил ма“. Про грам об у хва та про јек ци је фил мо ва и из ло жбе при ре ђе не по во дом 100 го ди на од пр вог стал ног би о ско па у Ср би ји. Пр ва за ка за на про јек ци ја је у Су бо ти ци

16. де цем бра 2008. БечОтво рен пр ви Фе сти вал срп ског крат ко ме тра жног филма, у ор га ни за ци ји Срп ског кул тур ног фо ру ма из Бе ча. Јед но днев ни про грам об у хва та шест фил мо ва Же ли мира Жил ни ка, ко ји је и спе ци ја лни гост фе сти ва ла.

■Са сни ма ња фил ма Тур не ја ре ди те ља Го ра на Мар ко ви ћа, 2008.


Лева глава

На гра ду за це ло куп но ства ра ла штво и до при нос ки нема то гра фи ји Ср би је – Здрав ку Ран ди ћу, филм ском ре ди те љу из Бе о гра да. Здрав ко Ран дић је сво је име и сво је филм ско аутор ско де ло, на тра јан и не из бри сив на чин, укле сао у по вест срп ског филма. Ње гов не ве ли ки опус од све га пет игра них фил мо ва, у ко јем сре ди шње ме сто за у зи ма ју фил мо ви Оп кла да и Тра го ви цр не де војке, и по зна ча ју и по вред но сти, при па да оном раз до бљу срп ског фил ма (крај шес де се тих и по че так се дам де се тих го ди на про шлог ве ка) у ко јем се он, срп ски филм, сво јим ства ра лач ким до ме том био про чуо и сна жно по твр дио не са мо на до ма ћој филм ској култур ној сце ни не го и у ши рим европ ским окви ри ма. Исто вре ме но и па ра лел но, чак и по сле од ла ска у за слу же ну пен зи ју, Здрав ко Рандић је сво јим не у мор ним и не се бич ним дру штве ним ра дом до прино сио уре ђе њу ки не ма то граф ског жи во та у нас, сми ре ном упорно шћу бри ну ћи о свим пи та њи ма и про бле ми ма срп ског фил ма, срп ске ки не ма то гра фи је, и свих нас, филм ских рад ни ка. Остаjе и по то ме пре га лач ки узор.

На гра де и по ве ље Удру же ња филм ских умет ни ка Ср би је у 2008. го ди ни■Београд, мала сала Дома синдиката, 17. децембra 2008

■Добитник награде УФУСа за животно дело Здравко Рандић и по слов ни се кре тар УФУСа Мир ја на Бо шко вић

Жи ри у са са та ву: Јо ван Мар ко вић, сце на ри ста, Дра го мир Зу панц, филм ски ре ди тељ, Вла ди мир Бла жев ски, филм ски ре ди тељ, Бо жи дар Зе че вић, дра ма тург и сце на ри ста, чла но ви, и Жар ко Дра го је вић, филм ски ре ди тељ, пред сед ник до де љу је:

Десна глава


На гра де и по ве ље Удру же ња филм ских умет ни ка Ср би је у 2008. го ди ниНа гра ду за филм ско ства ра ла штво у 2008. го ди ни – Ра

до сла ву Вла ди ћу, филм ском ре ди те љу из Бе о гра да, за сни ма тељски рад у фил мо ви ма Од ба чен, Тур не ја и Хит на по моћ. Ра до слав Вла дић, сво ме ве ли ком и афир ми са ном сни ма тељ ском опу су додао је у 2008. го ди ни још три успе шно сни мље на фил ма: Од ба чен, ре ди те ља Ми ло ша Ра ди во је ви ћа, Тур не ја, ре ди те ља Го ра на Мар кови ћа, и де би тант ски фил ма ре ди те ља Го ра на Ра до ва но ви ћа, Хит на по моћ. По твр ђу ју ћи свој сни ма тељ ски дар и аутен тич ни филм ски сен зи би ли тет, Ра до слав Вла дић је и у овим фил мо ви ма оства рио фо то гра фи ју ви со ке есте тич ке вред но сти, за вид ног тех нич ког стан дар да и се би свој стве не пре ци зно сти.

Жи ри је до де лио и две по себ не По ве ље.

По ве ља за до ри нос из да ва штву у обла сти филм ске култу ре до де ље на је Из да вач кој ку ћи Clio и ње ном глав ном и од говор ном уред ни ку Зо ра ну Ха мо ви ћу за еди ци ју Ars ci ne ma. У ве ома крат ком вре мен ском пе ри о ду Из да вач ка ку ћа Clio је учи ни ла да до би је мо пре во де на срп ски је зик ви ше од два де сет ре ле вант них књи га из обла сти филм ске исто ри је и те о ри је.

До де ље на је и По ве ља Дра го сла ву Ага то но ви ћу, ди рек то ру Дво ра не До ма син ди ка та, за ду го го ди шњу успе шну са рад њу. Бе о град, 17. де цем бра 2008. го ди не■

■Добитник награде УФУСа за филмско стваралаштво у 2008. Радослав Владић

■Добитници повеља УФУСа Зоран Хамовић и Драгослав Агатоновић


Лева глава

У по се ти Вор ки ју

Н а Уни вер зи те ту Ју жне Ка ли фор ни је у Лос Ан ђе лесу и да нас са по но сом чу ва ју ве ли ку ко лек ци ју радо ва и дру гих ар хи ва ли ја Слав ка Вор ка пи ћа, ко ји

је ов де пре да вао и ру ко во дио јед ном од пр вих и нај бо љих филм ских шко ла у Аме ри ци. Је дин стве ну би бли о те ку и ар хив по се тио је ове го ди не уред ник Но вог Фил мо гра фа Бо жи дар Зе че вић, не гда шњи пост ди пло мац ове шко ле и про фе со ру Сти ву Хен со ну, ди рек то ру ар хи ва, уру чио број Но вог Фил мо гра фа са те ма том Вор ка пи ће ва ба шти на. Том при ли ком Зе че вић је по се тио и гра ди ли ште но ве згра де Цен тра за филм и те ле ви зи ју овог Уни вер зи те та, ко ја но си име бив шег сту ден та и са да шњег до бро тво ра, ре ди те ља и про ду цен та Џор џа Лу ка са. Ка да бу де за вр ше на, кра јем ове го ди не, би ће ово јед на од нај ве ћих филм ских шко ла у све ту, „по нос Хо ли ву да“ ка ко ис ти че про фе сор Хен сон, ина че аутор ве ли ке из ло жбе о Џо ну Веј ну, та ко ђе не гдашњем сту ден ту овог Уни вер зи те та. ■


А ко је ве ро ва ти са мо ре кла ма ма РТСа тв се ри ја Радо ша Ба ји ћа Се ло го ри а ба ба се че шља нај гле дани ји је про дукт ове вр сте у свих вре ме на у Ср би ји,

што вре ди за бе ле жи ти. И че сти та ти. Ов де нас, ме ђу тим, за ни ма не што дру го. У по след ње вре ме, при ме ћу ју аутори овог про јек та, све ви ше се го во ри да Се ло го ри ви ше ни је са мо гле да на тв се ри ја „већ да је у пи та њу дру штвени, со ци о ло шки и кул тур ни фе но мен ко ји тре ба струч но де фи ни са ти и раз ја сни ти. . . јер сво јим по ру ка ма и глобал ним ути ца јем на јав но мње ње у Ср би ји иза зи ва дру ге об ли ке дру штве не, кул тур не и те о риј ске по зор но сти“. У ве зи с тим, че сто се по ми ње и „ан тро по ло шки фе но мен“.

У сва ком слу ча ју ето при ли ке за струч ну раз ме ну мишље ња, а Но ви Фил мо граф већ за на ред ни број при према да упри ли чи је дан ова кав раз го вор. Јер ме ста те ориј ској по зор но сти има. Шта ви ше, ова по зор ност и то упра во она ан тро по ло шка, чи ни се нам се исто то ли ко ва жном као и до бар по сао на ших филм ских умет ни ка.

Кад се све са бе ре, од го вор на пи та ње шта је ути ца ло на ово ли ку гле да ност и ни је та ко те жак. Те ма ове се ри је је тра ги чан по ло жај по ро ди це у зе мљи Ср би ји. Уса мље на, за пу ште на, на ми лост и не ми лост сва ка квим тран зи ција ма оста вље на „основ на ће ли ја дру штве ног жи во та“, срп ска по ро ди ца се очи ту је у ре а ли стич ком филм ском при зо ру, озбиљ ном и на мо мен те по тре сном. Ту ни сам Ба јић не ма не до у ми ца, баш кад го во ри о ко ло сал ној ре цеп ци ји се ри је: „У сре ди шту мо је при че је по ро ди ца. То је сми сао за тра ја ње и оп ста нак за јед ни це нај ро ђени јих, нај бли жих и ме ђу соб но нај дра жих љу ди ко ји се во ле и по шту ју. Уз тр пље ње сна жних спољ них со ци јалних, еко ном ских и гло бал но ци ви ли за циј ских ути ца ја, а са ви ше де це ниј ском на ви ком да има се о ску за дру гу, срп ско се ло – као не при ко сно ве ни чу вар тра ди ци онал них и на ци о нал них вред но сти на шег на ро да – послед њих де це ни ја је по ни же но и за бо ра вље но. То сам же лео да под ву чем цр ве ном оловком“. И под вукао је,

Цр ве на олов ка Ра до ша Ба ји ћа


Црвена оловка Радоша Бајића

Бо жи дар Зе че вић

али из то га ни је ис па ла ди ле танст ка ка ри ка ту ра, памфлет, тра ве сти ја и фар са, на шта нас у по след ње вре ме на ви ка ва „дру ги срп ски филм“: се ло и по ро ди ца су и ње го ва оми ље на ме та да им се на ру га, да их оба ве зно исме је и на ру жи, да се и ри над њи хо вим при ми ти визмом, да у њи ма по сва ку це ну про на ђе не де ла и порно гра фи ју и да их, на кра ју, ис тре се у кон теј нер жи во та. Да их уни зи што ви ше мо же.

Не. Се ло го ри пру жа упра во обр ну ту сли ку: ве родо стој не при зо ре јед ног ве ро ват ног, а опет за чуд ног све та, ли це и на лич је ствар но сти, са сми слом за српски ху мор и гег, за ка лам бур и чи ви ју, за про ни ца ње у ка рак тер и мен та ли тет, за сву да по се ја на зр на ап сурда, за ди ја лект и но во го вор. Тај на Ба ји ће вог успе ха је што ни шта не са кри ва и ни шта не улеп ша ва, а све то чи ни са из ве сним до сто јан ством. Она ко ка ко ње го ва про филм ска ствар ност и за слу жу је. Као при род ни изда нак тог истог све та, уко ре ње ног из ме ђу две Мо ра ве, упу ће ног на ду шу на ро да и се бе, на свој та ле нат и за што не ре ћи, сво ју по ро ди цу, сво ју срп ску филм ску за дру гу, Ба јић је сам је дан ан тро по ло шки фе но мен. Уро њен у тра ди ци о нал ни фол клор, ко јим се не раз ме ће, су о чен са са вре ме но шћу, ко ју не ми мо ли ла зи, он от кри ва огледа ло ствар ног жи во та. И ако се узме у об зир да је нај веће, че сто на жа лост и је ди но огле да ло да на шње Ср би је ње на те ле ви зи ја, он да се од го вор на ме ће сам по се би. Ре цеп ци ја ра сте са по ве ћа њем бро ја епи зи о да, у че му је и по след ња, „ве ли ка тај на“ Ба ји ће вог успе ха.

Вeћ и сам на слов Се ло го ри а ба ба се че шља уво ди у ве ли ку, чит ку ме та фо ру Ср би је да нас. А ве зу из ме ђу раз би је не „основ не ће ли је дру штва” и ње них окви ра до бро уви ђа око на ро да.

Да ствар бу де за ни мљи ви ја, и дру ге две по „пиплметру“ ви со ко пла си ра не се ри је РТС – Ра ње ни орао Задрав ка Шо тре и Мој ро ђак са се ла Ра до сла ва Па вло вића и Мар ка Ма рин ко ви ћа – ма да по све му раз ли чи те

– по чи ва ју на слич ним ан тро по ло шким рав ни ма. Ка да се оста ве по стра ни спољ на обе леж ја, из вор дра ме је у сва три слу ча ја на ру ша ва ње ста бил но сти за јед ни це, тј. ра сап по ро ди це, чи ме су угро же ни глав ни ка рак те ри или ако хо ће те, ар хе ти по ви – на ши не ви дљи ви ко рени све сти, оти сци ис ку ства про шлих на ра шта ја, не ке оп ште, на сле ђе не фор ме на род ног опа жа ња и раз у мева ња. По ре ме ће на хар мо ни ја, у сва три слу ча ја, те жи да се по но во ус по ста ви. У то ме је мит ска дра ма тур ги ја ових пред ста ва. На кра ју, круг се не ка ко за тво ри. У Рање ном ор лу сте ре о ти пом хе пи ен да, оба ве зном фи гуром ко мер ци јал не ме ло дра ме „из епо хе” ко ја се де фи нише као осу је ће на страст. У Ро ђа ку са се ла по врат ком по ро ди ци под не по вољ ним усло ви ма и са не из ве сним ис хо дом.

Ти усло ви су, ре ко смо, тра гич ни. Се ло Ср би је, нај важни ји наш тв гле да лац, пре по зна је ову сли ку, ко ја пру жа мо гућ ност из ве сне со ци јал не, чак и ин ди ви ду ал не катар зе; si mi lis si mi li ga u det. Ова кво огле да ло срп ског се ла пру жа нам ре а лан пре сек. То је про спект со ци јал ног и по ли тич ког су но вра та, на фо ну отво ре ног ди ја ло га оца и си на у зад њим ка дро ви ма Мог ро ђа ка са се ла: „Ни горег вре ме на, ни го рих го спо да ра. Ни кад ни је би ло овако. Не ма ко ме да ве ру јеш, ни ко ме да се на даш“.■

Нови филмограф I 15

Нови Филмограф

Часопис за бољу кинематографијуБр. 5/6, год. 3/4, 2008/2009.

ИздајеУдружење филмских уметника СрбијеБеоград, Теразије 26тел. 2686 351email: filmograf@ufus. org. rs

Директор часописаЖарко Драгојевић

Главни и одговорни уредникБожидар Зечевић

Редакција бројаПетар Волк, Срђан Вучинић, Томислав Гаврић, Ненад Дукић, Драган Јовићевић, Дејан Косановић, Ивана Кроња, Никола Мајдак, Мирослав Бата Петровић, Борислав Станојевић и Никола Стојановић

Уредник фотографије и графичко обликовањеРаде Николић

Пословни секретарМирјана Бошковић

Фотографија на насловној страниРаде Николић: Растко Ћири , аутор 3D филма Фантазмагорија 2008, у част стогодишњице истоименог филма Емила Кола – празник светске анимације

Цена примерку 300 динараПрилози се не враћајуШтампа: Дуга, КраљевоТираж: 500 примеракаБеоград, децембар 2008. мај 2009.

Нови Филмограф објављује искључиво потписане текстове, који се сматрају ауторским прилозима. Мишљења објављена у Новом Филмографу припадају искључиво особама које су их изразиле и не морају да одражавају схватања редакције, уредника или издавача.

CIP – Каталогизација у публикацијиНародна библиотека Србије, Београд791 (497. 11)Нoви Филмограф: часопис за бољу кинематографију/ главни и одговорни уредник Божидар Зечевић – Београд (Теразије 26): Тромесечно – Наставља традицију часописа Филмограф. ISSN 1452–367 = Нови Филмограф. COBISS, SR – ID 128199180

Ћ

нови Фил

могр

аф

16 I Нови филмограф

Лева глава

6Филмографно

ви


Награде и признања УФУСа за 2008. У посети Воркију

Божидар ЗечевићЖарко Драгојевић

Јубилеји – Александар Илић

Мирослав Јокић

Филм и друштво

Дејан Дабић

Огледало критике

Срђан ВучинићИвана Кроња

Дејан ПетровићСрђан Вучинић

Тема броја: Косово и филм

Жарко ДрагојевићДејан Косановић

Петрит ИмамиБожидар ЗечевићЖаркоДрагојевић

Фестивали и сусрети

Ивана КроњаЗлатко Паковић

Ивана КроњаМиодраг Новаковић

Николај Бурљајев Божидар Зечевић

Драгана Милић

Црвена оловка Радоша БајићаСве тече, ништа се не мења

Златна ниска филмског баснописа Александра Илића

Дисконтинуитетом до континуитетаОкругли сто „Српски филм данас“

Филм у сенци драме (Турнеја)Опомена за одрасле (Принц од папира)Пропламсаји талента (Љубав и други злочини)Музе у сенци историје

Косметтрагови на филмуФилмска снимања на Косову до 1945. годинеФилм на Косову после другог светстког ратаЕмбион стилаОбједињени у времену

Прави и лажни пријатељи (Палић ‘08)In vivo (Слободна зона ‘08)Капитализам и утешитељски наратив (Синеманија ‘08)Филм у души – душа у филму (Бдење душе ‘08) Културна револуција је мутација руског духа (Златни витез ‘08) Ideologia bondiana (Златни витез ‘08)

1

10121318

21

21

28

28

35

35373941

49

5055656974

79

7985889397

100

Садржај 5



6Филмограф 5Ивана Кроња

Драгомир Зупанц Ивана Кроња

Миодраг Новаковић

Страни филм

Милорад Ђокић Миодраг Новаковић

Домаћи есеј

Горан Гоцић

Страни есеј

Ивана КроњаБрајан П. Стоун

Балканима ‘07

Зоран Симјановић

Историја филма

Дејан КосановићАлександар Саша Ердељановић

DVD

Борислав Станојевић

Nostalgia

Миломир Микан Мариновић

Нове књиге

Божидар ЗечевићБорислав Станојевић

Од образовања до стваралаштва (Бањалука ‘08)Маслина као симбол (Бар ‘08)Експеримент и филмска уметност (Загреб ‘08)Хајде да јуримо кроз простор и време

Чудесни господин ВигПандорина кутија

Поглед одоздонагоре: 1968, докудрама и српски ексцентрици

Тело и људска праваРелигија и насиље у холивудском филму

Моје виђење

Ворки из прве рукеДани немог филма (Пореденоне ‘08)

Децентрализација „Main Quest”a

Филм, „Филмограф” и ми

Поуздан водич кроз ТарковскогПалата Чарлија Симића у пет ујутро

105108109110

112

113114

115

117

129

129139

145

146

149

149153

157

157

158

159

164

165167


Т ран зи ци о ни про ви зо ри јум у ко јем се на ла зе срп ски филм и ки не ма то гра фи ја већ по ду жи низ го ди на, у ко јем се ства ри од ви ја ју сти хиј но, без пра ве иде је,

ци ља, стра те ги је и обра сца, пре ти да сво јом ду го веч ношћу над ви си сва ку ми сао о мо гу ћој про ме ни на бо ље, пот ко па иоле по сто је ћу на ду да се не што мо же учи нити у прав цу те мељ не (ре)ор га ни зо ва но сти до ма ћег кине ма то граф ског си сте ма и вред но сне об но ве срп ског фил ма. Лу дич ка сна га и по сто ја ност тог и та квог про визо ри ју ма је сте у то ме што он с не под но шљи вом ла коћом уси са ва сво ју кри ти ку, јав но и тај но иг но ри шу ћи све што му је про тив но и су че ље но. Уми шље ним зна њем, се бич но шћу, ме диј ском га ла мом, охо ло шћу, ма ни пу лаци јом, псе у до пред ста вља њем, за блу да ма и, на да све, небри гом за оп ште ин те ре се, већ са мо за оне сво је лич не, за го во ре ни ци овог и ова квог ста ња ства ри у јав но сти ус по ста вља ју мне ње о то бо жњој про дук тив но сти, непри ко сно ве но сти и „веч ној ва жно сти“ сво га де ла ња и сво јих пред ста ва. А све се за пра во од и гра ва у плит ким окви ри ма не прин ци пи јел ног удру жи ва ња, по пра ви лу стра нач ког, као нај ко њук тур ни јег, али и дру гих об ли ка пер вер ти ра ног бра ти мље ња у свр хе мо но пол ске узурпа ци је пра ва на од лу чи ва ње и на ме та ња ин те ре са једног и јед них. Филм ски рад ни ци се у Ср би ји ви ше не окупља ју око на че ла, ми сли и иде ја, већ са мо око бу џе та и љу ди под чи јом су ови ин ге рен ци јом. Оту да ско ро ни ко ви ше да јав но упи та шта је са За ко ном о ки не ма то графи ји, шта са Филм ским цен тром Ср би је, шта са при ва тиза ци јом филм ских пред у зе ћа, за тва ра њем би о ско па, шта са пер спек ти вом срп ског фил ма, не, то као да ни ко га више не ин те ре су је, је ди но је по ста ло ва жно ко је Ми нистар за кул ту ру, а ко Се кре тар, из ко је је стран ке, ка кве је на ра ви, с ким се дру жи, ко су му до глав ни ци, а ко ми љени ци, ко ме је већ гур нуо ло ву, по дис кре ци о ном пра ву, а ко ме тек на ме ра ва, и нај ва жни је, ка ко до ћи до ње га? Доду ше, па ра лел но са овом под зем ном прак сом те ку и јавно рас пи са ни кон кур си за рас по де лу ки не ма то граф ских сред ста ва, али, на жа лост, и они се од ви ја ју, нај че шће, по истом мо де лу по на ша ња, истом не прин ци пи јел но шћу, истим ме ше та ре њем, са истим кру гом љу ди, истом странач ком и ко те риј ском пред о дре ђе но шћу, истим уку сом, истом иде о ло ги јом, истим диск фа ли фи ка ци ја ма и истим

од лу ка ма. При вид но све те че, а су штин ски ни шта се не ме ња. Тр чи мо у ме сту ју ре ћи да су стиг не мо свој реп. Или, ка ко би пи сац ре као, гу ши мо се у „ужа су истог“.

Да ли нам пре ти но ва пар тиј ност у умет но сти? Да ли да би смо раз у ме ли оно што нам се да нас до га ђа поно во мо ра мо да се вра ћа мо пој мов ном апа ра ту не ког но вог ле њи ни зма. Ле њин је го во рио о то ме ка ко „партиј ски по глед на свет“ чла но ви ма пар ти је и ње ним симпа ти зе ри ма од ре ђу је при ви ле го ва но ме сто у дру штву и дру штве ној по де ли ра да. Они су онај „све сни еле мент“ ко ји се су про ста вља не пред ви ди во сти и не из ве сно сти „спон та них про це са“. Пар тиј но шћу се су про ста вља контем пла тив ном ин ди ви ду а ли зму сло бод них по је ди на ца, њи хо вим стреп ња ма, сум ња ма и дрх та ји ма, да кле, ка да је реч о естет ском, са мој су шти ни про це са умет нич ког ства ра ња, ње го вој сло бо ди и ауто ном но сти. Мо же ли то та ко? Исто ри ја свих дру шта ва, па и ле њи ни стич ких, пока за ла је да не мо же. Јер пар тиј на умет ност је увек идео ло шка, да кле ла жна, она ни је из град ња и ства ра ње већ го ла ше ма ти за ци ја са др жи на и иде ја ко је су већ из грађе не од стра не по ли ти ке и по ли ти ча ра. Оту да је пар тијна умет ност увек умет нич ка прак са под Дик та том. Под дик та том оне све сти ко ја ни је гло бал но умет нич ка и ко ја у би ти умет ност не раз у ме, ни ти јој је ста ло да је раз уме. При хва та је са мо он да и у оном об ли ку у ко јем мо же да је кон тро ли ше и упо тре би за се бе и сво је ин те ре се. Аутен тич на умет нич ка прак са се то ме пер ма нент но опире, јер умет ност нај бо ље слу жи јед ном дру штву и у ње га се ин те гри ше он да ка да је кри тич ки окре ну та на спрам вла да ју ће иде о ло ги је то га дру штва, ње них док три нарних иде ја и не и сти на. У су прот ном она је са мо ма ски рани стра жар вла да ју ћег по рет ка у опре ци пре ма вла ститом би ћу и сво ме исто риј ском сми слу по сто ја ња.

От ку да он да у по след ње вре ме та ко стра сна жуд ња ме ђу срп ским фил ма џи ја ма да се бу де уз пар тиј це, или, чак, и са ма Пар ти ја. Да ли је у пи та њу са мо исто риј ски тре ну так ка да се чи ни да из бо ра не ма, да би се ег зи стира ло, па је све до зво ље но, или гу бље ње ве ре у ми си ју фил ма као умет но сти, а он да при хва та ње оно га што прео ста је – филм ског би зни са. Или је од у век та ко би ло са мо ни смо при ме ћи ва ли, јер је по сто ја ла и она дру га стра на, до ко је смо ви ше др жа ли. А мо жда смо на про сто у тран

Све те че, ни шта се не ме ња


зи ци о ној збр ци и фр ци у ко јој се на ла зи мо, не са мо на ши кул ту ра и филм, не го и чи та во дру штво, по бр ка ли вредно сти, ци ље ве, жи во те, и лон чи ће, све до стра на све та. Би ло ка ко да бу де ова кво ста ње ства ри за по сле ди цу има да се код нас по ла ко утвр ђу је је дан жа нр, као до минант но свој ство це ле но ви је срп ске ки не ма то гра фи је, а то је жа нр та ко зва ног „по ли тич ки ко рект ног фил ма“. По де фи ни ци ји, као у сва ком жан ру, и ов де се по на вља њем сте ре о тип них пред ста ва ствар но сти по твр ђу ју про пи сане дру штве не вред но сти као бес крај не ва ри ја ци је једног те истог обра сца ми шље ња. На рав но, то не мо ра да бу де за осу ду, али та ко не ма раз во ја у умет но сти. Не ма оне плод не на пе то сти из ме ђу умет но сти и дру штва ко ја до во ди до њи хо вог исто риј ског ди ја ло га. Не ма оне непо ход не ди ја лек ти ке ко ја осми шља ва док про тив ре чи и про тив ре чи да би осми сли ла. Не ма оног пе снич ког ускли ка да се „за кап не по зна тог да је све по зна то“. Не ма сло бо де ства ра ња. Шта нам је он да чи ни ти? Са мо јед но: омо гу ћи ти по ја ву „ужа сно, по ли тич ки, не ко рект ног филма“, па шта бу де. Има мо ли као дру штво и ки не ма то графи ја сна ге за та ко не што?

И за крај, под се ћа ње на јед ну из ја ву, на из глед па ра доксал ну, над моћ ног ве ли ка на срп ског фил ма, по кој ног Живо ји на Па вло ви ћа, ауто ра „нај за бра њи ва ни јих“ фил мо ва у до ма ћој ки не ма то гра фи ји. Го во ре ћи о вре ме ну у ко јем је жи вео, ра дио, ства рао и био од по ли ти ке „про га њан“, да кле о шес де се тим го ди на ма про шлог ве ка, ве ли ки мае стро ре че: „Би ло је то Пе ри кло во до ба срп ског фил ма“. Ко ни је раз у мео ове Жи ки не ре чи, ни је раз у ме ни шта о од но су из ме ђу дру штва, по ли ти ке и умет но сти.■

Жар ко Дра го јевић

нови Фил

могр

аф


Лева глава

■Алаксандар Аца Илић, добитник националног признања за изузетан допринос култури Србије


Пре тек ста

Алек сан дар Илић (1927) при па да гар ди пи о ни ра ко ји су већ ка сних че тр де се тих го ди на 20. ве ка по ста вља ли те ме ље са вре ме ној срп ској ки не ма

то гра фи ји. Сре ди ном 1945. го ди не Илић се вра ћа из не мач ког

за ро бље ни штва. Игром слу ча ја исте го ди не по чи ње да ра ди за „Зве

зда филм”, та да је ди но филм ско пред у зе ће у ФНРЈ. Прола зи све фа зе об ра де фил ма: од пи ке ра ја (об ле жа ва ња не га ти ва), пре ко по ла га ња зву ка, до мон та же. Је дан је од пр вих по ла зни ка Филс мог тех ни ку ма, пр ве фил смке шко ле у Ср би ји. То ком шко ло ва ња опре де љу је се и усавр ша ва ства ра лач ке по сло ве монт же ра.

По за вр шет ку шко ло ва ња би ва мо би ли сан и слу жи вој ни рок у тек фор ми ра ном вој нофилм ском пред у зећу „За ста ва филм” где ра ди ду жи низ го ди на као мон тажер. За тим пра ви фил мо ве за Лов ношум ско га здин ство „Је лен“ и ко нач но за „Ду нав филм”. Ра дио је за Те ле ви зију Бе о град и за „Ју го сла ви ја пу блик”.

Илић ства ра фил мо ве из жи во тињ ског све та у ко ме ис тра жу је и при ка зу је усуд, суд би ну, удес, коб жи вљења, као не ми нов ност по сто ја ња и оп стан ка.

Ње го во де ло је бо га то по тре сним, уз ви ше ним, крај ње дра ма тич ним, да кле уз бу дљи вим ме та фор ским сли ка ма и по ре ђе њи ма ко ја се на ме ћу гле да о ци ма филм ских при зо ра на осно ву скри ве не или очи глед не ана ло ги је као суд би на по сто ја ња жи вог све та уоп ште, па и чо века: ра ђа ње – жи вље ње – смрт у ка те го ри јам мо рал ног и не мо рал ног, уз ви ше ног и не до стој ног.

Или ћев умет нич ки опус чи ни це ли ну, пле те ни цу где

се те ме упли ћу, пре пли ћу, по др жа ва ју и раз ви ја ју ка ко само свој ним те мат ским то ко ви ма, та ко и иде ја ма ко је се надо ве зу ју јед на на дру гу са ја сно из ра же ним по ру ка ма.

Стра хо те ло го ра оства ви ле су трај ни пе чат у ње говом жи во ту и би ће она ху ма на и мо рал на вер ти ка ла која ће про жи ма ти ње го ву умет ност: ма ка ко, и ма ко ли ко то би ле при че о жи во ти ња ма оне ће при мо ра ти гле дао ца да пре и спи та се бе, свој не кон тро ли са но на гон ско по на ша ње, сво је стра сти, мр жње. . .

Сво јим умет нич ким опу сом зна чај но је до при нео умет нич кој ши ри ни, ствра лач кој ра зно ли ко сти и зна чају Бе о град ске шко ле до ку мен тар ног фил ма.

Пр ва ства ра лач ка фа за

Ра де ћи осам на ест го ди на у „За ста ва фил му” Илић пре ла зи у Лов ношум ско га здин ство „Је лен“ на ме сто ру ко во ди о ца филм ског оде ље ња, чи ји је за да так био да при ка зу је „упра вља ње и рас по ла га ње ле по та ма при роде“ у окви ру ко га као ре ди тељ, мон та жер, а нај че шће и као сце на ри ста, сни ма се дам на ест фил мо ва ко ји су пред ста вља ли и ње го ве пр ве су сре те са све том фа у не. За гле дан у бо гат ство и ра зно ли кост жи во та жи во ти ња Илић от кри ва сво ју бли скост и ства ра лач ку скло ност ка об ли ци ма и по ја ва ма ко је мо гу сред стви ма умет нич ког је зи ка да до не су „ви ши сми сао“ од у при ро ди не по средно ви дљи вих фе но ме на.

Ме ђу тим фил мо ви ма оства рио је и пр ва де ла (Ембри он и Гу бар) за сно ва на ис кљу чи во на сли ци и зву ку (му зич ком и не му зич ком), те же ћи сво ђе њу ства ра лач ке ко му ни ка ци је ис кљу чи во на филм ски је зик; су о ча ва се са мо гућ но сти ма и про стран стви ма ме та је зи ка.

У пр вој по ло ви ни ше зде се тих го ди на два де се тог века Лов ношум ско га здин ство „Је лен“ пре ста је са ра дом, а уки да се и филм ско оде ље ње у ко ме је Илић сте као основ не прет по став ке сво је по е ти ке, на слу тио те ме које ће ка сни је раз ви ти кроз умет нич ки про се де.

Дру га ства ра лач ка фа за

Две го ди не по осни ва њу „Ду нав фил ма” Илић (1957) ра ди за ово пред у зе ће, у по чет ку као мон та жер, а за тим и ре жи ра и пи ше сце на ри ја за сво је фил мо ве.

Као мон та жер ра дио је са на зна чај ни јим ства ра о цима до ку мен тар ног фил ма. Сво јим аутр ским до при но сом ко нач ном об ли ку де ла би ва би тан чи ни лац до ме та и сла ве Бе о град ске шко ле до ку мен тар ног фил ма: Цр ном

Злат на ни ска филм ског ба сно пи са Алек сан дра Или ћапи ше Ми ро слав Јо кић

„Ја ни сам би рао те ме. Оне су ми се са ме на ме та ле. Но сио сам их 10 го ди на и че као ка да ће у ме ни са зре ти, и на рав но, ка да ћу их фил смки оства ри ти. “(Из ин тер вјуа А. Или ћа да тог за ви део еди ци ју „Бе о град ска шко ла Ду нав Фил ма“, Бе о град 1995. )

■Морнар у Застави: Аца Илић на осдлужењу војног рока у Војнофилмском центру, 1949. године.


Ју би ле ји

Го ром (1957), За ду шни це (1963), Ру да ри, хлеб са де вет кора (1964), Пар ни че ње (1964), Са бо ри (1965), Се о бе (1965), Па о ри (1965), Од ри чем се све та (1965), Рат ни че вољно (1966), 220 V (1967), Ностал ги ја вам пи ра (1968), По вра так на род но др во (1968), Те ро ри сти (1970), За тегни де ле (1970), Љу бав (1973)… Као мон та жер пот пи сао је 158 фил мо ва, а као ре ди тељ оства рио 52.

Илић је пр ви у срп ској ки не ма то гра фи ји, а по уметнич ком зна ча ју сво га опу са, те мељ ни ства ра лац филмског баснпо и са где се под ре чи ба сна под ра зу ме ва њено основ но зна че ње: „Крат ка мо рал но по уч на при ча у ко јој жи во ти ње има ју осо би не љу ди“.

Или ће ве ба сне ис пи са не по крет ним сли ка ма и звуком, по е ти ком филм ског до ку мен та ри зма, при ча ју о све ту фа у не, по пут Езо по вих при ча у ко ји ма је пра ви сми сао при кри вен але го рија ма и сим бо ли ма. Ов де, ма ка ко то ли чи ло на по на вљање ипак мо ра мо се по зва ти на лек сич ко зна че ње ре чи, тер ми на и пој ма ме та фо ра ко ји се не ми нов но ве зу је за сва ки Или ћев филм, као и за умет нич ки опус у це ли ни. Пре ма „Реч ни ку срп ско хр ват ског је зи ка“ (Ма ти ца српска) ме та фо ра озна ча ва стил ску фи гу ру у ко јој се је дан по јам за ме њу је дру гим на осно ву слич но сти: ли си ца – лукав чо век, про ле ће жи во та – мла дост и слич но.

Шта Илић за пра во от кри ва у жи во тињ ском све ту? На то пи та ње од го во рио је (9. мар та 1973. ) но ви на ру „Бор бе“:

„Го то во две де це ни је радио сам на фил му пре не го што сам у са рад њи са Ловношум ским га здин ством

„Је лен“, сни мио се ри ју фил мо ва о жи во ти ња ма. Го ди не 1966. од лу чио сам се да при чам те при че о жи во ти ња ма. По ста јао сам све бли жи том би о то пу, уви ђао за ко ни тости тог, жи во тињ ског, све та, и ис ку ства су се на ме та ла као ме та фо ре ко је би мо гле об ја шња ва ти и чо ве ко во по на ша ње у из ве сним си ту а ци ја ма“.

Злат на ни ска Или ће вих ба сни: и „осе бујно”, и ви ше знач но, и аутор ски сна жно

За хва љу ју ћи из у зет ној ствра лач кој и под сти цај ној кли ми ко ју је у Ду нав филму „кре и рао“ умет нич ки ди рек тор Виц ко Рас пор, Илић про на ла зи и ис казу је се бе као умет ни ка са бо га тим ис ку ством монта же ра сли ке и зву ка, сце на ри сте и ре ди те ља из у зет не уну тра шње сна

ге, стра сти, бес крај не стр пљи во сти и ис трај но сти да у при ро ди про на ђе и ка ме ром за бе ле жи по на ша ње жи воти ње у тре нут ку ка да је по „по кре ту“, „по гле ду“ или „грима си“ нај бли жа ње говј умет нич кој на ме ри. То је то ком

ре а ли за ци је са ва ког ње го вог фил ма би ла ду го трај на, из да на у дан, из не де ље у не де љу па и ви ше ме се ци бор ба умет ни ка са при ро дом ко ја се у филм ској прак си на зи ва сни ма ње ка дра. И та ко 100 пу та за 100 ка дро ва. То ме треба до да ти и тзв ду бло ве…Је дан дубл, је дан дан сни ма ња, ако успе. Ако не успе, би ће ви ше сре ће сле де ћег да на.

„Срећ на је окол ност што ра дим са јед ним вр сним снима те љем (Пе тар Ла ло вић, прим. аут), из у зет ним ен ту зи јастом. Уко па ва мо се, но ћи ва мо у шу ми, по не кад уза луд но оче ку је мо и по не ко ли ко да на да не што сни ми мо, га ца мо пре ко ри то ва, бра ни мо се од ко ма ра ца, и на кра ју, по сле

„Про гра ми ра ње жи во та и смр ти у све ту ин ду стри-је, где људ ска ду ша не ста је у стра сти уни ште ња“.

Ње го во де ло је бо га то по тре сним, уз ви ше ним, крај ње дра ма тич ним, уз бу дљи вим ме та фор ским сли ка ма и по ре ђе њи ма ко ја се на ме ћу гле да о ци ма филм-ских при зо ра на осно ву скри ве не или очи глед не ана-ло ги је као суд би на по сто ја ња жи вог све та уоп ште, па и чо ве ка: ра ђа ње – жи вље ње – смрт у ка те го ри ја ма мо рал ног и не мо рал ног, уз ви ше ног и не до стој ног.

■Млади монтажери испред Авала филма на Ташмајдану, 1947. Тај део зграде уништен је у НАТО бомбар до ва њу 1999.

■Монтажа у Застави 1952. године

Злат на ни ска филм ског ба сно пи са Алек сан дра Или ћа


сни ма ња, при ну ђе ни смо да ба ци мо оде ло ко је смо носи ли. То је дуг по сао, и чо век, по ред нај бо ље во ље, ни је у ста њу да сни ми ви ше од јед ног фил ма го ди шње“.

Фил мо ви ко ји чи не зла тан низ Или ће вих де ла на стали су у „јед ном да ху“, у ре а ли тив но „крат ком“ вре менском ра спо ну, за ма ње од пет го ди на, од 1972. до 1977. го ди не, сем пол след њег у ни ски, ко ји ће се ја ви ти трина ест го ди на ка сни је.

Лед (1972)

Лед је пр ви филм Или ће вог злат ног ни за и пр ви његов умет нич ки ре зул тат оства рен у „Ду нав фил му”. Пажљи ви ји гле да лац ће уочи ти зна чај пр вог ка дра у Илиће вим фил мо ви ма ко ји пред ста вља сре ди ну у ко јој ће се филм ска при ча де си ти. То је нај че шће пеј заж ко ји је та ко сни мљен, из тач но про на ђе ног угла ка ме ре и у та квом све тло сном мо мен ту што од ли ку је сам вр сне филм ске ства ра о це да сво јом дра ма ти ком на ја вљу је ста ње филм ског до га ђа ња: реч но про стран ство, при оба ље, го ле гра не др ве ћа… све је око вао лед.

Ис под ле да ри бе се гу ше услед не до стат ка ки се о ника. Мно ге од њих пре ста ју да се кре ћу. Па да ју на дно раз ја пље них уста. До вољ на би би би ла ма ла ру па, је дан до два удар ца се ки ром и ри бе би би ле спа се не.

И то се де си. Љу ди про би ја ју лед и жи во ти су спа се ни.

Со ва (1974)

По зна та као сим бол му дро сти со ва ис ка зу је опа ку на рав ка ни ба ла у пти чи јем све ту на па да ју ћи и про ждиру ћи тек из ле гле пти ће дру гих пти ца. Мај стор мон та же Илић у сво је вр сном кре шен ду не мо ћи пти ћа и про ждрвљи во сти со ве ус по ста вља уз бу дљи ве асо ци ја ци је на исто ри ју зла ко је се ис по ља ва увек са „раш че пље ним че љу сти ма зло тво ра“. У Или ће вом фил му му дрост и пору ка су на дру гој стра ни. Га вра ни се на го ном са мо о држа ња оку пља ју и је дин стве ни у на по ру да за шти те свој оп ста нак на па да ју со ву.

И опет у из у зет ној, вир ту о зној мон та жној се квен ци, до бро по бе ђу је зло. На рав но, са мо ако смо је дин стве ни у су прот ста вља њу злом чи ну злог сил ни ка. .

„Илић, ме ђу тим, не сли ка са мо ста ње као та кво већ го во ри о нео п ход но сти од бра не од сил ни ка, по кре ће дух и сна гу бор бе про тив моћ них, и у тој сим бо ли ци могу ће је осе ти ти про јек ци је све та и љу ди да нас, уоп ште. Уто ли ко уни вер зал ни сми сао де ла би ва зна чај ни ји. “

(М. Чо лић, По ли ти ка, 8. март 1973)

Зам ка (1974)

Пти ца пе ва чи ца, ка да јој „до ђе вре ме“, ка да се у њој раз бук ти на гон за одр жа њем, огла ша ва се нео до љи вим „љу бав ним цвр ку та њем“.

Пти ца је у ка ве зу, а му жи ја ци на сло бо ди. Из над каве за из у кр шта не су гра не. Пти це сле ћу, а на гра на ма их че ка ле пак. Гр че вит на пор да се осло бо де леп ка оаста је без же ље ног ре зул та та. Љу ди их са ку пља ју и ста вља ју у ка вез. Сле де дра ма тич ни на по ри да тек утам ни че не птице сво јим кљу но ви ма пре ки ну жи це ка ве за. Без успе ха.

Страст (1975)

Сво де ћи драм ску при чу на кра так са др жај за по требе фе сти вал ског ка та ло га те ма фил ма Страст де фи ниса на је као: „Про гра ми ра ње жи во та и смр ти у све ту инду стри је где људ ска ду ша не ста је у стра сти уни ште ња“.

Овим фил мом Илић је пр ви пут по кре нуо те му про грами ра ња жи во та и смр ти, ко ју је по нео као дра му ло го рашких пат њи кроз ко је је про шао, а ко јом су узро ко ва на и обе ле же на сва рат на стра да ња у исто ри ји чо ве чан ства; на ро чи то по губ не учин ке остви ла је то ком дру гог светског ра та. Овој те ми Илић се вра ти ти већ у сле де ћем фил му где ће људ ска ду ша не ста ти у стра сти про фи та.

Про гр ми ра ње жи во та, у пр вом де лу фил ма, по ка зује чо ве ко во ву бри гу као не жан од нос пре ма ди вљим пат ка ма од ин ку ба то ра, ис хра не, пре ко пр вих ко ра ка, до од ра ста ња и пу шта ња на сло бо ду. Сло бо да зна чи и смрт, јер чо ве ка про жи ма и уби лач ки на гон. За ди вљују ћи мон та жни скло по ви ка дро ва по го ђе них пти ца, зау ста вље них у ле ту, пер ја ко је пу шча но зр но одва ја од те ла, ка пи кр ви ко је из ле ћу из ра не… и бе со муч не паљбе ло вач ких пу ша ка, хлад ног скон цен три са ног по гле да стрел ца; аго ни ја па да и по след њих тр за ји смрт но по гође них и из ди шу ћих пти ца, сво је вр сна је сли ка сло бо де као про гра ми ра не смр ти.

■Тврдо језгро Дунав филма, 1978. године: с лева на десно Света Павловић, Вицко Распор, Никола Тоља Вучинић, Аца Илић, Ратомир Ивковић (?) (?)

■Никола Вучинић, Божидар Зечевић и Аца Илић испред Бобура у Паризу, за време одржавања Смотре југолсовенског филма, маја 1986.


Ју би ле ји

Маљ (1977)

У ка та ло гу 24. Фе сти ва ла ју го сло вен ског крат ко ме тржног и до ку мен та р ног фил ма (18–25 март 1977) филм је на ја вљен пи та њем: „Да ли чо век има пра во да у име та козва них ви ших ци ље ва ре ме ти основ не би о ло шке од но се по сто је ћег жи вог све та?“

Филм Маљ пред ставља пре сек и син те зу Или ће вог све у ку пог уметнич ког и жи вот ног ис куства. Те ма про гра ми ра ња жи во та и смр ти усло вљено ге нет ским раз ли ка ма, ис ка за на бол ни им асо ција ци ја ма на хо ло ка уст, оства ре на је за ди вљу ју ћим филмским ре зул та том. Та ко да се о Или ће вом опу су мо же гово ри ти као о ства ра ла штву пре и по сле Ма ља.

Илић се са те мом Ма ља су срео у јед ном од агро ин дустриј ских ком би на та за про из вод њу и про мет ко ко ши јег ме са, у ко ме је слу жба за ге не ти ку за кљу чи ла да пи лад са цр ним пер јем да ју по ла ки ло гра ма ме са ма ње у ко начном би лан су од пи ла ди са жу тим пер јем. Од лу че но је да се цр ни пи ли ћи уни шта ва ју у фа зи ин ку ба ци је за јед но са уги ну лим или оште ће ним пи ли ћи ма жу тог пер ја.

Хла дан, оту ђен про стор ис пре гра ђи ван огром ним ин ду стриј ским ин ку ба то ри ма. У по лу мра ку на зи ре се при гу ше ни од сјај че лич них вра та. Сиг нал не лам пе, ко је се на мо ме нат осве тле, по ка зу ју елек трон ску кон тро лу жи во та и смр ти. Ве ли ки ме тал ни сан ду ци не чуј но кли зе из ме ђу ин ку ба то ра; обу ћа са сте ри ли зо ва ним на вла кама, пре те ћи хук, чи не са дра жај ду гач ког увод ног ка дра

сни мље ног у по кре ту пре ма за там ње ном де лу ха ле; нов ам би јент не жних, то плих бо ја. У ме тал ним сан ду ци ма сто ти не љуп ких, тек из љу ске ја је та про кљу вље них, жутих пи ли ћа. Же не у бе лом ода би ра ју са по крет не тра ке пи ли ће ко ји ма је обез бе ђен жи вот и сме шта ју их у метал не сан ду ке, ме ђу оста ле ода бра не. Пр сти уве жба ном не жно шћу ку пе здра ве и сна жне пи ли ће. На тра ци остају оса ка ће ни, мр тво ро ђе ни, љу ске и све то на кра ју траке па да у ве ли ки ме тал ни кон теј нер где маљ све дро би у без лич ну ма су – хра ну за ода бра не пи ли ће.

На тра ци се за де си цр но пи ле. Здра во. Љуп ко и чи ло тр чи у су прот ном сме ру од кре та ња тра ке, што да ље од ма ља. Ру ке га од гур ну на зад, пре ма ма љу. Али, пи ле са иви це по но ра по но во тр чи пре ма ру ка ма. И по но во руке, и опет би ва од гур ну то, али овог пу та па да у без дан кон теј не ра ме ђу шкарт.

Маљ, ви ди мо да га по кре ћу људ ске ру ке, без по штедним рит мом дро би све што се на ђе под њим… Још неко ли ко за вр шних удра ца ма ља. Мук. Без о блич на по врши на из дро бље ног от па да. И…кљун, око, цр на гла ви ца, кри ло про би ја ју се кроз усит ње ње љу ске и остат ке угину лих пи ли ћа. Пи ле тр чи, три. . . тр чи од ка ме ре у свој дру ги жи вот у сво ју сло бо ду. Цр но пи ле, као Ча плин у цр ном фра ку од ла зи не где у жи вот да ле ко од усу да ко ји

му је пре тио. Овај happy end је у пра вом сми слу ка тарзи чан, са сна жном ве ром у жи вот упр кос тех но ло ги ји уби ја ња и ге нет ском раз ли ком про гра ме ри не смр ти.

Илић ми је јед ном при ликом ис при чао до го дов шти ну у де чи јој бол ни ци, ко ју му је пре нео ње гов при ја тељ лекар, ка да је у по по днев ном ТВ про гра му без по штед ни маљ за пре тио да ће уби ти цр но пи лен це.

– Чу вај се! Бе жи!. . . Не дај те га, чи ка док то ре! Не дај те га

Кри ци, су зе па ни ка. По што се пи ле спа сло де ца су за пље ска ла, док то ри одах ну ли.

Су коб (1990)

Овај филм ми се на мет нуо као за вр ше так злат не ниске, не што као ко да у му зи ци, као за вр шни акорд потре сних мо ти ва, те ма и иде ја, свих по кре тач ких раз ло га Или ће вог ства ра ла штва, ко ји су ње го ве фил мо ве ви соко уз ди гли у све сти и пам ће њу гле да ла ца. Али у овом фил му не ма на де, не ма спа са, не ма апе ла: Пре ста ни те! Спа си те!; по сто ји не моћ на кон ста та ци ја без на ђа пред при зо ри ма еко ло шке кат стро фе.

Илић се за гле дао у не за др жи вост ин ду стриј ског „прогре са“, ви део „све стра но за га ђе ња при ро де“ и не моћ но за кљу чио да „оп ста нак чо ве ка ср ља у са мо у ни ште ње“.

„Уко па ва мо се, но ћи ва мо у шу ми, по не кад уза луд-но оче ку је мо и по не ко ли ко да на да не што сни ми-мо, га ца мо пре ко ри то ва, бра ни мо се од ко ма ра ца, и на кра ју, по сле сни ма ња, при ну ђе ни смо да ба ци-мо оде ло ко је смо но си ли. То је дуг по сао, и чо век, по ред нај бо ље во ље, ни је у ста њу да сни ми ви ше од јед ног фил ма го ди шње

Или ћев умет нич ки опус чи ни це ли ну, пле те ни цу где се те ме упли ћу, пре пли ћу, по др жа ва ју и раз ви-ја ју ка ко са мо свој ним те мат ским то ко ви ма, та ко и иде ја ма ко је се на до ве зу ју јед на на дру гу са ја сно из ра же ним по ру ка ма.

■Аца Илић са својим глумцем 1977. године.



Ако је чо ве чан ство све сно кре ну ло у са мо у ни ште ње шта умет ник тре ба да ка же, шта да по ру чи и ко ће га чу ти?

Овај филм је сни мљен три на ест го ди на по сле Ма ља, а Или ћу је би ла 63 го ди на жи во та.

По че так је иди ли чан. У гне зду је ја је ко је обе ћа ва но ви жи вот, но ву на ду, баш он ко ка ко га ви ди и предста вља Дра ган Мо јо вић на сво јим сли ка ма. И… да мар жи во та по ме ри ја је. Ис под љу ске осе ћа мо на пор, снагу ве ре да је та мо не где бо ље. Жи вот оп то чен љу ском на пре же се до пу ца ња љу ске. И де си се. Љу ска пу ца и из ње три јум фал но (сјај но звуч но и мон та жно ре ше ње), са пу но на де и оп ти ми зма из ро ни но ви жи вот – пи ле, про ви ри и поч не да гле да ку да да кре не. И ви ди: свет за га ђен, уни штен; за стра шу ју ћи пеј заж чо ве чи јег его изма, не ма ра и по хле пе. То је сли ка про гра ми ра не смр ти

„при вред ним чу дом“ без мо гућ но сти и на де у жи вот. Пи ле се вра ћа у ја је и, ча ро ли јом фил ма (сни ма ње уна зад) сви ко ма ди ћи рас пр сле љу ске по ново се оку пља ју у це ли ну, пи ле се поно во увла чи и ја је се за тва ра шти те ћи га од не мо гу ће бу дућ но сти.

Пи ле се вра ти ло у сво ју род ну безбед ност. И до бро је ура ди ло.

Овај филм је на стао на кра ју Или ћевог тра га ња за на дом и ве ром у мо гућност ху ма ни јег све та. По сле ко ле ба ња из ме ђу ве ро ва ња и не ве ро ва ња, Сукоб је „опро штај ни“ филм; пол след њи не са мо у овом злат ном ни зу не го и у умет нич кој прак си Или ћа. То је и најкра ћи филм (тра је се дам ми ну та) од на пред на ве де них, али и естет ски најра ди кал ни ји – сва ки ка дар ши ри, ва рира и над гра ђу је са мо јед ну ми сао, Илиће ву бо ја зан и не моћ умет ни ка пред

си ла ма ра за ра ња, про гра ми ра ња смр ти, злих стра сти… Остао је са мо је дан за кљу чак: људ ска ду ша је не ста ла у стра сти уни ште ња.

У Су ко бу мо гу ћег жи во та и не мо гућ но сти жи вље ња не ма на де ко ју мо же да пру жи чо век бу ше ћи Лед, не ма за јед ни штва ко је би по бе ди ло ка ни ба ли зам Со ве, убилач ка Страст пре ра сла је у еко ло шку ка та стро фу и нема оп ти ми зма ко ји би спа сао цр но пи ле од уби лач ког Ма ља. Све по зи тив не уто пи је су не ста ле пред ра за ра јућом и не за у ста вљи вом еко ло шком ка та стро фом.

Су коб је је дан од рет ких умет нич ких ре зул та та Алексан дра Или ћа ко ји ни је за вре део ни јед но фе сти вал ско при зна ње.

Ре жи рао је још два де сет и је дан филм за по тре бе при вред них ор га ни за ци ја и си сте ма. По след њи, сто педе се то сми филм, по еви ден ци ји „Ду нав фил ма”, но си назив ТК мре жа у град ком га со во ду.

И на кра ју

Сва ки из бор је су бјек ти ван и ре ла ти ван, па и овај пон ђу ен чи та о цу као злат на ни ска оства ре ња Алек сандра Или ћа. Она би мо гла и да се про ши ри фил мо ви ма Ho mo ef u vi ans (1976), Иди ла (1978), Зар љу ба ви (1979), Тори не (1981), Ви со ко ле тач (1983)… Али, про стор у ча со пису је огра ни чен (ин те ре сант но је да ме ђу мно го број ним мо но гра фи ја ма фил ских ства ра ла ца не мо же те на ћи мо но гра фи ју о Алек сан дру Или ћу), а ме ни се чи ни да би и у дру гим усло ви ма и мо гућ но сти ма пи са ња чи та о ца усме рио на се дам ал ки злат не ни ске ко је се чвр сто држе, ме ђу соб но пре пли ћу и над гра ђу ју кроз умет нич ку ве ру и на ду Или ћа да се чо век мо же ме ња ти. А он да је сни мио филм Су коб где се су че лио са са мим со бом, са соп стве ним де лом опо ме не и на де.

Умет ник има пра во и да не ве ру је и да сум ња и да се раз о ча ра, а на на ма је да ви ди мо шта ће мо и ка ко ће мо. Да ли ће мо да га раз у ме мо и да при хва ти мо опо ме ну.

Ка да се за вр ши филм на ста вља ју се на ши жи во ти. ■

■Кадар из филма Замка, 1974. године.

■Imdb's Most Prolific Editors: Александар Илић на другом месту са 271 монтираним филмом. Податак, међутим, није тачан: Илић је монтирао 393 филма (!) и на овој листи припада му прво место.


Ју би ле ји

Бо жидар Зе че вић

С тва ра ла штво Алек сан дра Или ћа зна чај но је пр во по то ме што се у пот пу но сти ис ка зу је у крат кој фор ми и дру го по то ме што до след но ис тра жу је у

стил ском кљу чу у ко ме глав ну уло гу игра па ра бо ла. Већ у фил му Гу бар (1971) Илић на го ве шта ва от кри ће принци па на ро чи те ор га ни за ци је до ку мен тар них сни ма ка живо та при ро де. Из бор, сни ма ње и мон та жно уце ли ње ње ових па са жа во ди ства ра њу не по сред них асо ци ја ци ја на оп ште мо рал не и фи ло соф ске ста во ве о чо ве ку и у крајњем ис хо ду пре по зна је се као сло же на ме та фо ра, чи је је упо ри ште у ба сни. Илић је овај фор ма тив ни прин цип ис тра жи вао и над гра ђи вао у ни зу слич них фил мо ва (памти мо Лед, Со ву и Страст) и ус пео да га го то во до са вршен ства до ве де у свом нај бо љем фил му Маљ (1977). У овом фил му пре по зна је мо не у ми тан ри там се лек ци је, ко ју пре жи вља ва са мо ге нет ски стан дар ди зо ва на пилад. У на ред них пет ка дро ва овај уста ље ни ри там по реме ти ће је ди но жи во би ће ко је не од го ва ра стан дар ду, али успе ва да из бо ри пра во на жи вот. Све га је да на ест ми ну та не пре ки ну тог филм ског то ка би ли су Или ћу довољ ни да нај чи сти јим филм ским је зи ком ис ка же анто ло гиј ску филм ску па ра бо лу. Стил ске атри бу те ов де пред ста вљау: ка ме ра ко ја пот пу но вла да про сто ром, мон та жа, ко ја без ијед ног сло же ни јег филм ског за хва та успе ва да ор га ни зу је зби ва ње и на кра ју му зи ка, ко ја под вла чи ње го ву дра ма тич ност. Или ћев Маљ, као и други ње го ви фил мо ви, за сни ва се, да кле, на ре жи ји ко ја прет хо ди филм ском уце ли ње њу, на пом ној ор га ни за цији про филм ског и на ма ни пу ла ци ји ње го вим еле мен ти ма. Илић се и у Ма љу по твр дио као мај стор да из ре жи ра, сни ми и по ве же же ље не си ту а ци је, та ко да је дан је ди ни до га ђај от кри је сна жан дра ма тур шки пункт око ко га се доц ни је пле те це ла ре то рич ка струк ту ра (ка дар у ко ме пи ле по чи ње да бе жи из кон теј не ра). Екс по зи ци ја и завр шни ца са мо су огран ци овог пунк та и у пот пу но сти слу же иде ји, ко ло сал ној у сво јој јед но став но сти.

Ове чи ње ни це усло ви ле су од лу ку аутро ра да филм свр ста у у жа нр игра ног фил ма: би ла је то по ште на од лука. Иако је по спољ ним осо бе но сти ма филм био бли жи до ку мен тар ном жан ру и без об зи ра што су те о ре ти чари ба зе нов ског ко ва скло ни да у слич ним фил мо ви ма то ле ри шу ви сок сте пен ма ни пу ла ци је, Илић је од лу чио да пре пир ке о ствар ној жан ров снкој при пад но сти својих фил мо ва пре ки не ти ме што ће при зна ти: па до бро, то је игра ни филм. И шта с тим? Ни јед но ње го во зна чење, ни је дан еле мент со ли ди ар не филм ске струк ту ре, ни ње го ва иде ја, не ме ња ју се том чи ње ни цом. Оно што пре о ста је је чи сти филм, ка дар да уз бу ди и опо ме не – филм ме та фо ра са очи тим ре то рич ким усме ре њем, де ло ауто ра са сна жним сен зи би ли те том за жи вот приро де и чо ве ка.■

(Чи та ње све тла, 1993)

Ко ло са лан у јед но став но сти„...Маљ Алек сан дра Или ћа тра је де сет и по ми-

ну та и има 18 ка дро ва и ра ђа хи ља ду асо ци ја-ци ја: деч јих, су зних, по ли тич ких, ра ци о нал них, огор че них, ра си стич ких, раз не же них. Ње го ва вр ли на је у ап со лут ној јед но став но сти, ње го-ва сна га у све људ ској ра зу мљи во сти по ру ке. У це лом фил му ни јед не ре чи, чи сти је зик сли ке и звук, хук као ње гов пра ти лац...”

Сер ги је Лу кач, 1977.

„...Да, по ди гла нас је та при ча на но ге, на ве ла нас да за тре ну так из ле ти мо из угод не рав но ду-шно сти па сив ног гле да о ца, да по ка же мо де лић оног што увек кри је мо и рет ко ко ме по ка зу је мо.На те рао нас је Маљ да пре ста не мо да бу де мо са-мо кри ти ча ри – а да бу де мо љу ди, на пра ви и не-за о бли за лан на чин.

Та ко је би ло у Бе о гра ду, А са мо не ко ли ко ме-се ци ка сни је, у Кра ко ву?

Огром на са ла пре пу на фил ма џи ја и кри ти ча-ра са свих ме ри ди ја на и па ра ле ла, пу на и гле да-ла ца...ода ло је Ма љу сво је по што ва ње и оду ше-вље ње пра вим сал ва ма ду го трај ног ра сту ћег, треп та вог, за не се ног пље ска. Осе ти ли су исто што и ми у До му син ди ка та... По сле про јек ци је до жи вео сам из не на ђе ње. Фран цу зи, По ља ци, Ен гле зи, Нем ци, Ма ђа ри, Ита ли ја ни, Че си, сви су се рас пи ти ва ли о ауто ру, че стит ке су пљу шта ле, а он да сам чуо не што што ми, при зна јем, ра ни је ни је па ло на ум. Ве ро ват но ни дру го ме у зе мљи.

–Па то сте ви! – ре као ми је је дан по зна ник из Аме ри ке. – Ју го сла ви ја, ва ша бор ба и по бе да, му ка и ра дост, су за и осмех! ...”

Ран ко Му ни тић, 1977.

■Насловна страна НИНа 3. април 1977. године


Окру гли сто Срп ски филм да нас

Де јан Да бић:

О вај окру гли сто за ми шљен је као на ста вак на ших про шло го ди шњих фе сти вал ских раз го во ра. Прошле го ди не раз го ва ра ли смо о филм ским фе сти

ва ли ма у на шој зе мљи, а ове го ди не нај пре смо би ли у ма лој ди ле ми ка ко да из гле да те ма ово го ди шњег округлог сто ла, па нас је јед на на кнад на по ле ми ка учвр сти ла у раз ми шља њу да би тре ба ло да се по за ба ви мо до маћим фил мом, на чи ном на ко ји се про ду ци ра, су фи нанси ра, да упо ре ди мо са не ким мо де ли ма из прет ход ног пе ри о да. Ово ни је вред но ва ње ово го ди шње про дук ције ка ко не ки сен за ци о на ли стич ки ме ди ји ми сле. Ово је окру гли сто са ста вљен од филм ских про фе си о на ла ца са ра зних ни воа, а иде ја је да про ба мо да ви ди мо где се срп ски филм да нас на ла зи. Нај пре, да јем реч го спо ди ну Бо жи да ру Зе че ви ћу, на шем по зна том кри ти ча ру, те о рети ча ру, глав ном и од го вор ном уред ни ку ча со пи са „Но ви

Фил мо граф”, да нас на не ки на чин уве де у те му, а ко год бу де хтео, мо ћи ће да се укљу чи у раз го вор из пу бли ке.

Не под но шљи во и опа сно

Бо жи дар Зе че вић:

И с та као бих два мо мен та бит на у овом тре нут ку за срп ски филм. Ути сак са си ноћ не ве че ри у нишкој твр ђа ви (при ка за ни фил мо ви На ле пом пла

вом Ду на ву и Ми лош Бран ко вић – прим. Д. Д) пра ти наш филм већ ево до брих де сет го ди на. Ми слим се срп ски филм на ла зи на нај ни жој тач ки си ла зне спи ра ле; у једном про дук ци о ном, ег зи стен ци јал ном и ако та ко мо гу да ка жем, есте тич ком ам би су; на кра ју свог пу та од тачке ка да је не што зна чио не што у овој зе мљи и у окру же њу,

Дис кон ти ну и те том до кон ти ну и те та?Окру гли сто Срп ски филм да нас, одр жан 25. ав гу ста. 2008. го ди не у окви ру43. Фе сти ва ла глу мач ких оства ре ња у Ни шу

■Учесници у разговору Северин Франић, Божидар Зечевић, Петар Волк, Јоваn Марковић и водитељ Дејан Дабић

Дис кон ти ну и те том до кон ти ну и те та?


па и у Евро пи, до тач ке ка да не зна чи ни шта, у ко јој је изгу био сво ју пу бли ку, у ко јој не ма сво је би о ско пе, у ко јој је у пот пу но под ре ђе ном по ло жа ју у од но су на те ле визи је, ко је тра же са мо за ба ву и то за ба ву нај ни же вр сте, и у ко јој над ле жни, на жа лост, уме сто да не што учи не и пру же по моћ у спа ша ва њу јед ног зна чај ног де ла народ ног ства ра ла штва, чи не све да се то не до го ди и чак си сте мат ски од ла жу За ко на о ки не ма то гра фи ји, ко ји би тре ба ло да ре ши овај ха ос.

На црт тог за ко на на пра вљен је пре ма нај бо љем за ко ну о фил му ко ји има Европ ска Уни ја. Он се не до но си са мо за то што не ко ме не од го ва ра да се до не се нај бо љи за кон о фил му, не го му на про тив, од го ва ра ста ње у ко ме су за кон – ба ха тост и са мо-во ља! За то што је за хва та ње из дру штве ног џе па по ста ло ма нир, у ко ме се од лу ке до но се на пре чац, не струч но, нео д го вор но и не бих хтео да ка жем не-ку го ру реч од то га. На род ни но вац тро ши се не ми-ли це за не што што они на зи ва ју фил мом, а што се сни ми или на жа лост не сни ми, а но вац се у на род-ну ка су не вра ћа ни ти до би ја мо ква ли те тан филм.

И као есте тич ки кван тум и као про дук ци о ни кор пус, да кле, срп ски филм је у ста њу ап со лут не хи бер на ци је, ана би о зе, утр ну ћа, умрт вље ња или не че га што кад се спу сти ис под тог ни воа по чи ње да зво ни на ве ли ки и озби љан дру штве ни аларм. То су мо ја раз ми шља ња добрих че ти ри или пет го ди на уна зад. Тру ди мо се да јед ни дру ги ма об ја сни мо за што се то до га ђа. Ово је јед но такво ме сто, са ко га по ку ша ва мо да је дан ма ли део друштве ног жи во та у овој зе мљи упо зо ри мо на то да је даљи жи вот са овом ана би о зом не под но шљив и опа сан.

Исто ри ја не по сто ји и не тре ба да по сто ји

Пе тар Волк:

Д е ве де стих го ди на про шлог ве ка ми ко ји смо се бави ли те о ри јом, исто ри јом и са вре ме ном про дукци јом ве ро ва ли смо, на ив но на рав но, да ће до ћи

до јед ног пре о бра же ња фил ма у ква ли те ту, од но сно, да ће ге не ра ци је ко је ће ста са ти по ла зи ти од оних вред ности ко је су већ афир ми са не у на ци о нал ној кул ту ри као трај не и да ће те жи ти да то пре ва зи ђу кроз сво ја ори гинал на и аутен тич на де ла. Пре ма то ме, ми смо ми сли ли да то што је не ко ли ко ге не ра ци ја у Ср би ји или у бив шој отаџби ни ство ри ло филм и ус пе ло да га увр сти у но мен кла туру на ци о нал них ду хов них вред но сти, да ће то по сто ја ти јед на оба ве за, јед но по ла зи ште за но ве та лен те, да ће то мо ћи да им, ако ни шта дру го, бу де не ко ис ку ство, по ла зиште за јед ну но ву ви зи ју фил ма. На рав но, то се по ка за ло као јед на те о рет ска илу зи ја у ко ју смо сви ми ве ро ва ли и за пра во, до жи ве ли по раз. За што се то до го ди ло?

Ми смо пре ки ну ли са тра ди ци јом, пре ки ну ли смо тај кон ти ну и тет вред но сти и при хва ти ли смо из пост модер не те зе да исто ри је ви ше не ма. То што је би ло, то су при че мог оца и мо је мај ке и оне ге не ра ци је ко је су после ра та ства ра ле филм. То мо же те при ват но да при ча

те, али то ми не узи ма мо као по ла зи ште, има мо се бе, ми смо ти ко ји ства ра мо филм и с на ма се тај раз вој за врша ва, исто ри ја не по сто ји и не тре ба да по сто ји, за што нас оп те ре ћу је те ауто ри ма ко је ми не зна мо или ви ше не гле да мо?

Ако од ба ци те све то што је на пра вље но у срп ском фил му за не ко ли ко ге не ра ци ја, ше зде се тих, се дам десе тих и осам де се тих го ди на, ви се на ђе те на бри са ном про сто ру и да нас мла ди кри ти ча ри ко ји по ку ша ва ју да пра те те но ве трен до ве не ма ју ни ка кву естет ску платфор му у ко ју би про јек то ва ли бу дућ ност на ше ки не мато гра фи је. Шта ми тра жи мо од срп ског фил ма ни ко жив у овој зе мљи не зна. Филм је по стао при ват на ствар сваког по је дин ца, сва ко мо же да пра ви филм ако до ђе до сред ста ва, то је ње го во ин ди ви ду ал но пра во, као што пи ше те књи гу, или би ло шта дру го. Про блем је са мо што ни смо рав но прав ни. Ди стри бу ци ја тих сред ста ва да нас дру га чи ја. Прак тич но, сва ки аутор је свој про ду цент. Њега ни шта не оба ве зу је у тој ки не ма то гра фи ји. Пр во, он не вра ћа до би је на сред ства. Дру го, он ни је за ин те ре со ван за ди стри бу ци ју, јер је ми прак тич но и не ма мо, филм је по стао јед на ло кал на, ре као бих при ват на, по ја ва. Ин фери ор ни смо и на ве ли ким свет ским фе сти ва ли ма, по време но ис ко чи не ко из ста ри је или сред ње ге не ра ци је.

Ми ви ше не ма мо ки не ма то гра фи ју ко ја би се бе про јек то ва ла у про из вод ном, а нај ви ше у естет-ском по гле ду. Да нас је срп ски филм, ма ли филм ко ји не ма кон такт са све том.

Оно што се оче ки ва ло да ће при ват ни про ду цен ти

фа во ри зо ва ти као но ви филм, или ако хо ће те филм будућ но сти, то се ни је оства ри ло. Ови ко ји до би ја ју па ре

■Петар Волк



су по ста ли ма ли бо га та ши, има ју сва ки свој ће пе нак, а ни сам при ме тио ни јед ног до ма ћег про ду цен та да је уло жио по ла ми ли о на евра за не ки но ви срп ски филм, јер су то ње го ва соп стве на сред ства. Де ве де сет од сто оно га што се код нас сни ма, сни ма се из др жав них фондо ва или град ских фон до ва. Из ре пу блич ког и град ског фон да у Бе о гра ду одва ја ју се не ма ња сред ства од оних ко ја су се да ва ла пре два де сет го ди на. То су чак и ве ћа сред ства, јер да нас ми има мо по ја ву да по је ди ни ре дите љипро ду цен ти до би ју по по ла ми ли о на, ми ли он, па чак и пет ми ли о на евра за је дан филм. А не ма ју ни ка кву оба ве зу да до ђу до би о ско па, јер би о ско па не ма, не ма ју оба ве зу да филм пла си ра ју у све ту, јер све та не ма за наш филм, на те ле ви зи ји се фил мо ви про да ју на ки ло грам и на ме тар, ло кал не те ле ви зи је за на ше ста ре ју го сло венске фил мо ве пла ћа ју по пет сто ди на ра за при ка зи ва ње.

Без ин стру ме на та вред но ва ња

Кад го во ри мо о ма ни пу ла ци ја ма, мал вер за ци-ја ма, знај те да је ту реч о дру штве ним сред стви-ма. Ви да нас не мо же те ма ни пу ли са ти, ако сам ја при ват ник и про ду цент, мо јим сред стви ма, ту не-ма мо гућ но сти за мал вер за ци је. Мал вер за ци је се пра ве ис кљу чи во у окви ру др жав них ин сти ту ци ја. На ма су те др жав не ин сти ту ци је и у ова ко раз је ди-ње ној про дук ци ји, про блем.

Пр во су нам про блем за то, ово што вам је Зе че вић го во рио, што смо де ве де се тих узе ли нај бо љи за кон ко ји ва жи у Европ ској уни ји и иако је код њих све при ват но, то са вр ше но функ ци о ни ше. Ту је ва жан си стем дру штвене кон тро ле др жав них сред ста ва за про из вод њу. Ту се нај пре вред ну је иде ја, па дру га ко ми си ја вред ну је си нопсис, тре ћа ко ми си ја вред ну је сце на рио, па се вред ну је про је кат, та ко да не ма те мо гућ но сти да са тим мно го мани пу ли ше те. И по сто је не ке на ци о нал не кул тур не вредно сти, не ки стан дар ди, оно што смо ми на пу сти ли. Види те, Аустри ја је ма ла зе мља, а има сјај но за ко нодвство и ма лома ло, па иза ђе не ки филм. Ви ше ни је ва жно да у зе мљи од че ти ри до де сет ми ли о на ста нов ни ка про изве де те два де сет и ви ше фил мо ва. На ма је до ста да напра ви мо триче ти ри до бра фил ма, као што су Клоп ка, Че твр ти чо век, Љу бав и дру ги зло чи ни и да има мо ле гити ма ци ју кул тур ног иден ти те та. Али шта се са да до га ђа, ка ко на ста ју мал вер за ци је? Иако има мо Филм ски цен тар Ср би је и раз не ко ми си је, ми не ма мо јав ни кон курс за људе ко ји ће од лу чи ва ти ко ме се да ју сред ства. Те ко ми си је се фор ми ра ју уну тар ми ни стар ста ва, чак не ни у окви ру са мо јед ног, нпр. Ми ни стар ства за кул ту ру. На ма је битно ко се ди у ко ми си ји ко ја ће од се дам де сет или осам десет про је ка та од ре ди ти де сет ко ји ће се фи нан си ра ти и ко ја ће исто вре ме но из вр ши ти рас по де лу сред ста ва, од пе де сет хи ља да до пе де сет ми ли о на. И ту се круг за твара. Они су по ве за ни са ре ди те љи ма, ре ди те љи су и проду цен ти и кад ту укљу чи те и сред ства гра да (а Бе о град и Но ви Сад одва ја ју сред ства ко ја су рав на ре пу блич ким сред стви ма) ви ди те за пра во да се дру штво ни је од ре кло фил ма. Сред ства ко ја се да ју за филм су огром на, али је пи та ње ко их до би ја и на ко ји на чин.

Ви ше ни је бит но да ли ће вам не ко вра ти ти но вац, не го је ва жно да ли ће тај филм ући у ду хов ну но мен-кла ту и ру на шег на ро да. То што смо по ста ли кул тур-ни пла ги ја ти свет ске про дук ци је, на ма се то са да вра-ћа и на по је дин ци ма је да ли ће ус пе ти да то ста ње пре ва зи ђу сво јим та лен том, сво јом има ги на ци јом.

Од 1961. го ди не по ку ша ва се да се у на шој др жа ви

оства ри сти му ла ци ја фил мо ва као што по сто ји сву да у све ту, да успех прет ход ног фил ма, га ран ту је сле де-ћи филм. Ми ту ства ра лач ку се лек ци ју ни ка да ни смо ус пе ли да спро ве де мо и због то га се и ја вља про стор за ма ни пу ла ци је, јер ми сва ке го ди не из ми шља мо не што но во. То вам по твр ђу је и онај про шло го ди-шњи срам ни до га ђај са На ци о нал ним фе сти ва лом у Но вом Са ду, та ко да ми да нас не ма мо где ни да по ка-же мо срп ски филм, а не ма мо ни ин стру мен те да га вред ну је мо и да му да мо умет нич ку ви зи ју.

Де јан Да бић:

Јо ван Мар ко вић из ви ше угло ва мо же да го во ри о овој те ми.

Др жа ва се ни је ме ша ла. Пра ви ла су од ре ђи ва ли про ду цен ти

Јо ван Мар ко вић:

В и ше пу та сам имао при ли ке да гле дам чи та ву про дук ци ју, не ко ли ко пу та за ових пет, шест, седам го ди на. Ве ро ва ли или не (ту су љу ди ко ји

пам те то вре ме) ни три де сет по сто ових фил мо ва не би ушло у се лек ци ју не гда шњег Пул ског фе сти ва ла. Нај боља про дук ци ја је би ла у тре нут ку кад је др жа ва ско ро у пот пу но сти не ста ла из про це са од лу чи ва ња о фил му. То се до го ди ло из ме ђу осам де се тих и де ве де се тих го ди на про шлог ве ка. Пре то га, др жа ва је има ла сво је про јек те. Са по ја вом рад них за јед ни ца то је уки ну то, ни је би ло више тих са ве та, дру га чи је се од лу чи ва ло.

У том тре нут ку др жа ва се уоп ште ни је ме ша ла у филм. Одва ја ли су па ре и (то се зва ло СИЗ за кул ту ру), а нов цем је рас по ла га ла и опре де љи ва ла га за јед ни-ца про из во ђа ча, про ду це на та, у ко јој су би ли сви.

Та да је би ло два де сет, три де сет рад них за јед ни ца и шест, се дам пред у зе ћа. Пра ви ла ка ко се но вац рас по ређу је утвр ђи ва ли смо ми, а не др жа ва. Сва ки филм по завр шет ку до би је сред ства, тад ни је би ло ни ка кве ко ми си је ко ја је то одо бра ва ла, еки па до ђе и ка же филм је за вр шен, има сво ју ме тра жу, ни је про тив мо ра ла или си сте ма.

Про ду цен ти су сва ке го ди не са ми се бе сти му-ли са ли, рас по ре ђи ва ли сред ства под сти чу ћи не ке ак тив но сти ко је тре ба по мо ћи, да ва ло се на го тов филм, на из воз, на гле да ност и на ква ли тет. Ми смо опре де љи ва ли ко ји део сред ста ва иде на ко ју сти-му ла ци ју. Ни је по сто ја ла ни ка ква мо гућ ност да би-ло ко та сред ства зло у по тре би.



Бо жи дар Зе че вић:

М и смо тај мо дел ба ци ли у сме ће и да нас ви ше не мо же мо да се вра ти мо ни у ка кав мо дел, не поште ног, не го би ло ка квог од лу чи ва ња. Да нас о то

ме од лу чу је шеф ка би не та ми ни стра кул ту ре, чи је је по знава ње фил ма ми нор но. Уме сто не ко га ко про из во ди филм и ко зна шта је про дук ци ја, од лу чу је слу чај ни чо век на случај ном ме сту. Ра ди се о ми ли о ни ма, о де се ти на ма мили о на евра. Ово је са мо фу сно та за оно што ти го во риш.

Јо ван Мар ко вић:

С и стем од лу чи ва ња је био по јед но ста вљен до савр шен ства и ни је мо гло да бу де зло у по тре бе. Ко би по ку шао да зло у по тре би (на рав но, ми смо се

ме ђу со бом до го во ри ли, ни је био по тре бан ни ка кав суд), да кле за по ку шај ма ле пре ва ре тај про ду цент ни је имао пра во да две го ди не ко ри сти дру штве на сред ства, а за по ку шај не ке ве ли ке пре ва ре био би ис кљу чен за сва вре ме на. Ви ше не би по сто јао. Па ти про бај да подмет неш не ку ла жну по твр ду. А по твр де ни су ни мо гле би ти ла жне, та да су би ле кар те ове ре не од СДК, број про да тих ка ра та и упла ћен но вац у СДК и упла ћен порез је био до каз ко ли ко је филм гле дан и он да се до бија ла сти му ла ци ја. За из воз је мо рао да бу де до ку ме нат из бан ке о упла ће ним па ра ма и то да пи ше, за ли цен цу, за ква ли тет је та ко ђе би ло све по јед но ста вље но до са вршен ства. Зна ло се нпр. пул ска Злат на аре на вре ди толи ко по е на, па ре дом сва ки зна чај ни ји фе сти вал ко ли ко вре ди. И то се све кон сен зу сом до го ва ра ло. Има ли смо, зна чи ми про ду цен ти, за да так да сти му ли ше мо фил мо ве од по себ ног дру штве ног зна ча ја. Ми смо из ра ди ли крите ри јум, у ко ми си ји смо би ли Аца Сто ја но вић, Ђор ђе Ми ло је вић, Во ја Ми рић и ја. Пр во је би ло од по себ ног дру штве ног, па од по себ ног кул тур ног, па од по себ ног умет нич ког зна ча ја, па су сва ки пут из тог фон да до били сред ства Жи ка Па вло вић, Сло бо дан Ши јан, па дечји филм и сва ки пут де би тант, с тим што смо ми тач но зна ли ко мо же да про из ве де филм. Пр во се ка же ово је од ли чан про је кат, али са да да ви ди мо ко пред ла же овај про је кат (под се ћам Во ју Ми ри ћа да ни смо при хва ти ли про је кат Де ца Ко за ре; из ван ре дан сце на рио, из ван ре дан ре ди тељ, из ван ред на еки па, а до шли су љу ди ко ји никад ни су ни шта ра ди ли, јед на рад на за јед ни ца под но си про је кат за ви ше ми ли о на до ла ра; Лор дан За фра но вић мо же да бу де ре ди тељ, све је то у ре ду, али не мо же те да да те не ко ли ко ми ли о на до ла ра дру штве ном про ду центу ко ји до са да ни је ура дио ни шта. И на жа лост, тај филм због то га ни је ни био сни мљен).

Ни ко нам се у рас по де лу ни је ме шао. Де сет го-ди на је тра јао рад те ко ми си је, сва ке го ди не је би ло сни мље но око пет фил мо ва, зна чи укуп но пе де се так фил мо ва. Пр во, сви су сни мље ни, то су би ли и фил-мо ви ко ји ма су се по себ но да ва ла сред ства уна пред.

Не се ћам се да је ије дан филм, ван ових пет, по сти гао

не ки ва жни ји успех на фе сти ва ли ма. Све на гра де ко је су на ши фил мо ви до би ја ли по све ту, по сти за ли су упра

во фил мо ви ко је смо мо из а би ра ли уна пред. Ни кад се ни јед на на ша од лу ка ни је из ме ни ла и на кра ју, кад бисмо све ста ви ли на сто, ис по ста ви ло би се да смо све пред ло жи ли вр ло про фе си о нал но и по ште но. Увек су сви гла са ли за те про јек те, ни кад нам ни ка кво Ми нистар ство ни је пра ви ло ни ка кве при мед бе.

То је пе ри од у ко јем се афир ми шу чи та ве ге не-ра ци је, то је пе ри од и Ши ја на, Го ра на Мар ко ви ћа, Па ска ље ви ћа, Ка ра но ви ћа. То је би ло по јед но ста-вље но, др жа ва се ни је ме ша ла. За што се са да ово све ком пли ку је? Ком пли ку је се, ово што је ре као Пе тар Волк, да би се сва ке го ди не из ми шља ло не-што но во, јер то од го ва ра за раз не ма ни пу ла ци је. То ли ко не ком пе тент но сти ни ка да ни је би ло, на свим ни во и ма, од оних ко ји од лу чу ју, до Филм ског цен тра, до Ми ни стар ства.

Про чи та те: опре де ље на сред ства за Го ра на Бре гови ћа; ме ни је ми ло што Го ран Бре го вић хо ће да сни ми филм, али да ти Го ра ну Бре го ви ћу као де би тан ту, за што? Он, ако хо ће да се игра фил мом, он ће на ћи спон зо ре. Из лич ног ис ку ства ми слим, не кад је не ком пе тент ност, а не кад зле на ме ре. Ко ми си ја ко ја је од лу чи ва ла о мом про јек ту јед не го ди не би ла је вр ло ком пе тент на и од била ми про је кат ко ји се звао Су тра ују тро. Ла за (Ри стовски, прим. Д. Д) узи ма од ме не тај про је кат и успе ва да га из гу ра, на кнад но до би ја сред ства, кад је про је кат већ био за вр шен и кад је филм по зван у Кар ло ве Ва ри. Зна чи, сце на рио ко ји је био од би јен од ко ми си је, ко ја ни је би ла не ком пе тент на, до би ја по зив на је дан од нај у глед ни јих свет ских фе сти ва ла. Ето, не кад по сто ји и зла на ме ра. А на ма је не ка да би ло ми ло да би ло ко сни ми до бар филм, јер смо зна ли да на том уз ле ту до брог фил ма, уз ле ће мо и ми дру ги. Ни ко ни про тив ко га ни је ра дио не го смо сви би ли из у зет но со ли дар ни и ра до ва ли се успе ху коле га. То је би ло де ве де се тих. Са да је све по ме ре но.

Пе тар Волк:

Г о ди не 2006. би ло је сти му ли са но два де се так проје ка та. Ка да сам до шао у при ли ку да ана ли зи рам ту про дук ци ју, ви део сам низ ап сурд но сти, од сце

на ри ја до ма ни пу ла ци ја са сред стви ма по прин ци пу, до би је те по ла ми ли он до ла ра или евра, пе де сет по сто од мах иде ре ди те љу, а он да се од дру ге по ло ви не пра ви кал ку ла ци ја за филм.

За тим сам ана ли зи рао све те тро шко ве и ви део да је пет фил мо ва та да до би ло за ма шна сред ства а да још ни су и не зна се ка да ће и да ли ће би ти сни мље ни. Не зна се ни ко је при мио но вац – кад и ка ко − ни шта.

Јед ном од вр ло ком пе тент них ми ни ста ра, али не мини стру кул ту ре, на то и ука жем. А он ће ме ни: „Зна те шта, про фе со ре. То што Ви ме ни ка же те уоп ште ни је ва жно. Ме не, ни ти нас, уоп ште не ин те ре су је шта је би ло прошле или прет про шле го ди не. Ви ако има те по дат ке да је не ко не што зло у по тре био, да је про не ве рио, по сто ји



Ми ни стар ство уну тра шњих по сло ва, под не си те при ја ву. А то што ви ме ди ти ра те, то нас ни на шта не оба ве зу је”. То је кад не ма те си сте ма, мо же те са мо да при ча те јед ни дру ги ма, а у су шти ни не мо же те да про ме ни те ни шта.

Ка та стро фа срп ског фил ма

Се ве рин М. Фра нић:

С лу ша ју ћи ве о ма па жљи во из ла га ње и Бо жи да ра Зе че ви ћа и про фе со ра Вол ка и Јо ва на Мар ко ви ћа, ко ји су за хва ти ли, сва ко од њих у по је дан сег мент

не че га што се зо ве ка та стро фа срп ског фил ма да нас, не само у умет нич кофилм ском, не го упра во у ки не ма то графском сми слу ре чи, у сво јим из ла га њи ма су из не ли чи тав низ за па жа ња ко ја де лу ју крај ње дра ма тич но и ко ја не буде ап со лут но ни ка кву на ду у мо гућ ност пре ва зи ла же ња са ме си ту а ци је. Се тио сам се да бих не ки свој ма ли при лог мо гао да поч нем из јед ног са свим дру гог угла, пре све га ува жа ва ју ћи оно што је ре као на пла ну про дук ци је и што је на зна чио Јо ван Мар ко вић, го во ре ћи за пра во да смо ми у јед ном мо мен ту од ба ци ли све ста ре мо де ле или фор му ле про из вод ње у ки не ма то гра фи ји сма тра ју ћи да сва ко но во вре ме до но си не ка но ва ис ку ства, да сва ко но во вре ме тра жи и не ка но ва пра ви ла, а да је то та ко по ка за ло се и на при ме ру ове по след ње ин тер вен ци је про фе со ра Вол ка.

Цео про блем је у то ме што је у по след њих пет-на ест го ди на на на шој јав ној сце ни за жи ве ла као јед на од кључ них фра за о ко јој су или го во ри ли или су је по ли ти ча ри под ра зу ме ва ли, а та фра за гла си – дис кон ти ну и те том до кон ти ну и те та. Шта то

зна чи? Упра во оно што је на гла сио про фе сор Волк. Ни је нам по треб на прет ход на кул ту ра, све док ми ни смо до шли на власт, док је ми ни смо фор ми ра ли, док ми ни смо уне ли не ке но ве по ли тич ке ак цен те, све то тре ба од ба ци ти, све дру го је про из вод јед не дру ге иде о ло ги је, јед не дру ге по ли ти ке.

Код нас се у прет ход них три де сет и пет или три десет осам го ди на ко ли ко ја пи шем, рет ко ка да го во ри ло о оно ме што се зо ве кул тур на по ли ти ка. Рет ко кад се тај по јам спо ми њао и де фи ни сао у ве зи са пој мо ви ма као што су: др жа ва, дру штво, еко но ми ја, при вре да.

Дис кон ти ну и те том до кон ти ну и те та, ми смо до-шли у си ту а ци ју да све што је би ло пре нас ко ји смо у да том тре нут ку до шли на власт, не вре ди. Спо ме нуо је Бо жи дар Зе че вић За кон о ки не ма то гра фи ји. За што он не до ла зи и за што уско ро не ће до ћи у скуп штин-ску про це ду ру? Не ће до ћи због то га, јер тим за ко ном се спре ча ва упра во оно што се до га ђа, а то је да се по јам тран зи ци је по и сто ве ћу је са пој мом пљач ке.

Да кле, ми смо у про цес тран зи ци је ушли, не ми ко ји ов де се ди мо, не го они ко ји су то бо же иза бра ни у на ше име, та ко да пљач ка мо и упра во због то га ја ни сам одго во ран за оно што је ура дио ми ни стар ко ји је био пре ме не. Ја ни сам од го во ран за др жа ву ко ја је по сто ја ла пре ме не, ја ни сам од го во ран за тра ди ци ју ко ју је не ко са стра не про гла сио за та кву, ја сам са мо од го во ран за оно што сам ура дио или ни сам ура дио у јед ном вре менском пе ри о ду док сам био на вла сти, а на вла сти сам био та ман то ли ко да се би обез бе дим слу жбе ни ауто, вилу на Се ња ку, да се би обез бе дим про стор у ко ји ћу ући као но во ком по но ва ни би зни смен и да не ра дим ни шта. При мер ко ји је Мар ко вић из нео се да нас про ка зу је као при мер не ких ко му ни стич ких вре ме на, као при мер једног дру штве ног си сте ма ко ји је про пао, ко ји ни је произ во дио ни ка кву вред ност и ко ји упра во због то га што ни је про из вео ни ка кву вред ност тре ба ба ци ти на ђу бре исто ри је, са свим оним што је он за пра во про из вео.

А шта је тај си стем про из вео то зна исто ри ја ју го-сло вен ског и срп ског фил ма, то зна ју још увек они ауто ри ко ји су жи ви и ко ји су и са ми ства ра ли те вред-но сти и то зна мо ми ко ји не же ли мо да за бо ра ви мо да је и пре нас по сто ја ло не што што је вред но па жње и што ни у ко јем слу ча ју не сме мо за не ма ри ти.

При мер за та кву вр сту кон ти ну и те та, без тих ви со копар них по ли тич ких кон струк ци ја дис кон ти ну и те том до кон ти ну и те та, су ре ци мо По ља ци. По ља ци су пре жи вели је дан стра хо вит пе ри од ста љи ни зма у тре нут ку кад смо се ми осло ба ђа ли сте га соц ре а ли зма, кад смо упловља ва ли пре ко Вла ди ми ра По га чи ћа и оста лих ауто ра у ону фа зу ко ја је би ла и нај бо ља, нај зре ли ја, свет ски нај при зна ти ја, но ви ју го сло вен ски филм. Они су се у том тре нут ку бо ри ли из про стог раз ло га што су зна ли да ће све до чан ство о вре ме ну у ко јем су жи ве ли би ти не само до ку мент, не го и фил мо ви ко је су ра ди ли. Па ка да да нас ка же мо Анд жеј Вај да, он да го во ри мо о ства ра о цу

■Јован Марковић



ко ји је сни мио пе де сет фил мо ва од ко јих су де сет ре мек де ла. Али ка да ми да нас го во ри мо о Жи во ји ну Па вло вићу, јед ном од на ших нај ве ћих ре ди те ља, не ким мла дим љу ди ма, мла ди љу ди да нас не зна ју ко је то. Мла ди љу ди не зна ју ка ко се про из во дио филм, мла ди љу ди не зна ју ка ко се он сти му ли сао.

Мла ди љу ди сма тра ју да свет по чи ње од њих и да за вр ша ва на њи ма и ја им ап со лут но на то ме не за ме рам. Они су та ко ђе ко ла те рал на ште та јед ног на чи на ми шље ња и јед ног ма ће хин ског од но са пре ма кул ту ри ко ји ми се чи ни још дра стич ни јим, да ми сво ју кул ту ру ко јој сви при па да мо и ко јој смо да ли део се бе, по чи ње мо да са хра њу је мо.

Да нас го во ри ти о кул ту ри зна чи го во ри ти о не че му че га је све ма ње и ма ње. Зна чи, го во ри ти о не че му без пре фик са, о не че му што сви у Евро пи ува жа ва ју, а то је срп ска кул ту ра. Ми се сти ди мо срп ске кул ту ре, а истовре ме но не усва ја мо за кон о ки не ма то гра фи ји по нај бољем мо де лу ко ји по сто ји у Европ ској Уни ји. По ља ци се не сти де сво га По ља штва, а ми свој иден ти тет утвр ђу јемо на осно ву оно га што смо на у чи ли као до бро и по нели на ис ку ству оних ко ји су зна ли да ство ре од ре ђе ну вред ност, на осно ву то га шта смо пла ги ра ли, шта смо не кри тич ки пре не ли и че му смо се за пра во при кло нили сма тра ју ћи да ће мо та ко по че ти да жи ви мо као сав нор ма лан свет.

Во ји слав Ми рић:

Д а нас се на ша ки не ма то гра фи ја фи нан си ра она ко ка ко је фи нан си ра на до фор ми ра ња са мо у правног дру штва. Та ко се та да фи нан си ра ло, зна ло се

ко ме тре ба и шта тре ба да ти. Он да до ла зи је дан пе ри од дру штве ног са мо у пра вља ња где се дру штве не де лат ности, у шта је спа да ла и кул ту ра, а у окви ру че га је функци о ни са ла и ки не ма то гра фи ја, по себ но фи нан си ра ју, као што су и спорт и ба зич на на у ка. То је у Со вјет ском Са ве зу и у свим ис точ ним зе мља ма би ло пре вас ходно, па вас под се ћам да је јед на ма ла Ис точ на Не мач ка или Ру му ни ја, би ла свет ски спорт ски фе но мен. А он да смо про на шли на чин (оно о че му је Јо ван Мар ко вић гово рио) да оку пље ни, удру же ни про из во ђа чи ве за ни за ки не ма то гра фи ју, са ми, као у фа бри ци, уго ва ра мо шта ће мо и ка ко про из во ди ти. Има ли смо три за јед ни це и оне су се са ме ме ђу соб но до го ва ра ле о прин ци пи ма по сло ва ња. Кул ту ра не спа да у функ ци ју др жа ве, пр во то за пам ти те сви, сву да у ка пи та ли стич ком све ту, че му ми од свег ср ца те жи мо.

Кул ту ра од др жа ве има са мо за шти ту и сти му ли-са ње де ла од на ци о нал ног ин те ре са. Др жа ва је не ка-да да ва ла но вац успе шном про ду цен ту ко ји за со бом већ има не ка кво ис ку ство, па ре су се да кле да ва ле про ду цен ту, јер је он био ре ги стро ван, не ре ди те љу и то као кре дит, као акон та ци ја, па је он ски дао оба-ве зу вра ћа ња по оном си сте му ко ли ка је би ла про да-ја, тзв. си стем „ди нар на ди нар” или по умет нич ком успе ху, на гра да ма, уче шћу на фе сти ва ли ма.■

нови Фил

могр

аф

Филм у сенци драме


пи ше Ср ђан Ву чи нић

Ф илм Тур не ја сни мљен је пре ма исто и ме ној драми Го ра на Мар ко ви ћа (пре ми јер но из ве де ној 1996. у „Ате љеу 212“). У фил му Мар ко вић за др

жа ва основ не ли ни је драм ског за пле та, као и глав не ли ко ве и си ту а ци је свог ко ма да на ста лог пре два на ест го ди на. При ча о гру пи бе о град ских глу ма ца ко ји у доба хи пе рин фла ци је 1993, у на ме ри да на пра ве до бру „те згу“ од ла зе на ра том за хва ће ну те ри то ри ју Бо сне, тач ни је Ре пу бли ке Срп ске, пре ра ста у тра ги ко мич ну дра му о бли ском су сре ту По зо ри шта и Исто ри је. Наста ла на тра гу не ких ан то ло гиј ских тек сто ва са вре меног по зо ри шта (по пут Хар ву до вог Гар де ро бе ра или Путу ју ћег по зо ри шта Шо па ло вић Љу бо ми ра Си мо ви ћа) и Мар ко ви ће ва Тур не ја те жи да у сво је сим бо лич ко и ре флек сив но сре ди ште по ста ви про жи ма ње до по исто ве ће ња из ме ђу те а тар ског чи на с јед не, и кр ва вог рат ног игро ка за са дру ге стра не; из ме ђу кат кад свемоћ не глу ме, на по зор ни ци ко ја мо же по ста ти чак и ха мле тов ска ми шо лов ка за вла да ре – и оног стра шног или гад ног по зо ри шта људ ске исто ри је и ег зи стен ци је (ове по себ но упе ча тљи ве син таг ме ко ри сти још Његош на не ко ли ко ме ста у Лу чи).

Тур не ју сва ка ко мо же мо по сма тра ти и у кон тек сту Мар ко ви ће ве филм ске по е ти ке: као на сто ја ње да се

Филм у сен ци дра меТУР НЕ ЈА, Ср би ја/Ре пу бли ка Срп ска 2008, пп: Бал кан филм Бе о град, Све то зар Цвет ко вић, Ја смин Ду ра ко вић, Ти хомир Ста нић и Са ња Веј но вић – сце на рио и ре жи ја: Го ран Мар ко вић – ф: Ра до слав Вла дић м: Зо ран Си мја но вић сц: Вељ ко Де спо то вић кост: Љи ља на Пе тро вић – монт: Сне жа на Ива но вић – гл: Ти хо мир Ста нић, Гор дан Ки чић, Дра ган Ни ко лић, Је ле на Ђо кић, Ми ра Фур лан, Јо сиф Та тић, Во ја Бра јо вић, Емир Ха џи ха фис бе го вић, Бог дан Ди клић, Све то зар Цвет ко вић, Сер геј Три фу но вић, 108 мин.




кроз јед ну уста но ву, за тво ре ни си стем про фе си је или ми кросвет уоп ште по ну ди осо бе на ме та фо ра дру штва, ње го ве еро зи је, те бо ле сти вре ме на у ко јем жи ви мо. (Се ти мо ли се нај бо љих Мар ко ви ће вих оства ре ња, у Спе ци јал ном вас пи та њу та осо бе на ме та фо ра обо леле за јед ни це да та је у ви ду по прав ног до ма, у фил му

Мај сто ри, мај сто ри кроз про стор и уста но ву шко ле, а у Ва ри о ли ве ри кроз бол ни цу ста вље ну под стро ги каран тин. ) Из овог угла гле да но, ми кросвет по зо ри шне тру пе ко ја се, пу ту ју ћи кроз ко ри до ре и рат не стра хо те, пре сли ша ва глу пих ре пли ка во дви ља, за до би ја и снажан ме та фо рич ки по тен ци јал – кроз њу са гле да ва мо и „без бри жни“ жи вот чи та ве Ми ло ше ви ће ве Ср би је, „земље ко ја ни је у ра ту“, и ко ја ве за них очи ју, под ста кленим зво ном тур бофол ка по чет ком де ве де се тих кре ће на сво је пу то ва ње на крај но ћи.

Као и у ко ма ду, ли ко ви су дра ма тур шки пре ци зно по ста вље ни, да ти у ту ма че њу ве о ма на дах ну те глу мачке еки пе. По себ но тре ба из дво ји ти Ти хо ми ра Ста ни ћа, Гор да на Ки чи ћа, Је ле ну Ђо кић, Ми ру Фур лан и Јо си фа Та ти ћа у уло га ма драм ских умет ни ка из Бе о гра да, као и бри љант ну ми ни ја ту ру Сер ге ја Три фу но ви ћа у уло зи ко ман дан та срп ске па ра вој не је ди ни це (ова епи зо да, ко ја ни је по сто ја ла у драм ском пред ло шку, ефект но је ин кор по ри ра на у филм). По сто је и не што сла би ја ме ста, у ко ји ма те зе о гра ђан ском ра ту и ње го вој при ро ди од

но се убе дљи ву пре ва гу над не пред ви ди во шћу жи во та, том есен ци јом пра ве филм ске на ра ци је. Та ко лик пи сца и рат ног про фи те ра Љу би ћа оста је на ни воу пам флетског раз ра чу на ва ња са де сни чар ским Бе о гра дом, док је у ис по вед ном мо но ло гу му сли ман ског ко ман дан та присут на и нео про сти ва до за па те ти ке.

Ре као бих да по ред свих вр ли на (и по вре ме них сцена ри стич ких па до ва) у про ми шља њу те ме и ње ној занат ској ре а ли за ци ји, филм Тур не ја има и је дан би тан реди тељ ски не до ста так. Не до ста так ле жи у не до вољ ном ин те ре су ауто ра за раз ви ја ње си не ма тич ких или специ фич но филм ских еле ме на та и на чи на из ра жа ва ња књи жев не гра ђе. Као да осим ко рект ног пре но ше ња дра ме у бо сан ске еск те ри је ре, или ње ног об ли ко ва ња у след ло гич но по ре ђа них ка дро ва и сце на, ре ди тељ и ње го ви са рад ни ци не ви де пред со бом ни је дан значај ни ји иза зов. Скром на про дук ци ја ни овом при ли ком не мо же би ти је ди ни из го вор за оскуд ност филм ских у од но су на ли те рар не и по зо ри шне ква ли те те. У Тур неји филм ска сли ка је нај че шће у функ ци ји илу стра ци је или про стор не до пу не драм ског и ди ја ло шког предло шка; тек на рет ким ме сти ма она успе ва да емо тивно и зна чењ ски про ду би и про ши ри учи нак вер бал ног (нпр. сце не про ла ска кроз ко ри дор, ту ма ра ња глу ма ца у ма гли, на ни чи јој зе мљи). То за по ста вља ње ки не ма тограф ских ква ли те та, на жа лост, оне мо гу ћа ва и да не ке по себ но зна чај не сце не, у ко ји ма умет ност Глу ме одно си по бе ду над кр ва вим игро ка зом Исто ри је (при зор у ко јем мла да глу ми ца за ча ра ва му сли ман ске вој ни ке го во ре ћи им мо но лог Еури пи до ве Ифи ге ни је у Аули ди) – за до би ју пра ву по ет ску те жи ну и по вла шће но ме сто у од но су на ре ал ност ра та.

У про те клој 2008. го ди ни Тур не ја је, по све му су де ћи, би ла нај бо љи срп ски филм; у исти мах, то је ве ро ват но и нај у бе дли ви ји филм Го ра на Мар ко ви ћа у про те клих пет на е стак го ди на. Али ни је дан од ова два вред но сна су да још увек ни је до во љан раз лог да би Тур не ју сматра ли до кра ја успе лим оства ре њем. На из глед па радок сал но мо же зву ча ти да нам со ли дан успех овог де ла ви ше го во ри о хро нич ним бољ ка ма срп ског фил ма, то јест аутор ских есте ти ка ко је га још увек са чи ња ва ју.■



пи ше Ива на Кро ња

Ф илм Принц од па пи ра пред ста вља раз ви је ну вер зи ју крат ког игра ног оства ре ња на гра ђеног на Бе о град ском фе сти ва лу крат ко ме тра

жног и до ку мен тар ног фил ма 2005. (Принц од па пи ра, 16’, 2004. ), истог аутор ског ти ма ко ји пот пи су је овај ду го ме тра жни филм за де цу. Це ло ве чер њи Принц од па пи раPa per Prin ce оства рио је огро ман фе сти вал ски успех, осво јив ши то ком 2008. ве ћи број срп ских и међу на род них на гра да: на гра ду за де би тант ску ре жи ју на Фе сти ва лу не за ви сног фил ма у Ри му; Злат ну ди пло му на фе сти ва лу Злат ни ви тез у Мо скви; дру гу на гра ду за сце на рио у Вр њач кој Ба њи; на гра ду за де чи ју улогу на фе сти ва лу У кру гу по ро ди це у Но во си бир ску; на фе сти ва лу у Је ре ва ну, Јер ме ни ја, на гра ду за нај бо љу

Опо ме на за од ра слеПРИНЦ ОД ПА ПИ РА, Ср би ја 2008 – пп: Ми лош Спа со је вић, Вла ди сла ва Вој но вић – пс: Вла ди сла ва Вој но вић – р: Мар ко Ко стић – ф: Ми лош Спа со је вић – м: Бо јан Кр жи шник, Дра ган Вој но вић Ма чак, зв: Ог њен По пић монт: Алмир Ке но вић и Не да Спа со је вић гл: Ми ли ца Спа со је вић, Сте фан Ла за ре вић, Ми ли ца Ми ха и ло вић, Ан дреј Ше петков ски, Го ран Ра да ко вић, Та тја на Бе ља ко ва, Со ња Са вић, Ве ли мир Ба та Жи во ји но вић, 88 мин.



де чи ју жен ску уло гу; у Ма дри ду, на гра ду за глу мач ко на дах ну ће, је ди ну глу мач ку на гра ду Фе сти ва ла; и на фе сти ва лу у Те хе ра ну, на гра ду за нај бо ље глу мач ко оства ре ње це лог Фе сти ва ла, као и спе ци јал ну на гра ду жи ри ја за ре жи ју. Филм је до са да при ка зан на 35 дома ћих и стра них филм ских смо три, а то ком но во го дишњих пра зни ка би ће при ка зан и као се ри ја од че ти ри епи зо де на РТСу.

Ин те ре сант но је да Принц од па пи ра гра ди ин тер тексту ал ност са фил мом Аги и Ема Иго ра Ко ла ро ва и Ми лути на Пе тро ви ћа (2006), пр вим срп ским фил мом за де цу сни мље ним по сле два де се то го и шње па у зе и сва ка ко са крат ким фил мом Принц од па пи ра, ко ји им обо ма прет ходи. Ово је оства ре но кроз уло гу ма лог Сте фа на Ла за ре вића, ко ји ту ма чи глав ни лик, Аги ја, у Аги ју и Еми, и лик Пе гија, нај бо љег дру га де вој чи це Ју ли је (Ми ли ца Спа со је вић), у Прин цу од па пи ра. Шта ви ше, Пе ги го во ри Ју ли ји о сво јој при ја те љи ци Еми, на во де ћи ње не са ве те, ко ју са да ту мачи дру га глу ми ца (Та тја на Бе ља ко ва). Ема из Прин ца од па пи ра од ли ку је се, ме ђу тим, тре зве но шћу и спорт ским ду хом, уз по моћ ко јих ће сми ри ти де цу и по мо ћи им да ре ше на ста ле про бле ме. Ин тер тек сту ал ност је при сут на и у епи зод ном ли ку та ти ног при ја те ља, ина че око ре лог по ли цај цаоба ве штај ца, ко ји као да је до шао из фил ма Четвр ти чо век Де ја на Зе че ви ћа, у ко ме исти глу мац, Драган Пе тро вић, ту ма чи срод ну уло гу. Ве за са фил мом Аги и Ема по ја ча ва за чуд ност Прин ца од па пи ра.

По тре ба за ин тер тек сту ал но шћу у Прин цу од па пи ра очи глед но по ти че од сло же но сти рад ње и ам би ци је филма да сво ју по ру ку из ра зи кроз ви ше сло је ва зна че ња. Ци тат из фил ма Аги и Ема у ње му ни је пре су дан, али са ма та чи ње ни ца про сто су ге ри ше из ве сно по ре ђе ње. Ме ђутим, тре ба на гла си ти да су, упр кос не ким слич но сти ма, и нео спор ном ква ли те ту оба де ла, ово ме ђу со бом ве о ма раз ли чи ти фил мо ви. Дру га чи јег сен зи би ли те та и за плета, они су уза јам но аутор ски и умет нич ки не за ви сни. Оба фил ма за по чи њу се лид бом по ро ди це у ве ћу ку ћу/стан, што код де це иза зи ва от пор и уз не ми ре ност. Мо тив селид бе ука зу је на не ста бил ност са вре ме ног жи во та. Али док у Аги ју ма ли Аги се лид бом по ста је уче сник у бај ко витом све ту луц ка сте Еме (Ми ле на Дра вић), ко ји је кон трапункт сте рил ном и мрач ном све ту од ра слих, јунаки ња Прин ца, осмо го ди шња Ју ли ја, упле те на је у ком пли ко ва ни на ра тив са број ним на зна ка ма дру штве не по ква ре но сти, са тек по вре ме ним мо мен ти ма не ви них си ту а ци ја и утеши тељ ских ре ше ња. Сто га се чи ни да је Принц од па пи ра ма ње при ча за де цу а ви ше опо ме на за од ра сле.

За плет Прин ца од па пи ра да ле ко ма ње на ли ку је на бај ку од уоби ча је них дру гих фил мо ва за де цу. Овај филм раз ра ђу је од но се ро ди те ља и де це, по ја ча не у си ту а ци ји је ди ног де те та, ка ква је Ју ли ја, ка рак те ри стич не за на шу кул ту ру: у го то во аути стич ном од но су пре ма спољ ном све ту, ро ди те љи и де те/де ца ис цр пљу ју се уза јам ном опту жи ва њу и вре ме про во де у на из ме нич ном прав да њу се бе и дру гих. Отац и мај ка оп сед ну ти су ма те ри јал ним до бри ма, по слом и дру штве ним оба ве за ма, за по ста вљају де те. Упра во за то, они све вре ме по кај нич ки ин си стира ју на сво јој ве ли кој бри зи, оби ла зе де вој чи цу ви ше пута у со би, од ла зе у шко лу на ро ди тељ ске са стан ке али од би ја ју да ви де у че му је ствар ни про блем. Осим то га,

они има ју сво је лич не „сла бо сти’’: отац, ко ји ра ди за поли ци ју те сто га има де се так па со ша, пред ста вља се као но ви нар; мај ка се тај но са ста је са љу бав ни ком. Де те је, пак, мо ре но соп стве ном пре у ве ли ча ном кри ви цом око да ва ња ства ри ло по ву, ко га је, док се до са ђи ва ла, јер су ро ди те љи по но во би ли от сут ни, пу сти ла у свој стари стан. За на гра ду што се са њом играо, на шта га је де вој ци ца при ну ди ла јер је са кри ла кључ од ста на, она Ни ко ли да је је дан од та ти них па со ша и ма ми не мин ђу ше. Ова епи зо да чи ни ла је са др жај крат ког фил ма Принц од па пи ра. Мла дић Ни ко ла, ина че си ро ма шни сли кар ко ји је де те бо га тих ро ди те ља (као и Ју ли ја), ко ји ће се по каја ти због по ку ша ја „кра ђе’’, пред ста вља основ ну ве зу дете та са чу ди ма и не ви но шћу де тињ ства. У из ван ред ном ту ма че њу Ан дре ја Ше пет ков ског, овај лик по ја вљу је се на по чет ку и на кра ју при че, и ште та је што га не ма ви ше у фил му, јер упра во си ту а ци је ве за не за овај драм ски лик са др же нео п ход ну на ив ност и јед но став ност раз ре шења, ка кву тра жи филм за де цу. У ме ђу вре ме ну, де вој чи ца про ла зи кроз низ те шких си ту а ци ја. Она се по ве зу је са Пе ги јем, ко ји је ов де па сив ни ји де чак од оног у Аги ју и Еми, али је за то дру же љу би ви ји и ра ци о нал ни ји, те пома же Ју ли ји да уђе у траг Ни ко ли и вра ти па сош. Сте фан Ла за ре вић при род но шћу и ин те ли гент ним ту ма че њем још јед ном до ка зу је да је ро ђе ни глу мац. Де вој чи ци Мили ци Спа со је вић по ве ре на је зах тев на уло га Ју ли је, ко ја је при ну ђе на да све вре ме има ра ци о нал ни увид у пона ша ње ста ри јих и го во ри „од ра сле’’ ре пли ке, што је и су ви ше ве ли ки те рет за го ди не ју на ки ње, али га она са са мо у ве ре но шћу но си. На кра ју фил ма, у ко ме Ни ко ла др жи свој де ци за јед но ча со ве сли ка ња, Ју ли ја ко начно мо же да одах не и вра ти се де тињ ству. Њен за вр шни цртеж пове за ће ју на ки ње ТВцр та ћа и стил пра во славних ико на, ка кву је скри ва ла од ро ди те ља(!), што је ви ше ду хо ви ти ко мен тар на ма те ри ја ли зам да на шњег срп ског дру штва не го про мо ци ја ве ро на у ке (у јед ном тре нут ку, мај ка пре ти де вој чи ци да ће је ис пи са ти са ве ро на у ке, ако бу де су ви ше „по по ва ла“). Принц од па пи ра је озбиљно на пи сан, ду хо вит, пре да но и тач но ре жи ран, ле по сни мљен, од лич но од глу мљен, а у крај њем ис хо ду ве ома опо ми њу ћи и уз не ми ру ју ћи филм.■



Да ће се ове го ди не не што раз мр да ти у при лич но учма лом ста њу срп ске ки не ма то гра фи је, ста њу које је опа сно пре ти ло да пре ђе у хро нич но, до ка зао

је не за пам ће ни ин те рес до ма ће јав но сти за де би тант ска оства ре ња два мла да ре ди те ља: Чарлс тон за Ог њен ку Уро ша Сто ја но ви ћа и Љу бав и дру ги зло чи ни Сте фа на Ар сени је ви ћа. Оче ки ва ње је би ло уто ли ко сна жни је због много број них на гра да ко ји ма је Ар се ни је вић до са да би вао овен чан, за сво је крат ко ме тра жне ра до ве. Ње гов пр ви цело ве чер њи филм, упр кос свој на кло но сти за по ја ву но вог та лен то ва ног и пер спек тив ног ауто ра, ипак не мо же мо ока рак те ри са ти као успе шан. При ча сме ште на у де пресив ном окру же њу но во бе о град ских бло ко ва пра ти послед њи дан у Бе о гра ду јед не же не у ка сним три де се тим, пре ње ног нео че ки ва ног али ко нач ног од ла ска из зе мље, што на ни воу иде је или сце на ри ја не из гле да ло ше, али је из у зет но сла бо ре ди тељ ски тран спо но ва но у филм ски језик. Иако је на рас по ла га њу имао за на ше усло ве до и ста

Про плам са ји та лен тапи ше Де јан Пе тро вић

ЉУ БАВ И ДРУ ГИ ЗЛО ЧИ НИ, Ср би јаНе мач каАустри јаСло ве ни ја, 2008 – пп: ICON film, Chri sti ne Ki ank – пс: Сте фан Ар се ни је вић, Ср ђан Ко ље вић и Бо јан Ву ле тић – р: Сте фан Ар се ни је вић – ф: Si mon Tan sek – м: Oli ver Wel ter – cц: Vol ker Scha ef er – кост: Ве ро ни ка Ал берт и Не бој ша Ли па но вић – монт: An drew Bird – гл: Ани ца До бра, Вук Ко стић, Ми ле на Дра вић, Фе ђа Сто ја но вић, Han na Schwam born, 106 мин.


Лева глава

ре спек та бил ну филм ску еки пу, Ар се ни је вић ни је ус пео да раз ви је сво је ли ко ве, за ве ћи ну њих не до ста је би ло ка ква ду бља мо ти ва ци ја за њи хо ве по ступ ке, од но си ме ђу њи ма су вр ло по вр шни и не у бе дљи ви, те по врх све га, иако му је де кла ри са на на ме ра да филм по ред оста лог пред ста вља и сво је вр стан омаж Но вом Бе о гра ду, ни у то ме ни је оставио бит но по вољ ни ји ути сак, на ро чи то ако га по ре ди мо са од лич ном по све том ста ром Бе о гра ду у фил му Југ, ју го исток Ми лу ти на Пе тро ви ћа.

Ако би смо по ку ша ли да оце ну фил ма нај са же ти је сведе мо на јед ну реч, она би ве ро ват но гла си ла: не до вр шеност. Ка рак те ри жи ве сво је суд би не да ле ко од пра вог, ис пу ње ног жи во та, али и истин ске, бол не тра ге ди је, крими нал ци су сит ног ка ли бра и при лич но не у спе шни у свом „по слу“, ме ђу тим и за све оста ле ак те ре ва жи иста си ту аци ја. Ути сак је да је то ви ше плод по чет нич ког не ис ку ства не го про ми шље не ре ди тељ ске од лу ке. Ка ко на при мер об ја сни ти ду би ну од но са из ме ђу Ми лу ти на и Ани це, Анице и Ста ни сла ва, Ста ни сла ва и ње го ве мај ке или до га ђај ко ји за и ста по кре ће у Ани ци од лу ку да све оста ви за собом и за у век оде? Пра ви вр ху нац не у вер љи во сти ове при че до ла зи у сце ни по се те Ста ни сла ва Ми лу ти но вој мај ци, а кул ми ни ра у за вр шним ка дро ви ма на ни воу потре бе до бро до шле, али мо ти ва циј ски ап со лут но не за снова не и пот пу но не у бе дљи ве сце не уби ства Ста ни сла ва од стра не мла дог ло кал ног кри ми нал ца. Же ље на љу бав на при ча Ста ни сла ва и Ани це је исто та ко не до ра ђе на, као и од већ на ив ни при ка зи кри ми нал них су ко ба на вре лом но во бе о град ском ас фал ту. Али, док би се све го ре на веде но не ка ко и мо гло под не ти, да ствар до кра ја по ква ри

Ар се ни је вић се по бри нуо за и ста ка та стро фал ним ди ја лози ма, не ве штим по ку ша ји ма да се бу де ду хо вит, са мо сврхо ви тим ис ка зи ма, пред ви ди вим ре пли ка ма, су ви шним ин фор ма ци ја ма, та у то ло шким му дро ва њи ма пот пу но непри ла го ђе ним филм ском је зи ку. Ни то ни је све, ди на ми ка фил ма је не до пу сти во спо ра, што код гле да о ца ства ра лажну на ду да ће на по слет ку ипак до ћи до не ка квог фи налног пре о кре та, ко ји, на рав но, из о ста је. Нај зад, у по ре ђе њу са од лич ним ско ра шњим фил мо ви ма ко ји про бле ма ти зу ју слич ну те му од ла ска/по врат ка, са свим ре пер ку си ја ма које исти но се, по пут Су тра ују тро Оле га Нов ко ви ћа и Хадер сфилд Ива на Жив ко ви ћа, Љу бав и дру ги зло чи ни де лу је уто ли ко скром ни је. Ни јед ног тре нут ка се ре ди тељ ни је упу стио у об ја шња ва ње кон тек ста у ко јем на ста ју – на ма ов де та ко до бро по зна ти и са мо ра зу мљи ви – из гу бље ни ли ко ви, што ће не у пу ће ног стра ног гле да о ца (а филм је, не за бо ра ви мо, у ве ли кој ме ри упу ћен упра во ка ње му) на ве сти да по ми сли ка ко је јед на ра ди кал на жи вот на одлу ка не де фи ни са не жен ске осо бе сред њих го ди на ре зултат ње ног су бјек тив ног ка рак те ра и ка при ци о зног хи ра, а не у нај ве ћој ме ри про из вод вре ме на у ко јем смо сви овде жи ве ли, и ко је је бар за умет нич ку адап та ци ју из у зет но за хвал но. А по сле Су тра ују тро и Ха дер сфил да, па чак и ве о ма со лид ног Ми ло ша Бран ко ви ћа то не мо же мо ис пусти ти из ви да. Исти ни за во љу, у по је ди ним мо мен ти ма искр са ва ју про плам са ји та лен та, ве о ма је ус пе ла ми ни ја ту ра са од лич ним Зо ра ном Цви ја но ви ћем, ви дљи ва је же ља и те жња за уоб ли че њем од ре ђе ног умет нич ког ис ка за, што би би ло за сва ку по хва лу да број не су штин ске сла бо сти овог фил ма убе дљи во не пре те жу тас на дру гу стра ну.■

Музе у сенци историје


пи ше Ср ђан Ву чи нић

О д 1991. до 2007. го ди не Ср би ја је про шла кроз исто риј ске бу ре и ло мо ве ко је не ке срећ није зе мље европ ског се ве ра и се ве ро за па да, па

са мим тим ни њи хо ве ки не ма то гра фи је, ни су до жи ве ле ни за про те клих сто го ди на. Рас пад за јед нич ке др жа ве и кр ва ви гра ђан ски рат, дик та ту ра Сло бо да на Ми ло ше вића и ње го ве оли гар хи је, по том огро ман при лив из бе глица, крах при вре де ко ји ће кул ми ни ра ти на кон ва зду шне кам па ње НА ТОпак та у про ле ће 1999; ко нач но, пе то окто бар ски пре врат и и огром на, кат кад и за стра шу ју ћа еко ном ска, дру штве на и по ли тич ка пре ви ра ња ко ја је тран зи ци ја до не ла са со бом – био би то у нај кра ћим црта ма, спо ља гле да но, сал до срп ске исто ри је на кра ју XX и по чет ку XXI ве ка. На уну тра шњем пла ну, овај пад био је мо жда још и ду бљи – рат и тран зи ци ја до ве ли су српско дру штво до еро зи је и ра са па кат кад и еле мен тар них људ ских вред но сти. На ме ће се пи та ње: ка ко је срп ска ки не ма то гра фи ја пре жи ве ла ово ка та стро фич но раздо бље? И ка ко је срп ски филм (или оно што је од ње га пре о ста ло) ис пра тио све ове му ње ви те про ме не?

Ста ра је из ре ка да док оруж је го во ри, му зе ћу те. Но мо жда је пре ци зни је ре ћи да док оруж је го во ри, му зе до спе ва ју у опа сну бли зи ну Исто ри је и ње ног го во ра, пу ног бу ке и бе са, а ко ји, бар пре ма Мак бе ту, „не зна чи ни шта“. Упра во у тим мак бе тов ским вре ме ни ма, го вор умет но сти као и раз вој тог го во ра по ста ју, хте ли ми то или не, нај ви ше под ре ђе ни ћу ди ма Исто ри је. Филм је, чи ни се, по сво јој при ро ди ви ше од свих дру гих уметно сти ве зан за сва ки да шњи цу, за вре ме са да шње. Са дру ге стра не, сед ма умет ност је, ја че од би ло ко је дру ге, усло вље на оним што би марк си сти на зва ли „дру штвеноеко ном ском осно вом“ и „ди ја лек ти ком исто ри је“. Јед но став ни је ре че но, про из вод ња фил мо ва су ро во је од ре ђе на еко ном ским при ли ка ма, а еко ном ске при лике по ли тич ким и исто риј ским окол но сти ма у јед ној земљи. Ве ру јем да нам ова оп шта ме ста ипак мо гу по моћи да се сна ђе мо у сти хи ји и не ре ду у ко ји ма се срп ски филм раз ви јао у про те клих се дам на ест го ди на, да га на од ре ђен на чин си сте ма ти зу је мо и бо ље са гле да мо кроз три раз до бља нај но ви је срп ске исто ри је:

Му зе у сен ци исто ри јеПре глед срп ског фил ма од рас па да СФРЈ до да нас

■Underground



Пе ри од од 1991. до 1995. го ди не (исто риј ски гле да но, од по чет ка ра та у Сло ве ни ји и Хр ват ској, па све до краја ра та у Бо сни и Хер це го ви ни). Ка рак те ри ше га рас пад со ци ја ли стич ког мо де ла ки не ма то гра фи је, али и јед не есте ти ке и план ског при сту па про дук ци ји; но чак и у том рат ном ме те жу и еко ном ској кри зи при сут но је још увек мно штво те ма и умет нич ких про се деа ко ји ма српски филм ба ра та.

Пе ри од од 1996. до 2000. (исто риј ски гле да но, до пето ок то бар ског пре вра та ко јим ће јед на епо ха, без об зира на све по сле ди це, ипак би ти окон ча на). Срп ска кине ма то гра фи ја, оли че на пре све га у но во фор ми ра ним про ду цент ским ку ћа ма, адап ти ра ла се на не ре гу лар не усло ве про дук ци је. Са дру ге стра не, круг те ма и по ступа ка ко ји ма се срп ски ауто ри у овом раз до бљу ба ве поста је све су же ни ји, на ги њу ћи све ви ше ока ме ње но сти и сте ре о ти пи ма фељ то ни зма.

Вре ме од 2001. до да нас, раз до бље бур не срп ске тран зи ци је у ко јем и филм ски ауто ри, ана лог но чи та вом дру штву, тра га ју за за пра вим пу то ка зом; за те ма ма и јези ком ко ји ће то но во вре ме ус пе ти аде кват но да изра зе. Овај пе ри од ка рак те ри шу жан ров ско, те мат ско и по е тич ко ви ше гла сје, по ја ва но вих аутор ских по е ти ка, али на жа лост и све из ве сни ји зна ци смр ти би о ско па.

У сва ко ме од по ме ну тих пе ри о да тру ди ћу се да преко по је ди нач них оства ре ња из дво јим и не ко ли ко најбит ни јих, пре све га естет ских тен ден ци ја ко је од ли ку ју срп ску ки не ма то гра фи ју на кра ју XX и по чет ку XXI ве ка.

1991–1995: Го ди не рас па да

У го ди на ма кр ва вог рас па да СФРЈ упо ре до се од вија и дез ин те гра ци ја со ци ја ли стич ког мо де ла ки не ма тогра фи је, у чи та вој Ју го сла ви ји, па и у Ср би ји. Др жав не про ду цент ске ку ће у Ср би ји (Ава лафилм, Уни онфилм, Цен тарфилм и дру ге) по ла ко про па да ју, га се се, или се пре о ри јен ти шу на дру ге по сло ве – док филм ска продук ци ја по ста је, пре све га, ствар при ват не ини ци ја ти ве. Не ко ли ко спрет них и агил них по је ди на ца, ма хом глума ца, ре ди те ља или би зни сме на, у пе ри о ду 1991–1995. прак тич но пре у зи ма ју про дук ци ју срп ског фил ма у сво је ру ке: „Си не мади зајн“ Љу би ше Са мар џи ћа, „Ма гич на лини ја“ Дар ка Ба ји ћа, „Ко брафилм“ Дра га на Бје ло гр ли ћа, „Ко му на“ Мак се Ћа то ви ћа по ста ју глав ни срп ски про дуцен ти у го ди на ма гра ђан ског ра та. (Као и у из да ва штву, и у дру гим обла сти ма умет нич ке про дук ци је, вре ме ном ће се по ка за ти до бре, али и ло ше стра не ове на гле доми на ци је при ват ног сек то ра). Рат на тран зи ци ја ки не мато гра фи је има ће и сво је естет ске ре пер ку си је. На су прот ре ла тив но ис пла ни ра ној и про фи ли са ној по ли ти ци држав них про ду цент ских ку ћа у до ба постти тов ског соци ја ли зма, срп ска ки не ма то гра фи ја у го ди на ма рас па да СФРЈ по ста је углав ном ствар сре ће и слу ча ја, по је ди начног (про ду цент ског и аутор ског) по ду хва та или де ба кла. У тим ха о тич ним да ни ма и „го ди на ма рас пле та“, и срп ски филм на ла зи се у кон фу зном тра га њу за сво јим но вим иден ти те том, уну тар но ве, про ви зор не Ми ло ше ви ће ве др жа ве (Са ве зне ре пу бли ке Ју го сла ви је), из оп ште не из ме ђу на род не за јед ни це 1992, ста вље не под нај ри го розни је еко ном ске санк ци је Ује ди ње них на ци ја. Па ипак, и

у том не срећ ном вре ме ну си му ли ра ног ми ра мо же мо из дво ји ти пет основ них гру па ци ја фил мо ва, чи ме ће нешто ја сни је би ти од ре ђе не и њи хо ве те мат ске, жан ровске и по е тич ке пре о ку па ци је:

Гла со ви из бо ље про шло сти. У пр ву гру пу спа да ју ра ни је сни мље ни фил мо ви, де ла за о ста ла из прет ходног, мир но доп ског пе ри о да, ко ја ипак, на сво је свр стан на чин, ан ти ци пи ра ју рат и рас пад зе мље. За ни мљи во је у том кон тек сту спо ме ну ти филм Вир џи на Ср ђа на Ка ра но ви ћа из 1991, сни ман Хр ват ској, у жи во пи сним пре де ли ма Книн ске Кра ји не као по след ња зна чај на срп скохр ват ска ко про дук ци ја у со ци ја ли стич кој Ју госла ви ји. Кроз го то во ет но ло шку сту ди ју ру рал ног, динар ског кра ја, са ја ким алу зи ја ма на про стор ан тич ке тра ге ди је – Ка ра но ви ћев филм је за пра во дра ма о скрива њу вла сти тог (у овом слу ча ју жен ског) иден ти те та, и ну жно сти ње го вог (са мо)от кри ва ња. Пи та ње ин хи бира ног иден ти те та, ет нич ког и вер ског, у ствар но сти ће се убр зо рас плам са ти до не слу ће них раз ме ра – а на истом те ре ну на ко јем је сни ма ла Ка ра но ви ће ва српскохр ват ска филм ска еки па, усле ди ће пр ве бор бе хрват ских и срп ских ору жа них фор ма ци ја. Ште та је што је овај филм, за ко ји је глу ми ца Мар та Ке лер на гра ђе на „Фе лик сом“ (европ ским „Оска ром“) за нај бо љу жен ску уло гу, бр зо пао у за бо рав, као уоста лом и мно га друга вред на умет нич ка де ла из тог вре ме на. Као глас из (бо ље) про шло сти и сту ди ја исто риј ске епо хе, по ја вио се и филм Се о бе Алек сан дра Са ше Пе тро ви ћа (сни ман још 1986–88, на кон спо ра са фран цу ским про ду цен том до вр шен тек 1993. го ди не). Во де ћи ре ди тељ „но вог југо сло вен ског фил ма“, аутор ре мекде ла Три и Ску пља чи пер ја, пред крај жи во та при хва тио се ди вов ског по сла и иза зо ва екра ни за ци је два сре ди шња ро ма на нај ве ћег пи сца срп ског је зи ка у XX ве ку – Ми ло ша Цр њан ског. На осно ву ро ма на Се о бе из 1929. на стао је исто и ме ни Пе тро ви ћев филм, док је екра ни за ци ја Дру ге књи ге Се оба (ро ма на из 1962), пла ни ра на у фор ми осмо ча сов не ТВсе ри је, на жа лост, за у век оста ла не до вр ше на. Ни је ла ко од го во ри ти на пи та ње, за што Пе тро ви ће ве Се о бе са вр хун ским глум ци ма по пут Иза бел Ипер и Ав тан дила Ма ха рад зеа, са фа сци нант ном ли ков но шћу и ни зом мо ну мен тал них ма сов них сце на ипак де лу ју тро мо и не у бе дљи во, као слав ни про ма шај ве ли ког ре ди те ља. По све му су де ћи, по е ти зо ва на, лир ска при ро да на раци је Цр њан ског, ко ја чи ни есен ци ју Се о ба, по ка за ла се не пре во ди вом у филм ски ме диј. Јер, тек пре ко по ет ски ин тен зи ви ра ног је зи ка, про го ва ра ју на пра ви на чин пси хо ло шка и, пре ко ње, ме та фи зич ка ра ван Се о ба. У екра ни за ци ји све ове вред но сти оста ју не ис ка за не и не до ре че не, док драм ски на бој ко ји ро ма ну ни је потре бан, у фил му очи то не до ста је. Па ипак, по след њи филм Са ше Пе тро ви ћа оста је да тум у исто ри ји но ви је срп ске ки не ма то гра фи је, и због при ка за хо ме ров ског усу да во је ва ња и лу та ња ко ји се, по ка за ће се, ци клично по на вља ју у по ве сти „срп ског на ци о на1“.

1 Узи ма ју ћи у об зир рад ну вер зи ју Се о ба 2 ко је је на осно ву сни мљеног ма те ри ја ла об ја ви ла Пе тро ви ће ва су пру га, мо же мо за кљу чити да је у не до вр ше ној ТВсе ри ји ра ђе ној пре ма Дру гој књи зи Се о ба



У овој пр вој гру пи де ла, за по че тих у вре ме вар љивог ми ра, а при ка за них у вре ме нај же шћих су ко ба у Хрват ској и Бо сни, из дво јио бих још три на сло ва: Го ри ла се ку па у под не Ду ша на Ма ка ве је ва (1993), Ти то и ја Го ра на Мар ко ви ћа (1992) и Увод у дру ги жи вот Ми ло ша Ра диво је ви ћа (1992). Сва три фил ма пот пи су ју ре но ми ра ни срп ски ауто ри ста ри је и сред ње ге не ра ци је, али и у темат ском и у идеј ном по гле ду ова оства ре ња има ју доста то га за јед нич ког: у пред ве чер је ју го сло вен ског ра та, Ма ка ве јев, Мар ко вић и Ра ди во је вић на сто је да се ба ве ко нач ним де мон ти ра њем и де тро ни за ци јом ауто ри тарног ко му ни стич ког си сте ма, као и мен тал ног скло па на ко јем је тај си стем по чи вао. Но раз ли чи те су фор ме и до ме ти опро шта ја са на сле ђем Ле њи на, Ста љи на и Ти та. Ду шан Ма ка ве јев (си гур но нај чу ве ни ји ју го сло вен ски ре ди тељ у све ту све до по ја ве Ку сту ри чи них фил мо ва) пра ви са ти рич ну, али у до број ме ри и но стал гич ну коме ди ју о со вјет ском вој ни ку ко ји је не ким чу дом остао Бер ли ну на кон па да ко му ни зма и по вла че ња ње го ве арми је. Овај филм, као и Swe et Mo vie, и да нас пле ни не ким анар хи стич ким шар мом, по себ но кроз гро теск ну по ја ву Вла ди ми ра Иљи ча Ле њи на ко ји се глав ном ју на ку ја вља у сну (сно ли ког во ђу Ок то бра ту ма чи глу ми ца Ани та Ман чић). Па ипак, Го ри ла се ку па у под не тек је сла ба шна сен ка оне де тро ни за ци је то та ли та ри зма ко ју Ма ка ве јев де мон стри ра у сво јим већ кла сич ним де ли ма: до ку ментар цу Па ра да, и це ло ве чер њим игра нодо ку мен тар ним ко ла жи ма Не ви ност без за шти те и W. Р. Ми сте ри је орга(ни)зма. Ни гро теск носа ти рич на ви зу ра Ти то ве епо хе у фил му Го ра на Мар ко ви ћа не до се же ни во ње го вих нај бо љих оства ре ња из 80их го ди на (Мај сто ри, мајсто ри и Va ri o la ve ra) у ко ји ма се ап сурд со ци ја ли стич ког дру штва под ри ва суп тил ним ме та фо рич ним је зи ком, кроз при каз бе сми сле но сти и ко рум пи ра но сти са мих ин сти ту ци ја. Ти то и ја пред ста вља до не кле за ка сне ло из ру ги ва ње со ци ја ли зму и Бро зо вом кул ту лич но сти, кон ци пи ра но из пер спек ти ве де те та – са знат но већим умет нич ким успе хом овај гра сов ски по сту пак инфан тил ног оне о би ча ва ња исто ри је про ве ден је се дам го ди на ра ни је у Ку сту ри чи ном Оцу на слу жбе ном пу ту (а знат но ра ни је и у ро ма ну Бо ре Ћо си ћа Уло га мо је поро ди це у свет ској ре во лу ци ји). Нај ве ћи умет нич ки до мет у овој ску пи ни фил мо ва до сти же го то во за бо ра вље но ка мер но оства ре ње Ми ше Ра ди во је ви ћа са Алек сандром Бер че ком, Зо ра ном Цви ја но ви ћем и Со њом Са вић у глав ним уло га ма. Увод у дру ги жи вот пра вљен је пре ма исто и ме ном ро ма ну Мир ка Ко ва ча ко ји је и сце на ри ста овог фил ма. Кроз при чу о пи сцу ко га на ја ви по се ћу ју ње го ви ли ко ви, филм отва ра мо гућ ност да се по зна та исто риј ска про шлост са гле да из оне о би че не, фан тастич не пер спек ти ве. Ко ва че во при по ве дач ко мај сторство ов де је сва ка ко од есен ци јал ног зна ча ја: сми сао за гро те ску, за цр но ху мор не еле мен те, као и за тра жење зна ко ва оно стар ног у исто риј ском вре ме ну и ов де од ли ку ју Ко ва часце на ри сту, као и у фил мо ви ма ко је је ра дио са ре ди те љи ма по пут Лор да на За фра но ви ћа,

Пе тро вић био знат но бли жи ду ху Цр њан ског не го у игра ном фил му. Очи глед но да је европ ска оди се ја Па вла Иса ко ви ћа да ле ко срод ни ја филм ској на ра ци ји од го то во су ма тра и стич ких ви зи ја ју на ка Се о ба.

Ба те Чен ги ћа, Кр сте Па пи ћа, Бо ре Дра шко ви ћа, Сто лета По по ва. Рас крин ка ва ње (кат кад и мон стру о зног) насле ђа ко му ни стич ке про шло сти ов де је знат но ја че и су ге стив ни је не го у ра ни је по ме ну тим фил мо ви ма Мака ве је ва и Мар ко ви ћа. Ко ва че ва на ра ци ја, уз ми ни ма листич ки све ден, али за чу дан ре ди тељ ски по сту пак Мише Ра ди во је ви ћа, де мон стри ра нам да је упра во ра на исто ри ја Бро зо ве Ју го сла ви је, обе ле же на све вла шћем и зло чи ни ма УДБе, иде лан те рен за по ја ву оно стра них си ла, пре све га оних ко је при па да ју Прин цу Та ме. Де мони, зло ду си, ду хо ви по кој ни ка, са та ни стич ке цр не ми се – сав тај де мо но ло шки ре кви зи та ри јум, сјај но се укла па у пе ри од ра не ко му ни стич ке ди ка та ту ре. По ме ре ним, фан та зма го рич ним из ра зом, убе дљи ви је од свих фељто ни стич ких ба нал но сти и по лу и сти на, Ра ди во је вић и Ко вач са же ли су јед но кон крет но вре ме, на го ве шта вају ћи и ње гов мрач ни епи лог.

Жан ров ски еска пи зам. У дру гу гру пу оства ре ња

сни мље них у пе ри о ду 1991–95. спа да не ко ли ко условно ре че но поп, или ро кен ролфил мо ва, по све ће них урба ном ду ху и рокге не ра ци ји ко ји су, у срећ ни јим време ни ма, би ли за штит ни знак Бе о гра да. Из два ја ју се два на сло ва: Ми ни смо ан ђе ли Ср ђа на Дра го је ви ћа (1992) и Цр ни бом бар дер Дар ка Ба ји ћа (1992). Оба ауто ра свесно се опре де љу ју за еска пи стич ки од нос и дис тан цу спрам не вре ме на исто ри је ко је се тих ме се ци ши ри Ју го сла ви јом. Де би тант Дра го је вић чи ни то у фор ми ван се риј ски ма што ви те пост мо дер ни стич ке бај ке, у којој су си жеј ни еле мен ти кла сич не хо ли вуд ске ко ме ди је (Френ ка Ка пре, Ха у ар да Хок са, Би ли ја Вајл де ра) спрет но ком би но ва ни са ал мо до ва ров ском кемпесте ти ком. Када у јед ној сце ни ви ди мо оца ју на ки ње ка ко у ма скир ној уни фор ми од ла зи у рат, до жи вља ва мо то тек као де тињу игру од ра слих – „пра ви свет“ у Ан ђе ли ма је за творен у ора хо ву љу ску адо ле сцен ци је и ње них про сто ра уобра зи ље, док је „пра ви Бе о град“„ из ме штен у попбајку, да ле ко ван ко ор ди на та тру сног бал кан ског тла. Ми ни смо ан ђе ли без сум ње је по стао за штит ни знак једне ге не ра ци је ко ја је, су о че на са ин фер ном исто ри је, на све на чи не по ку ша ва ла да од ло жи сво је са зре ва ње. Знат но бли жи по ли тич ким зби ва њи ма у Ср би ји је Дарко Ба јић, но ипак и он на ла зи от клон од ре ал но сти у жан ру фу ту ри стич ког фил ма: сме штен у бу дућ ност, Црни бом бар дер ре ла ти ви зу је свет исто ри је ну де ћи као ре зул тат спој фан та зи је и ан ти у то пи је. Ни је те шко у андре гра унд ста ни ци Бум 92 пре по зна ти по све ту суб верзив ном ду ху та да шњег бе о град ског ра ди ја Б92; док се у вла да ви ни зом би ја и по ли циј ских кре а ту ра ла ко нази ре ауто ри тар но ли це Ми ло ше ви ће вог ре жи ма. Упркос све му, Цр ни бом бар дер да нас гле да мо пре све га као да ле ки од бле сак ре ал но сти, фу ту ри стич ку фик ци ју која по не где за др жа ва сво ју енер ги ју за хва љу ју ћи ко мади ћи ма „до ку мен тар ног“ и „ар хив ског“ (ми слим ту пре све га на бе о град ске ро ке ре, про та го ни сте „но вог та ласа“ чи ја по ја ва и звук да ју по се бан пе чат овом Ба ји ће вом фил му). Фил мо ви ма Дра го је ви ћа и Ба ји ћа мо гао би се при кљу чи ти Бо ље од бек ства Ми ро сла ва Ле ки ћа (1993) – пре све га по све сном еска пи зму, као и спрет ном кори шће њу жан ров ских обра за ца ко је тај еска пи зам чи ни



мо гу ћим. Ле ки ћев филм успешно ком би ну је еле мен те ко ме ди је и ме ло дра ме; као и у слу ча ју Ан ђе ла, Бе о град је и ов де пре све га про јек ци ја и иде ал, ње го ви при зо ри про ис ти чу из жан ров ских ма три ца, а не из кон крет ног исто риј ског вре ме на.

Рат ни филм. Тре ћу гру пу фил мо ва ко ји да ју печат срп ској ки не ма то гра фи ји 1991–1995. пред ста вља ју оства ре ња ко ја се ди рект но хва та ју уко штац са те ма тиком гра ђан ског ра та у Ју го сла ви ји. По во дом ових де ла по но во на и ла зи мо на оно дав но из ре че но пи та ње (или апо ри ју) умет ни ка у бли ском су сре ту са Исто ри јом ко ја се пред ње го вим очи ма зби ва: да ли је пред са да шњицом у ње ном нај ек стрем ни јем, рат ном ви ду, филм ском ства ра о цу ипак по треб на од ре ђе на вре мен ска дистан ца? Мо же ли рат ко ји упра во тра је по ста ти пред мет филм ске при че? Сме ју ли при зо ри ра зо ре ног Ву ко вара, или спа ље них бо сан ских се ла, би ти ко ри шећ ни као екс те ри је ри игра ног фил ма, да кле као ору ђе умет нич ке фик ци је? Ре као бих да сва ки аутор, вла сти тим де лом поку ша ва да по ну ди је дин ствен од го вор на ова те шка пита ња. До дао бих ово ме и јед ну Ари сто те ло ву опа ску која, ко ли ко се се ћам, гла си да ни јед на ствар ни је по се би до бра или ло ша, већ то по ста је у за ви сно сти од на ме не ко ју јој чо век да. Тре ба ло би на гла си ти да ни је дан од срп ских ре ди те ља сни ма ју ћи филм о ра ту ни је до зво лио да по ста не део рат не ма ши не ри је и про па ган де (што се, мо ра се при зна ти, до го ди ло не ким ви ђе ним лич но стима из но ви нар ске про фе си је, па на жа лост и пи сци ма). За ни мљи во је да пр ве рат не фил мо ве сни ма ју дво ји ца ве те ра на, Жи во јин Па вло вић и Бо ро Дра шко вић, као и је дан де би тант, мла ди ре ди тељ Олег Нов ко вић. У фил му Де зер тер (1992) Жи во јин Па вло вић спа ја два ве о ма ја ка мо ти ва: рат у Хр ват ској, и је дан крај ње нео би чан љу бавни тро у гао из крат ког ро ма на До сто јев ског Веч ни муж. Ве ро ват но за хва љу ју ћи су да ру два ја ка са др жа ја, као и де ли мич но про бле ма тич ној глу мач кој по де ли, Па вловић је у Де зер те ру при лич но да ле ко од ан то ло гиј ских мо ме на та ње го вих „цр но та ла сних“ оства ре ња (Бу ђе ње па цо ва, Кад бу дем мр тав и бео, За се да). Но чи ни се да овај филм ипак по сти же не што зна чај но, по ме ра ју ћи рат ну ре ал ност 90их на са ме ули це Бе о гра да. Јер слика тог про сто ра, ко јим ту ма ра ју ју на ци из под зе мља Досто јев ског и Па вло ви ћа го во ри нам (и то по пр ви пут у срп ском фил му!) да се по за ди на ву ко вар ског фрон та запра во на ла зи на ули ца ма глав ног гра да, у про ма ше ним жи во ти ма из бе гли ца, бес кућ ни ка, офи ци ра ЈНА – свих оних са чи јим се суд би на ма бог Марс по и грао. Филм Вуко вар, јед на при ча Бо ре Дра шко ви ћа (1994), са Мир ја ном Јо ко вић и Бо ри сом Иса ко ви ћем у глав ним уло га ма је рат на ме ло дра ма о љу ба ви из ме ђу Хр ва ти це и Ср би на у ви хо ру гра ђан ског ра та. Пре вла да ва ње тип ског над инди ви ду ал ним, што се по себ но огле да у ди ја ло зи ма и моно ло зи ма из ofа, у Ву ко ва ру че сто мо же за сме та ти – но ути сак је да Дра шко вић на мер но ин си сти ра на ес хи ловској дра ма тур ги ји (у ко јој по је ди нач но пер со ни фи ку је оп ште) у по тра зи за уни вер зал ним, ар хе тип ским сли кама рат ног ра за ра ња. Алу зи ја на љу бав ну дра му Ро меа и Ју ли је, али и тран спо но ва ње сно ли ког при зо ра су сре та ју на ка са ве шти ца ма (из Мак бе та) у ву ко вар ску пу стош;

лајтмо тив Мо цар то вог Ре кви је ма, али и ме ло ди је YUрок ми то ло ги је (Ју ре Сту бли ћа, Ба ја ге, Би је лог дуг ме та), уз не ке од нај бо ље ре жи ра них рат них сце на у но ви јем срп ском фил му – све то уз ди же ову ан ти рат ну при чу на ни во ко лек тив ног. Уме сто ба вље ња по је дин ци ма у ра ту, Ву ко вар на сто ји да нам до ча ра са мо ли це ра та, ко ји кроз по је ди нач не суд би не про го ва ра. Фил мо ви ма Де зер тер и Ву ко вар, јед на при ча на те мат ском пла ну при дру жу је се де би тант ски филм Оле га Нов ко ви ћа Ка жи за што ме оста ви (1993). Ви зу ел ном екс пре сив но шћу и по ет ским ква ли те ти ма утка ним у ову при чу о пострат ним тра ума ма јед не ге не ра ци је, Нов ко вић на го ве шта ва рас кошан та ле нат ко ји ће у сле де ћим оства ре њи ма до ћи до још ве ћег из ра жа ја.

Ме ђу рат ним фил мо ви ма, као по ку шај исто риј ске син те зе сва ка ко се из два ја Un der gro und Еми ра Ку сту рице (1995) са Ла за ром Ри стов ским, Ми ки јем Ма ној ло вићем и Мир ја ном Јо ко вић у глав ним уло га ма. Ра ђен по мо ти ви ма дав не дра ме Ду ша на Ко ва че ви ћа (Про ле ће у ја ну а ру), овај филм о гру пи љу ди за то че них у под зем ном скро ви шту че ти ри де це ни је, ко је њи хов во ђа об ма њује о на вод ном ра ту ко ји још увек тра је, пред ста вља на пр ви по глед при лич но тран спа рент ну па ра бо лу жи во та под ко му ни змом. И по ред свих ма на ка рак те ри стич них за Ку сту ри чин нео ба рок ни стил (по себ но се то од но си на раз ву че ност у по след њој тре ћи ни), ово оства ре ње јед но је од нај бит ни јих у свет ској ки не ма то гра фи ји на из ма ку XX ве ка. Цр но ху мор на гро те ска, до след но спрове де на на пла ну дра ма тур ги је (сце на рио пот пи су ју Кова че вић и Ку сту ри ца) ко ја че сто про из во ди мон ти пај тонов ске ге го ве и обр те – у нео че ки ва ној ком би на ци ји са до ку мен тар ним ма те ри ја лом из Дру гог свет ског ра та и Ти то вог вре ме на, до во ди до сна жног, за пост мо дер ну есте ти ку ка рак те ри стич ног под ри ва ња ве ре у Исто ри ју као та кву, у ауто ри тет Ве ли ке при че. За јед но са гро теском, еле мен ти над ре ал ног ри ту а ла ко ји об у хва та живот у под зе мљу укла па ју се у Ку сту ри чин ре ди тељ ски про се де, гра де ћи та ко осо бе ну ди о ни сиј ску ат мос фе ру ко ја ње гов аутор ски свет чи ни пре по зна тљи вим. Као ме та и сто риј ска фик ци ја, уте ме ље на на дво дел ној сли ци мо дер ног све та ко ју је дао још Ме тро по лис Фри ца Ланга, Un der gro und и да нас про ши ру је по ље свог (мо гу ћег) зна че ња – у ак ту ел ној ери гло ба ли за ци је то мо же бити и рас крин ка ва ње но вог ро бо вла сни штва, тј. без оч не вла да ви не бо га те ма њи не над си ро ма шном ве ћи ном уз по моћ са вр ше не ме диј ске ма ни пу ла ци је.

Дру штве на дра ма. Ко нач но, у че твр тој гру пи су

дра ме ко је за те му има ју тра го ве и по сле ди це ра та у само при вид но мир но доп ском ми љеу Бе о гра да. Ма хом су то умет нич ки не у спе ли фил мо ви: Днев ник увре да '93 Здрав ка Шо тре, Пун ме сец над Бе о гра дом и Там на је ноћ Дра га на Кре со је, Ур не бе сна тра ге ди ја Го ра на Мар ко ви ћа. Осла ња ју ћи се на кли шее и оп шта ме ста (у слу ча ју Шотре и Кре со је) или на ма хом ис пра зни ар ти зам (у слу ча ју Мар ко ви ће вог фил ма) ова оства ре ња на из ве стан на чин кри во тво ре срп ску ре ал ност 90их, про пу шта ју ћи да нам до ча ра ју ње ну је дин стве ну и по све ори ги нал ну дра мати ку, као и ду би ну ег зи стен ци јал них пи та ња ко ја, по пут свих гра нич них си ту а ци ја, са со бом отва ра. Из овог ни за



на сло ва, ко ји оста ју тек као део филм ске исто ри је, до некле се из два ја Уби ство с пред у ми шља јем Гор чи на Сто јано ви ћа (1995) ра ђе но по исто и ме ном ро ма ну Сло бо да на Се ле ни ћа. Пра те ћи две па ра лел не при че – јед не сме штене у Бе о град на кон ула ска пар ти за на 1944, и дру ге ко ја го во ри о Бе о гра ду 1992, на кон рас плам са ва ња ра та у Хр ват ској – филм, као и ро ман, на сто ји да при ка же не ке по ду дар но сти, си ме три је и по на вља ња ко је срп ска истори ја са со бом но си. Не до ста ци овог еко но мич но и тач но ре жи ра ног Сто ја но ви ће вог фил ма (као уоста лом и Се лени ће вог ро ма на) мо гу се на ћи у из ве сној ока ме ње но сти и јед но ди мен зи о нал но сти ли ко ва, што на ра ци ју че сто ли ша ва по треб не жи вот но сти. Ра ђен крај ње про фе си онал но у свим ета па ма на ста ја ња, овај филм по ста вља неке про дук ци о не стан дар де ко је ће срп ска ки не ма то графи ја на ред них го ди на рет ко би ти у ста њу да ис пра ти.

Фил мо ви пре сту па. Ва ља ло би на кра ју ове ску пине из дво ји ти и не ке фил мо ве пре сту па – а ка да то кажем, не ми слим са мо на пре сту па ње жан ров ских или по е тич ких кон вен ци ја, већ и на про во ка ци ју нор ми раних дру штве них (или ма ло гра ђан ских) пра ви ла жи во та. Та ко се у фил му Mar ble Ass (1995) та ко ђе ве те ран „цр ног та ла са“ Же ли мир Жил ник спу шта до јед ног од нај ни жих кру го ва бе о град ског рат ног ин фер на. Ноћ ни ми ље бе оград ске „штај ге“, тран све сти ти, про сти тут ке, нар ко ма ни, сит ни ло по ви и про фи те ри – чи тав тај по лу свет, умножен у рат ним го ди на ма, плу та про пу штен кроз осо би ту жил ни ков ску фор му. А та је фор ма пре све га хи брид на, по лу и гра напо лу до ку мен тар на (у Ду пе ту од мра мо ра, ка ко гла си до сло ван пре вод фил ма, бе о град ски трансве сти ти игра ју се бе); до брим де лом она асо ци ра на естра ду и јеф ти ну за ба ву, док је, из дру гог угла гле да но, су мор на дра ма про ма ше них ег зи стен ци ја, бес по штед но се ци ра ње срп ског дру штва у рат ним го ди на ма. У фил му Де чак из Јун ков ца (1995) де би тант Де јан Зе че вић та ко ђе пра ви фу зи ју игра ног и до ку мен тар ног ма те ри ја ла, али у вла сти том ре ди тељ ском кљу чу, на тра гу пер си фла же и trashесте ти ке, Ед Ву да и Џо на Во тер са.

1996–2000 : Пар екс це са у мр твом мо ру

Пе ри од од 1996. па све до је се ни 2000. го ди не ка ракте ри ше учвр шћи ва ње вла да ју ћег ре жи ма у Ср би ји, а на еко ном ском пла ну при ви ка ва ње на жи вот под санк ци јама, у усло ви ма ме ђу на род не изо ла ци је. Пре не то на сферу филм ске про дук ци је то би зна чи ло не са мо сма ње ње бро ја про из ве де них фил мо ва (у про се ку ис под 10 го дишње) не го, што је знат но бит ни је, осе тан пад ква ли те та и све ја че из ра же ну тен ден ци ју ка по е тич кој и те мат ској уни форм но сти. Ве ћи на срп ских фил мо ва с кра ја 90их за мор но ли че је дан на дру ги – и по не кад чак има мо утисак да гле да мо је дан исти филм, са пред ви ди вим, фељто ни стич ким при сту пом дру штве ним те ма ма, пред ви дивим дра ма тур шким обра сци ма, пред ви ди вом глу мом и ре жи јом ко ја се ма хом сво ди на ни во пу ке ре а ли за ци је. У окви ри ма тог ри гид ног, ми ме тич ког при сту па, фил мови се углав ном сво де на су ви шно пре пи си ва ње су мор не „зби ље“ из но вин ских на сло ва и са те ле ви зи је. Без об зира да ли је реч о про бле му оп стан ка из бе глих кра ји шких

Ср ба у Бе о гра ду (у фил му Три лет ња да на Мир ја не Вуко ма но вић), о кри ми нал ним „ган го ви ма“ ко ји се бо ре за до ми на ци ју у пре сто ни ци (До ко ске Бо ба на Скер ли ћа), о за ве ра ма и тај ним слу жба ма ко је су „кро ји ле“ но ви ју ју госло вен ску и срп ску исто ри ју (Бал кан ска пра ви ла Дар ка Ба ји ћа), о су ко би ма срп ске по ли ци је и ал бан ске ма фи је на Ко со ву (Стр шљен Гор чи на Сто ја но ви ћа), о бом бар дова њу Ср би је од стра не НА ТОпак та (Ра ње на зе мља Драго сла ва Ла зи ћа) или о ре ка пи ту ла ци ји осе тљи вих од но са из ме ђу Ср ба и Му сли ма на од 1941. го ди не на о ва мо (Нож Ми ро сла ва Ле ки ћа, ра ђен пре ма ро ма ну Ву ка Дра шко вића) – фељ то ни стич ка ре то ри ка од но си убе дљи ву пре вагу над есте ти ком, а уме сто аутен тич но сти и ори ги нал ности, сце на рио и ре жи ја по ста ју по ли гон за оп шта ме ста и из ли за не по лу и сти не1. Ра зу мљи во је да у овом раз до бљу вред но сна хи је рар хи ја у ки не ма то гра фи ји го то во да и не по сто ји, јер је ра зо рен вред но сни си стем у чи та вом дру штву. По ред ни за на бро ја них про ма ша ја, при ли ку да сни ме филм не до би ја ју ауто ри про сла вље ни на фе стива ли ма у Евро пи и све ту, по пут Ду ша на Ма ка ве је ва, Срђа на Ка ра но ви ћа, Сло бо да на Ши ја на, Жив ка Ни ко ли ћа, Влат ка Ги ли ћа, Бо ре Дра шко ви ћа, док Жи во јин Па вло вић, услед фи нан сиј ских те шко ћа про ду цен та, не успе ва да из мон ти ра свој по след њи филм Др жа ва мр твих (филм је до вр шен и при ка зан тек три го ди не на кон Па вло ви ћеве смр ти, 2001). У свет ским окви ри ма срп ску ки не ма тогра фи ју у том постдеј то нов ском пе ри о ду пред ста вља ју прак тич но три име на: Ср ђан Дра го је вић; Емир Ку сту рица и Го ран Па ска ље вић. Сва ки од њих тро ји це се, кроз вла сти ту аутор ску по е ти ку, бит но из ди же над фељ то нистич ким си ви лом до ма ће про дук ци је. Фил мом Ле па се ла ле по го ре (1996) Ср ђан Дра го је вић пра ви зна ча јан за о крет у свом опу су. Од ти неј џер ског пр вен ца Ми ни смо ан ђели, из тог са вр ше но из ма шта мог, у пост мо дер ни стич ку бај ку тра ве сти ра ног Бе о гра да, аутор се пре ба цу је у фанта стич ну ре ал ност рат не Бо сне. При ча о гру пи срп ских вој ни ка ко ју му сли ман ске је ди ни це оп ко ља ва ју у јед ном ту не лу, о Ми ла ну и Ха ли лу, дру го ви ма из де тињ ства, ко ји се том при ли ком на ђу у по зи ци ји смрт них не при ја те ља – оства ре на је мо за ич ком струк ту ром, кроз пре пли та ње раз ли чи тих вре мен ских то ко ва, при че му је ван ред ним ре ди тељ ским и мон та жним уме ћем од дис па рат них време на и све сти де се так глав них ју на ка кре и ра на не де љи ва це ли на игра ног фил ма. То не сва ки да шње кре та ње кроз вре ме, за хва љу ју ћи не у о би ча је ним, али и по све пре позна тљи вим, ви зу ел ним и ауди тив ним асо ци ја ци ја ма је ујед но и нај им пре сив ни ја стра на овог фил ма. Сам ма тери јал филм ске при че (ли ко ви, си ту а ци је у ко је до спе ва ју, као и ди ја ло зи ко ји их об ли ку ју) да ле ко за о ста је за из врсно по ста вље ном си жеј ном и мон та жном струк ту ром. Ути сак је да се, у сце на ри ју, али и у по став ци глу ме, аутор ису ви ше осла ња на естрад не ути ца је: ви це ви, ка лам бу ри и за ба вљач ки при ступ свој ствен ТВсит ко ми ма, си гур но је, не мо гу би ти осно ва ам би ци о зне цр но ху мор не рат не

1 Три фил ма сни мље на 2000. го ди не, ин вен тив носшћу на јед ном плану (у иде ји, дра ма тур ги ји или ре жи ји) тек до не кле успе ва ју да пре влада ју овај про сек не до вољ не осред њо сти: Не бе ска уди ца Љу би ше Самар џи ћа, Ме ха ни зам Ђор ђа Ми ло са вље ви ћа и Зе мља исти не, љу ба ви и сло бо де Ми лу ти на Пе тро ви ћа.



са ти ре, пра вље не по угле ду на Алт ма нов M. A. S. H. Не довољ на аутор ска зре лост оне мо гу ћи ла је Ле пим се ли ма да до сег ну по тен ци јал зна чај ног рат ног фил ма. Дра го је вић, ме ђу тим, пра ви би тан по мак сво јим на ред ним фил мом Ра не (1998). При ча о пре ра ном са зре ва њу дво ји це де ча ка из но во бе о град ских „па ви љо на“ и њи хо вом ула ску у свет кри ми на ла ис по ста вља се као ве о ма де та љан и пре цизан при каз „кул тур ног“ мо де ла Ми ло ше ви ће ве Ср би је. Та ко гле да но, пра ва те ма Ра на би ла би фе но ме но ло гија кичкул ту ре Ср би је 90их – кул ту ре чи је је скри ве но, али стал но при сут но ли це смрт. „Иако сам жив, ле жим на гро бљу“, том увод ном реч ни цом Ба са ри ног ро ма на Loo ney Tu nes као да су уокви ре не и суд би не Дра го је ви ћевих ју на ка. Аутор гра ди цен трал ну те му на осо бе но стима вла сти тог сти ла: план ски и про ми шље но, ка дро ви су пре на тр па ни де та љи ма, за си ће ни до мак си му ма; у сви ма њи ма вла да не са мо дре че ћа екс пре сив ност, већ и ло гика ки ча у ње го вој есен ци ји – као све та у ко јем је нор мално спа ри ва ње све га, до нај ци нич ни јих и нај пер верз ни јих раз ме ра. Соц ре а ли стич ка ар хи тек ту ра но во бе о град ских па ви љо на спа ја се са шља ште ћом ико но гра фи јом чет ничкопар ти зан ског па три о ти зма; фе ти ши ма ло гра ђа на штине из ме ша ни су са тур бофолк зна ме њи ма но ве кла се; идо ли ко му ни зма раз ме њу ју се за идо ле на ци је, под земља, сек су ал но сти; ра ња ва ња, уби ства и са хра не по ста ју део шоуби зни са, а пљач ка део на ци о нал ног ми та. Аналог но Ал мо до ва ро вом све ту, и у Дра го је ви ће вом фил му кич се у сво јој есен ци ји от кри ва као ома мљу ју ћа ма ска смр ти. Злат на огр ли ца са фи гу ром Хри ста на рас пе ћу није слу чај но сре ди шња ико на Ра на, њи хо во сим бо лич ко је згро. Она го во ри о је зи вој спо соб но сти, о пер вер ти раној ал хе ми ји јед ног кон крет ног дру штва ко ја жи вот претва ра у соп стве ни пр вид, по том у смрт. Ви со ким ступ њем кемпсти ли за ци је и гро те ске, Ра не су бли ми шу зло до ба 90их у сто ми ну та фик ци је. Си гур но је да мно ге бит не раз ли ке де ле Дра го је ви ћа од Ку сту ри чи ног све то на зо ра и по е ти ке. Но ипак, чи ни се да обо ји ца схва та ју ка ко је на Бал ка ну 90их сва ки до слов ни ми ме ти зам, сва ко препи си ва ње ствар но сти по ста ло бес пред мет но и, на кра ју кра је ва, ла жно.

За раз ли ку од Дра го је ви ћа, Емир Ку сту ри ца сво јим ше стим игра ним фил мом Цр на мач ка, бе ли ма чор (1998) из ла зи ван ко ор ди на та исто риј ског вре ме на и дру штвене зби ље. Цр на мач ка је бај ко ви та ко ме ди ја, сни ма на у пле не ру, ве дрих бо ја, са ли ко ви ма и за пле том ко ји сигур но во де ка хе пи ен ду. Ак ту ел но ру хо тур бофол ка, и жи во то пи си кри ми на ла ца ко ји 90их по при ма ју вид ми то ва и ле ген ди пред ста вља ју тек анег дот ску спо љашњост иза ко је на слу ћу је мо рас ко шну ре не сан сну светко ви ну, не ку вр сту ра бле ов ске го збе сме ха. Изо ло ва на и у се бе за тво ре на за јед ни ца Ци га на по ста је бај ко ли ка па ра диг ма све та. Као што су од но си ме ђу овим из опште ни ци ма сли ка по ро ди це и дру штва на свим ме риди ја ни ма, у свим вре ме ни ма – та ко су и сен за ци је приро де (нпр. по ље са сун цо кре ти ма) сво је вр сна пра сли ка нео сквр ну те ве дри не. Цр на мач ка је не са мо из ла зак из сфе ре исто ри је и по ли ти ке, не го и од мор од вре ме на. Свад бе на го зба, сре ди шње зби ва ње фил ма, пред ста вља мо дел об у ста вље ног вре ме на у ко јем жи вот као про тица ње, ста ре ње и тро ше ње прак тич но не по сто ји.

Из ту жног про се ка у пе ри о ду 1996–2000. из два ја се и ом ни бус Бу ре ба ру та Го ра на Па ска ље ви ћа (1998), ра ђен по исто и ме ној дра ми Де ја на Ду ков ског. До след но спрове де ном фраг мен тар ном дра ма тур ги јом, кроз де се так ме ђу соб но раз дво је них при ча или при зо ра (сви се одви ја ју у Бе о гра ду то ком јед не ки шне но ћи) чи тав Бал кан пред ста вљен је као бу ре ба ру та, про стор кон та ми ни ран ви ру сом на си ља и лу ди ла. Филм од ли ку ју брит ке цр ноху мор не сце не, као и не спор но ре ди тељ ско уме ће обје ди ња ва ња ра су тих ло ка ци ја у је дин стве ну ат мос фе ру тми не „бал кан ске крч ме“ о ко јој је још Кр ле жа пи сао. Па ипак, аутор не одо ле ва да се по слу жи и не ким, за за падног ин те лек ту ал ца ла ко при јем чи вим сте ре о ти пи ма Срби је и Бал ка на. То да из свих ли ко ва про ваљ ју лу ди ло и Та на тос ко ји их пре пла вљу ју, мо же би ти осо бе на ауторска ви зу ра, али и уга ђа ње за пад ном кли шеу, до пи си вање ег зо тич не раз глед ни це из бал кан ског па кла. Бу ре бару та, као уоста лом и по је ди на ре ше ња из Ку сту ри чи них и Дра го је ви ће вих фил мо ва до но си и јед но су штин ско пи та ње за срп ски филм 90их: ка ко про го во ри ти универ зал ним је зи ком, а да то ипак не бу де уга ђа ње кон венци ја ма и утвр ђе ним сте ре о ти пи ма „ве ли ког све та“?

2001–2007: Пре по род фил ма, смрт би о ско па

У сед мо го ди шњем пе ри о ду на кон по ли тич ких проме на у Ср би ји 5. ок то бра 2000. срп ску ки не ма то гра фи ју од ли ку је не ко ли ко бит них трен до ва ко ји пред ста вља ју не сум њи ви на пре дак у од но су на рат но раз до бље. Гледа но спо ља, из угла ста ти сти ке, нај у оч љи ви је је по већа ње бро ја про из ве де них фил мо ва го ди шње (та ко је у 2007. про из ве де но чак 18 игра них фил мо ва). Но бит ни ји су, ре као бих, из ме ње ни усло ви про дук ци је ко ји омогу ћу ју овај кван ти та тив ни по раст. То су пре све га ли бера ли за ци ја тр жи шта и отва ра ње пре ма ино стран ству, лак ши ула зак у ко про дук ци је, као и при ступ срп ских, по себ но мла ђих ауто ра европ ским филм ским фон дови ма по пут Еуро и ма жа. Не тре ба пре ви де ти ни дру ги под јед на ко зна ча јан фак тор – тех но ло шки на пре дак и по сте пе ни пре ла зак на ди ги тал не тех ни ке, што це локу пан про цес про из вод ње фил ма чи ни знат но јеф ти нијим. По ступ на „де мо кра ти за ци ја“ фил ма као ме ди ја доно си и не ке за ни мљи ве естет ске учин ке. Мо гућ но сти не за ви сне, ни ско бу џет не про дук ци је отва ра ју ујед но и вра та жан ров ској, те мат ској, стил ској, по е тич кој разно ли ко сти. Си ро ма шни филм (да па ра фра зи рам иде ју Гро тов ског о „си ро ма шном по зо ри шту“) да је ауто ри ма знат но ве ћу сло бо ду да на мет ну вла сти то ви ђе ње света, па чак и да екс пе ри мен ти шу. Ов де на во дим неколико тен ден ци ја, по мом ми шље њу нај ре ле вант ни јих за српски филм на по чет ку XXI ве ка:.

Жан ров ско ви ше гла сје. Ако су у прет ход ном пе рио ду срп ски фил мо ви (уз не ко ли ко из у зе та ка) ма хом неопро сти во ли чи ли је дан на дру ги, отва ра ње ка жан ровској ра зно вр сно сти је нај у оч љи ви је обе леж је са да шњег вре ме на. Срп ски филм у раз до бљу 2000–2007. кре ће се у ра спо ну од пуч ке ко ме ди је (Зо на Зам фи ро ва и Ив ко ва сла ва Здрав ка Шо тре), ти неј џер ске ко ме ди је (Му ње Ради во ја Ан дри ћа, Ми ни смо ан ђе ли 2 Ср ђа на Дра го је ви ћа),



хо ро ра (Т. Т. син дром Де ја на Зе че ви ћа), ро удму ви ја (Си ви ка ми он цр ве не бо је Ср ђа на Ко ље ви ћа), пси хо ло шког триле ра (Клоп ка Ср да на Го лу бо ви ћа), по ли тич ког три ле ра (Че твр ти чо век Де ја на Зе че ви ћа), за тим дру штве не и гене ра циј ске дра ме (Су тра ују тру Оле га Нов ко ви ћа, Журка Алек сан дра Да ви ћа, Ха дер сфилд Ива на Жив ко ви ћа), па све до деч јег фил ма (Аги и Ема Ми лу ти на Пе тро ви ћа, Принц од па пи ра Мар ка Ко сти ћа) или до но вог чи та ња и де кон струк ци је кла си ке (Ха млет Алек сан дра Рај ко вића, или Пе шча ник Са бол ча Тол на иа, ра ђен по мо ти ви ма про зне три ло ги је Да ни ла Ки ша). До да мо ли ово ме и први ду го ме тра жни ани ми ра ни филм (Филмно ар Ср ђе Пене зи ћа и Ри сте То па ло ског) или спој фа на та зи је и хо ро ра (Шеј та нов рат ник Сте ва на Фи ли по ви ћа) а са дру ге стране оства ре ња ко ја кроз по тен ци ја ле ур ба не ко ме ди је и са ти ре да ју кри ти чан пре сек са да шњег дру штва (Кад пора стем би ћу Кен гур Ра ди во ја Ан дри ћа и Се дам и по Миро сла ва Мом чи ло ви ћа) – сло жи ће мо се да но ви срп ски филм од ли ку је жан ров ско ви ше гла сје ко је не по се ду ју не ке знат но раз ви је ни је ки не ма то гра фи је. Све то у прилич ној ме ри под се ћа на оно ви ше гла сје ко је је по ло вином 80их го ди на XX ве ка кра си ло ју го сло вен ски филм, а ко је по се би чи ни је дан од пред у сло ва про дук ци о но ста бил не и умет нич ки ре спек та бил не ки не ма то гра фи је.

Но ве ре ди тељ ске по е ти ке. Про те клих се дам годи на у срп ском фил му обе ле жи ло је и не ко ли ко но вих аутор ских по е ти ка, а кроз њих и но ве сли ке ствар но сти и све та ко ји нас окру жу је. И док ис ку сни и афир ми сани ауто ри сво јим но вим де ли ма ма хом упа да ју у опа сне зам ке ма ни ри зма и ауто па сти ша (као што је слу чај са Кусту ри чи ним фил мом Жи вот је чу до из 2004); или не успева ју да иза ђу ван окви ра на мет ну тих те за о дру штву (што се до га ђа Го ра ну Па ска ље ви ћу у фил мо ви ма Сан зимске но ћи и Оп ти ми сти); или се пак спу шта ју до ни воа оту жног пам фле та и ис пра зног ар ти зма (по пут Ми ло ша Ра ди во је ви ћа у ње го вом „ис по вед ном“ про ма ша ју Бу ђење из мр твих) – до тле ауто ри мла ђе ге не ра ци је по ла ко от кри ва ју но ве на чи не ар ти ку ли са ња ком плек сне транзи ци о не зби ље. По себ но би тре ба ло из дво ји ти осо бе не ре ди тељ ске по е ти ке Оле га Нов ко ви ћа (Нор мал ни људи, Су тра ују тру), Ср да на Го лу бо ви ћа (Ап со лут них сто, Клоп ка), Де ја на Зе че ви ћа (Че твр ти чо век) и Са бол ча Толна иа (Пе шча ник). Са же том ана ли зом њи хо вих ре ди тељских по сту па ка на кон крет ним при ме ри ма мо же мо виде ти ка ко са ма филм ска фор ма по ста је су штин ски ва жна за са др жи ну де ла. При ме њу ју ћи то ком сни ма ња фил ма Су тра ују тру (2006) до след но не ка од пра ви ла Дог ме – сни ма ње ка ме ром из ру ке, ду го тра јан рад са глум ци ма у те жњи за што ве ћом до ку мен тар но шћу, из бе га ва ње студиј ског про сто ра – Нов ко вић по сти же ве ри стич ки не патво ре ну ат мос фе ру жи во та мла дих у но во бе о град ским бло ко ви ма. Ова ква ре жи ја, ко ја нас сво јом „те ле сно шћу“ и ви сце рал но шћу увла чи у рад њу, чи не ћи нас го то во ње ним су ди о ни ци ма, по ста је ујед но пра ви вид екс преси је лир ски ин то ни ра ног, ни хи ли стич ки су ге стив ног сце на ри ја драм ске спи са те љи це Ми ле не Мар ко вић, као и увер љи вих глу мач ких кре а ци ја ме ђу ко ји ма се ис ти че ван се риј ска уло га На де Шар гин. На тај на чин јед на, чини се по зна та при ча о „из гу бље ној ге не ра ци ји“ за до би ја

сво ју аутен тич ну фор му, аутен ти чан глас – ре као бих, вео ма ре дак у по след њој де це ни ји, и ка да је реч о срп ском фил му, и ка да је реч о књи жев но сти. Го лу бо вић, са друге стра не, фил мом Клоп ка (2007) до во ди до пу не зре лости те мат ске и стил ске пре о ку па ци је свог де би тант ског оства ре ња Ап со лут них сто (2001).

Аскет ски све ден, пре ци зан и драм ски ефек тан ре дитељ ски по сту пак омо гу ћа ва ауто ру да Клоп ку на мет не као па ра диг ма тич ну при чу о срп ској тран зи ци ји – о друштву чи ја „пра ви ла игре“ чак и до брог чо ве ка мо гу од вести у зло чин. (Ов де сва ка ко тре ба по ме ну ти и сце на рио Ме ли не и Ср ђа на Ко ље ви ћа ко ји успе ва ју да оп ти мал но раз ви ју идеј не и драм ске по тен ци ја ле исто и ме ног рома на Не на да Те о фи ло ви ћа. ) Мла ден из фил ма Клоп ка уз не ми ру је нас и по га ђа пре све га као Рас кољ ни ков у об лич ју на шег вре ме на. Са оп се сив них пи та ња До стојев ског (о по ло жа ју је дин ке изо ло ва не без Бо га) ак це нат се са да, у ери тран зи ци је и гло ба ли за ци је, пре ме шта на про бле ма ти ку дру штва, ли ше ног дав но про кла мо ва них иде а ла ху ма но сти и со ли дар но сти, из да шног у ани малним и де струк тив ним по ри ви ма. Де јан Зе че вић сво јим пе тим игра ним фил мом Че твр ти чо век (2007) по пр ви пут окре ће се ка озбиљ ној и сло је ви тој при чи о тра ума ма срп ског дру штва, исти на да тој у не ким окви ри ма жан ров ских кон вен ци ја. Спрет но ком би ну ју ћи су ге стивну ат мос фе ру филмно а ра са ин три гант ном те ма ти ком по ли тич ког три ле ра (те мом тај них вој них и по ли циј ских слу жби на сле ђе них из Ми ло ше ви ће вог вре ме на, као и њи хо ве уме ша но сти у рат не злоч не) Че твр ти чо век за пра во нај да ље од ла зи у пре и спи ти ва њу ан тро по лошких про бле ма, оног ла ви рин та људ ске пси хе ко јим се ба ви и Деј вид Кро нен берг (нпр. у фил му На сил нич ка про шлост), ина че је дан од Зе че ви ће вих узо ра. На сасвим дру гом по лу бес ком про ми сног артфил ма је по ети ка ауто ра ка кав је Са болч Тол наи, мла ди но во сад ски ре ди тељ ко ји се по ду хва тио ве о ма ком плек сног за дат ка филм ске адап та ци је мо ти ва про зног опу са Да ни ла Ки ша. Филм Пе шча ник (са Сло бо да ном Ћу сти ћем и Не бој шом Ду га ли ћем у глав ним уло га ма) кроз фа сци нант ну цр нобе лу фо то гра фи ју Гер ге ља По хар но ка, из оне о би че не, ис ко ше не перп спек ти ве до ча ра ва нам до жи вљај лу цидног ра строј ства ју на ка Ки шо вог ро ма на: ње го ву ви зи ју све та ко ји се уру ша ва и не ста је у исто риј ској ка та кли зми. Је дан од бит них еле ме на та Тол на и је ве по е ти ке мо же мо ве за ти за тер мин ства ра лач ке из да је – то је спо соб ност да се мо ти ви про зног све та јед ног од нај ве ћих ју го словен ских пи са ца дру ге по ло ви не XX ве ка не ли те рар ним, си не ма тич ким сред стви ма тран спо ну ју у сли ку и звук, да се вер бал ни са др жај пре ве де у ви зу ел ни уго ђај (по ово ме Тол наи до не кле асо ци ра на мај сто ра са вре ме ног артфил ма, ма ђар ског ре ди те ља Бе лу Та ра).

На кра ју тре ба ис та ћи и оне ауто ре ко ји са вре ме но срп ско дру штво пред ста вља ју са не што ве дри је, ко мичне и са ти рич не стра не, али не ма ње кри тич ки. Кад пора стем би ћу Кен гур Ра ди во ја Ан дри ћа (2004) и Се дам и по Ми ро сла ва Мом чи ло ви ћа (2006) при ка зу ју ап сурд живо та у тран зи ци ји са ви ше ху мо ра, али и гор чи не. Мом чи ло вић, ко ји је ина че сце на ри ста оба фил ма, посе ду је фи ни осе ћај за ма лу људ ску при чу, за по е зи ју губит ни ка – и то је, чи ни се, је дан од мо гу ћих пу то ка за ка



осми шља ва њу ба у ка тран зи ци је, или ма кар ка ње го вом сво ђе њу на ху ма ну ме ру сва ки да шњег људ ског по ра за1.

Смрт би о ско па. По след ње 3–4 го ди не све до ци смо све бр жег од у ми ра ња би о скоп ске мре же у чи та вој Ср би ји, као и ра пид ног па да гле да но сти фил ма у би оско пи ма. До је се ни 2007. за тво ре не су го то во све култ не би о скоп ске дво ра не у стро гом цен тру Бе о гра да („Јадран“, „Ко за ра“, „Оде он“, „Бал кан“, „20. ок то бар“) као многе дво ра не ши ром Ср би је. Раз вој ДВД, као и пи рат ског DvX тр жи шта, уз тран зи ци о ни да нак си ро ма штву нај ширег сло ја ста нов ни штва – ка та стро фал но се од ра жа ва ју на про блем оп стан ка би о ско па. (Са дру ге стра не, од лична по се та фе сти вал ским и ре ви јал ним ма ни фе ста ци ја ма као што су ФЕСТ, Си не ма ни ја, Фе сти вал аутор ског филма, или Фе сти вал „Сло бод на зо на“ по ка зу ју да у Ср би ји још увек по сто ји би о скоп ска пу бли ка, али да јој је потре бан пра ви до га ђај и би о скоп ски иза зов. ) По ста вља се пи та ње: мо же ли филм, без об зи ра на кван ти тет, жанров ску ра зно вр сност и но ве по е ти ке уоп ште ег зи стира ти у др жа ви у ко јој је би о скоп ска мре жа на из ди са ју? Хо ће ли срп ски филм убу ду ће има ти ви ше при ли ке да ви ди пу бли ка на свет ским фе сти ва ли ма, не го у бе о градским дво ра на ма? Да ли је др жа ва ду жна да, пр ко се ћи сле пим за ко ни ма тр жи шта, ма кар део би о ско па узме у за шти ту као део оп ште кул тур не ба шти не? Ово су не ке од ди ле ма са ко ји ма ће власт и кул тур на јав ност у Ср бији мо ра ти убу ду ће да се су о че, не на ла зе ћи али би са мо у бу џе ту ко ји се из два ја за „филм ску ин ду стри ју“.■

1 У до ме ну до ку мен тар ног фил ма тре ба ло би из дво ји ти Јан ка Баљ ка ко ји се ни зом кри тич ки ан га жо ва них фил мо ва (Ви ди мо се у чи ту љи, Ет нич ки чи сто, Ана то ми ја бо ла, Ву ко вар по след њи рез) хра бро ухватио уко штац са не у рал гич ним те ма ма срп ског дру штва и про шло сти. У крат ком игра ном фил му си гур но тре ба спо ме ну ти Сте фа на Ар се није ви ћа ко ји је фил мом (А)тор зи ја, ра ђе ном у сло ве нач кој про дук ци ји, по сце на ри ју Аб ду ла ха Си дра на, ис при чао јед ну од нај по тре сни јих при ча о ра ту (филм је 2003. на гра ђен Злат ним ме две дом у Бер ли ну, као и На гра дом Европ ске филм ске ака де ми је).

Тема

броја


►Нови филмограф I 49Косово и филм■Ж

ивор

ад Ж

ика

Мит

рови

ћ и

Мио

мир

Мик

и Ст

амен

кови

ћ ис

пред

ман

асти

ра Гр

ачан

ице

за в

рем

е ра

да н

а ф

илм

у П

ризр

енск

и м

отив

и, 1

952.

год

ине


Косово и филм

пи ше Жар ко Дра го је вић

Го ди не 1998. , апри ла ме се ца, одр жа на је и При штини смо тра на гра ђе них фил мо ва са тек ми ну лог Фести ва ла до ку мен тар ног и крат ко ме тра жног фил

ма у Бе о гра ду. Би ла је то пе та Смо тра до ку мен тар ног и крат ко ме тра жног ства ра ла штва одр жа на у ово ме гра ду, на жа лост и по след ња. По сле то га усле ди ли су по знати тра гич ни до га ђа ји, бом бар до ва ње Ср би је, из гон Срба с Ко сме та, ње го ва оку па ци ја, не из ве сност, јад и бол. За раз ли ку од ра ни јих го ди на те, 1998. го ди не, про грам Смо тре био је про ши рен ма лом, јед но ве чер њом ре троспек ти вом филм ског до ку мен тар ног ства ра ла штва на те му Ко со ва и Ме то хи је, под на зи вом: „Ко смет – тра го ви на фил му“. За мо љен од ор га ни за то ра Смо тре при хва тио сам се се лек ци је фил мо ва за овај про грам.

У про ле ће 1998. го ди не обич ном чо ве ку ни је би ло ни ла ко, ни јед но став но оти ћи на Ко со во. Тих да на у предве чер је ра та, као ње го ва при пре ма, шип тар ски те ро ризам, под сти цан ка ко из ну тра та ко и спо ља, све ви ше се раз бук та вао. Уби ства по ли ца ја ца, бло ка де пу те ва, препа да, от ми ца, све га то га по че ло је да бу де све уче ста лије. По че ли су би ли и ноћ ни пре па ди на ауто бу се, сло бода кре та ња је би ла угро же на. На Ко сме ту су се го ми ла ле срп ске по ли циј ске и вој не сна ге. У та квим окло но сти ма љу ди ма из При шти не, ор га ни за то ри ма Смо тре, ни је било ла ко да при во ле ауто ре на гра ђе них фил мо ва да до ђу у При шти ну и при су ству ју про јек ци ја ма сво јих фил мо ва. По зив љу ба зних до ма ћи на да го сту ју у При шти ни, од важи ли су се да при хва те та да шњи умет нич ки ди рек тор

Ко смет - тра го ви на фил муKон тра вер зе јед не ре тро спек ти ве

■Из филма Голгота Србије, режија Станислав Краков, 19301940

Космет – трагови на филму


Ју го сло вен ског фе сти ва ла до ку мен тар ног и крат ко метра жног фил ма, Ми лан Кне же вић, је дан од чла но ва фести вал ског жи ри ја те го ди не, Ба не Ми ло ше вић и мо ја ма лен кост, у уло зи по ме ну тог се лек то ра пра те ћег програ ма Смо тре.

При хва та ју ћи се се лек то ва ња фил мо ва за овај програм су о чио сам се био са за дат ком да ком по ну јем филмско до ку мен тар но ве че у тра ја њу од сто ти нак ми ну та, не ви ше, по кри те ри ју му ко ји сам ода бе рем. Не мо гав ши да ра чу нам на не ке фил мо ве са ко сов ском те ма ти ком наста ле из ме ђу два свет ска ра та због де ли кат но сти њихо вог из но ше ња из Ју го сло вен ске ки но те ке, као што су Про сла ва 550. го ди шњи це Ко сов ског бо ја из 1939. го ди не, Ко сте Но ва ко ви ћа и Ми хај ла Ал. По по ви ћа или филм ски до ку мен тар ни за пис Кроз на ше Ко со во из 1934. гоп ди не у ре жи ји Дра га Хло у пе ка, од лу чио сам се за фил мо ве произ ве де не по сле Дру гог свет ског ра та: У ср цу Ко сме та, Ми лен ка Штрб ца, При зрен ски мо ти ви, Жи ке Ми тро ви ћа, Уљез, Кр сте Шка на те, На рас кр шћу ве ко ва, Сло бо да на Косо ва ли ћа и Ми лин чи ћи, Ми лен ка Јо ва но ви ћа. Је дан од по моћ них кри те ри ју ма при из бо ру фил мо ва био ми је и же ља да при ка жем де ла што ста ри јег да ту ма и у том сми слу сам ве о ма жа лио што због ње го ве ду жи не ни сам мо гао да увр стим у про грам пр ви про из ве де ни филм на те му ко смет ске зби ље, на кон дру гог свет ског ра та, Пр ве све тло сти, ре ди те ља Жи ке Ми тро ви ћа, из 1949. го ди не. Та ко да осим Ми лин чи ћа, ко ји је на пра вљен сре ди ном осам де се тих и го во ри о зло чи ну ал бан ских се па ра ти ста над јед ном срп ском по ро ди цом на Ко со ву и дру штвенопо ли тич ком при кри ва њу раз ме ра то га зло чи на у чему су уче шће, су де ћи по фил му, би ле узе ле у ви ду дискри ми на ци је де ла и та да шње струк ту ре Ју го сло вен ског фе сти ва ла до ку мен тар ног и крат ко ме тра жног фил ма у Бе о гра ду (се лек то ри, жи ри, ди рек ци ја, не ки кри ти ча ри), оста ла че ти ри фил ма по ти чу из та ко зва ног пи о нир ског до ба на ше но ви је ки не ма то гра фи је, ра них пе де се тих и по чет ком шес де се тих го ди на про шлог ве ка.

По ред мно гих огра ни че ња гле дао сам да глав ни крите ри јум при ода би ру фил мо ва оста не њи хо ва филм скоестет ска вред ност. И осим Ко со ва ли ће вог фил ма за све оста ле мо же да се ка же да пред ста вља ју кла сич на остваре ња срп ске филм ске до ку мен та ри сти ке. У ужем естетском сми слу и да нас их је пра во за до вољ ство гле да ти. Ме ђу тим, по ка за ло се да филм, по себ но до ку мен тар ни, као уоста лом и сва ко дру го умет нич ко де ло, ни је са мо и ис кљу чи во естет ски фе но мен. Ње го ва ши ре дру штве на, иде о ло шка, пси хо ло шка, па и исто риј ска ре ле вант ност ви ше је не го оче вид на. То ми је на нај бо љи на чин по тврди ло ис ку ство по ме ну те ре тро спек ти ве.

Ду бо ко све стан вре ме на у ко јем жи ви мо, ра зу мљиве на ци о нал не осе тљи во сти ка да је у пи та њу про блем Ко со ва и Ме то хи је, по себ но на шег та мо шњег жи вља, у афи ши про гра ма ре тро спек ти ве на шао сам за по треб но да упо зо рим да по ме ну те фил мо ве да нас ва ља гле да ти „до бро на мер ним оком“, јер сви су они (осим Ми лин чића) на ста ја ли у ат мос фе ри јед не по ли тич коиде о ло шке ствар но сти ко јој ни су мо гли да из мак ну и да се вредност тих фил мо ва, осим у ис ка за ном филм ском ар ти зму, огле да у искре ној и стра сној ве ри њи хо вих ауто ра да је исти ну жи во та љу ди јед ног под не бља, ка ква год она би

ла, мо гу ће пре кри ти про јек то ва ном исти ном бу дућ ности тог жи во та у јед ном све ту су тра шњи це, ко ји тре ба да бу де и би ће нај бо љи од свих мо гу ћих све то ва. Био је то дру штве ни, ес ха то ло шки про је кат ко му ни стич ке поли тич ке иде о ло ги је и др жа ве на њој за сно ва не, јед ним сво јим де лом ис ка зан и у про па ган ди стич кој па ро ли – „Не ка жи ви брат ство и је дин ство свих на ших на ро да и на род но сти“. Али, у вре ме ка да су док три ни „брат ства и је дин ства“1 и на под руч ју Ко сме та од бро ја ва ни по следњи да ни, као што су пре то га би ли од бра ја ни, на кр вав на чин, и у дру гим де ло ви ма не ка да за јед нич ке др жа ве „у брат ству сје ди ње них на ро да и на род но сти Ју го слави је“, да кле у вре ме епо хал нох кра ха те иде о ло ги је, гово ри ти је зи ком исте би ло је, раз у ме се, не у ме сно, али и са мо при се ћа ње на тај је зик, у овом слу ча ју на филмске при зо ре „брат ства и је дин ства“ Ср ба и Шип та ра, код при штин ске пу бли ке (ра ди се о срп ском кор пу су ко ји је је ди ни и при су ство вао про јек ци ја ма одав но је тамо би ло све по де ље но) на и шло је на нео до бра ва ње, чак и љут њу. И по ред мо јег упо зо ре ња и по ку ша ја да пред у пре дим евен ту ал ну не га тив ну ре цеп ци ју до нетих фил мо ва усле ди ло је пи та ње: где су Ко смет ски Ср би у при ка за ним фил мо ви ма? Дру гим ре чи ма, за што у тим фил мо ви ма до ми ни ра ју ико нич ке те ме шип тар ског фолклор ног и кул тур ног еле мен та, на уштрб срп ског, кад је срп ски еле мент, бар у то вре ме ка да су ови фил мо ви на ста ја ли, на Ко сме ту био у кул тур ном и ци ви ли за цијском по гле ду до ми нант ни ји. Шта ви ше, је дан бр зо пле ти и ску че ни за кљу чак је за та кво ста ње ства ри оп ту жио се лек то ра Смо тре ве ру ју ћи да дру гих и дру га чи јих филмо ва о Ко сме ту и та мо шњим Ср би ма из тог пе ри о да уоп ште има. 2

На рав но да ова ква ре ак ци ја при штин ске пу бли ке (која се, исти ни за во љу, на ла зи ла у по себ ном емо тив ном ста њу ег зи стен ци јал не на пе то сти, упла ше но сти и за брину то сти за сво ју су тра шњи цу) на ре цеп ци ју по ме ну тих фил мо ва, не мо ра да бу де фа тал на по на ше раз у ме ва ње и вред но ва ње тих фил мо ва, али и јед ним ола ким за нема ри ва њем те ре ак ци је про пу сти ли би смо да раз у мемо мно ге ва жне исти не ко је се ти чу при ро де и есте ти ке филм ског до ку мен тар ног ства ра ла штва, па и умет но сти уоп ште.

Пр во и нај ва жни је пи та ње ко је по кре ће ис ку ство по ме ну те ре тро спек ти ве је сте ме сто иде о ло ги је (или иде о ло ги ја) у струк ту ри умет нич ког го во ра, у овом случа ју у струк ту ри филм ског до ку мен та ри стич ког ис ка за. Да би смо уоп ште по ку ша ли да да мо не ке од го во ре на то пи та ње мо ра мо се, нај пре, по за ба ви ти са мим пој мом иде о ло ги је.

Исто риј ски гле да но иде о ло ги ја је по јам но ви јег да тума. На стао је не где у до ба Фран цу ске ре во лу ци је, крајем осам на е стог сто ле ћа, ско вао га је фи ло зоф Де стит д’ Тра си (De stut d’ Tracy ) у зна че њу уче ње о иде ја ма, то

1 По ли тич ку иде о ло ги ју „брат ства и је дин ства“ тре ба раз ли ко ва ти од пој ма мо гу ћег ствар ног брат ства и со ли дар но сти ме ђу љу ди ма и наро ди ма.

2 Нај о штри ја ре ак ци ја је усле ди ла у при ка зу ре тро спек ти ве на Те леви зи ји При шти на, где се но ви нар упи тао „да ли нам је у ова ко те шком тре нут ку ко смет ске ствар но сти ова ре тро спек ти ва тре ба ла“.



јест по ре клу сва ког са зна ња. Да кле, пр во бит но сми сао и упо тре ба овог пој ма ни је би ла пе жо ра тив на. По гр дан и пре зрив сми сао пој му дао је тек На по ле он Бо на пар та узев ши да њи ме озна чи по ли тич ко ми шље ње ко је је наста вља ло тра ди ци ју фран цу ских ен ци кло пе ди ста, а по схва та њу Бо на пар те би ло бес плод но, са ња лач ко, ја ло во и ма гло ви то за то што је би ло одво је но од жи во та. Ме ђутим, тек су Маркс и Ен гелс ис пу ни ли овај по јам зна че њем ко је је и да нас у нај че шћој упо тре би, де фи ни шу ћи идео ло ги ју као об лик ла жне све сти, то јест ми са о ног проце са ко ји је „на та кав на чин ми сти фи ко ван у све сти да чо век не по зна је си ле ко је ствар но упра вља ју ње го вим ми шље њем“ (Ле шек Ко ла ков ски), а те си ле су по пра вилу дру штве не и ма те ри јал не окол но сти жи во та. Ка сни је је овај по јам и уну тар марк си стич ког ми шље ња му тирао, па је уме сто то га да озна чи са мо ми сти фико ва ну, ла жну и ис кривље ну свест озна ча вао и све дру ге об ли ке свести, све до на уч не. Ова ре ла тив на нео д ре ђеност и дис пер зив ност пој ма иде ол ги је одр жала се све до на ших да на. Ме ђу тим, оно што је данас из ве сно у ње го вој упо тре би је сте да је то по јам ко јим се озна чава раз ли ко ва ње по рекла ми сли од њи хо ве са знај не вред но сти. Дру гим ре чи ма, идео ло шком тво ре ви ном на зи ва мо оно ми шљење ко је ни је све сно свог по ре кла, а ко је је увек по ве за но са не ким ин те ре сом. Иде о ло шка ми сао је ми сао ко ја тај ин те рес при кри ва, ма ски ра, че сто и на не све стан на чин. А ко ји је то пре суд ни ин те рес ко ји се „иде о ло ги јом“ при кри ва: во ља за мо ћи и вла да њем.

По ста вља њем пи та ња при су ства иде о ло ги је у уметно сти по тен ци ра се пи та ње од но са умет но сти и друштва. У сво јој би ти умет ност ни је иде о ло шка тво ре ви на, али опет с дру ге стра не не ма у пот пу но сти не и де ло лошке умет но сти, јер сва ка је умет ност на не ки на чин и у не кој ме ри, хте ла она то или не, по ве за на са дру штвом у ко јем жи ви, то јест са иде ја ма ко је у да том дру штву вла дају жи во ти ма љу ди. И нај ап стракт ни ји об ли ци умет нич ког ства ра ла штва, чи сте фор ме, му зи ка на при мер, им плици те се од но се на не ка дру штве на ста ња и иде је. Да кле иде о ло ги ја је увек ту, у не по сред ној бли зи ни умет нич ког де ла или је пак у ње га ин кор по ри ра на, про блем ко ји се отва ра је сте на чин на ко ји она та мо до спе ва и об лик у ко јем оп ста је. До ми нант на вред ност сва ког умет нич ког де ла је сте ње го ва естет ска фор ма, то га и чи ни ауто номним об ли ком ду ха. Та мо где не ма естет ске фор ме не ма ни умет нич ког ства ра ња. Фор ма је та ко ја иде ја ма пружа мо гућ ност да бу ду есте ти зи ра не и ти ме по ста ну део

умет нич ког го во ра. Иде је ко је оста ну ван есте тич ке форме је су иде о ло шки ба ласт умет нич ког го во ра. Та кве идеје оста ју на про сто са мо иде је, иде о ло шки са др жа ји, малиг на из ра сли на на те лу умет но сти. На су прот то ме, иде је ко је естет ска фор ма успе да упи је ме ња ју свој ка рак тер, би ва ју тран спо но ва не, сто пље не, ни су ви ше са мо идеје, иде о ло шка ми шље ња, не го сли ке иде ја, чул не предста ве. На овај на чин оту ђу ју ћи се од свог ва не стет ског зна че ња, иде је пре ста ју да бу ду „дру штве но ко ри сне“ да би по ста ле на је дан по сре дан и при кри вен на чин дру штве но пре врат нич ке. За то и је сте сва ка аутен тич на умет ност у от по ру пре ма дру штву на спрам ко јег сто ји, кри тич ки је на стро је на пре ма ње му.

Иде је се кроз умет ност нај пре оства ру ју у јед ном имаги нар ном при ви ду, би ва ју пре то че не у чул не пред ста ве,

да би та ко „оства ре не“ биле вра ће не дру штву од ко јег су узе те, али не ви ше оде ве не у сво је иде о ло шко ру хо, не го раз го ли ће не до ср жи, до сво је есен ци јалне исти ни то сти. Иде је ко је ни је мо гу ће есте ти зи ра ти, укљу чи ти у фор му, за уметност су мр тве иде је. Ако се на њи ма ин си сти ра он да та кве иде је по ста ју смрт за умет ност. Оне мо гу бити и фи ло зоф ске и ре ли гиске и на уч не. Та квих иде ја има, ко је не ће у умет нич ко де ло, ко је се опи ру естети за ци ји, ко је функ ци о нишу као при ве зак естет ске фор ме, ко је ни су та фор ма, ко је фор ма од ба цу је, али ко је не пре ста но на ва љу ју да у њу уђу. Нај ти пич ни ји

при мер та квих иде ја је су оне по ли тич ке, „дру штве но кори сне“ иде је ко је су увек у слу жби јед не во ље за мо ћи и вла да њем, иде је чи ја сна га ни је у њи хо вој исти ни то сти не го успе шно сти да ту исти ну при кри ју. За то иде о ло шко ми шље ње у умет но сти ни је увек ла ко пре по зна ти. Идео ло шки са др жа ји су че сто и су ви ше до бро ма ски ра ни чул ним пред ста ва ма да их је ве о ма те шко раз от кри ти. Де лу ју у по за ди ни сли ке, чул не пред ста ве, као скри ве не струк ту ре зна че ња са ци љем да осво је на ше не све сно, да бу ду кон зу ми ра не, по ку са не, ду хов но при хва ће не, а да то га онај ко ји то чи ни и не бу де све стан.

Да се вра ти мо фил му, до ку мен тар ном по себ но. Због свог спе ци фич ног од но са пре ма не по сред ним чи ње ница ма ствар но сти, то јест уте ме ље но сти сво јих са др жа ја на тој ве зи са не по сред ном исти ном жи во та, до ку ментар ни филм је био и остао ве ћи иза зов за иде о ло ги ју, за њен тран спа рент ни ји уплив у филм ске зна чењ ске струк ту ре и њи хо во ди рект но деј ство на гле да лач ку свест, не го што су то дру ге фор ме филм ског из ра жа вања. Ни је слу чај но да је филм ска сли ка у сво јем то бож до ку мен тар ном из да њу то ком два де сте тог ве ка из ра сла у нај моћ ни је сред ство про па ган де, по себ но по ли тич ке:

Фил мо ве из про шло сти тре ба гле да ти сми ре них емоци ја и стра сти, што ни је био слу чај, и ни је мо гао да бу де, са Ср би ма у При шти ни, у пред ве чер је ра та и стра да ња ко је их је че ка ло, а ко је су слу ти ли да дола зи. Ни је по сто ја ла пси хо ло шка дис тан ца из ме ђу њих и при ка за них фил мо ва нео п ход на за есте тич ки при ступ по ну ђе ном ма те ри ја лу. По ли тич ка иде о логи ја „брат ства и је дин ства“ ко ја је про ве ја ва ла тим фил мо ви ма ра ср ди ла их је, јер су зна ли шта им је у жи во ту и као жи вот до не ла. Би ли су ра жа ло шће ни чи ње ни цом да их не ма у ста рим фил мо ва бо је ћи се да оно га ко га не ма у фил мо ви ма ре ћи ће по ко ле ња да га ни је би ло ни у ствар но сти. С дру ге стра не осе ћали су до бро да без оста вље них ства ра лач ких тра го ва сво га при су ства у про шло сти са да шњост јед ног наро да кре ће се ка сво јој већ из бри са ној бу дућ но сти. То је оно што их је овом ре тро спек ти вом упла ши ло, ра ср ди ло и ожа ло сти ло. Жао ми је би ло због то га тада, као и са да. Осе ћао сам се кри вим. На пи та ње публи ке где су Ср би у при ка за ним фил мо ви ма, за што их не ма, од го во рио сам: Ср би су би ли иза ка ме ра.

Космет – трагови на филму


масов но рас про сти ра ње са др жа ја и иде ја у слу жби јед не во ље за мо ћи и вла да њем. У то ме по слу два су филм ска по ступ ка ис по љи ла свој не ви ђе ни иде о ло гиј ски по тенци јал и сна гу: мон та жа и гласoff. 3 И док се о мон та жи као та квој до ста пи са ло и раз го ва ра ло, ње на упо тре ба (и зло у по тре ба) у иде о ло гиј ске свр хе је до кра ја ого ље на, на из ве стан на чин про гла ше на ње ном ге не рич ком бити, ње ним нео ту ђи вим свој ством, на ко је при ста је мо као на кон вен ци ју без ко јег је зик ства ра ња фил ма не мо же, до тле се упо тре би гла саof и ње го вог иде о ло гиј ског одно са пре ма сли ци ма ло по све ћи ва ла па жња. По ка за ло се да је при су ство гла саof (глас пре ко ка дра) у струк тури филм ског до ку мен та ри стич ког из ла га ња ње го ва доми нант на вред ност. Раз у ме ва ње сли ка у та квим структу ра ма са гла сомof (пре ко ка дра) ни је од ре ђе но оним шта да те сли ке по ка зу ју, већ оним шта о њи ма го во ри сли ци при по је ни гласof, од но сно спи кер ски ко мен татор ски текст. У та квим филм ским струк ту ра ма сли ке су у зна чењ ском сми слу у пот пу ној вла сти тек ста ко ји их пра ти. Без тог тек ста њи хо во је зна че ње дво сми сле но и нео д ре ђе но, тек са тек стом оне по ста ју зна чењ ски потпу не, чи тљи ве и ра зу мљи ве. Оту да филм ски го вор ни текст као гласof (пре ко ка дра) и ка да је функ ци о на лан у драм ском и есте тич ком сми слу он је увек иде о ло гијски, ње го во филм ско ме то до ло шко би ће је та кво. Тај текст се из ди же над сли ком као ње но надја, а то надја је увек тран спа рен ци ја оне све сти ко ја да те сли ке др жи у по кор но сти. И то тре ба зна ти. Је ди но та ко и мо же да се раз у ме чи ње ни ца да је од истог до ку мен та ри стич ког ма те ри ја ла мо гу ће на пра ви ти фил мо ве раз ли чи тог значње ског и иде о ло гиј ског усме ре ња. Да кле, на чи ни ма нипу ла ци је филм ским сли ка ма у струк ту ра ма са тек стом у of –у (пре ко ка дра) је су без број ни, а до ме ни бес крај ни. И то је прак са фил ма ви ше не го успе шно по твр ђи ва ла ка ко у про шло сти та ко и да нас.

У овом све тлу гле да но ла ко је схва тљи во на ше да нашње мо гу ће не при хва та ње, па и не ра зу ме ва ње по једи них исто риј ских исти на, ко је сре ће мо у де ли ма на ше филм ске до ку мен та ри стич ке про шло сти у ко ји ма је прео вла да ва ла упо тре ба of тек ста (пре ко ка дра) и филмских сим бо ла иде о ло гиј ског ка рак те ра. То су фил мо ви, ре кли би смо, са би по лар ном ор га ни за ци јом ма те ри ја ла, на јед ној стра ни есте тич ки низ до ку мен тар них сни ма ка, а на дру гој њи хо во надја, пра те ћи of иде ло гиј ски текст. Тај и та кав спој као да рет ко ка да до во ди до уце ли ње ња

3 У на шој филм ској прак си по јам ofто на је при хва ћен да озна чи би ло ко ји звук ко ји до ла зи ван ка дра – му зи ка, звуч ни ефек ти, глас или ди јалог. Ме ђу тим, ан гло сак сон ска прак са и те о ри ја фил ма уво ди раз ли ку из ме ђу гла саof и гла саover (vo i ce of, vo i ce over), то јест гла са ван кадра и гла са пре ко ка дра. Док гласof (глас ван ка дра) сто ји у про сторном и вре мен ском је дин ству са сли ком и пред ста вља за јед но са сли ком јед ну хо мо ге ну ди је ге тич ку це ли ну, до тле гласover (глас пре ко ка дра) не при па да про сто ру и вре ме ну сли ке не го се у јед ном ап стракт ном, ван про стор ном и ван вре мен ском сми слу над ви ја над сли ком. У та квом је од но су пре ма сли ци ко мен та тор ски текст у до ку мен тар ним фил мови ма, као и текст из ofа у го то во свим те ле ви зиј ским струк ту ра ма, али и текст ко ји се ја вља у се квен ца ма уну та њег мо но ло га, на при мер, или на ра тор ског гла са, у фил мо ви ма фик ци је. С об зи ром да ов де го во ри мо о до ку мен тар ном фил му, да не би смо ком пли ко ва ли до ма ћу тер ми ноло ги ју, већ одо ма ће не пој мо ве ofто на и гла саof (глас ван ка дра) кори сти ће мо и у зна че њу гла саover (гла са пре ко ка дра).

есте тич ке фор ме кроз ко ју би сли ка и текст про го во ри ли као јед но. Би ли јед но. Рет ки су та кви фил мо ви и у свет ској ба шти ни. Про стор но и вре мен ски одво јен од сли ке, њене не по сред не чул не ре ал но сти, гласof, ко мен та тор ски текст, у та ко струк ту ри са ним фил мо ви ма го то во увек се ја вља као ње го ва иде о ло гиј ска свест4, са мим тим као и не ка вр ста ан ти е стет ског по ступ ка. Та раз да љи на из ме ђу сли ке и тек ста у тре ну ци ма на ста ја ња фил ма ауто ру и публи ци мо же да се чи ни не знат ном, шта ви ше аутор ве ру је у то да она не по сто ји, али вре ме га ка сни је де ман ту је. Вре ме ко је до но си про ме ну иде о ло ги је или ње но за старе ва ње, што све ску па про ду бљу је јаз из ме ђу сли ке и текста ко ји је пра ти, па ако сли ка ни је сна жна у сво јој до кумен та ри стич кој аутен тич но сти стро по шта ва се за јед но са тек стом у ам бис сво јих не и сти на и не а у тен тич но сти.

Али и то мо же да бу де не ка да са мо при вре ме но, јер и иде је као и иде о ло ги је има ју сво ју исто ри ју, до ла зе и про ла зе, по не кад се и вра ћа ју, по но во ак ту а ли зу ју, та ко да фил мо ви ко ји у са да шњем тре нут ку мо гу да нам се учи не не при хва тљи вим или за ста ре лим са ста но ви шта „но ве иде о ло гиј ске ствар но сти“, су тра, са ста но ви шта исто риј ске фак то гра фи је о при су ству и деј ству да тог иде о ло гиј ског си сте ма у жи во ту љу ди јед ног про сто ра и јед ног вре ме на мо гу да бу ду све до чан ства од не про цењи ве вред но сти. Да би до то га до шло фил мо ве из прошло сти тре ба гле да ти сми ре них емо ци ја и стра сти, што ни је био слу чај, и ни је мо гао да бу де, са Ср би ма у Пришти ни, у пред ве чер је ра та и стра да ња ко је их је че ка ло, а ко је су слу ти ли да до ла зи. Ни је по сто ја ла пси хо ло шка дис тан ца из ме ђу њих и при ка за них фил мо ва нео п ход на за есте тич ки при ступ по ну ђе ном ма те ри ја лу. По ли тич ка иде о ло ги ја „брат ства и је дин ства“ ко ја је про ве ја ва ла тим фил мо ви ма ра ср ди ла их је, јер су зна ли шта им је у живо ту и као жи вот до не ла. Би ли су ра жа ло шће ни чи њени цом да их не ма у ста рим фил мо ва бо је ћи се да оно га ко га не ма у фил мо ви ма ре ћи ће по ко ле ња да га ни је било ни у ствар но сти. С дру ге стра не осе ћа ли су до бро да без оста вље них ства ра лач ких тра го ва сво га при су ства у про шло сти са да шњост јед ног на ро да кре ће се ка сво јој већ из бри са ној бу дућ но сти. То је оно што их је овом ретро спек ти вом упла ши ло, ра ср ди ло и ожа ло сти ло. Жао ми је би ло због то га та да, као и са да. Осе ћао сам се кривим. На пи та ње пу бли ке где су Ср би у при ка за ним филмо ви ма, за што их не ма, од го во рио сам: Ср би су би ли иза ка ме ра.■ (2003)

4 Не са мо ко мен та тор ски текст из ofа у звуч ном фил му, не го и сваки текст одво јен од чул ног ма те ри ја ла сли ке у фил му има иде о ло шку функ ци ју. Та кав је слу чај и са умет ну тим тек сто ви ма из ме ђу ка дро ва у не мом фил му, на при мер. Умет ну те му та ци је пи са ног тек ста у Оклоп њачи По тем кин, на при мер, има ју са свим иде о ло гиј ску функ ци ју. Он, тај текст, ву че филм у же ље ни иде о ло гиј ски пра вац. Ако ски ни те тај текст и за ме ни те га дру гим, са дру га чи јим иде о ло шким пред зна ком, ви де ће те, до би ће те и дру ги филм. Про ме ни ће се зна че ње сли ка ко је гле да те.



■Плакат за филм За част отаџбине, режија Станислав Краков, 1930. године.

Филм на Косову до 1945.


пи ше: Де јан Ко са но вић

Д о пр вог бал кан ског ра та (1912) Ко со во је би ло за ба че ни део Ото ман ске им пе ри је – Ко сов ски ви ла јет – ван то ко ва ки не ма то граф ских де лат

но сти ко је су се тек раз ви ја ле на тлу бал кан ских зе маља. Ни је за бе ле же но ни јед но го сто ва ње не ког пу тује ћег ки не ма то гра фа, ни ти ак тив ност не ког филм ског сни ма те ља на ко сов ским про сто ри ма и ни је ве ро ват но да ће се да љим ис тра жи ва њи ма от кри ти не ки та кав пода так. Тек ка да је Пр ви бал кан ски рат по вра тио Ко со во у окви ре гра ни ца Кра ље ви не Ср би је, био је отво рен пут филм ским ка ме ра ма и – не што ка сни је – пу ту ју ћим при ка зи ва чи ма фил мо ва. Не тре ба за бо ра ви ти да су Бал кан ски ра то ви би ли пр ви ра то ви на тлу Евро пе после 1895, у епо хи ки не ма о гра фа, те су због то га при вукли ве ли ки број филм ских ре пор те ра. Ме ђу тим, глав на

бор бе на деј ства за вре ме Пр вог бал кан ског ра та одви ја ла су се на по те зу од Ку ма но ва, пре ко Ско пља до Би то ља и би ла су у цен тру па жње стра них и до ма ћих рат них до пи сни ка ко ји су сни ми ли ве ли ки број филмских ре пор та жа, од ко јих су мно ге и са чу ва не.

Иако су рат на деј ства на Ко со ву, опе ра тив но, имала дру го ра зред ну уло гу у од но су на глав ни пра вац на сту па ња Срп ске вој ске, ипак су и на том про сто ру сним ње ни не ки фил мо ви о ко ји ма зна мо са мо на основу се кун дар них из во ра (штам пе), јер ко пи је до сад нису про на ђе не. У окви ру „Го мо но вог рат ног жур на ла“ у бе о град ском „Мо дер ном би о ско пу“ ко ји се на ла зио на по чет ку Ко лар че ве ули це, при ка за на је кра јем 1912. годи не сто ри ја За ро бље ни Ар на у ти, уз ве ћи број дру гих сто ри ја о ра ту. Ни је по зна то где је та сто ри ја сни мљена.

Филм ска сни ма ња на Ко со ву до 1945. го ди не■Из филма Кроз наше Косово, режија др Драго Хлоупек, сниматељ Алкександар Герасимов, 1933.



Ве ро ват но – али не и си гур но – не где на Ко со ву, и о њој не зна мо ни шта ви ше осим на сло ва из но вин ског огла са. 1 Не ко ли ко ме се ци ка сни је, по чет ком 1913. годи не, у бе о град ском „Вра чар ском би о ско пу“ ко ји је радио у ка фа ни на углу Бир ча ни но ве и Немaњине ули це и ко ји се по пу лар но звао по вла сни ку „Штиб не ров би оскоп“. У окви ру „Па те о вих“ и „Го мо но вих“ жур на ла би ле су при ка зи ва не сто ри је Оду зма ње оруж ја од Ар на у та у Ду леХа ну на пу ту за При зрен и Смрт Му је из Ли пља на. 2 О са др жа ју ових филм ских сто ри ја, ко је су при ка зи ване и у не ким дру гим пре сто нич ким би о ско пи ма, не ма де таљ ни јих по да та ка. Је ди но мо же мо да прет по ставља мо да се ра ди ло о су ко би ма из ме ђу срп ске вој ске и ло кал них ал бан ских пле ме на у ве зи са утвр ђи ва њем гра нич не ли ни је но во о сво је них срп ских обла сти, о чему је до ста пи са но у до ма ћој и стра ној штам пи (по ред оста лих, о то ме је пи сао и Лав Троц ки, као до пи сник беч ких ли сто ва). На Ус крс 1913. го ди не, у окви ру „Српског про гра ма“, при ка зан је у би о ско пу „Ко ла рац“, ко ји

1 „Ма ли жур нал“, Бе о град, 18. 11. 1912.

2 „Ве чер ње но во сти“, Бе о град, 16. и 24. 03. 1913.

се на ла зио на тр гу код Кне же вог спо ме ни ка, филм Јуриш срп ске ко њи це на По љу Ко со ву (у штам пи се на води и као Срп ска ко њи ца на Ко со ву са ми тра ље зи ма се је смрт), за ко ји у но ви на ма пи ше „. . . да је сни мак им преси ван“. 3 Ни је пре ци зно на зна че но ко је тај филм про извео и сни мио; ве ру јем да се ра ди о ко њич ком ју ри шу ко ји је им про ви зо ван за филм ски ка ме ру (што је у оно вре ме би ло уоби ча је но). Ни јед на од на ве де них филмских сто ри ја до сад ни је про на ђе на, али је ве ро ват но да се на ла зе још увек не и ден ти фи ко ва не у не ком светском филм ском ар хи ву, уз још не ке филм ске ма те ри јале сни мље не на Ко со ву до по чет ка Пр вог свет ског рата, за ко је ми и не зна мо на осно ву се кун дар них из во ра. То нам мо гу от кри ти са мо не ка бу ду ћа ис тра жи ва ња.

За ни мљив је по да так о фил му Про сла ва не за ви сности Ве ли ке Ср би је на Ко со вом по љу ко ји је, на вод но, сни мљен су тра дан по Са ра јев ском атен та ту, зна чи 29. ју на 1914. Филм, ко ји та ко ђе ни је про на ђен, на вод но је по ред оста лог при ка зи вао Кра ља Пе тра I, Пре сто

3 Пи је монт“, „Бал кан“, „Три бу на“, „Штам па“, Бе о град, 13, 14. и 15. 04. 1913.

■Из филма Кроз наше Косово, режија др. Драго Хлоупек, сниматељ Алкександар Герасимов, 1933.


ло на след ни ка Алек сан дра, Прин ца Ђор ђа и Ни ко лу Па ши ћа. Филм су у Срп ском кра љев ском дво ру за плени ле аустро у гар ске тру пе 1915. го ди не, а од кра ја ја нуа ра 1916. при ка зи ван је у Бу дим пе шти у ди стри бу ци ји пред у зе ћа „Mo dern Film val la lat“. Не зна се ни са др жај фил ма, ни ко га је сни мио и ла ко је мо гу ће да се ра ди о ма ђар ском про па ганд ном оства ре њу у ко је су умон тира ни ка дро ви на ве де них лич но сти. 1

По сле Пр вог свет ског ра та у свим кра је ви ма Ју госла ви је су се ја вља ли по је ди ни филм ски ен ту зи ја сти, пи о ни ри ју го сло вен ског фил ма, ко ји су же ле ли да орга ни зу ју до ма ћу филм ску про из вод њу. Али без по мо ћи др жа ве, ко ја ни је би ла за ин те ре со ва на за на ци о нал ни филм, то ни је би ло мо гу ће, те је та ко Кра ље ви на СХС/Ју го сла ви ја би ла јед на од ма ло број них европ ских зема ља у ко јој ни је би ло кон ти ну и ра не про из вод ње дома ћег фил ма. Ста ње се де ли мич но из ме ни ло де цем бра 1931. го ди не ка да је до нет „За кон о уре ђе њу про ме та фил мо ва“ – пр ви ју го сло вен ски за кон о фил му. Не ки од па ра гра фа тог за ко на су под сти ца ли до ма ћу филм ску про из во дљу (до ду ше, уки ну ти су већ 1933. под прити ском ино стра них филм ских ди стри бу те ра), па је од 1932. до ма ћа про из вод ња ипак ожи ве ла. Сни мљен је ве ли ки број до ку мен тар них фил мо ва, не мих и звуч них, а мно ги од њих су при ка зи ва ли при род не ле по те и зна чај не исто риј ске спо ме ни ке. У тим окви ри ма је забе ле же но и ви ше филм ских сни ма ња на Ко со ву. По ред до ма ћих пи о ни ра у Ју го сла ви ји је бо ра вио и ве ли ки број ино стра них филм ских ре пор те ра и ре ди те ља доку мен тар них фил мо ва, за ин те ре со ва них за при род не ле по те, сва ко днев ни жи вот и оби ча је, као и умет ност и исто риј ске спо ме ни ке. Мно ги филм ски ма те ри ја ли, сни мље ни углав ном то ком три де се тих го ди на, ве ли ким де лом су са чу ва ни, па та ко, по ред оста лог и да нас може мо да ви ди мо ка ко су та да из гле да ли ма на сти ри Деча ни, Гра ча ни ца, Пећ ка па три јар ши ја, При зрен и Пришти на, те про стор око Га зи ме ста на и Му ра то во тур бе. Пред у зе ће „Ју го сло вен ски про свет ни филм“, осно ва но 1931. го ди не као по лу зва нич но филм ско пред у зе ће од ко га је Цен трал ни прес би ро Вла де Кра ље ви не Ју го слави је на ру чи вао фил мо ве, сни ми ло је на Ко со ву до ста филм ског ма те ри ја ла ко ји је умон ти ран у ве ће це ли не. Та ко су у ду го ме тра жне до ку мен тар не фил мо ве Ле па на ша отаџ би на и Ле по те и зна ме ни то сти на ше земље (1932) умон ти ра ни и сним ци ко сов ских спо ме ника, а од ма те ри ја ла сни мље них на Ко со ву на ста ли су и по себ ни фил мо ви У ста ром При зре ну (1932), Из постој би не Ца ра Ла за ра, Ко со во и Ме то хи ја (1932), Од Косо ва по ља до Охрид ског је зе ра (1934). Нај ве ћи део ових фил мо ва је са чу ван и на ла зи се у Филм ском ар хи ву Југо сло вен ске ки но те ке у Бе о гра ду. Стра ни сни ма те љи ко ји су сни ма ли у Ју го сла ви ји, да ле ко су ре ђе за ла зи ли на Ко со во, али је ипак за бе ле же но не ко ли ко сни ма ња Де ча на, Гра ча ни це и Га зи ме ста на.

У За гре бу је, уз по моћ Рок фе ле ро ве фон да ци је, 1926. го ди не, у окви ру Хи ги јен ског за во да, осно ва на „Шко ла на род ног здра вља“ ко ју је во дио ис так ну ти ор га ни затор

1 Овај по да так из ма ђар ског ча со пи са „Mozgófénykép Hiradó“ пре вео је и об ра дио исто ри чар фил ма Ја нош Ча ла.

■Милош Миша Паунковић у секвенци филма Робовање под Турцима

■Сцена из секвенце Робовање под Турцима

■Кнез Лазар и косовски јунаци пред Самодержом црквом – из филма Прослава 550 година Косовске битке

■Милош Обилић говори на Косовској вечери – сцена из филма Прослава 550 година Косовске битке



здрав стве ног про све ћи ва ња др Ан дри ја Штам пар (1888–1958). Др Штам пар је ин си сти рао да се за здравстве но про све ћи ва ње ко ри сти и филм, па се у оквиру „Шко ле на род ног здра вља“ од 1927. го ди не раз ви ла зна чај на филм ска про из вод ња ко ја је те кла у кон ти нуи те ту. Ис пр ва су сни ма ни са мо здрав стве нопро светни фил мо ви (до ку ме тар ни, цр та ни, крат ки игра ни), да би „Шко ла на род ног здра вља“ од по чет ка три де се тих го ди на по че ла да ре а ли зу је и до ку мен тар не фил мове. Та ко је 1933. го ди не, по ред оста лих, сни мљен не ми филм Кроз на ше Ко со во, дуг 784 ме тра (тра ја ња од око 28 ми ну та), за ко ји је на пи сао сце на рио и ко ји је режи рао за гре бач ки ле кар др Дра го Хло у пек (Chlo u pek, 1899–1963), ина че стал ни са рад ник Шко ле на род ног здра вља, а сни мио га је ис ку сни сни ма тељ Алек сан дар Ге ра си мов (1894–1977). У фил му су сни мље ни по ред оста лог: При шти на, Ја ње во, Ли пљан, Ко сов ска Ми трови ца, Уро ше вац, Треп ча, Зве чан, Гра ча ни ца, Шар пла нина, Ка ча нич ка кли су ра, ре ке Ле пе нац и Сит ни ца, Марков ка мен, гроб Му се Ке се џи је, Уро ше ва че сма, Га зиме стан, спо ме ник Ко сов ском бо ју, Му ра то во тур бе итд. При ка за на је мул ти ет нич ност ста нов ни штва, срп ски и ал бан ски се ља ци, Ци га ни и Је вре ји, жи вот по гра до вима и се ли ма, цр кве и џа ми је, по не где јед на уз дру гу, но

ве шко ле, за на ти, сто чар ство и пољ ски ра до ви. Филм је фо то граф ски из вр сно сни мљен, ка дро ви су ви зу ел но ле пи, а се квен це су до бро мон та жно по ве за не у ефектну це ли ну. Шпи ца фил ма и ме ђу нат пи си су ис пи са ни ћи ри ли цом, а текст ме ђу нат пи са је ин фор ма ти ван и од го ва ра та да шњем од но су пре ма исто ри ји. Кроз текст про ве ја ва те за да „. . . су вра ће ни на ши ста ри кра је ви, на ше Ко со во!. . . да су се Ср би вра ти ли на пра де дов ску зе мљу. . . да су се Ар на у ти на се ли ли по ме сти ма ко ја су очу ва ла срп ске на зи ве. . . “ итд. Филм Кроз на ше Ко со во је сва ка ко нај це ло ви ти ји сни мље ни до ку мент о то ме ка ко је из гле да ло Ко со во по чет ком три де се тих го ди на. Ориги нал ни ма те ри ја ли и до ку мен та ци ја о фил му се чу ва ју у Хр ват ској ки но те ци у За гре бу, док Ју го сло вен ска кино те ка по се ду је јед ну ко пи ју фил ма.

Нај ста ри ји по да так о сни ма њу де ло ва не ког игра ног фил ма на Ко со ву да ти ра из 1930. Го ди не. Књи жев ник, но ви нар и филм ски ре ди тељ Ста ни слав Кра ков (1895–1968) же лео је да ре а ли зу је ду го ме тра жни до ку мен тарни филм о Ср би ји, срп ским стра да њи ма и по бе да ма у Пр вом свет ском ра ту и про из вод ње се 1929. го ди не при хва ти ло бе о град ско филм ско пред у зе ће „Ар ти стик филм“. Кра ков је са ку пио ве ли ку ко ли чи ну ма те ри ја ла ко ји су на на шим ра ти шти ма сни ми ли ра зни, пре те жно

■Генерал Милутин Недић, министар војни, говори на прослави 550 година Косовске битке на Газиместану 28. јуна 1939.



стра ни филм ски ре пор те ри то ком Пр вог свет ског ра та, же ле ћи да од то га на пра ви мон та жни филм. Ме ђу тим, рас по ло жи ва гра ђа је би ла не до вољ на, по себ но јер ни је би ло филм ских сни ма ка од сту па ња Срп ске вој ске пре ко Ко со ва по ља и Ал бан је 1915/1916. го ди не. Због то га је Кра ков од лу чио да не ке зна чај не исто риј ске сцене ре кон стру и ше и за тра жио је по моћ Ју го сло вен ске вој ске ко ју је ла ко до био ја ну а ра 1930, по ред оста лог ве ро ват но и за то што су му уја ци би ли ге не ра ли Ми лутин и Ми лан Не дић1. Сни ма ња су оба вље на под ве о ма те шким усло ви ма у око ли ни Пе ћи и При зре на већ у зиму 1930. го ди не. Ре кон струк ци ја исто риј ских до га ђа ја би ла је од лич но из ве де на (сам Кра ков је био срп ски офи цир за вре ме ра та), ам би јент је био аутен ти чан (Косо во) или је из гле дао аутен тич но (Ал ба ни ја), с об зирм да се сни ма ло у пла ни на ма истих ге о мор фо ло шких одли ка, а вре мен ске при ли ке то ком сни ма ња су од го вара ле зи ми 1916. го ди не. Пр ва не ма вер зи ја фил ма под на сло вом За част отаџ би не (ал тер на тив ни на слов Пожар на Бал ка ну) је за вр ше на и пре ми јер но при ка за на у бе о град ском би о ско пу „Лук сор“ 1. ма ја 1930. уз при

1 Вој на (ђе не рал штаб на) на ред ба Ђбр. 1050 од 17. 01. 1930, Вој но исто риј ски ар хив, Бе о град

су ство чла но ва вла де, ге не ра ли те та и ди пло мат ског ко ра. Ста ни слав Кра ков ни је био за до во љан сво јим оства ре њем, па је (де сет го ди на ка сни је!) филм проши рио но во на ђе ном до ку мен тар ном гра ђом, озву чио га је му зи ком ко ју је ком по но вао Ми лен ко Жив ко вић (1901–1964) и но ву, 3. 000 ме та ра ду гу вер зи ју фил ма под на сло вом Гол го та Ср би је под нео је Цен зур ној коми си ји мар та 1940. ра ди до би ја ња одо бре ња за при кази ва ње. Ка дро ви фил ма сни мље ни на Ко со ву оста ли су и у но вој вер зи ји не про ме ње ни. Ме ђу тим, Цен зур на коми си ја је зах те ва ла да се из фил ма из ба це не ки де ло ви ко ји су при ка зи ва ли бор бе срп ске вој ске са Бу га ри ма уз обра зло же ње „. . . да би филм сво јом са др жи ном непо вол љно ути цао на од но се на ше Др жа ве пре ма страним др жа ва ма. . . “. Ова ко нач на вер зи ја фил ма Гол го та Ср би је при ка за на је у је сен 1940, а по нов ну пре ми је ру фил ма у бе о град ском „Са ва цен тру“ Ју го сло вен ска кино те ка је одр жа ла 24. фе бру а ра 1993. го ди не.

Го ди не 1939. при пре ма на је ве ли ка Про сла ва 550. годи шнњи це Ко сов ске бит ке и у том ци љу је фор ми ран Ор га ни за ци о ни од бор на чи јем се че лу на ла зио Ми хајло Ки ја ме то вић, др жав ни чи нов ник ви со ког ран га и од ње га је по те кла иде ја да се за ра чун Ор га ни за ци о ног од бо ра за про сла ву 550. го ди шњи це Ко сов ске бит ке

■МГрупа Косовских скојеваца пред свечаном трибином на Газиместану 28. јуна 1939. Снимио Михаило Ал. Поповић.



■Афиша за премијеру филма Голгота Србије, Београд, јесен 1940.


сни ми до ку мен тар ни филм о све ча но сти ма ве за ним за про сла ву. За ре а ли за ци ју ово га фил ма ан га жо ва но је бе о град ско пред у зе ће „Но ва ко вић филм“ чи ји је власник био Ко ста Но ва ко вић (1895–1953), је дан од најзна чај ни јих пи о ни ра фил ма у Ср би ји из ме ђу два ра та. Уочи са ме про сла ве Но ва ко вић је на Ко со во упу тио сво га сни ма те ља Ми хај ла Ал. По по ви ћа (1908–1990) са по треб ном опре мом и не га ти вом да сни ми ам би јент и са му про сла ву. 1 По по вић је до ку мен тар но сни мио неке ка дро ве у око ли ни При шти не – пеј са же, же тву и вршид бу, ста до ова ца и слич но – за тим исто риј ске спо мени ке у око ли ни При шти не: Гра ча ни цу, Му ра то во тур бе и спо ме ник на Га зи ме ста ну, као и ат мос фе ру гра да Пришти не уочи про сла ве – ули це, џа ми је, Офи цир ски дом, згра ду Ко ман де ди ви зи је, апо те ку Бу ку ми ро вић.

На сам дан про сла ве, 28. ју на 1939, По по вић је снимио ма су на ро да на Ко со вом по љу, до ла зак со кол ске шта фе те ко ја је но си ла пла мен упа љен за вре ме ју тарње ли тур ги је у ма на сти ру Гра ча ни ца, да би се њи ме запа ли ле све ће на Га зи ме ста ну, за тим по ла га ње ве на ца на (ста ри) спо ме ник ко сов ским ју на ци ма.

Де таљ но је сни мљен до ла зак зва ни ца: ге не ра ла Милу ти на Не ди ћа, та да шњег Ми ни стра вој ног, ње го вог бра та ге не ра ла Ми ла на Не ди ћа, та да пред став ни ка Војног са ве та (и ка сни јег пред сед ни ка срп ске вла де за време не мач ке оку па ци је), Па три јар ха Срп ске пра во слав не цр кве Га ври ла, Ми тро по ли та скоп ског Јо си фа и дру гих. Сни мље ни су та ко ђе и го вор ни ци на про сла ви (без снимље ног зву ка): ге не рал Ми лу тин Не дић, пред сед ник Ор га ни за ци о ног од бо ра Ки ја ме то вић и дру ги. На посеб но по диг ну тој три би ни су се на ла зи ле зва ни це, ме ђу ко ји ма Кра љев иза сла ник ге не рал Пе тар Не дељ ко вић, бан Вар дар ске ба но ви не Хај ду квељ ко вић и дру ги.

Де таљ но је сни мље на вој на па ра да ко ја је тре ба ло да при ка же бор бе ну го то вост зе мље у вре ме ка да је већ би ло ја сно да је рат у Евро пи не из бе жан. У па ра ди су уче ство ва ли сви ро до ви вој ске и то ре дов на вој ска и кра ље ва гар да (пе ша ди ја, ко њи ца, ми тра ље ска оде љења, ар ти ље ри ја), а де фи ле су над ле та ли ави о ни рат ног ва зду хо плов ства. Све је то ве о ма де таљ но сни мље но и да нас пред ста вља дра го це ни исто риј ски до ку мент.

По сле вој не па ра де пред три би ном су де фи ло ва ли пред став ни ци та ко зва них ви те шких ор га ни за ци ја. Најброј ни ји су би ли чет ни ци ко ји су се оку пи ли из свих кра је ва Ју го сла ви је, оде ве ни у чет нич ке уни фор ме, нао ру жа ни и опа са ни ре де ни ци ма, но се ћи сво је цр не за ста ве са мр твач ким ло ба ња ма. Ови сим бо ли про шле сла ве во је ва ња то ком бал кан ских и Пр вог свет ског ра та тре ба ло је да по ка жу спрем ност чет ни ка да се ан га жу ју и у бу ду ћим су ко би ма. По сле њих су де фи ло ва ли представ ни ци Са ве за со ко ла Ју го сла ви је ко је су оку пље ни гле да о ци ср дач но по здра вља ли. За тим су про шли вете ра ни из прет ход них ра то ва и рат ни вој ни ин ва ли ди, па ска у ти и на кра ју Бо кељ ска со кол ска му зи ка.

У овом је дин стве ном са чу ва ном филм ском ма тери ја лу на ла зи се и не кол ко ка дро ва ак ци је ко ју су за

1 Ми хај ло Ал. По по вић, по знат као „Чи ка Ми ка”, зна ме ни ти пи о нир пред рат не и са вре ме не ју го сло вен ске ки не ма то гра фи је, ак ти ван филм ски рад ник од 1930. го ди не, па до кра ја жи во та.

■Сцена из филма За част отаџбине, режија Станислав Краков, 1930. године.

■Сцена из филма За част отаџбине

■Сцена из филма Голгота Србије, режија Станислав Краков, 1940. године.

■Сцена из филма Голгота Србије



вре ме про сла ве ор га ни зо ва ли мла ди ко сов скоме тохиј ски ко му ни сти. Они су у јед ном тре нут ку, про ла зе ћи ис пред све ча не три би не, раз ви ли тран спа рен те са паро ла ма за ко је се та да за ла га ла Ко му ни стич ка пар ти ја Ју го сла ви је: „Не да мо ни сто пу на ше зе мље“ и „Сло бо да и пра ва на ро да Ју го сла ви је нај бо ља је га ран ти ја за одбра ну зе мље“. Ми хај ло По по вић је те тре нут ке спрет но сни мио и та ко су са чу ва ни ка дро ви у ко ји ма се ви де ка сни ји на род ни хе ро ји Па вле Јо ви ће вић, Пе тар Пр ља и Ра миз Са ди ку, а уз њих по зна ти ре во лу ци о на ри Зорка Јо ви ће вић, Ме то Бар јак та ри, Ми та Миљ ко вић и други. Сни ма ње се пре ки да у тре нут ку ка да у ка дар ула зи жан дар ко ји по ку ша ва да за у ста ви ове ма ни фе стан те. Ово су и је ди ни филм ски сним ци не ке ак ци је ко ју је пре Дру гог свет ског ра та ор га ни зо ва ла Ко му ни стич ка пар ти ја Ју го сла ви је.

По сле под не је на Га зи ме ста ну одр жа но и ве ли ко коњич ко так ми че ње у ко ме су уче ство ва ли и офи ци ри и ци ви ли. Ка ме ра Ми хај ла По по ви ћа је и то за бе ле жи ла.

За ни мљи во је да овај сни мље ни ма те ри јал ни ка да ни је био ко нач но уоб ли чен у до ку мен тар ни филм о про сла ви 550. го ди шњи це Ко сов ске бит ке, ни ти је као та кав био при ка зи ван. До на ших да на је са чу ван са мо као не мон ти ра на филм ска ар хив ска гра ђа ко ја се чу ва у Ју го сло вен ској ки но те ци. Ве ро ват но су на ру чи о ци и ауто ри же ле ли да ре а ли зу ју од овог ма те ри ја ла це ловит звуч ни до ку мен тар ни филм ко ји би од го ва рао време ну свог на стан ка – 1939. го ди ни. Та ко је у Бе о гра ду, по сле про сла ве, тон ски сни мље но увод но пре да ва ње Ми хај ла Ки ја ме то ви ћа о зна ча ју Ко сов ске бит ке у истори ји срп ског на ро да и о раз ло зи ма и ор га ни зо ва њу про сла ве. То је, ве ро ват но, би ло пред ви ђе но као по четак ко нач не вер зи је до ку мен тар ног фил ма.

Ме ђу тим, сни мље ни ма те ри јал се, очи глед но, до пао на ру чи о ци ма, те је та ко пр во бит на иде ја о до ку мен тарном фил му о про сла ви пре ра сла у да ле ко ам би ци о знији по ду хват. Би ло је за ми шље но да се сни ми, та ко ђе о тро шку Ор га ни за ци о ног од бо ра, је дан игра ни филм који би об у хва тио исто ри ју срп ског на ро да од Ко сов ског бо ја до осло бо ђе ња од Ту ра ка. Ни је ја сно, али мо же мо прет по ста вља ти (на осно ву ка зи ва ња сни ма те ља Михај ла По по ви ћа) да је до ку мен тар ни филм ски ма те ри јал о про сла ви тре ба ло да бу де за вр шни део то га ве ли ког фил ма. Уго вор о про из вод њи је скло пљен из ме ђу Орга ни за ци о ног од бо ра и „Но ва ко вић фил ма“. Већ је 1939. го ди не за тра же на по моћ вој ске за сни ма ње сце на Косов ске бит ке и про из во ђа чи ма је ста вље на на рас пола га ње Ар ти ље риј ска под о фи цир ска шко ла у Ћу при ји, ка ко би офи ци ри и пи том ци те шко ле по мо гли и учество ва ли у сни ма њу. За сад ни су по зна те све окол но сти ове са рад ње ни вре ме ка да је то сни ма но у око ли ни Ћупри је. По зна то је да су их сни ма ли Ми хај ло По по вић, а де ли мич но и сам Ко ста Но ва ко вић, ко ји је ве ро ват но и пре у зео функ ци ју ре ди те ља. Уло ге ко сов ских ју на ка су ту ма чи ли под о фи ци ри и офи ци ри на слу жби у шко ли, а не ке уло ге на ма за сад не по зна ти ама те ри. Ни је по зна то ни ко је из ра дио ре кви зи ту, ко сти ме и де кор за по је дине сце не. Су де ћи на осно ву оно га што је сни мље но то су оства ри ли, при лич но не ве што, са ми уче сни ци. Снимље не су и са чу ва не сле де ће се квен це (сце не):

1. При че шће пред „Са мо дре жом цр квом“, сни мље но пред не ком цр квом у Ћу при ји (?). Ко сов ске ју на ке приче шћу ју пра ви све ште ни ци у лич ним оде жда ма. Ју на ци су у ко сти ми ма ко ји су би ли на пра вље ни ама тер ски; пред цр квом је и Ко сов ка де вој ка ко ја раз го ва ра са рат ни ци ма.

2 Ко сов ска ве че ра. У на цр та ном де ко ру за сто лом се де Кнез Ла зар и ко сов ски ју на ци. Ла зар др жи бе седу, ди же ча шу и на здра вља. Из би ја су коб из ме ђу Ву ка Бран ко ви ћа и Ми ло ша Оби ли ћа.

3. Ју риш ко њи це и бој. Сни ма но је у око ли ни Ћу при је. У сни ма њу је уче ство ва ло око сто ти ну ко ња ни ка и то тали су зна лач ки сни мље ни. Ме ђу ко ња ни ци ма се на ла зе сви већ ви ђе ни ко сов ски ју на ци, што по твр ђу је те зу да су их ту ма чи ли под о фи ци ри и офи ци ри вич ни ја ха њу. Сни мље но је до ста сред њих и бли жих пла но ва ко њичког су ко ба и ма че ва ња. По ред оста лих, ма чу ју се и Кнез Ла зар и Сул тан Му рат. Има до ста спе ци јал них ефе ка та: ра ња ва ња и па до ва. Ма ске глу ма ца, бр ко ви и бра де од ва те, ди ле тант ски су ура ђе ни (као и у прет ход ним сце нама). Ко сти ми и оруж је су ша ро ли ки, од кар тон ских штито ва и окло па, до до ла ма пред рат не Кра ље ве гар де. Све је од лич но и ефект но сни мио Ми хај ло По по вић.

4. Сце на ка ко Ми лош Оби лић уби ја Му ра та и се ча кне за Ла за ра сни мље на је у истом ам би јен ту. Пред умиру ћим Му ра том кне зу Ла за ру от се ца ју гла ву (ве ли ким кар тон ским ма чем).

5. Ко сов ка де вој ка пре вр ће мр тве и ра ње не, ко је поји во дом из те сти је. Пре по зна тљи ви су ју на ци сни мљени у сце ни при че шћа.

6. Мај ка Ју го ви ћа оби ла зи и пре вр ће мр тве ју на ке. На ла зи Да мја но ву ру ку (не ве што ка ши ра ну од кар то на) и пре пук не јој ср це.

■Станислав Краков (1895–1968), редитељ филма Голгота Србије



Тур ци оти ма ју и од во де у ро бље. То све из шу ме гле да ју хај ду ци и на ха рам ба шин знак на па да ју Тур ке, осло бађа ју ро бље и на кра ју се квен це хај ду ци и осло бо ђе но ро бље игра ју ко ло. Уло гу се ља ка Јан ка је ту ма чио бе оград ски глу мац Ми лошМи ша Па ун ко вић (1902–1941), ха рам ба ше Све то лик Ни ка че вић (1905–1987), док остале глум це ни сам ус пео да иден ти фи ку јем. Ова се квенца је од лич но сни мље на, ве што ре жи ра на и по ве за на у ја сну и је дин стве ну дра ма тур шку це ли ну.

Сав на ве де ни ма те ри јал, сни мљен 1939. и 1940. годи не чу ва се у Филм ском ар хи ву Ју го сло вен ске ки но теке у Бе о гра ду као јед на це ли на од 1. 236 ме та ра (35мм) под на сло вом Про сла ва 550. го ди шњи це Ко сов ске бит ке и пред ста вља дра го це ну исто риј ску гра ђу, ка ко за проу ча ва ње про шло сти Ко со ва – до ку мен тар ни део – та ко и за ства ра ње пот пу ни је сли ке о те жња ма и ства ра лаштву пи о ни ра фил ма у Ср би ји до Дру гог свет ског ра та.

По да та ка о мо гу ћим филм ским сни ма њи ма на тлу Ко со ва и Ме то хи је за вре ме дру гог свет ског ра та за сад не ма, иако је ве ро ват но да се у ита ли јан ским филм ским ар хи ви ма на ла зе и ма те ри ја ли ко је су од 1941. до 1944. го ди не сни ма ли сни ма те љи оку па ци о них сна га, али који још увек ни су до ступ ни јав но сти.■

Сав овај ма те ри јал је са чу ван у не сре ђе ном (не мон тира ном) ста њу, што зна чи да ни је ни ка да ни при ка зи ван. Са чу ва на је пре пи ска из ок то бра 1940. го ди не из ме ђу Ор га ни за ци о ног од бо ра и „Но ва ко вић фил ма“ на осно ву ко је са зна је мо да је филм тре ба ло озву чи ти та ко што би гу слар пе вао на род не пе сме о Ко сов ском бо ју. Ор га низа ци о ни од бор се оба ве зао да ће о сво ме тро шку обезбе ди ти гу сла ра, а „Но ва ко вић филм“ је по тра жи вао 30. 000 ди на ра да би тех нич ки за вр шио филм. То по ка зу је да филм до ок то бра 1940. ни је био за вр шен, као што ни је оства ре но ни до из би ја ња април ског ра та 1941. го ди не.

Ко ста Но ва ко вић је у је сен 1940. сни мо и се квен цу Ро бо ва ње под Тур ци ма ко ја је ве ро ват но тре ба ло да буде део за по че тог фил ма. Ова се квен ца је са чу ва на у већ мон ти ра ном об ли ку, иако је чуд но да је сни мље на као не ми филм те 1940. го ди не. Сни ма но је у Ко шут ња ку, сни ма тељ је био сам Ко ста Но ва ко вић, а ре ди тељ (најве ро ват ни је) Дра го љуб Го шић (1882–1948), глу мац и реди тељ Срп ског на род ног по зо ри шта у Бе о гра ду. Са држај је јед но ста ван: тур ски Етемпа ша те ра ро бље кроз Ср би ју, на и ла зи на се ља ка Јан ка ко ји оре њи ву. Тур ци му од у зи ма ју во ло ве, а ње га упре жу у ра ло, ту ку и му че. Ње го ва же на Је ле на и кћи же ле да му по мог ну, али их

■Голгота Србије, секвенца српског логора код Пећке патријаршије



■Плакат за филм Голгота Србије, 1940.

Све

фот

огра

фиј

е у

овом

при

логу

обј

ављ

ујем

о у

сара

дњи

са Ј

угос

лове

нско

м к

инот

еком

, кој

ој н

ајле

пше

захв

аљуј

емо

што

нам

их

је с

тави

ла н

а ра

спол

агањ

е.

Филм На Косову после Другог светског рата


пи ше Пе трит Има ми

П о сле 1945. го ди не пр ви до ку мен тар ни филм на Ко со ву и о Ко со ву Пр ве све тло сти (1949), у про дук ци ји „Ава ла филм“ из Бе о гра да, ре жи

рао је бе о град ски филм ски ре ди тељ Жи во рад (Жика) Ми тро вић, са сни ми те љом Ми хај лом По по ви ћем. У фил му је при ка за на са рад ња Ср ба и Ал ба на ца на елек три фи ка ци ји Ко со ва. Исти ре ди тељ је за УФУС из Бе о гра да сни мио и пр ви ду го ме тра жни рат ни игра ни филм Еша лон док то ра М. (1955), чи ја се радња од и гра ва на ко сов ском под руч ју у вре ме Дру гог свет ског ра та. Сни ма тељ је био Ми хај ло По по вић, мон та жер Ва ња Бје њаш, а у јед ној од уло га пр ви пут се у игра ном фил му по ја вио је дан Ал ба нац с Ко сова – Аб ду рах ман Ша ља. Слич ним мо ти ви ма се Ж. Митро вић ба вио и у фил мо ви ма Ка пе тан Ле ши (1960) и Об ра чун (1962), у ко ји ма је уло га глав ног ли ка, Албан ца, би ла по ве ре на по пу лар ном срп ском глум цу Алек сан дру Га ври ћу, док је му зи ку ком по но вао компо зи тор са Ко со ва Ре џо Му лић.

Филм ска ку ћа „Сла ви ја филм“ из Бе о гра да сни ми ла је 1959. по лу до ку мен тар ни филм Ко сов ски ру да ри (сце нарио и ре жи ја Ми лош Сте фа но вић, ка ме ра Ни ко ла Мај дак), у ко ме се пр ви и је ди ни пут на фил му на Ко со ву по ја вљу је по зна ти глу мац Бе ким Фех миу, у уло зи ал бан ског ру да ра ко ји се за љу бљу је у јед ну Срп ки њу, чо ба ни цу, ко ју је играла та да на став ни ца фи скул ту ре Ра да Ша ља. На ини ци јати ву глум ца Аб ду рах ма на Ша ље, „Сла ви ја филм“ је 5. ма ја 1961. осно ва ла по слов ни цу у При шти ни. По слов ни ца, којом је ру ко во дио А. Ша ља, већ у ав гу сту те го ди не пре расла је у „Умет нич ки сту дио“, ко ја се убр зо уга сио због закон ског зах те ва да мо ра да има са мо стал ни жи рора чун. Пре га ше ња би ло је за по че то сни ма ње до ку мен тар ног фил ма о из град њи тер мо е лек тра не у Оби ли ћу Ко сов ско цр но зла то (1963), ко ји су по че ли да ре жи ра ју Ми лош Сте фа но вић и Аб ду рах ман Ша ља, а до вр ши ли ре ди тељ Са ва По по вић и мон та жер Мар ко Ба бац. Про је кат је финан си рао „Ком би нат ко сов ских лиг ни та“, ко ји се за јед но са „Ава ла фил мом“ по ми ње као про ду цент фил ма.

Филм на Ко со ву по сле дру гог свет ског ра та■Петре Прличко и Александар Гаврић у филму Капетан Леши Жике Митровића,1960. године.



У При шти ни је 11. децем бра 1960. осно ван Култур нопро па ганд ни Цен тар Ауто ном не Ко сов скоМе тохи ске Обла сти (ка сни је Култур нопро па гад ни цен тар САП Ко со во), чи ји је за датак био да спро во ди ки нофи ка ци ју на том под руч ју, да ор га ни зу је про из вод њу фил мо ва, да вр ши ду бли рање на ал бан ски, да оспо собља ва ка дро ве за ру ко вање тех нич ким сред стви ма, да ор га ни зу је пу ту ју ће био ско пе са 16 мм ки но пројек то ри ма, а и да ди стрибу и ра фил мо ве на 16 мм. Цен тар је 1966. сни мио свој пр ви до ку мен тар ни филм Ек се лен ци је (рад ни на слов: Кад би сва де ца све та), по сце на ри ју пи сца и по зо ришног ре ди те ља из При штине Сло бо да на По пи ћа и у ре жи ји филм ског ре ди те ља из Бе о гра да Здрав ка Вели ми ро ви ћа. То је по ет ска ре пор та жа о деч јем клу бу ОУН у При шти ни у ко јем сва ка зе мља има свог „амба са до ра“. Филм је по будио ве ли ко ин те ре со ва ње у све ту. У окви ру про гра ма УНИ ЦЕФа при ка зан је у пре ко 100 зе ма ља. До де љена му је и на гра да CI DALCa за збли жа ва ње де це света. Био је вр ло за па жен и у Обер ха у зе ну, Мо скви, Те хера ну и др. На пред лог реди те ља, на шпи цу тог филма ста вљен је ло го „Ко смет филм при ка зу је“.

Цен тар је про из вео још шест до ку мен тар них филмо ва, ме ђу ко ји ма Скендер бег (1968) Здрав ка Вели ми ро ви ћа, Ле ген да о Сте фа ну Де чан ском (1969) Де ја на Ко са но ви ћа и Једно ра ђа ње (1969) Екре ма Круезиуa, о По кра јин ском по зо ри шту у При шти ни, што је би ло пр во де ло једног до ма ћег ства ра о ца са Ко со ва. Та ко ђе је уче ствовао у сни ма њу два ко продук ци о на ду го ме тра жна игра на фил ма. Са ФРЗ из

Бе о гра да ре а ли зо ван је пр ви игра ни филм на ал бан ском је зи ку у Ју го сла ви ји Вук са Про кле ти ја (1968), по сце на ри ју Мур теза Пе зе и Аб ду рах ман Ша ље, а у ре жи ји бео град ског филм ског ре ди те ља Ми ки ја Ста мен ко ви ћа. Му зику је ком по но вао косов ски ком по зи тор Ре џо Му лић, сце ногра фи ју је кре и рао Влат ко Ги лић. Глав не уло ге су игра ли Љу ба Та дић и Аб ду рах ман Ша ља. (глас Љу бе Тади ћа је на ал бан ски нах син хро ни зо вао глу мац Ша бан Га ши. ). Филм је про дат у преко че тр де сет зе ма ља. С Филм ским сту ди јом из Ти то гра да (Под гори це) са ра ђи вао је сни ма њу Ле леј ске го ре, по исто и ме ном ро ману Ми хај ла Ла ли ћа, у ре жи ји Здрав ка Ве лими ро ви ћа. Сце но графи ју је ра дио ака демски сли кар Ђе лош Ђо кај, ро дом из Цр не Го ре. (Филм је про дат у два де сет пет зе маља. ) Цен тар је ду блирао на ал бан ски је зик игра не фил мо ве Капе тан Ле ши, Ко за ра и Бит ка на Не ре тви, за тим до ку мен тар ни У ср цу Ко сме та, Милен ка Штрб ца, као и сво јих 6 до ку мен тарних фил мо ва. Уве зао 1969. ал бан скосовјет ски игра ни филм Скен дер бег ре ди те ља Сер ге ја Јут кје ви ча, који је иза звао по ли тичке кон тра вер зе због алу зи ја на вре ме Комин фор ма.

Филм ска ак тивност Цен тра пре стала је 1970, по што је 1969. осно ва но преду зе ће „Ко со ва филм“,

Ми ра Бо глић

Еша лон др М – ре а лан ус пи јех до ма ће про из водње – осва ја ње јед ног но вог и до брог пу та за наш филм

„Пр ви УФУС-ов игра ни филм Еша лон др М зна чи за до ма ћу про дук ци ју ре а лан ус пи јех. Ре а лан већ за-то што су ства ра о ци при шли ра ду зна ју ћи што же ле на пра ви ти и са ка квим сна га ма рас по ла жу. . . Ми тро-вић је ода брао је дан де таљ, ко ји илу стру и ра при ли-ке кра јем ра та у јед ном на шем при лич но ег зо тич ном ам би јен ту Ко сов ско-ме то хиј ске обла сти и ис при чао га јед но став но, ско ро до ку мен тар но, али са пу но ди-на ми ке, тем па и сми сла за са жи ма ње и филм ско тре-ти ра ње рад ње. . . То је са же та при по ви јест о јед ном до жи вља ју и не ким су сре ти ма на пу ту из ме ђу дви ју ко сов ско-ме то хиј ских ва ро ши ца у сви та њу но вог вре-ме на и но вих дру штве них од но са. Ми тро вић је из вео сво је ју на ке у екс те ри јер, под сун ча ну свје тлост, у пер-спек ти ве кра сних пеј са жа. . . Али ако се ра ди о жан ру, а то ни по што ни је а ни ти је тре бао ве стерн (са свим не срећ но при ле пље на ети ке та) он да је Еша лон др М без сум ње осва ја ње јед ног но вог. . . и до брог пу та за наш филм. Ова квих фил мо ва на ма тре ба, фил мо ва сни-мље лих ре а ли стич ки, исти ни то, на ни зу де та ља про-шло сти и са да шњо сти, фил мо ва из ко јих из би ја ди-на ми ка на шег вре ме на и сна га на ших љу ди. Пу бли ка већ ду го че ка та кве до ма ће фил мо ве. . . Не го во ри мо о ве ли ком умјет нич ком дје лу, али го во ри мо о из ве-сној пре крет ни ци – пре крет ни ци пре ма су вре ме ном из ра зу и ди на мич ном фил му, о со лид но и ин вен тив но на пра вље ном фиклмском дје лу, кроз ко је нам се от-крио из ра зит та ле нат Жи во ра да Ми тро ви ћа. ” (1955)

■Екипа филма Ешалон др М, 1955. године.

■На снимању филма Ешалон др М. редитеља Жике Митровића, 1955.

Филм На Косову после Другог светског рата


за чи јег ди рек то ра је по ста вљен Аб ду рах ман Ша ља. Но во о сно ва на филм ска ку ћа от по че ла је сво ју ак тивност ко про дук ци ја ма: са „Фил мом да нас“ из Бе о гра да у ре а ли за ци ји умет нич ки не у спе лог фил ма Ре кви јем (1970), ре ди те ља Ча сла ва Да мја но ви ћа, а са „Филмским но во сти ма“, та ко ђе из Бе о гра да, фил ма Пр ва љубав (1970) ре ди те ља Зо ра на Ча ли ћа, ко ји је 1971. био је дан од нај гле да ни јих фил мо ва у Ју го сла ви ји (глав не уло ге су игра ли Фа рук Бе го ли и Ве сна Ма ло хо џић, а сце но гра фи ју је кре и рао Ну ре дин Љо џа), и Мо ја луда гла ва (1971), ре ди те ља Ву ка Ву ча (глав не уло ге Ба та Жи во ји но вић, Ду ња Лан го, Аб ду рах ман Ша ља и Павле Ву и сић). Са мо стал но сни ма до ку мен тар ни филм Кон до ри (1970), у ре жи ји Зо ра на Ча ли ћа. Са ФРЗ из Бе о гра да са ра ђу је на сни ма њу до ку мен тар ног фил ма Умир кр ви (1971), ре ди те ља Здрав ка Ве ли ми ро ви ћа, о ми ре њу за ва ђе них бр ђан ских ал бан ских по ро ди ца у Цр ној Го ри (на гра ђен је „Злат ном ме да љом“ за до кумен тар ни филм на Фе сти ва лу крат ко ме тра жног и доку мен тар ног фил ма у Бе о гра ду).

Пр ви са мо стал ни ду го ме тра жни филм Ка ко умре ти /Si te vdi set/ (1972), ре жи рао је бе о град ски филм ски ре ди тељ Ми о мир (Ми ки) Ста мен ко вић, по сце на ри ју ко ји је он пи сао за јед но са пи сцем Бра ни ми ром Шћепа но ви ћем (у фил му су игра ли Ми ра Сту пи ца, Фа рук Бе го ли, Аб ду рах ман Ша ља, Ис треф Бе го ли, Џе ват Ћорај и др. ). Филм го во ри о суд би ни дво ји це рат них друго ва у Дру гом свет ском ра ту. На ред ни игра ни фил мо ви би ли су та ко ђе ко про дук ци је: Бом ба ши (1973), са „Авала фил мом“ и „За ста ва фил мом“, Цр ве ни удар (1974), са „Ава ла фил мом“, оба у ре жи ји Пре дра га Го лу бо ви ћа, и Дер виш и смрт (1974), Здрав ка Ве ли ми ро ви ћа, са групом филм ских ку ћа.

Аб ду рах ман Ша ља је сме њен 1975. са ду жно сти ди рек то ра, јер ак ту ел ном по ли тич ком ру ко вод ству на Ко со ву ни је би ло по во љи што је у фил му Цр ве ни удар ан ти фа ши стич ки от пор на Ко со ву пред ста вљен у ко мич ном жан ру. За но вог ди рек то ра „Ко со ва филма“ иза бран је књи жев ник Азем Шкре љи. До ку ментар ни филм о јед ној ве ли кој тзв. по ро дич ној за дру зи 117 (1978), ко ји је ре жи рао Бе сим Са хат чиу, а сни мио Африм Спа хиу, обо ји ца ди пло ми ра ни сту ден ти са загре бач ке Ака де ми је за ка за ли ште, филм и те ле ви зи ју, осво јио је 1978. го ди не „Гран При“ на Фе сти ва лу доку мен тар ног фил ма у Бе о гра ду. Ду го ме тра жни рат ни игра ни филм о ко сов ским пар ти за ни ма Кад про ле ће ка сни (1979), ра ђен пре ма исто и ме ном рат ном дневни ку на род ног хе ро ја и ви со ког ко сов ског фук ци о нера Фа ди ља Хо џе, а по сце на ри ју бра ће Азе ма и Име ра Шкре љи тре ба ло је да ре жи ра по зна ти срп ски филмски ре ди тељ Жи во јин Па вло вић, али је на ин тер венци ју из Бе о гра да, због ње го ве по ли тич ке не по доб ности, ре жи ја по ве ре на нај пре филм ском глум цу Бе ки му Фех миу, ко ји се по ву као, а за тим Екре му Кру е зи уу. Дирек тор фо то гра фи је био је по зна ти срп ски сни ма тељ Ми ло рад Јак шићФан ђо, а име Жи во ји на Па вло ви ћа фи гу ри ра ло је као кон сул тан та на сни ма њу. Глав не уло ге су ту ма чи ли Ха ди Ше ху, Фа рук Бе го ли, Аб ду рахман Ша ља, Ен вер Пе тров ци и Џе ват Ћо рај. У исто време, у са рад њи с Те ле ви зи јом При шти на, „Ко со ва филм“

■Миливоје Мавид Поповић у филму Ешалон др М, 1955. године

■На снимању филма Призренски мотиви, 1952: Жика Митровић, Фрида Филиповић и Мики Стаменковић.

■Миомир Стаменковић и носилац главне улоге Фарук Беголи снимању филма Како умрети, 1972. године.

■На снимању филма филма Призренски мотиви: Жика Митровић, Симон Рацковић и Мики Стаменковић.



је ре а ли зо ва ла игра ни филм у жан ру дру штве не драме по прет ход но сни мље ној ТВ се ри ју Ве тар и храст (1979), ра ђе ној пре ма исто и ме ном ро ма ну књи жев ника и по ли ти ча ра Си на на Ха са ни ја. У фил му и се ри ји, по ред Аб ду рах ма на Ша ље и Фа ру ка Бе го ли ја, на ступи ла је пле ја да ал бан ских глу ма ца са Ко со ва и из Маке до ни је. Ре жи рао је Бе сим Са хат чиу, сни мио Ру долф Со пи, а мон ти рао Ди ме Гр бев ски, мон та жер из Скопља. За сце на рио овог фил ма Пе трит Има ми је до био Злат ну аре ну на Филм ском фе сти ва лу у Пу ли 1979. годи не. Кон сул тант на сни ма њу био је бе о град ски сцена ри ста Ар сен Ди клић.

За тим су усле ди ли фил мо ви: пси хо ло шка дра ма Бели тра го ви (1980), ре ди тељ Екрем Крyезиу, у глав ним уло га ма: Ав ни Ха са ни, Ха ди Ше ху, Дри та Кра сни ћи, Чун Лај чи и др, деч ји филм Зец с пет но гу (1982, ре дитељ Исма иљ Име ри, сце на рио Ри фат Ку кај, сни ма тељ Африм Спа хиу, у глав ним уло га ма Аб ду рах ман Ша ља, Џе ват Ћо рај и Ис треф Бе го ли), Про ка (1985, ре ди тељ Иса Ћо сја, сце на рио Ећ рем Ба ша, сце но гра фи ја Агим Ча дер ба ша, у глав ним уло га ма Џе ват Ћо рај и Ан дрија на Ви де но вић ре ди тељ је до био на гра ду на Фе стива лу мла дих у Ка ну 1991), Чо век од зе мље (1984, ре дитељ Агим Со пи, сце на рио Агим Со пи и Фа диљ Хи сај, мон та жа Агрон Ву ља, сце но гра фи ја Ну ре дин Љо џа, у глав ним уло га ма Аб ду рах ман Ша ља и Те у та Рах ма ни, Из лет (1986, ре ди тељ Емин Ха ли ли, по сце на ри ју Ат де Га ши, у глав ним уло га ма Ав душ Ха са ни и Су за на Манчић), Чу ва ри ма гле (1988, ре ди тељ Иса Ћо сја, сце нарио Фа дил Хи сај, по мо ти ви ма ро ма ну Ре џе па Ћо сје) , ко ји је по бу дио па жњу ино стра не кри ти ке.

Је дан број филм ских умет ни ка на Ко со ву, ве ћином ал бан ске на ци о нал но сти, ди пло ми рао је у Бе огра ду на Ака де ми ју за по зо ри ште, филм, ра дио и ТВ, од но сно, Фа кул тет драм ских умет но сти, глу му: Бе ким Фех миу, Фа рук Бе го ли, Џе ват Ћо рај, Ен вер Пе тров ци и др. , дра ма тур ги ју: Екрем Кру е зиу, Пе трит Има ми и др. , филм ску ре жи ју: Иса Ћо сја, Емин Ха љи љи, Се љами Та ра ку, ко ји је за свој крат ки сту дент ски игра ни филм Слу чај Бо го љу ба Сав ко ви ћа лив ца, у про дук ци ји „Инексфил ма“, до био 1981. глав ну на гра ду у Обер ха узе ну и Ве ли ку злат ну ме да љу у Бе о гра ду, филм ску орга ни за ци ју: Ће мајл Со ко љи ко ји је 1983. ма ги стри рао на те ми „Раз вој ки не ма то гра фи је на Ко со ву“.

На за гре бач кој Ака де ми ји за ка за ли ште, филм и ТВ ди пло ми ра ли су на от се ку ре жи је Бе сим Са хат чиу, Агим Со пи, Исма иљ Име ри, на од се ку ка ме ре Африм Спа хиу и Мен дух Ну ши, на од се ку мон та же Агрон Вула. На Ака де ми ји у Са ра је ву те а тро ло ги ју је ди пло мирао Фа диљ Хи сај, а на Ака де ми ји у Љу бља ни ре жи ју Ат де Га ши.

На Ко со ву је 1975. би ло 42 би о ско па, по сле че га је због ло ших и не у глед них би о скоп ских са ла а и због ути ца ја те ле ви зи је по чео да опа да њи хов број (већ 1982. на 34). Филм ска ку ћа „Ко со ва филм“ се уга си ла у апри лу 1993. го ди не. Та да је њен фонд фил мо ва преу зе ла Те ле ви зи ја При шти на, ко ја је та да де ло ва ла у окви ру Ра диоте ле ви зи је Ср би је.■

■Љуба Тадић: главна улога у филму Вук са Проклетија редитеља Микија Стаменковића 1968. године

■Фарук Беголи у филму Црвени удар редитеља Предрага Голубовића, 1974. године

■Александар Гаврић као капетан Леши у истоименом филму Жике Митровића, 1960. годинее

Ембрион стила


пи ше Бо жи дар Зе че вић

Ч и ње ни ца је да фил мо ва ње Ко сме та по сле другог свет ског ра та по чи ње та мо где је ста ло пред сам рат, на Га зи ме ста ну, је два го ди ну да на по сле

„Дре нич ке по бу не“ и за во ђе ња Вој не упра ве на Ко со ву и Ме то хи ји, 8. фе бру а ра 1945. го ди не. Ово је за ни мљив мо ме нат за по че так на шег ис тра жи ва ња. То је мо жда и раз лог што пр ва жур нал ска сто ри ја са Ко со ва по сле ра та – Про сла ва Ви дов да на на Ко со ву, у ра но ле то 1946. го ди не (бр. 39, 1946, 27 мет) под се ћа на на ци о нал ни и др жа во твор ни култ Ста ре Ср би је. Али ви дов дан ска просла ва из 1946. го ди не не оди ше ни ка квим оп ти ми змом: обе леж је на Га зи ме ста ну је за пу ште но, скром ни ју би леј оди ше су мор ним шти мун гом и при су ством не спо којства. Би ће тај не ве лик жур нал ски ма те ри јал ду го го ди на и је ди ни филм ски траг ви дов дан ске ба шти не на Ко сме ту. Уско ро ће са свим не ста ти из на шег до ку мен тар ног филма. По ти сну ће га до бро ор га ни зо ва на, иде о ло шки, по литич ки и фи нан сиј ски сна жно мо ти ви са на филм ска кам

па ња у ду ху зва нич ног по ли тич ког сце на ри ја за Ко смет: „брат ствоје дин ство“, пу на афир ма ци ја ал бан ске ма њине, за јед нич ка бор ба свих на ро да и на род но сти про тив ве ков не за о ста ло сти и си ро ма штва, ин ду стри ја ли за ци ја, со ли дар ност под па ро лом „ни је ва жна на ци о нал ност, него ко је ка кав чо век“, еуфо ри ја из град ње кроз кон тра сте ста роно во, за о ста лона пред но итд. Дру штве ни жи вот ко ји бу ја. Ра дост из град ње. Овај сце на рио по ста ће ускоро при о ри тет ни за да так це ле ју го сло вен ске за јед ни це, ко ме ће би ти под ре ђе на укуп на ње на раз вој на стра теги ја, па и – до ку мен тар но фил мо ва ње.

Аутен тич на ат мос фе ра

У та квој ат мос фе ри, оде ље ње „Филм ских но во сти“ при Са ве зном пред у зе ћу за про из вод њу фил мо ва, не ка вр ста др жав ног ор га на за до ку мен тар ни филм, до би ло је ја сне про грам ске ди рек ти ве. Ал ба ни ја и фа во ри за ци ја

Eмбрион сти лаКи ше зе мље мо је и дру ги до ку ме на тр ни фил мо ви пред ста вља ју ства ра лач ку син те зу ис ку ста ва Бе о град ске шко ле до ку мен тар ног фил ма и по ти чу из ин спи ра ци је Ко сме том

■На снимању филма У срцу Космета 1954. године; сниматељ Небојша Лолин и редитељ Миленко Штрбац.



Ал ба на ца на Ко со ву по ста ли су при о ри те ти ове др жав не уста но ве за про из вод њу филм ских жур на ла и већ у 1946. го ди ни две стал не еки пе упу ћу ју се на те рен – Љу бо ми ра „Љуп че та Ив ко ви ћа и Ми ло ра да Мар ко ви ћа, док су дру ги рас по ло жи ви сни ма те љи и но ви на ри, пре ма по тре би и на ре ђе њу, упу ћи ва ни у Ал ба ни ју и на Ко смет (Ми ка Јо вано вић, Си мон Рац ко вић, Ни ко ла Хри стов ски, Бран ко Марја но вић, Дра ган Ми тро вић и др). О то ме све до че на сло ви сто ри ја „Филм ских но во сти“ из 1946. и 1947. го ди не1. Ни један део та да шње Ју го сла ви је, као јед на стра на др жа ва и Ауто ном на област Ко со во и Ме то хи ја, ни је на овај на чин био за сту пљен у са ве зном филм ском жур на лу, ко ји је, као ин фор ма тив ни ор ган ФНРЈ, био при ка зи ван три или чак че ти ри пу та днев но у сто ти на ма би о ско па но ве Ју го слави је. Раз ло зи за ово су по ли тич ки и не ула зе у те му овог ра да. Али ду го го ди шње за тва ра ње очи ју пред тим раз лози ма упра во об ја ша ња ва ту гу и зна ме ње Га зи ме ста на.

Ме ђу мла дим ре ди те љи ма тог оде ле ња „Филм ских но во сти“ на шао се те 1946. го ди не Ми лен ко Штр бац, бу ду ћи асре ди тељ, је дан од осни ва ча Бе о град ске шко ле до ку мен тар ног фил ма, аутор са да већ кла сич ног, ан то ло гиј ског фил ма Ки ше зе мље моје (1963), ко ји се сма тра ета ло ном јед ног сти ла и прав ца, шта ви ше и прелом ним до га ђа јем у српском умет нич ком фил му. Та да је био још пи о нир, са за дат ком да сни ма и ша ље филм ске ре пор та же, док су за пра ве фил мо ве би ли за ду же ни не што ста ри ји и по зна ти ји, по пут Фри де Фи ли по вић и Жи во ра да Жи ке Ми тро ви ћа, тан де ма ко ји је 1949. сни мио ду го ме тра жни до ку мен тар ни филм Пр ве све тло сти. („Са рад ња Ср ба и Ал ба на ца до при не ла је бр жој из град њи хи дро цен тра ле и омо гу ћи ла да ово за о ста ло под руч је за ко ра чи у светлост2“) Ли дер фа во ри зо ва ног ко сов ског кур са у ки не мато гра фи ји. Жи ка Ми тро вић и ње гов аси стент, доц ни је са мо стал ни филм ски аутор Ми о мир Ми ки Ста мен ковић, ре ла тив но ду го су бо ра ви ли и сни ма ли на Ко сме ту (из ме ђу оста лих, филм При зрен ски мо ти ви,1952), да би се, је дан за дру гим, окре ну ли игра ном фил му, Ми тро вић са из ван ред но успе лим Еша ло ном док то ра М (1955) и

1 Омла дин ски пут Пи шко пе јаКу кеш (бр. 48, 1946,32 м), Пру га ДрачЕл ба сан (бр. 61, 1947, 24 мет), Бор ба про тив не пи сме но сти у Ал ба ни ји (бр. 62, 1947, 24 мет), Са ан кет ном ко ми си јом у Ал ба ни ји (бр. 65, 1947, 30 мет), Пру га ДрачЕл ба сан (бр. 65, 1947, 27 мет), исто (бр. 72 из 1947, 27 мет), исто (бр. 97,1947,40 мет), Ал ба ни јаруд ник Се ле ни ца (бр. 73, 1947, 29 мет) , Про сла ва Да на по бе де у Ал ба ни ји (бр. 81, 1947, 85 мет), и тек кра јем го ди не При шти на ме ња свој из глед (бр. 82, 1947, 58 мет), опет Пру гом ДрачЕл ба сан (бр. 97, 1947,40 мет), Код ру да ра Треп че (бр. 100, 1947, 33 мет), Збир ка рет ких кри ста ла у Треп чи (бр. 101,1947,44 мет), Засе да ње Об ла сног од бо ра Ко сме та у При шти ни (бр. 102, 1947,м 27 мет) и Кроз шко ле на Ко сме ту: Ко сов ска Ми тро ви ца, При шти на (бр. 103, 1947,42 мет) као и Шип тар ска шко ла у Ма ке до ни ји (Хри стов ски, бр. 29, 1946, 68 мет). По да ци пре ма ка та ло гу „Филм ских но во сти“

2 Fil mo gra fi ja ju go slo ven skog fil ma 1945–1965, In sti tut za film, Be ograd,1970,18.

доц ни је по пу лар ним Ка пе тан Ле ши (1960) и Об ра чун (1962), не ком вр стом „ју го сло вен ског ве стер на“, а ње гов по моћ ник ре жи је Ста мен ко вић са игра ним умет ничким фил мо ви ма Вук са Про кле ти ја (1968) и Ка ко умре ти (1972).

Мла дог Штрп ца у ка ри је ри је за у ста ви ла Ре зо лу ција Ин фор мби роа 1948. го ди не, ко ја га је од ве ла на Го ли Оток и за нај ма ње пет го ди на одво ји ла од ки не ма то графи је. Али се, сре ди ном пе де се тих го ди на, на је дви те јаде вра тио та мо где је стао и где му је оста ло ср це: на Ко смет, ко ји га је при вла чио маг нет ском сна гом. Ка да су му по но во до зво ли ли да сни ма (и пот пи су је) сво је филмо ве оти шао је у Зве чан и у та мо шњој то пи о ни ци снимио У ср цу Ко сме та (1954), филм о бор би за ис пу ње ње пла на, са свим у ду ху та да шњих соц ре а ли стич ких ре фера та и „брат ствоје дин ство“ агит ки. То је, ме ђу тим, тек по че так на ше при че. Овај филм Штрп цу ни је да вао мира пу них де сет го ди на. Аутен тич на ат мос фе ра бор бе за еман ци па ци ју и афир ма ци ју Ко со ва и Ме то хи је, на фо ну

су мор не сли ке за о ста ло сти, пред ра су да и же ље љу ди да се ис ко бе ља ју из ја да и чеме ра, из там ног ви ла је та осуђе ног на бе ду и на си ље, ни је му да ла ми ра. Пе чал ко јим је оди са ла сли ка Га зи ме ста на у 1946. го ди ни, не из ве сност и по ти сну ти страх ву кли су га на Ко со во ње го вог вре ме на, већ охла ђе но од удар нич ких илу зи ја и упу ће но на твр ду

ре ал ност. Је ли се ишта про ме ни ло? Шта је би ло од громо гла сних па ро ла, шта од још јед ном, мо жда по след њи пут, ожи вље них на да?

Су дар са ствар но шћу

У ме ђу вре ме ну, ус пео је да у свом ма тич ном „Ду навфил му“ оства ри кон цепт до ку мен тар ног фил ма у ду ху пр вих на че ла умет нич ког до ку мен тар ца Ро бер та Фла ерти ја и Џо на Грир со на „(1) До ку мен тар ни филм мо ра да са вла да сво ју гра ђу на ли цу ме ста и да се при сно упо зна са њом да би мо гао да је сре ди и ор га ни зу је. . . (2) Ви фото гра фи ше те ства ран жи вот. . . али да је те и ње го во тума че ње3“. Увек на ли цу ме ста и ка ко сам ка же „пуп ча ном врп цом ве зан за ствар ност“, под ре ђен мит ској сна зи реа ли стич ког при зо ра из ко га це ла умет ност фил ма цр пи сво ју глав ну сна гу, из бру шен у бес крај ним ди ску си ја ма са срод ним ду ша ма у „Ду на ву“ Шка на том и Па вло ви ћем и на ро чи то пр вим на шим пр вим пра вим филм ским крити ча ром по сле ра та, та да шњим spi ri tus re gen som ку ће у Ру звел то вој, Виц ком Рас по ром, Штр бац је жу део за поврат ком, ко ји је вре ме ном до би јао мит ске ди мен зи је.

Не где кра јем 1962. за пи сао је у бе ле жни цу, ко ја ће прера сти у на црт, а за тим сце на рио за бу ду ћи ду го ме тра жни филм: “... Пр во ро ђе на иде ја – да се по сле де сет го ди на вра тим у Зве чан и крат ко ме тра жно са гле дам наста ле

3 Džon Grir son, Pr va na če la do ku men tar nog fil ma, u Te o ri ja fil ma (Du šan Sto ja no vić, ur), No lit, Be o grad, 1978, 306.

Јад и бе да зе мље пре ла ма ју се ту у хи ља ду си вомр ких то но ва јед ног го то во аути стич ног све та; јед не ре а ли стич ке сим фо ни је про па сти. „Ср би ја је све ћа ко ја до го ре ва“ мо гло се про чи та ти у овој отво ре ној ме та фо ри, ко ја се ни је кри ла ис под паро ла и ар ми ра них фа са да свог вре ме на и ко ја је би ла суб вер зив на у оној ме ри у ко јој ни ко ви ше ни је био у ста њу да јој оспо ри ду бо ко умет нич ко на дах ну ће, срод но сли кар ству Ми ће По по ви ћа или ли те ра ту ри Дра го сла ва Ми ха и ло ви ћа



про ме не, у ди рект ном су да ру са ода бра ним си ту а ција ма из Ср ца Ко сме та – при ли ком пре гле да по ме ну тих фил мо ва учи ни ла се ја сно те сном и јед но стра ном. По каза ло се да рас по ла жем са 500–600 ме та ра це ло ви тог и ефи ка сног, ла ко гле дљи вог и жи во твот ног филм ског мате ри ја ла, на те ме љу ко га је за и ста по жељ но на пра ви ти се ри о зан, ду бљи и зна чај ни ји за хват. Ду го ме тра жни филм спе ци фич ног ти па, сти ла и на ме ре1. . . ” (под ву као БЗ).

Раз ми шља ње га је ву кло да ље од Зве ча на, у при зо ре и жи ве сли ке на за сло ну под све сти, све оно што је видео и до жи вео на тлу Ср би је у те шким по сле рат ним годи на ма, ка да су – по ко зна ко ји пут! – Ср би по но во приста ли да свој ски за лег ну за дру го га, за туђe интересe и обе ћа ња од па пи ра. Са још бол ним се ћа њем на међу соб но уби ја ње и ис тре бљи ва ње у ра ту, на ста ви ли су да се са мо у би ја ју у удар нич ком ра ду: је дан је умро од пре ве ли ких на по ра, пао под ва го нет; се ља каударни ка уби ла јек ти ка; дру ги се про пио и за вр шио у јенде ку; тре ћи, ено га, у ин валид ским ко ли ци ма, још се ву че по ми тин зи ма. Пи ју ко сму ко ви и бо ду се но же вима. Френ га у Кра ји ни ха ра, не пре ста је. Ру са ље још па да ју на Ду хо ве. У се лу ни јед на си ја ли ца ни је оста ла жи ва. Шта је до би ла Ср би ја сво јом по след њом илу зи јом? У ду гим но ћи ма ви део је Штр бац ки ше сво је зе мље, кал и пе чал. И на по ле ђи ни по следње стра не сце на ри ја оп цр тао Ср би ју, ка ко је он ви део и до жи вео: ан тро по ге о гра фи ју сво је сту ди је про ме на.

Ан тро по ге о гра фи ја, ка ко јој са мо име ка же, утвр ђива ње је ве зе из ме ђу тла и чо ве ко вог све та. У ан тро по ге ограф ском си сте му Јо ва на Цви ји ћа, ко ји се сма тра пр вим у Ср ба, дру га глав на тач ка ба ви се ис тра жи ва њем психич ких осо би на ста нов ни штва у кон тек сту дру штве них про ме на. Ни шта дру го ни је тра жио ни Ми лен ко Штр бац не го да сво јом ка ме ром уви ђа со ци јал не и пси хо ло шке про ме не чо ве ка у вре ме ну и про сто ру са вре ме не му Ср би је. То је би ла срж и су шти на ње го вог пред у зе ћа. И као што је Цви јић још 1902. пре по ру чи вао и зах те вао нацрт, план, про стор новре мен ски оквир ис тра жи ва ња2, та ко је и Штр бац ис по ставио не ки свој на црт, план, ре ги стар ло ка ци ја, љу ди и по ја ва (ру ко ва ње, на пример), ко је је из ван ред но по зна вао. Али Ми лен ко Штр бац ни је био на уч ник, ан тро по ге о граф, фо кло рист, ет ноп си хо лог, иако је много чи тао и од на у ке учио. Он је био филм ски умет ник, као Фла ер ти пре дан ег зи стен ци о нал ном при зо ру свако днев не бор бе за оп ста нак, пр вој и нај ва жни јој ан тропо ло шкој те ми.

1 Из ру ко пи са M. Štr bac, Sce na rio za du go me tra žni do ku men tar ni film Kiše zemlje moje, 1962, у по се ду проф. Ан ђел ке Сли јеп че вићШтр бац, ко јој аутор ду гу је ве ли ку за хвал ност за тек сто ве и фо то гра фи је.

2 Јо ван Цви јић, Ан тро по ге о граф ски про бле ми Бал кан ског по лу о стрва, На се ља срп ских зе ма ља 1, Глас СКА 65, Бе о град, 1903.

И филм ски ме тод му је био ја сан, по сту пак фла ер тијев ски. Виц ко би ре као му шки, исти нит, ако тре ба и суров. „Лич но сам мак си мал но за ин те ре со ван за оства рење јед ног ве ћег, истин ског фил ма од кр ви ме са“ пи сао је Виц ку и ко ле ги ју му „Ду на ва“. „Твр до ве ру јем да предло же на иде ја но си ве о ма при ма мљи ве усло ве за ориги на лан, мо де ран и зрео за хват. При се ћам се опа ске изве сног филм ског ре жи се ра, по том из ви ђач ког ге не ра ла: ’Ту сам упо знао на род ко ји сам до тад знао по чу ве њу“

По спра то ви ма, али и по дру ми ма,а на ро чи то те ме љи ма

„Чи сто ре че но“ на ста вља Штр бац „ја же лим да се вра тим ме ђу љу де са ко ји ма сам се не ка да срео, да их се при се тим уз по моћ сре ђе них и об је ди ње них филм

ских до ку ме на та и да им се, са до зре лим ис ку ством и по што ва њем, сна жно и озбиљ но за гле дам у очи. . . Да се пу ним ср цем и рази гра ном ка ме ром освр нем по зно ја вом гра ди ли шту на ше жи вот не ку ће, по спра то ви ма, али и по дру

ми ма, а на ро чи то те ме љи ма, мал те ри са ним пра вом крвљу и тру до ви ма. . . У овом тре нут ку и на иде ји пуп ком ве за ној за го ли жи вот из ко га ни че, ми слим да ни је најне оп ход ни је из ну ђи ва ти ко нач ну дра ма тур шку до сет ку ко ја ће јој обез бе ди ти ори ги нал ну тен зи ју, ка дру да издр жи пред ви ђе ну ме тра жу и око 2000 ме та ра ду гу радо зна лост гле да о ца, спо соб ну да обез бе ди са жи ма ју ћи од бир ста рих и но вих еле ме на та и устро ја ва ње са држа ја у уз бу дљи ву це ли ну. . . Же лим, ре ци мо, у овај филм да ин ве сти рам и ра ни ју крат ко ме тра жну иде ју о ки ша ма зе мље мо је и љу ди ма, по дру мо ви ма, по љи ма и ра ди лишти ма ко ји мо ра ју да ки сну без по зе и ки шо бра на. . . (Та вој ска) пред во ђе на, као лајт мо ти вом, лив цем из ви со ке пе ћи (Ср це Ко сме та) ко ји је ка сни је упао у вре ло оло во, остао ма ло хром на јед ну но гу, па ма ло хра мље и шкрипи док иде, али иде до бро и људ ски на пре ду је. . . Ни је ли се ком би на ци ја мр твих и жи вих го то во на мет ну ла као

ши ро ка фи нал на се квенца – до бро би де ло ва ло да ти хим тру ба ма као ус пра вимо у став мир но све те старе спо ме ни ке, по стро ји мо их чак крај пу та (има та кав груп ни у јед ном пре де лу)

па као на ве ли кој и нео бич ној смо три по ред њих, симул та но и ин то ни ра но лив че вим ко ра ком, раз ви је мо ка дро ве жи вих у ши ро ком на сту пу без по зе, а са пу но пра ве људ ске сна ге и упор но сти3. . . ”.

Фи на ле у рит му хра ма ња и ин ва лид ских ко ли ца, сукоб и су дар са ствар но шћу par ex cel len ce, пре тво рио се у ме то ни ми ју о вре ме ну и љу ди ма, на ста лу на ап сур ду сиро вог при зо ра, упра во она ко ка ко су зах те ва ли Фла ерти, Ба зен и Виц ко. По пра шња вом ма ка да му мар ши рала

3 На истом ме сту.

Епо ха је зби ља на дла ну. По пр ви пут у нас до кумен та рац је ис пу стио крик, а он да про го во рио из вор ним, до та да не зна ним филм ским је зи ком. „Чуд ни, не у о би ча је ни и иш ча ше ни об ли ци не посред ног чул ног жи во та пред ста вља ју не ис црп но бла го за филм ску по е зи ју ове вр сте“ пи сао је, пово дом Ки ша зе мље мо је мла ди Жи во јин Па вло вић

Мо же се ре ћи да се из Штрп че вог кри тич ког ре а лизма си вих то но ва и гу сте фак ту ре ро ди ла чи та ва по е ти ка на шег аутор ског фил ма. Сма трам одав но да су мно ге ства ра лач ке по е ти ке глав них ње го вих пред став ни ка и на ста ле ис под Штрп че вог ко жња ка



је це ла Ср би ја гу ра јући ас фалт на ко ли ца, пред во ђе на кља стим и бо га љи ма. Не, ни је се Штрп ца ти цао хаше ков ски цр ни ху мор, кад Швејк 1914. у инва лид ским ко ли ци ма ма ше шта ком и ви че „На Бе о град! На Бе оград!“. Ов де се ви де ла ду бо ко ра ње на зе мља и на род. Ни ка кав „црни та лас“ ни је ин спири сао на шег ауотра, иако је до та квог, ако је ика да по сто јао, био са мо је дан ко рак. Доцни је је тек на то ме засно ва на це ла јед на но ва есте ти ка, на звана есте ти ком отворе не ме та фо ре, још и аутор ском и нај ду же опи си ва на у члан цима Сло бо да на Но вако ви ћа.

Епо ха на дла ну

Филм Ки ше зе мље мо је био је, да кле, шок за пу бли ку и кри ти ку. Ка да је Штрп че ва мапа ду ше ожи ве ла на екра ну, на Фе сти ва лу крат ко ме тра жног и до ку мен тар ног филма у Бе о гра ду, у марту 1964, сви су би ли ег зал ти ра ни: до били смо филм на шег вре ме на, филм епо хе. Гран при. Бу ји ца слика ствар но сти сли ла се са екра на и по плину ла пре ко из во ра фил ма. Та да шња публи ка ни кри ти ка или ни су мо гле или ни су хте ле да их ви де. Ни сам Штр бац ни је инси сти рао на сво јој по след њој ме та фо ри о мр твим ју на ци ма ко ји, као ту га и опоме на уста ју и по строја ва ју се.

Да нас тре ба гледа ти Ки ше зе мље моје.

Тек се у објек ти ву на шег време на, кроз из о штре ну дистан цу мо же от кри ва ти Штрпче ва остав шти на. Шта да нас пле ни из по ра ове ствар носне тек сту ре? Ла нац ко ји нажа лост, ни је био пре ки нут. Јад и бе да зе мље пре ла ма ју се ту у хи ља ду си во мр ких тоно ва јед ног го то во аути стичног све та; јед не ре а ли стич ке сим фо ни је про па сти. „Ср би ја је све ћа ко ја до го ре ва“ могло се про чи та ти у овој отворе ној ме та фо ри, ко ја се ни је кри ла ис под па ро ла и ар мира них фа са да свог вре ме на и ко ја је би ла суб вер зив на у оној ме ри у ко јој ни ко ви ше ни је био у ста њу да јој оспори ду бо ко умет нич ко на дахну ће, срод но сли кар ству Миће По по ви ћа или ли те ра ту ри Дра го сла ва Ми ха и ло ви ћа. Кон ден за ци ја ре а ли стич ке пред ста ве ствар но сти би ла је та ква да се ме та фо рич ност спон та но ства ра ла кроз сукце си ју пред ста ва, кроз огоље ну, истин ску сли ку, што кроз све усе ке рад ње те че, ис ти че, го то во лип ти у бол ну ме та фо ру о јед ној обо га љеној и уру ше ној зе мљи. Епо ха је зби ља на дла ну. По пр ви пут у нас до ку мен та рац је ис пу стио крик, а он да прого во рио из вор ним, до та да не зна ним филм ским је зи ком. „Чуд ни, не у о би ча је ни и ишча ше ни об ли ци не по сред ног чул ног жи во та пред ста вља ју не ис црп но бла го за филм ску по е зи ју ове вр сте“ пи сао је, по во дом Ки ша зе мље мо је мла ди Жи во јин Па вло вић.

Ути цај овог фил ма на цело куп ну срп ску и не са мо срп ску ки не ма то гра фи ју био је не мер љив. У до ку мен тарном фил му, Штр бац се по јавио као аутор par ex cel len ce и ако има ме ста син таг ми аутор ски филм, био пр ви на по чет ку овог лан ца ко ји није био по ки дан и ко ји но си пло до ве до да на шњег да на. Мо же се ре ћи да се из Штрпче вог кри тич ког ре а ли зма си вих то но ва и гу сте фак ту ре

„Чи сто ре че но“ на ста вља Ми лен ко Штр бац „ја же лим да се вра тим ме ђу љу де са ко ји ма сам се не ка да срео, да их се при се тим уз по моћ сре ђених и об је ди ње них филм ских до ку ме на та и да им се, са до зре лим ис ку ством и по што ва њем, сна жно и озбиљ но за гле дам у очи... Да се пу ним ср цем и раз и гра ном ка ме ром освр нем по зно јавом гра ди ли шту на ше жи вот не ку ће, по спра тови ма, али и по дру ми ма, а на ро чи то те ме љи ма, мал те ри са ним пра вом кр вљу и тру до ви ма“

■Факсимил рукописа сценарија за филм Кише земље моје редитеља Миленка Штрпца, 1962. године

■„Географија филма Кише земље моје”: цртеж Миленка Штрпца на полеђини последње страницесценарија из 1963

■„Кинематографија у кожњаку”: сниматељ Симон Рацковић и редитељ журнала Миленко Штрбац, 1947.



ро ди ла чи та ва по е ти ка на шег аутор ског фил ма. Сматрам одав но да су мно ге ства ра лач ке по е ти ке глав них ње го вих пред став ни ка и на ста ле ис под Штрп че вог кожња ка.

Штрп че ве Ки ше зе мље мо је и дру ги до ку ме на тр ни фил мо ви пред ста вља ју ства ра лач ку син те зу ис ку ста ва Бе о град ске шко ле до ку мен тар ног фил ма, ко ја се по свету про чу ла сре ди ном ше зде се тих го ди на про шлог века. То су, из ме ђу оста лог: ор ке стра ци ја жи вих од ли ва ка зби ље, от кри ве ни мо за ик исти не, круп ни план као дина мич на кон стан та, ду ги ка дар као за ме на за ла жљиви рез. . . Ства ра ла штво Пу ри ше, Шка на те, Па вло ви ћа, Ги ли ћа, Јо ви ће ви ћа, Јо ва но ви ћа, Или ћа и ни за мла ђих ауто ра по кре нуо је из вор ни дух до ку мен тар ца, овапло ћен у Штрп че вом сти лу.

Има у све му ово ме мно го сим би ли ке. Би ло је то откри ће у по зна том не по зна тог и у ви дљи вом не ви дљивог. Ту су се спле ли кон ци јед не ве ли ке ме то ни ми је, у ко јој ле жи ем бри он сти ла, дав но пре по знат и ду бо ко про жи вљен у ср цу Ко сме та. ■

■„Филм на локомотиви”: сниматељ Бранко Марјановић, редитељ Миленко Штрбац и асистент ЈованНецић, 1947.

■Редитељ Мики Стаменковић и сниматељ Љубе Петковски на снимању филма Како умрети, 1972.


С а свим нео че ки ва но за на ше но ве кул тур не прили ке, али и про кла мо ва ну но ву иде о ло ги ју живо та, у вре ме за хук та лих ха шких оп ту жни ца и

да ни ма хор ског над ме та ња у осу ди Вој ске Ју го сла ви је, ње них ко ман да на та и при пад ни ка, по ја вљу је се је дан филм, на ово го ди шњем Фе сти ва лу крат ког ме тра у Бео гра ду, го то во сти дљи во, као у стра ху, од дру гог, али и од са мог се бе, ко ји, на јед ном, све вра ћа на „ста ро“: враћа на ста ро го вор о „чој ству и ју на штву“ срп ске вој ске и срп ске рат нич ке све сти. И да ствар бу де чуд ни ја та кав филм би ва на гра ђен првом на гра дом, Гран при јем фе сти ва ла, од лу ком којом чла но ви фе сти вал ског жи ри ја на и ла зе на оди јум вла да ју ћих, но воста рих, кул турпро па га то ра, бива ју про гла ше ни за конзер ва тив це ста ро став ног уку са1. Реч је о до ку ментар ном фил му Воз, ре ди теља Го ра на Ко сти ћа, у произ вод њи Вој ног филм ског пред у зе ћа „За ста ва филм“ из Бе о гра да.

Чи ме овај филм јед носта ван у из ра зу и по ступку по бу ђу је па жњу? Пре све га сво јим етич ким садр жа јем за сно ва ним на ар хе тип ским прет по ставка ма срп ске вој нич ке воље, од ва жно сти и ча сти. Али ови ме он упу ћу је и на јед но ду бље есте тич ко пита ње: у ка квом су од но су умет ност и мит ска свест, по том умет ност и иде о ло ги ја? Јер филм о ко јем је реч, Воз, упра во и је сте ди со нан тан те ку ћем трен ду у на шој ки не ма то гра фи ји, за по че том ра них де ве де се тих, од мах по из би ја њу ра то ва на овим на шим про сто ри ма, ти ме што сто ји го то во уса мљен (уз по не ки рет ки из у зе так) на спрам јед не го то во једно ум но об ли ко ва не филм ске сли ке ствар но сти у ко јој се срп ски бо рац, офи цир и вој ник, из по след њих рато ва, при ка зу је пре те жно као не ко ко ра ту је без дру

1 Жи ри ово го ди шњег (2002. год. ), Фе сти ва ла до ку мен тар ног и кратко ме тра жног фил ма у Бе о гра ду, ра дио је у са ста ву: Бо ро Дра шко вић (пред сед ник), Бо жи дар Зе че вић, Пе тар Ла ло вић, Пре драг Ве ли но вић и Пре драг То до ро вић (чла но ви).

ге ну жде и иде а ла до за рад од бра не и под при ти ском сво је не ка кве мит ске про шло сти. Као та кав тај бо рац, на рав но, у кон тек сту ова квог при сту пу ми ту и ми толо шкој све сти, по де фи ни ци ји, је сте за о ста ли, без паме ти, ре тро град ни, не про све ће ни Бал ка нац, ко ји, ако ни је оче вид ни он да за си гур но је сте по тен ци јал ни злочи нац, за то га тре ба на ци ви ли за циј ском, исто риј ском, а ако је мо гу ће и фи зич ком пла ну ели ми ни са ти. Ја сно је да се ту не ра ди ни о ка квој „по е ти ци цр ни ла“, „црном фил му“, „цр ном ре ла и за му“ и слич ним умет нич ким

кон цеп ци ја ма дав но већ ви ђе ним и ап сол ви ра ним у свет ској, па и до ма ћој ки не ма то гра фи ји, ни ти могу ћој умет нич кој кри ти ци дру штве не ствар но сти, у пи та њу је је дан на мет ну ти, псе у доумет нич ки ок си морон, то јест иде о ло шкополи тич ки го вор ма ски ран еле мен ти ма естет ског. Нарав но, ни ко не мо же да твр ди да ме ђу Ср би ма у овим ра то ви ма ни је би ло и рат ни касу ма си шав ших, иди о та, уби ца и зло чи наца, као уоста лом што их би ло и ме ђу њи хо вим непри ја те љи ма, укљу чу ју ћи и та кве ко ји се бе на зи ва ју про све ће ним Евро пља нима, од но сно ци ви ли зо ваним Аме ри ка на ци ма, али јед но је о то ме го во ри ти као о не из бе жној чи ње ници ра та, ње го вој од врат ној

ствар но сти, а дру го по ку ша ва ти од то га ства ра ти то божње умет нич комит ске пред ста ве о ка рак те ру јед ног на ро да, што за пра во ни је ни шта дру го до вр ста спе цијал ног ра та про тив то га це лог на ро да. Ка да о то ме гово ри мо као о чи ње ни ци ра та ми по при ли ци ка зу је мо исти ну, али ка да по ку ша ва мо од то га да на чи ни мо тобо жњу естет ску пред ста ву – веч но ва жну – пре ла зи мо у до мен иде о ло шког го во ра, ко ји је по де фи ни ци ји лаж и ма ни пу ла ци ја у слу жби во ље за вла да њем и мо ћи.

Да нас је зна че ње пој ма мит те шко оме ђи ти. Ње го ва упо тре ба се из ли ла у мно ге обла сти го во ра. Ма да се ра ди о нај ста ри јем об ли ку дру штве не све сти из ко јег су се ка сни је из лу чи ли и сви дру ги (ре ли гиј ска, фи лозоф ска, на уч на, умет нич ка свест), упо тре ба овог појма

Кри те ри јум исти не ов де је ве ра у сми сао мо гу ће ег-зи стен ци је, а не го ли и су ри чи ње нич ни до каз ње-не еви ден ци је. У овом све тлу по сма тра но при ме ћу-је мо ка ко је филм Воз го то во у це ло сти са чи њен од мит ских кон стру ка та, ус пев ши ско ро у пот пу но сти да из бег не зам ке иде о ло шког, са мим тим и по ли-тич ког го во ра, што има ју ћи у ви ду те му и са др жа је ко ји ма се филм ба ви, ни је би ло ни ма ло ла ко.

Оно што у овим сли ка ма пле ни и што их чи ни от ка-че ним у из ра зу је сте из глед ли ца тих мла дих вој ни ка ко ја по сма тра мо на екра ну, ли ца ко ја су до не ве ро-ват но сти мир на, бла же на, и ка да ћу те, и ка да спа ва-ју, и ка да пе ва ју, и кад се сме ју, и ка да пла чу. Ма да, ти мла ди ћи, иду у рат. . . иду у су срет сво јој мо гу ћој фи зич кој смр ти, њи хо ва ли ца су ан ђе о ски чи ста, без гр ча и на пе то сти, нер во зе, не уз не ми ре на, ли ше-на би ло ка квих стра сти, же ља или хте ња, а ка мо ли стра ха, као да су за те че на у не ка квом емо ци о нал-ном ста ти ку му чи сте чо веч но сти, ко ја их из ста ња ово зе маљ ског, ег зи стен ци јал ног и про ла зног во ди ка не че му не бе ском, есен ци јал ном и не про ла зном.

Жар ко Дра го је вић

Об је ди ње ни у вре ме нуЈе ди но пре ко по ру ка Ко сов ског ми та да нас и мо же мо да раз у ме мо „не ра зум не“ ре-чи ју на ки ње фил ма Воз, упу ће не си ну док овај мар та ме се ца 1999. го ди не од ла зи у рат, у су срет и не из ве сност но вог Ко сов ског стра да ња: Бу ди до бар, си не, и слу шај! У то ме и је сте де ло твор на сна га и исти на сва ког ве ли ког ми та, ду хов но-ду шев ног кон-сти ту ен та јед ног на ро да: да нас об је ди ња ва и чу ва у Вре ме ну.


Обједињени у времену

че сто је би ва ла по грд на. Ра ци о нал на, про све ће на мисао обич но је под пој мом мит и мит ског ми шље ња под ра зу ме ва ла (и под ра зу ме ва) оно што је ње го ва споља шња љу шту ра, из ми шље ну, не и сти ни ту при чу са нествар ним са др жа јем, су про ста вља ју ћи јој исто риј ску, ра ци о нал нофи ло зоф ску или на уч ну исти ну. На рав но, у ду хов ном сми слу та кав став је био и остао бес плодан, јер су шти на ми та и кла сич ног мит ског ми шље ња не што је са свим дру го. Она се до кра ја ра ци о нал но не мо же раз от кри ти. Мит је јед на ин ту и тив на сли ка све та ко ја се из ди же из над ра ци о нал ног и ствар ног у те жњи да от кри је пр ву или по след њу исти ну све та и сми сао чо ве ко вог бив ства у ње му. Та сли ка ни је де љи ва на сво је са став не де ло ве ра ци о нал ног и ира ци о нал ног, ствар ног и не ствар ног, чул ног и нат чул ног, фи зич ког и ме та фи зич ког и њу је, као та кву, мо гу ће пој ми ти једи но ду шев ноду хов ном це ли ном би ћа. Због то га и мо же да се твр ди да је мит нај ва жни ји об лик ко лек тивне све сти јед ног на ро да (Ка си рер) и да је ми то ло ги ја јед ног на ро да све оно што га је учи ни ло од ре ђе ним

на ро дом (Ше линг), све до гром ке тврд ње (Ни че о ве) да сва ка кул ту ра без вла сти тог, аутох то ног ми та гу би сво ју здра ву, ства ра лач ку при род ну сна гу, и да не ма кул ту ре ко ја мо же оп ста ти без ми та. Сва ка ко ми то ве је мо гу ће и ру ши ти, али сва ко на си ље над њи ма скри ва опа сност ду хов ног рас та ка ња кул ту ре опа са не њи ме, са не пред ви ди вим по сле ди ца ма по мо рал ни и ду шевни жи вот на ро да из ко је се од ре ђе ни мит ис ко ре њу је. Не тре ба смет ну ти са ума да је бит на осо би на сва ког пра вог и ве ли ког ми та ње го ва мо рал ноду шев на сврхо ви тост. Је дан на род се ра ђа ро ђе њем сво јих ми то ва. Без ми та ство ри те ља ско ро да је не мо гу ћа ње го ва душев ноду хов на кон сти ту ци ја. Ис при чај ми ми то ве свога на ро да, па ћу ти ре ћи ко си!

Ла ич ку по мет њу у раз у ме ва њу и упо тре би пој мо ва мит и мит ског ми шље ња уне ла је, по ред оста лог, и но вове ков на по ја ва пој ма иде о ло ги је. Вр ло че сто, у мно гим дис кур си ма, да нас се о иде о ло шкој све сти го во ри као о мит ској. Са вре ме ним ми то ви ма се про гла ша ва ју те куће иде о ло шке пред ста ве и тво ре ви не у свим обла сти ма ми шље ња. По мет ња је до не кле и ра зу мљи ва су де ћи да при ро де мит ског и иде о ло шког ми шље ња има ју не чега за јед нич ког, али и оно га што их раз ли ку је као не бо и зе мљу. Пре све га са др жа ји мит ског ми шље ња су сакрал ни, а иде о ло шког про фа ни. Су шти на ми та је ве ра у не ку тран сцен дент ну ствар ност, иде о ло ги је увид у моћ не ког ми шље ња. Co gi to er go sum во де ће је на че ло иде оло га, на су прот то ме за ми то ло га ве ра је би ће. Ствар ност ми та је ко смо го ниј ска, иде о ло ги је исто риј ска. Про из води ми та су ко лек тив ни ар хе ти пи све сти, иде о ло ги је масов ни сте ре о ти пи. Оли че ње ми та је ве ра у не ки сми сао, иде о ло ги је во ља за мо ћи и вла да њем. Мит је ко смич ка исти на би ћа, иде о ло ги ја, ла жна, псе у до, пра зна или изма ни пу ли са на свест. На по слет ку, тра ју ћи ми то ви се граде и об ли ку ју, иде о ло ги је до тра ја ва ју и рас па да ју.

Умет ност је го вор сли чан мит ском, ма да не ово ме у пот пу но сти и ана ло ган. Оно што ове две го вор ноизра жај не фор ме чи ни ко ре ла тив ним пој мо ви ма је сте чи ње ни ца што обе свет сво јих пред ста ва и иде ја на стоје да чул но из ра зе. Јер док иде о лог сво је пред ста ве и иде је са мо са оп шта ва, ло гич ки из ла же и сим бо лич ки озна ча ва, си ту и ра у исто риј ско вре ме, умет ник на сто ји и да их из ра зи, про ник не у њи хов ме та је зич ки, ме та физич ки са мим тим и над и сто риј ски сми сао. Због ове своје окре ну то сти оно стра ном умет ност и је сте по глед на свет и осе ћа ње жи во та ко ји се про те жу пре ко гра ни ца ма те ри јал не ствар но сти у по тра зи за пр во бит ним Смислом све га по сто је ћег. Као та ква она је увек у не по средној ко ре спо ден ци ји са ми том и мит ским ми шље њем и са мим тим ан ти под до бу ра ци о на ли стич кома те ри јали стич ке про све ће но сти од но сно, да на шњем вре ме ну на у ке и тех ни ке. Сва но во ве ков на схва та ња о бес ко рисно сти умет но сти (Кант) или ње ном кра ју (Хе гел) као и еви дент на кри за умет нич ког ства ра ла штва у мо дер ном до бу, ње го ва дру штве на мар ги на ли за ци ја, из ви ру из ове не при ла го ђе но сти ар ха ич не струк ту ре умет нич ке све сти, но во вре ме ној све сти ма те ри ја ли стич ке опи јено сти и ин те лек ту ал нопој мов не до ми на ци је.

С дру ге стра не, ни је увек ла ко из бе ћи ба ласт идео ло шког го во ра уну тар не ке умет нич ке фор ме. Јер и

■Из филма Воз редитеља Горана Костића, 2002. године.

■Из филма Воз редитеља Горана Костића, добитника Гран прија Златна медаља Београд на фестивалу документарног и краткометражног филма у Београду 2002. године.



умет ност се обра ћа иде ја ма, али на по се бан на чин: тра га њем за њи хо вим сми слом. Очи та ва ње сми сла је ко нач на свр ха сва ког аутен тич ног умет нич ког садр жа ја, док циљ иде о ло шког је сте са мо очи та ва ње не ког ми шље ња. То ми шље ње, као та кво, мо же да буде тач но или не тач но, али не и исти ни то. Јер исти на под ра зу ме ва увек и ве ру у не ки сми сао и због то га је она иде о ло шком ми шље њу не до ступ на. То шта не ки филм ски аутор, на при мер, твр ди и ми сли о не че му, не ком про бле му жи во та или ствар но сти, са ста но вишта умет нич ког до жи вља ја са свим је не ва жно и небит но, па ма кар то би ли Го дар, Тар ков ски, Берг ман или Фе ли ни. За умет нич ку тач ку гле ди шта ва жна је и бит на њи хо ва ве ра у сми сао оно га што го во ре и о че му у сво јим фил мо ви ма ми сле и све до че, ду бина те ве ре је екви ва лент на сна зи њи хо вог умет ничког из ра за. Њи хо ва искре на ве ра је, да кле, њи хо во умет нич ко би ће, а не иде о ло шки став. На тај на чин, умет ник оно о че му го во ри уз но си из над исто риј ског вре ме на, и исти на ко ју по ку ша ва да от кри је и из ра зи по ста је над вре ме на исти на би ћа, па ма кар у то ме и не имао успе ха. Без ве ре, но си о ца сми сла и ме ста на ко јем оби та ва исти на, ње не тран це дент не ствар ности, чо век мо же би ти иде о лог, не чи ји или не че га, у крај њем мо жда и есте та, жон глер, али не и умет ник. Оту да има ги нар ни, фик тив ни, не ствар ни са др жа ји умет нич ких де ла ни су у би ти и не и сти ни ти, као што и обр ну то, ствар ни, фак то граф ски, исто риј ски са др жаји де ла ни су оба ве зно исти ни ти. Кри те ри јум исти не ов де је ве ра у сми сао мо гу ће ег зи стен ци је, а не го ли и су ри чи ње нич ни до каз ње не еви ден ци је.

У овом све тлу по сма тра но при ме ћу је мо ка ко је филм Воз го то во у це ло сти са чи њен од мит ских констру ка та, ус пев ши ско ро у пот пу но сти да из бег не замке иде о ло шког, са мим тим и по ли тич ког го во ра, што има ју ћи у ви ду те му и са др жа је ко ји ма се филм ба ви, ни је би ло ни ма ло ла ко.

О че му то и на ко ји на чин го во ри по ме ну то де ло?Да по но ви мо у пи та њу је до ку мен тар ни филм у нај

чи сти јем зна че њу ре чи. Ка ко нас оба ве шта ва ју љу ди из „За ста ве фил ма“ и по сту пак ње го ве ре а ли за ци је припа да сфе ри та ко зва ног чи стог до ку мен та ри зма. На и ме сни мље ни филм ски (ви део) ма те ри јал од ко јег је де ло са чи ње но на стао је ме то дом фак то граф ског за пи са. Вој ни сни ма тељ „За ста ва фил ма“, Мир ко Лу ка но вић, по слу жбе ној ду жно сти ка ме ром је про пра тио од ла зак, во зом, јед не вој не је ди ни це, тач ни је са мо јед не гру пе вој ни ка, ре дов ног са ста ва, на Ко со во, ноћ уочи по четка На то бом бар до ва ња Ср би је, 1999. го ди не1. Сни мљени ма те ри јал је ча мио у ар хи ву „За ста ве фил ма“, на по ли ца ма, све док га три го ди не по сле на стан ка ни је пре у зео ре ди тељ Го ран Ко стић, ин те ли гент но пре гледао, дао умет нич ку фор му и, ево, при ка зао.

1 Ма да у уво ду фил ма, ње го вој шпи ци, сто ји да је вре ме де ша ва ња „Ноћ уочи ра та“, по ка зи ва њу љу ди из „За ста ве фил ма“, ма те ри јал је сни мљен де вет на е стог мар та, да кле пет да на уочи ра та. Иако су ви шна, по мо ме ми шље њу, ова пре ам бу ла фил ма ни је про ме ни ла су шти ну до ку мен тарног ис ка за, ни ти ути ца ла на ње го ву аутен тич ност. Ре ди тељ ју је ве ро ватно уба цио у на ме ри да по ја ча драм ски на бој фил ма, за чи ме ни је имао по тре бу. Све је већ би ло ту, ис пу ње но и дра мом и сми слом.

Шта је то све мит ско, да кле, над вре ме но и над и сто ријско, у ово ме фил му? Пре све га, то су те ме Во за и Ко со ва.

Сли ка во за се у кул ту ри мо дер ног до ба, по себ но у до ме ну по ет ског ства ра ња, из ди же у уни вер зал ну, митску ме та фо ру прак се чо ве ко вог кре та ња, ње го вог путо ва ња кроз про стор и вре ме; пу то ва ња ко јим он (човек), нај пре, са гле да ва и са вла да ва про сто ре фи зич ке ре ал но сти све та ко ји га окру жу је, а по том и вре ме сво га тра ја ња у то ме све ту. Кон сти ту ци ја пој ма вре ме у овој сли ци ве о ма је бит на. Јер по јам вре ме на се сти че са мо у од но су пре ма фе но ме ну кре та ња и мо гућ но сти њего вог чул ног опа жа ња. А све се на ово ме све ту кре ће, пу ту је, по чев од кре та ња че сти ца у ато ми ма до кре тања не бе ских те ла. И не ма увре ме ња ва ња жи во та би ћа и ства ри без ис ку ства опа жа ња њи хо вог кре та ња. Он да ка да се за у ста ве у сво ме кре та њу, у чул ном сми слу би ћа и ства ри не ста ју, на пу шта ју хо ри зонт ре ал ног вре ме на и по ста ју без вре ме ни, веч ни. У на ро ду уме да се ка же за не ког ка да умре, да се ро дио, што ни је ни шта дру го до ин ту и тив но озна ча ва ње без вре ме ног и веч ног. Веч ност је оту да има ги нар но вре ме, тре ну так у ко јем свет ни ти сто ји ни ти се кре ће, ап со лут на ки не тич ка ну ла, трај но ми ро ва ње, над вре ме. Оту да су сли ке во за и пу то ва ња ту да из ра зе укуп но би ће Уни вер зу ма, су де ћи да по дефи ни ци ји апер цеп ци ја вре ме на под ра зу ме ва пер цеп цију кре та ња, а кре та ње по сто ја ње про сто ра кроз ко ји се кре ће. Али, сво јим зна че њем ова сли ка до ба цу је и да ље: по ста вља пи та ње Сми сла чо ве ко вог по сто ја ња у том и та квом Уни вер зу му. Чим се ус по ста ви Веч ност ја вља се и Сми сао. Дру гим ре чи ма, Сли ка пу то ва ња – то је јед на ве ли ка по ет скомит ска пред ста ва на ше ва зда шње упита но сти ко смо, шта смо и ку да иде мо? Сли ка ко ја ни је но ва и ко ја се по на вља, не у јед ној ми то ло ги ји све та, и не у јед ном умет нич ком ис ка зу, мно гих на ро да. Ра ди се, да кле, о древ ном ко лек тив ном ар хе ти пу ко ји кад год зазву чи у на шем ду ху от кри ва у ње му во љу за сми слом, а во ља за сми слом ни је дру го до осве до че ње при су ства у чо ве ку во ље за по сто ја њем.

Та ко нас сли ке, ка дро ви, пу то ва ња гру пе вој ни ка Војске Ју го сла ви је у фил му Воз, њи хо во од ла же ње у рат,

■„Буди добар сине”: из филма Воз редитеља Горана Костића, 2002


Обједињени у времену

мада из ра зи те у сво јој до ку мен тар ној фак ту ри, кон кретном озна ча ва њу јед не си ту а ци је ов де и са да, јед ног на шег исто риј ског тре нут ка, сво јом чи стом, све де ном ви зу а лиза ци јом и фи ном рит мич ком ка ден цом, уво де у ауру митског, тран сцен ди ра ју ћи оно што је по је ди нач но, са да шње и исто риј ско, уоп ште, без вре ме но и над и сто риј ско. Оно што у овим сли ка ма пле ни и што их чи ни от ка че ним у из ра зу је сте из глед ли ца тих мла дих вој ни ка ко ја по сматра мо на екра ну, ли ца ко ја су до не ве ро ват но сти мирна, бла же на, и ка да ћу те, и ка да спа ва ју, и ка да пе ва ју, и кад се сме ју, и ка да пла чу. Ма да, ти мла ди ћи, иду у рат, у су срет не че му што је по при ро ди ства ри „де струк ци ја и ха ос“, „страх и дрх та ње“, „бу ка и бес“, ‘’крв, зној и су зе“, „јад и бол“, на по слет ку, иду у су срет сво јој мо гу ћој физич кој смр ти, њи хо ва ли ца су ан ђе о ски чи ста, без гр ча и на пе то сти, нер во зе, не уз не ми ре на, ли ше на би ло ка квих стра сти, же ља или хте ња, а ка мо ли стра ха, као да су за тече на у не ка квом емо ци о нал ном ста ти ку му чи сте чо вечно сти, ко ја их из ста ња ово зе маљ ског, ег зи стен ци јал ног и про ла зног во ди ка не че му не бе ском, есен ци јал ном и не про ла зном. Док их гле да те не мо же те а да не по ми слите: Бо же, зна ју ли они ку да ће? Да ли је њи хов бла же ни мир мо жда по сле ди ца њи хо вог не зна ња о то ме ку да иду и шта их че ка, а њи хо во не зна ње грех оних ко ји су учи нили да они то не зна ју? Али на ша при зем на, ци вил на упита ност, ре кло би се у том тре нут ку мо жда и ку ка вич ка, бр зо би ва раз ве ја на са екра на ка да нам је дан од мла ди ћа, вој ни ка, као да по га ђа на ше (по)гре шне ми сли, ве дро, али и пре кор но, са оп шта ва: „Иде мо на Ко со во, па шта?“ На тај на чин ди рект но нас упу ћу ју ћи на иш чи та ва ње дру ге теме, око сни це фил ма, дру гог ми та, Ко сов ског.

Ко сов ски мит је сре ди шњи мит срп ске кул ту ре. Камен ме ђаш на шег ду шев ноду хов ног уз ра ста ња кроз ве ко ве. По ми шље њу Вла ди ми ра Двор ни ко ви ћа „нај карак тер ни ји ет ноп си хо ло шки до ку мент свих Ју го сло вена“, до ку мент са ко јим срп ски на род, је ди ни са ових јужно сло вен ских про сто ра, ула зи у свет ску ре ли ги о зну исто ри ју1. Ма да ре ли ги о зног по ре кла и нај пре у функ

1 Вла ди мир Двор ни ко вић, Бор ба иде ја, Слу жбе ни лист СРЈ, 1995. ,

ци ји ре ли ги о зног жи во та на ро да у роп ству, овај мит је пре ко ра чио гра ни це ре ли гиј ског тран сфор ми шу ћи се у кул тур ну иде ју од су штин ског зна ча ја за на ци о налну свест и мо рал но би ћа срп ског на ро да. Упра во то пре ко ра че ње гра ни ца ре ли гиј ског и из ли ва ње у светов но и исто риј ско учи ни ло је да овај мит ка сни је на иђе на не ра зу ме ва ње мно гих ин тер пре та то ра, по себ но стра на ца, а у нај но ви је вре ме и са мог на шег на ро да, тач ни је де ла ње го ве ин те ли ген ци је. Упра во су ми ну ли ра то ви и на ши по ра зи у њи ма по слу жи ли овој ла ич кој све сти, у су шти ни нео бра зо ва ној, са мим тим и не култур ној, да се са ви ше не го три јум фал ним ци ни змом нару га и „Све том кне зу Ла за ру“, и ње го вом „цар ству небе ском“, и „ко сов ском за ве ту“, и „ви дов дан ској осве ти“ и на род ној по е зи ји, су вом зла ту на ше кул ту ре, ко ја све то спо ми ње и пам ти, и мно го че му дру гом. За то мо жда ни је на од мет че шће по на вља ти да Ко сов ски мит ни је ни ка да био, а ни је то ни да нас, не кро фи лиј ска ода смрти и по ги би ји, сла вље ње по ра за, још ма ње рат нич ки по клич Ср ба, не го да је то срп ска нaционална Хри стија да (син таг ма Двор ни ко ви ће ва). Не ма ни шта у сли ци то га ми та а што ни је пре сли ка но из је ван ђе о ске сли ке стра да ња Хри сто вог. „Ко сов ска ве че ра“, по след ња вече ра пред бит ку кне за Ла за ра са срп ском вла сте лом ко ја је кре ну ла у бој, шта је дру го не го наш на род ни пре пев и по и сто ве ће ње стра дал нич ко са Хри сто вом „Тај ном ве че ром“ (Last sup per – По след ња ве че ра каже се на За па ду), ње го вог по след њег су сре та са апосто ли ма пред сво је за то че ње и ка сни је стра да ње. Ко је Вук Бран ко вић у тој при чи до Ју да Иска ри от ски. Конач но ко је пр ви про по вед ник иде је о „не бе ском царству“? Ни је ваљ да то цар Ла зар. Ве ра у иде ју вас кр се ња и од ла зак у „цар ство не бе ско“ је сте кру на ре ли ги о зног жи во та сва ког хри шћа ни на. То што је на род ни ге ни је при пи сао кне зу Ла за ру од лу ку да је уме сто зе маљског цар ства иза брао не бе ско ни је би ло ни шта дру го до по зив по ро бље ном на ро ду да се не од рек не ве ре сво јих ота ца и сво га ду хов но га би ћа, ма ко ли ка це на то ме би ла. „Био је то култ смр ти – у име жи во та, вели Двор ни ко вић, из ди гао га је не све сно сам на род, за ко ји је ка та стро фа сво јом по тре сном ду би ном по ста ла ре ли ги о зним до жи вља јем (. . . ) Се ћај се смр ти да се диг неш у је дан ви ши и пу ни ји жи вот! Смрт је под стрек жи во та. Тек она да је – у сна зи кон тра ста – вред ност и сми сао жи во ту. То је по зи тив на функ ци ја смр ти и њеног кул та. Жи вот је пу ни ји, ја чи и ду бљи, уоп ште и је сте по то ме жи вот што по сто ји – смрт. 2“ Ру ски ми сли лац Ни ко лај Да ни лев ски из во ри ште Ко сов ског ми та ви ди у срп ском на род ном се ћа њу на је дан ствар ни исто ријски до га ђај пре су дан по суд би ну Ви зан ти је и ис точног хри шћан ства, Фло рен тин ски са бор3, ко ји су Па па

стр. 84.

2 Ибид. стр. 84

3 Го ди не 1439. грч ко све штен ство и ви зан тиј ски им пе ра тор Јо ван Пале о лог са гла си ли су се на уни ју с ка то лич ком цр квом (та ко зва на Флорен тин ска уни ја), на да ју ћи се да ће до би ти по моћ од За пад не Евро пе у бор би про тив Ту ра ка. Услов је био да пра во сла вље при хва ти дог ме ка то ли ци зма. По сле не ко ли ко го ди на Је ру са лим ски са бор пра во славне цр кве је про клео Фло рен тин ску уни ју.

■Из филма Воз у производњи Војнофилмског центра „Застава филм”, снимио Мирко Лукановић, 2002.



и Запад на Евро па са зва ли не би ли на вод но по мо гли Ви зан ти ји пред на је здом Ту ра ка, али под јед ним условом да се она од рек не сво је ду хов не иде о ло ги је, одно сно пра во слав не дог ма ти ке. Ви зан ти ја је то од би ла ра ди је при ста ју ћи на „по ли тич ку смрт и све ужа се варвар ске на је зде не го на из да ју ве ре1“. По ми шље њу Дани лев ског срп ско еп ско пре да ње о Ко сов ском бо ју и од лу ка ца ра Ла за ра да се „при во ли цар ству не бе ском“ уме сто зе маљ ском је сте сим бо лич ка ду хов на тран спози ци ја овог исто риј ског до га ђа ја. Ова ко струк ту ри ран Ко сов ски мит је учи нио да се Ср би у ду гим ве ко ви ма ро бо ва ња под Тур ци ма одр же у ве ри, али ка ко до бро при ме ћу је Вла де та Је ро тић, то им ни је по мо гло да не бу ду ра ја2. И то је већ но во пи та ње. Упра во ме сто где се ре ли ги о зни са др жај ми та пре ли ва у све тов ни, опште на ци о нал ни. Јер по јам сло бо де уоп ште, ши ри је од пој ма ре ли ги о зних сло бо да. Да би се би ло сло бо дан, не би ти ра ја, по треб но је би ло по вра ти ти сво ју др жа ву. И дру гим сре да стви ма осим очу ва њем ве ре. И ту се у на род ном пре да њу мит о очу ва њу ве ре пре лио или укр стио са ми том о жа лу за из гу бље ним цар ством, то јест др жа вом, и веч ном че жњом за ње ном об но вом, као ве ли ком ме та фо ром са ња не сло бо де. Али тај више ве ков ни ва пај срп ског на ро да да бу де сло бо дан, ту по ет ску ме та фо ру сво је људ ско сти, да на шњи не при јате љи Ср ба на зи ва ју Про гра мом за срп ски др жав ни им пе ри ја ли зам. O tem po ra, o mo res!

Да се вра ти мо на шем фил му. Оме ђен са два ве ли ка мит ска кон струк та, ми том о веч ном пу то ва њу у по трази за Сми слом и ми том о Сми слу ко сов ског стра да ња, ко ји се успе шно су сти чу у ње го вој струк ту ри, филм Воз по ет ски спрет но на ди ла зи исто риј ски тре ну так у ко јем се рад ња фил ма од ви ја, за тва ра ју ћи се бе на тај на чин, сво ју фор му, из ну тра, од мо гу ћег упли ва идео ло шких, па и по ли тич ких ко до ва. И то је оно што га чи ни са јед не стра не це ло ви тим умет нич ким де лом, над вре ме ним, а с дру ге, шти ти од на ср та ја са вре ме них за точ ни ка бес кру пу ло зне во ље за мо ћи, вла да њем и ма ни пу ла ци јом.

Ме ђу тим, ни је то све што мо же да се ви ди и ис ку си у овом фил му. Оно нај фа сци нант ни је и нај за чуд ни је у ду хов ном сми слу че ка нас на ње го вом кра ју, фи нал ној сце ни. Не што што у по ет скомит ском по гле ду овај филм уце ли њу је, а у идеј ном уве ра ва у исти ну и исти ни тост при ка за ног. Ево крат ког опи са то га фи на ла: Воз за у стављен, усред но ћи, у јед ној про вин ци ској ста ни ци, сабла сно пу стој; на про зо ру јед но га ва го на сто ји вој ник и раз го ва ра са сво ји ма, оцем, мај ком, се стра ма, мо жда су пру гом и још не ким ро ђа ци ма, њих не ко ли ко окупље них под про зо ром ва го на, иза шлих ваљ да у су срет во зу, да ви де, у про ла зу, мах ну и по здра ве си на вој ника. Раз го вор је тих, дис кре тан, је два чу јан, сва ко дне ван, али и све чан. Воз кре ће. Ро ди те љи, ма шу ћи иду, тр че за во зом, ко ји убр за ва, упу ћу ју ћи си ну по след ње ре чи по здра ва, опро шта ја. И док се из мра ка чу ју ре кло би

1 Ни ко лај Ј. Да ни лев ски, Ру си ја и Евро па, Слу жбе ни лист СРЈ, Бе о град, 1994. , стр. 225.

2 Вла де та Је ро тић, Је дан пси хо те ра пе ут раз ми шља о до га ђа ји ма на Ко со ву, у ча со пи су THE O RIA, Бе о град, бр. 3–4, 1987. , стр. 60.

се у та квој си ту а ци ји оче ки ва не оче ве ре чи, упу ће не не са мо си ну, не го и ње го вим дру го ви ма: „Чу вај те главе!“, до тле мај ка из го ва ра ре чи, ко је, чи ни се, не би могли да се се те До сто јев ски, Тол стој и Че хов за јед но. Не би мо гао то да учи ни ни Бо ра Стан ко вић. „Сре ћан пут!“, ве ли мај ка си ну, нај пре, а он да до да је, и по на вља: „Бу ди до бар, си не, и слу шај! Ср це мај ки но!“.

„Бу ди до бар, си не, и слу шај!“, по след ње су ре чи ко ја је има ла јед на мај ка да упу ти си ну пред ње гов од ла зак у рат. Ве ли чан стве но. Чи је су то ре чи? У тре нут ку, ра цио нал нопро све ти тељ ски дух мо же да се упи та: да ли је та же на би ла све сна оно га шта го во ри? Да ли је уоп ште зна ла ку да тај воз иде? Шта све мо же да јој се до го ди си ну? Где је ту ра зум? Где ло ги ка? Схва та ли син те ре чи? Да ли му је ика да пре то га док га је уз га ја ла го во ри ла о то ме шта зна чи би ти до бар у ра ту, и слу ша ти, да би он са да мо гао те по у ке и да се др жи? И за и ста шта зна чи би ти до бар у ра ту? Зна ли ко? Да ли то зна чи не пу ца ти, док на те бе пу ца ју, не уби ти, док те уби ја ју. Шта зна чи – слу ша ти у ра ту? И ко га слу ша ти? Да ли слу ша ти, по ви нова ти се сва кој на ред би, ко ман ди, без по го во ра, па и оној нај го рој, нај не ра зум ни јој? Или ре ћи не ћу, и та ко оста ти ра зу ман, а не по слу шан? Ко нач но, шта је то ра зум но у рату, а шта ни је? Има ли ра зум ног ра та? До и ста, шта је то мај ка по ру чи ва ла си ну, до ви ку ју ћи му, „Бу ди до бар, сине! И слу шај!?” Ко је та же на, што та ко збо ри?

На ве де не ре чи чи ни ду бо ким, али и по тре сним, пре све га, си ту а ци ја у ко јој су из го во ре не. Оне ни су обичне за то што ни су ра ци о нал не. А ни су ра ци о нал не због то га што је њи хо во из во ри ште ме та је зич ко, ар хе типско, мит ско. Оне су не све сни из раз би ћа, од раз ње го ве уну тар ње ду шев не кон сти ту ци је. У пи та њу је, нај пре, ар хе тип мај чин ске љу ба ви. Сва ка пра ва мај ка же ли да јој де те „од ко лев ке па до гро ба“, бу де до бро и по слушно, у сва ком по гле ду. И то му стал но по на вља, док га уз га ја, а уз га ја га док је жи ва. Сва ки мај чин по глед упу ћен де те ту, сва ка реч, сва ка ми сао или по љу бац, оди шу том же љом. Али ове ре чи ов де из ра жа ва ју и не што по себ но, ви ше: обе ло да њу ју мо рал но ли ца једног на ро да. У ко ме то на ро ду још мај ке ис пра ћа ју сво је си но ве у рат ре чи ма: „Бу ди те до бри и слу шај те!?” Ко су то же не, што та ко збо ре? Да ли са мо Срп ки ње, или их има и у дру гим на ро ди ма, не знам. Али да то ни су и не мо гу да бу ду мај ке рат них зло чи на ца, ви ше је него из ве сно. О то ме нам го во ри и ту исти ну са оп шта ва овај филм. На ви ше не го увер љив на чин. Све је све то и че сти то би ло / И ми ло ме Бо гу при сту пач но, за вр шни је из ве штај на род ног ге ни ја о то ку и ис хо ду на шег Косов ског от по ра и стра да ња од пре ше сто го ди на. Не са мо да би нам о то ме пре нео исти ну, не го оста вио и за вет. Да бор ба за сло бо ду са мо та ква и мо же да бу де, све та и че сти та. Дру га чи ја не ма Сми сла. Је ди но та ко пре ко по ру ка Ко сов ског ми та да нас и мо же мо да разу ме мо „не ра зум не“ ре чи ју на ки ње фил ма Воз, упу ће не си ну док овај мар та ме се ца 1999. го ди не од ла зи у рат, у су срет и не из ве сност но вог Ко сов ског стра да ња: „Бу ди до бар, си не, и слу шај!“. У то ме и је сте де ло твор на сна га и исти на сва ког ве ли ког ми та, ду хов ноду шев ног консти ту ен та јед ног на ро да: да нас об је ди ња ва и чу ва у Вре ме ну.■ (2002)

Прави и лажни пријатељи



П о сма тра ју ћи у це ло сти про гра ме Па ли ћа 2008. , мо гу се до ста ја сно из дво ји ти три са др жај нокре а тив на опре де ље ња: отво ре но по ли тич ки

ан га жо ва ни фил мо ви, дру штве но ан га жо ва ни и ко нач но, пре вас ход но есте тич ки ан га жо ва на де ла. Ово на рав но не зна чи да се на ве де не ка те го ри је уза јам но ис кљу чу ју, оне се, на про тив, пре пли ћу; ипак, ова ква ка те го ри за ција мо же се услов но на пра ви ти с об зи ром на при мар но опре де ље ње. Но ви изра ел ски и но ви ма ђар ски филм по ну ди ли су та ко пре све га по ли тич ке или по ли тич косо ци јал не фил мо ве, ко ји се на рав но ис ти чу и ква ли те том ре жи је, глу ме и слич но, док се у про гра му Мла ди аутори Евро пе, у ко ме су до ми ни ра ли крат ки екс пе ри мен тални, ани ми ра ни, и крат ки игра ни фил мо ви, иако је би ло и по ет ских ду го ме тра жних, ан га жман ауто ра огле дао пре све га у тра га њу за ал тер на тив ним је зи ком фил ма, из бо ру ви ше хер ме тич них те ма и из ра зи тој сти ли за ци ји. Ово је мо жда био и умет нич ки нај и за зов ни ји про грам, и ште та је што га ни је би ло ла ко пра ти ти због из ве сних пре клапа ња про јек ци ја и чи ње ни це да се ове го ди не глав ни про грам, због ки шног вре ме на, од ви јао у Су бо ти ци.

Пра ви и ла жни при ја те љи15. ме ђу на род ни фе сти вал европ ског фил ма, Па лић, 19–25. ју ли 2008.

Фе сти вал је уго стио око 150 го сти ју из зе мље и ино стран ства и при ка зао укуп но 82 крат ко ме тра жна, аними ра на, до ку мен тар на и игра на фил ма, укљу чу ју ћи и ре тро спек ти ве ово го ди шњих ла у ре а та Се лек тор Ни ки тин је за ју би лар но из да ње Фе сти ва ла иза брао је дан лајт мо тив ко ји по ве зу је све так ми чар ске филмо ве: мо тив „про на ла же ња пра вих и ла жних при ја те ља, љу ба ви и по ро дич них ве за“

Фестивали

■Валцер са Баширом редитеља Пола Фиролингера, 2008.

■Лимуново дрво редитеља Ерана Риклиса, 2008.


Фестивали

Рат ни филм на ани ми ра ни на чин:Вал цер са Ба ши ром

По бед нич ко оства ре ње, Вал цер са Ба ши ром, је дан од ово го ди шњих кан ских фа во ри та, го во ри о рат ном ма сакру у Са бри и Ша ти ли 1982. то ком пр вог ра та у Ли ба ну, ко ји су из вр ши ли Фа лан ги сти, хри шћан ска ми ли ци ја, уз по др шку та да шњег ми ни стра од бра не Ари е ла Ша рона. За са мо три да на уби је но је и ма са кри ра но око три хи ља де ци ви ла, же на и де це, као од го вор на уби ство пред сед ни ка Ба ши ра Џе ма и ла. Овај до га ђај остао је једна од по ти сну тих на ци о нал них тра у ма Изра е ла ца, али и са мог ре ди те ља, ко ји је одав но пла ни рао да га об ра ди у фор ми ани ми ра ног фил ма.

Вал цер са Ба ши ром при па да из у зет но рет ком жанру ани ми ра ног до ку мен тар ног фил ма, ко ји се пр ви пут ја вља 1918. го ди не, ка да је дан од пр вих филм ских анима то ра, Винд зор Ме кеј, сни ма 12ми нут ни цр та ни филм По та па ње Лу зи та ни је. Ова под вр ста жан ра ко ри шће на је за еду ка ци ју и као илу стро ва ни ра диодо ку мен та рац, док је сло же ни ји и лич ни ји об лик до би ла у де лу свог глав ног пред став ни ка да нас, По ла Фир лин ге ра. Као и у Фир лин ге ро вој ауто би о гра фи ји Пре ма се ћа њу и још неким фил мо ви ма, и у Вал це ру са Ба ши ром ко ри шће на је тех ни ка ани ми ра них ин тер вјуа, овог пу та ком би но ва на са се ри јом над ре ал них сли ка на си ља. На са мом кра ју Вал це ра ви ди се, ме ђу тим, ори ги нал ни ар хив ски ма тери јал са при зо ри ма опла ки ва ња мр твих то ком ма са кра, у ко ме упла ка не же не про сто на ср ћу на ка ме ру. По речи ма глав них ани ма то ра Та ла Га до на и Га ли Едел ба ум, ко ји су по се ти ли Па лић, ре ди тељ је ову сли ку до дао како би гле да о ца вра тио у ре ал ност зло чи на, јер би ина че чи тав филм де ло вао су ви ше над ре ал но, као мрач на фанта зи ја. Мо ти ва ци ја за ова кав филм не до ла зи, по на шем ми шље њу, са мо из раз ло га умет нич ког екс пе ри мен та или лич ног тра га ња. Она све до чи о за си ће њу сли ка ма на си ља и при зо ри ма пат њи дру гих, ка ко код гле да ла ца та ко и код ства ра ла ца. Ужа си се лак ше под но се уко лико се при ка жу цр те жом, сти ли зо ва ном сли ком, а ова кав при ступ ну ди и ве ћу сло бо ду у кри ти ци рат ног на си ља. При ме ри по бу не про тив рат них зло чи на или, пак, те рора то та ли тар них ре жи ма, оства ре ни у умет нич кој форми ани ма ци је, укљу чу ју и ја пан ски ани ми ра ни до ку мента рац Пи ка Дон из 1978. о по сле ди ца ма ба ца ња атом ске бом бе на Хи ро ши му 6. ав гу ста 1945, као и цр та ну одисе ју иран ске ти неј џер ке, од де тињ ства то ком ислам ске ре во лу ци је до бек ства на За пад, за сно ва ну на стри пу о жи во ту ре ди тељ ке Мар јан Са тра пи, фран цу ски Пер се полис из 2007, ко ји је имао огро ман ме ђу на род ни успех.

Ре ди тељ Ари Фол ман је, да кле, глав ни по кре тач и про ду цент овог про јек та, ко ји је зах те вао ком пли ко ва ну ани ма ци о ну тех ни ку и су сре те са број ним све до ци ма, ње го вим рат ним дру го ви ма. Филм по чи ње ис по ве шћу јед ног ве те ра на, Ари је вог дру га, ко ји му у ка фи ћу са општа ва свој ко шмар, у ко ме га ју ри 26 по бе сне лих па са ко је су мо ра ли да уби ју при ли ком јед не вој не ак ци је за вре ме пр вог ли бан ског ра та. Ари са ужа сом от кри ва да се не се ћа ни че га из тог пе ри о да свог жи во та, и кре ће у по тра гу за де ло ви ма свог се ћа ња кон так ти ра ју ћи старе дру го ве ши ром све та. Основ ни ква ли тет фил ма је сте

ње го ва ду бо ка пси хо ло шка ин тро спек ци ја и њој при лаго ђен ри там, ко ја по сти же хип но тич ки ква ли тет у дивноје зи вим сце на ма ноћ ног ку па ња ко је се по на вља ју, у ко ји ма Ари и ње го ви са бор ци на ги из ла зе из во де на пла жи Беј ру та, док се над гра дом рас пр ска ва ва тро мет. Ари, чи је је пот пу ни је се ћа ње на до га ђај за мр ло у своје вр сној емо тив ној ам не зи ји, оп сед нут је мо рал ном диле мом: да ли је мо гу ће да је и сам уче ство вао у том крва вом ма са кру? Са да сре до веч ни све до ци, ме ђу њи ма и ко ман дант ње го ве је ди ни це, ну де раз ли чи те вер зи је до га ђа ја. Ари на кра ју до ла зи до за кључ ка да је у то ме био са мо па сив ни по сма трач, али не и уче сник. Из у зетан цр теж арт ди рек то ра Да ви да По лон ског, па жљи во во ђен ри там, сно ли ка ат мос фе ра фил ма, ком би но ва на са при зо ри ма обе сно сти и за ба ве мла дих вој ни ка, као и кре а тив на и ра зно вр сна упо тре ба му зи ке, чи не овај антират ни филм и вр хун ским умет нич ким оства ре њем.

Још је дан по ли тич ки филм из Изра е ла, ди рект ни је по ле ми чан не го што је то прет ход ни слу чај је сте Ли муно во др во (Изра ел/Не мач ка/Фран цу ска, 2008. ), при каза но на отва ра њу Фе сти ва ла. Ре ди тељ и косце на ри ста Еран Ри клис од лу чу је се за ис пр ва ко мич ну си ту а ци ју, ко ја по при ма озбиљ не то но ве: ку ћа изра ел ског ми нистра од бра не из гра ђе на је на са мој гра ни ци са Па ле стином, и гле да у воћ њак са ли му но вим др ве ћем ко ји је од оца на сле ди ла Сал ма Зи дан. Слу жба обез бе ђе ња захте ва да се др ве ће по се че, јер пред ста вља без бед но сни ри зик. Ми ни стар то одо бра ва, али Сал ма, уз по др шку мла дог адво ка та Зи ја да кре ће у прав ну бор бу за сво ја ста бла и сти же до Вр хов ног су да. Цео слу чај до спе ва у ме ди је, на но се ћи ште ту угле ду ми ни стра, а суд пре суђу је да се ста бла скра те на 30цм, али да се не иш чу пају из ко ре на. Сал ма оста је са ма на сво јој зе мљи. По ред то га што кри тич ки го во ри о ре пре си ји изра ел ског поли тич ког си сте ма над па ле стин ским на ро дом – рад ња фил ма од ви ја се то ком из град ње се па ра ци о ног зи да ка Па ле сти ни – филм је и ус пе ла ме та фо ра гло ба ли за ције, а ба ви се и жен ским пи та њем. Тех но крат ска еки па Ми ни стар ства од бра не гра ди осма трач ни це, ста вља че лич не огра де, ин ста ли ра ка ме ре, снај пе ри сте и сва рас по ло жи ва сред ства кон тро ле и над зи ра ња. На спрам ње на ла зи се скром на ју на ки ња са сво јом по ро дич ном исто ри јом, тра ди ци о нал ним на чи ном жи во та у скла ду са при ро дом („др ве ћу је по треб на љу бав и по себ на нега’’, об ја шња ва ста ри рад ник, Сел мин је ди ни по моћ ник, на су ду), лич ним осе ћа њи ма пре ма пре ми ну лом оцу који јој је оста вио у ама нет ли му но ва ста бла ста ра пре ко 50 го ди на, и ко нач но соп стве ним по но сом. Ње на стара ку ћа и зе мља су шта је су прот ност мо дер ној, лук сузној и тех нич ки опре мље ној ку ћи ми ни стра. Еко ном ска и тех но ло шка гло ба ли за ци ја, да кле, ру ши пред со бом све што је ин тим но и лич но, тра ди ци ју, ста ри ну, оби ча је, при ро ду, у свр хе без лич ног „на прет ка“, по ста ју ћи ти ме и про цес уни ште ња по сто је ће кул ту ре. Ма те ри ја ли стички свет ефект но је пред ста вљен при зо ри ма опре ма ња ми ни стар ске ку ће, у ко ју рад ни ци све вре ме до но се но ви на ме штај и ску пе ства ри. Су коб око др ве ћа, ко ји по ста је прав ни и ме диј ски рат, огле да се кроз не ре а лизо ва ни од нос две же не, Сал ме и ми ни стро ве су пру ге, ко ја са овом очај нич ки же ли да ус по ста ви ко му ни ка цију,



ула зе ћи на кра ју уз прат њу обез бе ђе ња у њен по сед. Ко му ни ка ци ја, ме ђу тим, из о ста је. Кроз пор трет су пру ге филм да је ле ви чар скофе ми ни стич ку кри ти ку бур жо аског бра ка, у ко ме же на при ста је на дру штве ни по ре дак мо ћи по др жа ва ју ћи му жа и др же ћи се соп стве ног комо ди те та, чак и ка да има до бре на ме ре. Аутор, ме ђу тим, при сту па по зи ци ји обе же не са раз у ме ва њем, по ка зу јући це ну ко ју бо га та бе ла же на у та квом од но су мо ра да пла ти, оста ју ћи и са ма под ре ђе на. Од врат на сце на за баве на све ча ном отва ра њу ку ће, у ко је је су пру га уло жила сву сво ју енер ги ју, кул ми ни ра вул гар ним му зич ким на сту пом мла де се кре та ри це из ми ни стро вог ка би не та, ко ји им пли ци ра тај ну ве зу. Це ло дру штво по сле зва ничног то на на по чет ку пре пу шта се овом рас пу сном звуку (по пут на шег попфол ка), али за ба ву пре ки да од јек гра на ти ра ња са гра ни це. И по ло жај же не у. тра ди ци онал ном дру штву из ло жен је кри ти ци, Сал му по се ћу је ста ре ши на, при ја тељ ње ног по кој ног му жа, и на ла же јој да рас ки не сва ку ве зу са мла дим адво ка том, те да до живот но оста не удо ви ца (у том тре нут ку Сал ма је то већ де сет го ди на). Ри гид ност па ле стин ске за јед ни це по ка зује и ње го ва на по ме на да, иако су Сал ми за др ве ће пону ди ли ком пен за ци ју, она исту не сме да при ми, јер „ми њи хов но вац не при ма мо“. Та ко су обе же не за ро бље не по ли тич ким од лу ка ма сво јих му шких су на род ни ка. Оне ипак на ла зе из лаз, су пру га ми ни стра у сме лој из ја ви за штам пу у ко јој се со ли да ри ше са Сал мом, ко ја је истовре ме но осве та за му же вље во не вер ство, али и ње но искре но ми шље ње, а Сал ма у де ли мич ној по бе ди на суду. Она се ра ста је од Зи ја да, ко ји се же ни кћер ком па лестин ског ми ни стра. Та ко се и по ли тич ка игра и ин ди ви

ду ал ни от пор на ста вља ју. У су сре ту са ова квим фил мом мо же мо се са мо за пи та ти ко ли ко ће вре ме на про ћи док са да шња срп ска ки не ма то гра фи ја не про го во ри сту дио зни је и кри тич ни је о слич ним про бле ми ма на шег друштва, ко ји оста ју та буте ма.

По ли тич ки и дру штве но све стан био је и Но ви мађар ски филм, ко ји је, пре ма ре чи ма се лек то ра Ши фли ша, по ну дио филм ско ли це ма ђар ске ствар но сти, од го ворна и умет нич ка ме ри ла да тог вре ме на, ме ста и дру штвене си ту а ци је. Жан ров ски ра зно вр стан, по кри ва ју ћи ди ја па зон од гро те ске (Та блон), три ле ра (Овер најт), акци је и кри ми на ли стич ког фил ма (Шмр ка ње, Осми дан у не де љи) до ро ман се (Ло ра) и ко ме ди је (Аван ту ри сти), по ве зу ју ћи при том ре ди те ље раз ли чи тих ге не ра ци ја, ак ту ел ни ма ђар ски филм у овом из бо ру оста је не по коле бљи во уте ме љен у ре ал но сти при чом и сти лом и из узет но со ци јал но од го во ран. Осми дан у не де љи ис ку сне ре ди тељ ке Ју дит Елек при ка зу је стам бе ну ма фи ју ко ја пу тем пре ва ре пљач ка пле ме ни ту и на ив ну про фе сорку ба ле та, не ка да шњу при ма до ну Ха ну Сен дрој, ко ја у све му то ме оста је лич ност од ин те гри те та, у из у зет ном из во ђе њу глу ми це Ма је Ко мо ров ске. Шмр ка ње, младог ре ди те ља Ери ка Но ва ка, ин те ре сан тан је при мер европ ског жа нрфил ма ис при ча ног ре а ли стич ним је зиком, у ко ме и у нај је зи ви јим сце на ма ра ња ва ња и убиства филм оста је чвр сто ве зан за ре ал ност и ток при че и не под ле же фе ти ши зму сли ке и успо ра ва њу рад ње ра ди ви зу ел них ефе ка та, до ми нант ном по ступ ку у савре ме ном хо ли вуд ском фил му. При ка зу ју ћи за во дљи вости жи во та у кри ми на лу, ко ји ма под ле же глав ни ју нак, као што су по вр шни и ла ко до ступ ни сек су ал ни од но си,

■Краљ пинг понга 2008.


Фестивали

лук суз и кон зу ми ра ње дро ге и ску пих пи ћа, филм за држа ва из у зет но оштар кри тич ки став пре ма овом, увек у крај њем ис хо ду не пра вед ном и тра гич ном, сти лу живо та. Згу сну то и те мељ но ре жи ран, у ком би на ци ји класич не кри мипри че и емо тив но ин тен зив них сце на блиских са вре ме ној умет нич кој ин тро спек ци ји, Шмр ка ње је зре ло и им пре сив но оства ре ње. У дру гим про гра ми ма при ка за но је још три ма ђар ска фил ма: за па же но Ис кино пу то ва ње Ча бе Бо ло ка, до ку мен та ри стич ка дра ма о ужа сном стра да њу си ро ма шне де це за сно ва на на истини том слу ча ју де вој чи це ко ју су ауто ри усво ји ли по сле сни ма ња фил ма, де чи ји ани ми ра ни на уч нофан та стич ни филм Егон и Ден ци Ада ма Ма ђа ра и Спо ро огле да ло Игора и Ива на Бу ха ро ва у про гра му Мла ди ауто ри Евро пе. Ван кон ку рен ци је при ка за на је и срп скома ђар ска копро дук ци ја Пе шча ник Са бол ча Тол на ја из 2007.

Де ца и ро ди те љи:Европ ска по ро дич на ме ло дра ма

Се лек тор Ни ки тин је, пре ма соп стве ним ре чи ма, одлу чио да за ју би лар но из да ње Фе сти ва ла иза бе ре је дан лајт мо тив ко ји би по ве зао све так ми чар ске фил мо ве: од лу чио се за мо тив „про на ла же ња пра вих и ла жних при ја те ља, љу ба ви и по ро дич них ве за“. Ве ћи ну филмо ва у так ми чар ској се лек ци ји сто га обе ле жа ва из рази то ме ло драм ски оквир, у ко ји се не укла па ју је ди но ди рект но по ли тич ки ан га жо ва ни изра ел ски фил мо ви Ли му но во др во и Вал цер са Ба ши ром. До ми на ци ја по родич не ме ло дра ме до ве ла је до из ве сне јед но стра но сти и мо но то но сти глав не се лек ци је, чи ни се да је ра ни јих го ди на овај из бор био раз у ђе ни ји те је би ло и ви ше умет нич ки за ни мљи ви јих фил мо ва. Али она нам је за то пру жи ла ду бо ки увид у јед ну зна чај ну те му и њен акту ел ни трет ман у европ ском фил му. Као и прет ход них го ди на, фил мо ви у так ми чар ском про гра му ни су увек би ли иза бра ни пре ма кри те ри ју му умет нич ке ино ва ције, већ је у њи хо вом из бо ру ва жно ме сто у вред но ва њу за у зе ла со ци јал на ком по нен та. Ова од ли ка так ми чар ске се лек ци је на ла зи се у функ ци ји опре де ље ња Фе сти ва ла ка ис кљу чи во европ ској ки не ма то гра фи ји, што под ра зуме ва и по ли тич ке и кул тур не им пе ра ти ве ЕУ и зе ма ља кан ди дат ки ња. Ме ђу њи ма су то ле ран ци ја, со ци јал на по ли ти ка, кул тур ни иден ти тет, по ро ди ца, али и про блеми оту ђе ња, фру стра ци ја и кон фли ка та, од ме ђу др жавних до при ват них, скри ве них.

У так ми чар ској се лек ци ји из дво ји ло се не ко ли ко фор мал ностил ски ве о ма ино ва тив них оства ре ња, као што су Сед мо не бо, дра ма о ерот ској љу ба ви дво је стари јих љу ди сни мље на на ту ра ли стич ки, сло бод ним поте зи ма ка ме ре и без кла сич ног сце на ри ја, бај ко ви та Ру сал ка и ани ми ра ни филм до ку мен тар норат ног жанра (!) Вал цер са Ба ши ром. Цр ни лед, ко про дук ци ја Финске и Не мач ке и швед ски Краљ пингпон га по сти гли су, пак, ин тен зив ни ме ло драм ски па тос, док је бу гар ско оства ре ње Свет је ве ли ки и спа се ње је иза угла Сте фана Ко ман да ре ва, са Ми ки јем Ма ној ло ви ћем у јед ној од глав них уло га, успе шно ре ак ту е ли зо ва ло фор му лу „балкан ског фил ма“ ком би на ци јом по ро дич ног сен ти мен тали зма, фи ног ху мо ра, тра гич них исто риј ских окол но сти

и актуел не дру штве не кри ти ке. Нај у пе ча тљи ви је по родич не ме ло дра ме ово го ди шњег про гра ма раз ма тра ју ак ту ел не про бле ме европ ског ин ди ви ду а ли зма и ста ња по ро ди це, по го ђе не пре све га дис функ ци јом му шкар ца ко ји не успе ва да од го во ри на за да те уло ге оца по ро дице и по слов но успе шног чо ве ка (Краљ пингпон га, Бу ги, Цр ни лед), а од мах за тим и дис функ ци јом же не ко ја на то ре а гу је па сив но шћу, са мо за ва ра ва њем и емо тив ном за ви сно шћу, те они за јед но про из во де пси хо ло шки неста бил но по том ство (Краљ пингпон га, Ру сал ка). Ре чи јуна ки ње фил ма Цр ни лед (Фин ска/Не мач ка 2007. ), Са ре, упу ће не са мој се би: „Ти си па те тич на бур жуј ка, сред ње кла се, оп сед ну та со бом и сек су ал но фру стри ра на“, као да опи су ју ве ћи ну ју на ка ових фил мо ва. Са из у зет ком Бу ги ја и још пар фил мо ва мо дер не фор ме, по ме ну ти фил мо ви углав ном ко ри сте раз ра ђе ни је зик филм ског ре а ли зма, иду ћи у из ра зу све до гро теск не „ми тел клас“ ме ло дра ме (Цр ни лед).

Фил мом Бу ги ре ди тељ Ра ду Мун те ан (Бес, Хар ти ја ће би ти пла ва) на ста вља ак ту ел ну шко лу постсо ци ја листич ког ру мун ског фил ма, чи ји ва жан део пред ста вља и ње гов опус, ко га ка рак те ри шу со ци јал норе а ли стичка ви зу ра и пре ци зна ре жи ја. Бу ги за по чи ње ре жиј ски ино ва тив но, нео бич но ду гим ка дром у сред њем пла ну на оба ли мо ра, у ко ме фи гу ри ра отац, бу ду ћа цен трал на фи гу ра фил ма, ко ји се обра ћа син чи ћу. На кон то га види мо и мај ку, ру мун ску глу ми цу у успо ну Ана ма ри ју Марин ку (глав на уло га у 4 ме се ца, 3 не де ље и 2 да на), а ти ме и по ро ди цу на оку пу. Бог дан на те ра си од ма ра ли шта сре ће сво је дру го ве из сред ње шко ле и са њи ма од ла зи у ноћ ни жи вот, на огром но не за до вољ ство су пру ге, ко ја би во ле ла да се на та ко крат ком од мо ру Бог дан по све ти њој и си ну. Про вод за вр ша ва опи ја њем и на из ме нич ним сек сом са истом про сти тут ком у спа ва ћој со би хо те ла у ко ме су дру га ри од се ли. Ве о ма ис тан ча но аутор до ча рава ста ња ју на ка, ње го ву по це па ност из ме ђу по ро дич не уло ге, за ко ју ни ка ко не мо же да за ра ди до вољ но па ра, им пли цит но ре че но, у но вим ка пи та ли стич ким усло вима (и ста ри су би ли да ле ко од до брих), ко ји као да стално из те уло ге ис кли зне, јер се у њој не осе ћа нај бо ље, и ис пра зног „мо мач ког“ жи во та. Спољ ни успех Бог да на као му шкар ца, ко ји има по сао, же ну и де те, и дру го на пу ту, кон тра сти ран је де пре си ји и при гу ше ном оча ју ње го вих дру го ва, ти пич них „гу бит ни ка“ ко ји не ма ју снаге да сту пе на жи вот ну сце ну и пре у зму уло ге ко је са мог Бог да на сте жу као те сна кра ва та. По за дин ска по ру ка фил ма је сте да со ци јал ни усло ви кре и ра ју ова кве „не успе ле’’ му шкар це, а је два до стиг ну ту мо дер ну „иде ал ну“ по ро ди цу гу ра ју ка рас па ду. Ре жи ја и ка ме ра по ка зу ју ду бо ко са о се ћа ње са ју на ци ма, али има ју раз у ме ва ња и за жен ску по зи ци ју, јер џан гри за вост су пру ге об ја шњава ју нео пре де ље ним, бр љи вим по на ша њем ње ног мужа, док си ту а ци ју мла дих про сти тут ки из бив шег СССРа ви де као кон ти ну и ра ну не пра вед ну суд би ну. Дир љи ва сце на у хо тел ској со би ис ти че се по себ ном ат мос фе ром и су ро вим при ка зом сек су ал не бе де про сеч них му шкара ца. Про блем фил ма у кре а тив ном сми слу је, ме ђу тим, у то ме што из бор ре ди те ља да из раз гра ди не са мо на драм ској при чи, већ и на спе ци фич ном ка дри ра њу и уокви ра ва њу сце на, у јед ном тре нут ку пре сах њу је и



оста вља нас без за по че тог фор мал ног окви ра, што умању је сна гу при че и оста вља је не до ре че ном.

Краљ пингпон га при ка зу је још јед ног оца по ро ди це ко ји се пра ви ва жан пред си но ви ма, из ми шља ју ћи да је ку пио но ву ку ћу и во зе ћи у пи ја ном ста њу. Овај мо дер но ре жи ран и од лич но сни мљен филм ком би на ци ја је дечи јег фил ма и по ро дич не ме ло дра ме, у ко јој се от кри ва мрач на тај на: очев нај љу ћи не при ја тељ за пра во је отац мла ђег си на, што мај ка по ве ра ва ста ри јем де ча ку Ри лету, глав ном ју на ку фил ма, ко ји као нај ста ри је де те сноси сву од го вор ност и те жи ну по ро дич них од но са ко ју не мо гу да по не су од ра сли. Као та кав, пре зрео и услед не до стат ка љу ба ви, де бео (по пут сво је мај ке), Ри ле је зло ста вљан у шко ли од дру ге де це, али је краљ сто ног те ни са. Ри ле је глас ра зу ма ко ји по ку ша ва да по мог не сво јим не зре лим ро ди те љи ма, а пси хо пат ска без об зирност мла ђег бра та, ко ју ни он не мо же да по бе ди, оста

је као кли ца без о се ћај но сти дру штва ко ја се, на жа лост, стал но об на вља. Цр ни лед, дру ги игра ни филм Пе три ја Ко тви це, ефект на је ме ло дра ма са еле мен ти ма три ле ра ре жи ра на и ви зу ел но об ли ко ва на у ре трости лу се дамде се тих (од ко сти ма и ен те ри је ра до те мељ ног, ста тичног ка дри ра ња). Ова кав стил при ме рен је сто га што су ју на ци дра ме сре до веч ни љу ди, брач ни пар без де це, ви со ког ста ту са али нео све шће них стра сти. Су пру га Са ра, це ње ни ги не ко лог, са зна је да је муж Лео ва ра са сту дент ки њом, те да му то ни је је ди на пре љу ба то ком го ди на. Во ђе на огром ном осве то љу би во шћу, она се упо зна је са до тич ном де вој ком, Ту ли, ина че ин струк торком џу доа, и по ста је ње на нај бо ља при ја те љи ца, кри јући свој пра ви иден ти тет. У је зи вом фи на лу Са ра је чак дро ги ра ка ко би се уве ри ла у ње ну труд но ћу са Ле ом. Ви дев ши у шта се упле ла, по вре ђе на и из не ве ре на од обо је су пру жни ка, Ту ли бе жи, али на кра ју фил ма ра ђа жен ско де те у Са ри ној кли ни ци. По ма ло кон зер ва ти ван

у при сту пу, Цр ни лед при ка зу је ира ци о нал ну бор бу же на око јед ног му шкар ца у на из глед род но рав но прав ном дру штву; ње гов пу ни ква ли тет ле жи пак у ду бљим слоје ви ма зна че ња, у кри ти ци ин ди ви ду а ли зма ко ји во ди у оту ђе ну уса мље ност ма те ри јал но за шти ће них сло је ва, као и у од лич ној глу ми и им пре сив ном из гле ду глу ми ца Outi Ma en pa ae (Са ра) и Rie Ka ta je (Ту ли).

Де би тант ско оства ре ње естон ске ре ди тељ ке Ка дри Кусар Маг нус, до бит ник на гра де за то ле ран ци ју ме ђу на род ног жи ри ја кри ти ке, пр ви је филм из Есто ни је ко ји се на шао у зва нич ној се лек ци ји Кан ског фе сти ва ла. Маг нус је ем па тична до ку дра ма, за сно ва на на исти ни том до га ђа ју о мла ди ћу ко ји је са 16 го ди на из вр шио са мо у би ство. Ка да је упо зна ла де ча ко вог оца, ко ји да нас има но ву по ро ди цу, и чу ла при чу о то ме ка ко ни је спре чио си на да се уби је, Ку сар је осе тила да о то ме мо ра да сни ми филм. Филм при ка зу је ми ље у ко ме жи ве си ро ма шни ји ста нов ни ци Евро пе, љу ди осу

ђе ни на ба вље ње гра ничним по сло ви ма, као што су пор но гра фи ја, про сти ту ција и ди ло ва ње дро ге услед сво је ма те ри јал не и, из ње про и за шле, емо тив не бе де. Из у зет но по тре сно филм ин ти ми стич ки сли ка морал ну и осе ћај ну ле тар ги ју ро ди те ља, ко ји на ви кли на гру бо сти не уме ју и не мо гу да пру же емо тив но уто чиште сво јој де ци. Док мај ка ор га ни зу је пор носни ма ња, а отац тран спор ту је стрипти зе те у Ру си ју, бо ле сни де чак за ми шља соп стве ну смрт. Ова иде ја уми ру је га и ка да од ра сте, јер све оста је по ста ром. Мла ђа се стра, све док ње го ве апа ти је, не успе ва да му по мог не. Он сто га два пу та по ку ша да се би оду зме жи вот. Отац га

узи ма код се бе, са мо да би га учи нио све до ком соп стве ног дро ги ра ња, гле да ња те ле визи је и сек са са пла ће ним ма ло лет ни ца ма. Лик оца ко ји је то ли ко апа ти чан да не ви ди шта ра ди соп стве ном де те ту, го то во је тра ги чан и ду го оста је у се ћа њу. Ње га игра сам отац де ча ка чи ја је суд би на би ла основ при че. Ку сар је иста кла да је оцу рад на фил му био не ка вр ста те ра пи је, и да ње гов слу чај до ка зу је да чо век мо же да се про ме ни. Тре ба ис та ћи из ван ред ну фо то гра фи ју Па ве ла Соб чи ка и глу му мла дог Мар та Ла и ска, ко ји је фил му дао лич ни пе чат. Филм укљу чу је и кри ти ку сек су ал ног роп ства же на у постсо ција ли стич ким зе мља ма, са ко ји ма у јед ној по е тич ној сце ни мла дић до жи вља ва пр ва ерот ска ис ку ства у че жњи за мајчин ском љу ба вљу. Ин те ре сант но је да је мај ка по кој ног деча ка ту жи ла аутор ку фил ма, ко ји се са да на ла зи под судским по ступ ком.

По ру ка Маг ну са, по ре чи ма аутор ке Ка дри Ку сар, гласи: Ко ни је во љен, не ће жи ве ти. Она је и за јед нич ки имени тељ ве ћи не фил мо ва на ово го ди шњем Па ли ћу.■

■Буги редитеља Раду Мунтеана, 2008.


Фестивали

In vivo


пи ше: Злат ко Па ко вић

С ло бод на зо на је фе сти вал ан га жо ва не по крет не сли ке ко ји сва ке го ди не све ви ше и ви ше пре раста у фо рум на ко јем се гле да о ци фил мо ва све ви

ше и бо ље осе ћа ју као са го вор ни ци у рас пра ви о ве о ма ва жним дру штве ним и по ли тич ким, мо рал ним и еко номским, гло бал ним и ло кал ним про бле ми ма о ко ји ма се уоби ча је но или ћу ти или еуфе ми стич ки го во ри. У слобод ној зо ни, то ком „Сло бод не зо не“, не прав де и зло де ла у све ту пре до ча ва ју се гле да о ци мауче сни ци ма у свом пре сном, до ку мен то ва ном ви ду, као аутен тич но зби ва ње ко је се на но во упри сут њу је на про јек ци ји те по сма тра чи по ста ју ту све до ци до га ђа ја, ту жи о ци по чи ни ла ца и право бра ни о ци жр та ва. Пред нас из ла зе и они ко јих ви ше не ма – ко ји су, по филм ском сни ма њу, уби је ни – и они ко ји су уби ја ли и ко ји ће тек уби ја ти и дру ги ма су ди ти непра вед но због не прав ди ко је су им са ми ма на не те пре и по сле ро ђе ња. Упо зна је мо их, и у се ћа њу нам оста ју као до бри знан ци ко је смо не кад и не где у жи во ту сре ли и с њи ма не што за јед но про жи ве ли, чи ни ли и рас пра вља ли.

Кад не ко од ор га ни за то ра по се ти о ци ма овог фе стива ла, на по чет ку, ка же: „До бро до шли у сло бод ну зо ну“, он да је то из раз и ла ске и оба ве зе ко ју на се бе пре у зима ју сви при сут ни.

При ка за ни фил мо ви, ов де ни су ва жни као фил мо ви, као спе ци фич но сред ство из о бра жа ва ња са умет ничким по тен ци ја лом, не го као ини ци ја тив ни до ку мен ти јед ног ста ња, рас по ло же ња, по ступ ка, ка рак те ра, рад ње или слу ча ја не где у све ту ко ји би ина че оста ли за бо равље ни. Хра бро шћу, ве шти ном и до бром во љом ауто ра, оно не ми ло – а ре ђе, са свим рет ко, и оно из у зет но мило – зби ва ње, по сту па ње или осе ћа ње оти ма се мра ку за бо ра ва и то је већ, са мо по се би, ема на ци ја прав де. На на ше очи, за тим, ус кр са ва оно што је про те кло да ле ко од на шег по гле да, са да у сно пу па мет них фо то на пројек то ва них на плат но.

На овом фе сти ва лу пре те жи то се при ка жу до кумен тар ни фил мо ви (пре ма игра ни ма, от при ли ке у одно су 3: 1, што је до бро, нео п ход но и усло вља ва ју ће да

In vi voФилм ски фе сти вал „Сло бод на зо на“, Бе о град, 7–12. но вем бар 2008.

■Енглески хирург редитеља Џефрија Смита, 2007.


Фестивали

би се ис пу нио сми сао ан га жо ва ња во ље гле да ла ца за дру штве но би ће, ем па ти ју и со ли дар ност. Јер, је ди но до ку мен тар ни фил мо ви, без ми ми кри је и ми ме зи са, аутен тич ност по сти жу не по сред но. Њи хов је сми сао до слов но те леви зиј ски, по пут од ло же ног ди рект ног пре но са. Они пру жа ју и они је су да ле ковид ност. До кумен тар ни фил мо ви су бит ни и кад ни су си не ма тич ни. Њи хо ва бит, као очи глед на ак ту е ли за ци ја по тен ци јално скри ве ног зби ва ња, је сте не дво сми сле на аутен тичност. Игра ни фил мо ви, уко ли ко ни су си не ма тич ни, губе сво ју су шти ну и свр ху, ма о че му го во ри ли и ма шта се тру ди ли да при ка жу. Док игра ни фил мо ви, ма шта при ка за ли, свој зна чај ду гу ју ис кљу чи во оно ме ка ко то при ка зу ју, до ку мен тар ни се од ли ку ју упра во оним што при ка зу ју, ма ка ко то, у фор мал ном сми слу, при ка зали – што не зна чи да се у свом из ра зу до ку мен тар ни фил мо ви не мо гу ви ну ти и до умет нич ког де ла, али, у том слу ча ју, у њих се не ми нов но уво ди еле ме нат ствара лач ке игре и ми ме зе; у том слу ча ју, они естет ском ути ску жр тву ју чи ње нич ност, као што сан сво јим предив ним по крет ним сли ка ма жр тву је ствар ност (ка у зали тет, вре ме и про стор). Сми сао чи стог, не хи брид ног до ку мен тар ног фил ма, на ро чи то ан га жо ва ног до кумен тар ног фил ма, је сте да нас оба ве сти о при та је ном (да рас кри је скри ве ну очи глед ност у ма ко јем об ли ку ко му ни ка ци је), да иза зо ве на ше ал тру и стич ке емо ције, да нас на го во ри на од го вор но раз ми шља ње и да обо дри на шу во љу за дру штве ну ак ци ју – а не да нам при у шти естет ско за до вољ ство.

Филм Алек са Гиб ни ја Так си до там не стра не (САД, 2007), ко јим је за по чео ово го ди шњи фе сти вал, ста вља нам на увид оно што до са да ни је би ло ви дљи во, а о че му се, ту и та мо, пи са ло: тор ту ре ко је тр пе Ав га нистан ци и Ира ча ни у но вим аме рич ким за тво ри ма за непри ја те ље, у Ба гра му, Абу Гра и бу и у За ли ву Гван та на мо. Там ни ча ри су из вр ши о ци не делâ, ту не ма спо ра. Они су ти ко ји се ижи вља ва ју на нај скот ски ји на чин над затво ре ни ци ма. Они сво је руч но, али не и на сво ју ру ку, бе сти јал но зло ста вља ју. На ло же но им је да мо ра ју, по сва ку це ну, од за то че ни ка из ву ћи при зна ња; у при ме ни ис тра жне ме то де, њи хо ве су ру ке од ре ше не. Кад Џорџ Буш Mлађи, пред ка ме ра ма чи та че твр ти члан Же нев ске кон вен ци је ко ји упо зо ра ва да се мо ра чу ва ти до сто јанство рат них за ро бље ни ка, он, кроз ки сео осме јак, за чуђе но пи та: „А шта то за пра во зна чи?“ Бе ло дан под текст тог ње го вог без оч ног, иг но рант ског, то бо жњег пи та ња, од го ва ра нам да Буш сма тра ка ко тај че твр ти члан Женев ске кон вен ци је бу ла зни, ка ко, упра во, не зна чи ништа, јер ако се мо ра чу ва ти до сто јан ство про тив никâ у ра ту, ка ко он да да се спре че њи хо ви не ху ма ни ата ци. . . – чу дом се чу до ви шно чу ди нај го ри пред сед ник у истори ји Сје ди ње них Аме рич ких Др жа ва. На уну тра шњем пла ну, ве ро ват но нај де мо кра тич ни ја др жа ва на све ту, на спо ља шњем, Аме ри ка се да нас по на ша са свим неде мо крат ски, не со ли дар но, не со лид но и ба ха то. По стоји, ипак, са вест аме рич ке јав но сти – она је, та аме рич ка са вест, Ба ра ка Оба му до ве ла на пред сед нич ко по стоље, она је овом Гиб ни је вом фил му до де ли ла Оска ра за

■Такси до тамне стране редитеља Алекса Гибнија, 2007.

In vivo


„He avy Load” је име пе то чла не панк гру пе, са ис точ не оба ле Ен гле ске, у ко јој су три му зи ча ра оме те на у ментал ном раз во ју. „He avy Load” сви ра и об ра де по зна тих и сво је пе сме, на спе ци фи чан, ори ги на лан на чин. Ова му зи ка те шког те ре та, гру ба је и екс пре сив на, али емиту је из ван ред ну енер ги ју ко ја гре је и бо дри сва ког слуша о ца. Очи гле де но, чла но ви ма гру пе му зи ка је нај бо љи мо гу ћи на чин ко му ни ка ци је са со бом, ме ђу со бом и са дру ги ма. Њи хов панк у но вом ми ле ни ју му, за пра во је чист, оства рен из раз оне те жње пан ке ра се дам де се тих го ди на про шлог ве ка, ко ју су ови, због сво је про фе сио нал но сти и мер кан тил но сти, рет ко успе ва ли та да да оства ре. Оно што су Ру со Ца ри ник, Ван Гог и Или ја Баши че вић – Бо сиљ у сли кар ству, то је „Хе ви ло уд“ у панк му зи ци. Чист панк из чи стих ср ца, без ма ске и за зо ра, али, и то је ва жно, без же ље и те жње за шо кант но шћу! Основ но о че му раз ми шља мо по сле овог фил ма је сте да смо ту уви де ли, го то во опи па ли, не што су шта ствено. Ди јаг но за „мен тал но ре тар ди ран“, нај че шће је из раз пре ва ра на ше дру штве не по тре бе да ква ли фи ку је мо и

најбо љи ду го ме тра жни до ку мен тар ни филм и она нам је при ка за ла зло де ла нај ви ших чи нов ни ка сво је др жа ве.

Филм Ве и ју на Че на Гла сај те за ме не (Ју жна Афри ка, Дан ска, 2007), на из глед ко ми чан, уисти ну је вр ло жало стан и ту ро бан. Он по ка зу је ка ко се, по пр ви пут, у јед ној основ ној ки не ској шко ли оба вља кам па ња и гласа ње за пред сед ни ка оде љењ ске за јед ни це. Де ца од осам го ди на, у из бор ној се утр ци ко ри сте под ми ћи вањем, за стра ши ва њем, де нун ци ра њем и пре ва ра ма. Од три кан ди да та, на кра ју, над моћ ном ве ћи ном гла со ва, по бе ђу је нај не при јат ни је де те нај не мо рал ни јих ро ди теља. Учи те љи ци ни јед ног је ди ног тре нут ка ни је па ло на па мет да дис ква ли фи ку је не ча сне ме то де у так ми че њу. Кад се све ово ова ко до га ђа и ор га ни зу је у јед ној микро це ли ни ме ђу де цом, шта ли се тек зби ва у утр ка ма на ви шем ни воу др жа ве и дру штва, пи та мо се, огор че ни по сле овог фил ма.

Ду хо ви Си те Со ле ја, ду хо ви гра да Сун ца (Дан ска, САД, 2006), филм је Ас ге ра Ле та и Ми ло ша Лон ча ре ви ћа, који нам от кри ва до га ђа ња на Ха и ти ју то ком ре во лу ци онар ног по ли тич ког пре вра та 2004. и оба ра ња с вла сти Ари сти до вог ре жи ма. Филм нам при ка зу је во ђе бан ди из фа ве ла, ко је ауто крат ски ре жим ко ри сти у сво јој борби за очу ва ње вла сти. Про фи та бил ни спој ре пре сив не по ли ти ке и кри ми на ла, и ње го ва ег зи стен ци јал на ди јалек ти ка ко ја кро ји суд би не и уче сни ци ма и оста ли ма, јасно је уоче на у овом фил му, сни мље ном у за стра шу ју ће опа сним окол но сти ма.

Ен гле ски хи рург Џе фри ја Сми та (Ве ли ка Бри та ни ја, 2007), упо зна је нас са два из ван ред на чо ве ка, два не уро хи рур га на за јед нич ком, те шком, пре те шком ху ма нитар ном за дат ку. Хен ри Марш већ пет на ест го ди на до лази из јед не од лич не лон дон ске кли ни ке у Укра ји ну да би та мо по ма гао свом мла ђем ко ле ги ко јем је и мен тор. У Укра ји ни, он за ти че те шко обо ле ле од оних бо ле сти ко је се одав но успе шно ле че на за па ду кон ти нен та: запу ште не, по ни же не, си ро ма шне до из не мо гло сти и, сад, већ без мо гућ но сти за по во љан ис ход трет ма на. При суству је мо ту и јед ној опе ра ци ји ту мо ра на мо згу, са па цијен том у буд ном ста њу. Ло ба њу му отва ра ју бу ши ли цом ку пље ном на пи ја ци. Док гле да мо овај филм, стал но нам је на па ме ти пи та ње на ко је не мо же мо са свим ја сно да од го во ри мо. За што љу ди на та ко бли ским ге о граф ским под руч ји ма исто доб но жи ве у та ко раз ли чи тим вре мени ма? И, за што на све ту не ма ви ше ова квих љу ди као што су овај ен гле ски хи рург и ње гов укра јин ски ко ле га ко ји је, за прет ход ног ре жи ма, због ове бла го твор не коле ги јал но сти био и утам ни чен, а ни да нас га по ли ци ја и ле кар ски за вид ни ци не оста вља ју на ми ру? А зна мо, то до бро зна мо, да овај свет, упр кос све му, оп ста је на врлим по ступ ци ма по је ди на ца!

Ова кве и њи ма слич не сво је те ре те не ла го да, боло ва, увре да, стра хо ва, бе де и не зна ња, из ру чи ли су пред нас, и уру чи ли их на шој са ве сти, и дру ги до кумен тар ни фил мо ви ово го ди шње „Сло бод не зо не“, а он да се, по пут све тло сти на мр клом не бу, ме ђу њи ма по ја вио и је дан са дру га чи јим те ре том, не без оп те реће ња и му ке, али са рет ком ве дри ном ко ја нас је све раз га ли ла. То је ово го ди шњи, бри тан ски филм Џе ри ја Ро тве ла Хе ви ло уд.

кла си фи ку је мо, опак из го вор ко јем при бе га ва мо у неспо соб но сти да до и ста раз у ме мо друк чи је од се бе, оне ко ји, за пра во, не уме ју да ста вља ју ма ске на сво је ли це. У Ро тве ло вом смо фил му упо зна ли, под стал ном присмо тром со ци јал них рад ни ка, три из ван ред на чо ве ка ко ја су сво јим јед но став ним за кљу чи ва њи ма и још једно став ни јим жи во ти ма де тек то ва ла мно ге за блу де на ше ве ле у че но сти и на ших ам би ци ја.■

■Хеви Лоуд редитеља Џерја Ротвела, 2007.

■Духови Сите Солеја редитеља Асгера Лета и Милоша Лончаревића, 2006.


Фестивали


С пек такл по и сто ве ћу је дру штво са иде о ло ги јом, ко ја чи та ву ствар ност об ли ку је по соп стве ној сли ци, на пи сао је Ги Де бор, бри љант ни те о ре ти

чар дру штва спек та кла 1967. го ди не. Не ма тач ни је ди јагно зе ко мер ци јал ног хо ли вуд ског фил ма, ко ји оства ру је ап со лут ну до ми на ци ју у на шим и свет ским би о ско пи ма. Ово го ди шња Л’Оре ал Си не ма ни ја при ка за ла је у пре мијер ном и ре при зном про гра му низ ак ту ел них хо ли вудских хи то ва, уз ре пре зен та ти ван из бор ре при зних дома ћих фил мо ва (Аги и Ема, Чарлс тон за Ог њен ку, Чи ту ља за Еско ба ра, Че твр ти чо век, Ми лош Бран ко вић). Kако се на пе то сти из ме ђу иде о ло ги је, ху ма ни зма и филм ске фор ме огле да ју у не ки ма од нај про во ка тив ни јих остваре ња на овој смо три?

Ма ма миа и Же не:љу бав, кон фор ми зам и жен ско пи та ње

Ма ма миа, филм ба зи ран на исто и ме ном Вестенд по зо ри шном мју зи клу из 1999. пре ма хи то ви ма чу ве не попгру пе Аба ко ји је ви де ло пре ко 30 ми ли о на љу ди, је сте нај о ри ги нал ни је и у умет нич ком по гле ду ве роват но нај ква ли тет ни је оства ре ње на овој смо три. Овај про је кат, ко ји су на пи са ле, про из ве ле и ре жи ра ле жене (ре жи ја: Фи ли да Лојд), уз из вр шну про дук ци ју Бе ни

Ан дер со на и Бјер на Ул ве у са из Абе, То ма Хенк са, Ри те Вил сон и са ме Лојд, по ве зу је тек сто ве пе са ма ове групе у јед но став ни на ра тив о љу ба ви и при ја тељ ству, чи ја је ком плек сност по стиг ну та ду бо ким про ми шља њем и из ван ред ном умет нич ком об ра дом те ме. При ча фил ма по ка зу је при пре ме за свад бу 20го ди шње Со фи (Аманда Сеј фрид), кћер ке сре до веч не До не (Ме рил Стрип), ко ја на иди лич ном грч ком остр ву во ди ма ли хо тел и са ма од га ја де те уз по моћ ло кал них при ја те ља. Со фи, ко ја не по зна је свог оца, кри шом чи та мај чин днев ник из мла до сти, у ко ме на ла зи име на три мом ка са ко ји ма се ње на мај ка за ба вља ла тог ле та, ка да је до шла у Грч ку где је и оста ла. Она сто га упу ћу је по зив ни це тро ји ци потен ци јал них оче ва на сво је вен ча ње, си гур на да ће оног „пра вог“ од мах пре по зна ти! У том сми слу, Ма ма миа је још је дан у ни зу фил мо ва о од сут ним оче ви ма, те ми уче ста ло за сту пље ној у ак ту ел ној за пад ној ки не ма тогра фи ји (Сло мље но цве ће Џи ма Џар му ша, Кад про шлост за ку ца Ви ма Вен дер са, Ово је Ен гле ска Шеј на Ме до у за, итд. ), ко ја је у ве зи са рас па дом тра ди ци о нал них родних уло га, и след стве но то ме са кри зом по ро ди це као ин сти ту ци је. До на та ко ђе по зи ва сво је две нај бо ље прија те љи це из мла до сти, те њих три чи не пан дан тро ји ци мо гу ћих оче ва. Њих тро ји ца до ла зе са раз ли чи тих страна и са ста ју се на остр ву, по сте пе но скла па ју ћи сли ку

Ка пи та ли зам и уте ши тељ ски на ра тивЛ’Оре ал Па риз Си не ма ни ја, Бе о град - Но ви Сад, 29. ок то бар – 6. но вем бар 2008.

■Мама миа редитељке Филиде Лојд, 2008.

Капитализам и утешитељски наратив


за што су позвани на вен ча ње кроз низ ко мич них си туа ци ја, у ко ји ма уче ству је це ло се ло, ста ри и мла ди, ко је и дра ма тур шки и му зич ки има функ ци ју хо ра. По себ на па жња по све ће на је ли ку мај ке, у ма е страл но ду хо витом, све жем и исто вре ме но глу мач ки зре лом из во ђе њу Ме рил Стрип, ко ја је згро же на до ла ском му шка ра ца у њен за шти ће ни свет. По сте пе но ис кр са ва ју ње не емотив не фру стра ци је и уза јам ни не спо ра зу ми, на ро чи то са Се мом (Пирс Бро снан). Му зич косцен ски ква ли тет де ла по себ но је из ра жен у из у зет но ду гим сце на ма момач ке од но сно де во јач ке ве че ри, на ко јој ма ма и дру гари це сен за ци о нал но ко сти ми ра не у гли терсти лу 70их из во де Аби не хи то ве, ко је има ју и ва жну дра ма тур шку функ ци ју ри ту ал ног спа ја ња ге не ра ци ја и чи та ве за једни це. По сле бур не но ћи, сви по ла зе на вен ча ње, пе њући се уском ста зом ка цр кви ци на вр ху сте не окру же не мо рем. Ов де се, ме ђу тим, до га ђа ји од ви ја ју нео че кива но: Со фи од у ста је од вен ча ња, у же љи да се одво ји од мај ке и ви ди свет, док Сем из ја вљу је пред сви ма да је До ну увек во лео и про си је на ко ле ни ма. Јед на од при ја те љи ца та ко ђе на ла зи мом ка у јед ном од „оче ва“. Свад ба од ра слих по но во ује ди њу је све. Филм ве о ма добро на мер но по ве зу је тра ди ци о нал не кул тур не фор ме са мо дер ним про бле ми ма оту ђе но сти, и иако на пр ви по глед де лу је кон зер ва тив но: сла ви брак, ис ти че да је же ни по тре бан му шка рац ко ји има нов ца и ко ји ће јој пру жи ти осло нац (ово се го во ри у ди ја ло зи ма из ме ђу До не, при ја те љи ца и тро ји це му шка ра ца), он у су штини оста вља про сто ра зре лој же ни да од лу чу је о сво јој суд би ни и при ка зу је је као по жељ ну му шкар ци ма зрелих го ди на, пот пу но су прот но све при сут ној ме диј ској ми зо ги ни ји и те ро ру мла до сти. Го ди не свих ју на ка су уоста лом ме та фо рич не (ако је Стрип ро ди ла са 18 годи на а кћер ка их има 20, она би има ла 38 го ди на, док у ре ал но сти у вре ме сни ма ња фил ма има пре ко 50), што до при но си уни вер зал но сти при че. Филм је ве о ма де мо кра ти чан и у по гле ду упо тре бе му зи ке: чи ње ни ца да глум ци пе ва ју ове слав не хи то ве соп стве ним гла сом до при но си при род но сти рад ње и исти ни то сти Аби них сти хо ва о мо гућ но сти пол не љу ба ви и у на шем сва коднев ном жи во ту. Ква ли те том ме ђу људ ских од но са, љуба ви и рав но прав но сти из ме ђу му шка ра ца и же на свих ге не ра ци ја, Ма ма миа се ве о ма при бли жа ва ху ма ни зму и еро су са мог Шек спи ра и не ким од нај бо љих филм ских екра ни за ци ја ње го вих де ла, док му зич ки на ступ три при ја те љи це и три „оца“ то ком од јав не шпи це уз му зи ку Абе и аде кват не ко сти ме из ра жа ва сна жну но стал ги ју за 1970им го ди на ма и вре ме ну ве ће еко ном ске и емо тивне ста бил но сти у Евро пи и САД. Аутор ке Ма ма мие креи ра ју је дан мо ћан уте ши тељ ски на ра тив, ко ји нас вра ћа мно гим вред но сти ма ко је смо ус пут за гу би ли, а да при то ме не те ме љи сво ју сли ку све та на кон зер ва тив но сти већ на ем па ти ји и то ле ран ци ји.

Филм Же не пред ста вља ри мејк исто и ме не скру бол ко ме ди је Џор џа Кју ко ра из 1939. , пре ма драм ском кома ду Кла ре Бут Лус, сво је вре ме но на зва ног „жен ским ре ди те љем“ због ус пе лог ра да са по зна тим глу ми ца ма Хо ли ву да. Кју ко ро ве Же не из о ста ви ле су му шке ли ко ве из свих ка дро ва у фил му, пла си ра ју ћи пле ја ду моћ них же на (игра ју их во де ће хо ли вуд ске глу ми це Нор ма Ши

рер, Џо ан Кра форд и др. ), њи хо ва отров на ого ва ра ња и бор бе за моћ. Ко мич ност фил ма за сно ва на је на ми зо гини ји и по дво је но сти му шког и жен ског све та, упр кос фасци нант ној чи ње ни ци свежен ског ка стин га, ко ји но си огро ман суб вер зив ни по тен ци јал. Же не Да ја не Ин глиш, пак, на сто је да по ме ну ти ре жиј ски обра зац, при ка зи вање свих драм ских си ту а ци ја са мо укљу чу ју ћи же не, употре бе као на пред ну аутор ску филм ску фор му у ко рист афир ма ци је жен ских пра ва. Кон струк ци ја на ра ти ва, репре зен та ци ја љу бав ни це као објек та и за кљу чак фил ма, ме ђу тим, по ти ру ове фе ми ни стич ке пре тен зи је, гра де ћи у су шти ни јед но стра ну пер спек ти ву же на из ви ших слоје ва ко ја по твр ђу је по сто је ћи (ка пи та ли стич ки) по ре дак.

Филм се кон цен три ше на же не ви ше ге не ра ци ја висо ке аме рич ке сред ње кла се, са по себ ним ак цен том на по ро ди цу Хејнс, у ко јој пра ти мо уда ту же ну Ме ри (Мег Ра јан), ње ну мај ку и је да на е сто го ди шњу кћер ку. Око сни ца при че је не вер ство Ме ри ног су пру га, за ко је при ја те љи це – и у овом фил му две нај бо ље при ја те љице ко је уз глав ну ју на ки њу чи не трио! – зна ју, али то не сме ју да јој ка жу, све док она то са ма не са зна, слу чајно, у ко зме тич ком са ло ну, и што је симп то ма тич но, од ма ни кир ке, же не из „ни же кла се”. Про блем фил ма је у то ме што у по на ша њу бо га тих же на има еле ме на та култур ног ра си зма. Филм оштро су прот ста вља ове же не „оним дру гим“ же на ма, ко је сте ре о тип но по ве зу је са сиро вим на го ни ма и сек су ал но шћу, као ла тент ном мо ћи рад нич ких сло је ва ко ји ће, ако се не кон тро ли шу, својом „не кул ту ром“ ра зо ри ти по ре дак. До ду ше, филм моћ еко ном ски под ре ђе них же на ко је су у ло ву на бо га те (оже ње не) му шкар це ста вља у под руч је ин тер вен ци је масме ди ја уну тар кул ту ре по тро шње, ко ји кон стру и шу иде ал сек су ал но по жељ не же не као фи зич ки иде ал но об ли ко ва не „же ле ће ма ши не“, веч но мла де и на сек суал ној услу зи му шкар цу, ли ше ном том при ли ком би ло ка кве мо рал не од го вор но сти пре ма да тој или дру гим же на ма (па и сво јој за ко ни тој же ни). По ја ва Еве Мен дез као љу бав ни це, ко ја ра ди за пул том за про да ју пар фе ма у роб ној ку ћи за ко ју као ме на џер ке/кре а тор ке/вла снице ра де ове „пр ве“ же не, да та у слоумо у шну, спек та кулар на је и исто вре ме но сво јом си ро вом сек су ал но шћу но си еле мен те мон стру о зно сти. Бо га те же не и су пру ге се, пак, кон фор ми шу са по сто је ћим по рет ком, зах тева ју ћи у ње му је ди но сво ја пра ва про и за шла из ин вести ци ја у тра ди ци о нал не жен ске уло ге – у том сми слу кључ ни мо ме нат је сте са вет мај ке пре ва ре ној кћер ки да не пред у зи ма ни шта, јер ће ти ме угро зи ти се бе и сво је де те. Она ипак не мо же да под не се ту хи по кри зију, али раз вод ви ди пре све га као при ли ку за ре а ли заци ју сво јих по слов них ам би ци ја, све у ка пи та ли стич ком ду ху. До бра стра на фил ма је сте, по ред са мог ис ти ца ња же на по се би, та ко рет ког на фил му, пре све га драм ски раз вој ли ка Ме ри (Ра јан), ко ја од емо тив но не зре ле и раз ма же не кћер ке и су пру ге, про ла зи тр но ви ти пут до са мо спо зна је и не за ви сне лич не афир ма ци је, до стиг нуте кроз – опет! – ње ну лич ну ка ри је ру у мод ној ин дустри ји, са да без па тро на та „та ти це“ ко ји је вла сник позна те (мо но по ли стич ке) мод не ку ће. Бо гат ство и моћ, да кле, оста ју у кру гу при ви ле го ва них сло је ва, осим што же не из истих у њи ма са да игра ју ак тив ни ју уло гу.


Фестивали

Град све тла:еко ло шка бај ка из бли ске бу дућ но сти

Град све тла (ре жи ја: Џил Ке нан) је фу ту ри стич ка бајка чи ји ви зу ел ни иден ти тет од ли ку је ре тростил мемљи вих рад нич ких че твр ти и оро ну лих па ла та, на лик филм ским и ТВ адап та ци ја ма ро ма на Цар лса Ди кен са. По год на за де цу и од ра сле, ова при ча да на шњем гле дао цу ну ди ве ли ку уте ху у ви ду пле ме ни то сти и по зи тивних људ ских вред но сти. Она бу квал но по ка зу је да све у све ту има ви ши сми сао, да по сто ји не ка си ла ко ја зна ка ко ства ри тре ба да се од ви ја ју, ко ја се ста ра о на ма и има од го во ре на сва пи та ња, а да се кри зе чо ве чан ства де ша ва ју за то што љу ди при вре ме но из гу бе или за бора ве та су штин ска зна ња. У са мом фил му, за сно ва ном на бест се лер ро ма ну Жил Ду про, ту „бо жан ску ру ку“ и сми сао пред ста вља ју Гра ди те љи, љу ди ко ји су осми слили град у ко ји ће чо ве чан ство би ти скло ње но то ком 200 го ди на, док се пла не та не опо ра ви од за га ђе ња. Упутства за тех нич ко одр жа ва ње гра да и из ла зак из ње га по хра ње на су у ме тал ној ку ти ји ко ја се пре да је из ру ке у ру ку град ских гра до на чел ни ка, али је дан уми ре пре вре ме на и та ко ла нац би ва пре ки нут. Град Ем бер (енгл. ћи ли бар) се гу ши у за га ђе њу, ге не ра тор ко ји град (сагра ђен ис под зе мље) снаб де ва све тлом се ква ри, глад се по ве ћа ва, а ак ту ел ни гра до на чел ник (Бил Ма реј) је ко рум пи ран и сву хра ну кра де са мо за се бе, док на ро ду ну ди хе рој ске пе сме о на стан ку гра да и при чу да је све

у ре ду, ко ју фи зич ко про па да ње на се о би не де ман ту је из ми ну та у ми нут. Дво је мла дих, де вој ка и мо мак, чи ји преци су се бо ри ли за до бро бит гра да – де вој чин пра де да је био гра до на чел ник, и она на ла зи за бо ра вље ну ку ти ју у ба ки ном ор ма ру; отац мла ди ћа кон стру и сао је упр кос вла сти ма во зи ло ко јим је же лео да оде у за бра ње ну зону – не же ле да се по ми ре са си ту а ци јом. Хра бро шћу и пле ме ни то шћу они от кри ва ју тај ну Гра ди те ља и успева ју да иза ђу из гра да на све тло сун ца, ша љу ћи по ру ку сво јим су гра ђа ни ма ка ко да иза ђу из мра ка. Филм је директ на ме та фо ра ак ту ел не еко ло шке кри зе чо ве чан ства и ко руп ци је се бич них по ли ти ча ра. У Гра ду све тла об једи ње на је хри шћан ска пер спек ти ва, бри га све ви де ћег оца за сво је по том ке, са са вре ме ним ху ма ни змом родне рав но прав но сти: на са стан ку Гра ди те ља на по чет ку фил ма, ко ји ства ра ју град, рав но прав но уче ству ју же не и му шкар ци, док спас за блу де лог чо ве чан ства омо гућу је са мо рав но прав на са рад ња де во јач ке хи тро сти и ин те ли ген ци је и мла ди ће вог по ште ња и ср ча но сти. Одлич на глу мач ка еки па, као и из ван ред на сце но граф ска и ко сти мо граф ска ре ше ња, до при но се сна жном ути ску.

Секс и град и Ро линг стонс:Ка пи та ли зам ов де и са да

Секс и град (ре жи ја: Мајкл Па трик Кинг), свет ски блок ба стер из 2008. го ди не, на ме њен је пр вен стве но жен ској пу бли ци, у филм ској вер зи ји исто и ме не ме га

■ Секс и град редитељ Мајкл Патрик Кинг, 2008.

Капитализам и утешитељски наратив


хит се ри је и ме ња жа нр од ко ме ди је при сут не у се ри ји ка ме ло дра ми, ко ја ду бље за ди ре у пат ње ју на ки ња и иза зо ве нео ли бе рал ног ка пи та ли стич ког дру штва у коме оне жи ве. Филм сво је ју на ки ње, ви ше и до след ни је не го у се ри ји, др жи на иви ци под но шљи во сти окол ности ко је про из во ди тај си стем. Ово се огле да у суд би ни Са ман те, ко ја по сле из ра зи то про ми ску и тет ног жи во та по ку ша ва да на ђе сре ћу са стал ним парт не ром. Ап сурд ле жи у то ме што њен леп и при вла чан мла ди деч ко, ра ди ка ри је ре фо томо де ла, у ко јој ње го ве сли ке поду пи ру жен ске фан та зи је о по жељ ном му шкар цу, мо ра да во ди аскет ски жи вот про во де ћи са те у те ре та ни, на сни ма њи ма и на биљ ној хра ни, те не ма мо гућ но сти да у ствар но сти ре а ли зу је та кав од нос са же ном ко ја га же ли. Не срећ на Са ман та одо ле ва на ле ти ма соп стве не же ље спрам си ро во му жев ног ком ши је, али жи ви са пра зни ном у ср цу. Ке ри, пак, би ва ис про ше на од за њу „фа тал ног“ му шкар ца Звер ке у сво јој 40ој го ди ни, али ње гов страх и ам би ва лен ци ја, у ком би на ци ји са њеним ис хи тре ним гне вом, спре ча ва ју вен ча ње, већ наја вље но у ма сов ним ме ди ји ма за ко је се Ке ри сли ка у лук су зној вен ча ни ци Ви ви јен Ве ствуд, по твр ђу ју ћи капи та ли стич ку па ра диг му да бо гат ство зна чи сре ћу. На кра ју фил ма, на кон раз ја шње них не спо ра зу ма, Ке ри се уда је за Звер ку у оп шти ни у обич ном бе лом ко сти му тј. кон фек ци ји, што фил му да је из ра зи то со ци јал ноеманци па тор ни и ле ви чар ски крај! Ве о ма успе шно и проми шље но филм ба ра та тен зи јом из ме ђу обе ћа ња ко ја гло бал ни ка пи та ли зам до но си и ре ал не ли ми ти ра ности и окрут но сти овог по рет ка, оста вља ју ћи ути сак да још са мо жан ров ска од ред ни ца и зах те ви филм ског тр жи шта за др жа ва ју Секс и град на иви ци по бу не, ко ја пре ти да се пре ли је са би о скоп ског екра на.

Ро линг стон си: Сјај све тло сти, пак, не ма ју ни ка кве мо рал не ди ле ме спрам гло бал ног ка пи та ли зма, баш као ни при пад ни ци ове свет ски чу ве не и ви ше де це нија ак тив не рокгру пе. Мар тин Скор се зе, аутор број них игра них и му зич ких фил мо ва и по зна ти кри ти чар америч ког еста бли шмен та, ов де пра ви ве ли ки иде о ло шки ком про мис, схва та ју ћи по ку шај да се не про да си сте му, а да на пра ви филм о гру пи ко ја се истом про да ла поста ју ћи ње гов нај и зра зи ти ји екс по нент, ве о ма ис правно, као не мо гу ћу ми си ју, Скор се зе сво ју част спа ша ва ула зе ћи у срж фе но ме на Ро линг стон са као спек та кла са мог, ко ји по ста је ни шта дру го до „ре то ри ка о соп ственој мо ћи“ (Де бор). Он чи та ву пр ву тре ћи ну фил ма посве ћу је су сре ту бив шег пред сед ни ка САД Би ла Клинто на, ње го ве по ро ди це и при ја те ља, са овим зве зда ма, ко је по слу шно че ка ју да се по ја ви ма ма Хи ла ри Клин тон, ко ја же ли да их упо зна! На кон то га, спек та ку лар ни концерт у све ча ној дво ра ни по чи ње, са кћер ка ма ве ли кодо стој ни ка, по ли ти ча ра и бо га та ша у при ви ле го ва ном про сто ру ис пред би не, ко је до ста вул гар но и ла ко мисле но „от ки да ју“ на се дам де се то го ди шње ро ке ре, са мо за то што су вр хун ске рокзве зде. За у зи ма ју ћи ти пич но пост мо дер ни ам би ва лент ни став, го то во слу чај но и без ка у зал но сти, Скор се зе у не ко ли ко на вра та уба цу је у фасци нант не сним ке кон цер та, сни мље ног са ше сна ест 35мм ка ме ра (ди рек тор фо то гра фи је оска ро вац Ро берт Ри чард сон), ар хив ске сним ке ин тер вјуа Џе ге ра и дру гих

чла но ва гру пе у ко ји ма ко мен та ри шу соп стве ни неоче ки ва ни успех као и по ли тич ке до га ђа је. Код Џе ге ра на ро чи то уоч љи ва је жо ви јал ност и ве се ли ма ску ли ни его цен три зам на ме сто мо рал не од го вор но сти и са о сећај ног про ми шља ња све та, став ко ји оста је не про мењен у би ло ко јим дру штве ним окол но сти ма. На по чет ку кон цер та (ра ди се за пра во о два на сту па гру пе у Би кон те а тру, Њу јорк, је сен 2006, ви ди се го сто ва ње чу ве ног афро а ме рич ког блу зе ра Ба ди Га ја, ко је чи тав му зич ки опус гру пе, гле да но из кри тич ке пер спек ти ве, у су штини при ка зу је као ко ло ни за тор ски у од но су на из вор ну цр нач ку му зи ку, на ко јој се ба зи ра. Ипак, ре ди тељ овај мо ме нат ко ри сти са мо као знак, а не као ја сан ко мен тар, оста вља ју ћи гле да о цу да до не се свој суд. Ак ту ел ни попу лар ни пе ва чи Џек Вајт и Кри сти на Аги ле ра оста вља ју бле ди ути сак. Нај ве ћи хи то ви гру пе, као што су из ванред ни „Се тис фекшн“ и „Бра ун шу гар“, во де кон церт ка за вр шни ци, али уме сто дра ма тур ги је кул ми на ци је филм се ра ди је опре де љу је за ути сак „веч не са да шњо сти“ и све при сут но сти кон цер та Сто ун са као је ди не ре ал ности. Ова кав за кљу чак под ву чен је и ду гим ка дром изла ска ро ке ра са сце не, у ко ме про ла зе и по ред са мог Скор се зеа, да би се филм ским три ком пу то ва ње ка ме ре на ста ви ло до у не до глед, во де ћи наш по глед из пти чи је пер спек ти ве дуж њу јор шких обла ко де ра и ули ца све до моћ не па но ра ме гра да и, прак тич но, чи та вог све ми ра.■

■Секс и град


Фестивали

Бдење душе


пи ше Ми о драг Но ва ко вић

У ор га ни за ци ји Удру же ња филм ских и те ле ви зијских рад ни ка Вој во ди не из Но вог Са да и филм ске ку ће „Фикс фокус“, из Бе о гра да одр жан је дру ги,

пла не тар но син хро ни зо ван, филм ски фе сти вал Бдење душе (Vigil of Soul) под сло га ном исто ри ја, кул ту ра, духов ност. Фе сти вал је, уз уче шће све број ни јих филм ских ства ра ла ца и су ор га ни за то ра из зе мље и све та, па ралел но одр жа ван и у Зре ња ни ну, Но вом Бе че ју, Ни шу, Ваље ву, Срем ској Ми тро ви ци, Ири гу, Бу дим пе шти, Њу јорку, Чи ка гу, Сид не ју, док су Срем ски Кар лов ци, као што је то био слу чај и у 2007. го ди ни, пред ста вља ли до ми цилно ме сто Фе сти ва ла. Зна ча јан до при нос Фе сти ва лу да ли су До мо ви кул ту ре у Ср бо бра ну, Сеч њу, Вр ба су, Ва ље ву, Кул тур ни цен тар у Ни шу, Га ле ри ја „Са ва Шу ма но вић“ у Ши ду, Фа кул тет за ме наџ мент, Гим на зи ја, Па три јар шијски двор и Бо го сло ви ја у Срем ским Кар лов ци ма...

Пла не тар ној кон цеп ци ји ове зна чај не кул тур не мани фе ста ци је чи ји су по кро ви те љи Ми ни стар ство за ди ја спо ру Ре пу бли ке Ср би је, Се кре та ри јат за кул ту ру Из вр шног Ве ћа Вој во ди не, Скуп шти на оп шти не Сремски Кар лов ци, Епар хи ја срем ска, Гим на зи ја у Срем ским Кар лов ци ма и Кар ло вач ка Бо го сло ви ја, ма ни фе ста ци је чи ји су спон зор Же ле зни це Ср би је, при дру жи ли су се и Срп ски до ку мен та ци о ни и ин фор ма тив ни цен тар у Будим пе шти, Са вез Ср ба Ру му ни је у Те ми шва ру, Цр кве но школ ска оп шти на „Све ти Ни ко ла“, Срп ски кул тур ни клуб „Све ти Са ва“, Срп ска брат ска по моћ, Срп ска те ле ви зи ја и Ге не рал ни кон зу лат Ре пу бли ке Ср би је у Чи ка гу, С. Р. Б. А. Ра дио у Њу јор ку, Цр кве но школ ска оп шти на „Свети Са ва“ у Аде ла и ди, Цр кве но школ ска оп шти на „Све ти Ни ко ла“ у Сид не ју. Све то зна чи да је у пе ри о ду од 19. ок то бра 2007. до кра ја 2008. го ди не одр жа но укуп но 82

Филм у ду ши – ду ша у фил му2. Филм ски фе сти вал Бде ње ду ше, Срем ски Кар лов ци 10–12. ок то бра 2008.

■У Сремским Карловцима фестивал се одржавао у свечаним салама Богословије и Гимназије


Фестивали

филм ске про јек ци је фе сти вал ског про гра ма или из бор фе сти вал ских фил мо ва у 17 гра до ва у Ср би ји и 6 гра дова у ино стран ству.

По ред ра дио про гра ма С. Р. Б. А. у Њу јор ку и Срп ске те ле ви зи је у Чи ка гу, ко ји су про грам ко ји су еми то вали пре те жно на ме ни ли сво јој тра ди ци о нал ној пу блици, по себ ну ди мен зи ју и ве ли ки до при нос пла не тар но по ста вље ној кон цеп ци ји Фе сти ва ла да ли су Ра дио Бео град и Ра дио Но ви Сад еми то ва њем спе ци јал них програ ма под за јед нич ким на зи вом Теслино планетарно посело. Ови ра диопро гра ми еми то ва ни су са ци љем да се уче сни ци Фе сти ва ла на уда ље ним тач ка ма плане те ме ђу соб но по ве жу, да се кроз бде ње ду ше пре вази ђу вре мен скопро стор на огра ни че ња ко ја нас де ле, да се це ла Зе мљи на ку гла, она ко ка ко ју је за ми шљао Ни ко ла Те сла, пре тво ри у „џи нов ски мо зак“. Ако је Све ти Са ва отац нај ду бље ду хов не ко му ни ка ци је у би ћу српског на ро да и ако је Вук Сте фа но вић Ка ра џић отац језич ке ко му ни ка ци је, он да је Ни ко ла Те сла отац бе жич не ко му ни ка ци је, ко ји сво је де ло ни је на ме нио са мо свом, срп ском, не го и свим дру гим на ро ди ма све та. „Оно га да на, ре као је Те сла, ка да се мој про на ла зак бе жич них ко му ни ка ци ја угра ди у ову ци ви ли за ци ју, це ла Зе мљи на ку гла пре о бра зи ће се у џи нов ски мо зак! „ Да нас, ка да се ове бај ко ви те и дав но из ре че не Те сли не ан ти ци паци је сва ко днев но по твр ђу ју и до га ђа ју у прак си, све сни смо чи ње ни це да не жи ви мо са мо у ло кал ном, не го и у гло бал ном вре ме ну и да се, кроз бде ње ду ше, у ства ри, кре ће мо и ка ли тур гиј ском све вре ме ну.

Фил мо ви

Глав ни про грам Фе сти ва ла пред ста вио је пу бли ци фил мо ве у кон ку рен ци ји Ла на, На та ша, Ксе ни ја Ивана Пе шу ки ћа, Ле па Ти са и оста ло Ива на Ати ле, Жер тва Јо ва на Ма цу ре, Сто па Кра ље ви ћа Мар ка Та тја не Фе ро, Цер ска бит ка Ми лу на Ву чи нић, Те сла Ђор ђа Ши ба ли на и Сне жа не Ми ли во је вић, Љу бав Вла ди ми ра Бо ри са вљеви ћа, Мој друг Ср би ја Со ње Бла го је вић.

На Ко со во је ко нач но, на па ра док са лан на чин, уме сто бом би са оси ро ма ше ним ура ни ју мом, пао и је дан ма штом обо га ће ни Аме ри ка нац, кловн Џо Ма ма! О то ме ка зу је до ку мен тар на филм ска при ча Со ње Бла го је вић Мој друг Ср би ја, при ча ко ја, у ства ри, ну ди је дан ве о ма озби љан при ступ ду ши сва ког де те та. „Сва ко но во де те је је дан нови по глед на свет!“ – ре као је пе сник Ду шан Ма тић. „Фено ме ни, до дао би на то фи ло зоф др Ми лан Дам ња но вић, по ка зу ју се бе на се би са ми ма!“ Ствар ност ко ју за деч је очи про из во де фе но ме ни гу та ња ва тре, акро ба ти ке, мађи о ни чар ских три ко ва и дру гих естрад них ну ме ра ко је успе шно до ча ра ва кловн Џо, са свим је раз ли чи та од оне ствар но сти ко ју про из во де ак ту ел не исто риј ске при лике на Ко со ву. Деч ја ду ша, ме ђу тим, нај ви ше по ка зу је себе на се би са мој ка да је у игри, ма шта њу, оп се нар ству, кр ше њу и пре ко ра че њу при род них за ко на, ка да мо же да им пр ко си и да се до мог не не ке не спу та не енер ги је и има ги на ци је, мен тал не сли ке нај ши рег фор ма та. За то је лик Ха ри По те ра тре нут но нај по пу лар ни ји деч ји ју нак на це лој пла не ти. Ле жер но и ве што про на ђе ни сни матељ ски по сту пак спро ве ден у фил му Мој друг Ср би ја по

прин ци пу си не ма ве ри те и при ме њен на при чу о јед ном клов ну по ка зао је не са мо јед ну, у овим про сто ри ма иначе нео че ки ва ну те му, већ и јед но атрак тив но за ми шље но филм ско пу то ва ње. Ни де ца ни од ра сли ни су оста ли равно ду шни пре ма клов нов ском ли ку Џоа Ма ме, ко ји, за врша ва ју ћи сво ју по се ту при ја те љи ма у Ср би ји, за кљу чу је: „Не ма мно го за ба ве ка да је све озбиљ но!“

Ко ли ко је, ме ђу тим, ка да се све узме у об зир, жи тељи ма срп ске на ци о нал но сти на Ко со ву до за ба ве а коли ко до озбиљ но сти, нај бо ље по ка зу је крат ко и ре ско до ку мен тар но све до че ње Мо ли тва у цис мо лу ауто ра Јо ва на Ма цу ре.

Кре ћу ћи се у прат њи не ко ли ко вој ни ка КФОРа група љу ди, ме ђу ко ји ма смо пре по зна ли оца Да ви да, једног од уче сни ка Окру глог сто ла Фе сти ва ла ко ји есте тику и ети ку пре да је на Те о ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду, про ла зи по ред раз ру ше них до мо ва и цр ка ва, раз ди ре се ду ша над по раз би ја ним над гроб ним спо ме ни ци ма. . . Отац Да вид по ди же др ве ни крст по ле гао по зе мљи. По ле ће од не куд вој ни хе ли коп тер КФОРа, одр жа ва се слу жба Бо жи ја и мо ли тва на ле ди ни под ве дрим не бом, кр ште ње се оба вља у ре ци. . .

А сад, ре ка Ти са, то пла, за ви чај на им пре си ја ре ди теља Ива на Ати ле ко ји нам се обра ћа фил мом Ле па Ти са и оста ло. Пло ве чам ци у сми рај да на, из над реч них дуби на. Ов де вла да мир на ре ци и мир у ду ши. Про ми чу ро ман тич не оба ле на чич ка не гу стим вр ба ци ма, сви ра ју му зи ча ри на спла во ви ма, при пре ма се, све ча но и ти хо, ре ка Ти са за лет ње „цве та ње“. Крил ца ми ли о на ин се ка та ро ђе них на мир ним во да ма Ти се бе ла са ју се сву да уна око ло на чу де сан и не ства ран на чин. . .

А он да, сле ди но ви до ку мен та ран филм ски за пис Сли ке из ауто бу са. Ауто ри Ђор ђе Ши ба лин и Сне жа на Ми ли во је вић, за по чи њу сво ју при чу на ја вом во ди тељ ке про гра ма Срп ске ре дак ци је Ма ђар ске те ле ви зи је у Будим пе шти: „У ор га ни за ци ји Са мо у пра ве Ср ба у Бу дим пешти гру па од осам де се так при пад ни ка срп ске на ци о налне ма њи не из глав ног гра да Ма ђар ске и ње го ве око ли не, по се ти ла је срп ске цр кве и ма на сти ре на те ри то ри ји Хрват ске. Сле ди, да кле, те ле ви зиј ска ре пор та жа ко ја, с јед не стра не, све до чи о по сто је ћем об ли ку ко му ни ка ци ја ко ји се за хва љу ју ћи ме диј ском по сре до ва њу од ви ја ме ђу припад ни ци ма срп ске на ци о нал не ма њи не у Ма ђар ској, а с дру ге стра не, на на чин кла сич ног до ку мен тар ног го воре ња, при ка зу је са вре ме ни жи вот Ср ба у Хр ват ској.

По сле „Олу је“, са зна је мо из овог до ку мен та, Ср би су нај ве ћим де лом про те ра ни из сво је по стој би не. Они могу још са мо да по се те сво ја се ћа ња, сво је цр кве и мана сти ре (ма на стир Дра го вић из XVI ве ка или ма на стир Кр ку, по диг нут у XIV ве ку). По ред су сре та са мо на си ма ре пор та жа бе ле жи и ис ка зе не ка да шњих жи те ља ових кра је ва ко ји не на ме ра ва ју да се вра те на сво ја на пуште на и по га ше на ог њи шта. Не по сто ји та мо, ка жу, био ло шка осно ва за жи вот. Је ди но се, да кле, за хва љу ју ћи пре о ста лим цр ква ма и ма на сти ри ма, фил му и елек тронским ме ди ји ма, до пла не тар них и ко смич ких раз ме ра ши ри бде ње срп ске ду ше ко ју је отац бе жич них ко муни ка ци ја, Ни ко ла Те сла, и сам ро ђен у ку ћи пра во славног срп ског све ште ни ка Ми лу ти на у се о це ту Сми љану под Ве ле би том, не се бич но при нео на жр тву це лом

Бдење душе


човечанству. Ак ци јом Теслиног планетарног посела, на 120 го ди шњи цу Те сли ног от кри ћа обрт ног маг нет ног поља, ко је се до го ди ло у бу дим пе штан ском Град ском пар ку 1882 го ди не, би ста Ни ко ле Те сле, рад бе о град ске ва јар ке Дрин ке Ра до ва но вић, пре не та је 17 ма ја 2002. го ди не од Ра дио Бе о гра да до Ма ђар ског Ра ди ја, где је на све чан начин пре да та ко ле га ма из Ма ђар ског Ра ди ја. За ни мљи во је да је упра во у Ре дак ци ји Срп ског про гра ма Ма ђар ске те ле ви зи је, са мо не ко ли ко го ди на ка сни је, сни мљен и у окви ру Дру гог филм ског фе сти ва ла Бдење душе при казан до ку мен та ран филм о Ни ко ли Те сли (Те сла) чи ји су ауто ри Сне жа на Ми ли во је вић и Ђор ђе Ши ба лин.

Ви де ли смо и оста ле фил мо ве при ја вље не за овај нео би чан и, си гур но је, у све ту у ко ме је све пла не тар но по ве за но, је дин ствен Фе сти вал, у ко ме је, ко нач но, поред Те сли ног Џиновског мозга, про го ви ри ла и Пла то но ва Anima Mundi или Душа света.

Oкругли сто Филм у ду ши – ду ша у фил му

Пр ви окру гли сто по све ћен те ми Филм у ду ши – ду ша у фил му, уз од го ва ра ју ћу по др шку и по моћ Фа кул те та за ме наџ мент, одр жан је 4. ок то бра 2008. го ди не у Сремским Кар лов ци ма. При сут ним уче сни ци ма Окру глог стола (проф. Јо ван К. Ра ду но вић, проф. Бо жи дар Зе че вић, Ср ђан Ву чи нић, проф. др Сне жа на Ми лен ко вић, Ђа кон Оли вер Су бо тић) по здрав ну и увод ну реч упу тио је иници ја тор и во ди тељ дра ма тург Ми о драг Но ва ко вић, ко ји је, из ме ђу оста лог, ре као: „Осни ва њем филм ског фе стива ла Бдење душе ко ји је у Срем ским Кар лов ци ма пр ви пут, на ини ци ја ти ву ауто ра и по кре та ча Ср ђа на Или ћа, умет нич ког и Ми ро сла ва Ба те Пе тро ви ћа, ор га ни за ци оног ди рек то ра, одр жан про шле, 2007. го ди не, по ста ви ло се им пли цит но пи та ње оправ да но сти, сми сла, кри тери ју ма и фун да мен тал них на че ла, да кле, на ко јим принци па се за сни ва јед на ова ква кул тур на ма ни фе ста ци ја. На рав но да су ини ци ја то ри и ор га ни за то ри Фе сти ва ла већ на са мом стар ту, али и ка сни је, ши ре њем сво јих актив но сти до пла не тар них раз ме ра, учи ни ли пре су дан и

од го ва ра ју ћи ко рак. Ми оче ку је мо да ће се ове го ди не у Фе сти вал укљу чи ти на ша ди ја спо ра, на ши ро ђа ци и при ја те љи ко ји жи ве на раз ли чи тим тач ка ма Зе мљи не ку гле: у Аде ла и ди, Сид не ју, Чи ка гу, Бу дим пе шти, али и у зе мљи, у Ни шу, Зре ња ни ну, Ва ље ву. . . и, на рав но, Сремским Кар лов ци ма као ду хов ном сре ди шту на шег фи зичког оку пља ња. Укљу чи ли смо и Ра дио Бе о град и Ра дио Но ви Сад а то ком Фе сти ва ла укљу чи ва ли смо по је ди не од по ме ну тих цен та ра, јер је ра дио у ста њу да нас пове же ши ром пла не те та ко да мо же мо да са гле да о ци ма истог филм ског про гра ма ко ји ће мо гле да ти исто вре мено, раз ме ни мо ути ске и ми шље ња, да ус по ста ви мо ди јалог. Све то оба ве зу је на одр жа ва ње Окру глог сто ла као по себ не ин сти ту ци је Фе сти ва ла ко ја пред ста вља на стоја ње да се у бу дућ но со ти до ђе до још ор га ни зо ва ни јих фор ми тра га ња за ње го вим што пре ци зни је од ре ђе ним и ар ти ку ли са ним ци ље ви ма, кул тур ним иден ти те том и про фи лом. Пре све га, ов де се су о ча ва мо не са мо са фено ме ном душа или са фе но ме ном филм, не го и са пи тањи ма пој ма ко ји та два фе но ме на по ве зу је и по ста вља у ну жан од нос уза јам но сти, про из во де ћи на тај на чин двоје ди ну те му ко ја је ов де по ста вље на, а ко ја гла си Филм у ду ши – ду ша у фил му. Та те ма тре ба ло би да, ко ли ко је мо гу ће, бу де са гле да на ин тер ди сци пли нар но, са фил моло шког, со ци о ло шког, пси хо ло шког или те о ло шког стано ви шта и за то да нас раз го ва ра мо у овом са ста ву. “

Из ла га ња свих уче сни ка, ка ко уче сни ка Окру лог стола одр жа ног у Срем ским Кар лов ци ма, та ко и уче сни ка дру гог Окру глог сто ла одр жа ног у гим на зи ји у Ва ље ву (уче ство ва ли су др Да вид Пе ро вић, проф. др Бо жи дар Ра ден ко вић и те о лог Сте ван Јо ва но вић) за бе ле же на су ка ме ром, сни мље на су два ЦДа и, на тај на чин, ор га низа то ри су, при ре див ши по врх све га и из ло жбу аутен тичних фо то гра фи ја Драгуљи фрушкогорског атоса ауто ра Сло бо да на Ми ле ти ћа, за и ста обез бе ди ли мо гућ ност да ини ци јал ни су сре ти и раз го во ри за по че ти у ср цу ду ховно сти ста рог за ви ча ја, Срем ским Кар лов ци ма, по слу же као но ви при мер, под стрек и ин спи ра ци ја на раз ли читим тач ка ма на шег оку пља ња ши ром пла не те.■

■Учесници другог фестивала Бдење душе у Сремским Карловцима


Фестивали


К а да је у Ру си ји бук ну ла пе ре строј ка, Фе де ри ко Фе ли ни ре као је Ан дре ју Тар ков ском: Шта то ра ди те? Па ми смо не ка да гле да ли у вас и чу ди ли

се ка ко је мо гу ће та ко сло бод но, на ра чун др жа ве, ра ди ти на фил му. . . Кад имаш сто про цент но фи нан си ра ње и можеш да ра диш шта хо ћеш. Има те ве о ма моћ ну ди стрибу ци ју, ва ше фил мо ве гле да ју ми ли о ни гле да ла ца. Али, ви сте по шли на шим пу тем. Уле те ли сте у тр жи ште. . . Ја, Фе ли ни, ни ко ме ов де, у Ита ли ји, ни сам по тре бан. Ја умирем и уми ре мој гле да лац. . .

По след њи ру ко во ди лац Го ски но СССР, Фи лип Тимо фе је вич Јер маш, при чао ми је о вре ме ну ка да су га по зва ли у Кремљ код М. Гор ба чо ва и глав ног из во ђа ча ра до ва пе ре строј ке, А. Ја ко вље ва. Ф. М. Јер ма шу је са опште но: „Дај план пе ре строј ке ки не ма то гра фи је!“ Он им је од го во рио: „А за што да пре у ре ђу је мо оно што од лично ра ди. Ки не ма то гра фи ја до но си др жа ви огро ман новац, шест ми ли јар ди ру ба ља го ди шње. Ки не ма то гра фи ја је дру ги члан при хо да др жав ног бу џе та. Ди стри бу ци ја је сре ђе на. Успе шно де лу је прин цип др жав не по руџ би не. “

Јер маш ни је по ну дио план пе ре строј ке ки не ма то графи је, због че га је био укло њен с по ло жа ја ру ко во ди о ца Го ски но СССР.

На то ме сто, по ста ви ли су кан ди да та ЦК пар ти је, Камша ло ва, ко ји је из вр шио пар тиј ски за да так, по слу шао је гла со ве раз го ро па ђе них фил ма џи ја ко ји су не за др жи во зах те ва ли сло бо ду, рен та бил ност, са мо фи нан си ра ње, сма тра ју ћи да ће упра во та да, у њи хо ве џе по ве по те ћи до бит. Је дан од та да шњих жу стрих ли де ра ки нопе рестрој ке, из ба цио је па ро лу: „Ас су у ма су, па ре у ка су1!“. Филм ски рад ни ци, те ле ви зи ја, а за њи ма и власт, по чели су да ко ке ти ра ју са мла дом ге не ра ци јом. Сто го ди на пре ових до га ђа ја, му дри др жав ник По бе до но сцев2, гово рио је да је ло ша и сла ба она др жа ва ко ја ко ке ти ра са омла ди ном. С њом не тре ба ко ке ти ра ти, њу тре ба во дити са со бом. Слич но је из ја вио још ра ни је, 1826. го ди не, и А. С. Пу шкин. На пи та ње ца ра Ни ко ло ја Па вло ви ча: „Од че га би ти по чео ре фор ме?“, ве ли ки пе сник је од го ворио: „Од обра зо ва ња, јер нео чвр сле ду ше ће по ћи за би ло ко јим во ђом“.

1 Филм Ас са о ле њин град ској рок гру пи Аква ри јум, при ка зан је и код нас, тих го ди на, на Фе сти ва лу сце на ри ја у Вр њач кој ба њи, и на ФЕСТу.

2 По бе до но сцев је био тзв. Оберпро ку рор Све тог си но да, зна чи, духов ник у ран гу па три јар ха, у вре ме ка да ру ска цр ква ни је има ла патри јар ха по сле ре фор ми Пе тра Ве ли ког.

У вре ме пе ре строј ке, ове нео чвр сле ду ше, по шле су за но вим во ђом. Они ста ри ји, се ћа ју се шта је би ло пре два де ет го ди на, ка кав је био наш филм, на ши пла ка ти ко ји су ви ше ли чи ли на псов ке. Тих го ди на, пре пи сао сам са пла ка та на зи ве фил мо ва ко ји су се об ру ши ли на гле да оце ко ји су се пре стро ја ва ли, и на нео чвр сле ду ше: Осве та, Пот па љи ва чи, Жен ска рош, Пси, Ша ка ли, Жи во дер, Ме таста зе, Ћак ну ти, Са мо за лу да ке, Ко ма, Шок, Дан по гу бље ња, Џе лат, Ауто пор трет у мр твач ком сан ду ку, Ка та фалк, Рас пад, Не чи ста си ла, Зао дух, Са та на, Не чо век, Дро ља. . . Отво ре не су све пре гра де и за за пад ну, мут ну, те ле ви зијску и филм ску бу ји цу, ко ја је по ку ља ла кроз све отво ре руског екра на и ди стри бу ци је. Оно што је пре пе ре строј ке би ло не при стој но, о че му је би ло не при стој но, по роч но и па то ло шки и го во ри ти гла сно, по че ло је да ис пу ња ва теле ви зиј ски етар. У про гра ми ма о то ме и о оно ме, о све му.

О пла ви ма, о ру жи ча сти ма. . . Ру си ју су по че ли на вика ва ти на то да је то нор мал но. Тре ба би ти то ле ран тан, тр пе љив пре ма гре ху. Јер, они су, та ко ђе, љу ди, они та кође има ју сво ја пра ва. Па, до бро, од ра сли схва та ју шта је шта, има ју ду хов ни иму ни тет. А нео чвр сле ду ше? Но ва гене ра ци ја фор ми ра ла се под агре сив ним ути ца јем ту ђинске по ма ме. Упра во тих го ди на, ра дио Сло бо да, отво ре но је при зна вао: „Циљ пе ре строј ке је да се из вр ши му та ци ја ру ског ду ха. По треб но је Ру се иш чу па ти из тра ди ци је“

Упра во тај про грам му та ци је ру ског ду ха, по че ли су, хо ти ми це или не хо ти це, да из вр ша ва ју ру ко во ди о ци руске др жа ве, чи нов ни ци у сфе ри кул ту ре, топме на џе ри те ле ви зиј ских и филм ских ком па ни ја и при ват них, дистри бу тер ских фир ми. Тру ди ли су се из све сво је де мократ ске сна ге, уоп ште не бри ну ћи о то ме ка ко њи хо ва де лат ност ути че на нео чвр сле ду ше. Мо ја парт нер ка из фил ма Ива но во де тињ ство, глу ми ца Ва лен ти на Ма љави на, ис при ча ла ми је јед ном да су јој за тво ре ни ци у затво ру го во ри ли ка ко су мно го што шта на у чи ли гле да јући фил мо ве. Екран им је по ма гао да схва те о жи во ту оно што су они схва ти ли: да се од но се пре ма љу ди ма она ко ка ко су они по че ли да се оп хо де пре ма њи ма; да уби јају, пљач ка ју, си лу ју, пи ју, дро ги ра ју се. Екран је огром на си ла, пре фи ње ни и моћ ни учи тељ. Екран је ду хов ностра те шко оруж је др жа ве. Ло ша је та др жа ва ко ја то не схва та. Али, у освит пе ре строј ке, др жа ва, оп те ре ће на мно штвом про бле ма, по ми сли ла је: „Ма, до бро, ра ди те ви са сво јим фил мом шта хо ће те. Тра жи те са мо фи нанси ра ње, рен та бил ност, сло бо ду, па нек вам бу де. Ра ди те шта хо ће те. Ми и без вас има мо про бле ма пре ко гу ше“.

У окви ру Ме ђу на род ног фе сти ва ла Злат ни ви тез, у Мо скви је 4. но вем бра 2008. го-ди не До му глум ца на Ста ром Ар ба ту одр жа на Ме ђу на род на кон фе рен ци ја Ду хов не тра ди ци је и му та ци ја ду ха, по све ће на про бле ми ма на ци о нал них кул ту ра у епо хи гло ба ли за ци је, кул тур ни ом тра ди ци ја ма и ду хов ној де гра да ци ји чо ве ка. Са ове кон-фе рен ци је до но си мо скра ће но увод но из ла га ње пред сед ни ка Злат ног ви те за, на-род ног умет ни ка Ру си је Ни ко ла ја Бур ља је ва и до пу ње но из ла га ње на шег филм ског кри ти ча ра и есе ји сте Бо жи да ра Зе че ви ћа

Ни ко лај Бур ља јев

Кул тур на ре во лу ци ја је му та ци ја ру ског ду ха


Фестивали

По че ла је епо ха си сте мат ског по ти ски ва ња кул туре на тло уно сног за на та. „Пра ви те па ре!“ – ре че но је свим кул тур ним рад ни ци ма. „Ви сте то тра жи ли. Ви сте то до би ли: рен та бил ност, са мо фи нан си ра ње, сло бо ду. . . Тра жи те но вац где хо ће те. Ми ће мо, на рав но, по др жа вати, из др жав ног бу џе та, по је ди не про јек те, али са мо за јед ну тре ћи ну, оста ло тра жи те са ми. Др жа ва тре ба да се дис тан ци ра од фил ма. . . “

По че ла је кул тур на ре во лу ци ја. Ту жна епо ха по ти скива ња кул ту ре у окви ре тр жи шта. Ис так ну ти по сле ни ци ру ске кул ту ре обра ти ли су се пред сед ни ку са зах те вом да се кул ту ра са чу ва од ми ни стра Швид ко ја и ње го ве кул тур не ре во лу ци је. Пи смо су пот пи са ли В. Г. Рас пу тин, Г. В. Сви ри дов, В. М. Кли ков, В. Н. Га ни чев, де се ти не писа ца, на уч ни ка, филм ских рад ни ка и дру гих кул тур них рад ни ка. Ис под пи сма био је и мој пот пис.

Без во ље и без жур бе Швид ко ја су пре ме сти ли са по ло жа ја ми ни стра кул ту ре у фо те љу ру ко во ди о ца Аген ци је за кул ту ру и ки не ма то гра фи ју. Име но ва ли су но вог ми ни стра кул ту ре А. С. Со ко ло ва, али су све по луге вла сти и бу џет ска сред ства оста ви ли у ру ка ма ру ково ди о ца Аген ци је за кул ту ру. По ку шао је, за пра во, но ви ми ни стар, да по ви си свој глас про тив очи глед них безо бра злу ка, ко руп ци је и под ми ћи ва ња, ко ји су цве та ли у ре со ру Швид ко ја. Али, А. С. Со ко ло ву су об ја сни ли да ни је ле по из но си ти ђу бре из ку ће. Да би остао у фо те љи ми ни стра, мо рао је при ста ти на зах те ве прет по ста вљених. Функ ци ја ми ни стра кул ту ре по ста је илу зор норепре зен та тив на, сво је вр стан па ра ван за де лат ност ру ково ди о ца Аген ци је за кул ту ру.

У лич ном раз го во ру са М. Швид ко јем, 4. ју ла 2006. у ње го вом аген циј ском ка би не ту, об ја снио сам му за што сам тра жио ње го ву остав ку са по ло жа ја ми ни стра кул туре. „Уоп ште не за то“, ре као сам ја, „што се лич но ло ше одно сим пре ма ва ма. Ја сам вас са ин те ре со ва њем пра тио као та лен то ва ног те а тро ло га, ка да сте се ви ба ви ли својом про фе си јом. Али, ја бих за тра жио остав ку би ло ког ми ни стра, ако би он, као ви, по чео да оства ру је про цес си сте мат ског по ти ски ва ња кул ту ре, умет но сти и фил ма, у окви ре тр жи шта. За ме не, ко ји слу жим умет но сти већ око по ла ве ка, пој мо ви умет ност и тр жи ште су не спо јиви пој мо ви. Кул ту ра има дру ге за дат ке: не да пра ви па ре свим до зво ље ним и не до зво ље ним ме то да ма, не го да

уз ди же дух на ци је, да ја ча тај дух, да вас пи та ва, во ди за со бом по ко ле ња ко ја ће од нас при ми ти Ру си ју, са њеним ве ли чан стве ним тра ди ци ја ма. По мом ми шље њу, за да так ми ни стра кул ту ре се и са сто јао у то ме да пред ви шим ру ко вод ством бра ни при о ри тет кул ту ре у жи воту зе мље. Тр жи ште је за кул ту ру из ро ђа ва ње и смрт“

Оста ју ћи на свом по ло жа ју, го спо дин Швид кој је постао те ле ви зиј ски шо у мен, из ба цив ши на те ле ви зиј ски екран сво ју кул тур ну ре во лу ци ју и ба ве ћи се про во каци ја ма не до пу сти вим за чи нов ни ка та ко ви со ког ран га. Ка кви су са мо на сло ви ње го вих еми си ја: Пу шкин је безна де жно за ста рео, Без псов ке не ма ру ског је зи ка, Па трио ти зам је уто чи ште ни тко ва. . .

По сте пе но су мно ги ма по ста ли очи глед ни пло до ви кул тур не ре во лу ци је го спо ди на Швид ко ја. Ре сти ту ци ја је би ла рас про да ја на ци о нал не имо ви не и гу ше ње истак ну тих по сле ни ка кул ту ре. Али, нај ва жни је је што су по че ли да из филм ског про це са и жи во та од стра њу ју хи ља де филм ских, по зо ри шних и кул тур них по сле ни ка, љу де ко ји су на ол тар отаџ би не при не ли цео свој жи вот, на чи јим фил мо ви ма и ли ко ви ма су вас пи та ва не мно ге ге не ра ци је. Хи ља де глу ма ца, по нос на ше зе мље, оста ли су бу квал но без ко ре хле ба, са ми зер ном пен зи јом од 3000 ру ба ља, ко ја је је два би ла до вољ на за ста на ри ну. О сред стви ма за хра ну ни је би ло ни го во ра. Мо ра ли су бу квал но да мо ле ко мад хле ба од бли жњих. Не ћу по миња ти име на, али ве руј те да су то ве ли ка име на, по зна та це лој Ру си ји и све ту. Бри га за пре жи вља ва ње, за ме ни ла је ра дост ства ра ња. Глум ци су уми ра ли, а ни је би ло па ра за њи хо ве са хра не: Ге ор гиј Ви цин, Бо рис Но ви ков, Љусје на Ов чи ни ко ва, Та ма ра Но со ва, Ге на диј Ко рољ ков.

Крат ко вре ме пре смр ти те шко бо ле сне Кла ре Ру мјано ве, по се тио сам је. За вре ме на шег по след њег су срета, па три от ки ња Ру си је, Кла ра Ми хај лов на Ру мја но ва, ко ја се кри тич ки од но си ла пре ма Аме ри ци и аме рич ком фил му, са де ти њом ра до шћу ми је са оп шти ла но вост: „Аме ри кан ци су ме на зва ли кра љи цом ру ске ани ма ци је“. У ње ној во ље ној Ру си ји, кра љи ца ру ске ани ма ци је је умрла а да на ње ној са хра ни ни је би ло ни јед ног пред ставни ка Аген ци је за кул ту ру.

За пи тао сам јед ном ви со ког чи нов ни ка Ми ни старства за кул ту ру, за што Аген ци ја за кул ту ру, две го ди не не до де љу је ни ко пеј ку за Ме ђу на род ни по зо ри шни фо рум Злат ни ви тез, јер Злат ни ви тез прак тич но из вр ша ва на руџ би не др жа ве (сви се се ћа мо ка ко је про шле го дине пред сед ник у свом го во ру у Фе де рал ној скуп шти ни, го во рио о кул ту ри, о то ме да је њен раз вој мо гућ са мо уз осло нац на тра ди ци о нал не ду хов не и мо рал не вредно сти. Упра во ти ме се ба ви Злат ни ви тез). За што нас он да гу ше? Упи та ли су ме: „А да ли и њи ма кап не не што од тих па ра?“ „Не“, при знао сам. „Па, ето вам од го во ра. “ Ту жно, али је то чи ње ни ца.

Ство рен је ко ле ги јум Аген ци је за кул ту ру, са ста вљен од љу ди бли ских ру ко вод ству аген ци је, ко ји је фак тич ки по стао па ра ван за то да два, три ли ца од лу чу ју о то ме шта пу шта ти, а шта не. Се ћам се ко ли ко је зах те ва и сцена ри ја пра во слав ног филм ског сту ди ја Отаџ би на, би ло од би је но. На при мер, зах тев за сни ма ње фил ма о пра вослав ном мар ша лу Жу ко ву; та кав лик, Жу ко ва, Аген ци ји је из гле дао не по тре бан. И зах тев за до ку мен тар ни филм о

■Николај Петрович Бурљајев, председник Златног витеза

Културна револуција


из у ми ру ћем на ро ду ру ског се ве ра. Од тог на ро да оста ло је све га не ко ли ко сто ти на љу ди, и о не ста ја њу тог на рода са ли ца зе мље тре ба, не са мо го во ри ти, не го ви ка ти. Али, ис па ло је да ни то ни је ин те ре сант но за чи нов ни ке Аген ци је. Ни је на шао од је ка у ср ци ма чи нов ни ка ни проја кат умет нич ког фил ма по но ве ли В. Г. Рас пу ти на, Ива нова ћер ка, Ива но ва мај ка, ни мно го што шта дру го.

По че ли су, на за кон ској осно ви, уни шта ва ти др жав не филм ске сту ди је и пре да ва ти их ак ци о на ри ма и у приват не ру ке. Та ко је про пао Цен трал ни сту дио до ку ментар ног фил ма, ле то пи сна ко вач ни ца на ше отаџ би не. Ње ви ше не ма. И за то ду гу је мо го спо ди ну Швид ко ју. Уништен је филм ски сту дио де чи јих и омла дин ских фил мова, Гор ки. Не ка да сам био за по слен у том сту ди ју, пам тим ње гов про цват, ка да је та мо кип тао ве ли ки ства ра лач ки жи вот, ра ди ли су ис так ну ти ре ди те љи С. Ге ра си мов, Л. Кули џа нов, С. Ро стоц ки, М. Дон ској, М. Ху ци јев, В. Шу шкин, Т. Ли о зно ва. Сту дио је ства рао див не фил мо ве за де цу и омла ди ну. Не дав но сам на вра тио у не ка да шњи мој студио, сву да пу стош и уру ше ност, као по сле ра та. Огром на филм ска фа бри ка из да је се у за куп ТВ ком па ни ја ма. Филмо ви за де цу се не сни ма ју. До шло је до тле да ове го дине на ре дов ном Филм ском фо ру му Злат ни ви тез, ни смо мо гли да на ђе мо ни је дан до ма ћи, де чи ји филм. Уни ште ни су сви пе ри фе риј ски филм ски сту ди ји. Опа сност се надви ла и над Лен филм и Ленна уч ни филм. Деј ству је указ о при ва ти за ци ји и ства ра њу ак ци о нар ских пред у зе ћа. Остао је не дир нут са мо Мос филм, али указ је на сна зи, и до Мос фил ма ће јед ном ру ке, не дај Бо же, до ћи.

Ипак, по ја ви ла се на да. На ста вља се бор ба за чо ве кову ду шу. Јер, ако је у про грам ском до ку мен ту, по сла ници пред сед ни ка РФ Фе де рал ној скуп шти ни 2007, кул ту ри по кло ње на исто то ли ко озбиљ на па жња као и при вре ди и од бра ни, та ко да ће се мо жда и у кул ту ру ула га ти не мање сред ста ва не го у од бра ну. За пра во, кул ту ра и је сте одбра на на род не ду ше, а то зна чи, од бра на на ше др жа ве.

Да ли је мо гућ пре по род ру ске кул ту ре?Са свим је мо гућ. Шта је за то по треб но?

Пре све га, но ва кул тур на по ли ти ка. По треб но је при зна ва ње кул ту ре за при о ри тет др

жав не по ли ти ке. До де љи ва ње ми ни стру кул ту ре Ру ске фе де ра ци је, ста ту са ви це пре ми је ра Вла де РФ.

До но ше ње За ко на о кул ту ри. По сто је за ко ни о обра зова њу, о фи скул ту ри и спор ту, а за кон о кул ту ри не по сто ји. Ма да би за кон о кул ту ри тре ба ло до не ти на пр вом ме сту.

Про кла мо ва ње но вог На ци о нал ног про јек та у области кул ту ре и ду хов ног раз во ја др жа ве. Су штин ско по већа ње бу џет ског фи нан си ра ња кул ту ре. Из град ња цента ра на ци о нал не кул ту ре по це лој Ру си ји.

Из вла че ње кул ту ре из тр жи шта. Учвр шћи ва ње си сте ма др жав не на руџ би не. Не по

ни жа ва ју ће де ли мич но фи нан си ра ње – да ће мо вам јед ну тре ћи ну, а све оста ло тра жи те са ми, већ др жав на поруџ би на са сто про цент ним фи нан си ра њем про гра ма и про је ка та ко ји де лу ју у ко рист тра ди ци о нал них ду ховних и мо рал них усме ре ња др жа ве.

Пре ки да ње др жав не по др шке про јек ти ма ко ји има ју ка рак тер де мо крат ске све до зво ље но сти, и на но се штету мо рал ним осно ва ма и ду ши мла дог на ра шта ја.

Осни ва ње екс перт ских са ве та ко ји ће усме ра ва ти руски, те ле ви зиј ски етар. По вра так нај ве ћих филм ских сту дија Ру си је, под др жав ну упра ву, а пре све га Филм ског сту дија де чи јих и омла дин ских фил мо ва Гор ки. Де чи јој ду ши ни је по треб но вођ ство Ха ри ја По те ра, кри ми ћа и пре ко морских ужа сни ћа, тој ду ши по треб ни су тра ди ци о нал ни приме ри на ших, ру ских хе ро ја и по кре та ча, па ће на ша де ца, уз при че о њи ма, за же ле ти да бу ду сна жна, да во ле, да бу ду спо соб на да слу же ве ли кој и пре кра сној Ру си ји.

По бри ну ти се о об на вља њу др жав не ди стри бу ци је и др жав них би о ско па, јер се да на шњи, ру ски, ди стри бутер ски би знис 90% ба ви ве стер ни за ци јом на шег екра на и сни жа ва њем ду хов ног и мо рал ног ни воа на ро да.

Же лим да се на дам да ће но ви ми ни стар кул ту ре А. А. Ав де јев ис по љи ти во љу и хра брост у бор би за ру ску кул ту ру, у дво бо ју са ве тре ња ча ма тр го ва ца у хра му који му ти ра ју ру ски дух и ис тре са ју нас из тра ди ци је.■

С ру ског: Ми тар По по вић


Фестивали

Бо жи дар Зе че вић

Ide o lo gia bon di a na

Д ве ве ли ке опа сно сти сто је пред сло вен ском право слав ном ци ви ли за ци јом. Пр ву је у свом уводном сло ву уочио Ни ко лај Бур ља јев: „Циљ је да

се из вр ши му та ци ја ру ског ду ха. По треб но је Ру се ишчу па ти из тра ди ци је“. Мо гу са мо да до дам: исто ва жи и за Ср бе. Све тра ди ци је од вла че Ср бе од гло ба ли за ци је, они се што пре мо ра ју су о чи ти са сво јом зло ћу дом прошло шћу и по ка жња ва ти за све што им се до га ђа ло од по стан ка. Дру га опа сност по при ма чу до ви шне раз мере: „Из би ти ру ску зе мљу из ру ских ру ку“ или „пра вед но по де ли ти Си бир ме ђу на ци ја ма сло бод ног све та“ ка ко је не ка ко пла ни рао ва шинг тон ски ја стреб Бже жин ски (Zbig ni ew Br ze zin ski) у сво јој књи зи „Ве ли ка ша хов ска игра“ („The Grand Ches sbo ard: Ame ri can Pri macy and their Ge o stra te gic Im pe ra ti ves“). Што се Ср ба и Ср би је ти че, то се већ до га ђа са Ко со вом, где се ис пи ту ју сле де ћи по те зи ове гло бал не ша хов ске оку па ци је. Ни је ли исти Бже жин ски на звао „Бал ка ном Евра зи је“ це ло под руч је ис точ но од Ура ла?

Бонд као иде о ло шка фран жи за

У филм ској фик ци ји ко ја ни је дру го до вид ре ал но сти ко ман де ру бри тан ске оба ве штај не слу жбе МI 6, Џем су Бон ду би ла је по ве ре на ми си ја у ду ху оства ре ња оба ова ци ља. Још та мо 1995. го ди не до шло је до про ме не глав ног

кур са Бонд фран ши зе са фил мом Злат но око (The Gol den Eye). Та да се у филм ску bon di a nu усе ли ла но ва иде о ло ги ја. Иде о ло ги ја да бо ме, упр кос рас про стра ње ном ми шље њу да је нео зби љан свак ко Бон да до жи вља ва озбиљ но.

Иде о ло ги ја у фил му ис тра жи ва на је и иден ти фи ко ва на у мно штву ва ри јан ти и сво ди се на сле де ће: иде о ло шким на зи ва се оно ми шље ње ко је ни је све сно свог по ре кла, а ко је је увек по ве за но са не ким ин те ре сом. „Иде о ло шка ми сао је ми сао ко ја тај ин те рес при кри ва, ма ски ра, че сто и на не све стан на чин. А ко ји је то пре суд ни ин те рес ко ји се „иде о ло ги јом“ при кри ва: во ља за мо ћи и вла да њем или „ма сов ним рас про сти ра њем са др жа ја и иде ја у слу жби једне во ље за мо ћи и вла да њем“ ка ко то тач но за па жа Жар ко Дра го је вић (ви ди ње гов текст у овом бро ју Фил мо гра фа стр. 51–52 прим. аут). Во ља за моћ и вла да ње, да кле, с тим што Бон до ва иде о ло шка ма три ца у ду ху ми стер Зби га ни је пер сва зив на и скри ве на, не го др ска и бе срам на – она ква, ка кву се би не би до зво ли ли док то ри бољ ше вич ке и на цистич ке про па ган де у свом злат ном до бу.

У сми слу прак се, та иде о ло ги ја би ла је на ме ње на масов ној по тро шњи и стре ми ла ко рак да ље од др Ге бел са и од др Жда но ва, сво јих већ опи са них исто риј ских пан да на. Био је то ве ли ки пре о крет у исто ри ји bon di a ne. На шао сам се две го ди не ка сни је у Бри се лу и био из не на ђен нај попу лар ни јим бо жић ним по кло ном за децу: ком пју тер ском игри цом осно ва ном на си жеу овог фил ма под сло га ном:

■Са Међународне конференције „Духовне традиције и мутација духа”, 4. новембра 2008. у Москви – с лева на десно Татјана Орлова, Божидар Зечевић, Анатолиј Полетајев, Јован Марковић, Раиса Недашковска,Николај Бурљајев, Маргарит Николов.

Ideologia bondiana


„На мер но ру ши Санкт Пе тер бург, као што то чи ни агент 007 у Злат ном оку“ (ако се до бро се ћам: „De li be ra tely bust St. Pe ters burg as seen in 007’s Gol den Eye!“). Игри ца је поста ла не са мо бест се лер, не го и 1998. i но си лац In ter ac ti ve Ac he ve ment Award, не ке вр сте „Оска ра“ за за бав ни софтвер. И ту са да Бонд по сту па у ду ху оба за дат ка по ве ре на му од ше фи це, ко ја је одав но за ме ни ла ро ман тич ног „М“; њен ха би тус скро јен је био, на мер но или слу чај но, пре ма јед ном та да шњем жен ском чу до ви шту спољ не по ли ти ке.

Бонд чу па Ру се из тра ди ци је и спре ма се да им от ме Си бир, са мо што са да има из гра ђе не иде о ло шке мо ти ве и за ра жен је иде јом Бже жин ског. У су шти ни, та за ми шљена стра те ги ја се ни је из ме ни ла до да на да на шњег. Ка ко до сти ћи овај су ма ну ти циљ дру го је пи та ње, ко је се ви ше ти че пси хо па то ло ги је вре ме на у ко ме жи ви мо. Тој пси хопа то ло ги ји при па да и про ме на основ не ма три це bon di ane, ко ја је за по че ла пре пет на ест го ди на и још тра је.

Же лео бих да се по дроб ни је по за ба вим овом ма три цом

Про тив ко му ни ста и лу да ка

Aвантуре тај ног аген та 007 ни су ни на ста ле из ван иде о ло ги је. Овај мит ски хе рој ни је слу чај на по ја ва, него ти пич на хлад но ра тов ска тво ре ви на ислу же ног аген та Фле мин га (Ian Fle ming), ко ме је про све тле ло ма ло ро манти зма и ак ци је ка да је том слу жбом и уоп ште дру штвом Ње ног ве ли чан ства вла да ла стра шна по ти ште ност (1952). За тим је бек ство Ки ма Фил би ја (Wil li am Kim Philby) и цве та МI 6 Со вје ти ма ду бо ко уз др ма ло са мо по у зда ње не са мо Ује ди ње ног кра љев ства, не го уоп ште За па да и ње го вог „ре да вред но сти“. Филм ски Бонд се по ја вио као ме лем за ра не јед не те шко оште ће не, без ма ло са свим ра стро је не иде о ло ги је. Бри тан ска во ља за моћ па ла је на нај ни же гра не у сво јој хи ља ду го ди шњој исто ри ји. Но ви хе рој сми шљен је у пра ви час и опет је био про из вод чи сте иде о ло ги је. У нај бо љем, Бонд из ше зде се тих био је шар мант ни „рат ник за ствар ка пи та ли зма“ (Реј Грин – Ray Green) и про мо ви сао „за пад ни ред вред но сти“, дака ко и ис пу ње ње ра зних скри ве них че жњи, по ти сну тих у ко лек тив ну пот свест ка пи та ли стич ког све та. Бонд је на стао и до жи вео сво ју ме диј ску по пу лар ност на вр хунцу хлад ног ра та (у го ди ни Бон до вог филм ског ро ђе ња, 1962, свет се тек опо ра вљао од ку бан ске кри зе пр вог ствар ног су о ча ва ња чо ве чан ства са из ве сно шћу атомског уни ште ња). Си жеи фил мо ва о 007 би ли су у пот пуно сти при ме ре ни ова квој ма пи све та.

Не при ја те љи Бон да би ли су ко му ни сти и лу да ци. Без об зи ра на уоби ча је ни ути сак про сеч ног за пад ња ка да се ра ди о истом, за јед нич ка од ли ка обе гру пе би ла је да теже до ми на ци ји све том. (Из Ру си је са љу ба вљу – From Rus sia With Lo ve,1963). Уско ро је, ме ђу тим, до шло до по пу шта ња и тзв. „по ли ти ке де тан та“ из ме ђу За па да, СССР и Ки не, па је у скла ду са тим иде о ло шка фран ши за пре у де ше на. Сада је мо ме нат ан та го ни зма био све ден на нај ма њу ме ру па се вре ме ном пре шло и на гро теск не об ли ке „ан гло совјет ске са рад ње“ („De ten te, in deed!“ из Шпи јун ко ји ме је волео – Spy Who Lo ved Me, 1977), For Your Eyes Only, 1981, док у A View to Kill, 1985, „друг Бонд” чак постаје носилац ордена Лењина), да би, по сле рас па да СССР, из се ри је о Бон ду кому ни сти са свим не ста ли, а од за ми шље них не при ја те ља

оста ли са мо лу да ци. Или се бар та ко чи ни ло до 1995, ка да се на об зор ју по ја вио но виста ри иде о ло шки bo o gie Запа да: Пра во слав на Ру си ја. И она у уло зи лу да ка, ко ја је на пу ту да се до мог не ста рог со вјет ског са те ли та ма сов ног уби це и да из без ум не осве те са же же Лон дон!

Аве ти из апо ка лип тич ког ко шма ра са вре ме ног Запа да има ле су и дру га чи ја ли ца од убо ји тих пре да то ра. Али би ла су углав ном иде о ло шки без бој на. Са фил мом Злат но око (Gol den Eye,1995) до ла зи до пре о кре та у на рати ву тип ског си жеа 007, што се по кла па и са по ја вом њего ве нај и спла ти ви је ин кар на ци је по сле Шо на Ко не ри ја (Sean Con nery), ир ског глум ца Пир са Бро сна на (Pi er ce Bro snan), ко ји је и сам ути цао на ову пре крет ни цу. По сле сим па тич не, го то во не жне фи гу ре ста рог Бон да (Ко нери, Мур – Ro ger Mo o re), по ја вио не у ро тич ни и не ми слећи из вр ши тељ, пла стич ни тер ми на тор (исти про то тип је и да нас на де лу са Да ни је лом Креј гом – Da niel Cra ig) чи ја је лич ност, ако је има, у пот пу но сти под ре ђе на тех но лошким ин пу ти ма. Спе ци јал ни ефек ти пра те раз вој ди гитал не тех но ло ги је (чи ни се да то пра ти и Бон дов ве чи ти тех но ло шки др Ка љи о стро, „Q”, у ту ма че њу осам де се того ди шњег Де змон да Ле ве ли на – De smond Lle welyn), сасвим у ду ху са вре ме не ге о по ли ти ке. У скла ду са иде јом Бже жин ског о „пра вед ни јој по де ли“ Евра зи је, на ра тив ни кон структ са свим при хва та ову ре то ри ку и ни ма ло не пре за од ра ди кал не иде о ло ги за ци је си жеа. Са свим необич но за ра ни је, иде о ло шки асеп тич не и углав ном „неис то рич не“ си жее о Бон ду, ов де на ро чи ту уло гу игра ју при кри ва ни до га ђа ји из но ви је европ ске про шло сти.

Пот пу но не спо ји ве са Фле мин го вим из вор ним обрасци ма ко ји су се, где су год мо гли, кло ни ли вер ских, ра сних и по ли тич ких при ми сли, ове исто ри о ге ме на во де на ко рене не ан ти со вјет ских, не го ан ти ру ских рас по ло же ња. Како Со вје та ви ше не ма, не при ја тељ су са да пра во слав ни Руси; нед гад шњи и са да шњи крв ни ри вал, го спо дар Си би ра, свет ског енер гет ског ре сур са број 1, по сед ник све мо гу ћег га са и го ми ле тај них оруж ја из ма ште гђе Бро ко ли.

Не ка ко у вре ме ка да је Бже жин ски за вр ша вао сво ју им пе ри јал ну уто пи ју, а Бонд кре нуо у ка жња ва ње Ру сије, аме рич ки на ци о нал ни бест се лер по ста ла је и књи га хар вард ског про фе со ра Се мју е ла Хан тинг то на (Sa muel Hun ting ton) „Су коб ци ви ли за ци ја“ („The Clash of Ci vi li zati ons and the Re ma king og World Or der“,1994), на ста ла на осно ву уве ре ња да ће се бу ду ћи су ко би (и свет ски рат, ако га бу де) во ди ти на кул тур ним, а не на еко ном ским или иде о ло шким гра ни ца ма се дам свет ских ци ви ли зи аци ја, од ко јих је јед на, Сло вен скопра во слав на, на ро читио за ни ма ла Хан тинг то на, ина че па ла ди на на ци о нал не без бед но сти САД у Кар те ро вој ад ми ни стра ци ји. Сло венско пра во сла вље, а не ко му ни зам, пра ви је ри вал За па да, мислиo je Хан тинг тон. Јељ ци но ва Ру си ја је ти пич на по цепа на др жа ва („torn co un try”). Са ру ским марк си стом још је би ло и мо гу ће не ка ко раз го ва ра ти, јер су и марк си зам и ка пи та ли зам про дук ти За па да, али са ру ским тра ди ци о нали стом не ма раз го во ра. „Ако Рус бу де по чео да се по на ша на ру ски (?!) а не на за пад њач ки на чин“ учиo je Хан тингтон, „од но си За па да са Ру си јом по ста ће кон фликт ни“. Хантинг тон ни је ба шти нио од најбо ље тра ди ци је аме рич ких уни вер зи те та, али је ње гова си ро ва фи ло со фи ја („The West vs the Rest“) би ла до шла као на ру че на раз во ју сце на ри ја


Фестивали

чу па ња Ру са из ру ске тра ди ци је. Ка ко ће мо од мах ви де ти, овај сце на рио из не дрио је оми ље ни си же но ве bon di a ne, у пот пу но сти на дах ну те бест се ле ри ма Зби га, Се ма и њихо вих ме диј ских ше гр та, у ду ху из ве сног Пи ла (Ge rard Piel), ко ји је од све га ус пео да ра за бе ре тек „The West is Best“!

Ра стро је на са вест

Уоста лом, ево тог си жеа. Бонд и ње гов парт нер 006, по име ну Тре ве ли јан, из

во де 1986. на пад на не ки вој но ин ду стриј ски ком плекс у СССР. КГБ их хва та и ма да 007 на рав но, успе ва да умак не, 006 ни је те сре ће. У ме ђу вре ме ну, СССР је про пао и Бонд се у Јељ ци но вој Мо скви осе ћа као код ку ће. Али, 006 по ја вљу је се сад у но вој уло зи: он је, уства ри, ди рект ни по то мак дон ских ко за ка, чи ја је но ви ја исто ри ја ко ли ко тра гич на, то ли ко и не ра до по ми ња на у јав но сти.

Чи ње ни це су да се чи та ва јед на, ве ли ким де лом ко зачка ар ми ја (ге не ра ла А. А. Вла со ва) у Дру гом свет ском ра ту бо ри ла про тив Со вје та, да се 1945. у Ко ру шкој пре да ла Енгле зи ма, а да су их ови, са све же на ма и де цом, без мно го ху ма ни тар них на кла па ња ис по ру чи ли Ста љи ну ко ји их је све од мах по био. Тре ве ли јан ис па да по то мак јед не од ових по ро ди ца, од ра стао у Ен гле ској под дру гим име ном и ре гру то ван у ен гле ску тај ну слу жбу, као мла ђа ни 006, ја ни чар Ал би о на. Сце на ри сти Злат ног ока по ла зе, да кле, од ствар ног до га ђа ја, као и ње го вих мо гу ћих по сле ди ца. (Ствар је опи сао Ни ко лај Тол стој у књи га ма „Жр тве Јал те“ „Vic tims of Yal ta“,1977 и на ро чи то „Ми ни стар и ма са кри“ – „The Mi ni ster and the Mas sac res“, 1986, ко је су, иза зва ле пра ву по мет њу у јав ном мње њу Бри та ни је. По то мак једне од нај ста ри јих пле мић ких по ро ди ца Ру си је, а углед ни бри тан ски исто ри чар и пи сац, до тан чи на је опи сао начин ка ко су ен гле ске вој не вла сти и по ли ти чар Мак ми лан,

буду ћи пре ми јер Ње ног ве ли чан ства, по на ло гу Чер чи ловог рат ног ка би не та, пре да ли за ро бље не хи ља де ко за ка и њи хо вих по ро ди ца НКВДу. Нај го ре од све га је то што су Ен гле зи по сле из ла ска ових књи га пре ко во ље при зна ли до га ђај баш ка ко га је Тол стој опи сао, не не ги ра ју ћи чи њени цу да је њи хов бив ши пре ми јер, на тај на чин, пре кр шио Же нев ску кон вен ци ју и по стао рат ни зло чи нац!).

Са вест је стра шна, не по јам на си ла. Иако је ма са кр дон ских ко за ка 1945. опет гур нут у за бо рав, бро ко ли сце на ри сти га не са мо по но во из вла че на ви де ло, не го и ко ри сте као не ку вр сту иде о ло шке тем пир не бом бе. Бон дов про тив ник је по то мак тих пра во слав них ко за ка, пом хни тао од жуд ње за осве том. То је но ва си ла, но ви же сто ки ри вал, но ви лу дак у Бон до вој збир ци, не ка кав си бир ски се па ра ти ста (пу сти сно ви Бже жин ског!), ко ји ди же у ва здух тај ни вој ни тер ми нал не где у Си би ру, дола зи у по сед за бо ра вље ног со вјет ског вој ног са те ли та и хи та да из осве те уни шти Лон дон! Он пре би ва на де по нији брон за них и мер мер них олу пи на, са мр твим кол хо зници ма и Ле њи ном. Све се из ме ша ло у овом лон цу ра строје них са ве сти. Бонд ра ту је про тив ко за ка уз по моћ ле пих Ру ски ња, у пси хо тич ном спек та клу, са оба ве зним ма бу зеов ским под зем ним гра дом (и то на Ка стро вој Куби!), чи ји го спо дар са да ни су др Но или Ста вро Бло фелд, не го неки по то мак Јер ма ка Ти мо фе ји ча, Бон дов двој ник, Ка ин и Едип, у сво јој по бу ни про тив оца и до мо ви не. . .

Фројд, Ла кан и Славој Жи жек има ли би ов де пу не ру ке по сла.

Ју риш на Зим ски Дво рац

По што ви ше не ма со вјет ске им пе ри је зла, не при ја тељ бр. 1 За па да са да је Пра во слав на Ру си ја, не ки ју ро ди ви нео ра спу ћин из гот ских си жеа, не што не из ве сно, ре жеће,

■Божидар Зечевић и Галина Вајгер

Ideologia bondiana


■фото Наталија Тоскина


Фестивали

ту ђе и стра шно. Она је ноћ на мо ра За па да. Њој су, авај, до ступ на сва тај на оруж ја, са те ли ти, атом ске бом бе, страте шки софт ве ри. . . али ту је Lion’s He art hed Bond, ко ји ће по ве сти но ви cru sa de. Ту је кра љи чин ви тез ко ји ће уз ва тро мет спе ци јал них ефе ка та пу на два са та де мон стрира ти ка ко за пад на ли си ца ха ра по ру ском ко ко шар ни ку. Бонд оти ма ру ски тенк и њи ме про го ни ге не ра ла КГБ кроз ста ро је згро Санкт Пе терс бур га. При том не ми ли це ру ши зда ња из до ба Пу шки на и До сто јев ског на Мој ки, ра за ра мо сто ве на Не ви, де ва сти ра Двор ски трг ис пред Ер ми та жа, пу ца по Ро си је вом сла во лу ку, ву че по ули ца ма спо ме ни ке ру ске им пе ри је и уоп ште, без об зир но пу стоши по пре сто ни ци ца ра Пе тра.

Мо же те ли за ми сли ти тем пла ра Бон да ка ко тен ком на ср ће на Пон те Ри ал то или гу се ни ца ма пу сто ши ис пред цр кве Но тр Дам? Те шко. Бон до ва угра ђе на скло ност ка уни шта ва њу ску пих и дра го це них пред ме та, под све сно ис пу ње ње жуд њи ње го вог си ро тог гле да о ца, до са да је пре за ла од кул тур не ба шти не чо ве чан ства. Не мо гу да се се тим да ли је 007 ика да ки ди сао на Лу вр или Пра до. Али ов де је са свим дру ги слу чај. Ов де је то не са мо до зво љено већ и по жељ но. 007 до те ме ља уни шта ва сим бо ле непри ја тељ ске пре сто ни це. Да го спо ди не Бур ља је ве, Бонд Ру се чу па из тра ди ци је, свим чу дом свог уме ћа. Чак је и Лењин у ок то бру имао мно го ви ше об зи ра од кра љи чи ног ви те за. Бољ ше ви ци су на истом ме сту 1918. на пи са ли: „Гра ђа ни, не ди рај те ни је дан ка мен, чу вај те спо ме нике, згра де, ста ре пред ме те и до ку мен те све је то ва ша исто ри ја и ваш по нос“! То за Бон да, на рав но, не ва жи. Он под сти че скри ве ног де ва ста то ра у гле да о цу и пру жа му не сва ки да шње за до вољ ство у пу сто ше њу не чег ту ђег и стра ног. Го спо ђу Бро ко ли (Bar ba ra Broc co li, вла сни ца фран ши зе Бонд) не за ни ма по ве ља УНЕ СКОа и бар два ту це та пла не тар них до ку ме на та ко ји из ње про ис ти чу, а из ри чи то за бра њу ју са му про па ган ду по вре де кул тур не ба шти не. Уоста лом, то и ни су не ке кул тур не вред но сти, ни су Шен брун ни Таџ Ма хал, не го не ке ру ске ста ру ди је; раз би ја ти их не ко шта ни шта и не сме та ни ко ме.

Ту је и Пра во сла вље, оли че но у јед ној од нај ве ћих свети ња Ру си је. Зли ком пју тер ски ге ни је, ко ји се од ме ће од вла сти и по ста је па кле на ма ши на фил ма, скри ва се ниг де дру го не го у пра во слав ној цр кви. Су срет са њим до га ђа се ис пред ико не Св. Бо го ро ди це Смо лен ске, ве ли ког сим бола не са мо ру ског, већ и це лог Пра во сла вља (до не се на је ова мо у XI ве ку из Кон стан ти но по ља, као дар ви зан тиј ског ца ра кне зу Все во ло ду Ја ро сла ви чу и сма тра се чу до творном). Че ти ри го ди не ка сни је, у фил му Свет ни је до во љан (The World is not Eno ugh,1999), Бонд под вла чи овај мо ме нат: нафт на Ли лит мо дер ног све та је пра во слав ног по ре кла и по шту је ру ске све ти ње. Она се на шла на пу ту но вог кур са пре ма си бир ским ре сур си ма, ка зах стан ским ре ак то ри ма и на ро чи то ај зер беј џан ској наф ти, глав ним енер гет ским циље ви ма За па да у XXI ве ку, ка ко об ја шња ва Бон до ва га здари ца „М“. Ова плит ко ум на „ме та фо ра“ о мо дер ној Ру си ји чи та се на пр ву лоп ту, али се, при том, раз у ме ва и но ви контекст иде о ло шке фран ши зе 007, у ду ху ци ти ра них бестсе ле ра. Ка рак те ри стич но је, ме ђу тим, да је у овом филму сте ре о тип ис точ ног лу да ка опет бив ши агент КГБ, ко ји ни ша ни За пад укра де ном ру ском атом ском под мор ни цом. The World is not Enough је само сижејна подваријанта The

Golden Eye, која је сижејна подваријанта For Your Eyes Only. . . исти калуп, који само показује да главни моменти Збигове идеологије и даље покрећу Бондова дејства.

По сле па да СССР Бже жин ски је на ци љао но вог не прија те ља у ви ду ру ског Пра во сла вља, да кле Пра во сла вља уоп ште. Али то ни је ни шта но во. Пра во сла вље је фо би ја За па да већ сто ле ћи ма, не што опа сно и ту ђе, оп скур но и не при сту пач но, што чу чи иза Ду на ва, Кар па та и Дрине, агре гат искон ског, нео бја шњи вог стра ха, ко га је свим срцем под сти цао и под сти че сва ки рим ски би скуп, цр пе ћи све пред ра су де и отро ве про зе ли ти зма. Још у доба For Your Eyes Only (1981) паклена по мо ран џа, коју се спремају да зграбе Руси, доспева на Часну трпе зу византијског манастира на врху Метеора, испод иконе Спаситеља, али је пре генерала КГБ Гогоља ли кви ди ра нови крсташ. Чи ње ни ца да се, баш у вре ме по чет ка ша хов ске пар ти је Бже жин ског на рим ском пре сто лу на ла зио Вој ти ла, да ла је оба то па пред но сти сва ком ко би пред у зи мао не што ефи ка сно про тив ис точ не опа сно сти. Спо ра зум Вој ти ла – Ре ган по стао је ал фа и оме га но вих тем пла ра. Ову предност су, на рав но, ис ко ри сти ли Салц ман и Бро ко ли и њихов Бонд кре нуо је у кр ста шки рат про тив Пра во сла вља, као уоста лом и да љи ток ис точ не по ли ти ке, на чи јем се че лу на шла нај бо ља уче ни ца Бже жин ског, та ко ђе ис точно е вроп ске про ве ни јен ци је и та ко ђе „во ју ју ћа ка тол киња“, пра ва, ре ал на „М“ bondiane. Она ће све ча но об ја ви ти да „Ру си ја сла бо и не струч но ко ри сти сво је при род не ре сур се“ и по зва ти „при ја те ље Ру си је да по во дом то га не што пре ду зму. То је био увод у нај о збиљ ни ја ра сма трања ка ко да се Ру си ји по мог не та ко што ће се рас пар ча ти. Пред ло же на је де о ба на европ ски, азиј ски и си бир ски део, при че му би овај по след њи био дат „на упра ву САД“ (Ма длен Ол брајт – Ma de li ne Al lbright, 1998). Ту се та да шепу рио и си ро ма Хан тинг тон, по нос свих атлант ских бршља на, са сво јом бр зо за бо ра вље ном те о ри јом.

Већ да ни ма гле дам на бил бор ди ма Мо скве на ја ве новог фил ма Бон да под на сло вом Квант ми ло сер дия (Qu ant of So la ce, 2008). Ју че је, ваљ да, би ла мо сков ска пре ми је ра овог но вог хи та, са Да ни је лом Креј гом, ко га по Ру си ји про мо ви ше „Бон до ва сла вян скя по дру га“ на на слов ној стра ни ру ског из да ња „Тattlera“. (Го спо де Бо же, ру ске дома ћи це чи та ју „Tat tler“! Ова кав зве зда ни час гло ба ли зма ни је мо гао да пред ви ди ни Хју го Герн сбек, отац на учне фан та сти ке и аме рич ке ла ке штам пе!). Креј гов Бонд, ина че још од Ca si no Royale (2006) но си бе лег у об ли ку ћи ри лич ног сло ва Ш (пи он) , ко ји му је за на век ути снуо не ки при пад ник СМЕРШа („Смер ть Шпи о нам!“), још жив у ноћ ним мо ра ма За па да. Баш као и тај ни днев ни ци и ди рект ни по том ци моћ не Ру си је, ко је исти Крејг поку ша ва да иш чу па из ру ске ду ше у фил му Ар хан гелск (Ar chan gel, 2006, Po werBBC, Jon Jo nes), но вом се риј ском сте ре о ти пу са истим ли ком, у ду ху bon di a ne.

Не ки дан сам, у ин терт нет са ло ну на Но во сло бод ској, про чи тао ка кве све по ру ке ша љу ста нов ни ци Санкт Петерс бур га сво јој зе мља ки њи, Бон до вој дру га ри ци. Не льзя! Бон да не тре ба за бра њи ва ти ни про га ња ти. На про тив. Ње га сву да тре ба бес плат но при ка зи ва ти.

Пр во, за то што он да од ње га не ма ни ка кве вај де. Дру го, за то што нај бо ље ра ди у ко рист соп стве не

ште те.■

Од образовања до стваралаштва


Р е ги он Бал ка на до био је у ма ју ове го ди не још је дан фе сти вал: Ба ња лу ка Ин тер на ци о нал ни филм ски фе сти вал – БЛИФФ. Спе ци фич ност овог Фе сти ва

ла огле да се у де мо кра тич ној про грам ској кон цеп ци ји, чи ја је основ на функ ци ја да слу жи гра ду и мла дој филмској ин ду стри ји Ре пу бли ке Срп ске, те да до ма ће сту денте и ауто ре пред ста ви ши рој јав но сти и бо ље их ин тегри ше у свет ске то ко ве. Фе сти вал је сто га под јед на ко пред ста вио игра ни, до ку мен тар ни и сту дент ски филм из зе мље и све та, а сва ку од ових се лек ци ја пра тио је за се бан ме ђу на род ни жи ри.

Фил мо ви у про гра му би ли су гру пи са ни у сле де ће ка те го ри је: 1) так ми чар ски: Дје ли ћи ствар но сти – це лове чер њи до ку мен тар ни филм, Сту дент ски филм: Блифф ге не ра ци ја – ме ђу на род ни сту дент ски филм, и Игра ни це ло ве чер њи филм – по два фил ма „ко ји се сво јом ориги нал но шћу, ви зи јом и кре а тив ним филм ским је зи ком по себ но ис ти чу“ из про гра ма Фе сти вал ски хи то ви, Жене ре жи се ри, Филм и сми јех и Мир и то ле ран ци ја; 2) реви јал ни: Фе сти вал ски хи то ви – игра ни филм, Мир и толе ран ци ја – игра ни и до ку мен тар ни филм, Филм и сми јех – игра не ко ме ди је, Же не ре жи се ри – игра ни и до ку мен тарни филм, Спе ци јал не про јек ци је – игра ни и до ку мен тар ни

филм, Блифф ју ни ор – се лек ци ја де чи јих фил мо ва. Укуп но је при ка за но 65 фил мо ва. По се бан ква ли тет Фе сти ва лу дао је Еду ка тив ни про грам ра ди о ни ца, па нел ди ску си ја, пре зен та ци ја и пре да ва ња са углед ним ме ђу на род ним пре да ва чи ма и го сти ма, ко ји се од и гра вао у пре ле пом Му зич ком па ви љо ну, зда њу тран спа рент них по мич них зи до ва од ста кла у ср цу град ског пар ка „Пе тар Ко чић“. Овај про грам укљу чио је ра ди о ни це Блиф ти на, филм ске кри ти ке, до ку мен тар ног фил ма и ТВдан, па нел ди ску си ју о же на ма ре жи се ри ма, пре зен та ци ју Бал кан Филм Фонда, те ма стер клас ре жи је Те о не Стру гар Ми тев ске и мастер клас глу ме Мир ја не Ка ра но вић. Ра ди о ни цу филм ске кри ти ке во ди ли су ре но ми ра ни кри ти чар ма га зи на Скрин ин тер не шнал из Бер ли на, др Мар тин Блеј ни, и Бернд Будер, кри ти чар и са рад ник Go East фе сти ва ла за сред ње и ис точ но е вроп ски филм. Атрак тив на пре да ва ња одр жа ли су, у фор ми раз го во ра, и глум ци Ве ли мирБа та Жи во јино вић и Ен др ју Сер кис, нај по зна ти ји као ту мач Го ле ма у Го спо да ру пр сте но ва и Кингкон га у исто и ме ном фил му, углед ни фе сти вал ски го сти.

По след њи дан Блиффа обе ле жи ла је бо сан ско херце го вач ка пре ми је ра фил ма Бел Епок ре жи се ра Нико ле Сто ја но ви ћа, за по че тог још 1989. у не ка да шњој

Од обра зо ва ња до ства ра ла штваМе ђу на род ни филм ски фе сти вал БЛИФФ Ба ња лу ка, 02–09. мај 2008. пи ше Ива на Кро ња


Феастивали

Со ци ја ли стич кој Ре пу бли ци БиХ у СФРЈ. На гра да за најбо љи це ло ве чер њи игра ни филм, до де ље на је фил му По се та ор ке стра изра ел ског ре ди те ља Ера на Ко лири на. На гра ду за нај бо љи це ло ве чер њи до ку мен тарни филм до био је Из гу бље ни ви кенд че шке ре жи сер ке Лу ци је Крал. За нај бо љи сту дент ски филм про гла ше но је оства ре ње Оп сед нут Мар ти на Хемп то на из Ве ли ке Бри та ни је, док су на гра ду пу бли ке по де ли ли Су ве ни ри ауто ра Ша ха ра Ко е на и Ха ли ла Ефра та из Изра е ла и Хадер сфилд ре ди те ља Ива на Жив ко ви ћа из Ср би је.

По себ но тре ба по хва ли ти ино ва ти ван и вр ло профе си о на лан гра фич ки ди зајн ви зу ел ног иден ти те та Фести ва ла: ру жи ча сто бе ли ди зајн са цр те жом ма слач ка ко ји „раз но си“ филм ску ка ме ру и по зи тив ну енер ги ју Фе сти ва ла ши ром гра да и све та, као и суп тил ни ви деоспот. Згра да Де чи јег по зо ри шта као цен трал ни про стор та ко ђе је би ла из ван ред но тран сфор ми са на уз по моћ па ноа и џи нов ских нат пи са ло гоа Блиффа. Љу бав и други зло чи ни Сте фа на Ар се ни је ви ћа, ко ји је при ка зан на отва ра њу фе сти ва ла, имао је на отва ра њу Блиффа сво ју ре ги о нал ну пре ми је ру. Фе сти вал су пра ти ли и број ни му зич ки до га ђа ји, ме ђу ко ји ма је био кон церт Есме Реџе по ве на ба ња луч ком „Ка сте лу“ и на ступ ло кал не групе „Афро ди зи јак“ при ли ком за тва ра ња Фе сти ва ла.

Еду ка тив ни про гра ми Блиффа:од те о ри је до прак се

Дру гог да на Фе сти ва ла одр жа на је ве о ма за ни мљи ва ра ди о ни ца на те му филм ске кри ти ке, ко ју су во ди ли др Мар тин Блеј ни, кри ти чар ма га зи на Скрин ин тер не шнал, и Бернд Бу дер, кри ти чар и са рад ник Go East фе сти ва ла за сред ње и ис точ но е вроп ски филм. Оба кри ти ча ра дола зе из Бер ли на и са ра ђу ју и са Бер лин ским филм ским фе сти ва лом. и о свим дру гим вр ста ма фил ма, за ви сно од си ту а ци је. Кри ти ча ри су се освр ну ли на ста ње у свет ској ки не ма то гра фи ји и ве чи ту кон тро вер зу из међу филм ске умет но сти и ин ду стри је, ко ја се од ра жа ва и на филм ску кри ти ку. Они су ис та кли основ ну по де лу из ме ђу филм ског но ви нар ства, од но сно ме диј ског изве шта ва ња о фил му, у ко ме су при мар не ин фор ма ци је о фил мо ви ма, али и естрад ни гла мур хо ли вуд ских и других глу мач ких и ре ди тељ ских зве зда и филм ске кри тике у ужем сми слу, ко ја се те мељ ни је ба ви струч ном и исто риј скоесте тич ком ана ли зом филм ских оства ре ња. Бу дер је об ја снио да струч на филм ска кри ти ка, тра дици о нал но, тре ба да са др жи кра так увод о са др жа ју и жан ру фил ма, по сле ко га кри ти чар мо же раз ви ја ти свој соп стве ни по глед на де ло о ко ме је реч, у по гле ду специ фич но сти сце на ри ја, ре жи је, мон та же, филм ске му зике, ква ли те та глу ме. Ово ме се мо же до да ти и те о риј ски при ступ фил му, из угла не ке од те о ри ја ко је кри ти чар сма тра ре ле вант ним за кон крет но оства ре ње: со ци јалнопо ли тич ки, пси хо а на ли тич ки, се ми о тич ки и слич но. Опи су ју ћи кон крет не усло ве ра да филм ских кри ти ча ра на За па ду, во ди те љи ра ди о ни це ука за ли су на ве ли ку „зах тев ност” овог по сла, јер кри ти чар ко ји пу ту је са једног на дру ги фе сти вал, где ма ло спа ва и че сто се не здраво хра ни (!), мо ра да би ра про јек ци је оних фил мо ва за ко је пред ви ђа да ће би ти от ку пље ни у ње го вој ма тичној

зе мљи, ка ко би, уочи њи хо вог да ва ња у би о ско пи ма, мо гао да про да текст кри ти ке о том фил му. Стал но уклапа ње у трен до ве и пра ће ње сце не, као и на сто ја ње да се пла си ра она вр ста ква ли тет ног фил ма, ко ја ни је баш увек на пр вом ме сту и ко мер ци јал ним ди стри бу те ри ма, до во де до, ка ко су је на зва ли Блеј ни и Бу дер, „па чворк“ или „скле па не“ ег зи стен ци је. Јед на филм ска кри ти ка у Не мач кој за днев ни или не дељ ни лист пла ћа се у про секу од 25 до 40 Еура, што ни је та ко да ле ко од тра ди ци онал но ло ше пла ће них кри ти ча ра у Ср би ји, па кри ти чар тре ба да пла си ра шест до се дам кри ти ка ме сеч но, ка ко би уз дру ге по сло ве обез бе дио се би ег зи стен ци ју, али је пред ност и то што кри ти чар ни ка да не мо ра у пен зи ју, ако се до бро осе ћа ре кли су Блеј ни и Бу дер.

У окви ру про гра ма „Же не ре жи се ри“ био је при казан и од ли чан филм Те о не Стру гар Ми тев ске Ја сам из Ти то вог Ве ле са, ви ђен и на ово го ди шњем Фе сту, док је са ма Ми тев ска одр жа ла ма стер клас из филм ске ре жи је у окви ру Блиффа. Ми тев ска је за те му сво је ма стер клас ра ди о ни це ода бра ла ства ра лач ку лич ност Џо на Ка саве те са, по зна тог аме рич ког ре ди те ља грч ког по ре кла. Сни мив ши укуп но је да на ест ду го ме тра жних фил мо ва, Ка се ве тес је у исто ри ји фил ма остао упам ћен по свом спе ци фич ном ме то ду „им про ви зо ва не“ ре жи је и спе цифич ном ме то ду глу мач ке игре, ко ји је раз ви јао са сво јом углав ном стал ном глу мач ком по ста вом, у ко јој се ис тиче ње го ва су пру га и му за, глу ми ца Ђи на Ро у лендс. Каса ве те со ви фил мо ви, на гла си ла је Ми тев ска, ни су би ли ствар но им про ви зо ва ни, већ пре ци зно ре жиј ски плани ра ни, али су због спе ци фич ног на чи на глу ме и сме ле, не кон вен ци о нал не упо тре бе ка ме ре оста ли све жи и са не ве ро ват ним ути ском при род но сти и жи вот но сти све до да на шњег да на. Ка са ве тес је као глу мац био тре ниран у Ли Стра зберг сту ди ју, и на кон то га глу мио у бројним хо ли вуд ским фил мо ви ма. Он, ме ђу тим, од лу чу је да се са мо стал но опро ба као филм ски аутор и 1959. сни ма свој пр ви и нај зна чај ни ји игра ни филм Сен ке, при чу о са вре ме ном Ро меу и Ју ли ји, цр ном деч ку ко ји се за љубљу је у бе лу де вој ку. Ка са ве тес се на да да ће сво јим радом про ме ни ти жи вот пу бли ци, и сма тра да је исти ни ти сва ко днев ни жи вот мно го ин те ре сант ни ји од уби ства и си ло ва ња у жа нр –фил му. Имао је ве ли ке те шко ће да ре а ли зу је сво ја оства ре ња, јер у њи ма про во ци ра и од ба цу је кон вен ци је хо ли вуд ског си сте ма. За ства ра ње фил ма до во љан је до бар сце на рио, до бра во ља и неко ли ко при ја те ља, ис ти цао је Ка са ве тес, ко ји је са прија те љи ма уве че сни мао фил мо ве, на кон днев ног по сла у филм ској ин ду стри ји. За ње га глу ми ти зна чи игра ти се: ње го ви глум ци ин тер пре ти ра ју, „игра ју“ сце не, док сам Ка са ве тес ко ри сти си ту а ци је екс це са – сме ха или пи јан ства – ка ко би по ка зао исти ну о сво јим ли ко ви ма. Им про ви за ци ја је до зво ље на са мо у по гле ду емо ци ја уну тар сце не, али ка да се по стиг не мак си мум, сце на се фик си ра и сни ма. У ци љу што ве ће и ја че глу мач ке експре си је, овај аутор у сво јим фил мо ви ма не ко ри сти субјек тив ни ка дар, већ пу шта глум це да се „раз ма шу“, као и да че сто из ла зе из ван гра ни ца ка дра. У ре жиј ском смислу, ње го ва умет нич ка од лу ка је да по стиг не „филм без фор ме“, што је, по Ми тев ској, и са мо фор ма, и то она ко ју је на фил му нај те же по сти ћи. Аван гар дан за сво је вре ме,

Од образовања до стваралаштва


Ка са ве тес је оста вио зна ча јан траг у исто ри ји фил ма, а ње гов при ступ филм да нас не гу ју не ки по зна ти ауто ри, као што су бра ћа Дар ден.

Же нере жи сер ке:па нел ди ску си ја, фил мо ви и пре да ва ња

Про грам ко ји је мо жда нај ви ше кон цеп циј ски уз дигао Фе сти вал од уоби ча је не ре ви је фил мо ва је сте програм „же не ре ди те љи“, ко ји је уз еду ка тив ни про грам по на шем ми шље њу био и нај ин те ре сант ни ји у окви ру Блиффа. Ова сек ци ја об у хва ти ла је укуп но шест фил мова, од че га 4 игра на и 2 до ку мен тар на. Још две же не реди тељ ке има ле су фил мо ве у про гра ми ма Филм и смијех и Дје ли ћи ствар но сти, па ни је са свим ја сно за што и са ме ни су би ле укљу че не у по ме ну ту сек ци ју. Пра те ћи сек ци ју „же не ре ди те љи“ (за што не „же не ре ди тељ ке“?), у окви ру Блиффа одр жа на је исто и ме на па нел ди ску сија, на ко јој је пот пи сни ца ових ре до ва из ло жи ла је кра ћи те о риј ски увод о исто ри ји же на у филм ској ин ду стри ји и об ли ци ма и вр ста ма жен ског фил ма. Ис та кла сам да је мо гу ће фил мо ве чи је су аутор ке же не по де ли ти на не утрал не, у ко ји ма пол и род аутор ке ни је у пр вом пла ну, а из ра жај ни је зик је пре те жно кон вен ци о на лан, за тим на тзв. жен ски филм, ко ји се на гла ше но ба ви спе ци фично жен ским ис ку стви ма, као што су жен ски иден ти тет и сек су ал ност, со ци јал ни по ло жај же не, жен ски умет нички сен зи би ли тет, и ко нач но ан га жо ва ни фе ми ни стич ки филм, ко ји ко ри сти филм ску умет ност као ору ђе у по литич кој бор би за ве ћу рав но прав ност же на. На три би ни је по себ но ис так ну та си ту а ци ја у ре ги о ну, у ко јој је кине ма то гра фи ја еко ном ски угро же на, док је ди стри бу ција умет нич ких фил мо ва из ра зи то оте жа на, као до дат но не по вољ на за афир ма ци ју же на у ки не ма то гра фи ји. Распра вља но је и о од но су из ме ђу под ре ђе но сти бал канских же на, ре тра ди ци о на ли за ци је и ми зо ги ни је, ко је се огле да ју и у са та ни за ци ји пој ма фе ми ни зма, и, са дру ге стра не, о тзв. „ин ду ко ва ном фе ми ни зму“ као дру гој крајно сти, ко ји као део ли бе рал не иде о ло ги је на ме ће по литич ке окви ре сва ком ства ра ла штву. Из ме ђу ова два по ла же не ре ди тељ ке у ре ги о ну, по ре чи ма уче сни ца три бине, као свој при о ри тет ви де ба вље ње фил мом уоп ште, са на гла ском на ква ли тет ном филм ском из ра зу, би ло да он укљу чу је род но ан га жо ва не те ме или не.

До ку мен тар ни фил мо ви же на ре ди тељ ки у овој секци ји, ме ђу тим, по ка за ли су, ди рект но или ин ди рект но, ви сок сту пањ све сти о род ној про бле ма ти ци са вре меног дру штва. По сао сно ва (2006) Да ни је ле Мај сто ро вић при ча је о си ро ма штву и со ци јал ној не прав ди, али и ви тал но сти и хра бро сти глав не ју на ки ње, ко ја из ма лог ме ста до ла зи у град ка ко би се за по сли ла на ТВ ста ни ци „Ви ком“, где на сту па са дру гим де вој ка ма као ла жна музи чар ка, од но сно де кор у ТВшо уу. У жи вом и не по средном то ну, филм до но си при че ове де вој ке, као и раз личи тих же на јав них лич но сти, пе ва чи ца и во ди тељ ки, ко је уче ству ју у до ма ћем шоуби зни су, од ве те ран ки Хан ке Пал дум и Ле пе Бре не до њи хо вих мла ђих ко ле ги ни ца, укљу чу ју ћи и Ро ма ну. Филм се ис ти че сво јим са о се ћањем пре ма же на ма че сто ни ског со ци јал ног ста ту са, које су „тр бу хом за кру хом“ до шле на естра ду, по др шком

сво јим ју на ки ња ма без ика квог осу ђи ва ња или „кул турног ра си зма“ и ре ал ном пер спек ти вом раз ло га њи ховог ула ска у ова кав по сао. Мај сто ро вић не за не ма ру је ни ужи ва ње и сре ћу ко је по је ди ним же на ма овај по сао до но си, али ни екс пло а та ци ју жен ског ра да и те ла и низак кул тур ни ни во са др жа ја у ко ји ма су при ну ђе не да на сту па ју, као што је „Ви ком шоу“, сво је вр сна но во компо но ва на вер зи ја спо та Ро бер та Пал ме ра за пе сму „Роб љу ба ви“. Она ре а ли стич но по ка зу је по вла шћен по ло жај му шка ра ца у му зич кој и ме диј ској ин ду стри ји, и пре носи њи хо ве ко мен та ре са суп тил ном иро ни јом, по ка зу јући ли це мер је дру штва. Успе шно по сти жу ћи со ци јал ноафир ма тив ни тон фил ма, Мај сто ро вић не за не ма ру је ни на ра тив ни мо ме нат, по ка зу ју ћи од лу ку мла де ју на ки ње да иза ђе из овог по сла као дру штве ни и по ли тич ки излаз, и за кљу чу ју ћи филм са мо у ве ре ном ис по ве шћу Лепе Бре не као све до чан ством о не ким бо љим, ста ри јим вре ме ни ма, ка да су по сто ја ле мо жда тра ди ци о нал ни је, али и људ ски је вред но сти.

Са ми у че ти ри зи да аутор ке Алек сан дре Вест ма јер ра ди кал ни је ис каз о на си љу и је дан од умет нич ки нај бољих фил мо ва на ово го ди шњем Блиффу. Филм је фи зички ло ци ран из ван про сто ра на си ља, у по прав ни дом за ма ло лет не де ли квен те, али упра во ова ле де на мир но ћа ам би јен та и мир ни ис ка зи про та го ни ста о ужа сним убистви ма и кра ђа ма ко је су по чи ни ли (они има ју од 9 до 15 го ди на) да ју фил му огром ну тен зи ју и сна гу оп ту жбе на ра чун без о се ћај но сти дру штва пре ма си ро ма шни ма. Из ван ред на фо то гра фи ја Ини га Вест ма је ра, у зе ле ним и зе мља ним то но ви ма, до при но си фил му на аутор ски на чин, по ја ча ва ју ћи на ве де ни ути сак и аутор ски концепт фил ма. Су здр жа на на пе тост, и исто вре ме но ду боко са о се ћа ње са ак те ри ма и све до ци ма при че, основ не су од ли ке ре жи је Вест ма је ро ве, док је рад ња чвр сто и пре ци зно во ђе на. Ка ко је у раз го во ру по сле про јек ци је ис та кла са ма аутор ка, ова кон цеп ци ја про и за шла је и из ре ал них окол но сти: за тво ре ни де ча ци зна ју да не сме ју по чи ни ти ни ка кво на си ље у до му, јер у су прот ном аутомат ски иду у за твор за од ра сле. Еки па фил ма про шла је стро гу про ве ру од стра не др жав них ор га на ка ко би доби ла до зво лу за сни ма ње, али по сле уви да у ма те ри јал са пр вих да на сни ма ња, ко ји су по ка за ли на ме ре фил ма, ни је би ло цен зу ре. Са ми у че ти ри зи да, ме ђу тим, до бар је при мер ка ко се умет нич ким по ступ ком мо же пре нети кри тич ка со ци јал на по ру ка и кроз, на пр ви по глед, не у трал ни при ступ у над зи ра ним окол но сти ма. Ин тервју и са ни де ча ци су чуд но мир ни, и ис пу ње ни ду бо ком ту гом, док њи хов вер бал ни ис каз но си за стра шу ју ће пору ке о те шкој суд би ни чи та вих по ро ди ца у си ро ма шним сло је ви ма дру штва. Њи хо ва емо ци о нал на кон тра дик ција, нпр. без о се ћај ност пре ма жр тви на си ља, де ча ку ко га су у са рад њи два де ча ка у фил му ту кла, му чи ла и на крају уби ла раз мр скав ши му гла ву ка ме ним бло ко ви ма, после че га су га за ко па ли, ко ју пра ти осе ћа ње соп стве не уса мље но сти, ту ге и ус кра ће но сти јед ног од про та гони ста овог зло чи на, ина че па мет ног и осе ћај ног де ча ка, пре но си се и на гле да о ца. Аутор ка је на стра ни де ча ка и њи хо ве пат ње, под јед на ко ко ли ко и на стра ни мај ке уби је ног де те та ко ја оби ла зи гро бље и пла че опи су ју ћи по чи ње ни зло чин.■


пи ше Дра го мир Зу панц

К а да је пре три на ест го ди на по кре нут Ме ђу на родни ТВ фе сти вал у Ба ру, ње гов идеј ни тво рац Пе ро Ра до вић, ина че по след њи ди рек тор ЈРТ Фе сти ва ла

у Не у му, за ми слио је ма ни фе ста ци ју ко ја ће об је ди ња ва ти тв цен тре из бив ших YU ре ги ја, про ши ре ну уче шћем осталих зе ма ља из окру же ња и Евро пе. Та да је још по сто ја ла, до ду ше већ раз ва ље на Ју го сла ви ја; сва ко при ста ја ње да не ко из бив ших ре пу бли ка уче ству је би ло је рав но под вигу; ну жно је иза зи ва ло и по ли тич ке им пли ка ци је и до маћи ни ма и го сту ју ћим про гра ми ма. Не у тра лан став ко ји је за у зео ди рек тор, ни је мо гао ду го да по тра је и кон цеп ци ја ко ју је он за сту пао, за јед но са углед ним по зна ва о ци ма меди ја (Бран ка Ота ше вић, Рај ко Це ро вић и др), па ла је у во ду већ по сле го ди ну да на. До ве ден је но ви ди рек тор и управља ње фе сти ва лом пре да то бар ској оп шти ни. Пре о крет је на стао кад и пр ви зна ци са мо о пре де ље ња и од лу ке да се уки не Ју го сла ви ја од но сно 2000 го ди не као, го ди не рас пле та на срп ској по ли тич кој сце ни. Вра ћен на ста ро ме сто, Ра до вић је оку пио под мла ђе ну еки пу и по ја чан медиј ском и тех нич ком по др шком РТ Цр не Го ре на ста вио са раз ви ја њем ме ђу на род ног ка рак те ра и зна ча ја ма ни феста ци је. Кул ми на ци ја но вог отва ра ња пре ма око ли ни и све ту, до стиг ну та је на де се то го ди шњи цу одр жа ва ња фести ва ла, ко ја се по кло пи ла са го ди шњи цом ус по ста вља ња те ле граф ске ве зе са Ита ли јом. Тај зна ме ни ти до га ђај ко ји је спо јио ита ли јан ског про на ла за ча Мар ко ни ја и цр но горског Кра ља Ни ко лу Пр вог, на са мом по чет ку про шлог века, до вео је у Бар, сам цр но гор ски по ли тич ки врх, да би се у Кра ље вом Двор цу, пр ви пут у жи во за чу ла цр но гор ска хим на и на јар бол уз ди гла за ста ва. Ку ри о зи тет је и са радња са РАИ ко ји је омо гу ћио на отва ра њу, ме диј ски мост из ме ђу по кра ји не Пуљa (Ба ри) и Цр не Го ре (Бар).

Би ла је то и пре крет ни ца за кон цеп ци ју ко ју је и да ље чвр сто за сту пао Ра до вић, оку пља ју ћи на окру глим столо ви ма во де ће по зна ва о це ме диј ских при ли ка у окруже њу, ства ра ју ћи ам би јент да се ру ко во ди о ци, ства ра оци и про ду цен ти оку пе и про го во ре шта им је бли ско а шта раз ли чи то у гле ди шту и фор ми ра њу јав ног мње ња пре ма ауди то ри ју му, чи ји су за ступ ни ци. Али из ме њено ме диј ско тр жи ште, по ки да на ЈРТ мре жа, ан та го ни зам из ме ђу цен та ра, ко ји је још ис тра ја вао на овим про стори ма, раз био је илу зи ју да ће се бар не што са чу ва ти од не ка да за јед нич ке ме диј ске те ко ви не. Ка ко се про цес одва ја ња и оса мо ста љи ва ња раз ви јао та ко се РТС, на јачи ре ги о нал ни ме диј ски цен тар хла дио и огра ђи вао, да би на кон ре фе рен ду ма отво ре но за по чео са бој ко том бар ског фе сти ва ла. Ра до вић је по дру ги пут оти шао са сце не, ово га пу та у за слу же ну пен зи ју, бар ска оп шти на под су пер ви зи јом РТЦГ на ста ви ла да одр жа ва ма ни феста ци ју, ко ја ви ше ни је мо гла тек та ко да не ста не из међу на род ног ка лен да ра тв фе сти ва ла.

На про тив. Са сто се дам дест при ја вље них про гра ма из 31 зе мље, 88 про дук циј ских и ТВ ку ћа, са 4 кон ти нен та, на ово го ди шњем фе сти ва лу, до ма ћи ни и ор га ни за то ри на че лу са Из вр шним про ду цен том Љи ља ном Ђин ђи но вић, по ка за ли су да се ис трај но шћу и не го ва њем ве за са свим бив шим уче сни ци ма и на гра ђе ним ауто ри ма мо же са чу вати и да ље раз ви ја ти основ ни имиџ фе сти ва ла, за сту пљен у ја сној сим бо ли ци, ма сли ни, као за штит ном зна ку и глав ној на гра ди фе сти ва ла.

Ујед но, ме ђу на род ни жи ри, са јед ним пред став ни ком из Цр не Го ре ни је био оба ве зан да сти му ли ше и на гра ђује ре ги о нал но бли ске тв цен тре и њи хо ве про гра ме, јер се већ са ма се лек ци о на ко ми си ја, по ста ра ла да про чисти при ја вље на тв оства ре ња, та ко да је Ма ке до ни ја од при ја вље них пет ушла у се лек ци ју са јед ном, Хр ват ска од 8, са мо две, Бо сна И Хер це го ви на од 13 тек 4, Ср би ја од 17 са мо шест, а Сло ве ни ја ни је по сла ла ни јед ну емиси ју на фе сти вал. За то је Цр на Го ра од 6 при ја вље них, ушла са пет у кон ку рен ци ју и би ла за сту пље на у све три ка те го ри је, те из бо ри ла јед ну ма сли ну за сце на рио Олово цин ка на ри ба, На та ши Но во вић у ка те го ри ји еко лошког фил ма и Злат ну ма сли ну за нај бо љи до ку мен тарни филм Жеђ ка ме ног мо ра, Вла ди ми ра Пе ро ви ћа. ХТР је осво ји ла на гра ду за фо то гра фи ју, Си ни ша Га лар, у фил му Же на Змај, ре ди те ља Не бој ше Сли јеп че ви ћа, у на ја чој и нај при сут ни јој ка те го ри ји до ку мен тар ног фил ма.

Игра ним про гра мом је до ми ни ра ла ита ли јан ска и не мач ка про дук ци ја: Ка ра ва ђо, РАИ, од нео је на гра ду за фо то гра фи ју Ви то ри ја Сто ра ра и глав ну уло гу, Але си ја Бо ни ја. На гра ђе ни су и кла сич ни игра ни фил мо ви, ко је се лек ци о на ко ми си ја ни је ели ми ни са ла: Хај де мо у би оскоп су тра, ре ди те ља Ми ха ла Кве цин ског из Пољ ске, Кро ја чи це, за глав не жен ске уло ге, бу гар ског ре ди те ља Луд ми ла То до ро ва. Брон за на ма сли на Јо ха не су Фа брику за Кућ не исти не и Гран при фе сти ва ла Адол фу Винкел ма ну за Нус по ја ве по ка за ли су да жа нр тв дра ме још оп ста је и да га тре ба и да ље не го ва ти.

Нај ве ће не до у ми це иза зва ли су до ку мен тар ни филмо ви, на ро чи то они мо ну мен тал не ду жи не, очи глед но на ме ње ни би о скоп ским при ка зи ва њи ма и филм ским фе сти ва ли ма. Жи ри ни је одо лео и на гра дио ки не ску Црве ну тр ку, из ван ред ну при чу о при пре ми ки не ских девој чи ца и де ча ка за олим пиј ско гим на стич ко так ми че ње и не мач ки Очи у очи, ево ка тив ну шет њу кроз исто ри ју не мач ког фил ма оба на ме ње ни дру га чи јој пер цеп ци ји од тв гле да ли шта. Пра ви тел ви зиј ски про из вод, на стао као ис тра жи вач ки по сту пак је На да, из да ја Ане Бе ко ве, јед но но во ви ђе ње до га ђа ја ве за них за ин тер вен ци ју Вар шав ског пак та на Че хо сло вач ку 1968 го ди не, где до пу ног из ра жа ја до ла зе ра ри тет ни и пре ком по но ва ни ар хив ски те ле ви зиј ски ма те ри ја ли.■

13. ме ђу на род ни те ле ви зиј ски фе сти вал у Ба ру, Цр на Го ра. Ма сли на као сим бо ли ка

Огле да ло кри ти ке


Екс пе ри мент и филм ска умет ност4. Ме ђу на род ни фе сти вал екс пе ри мен тал ног фил ма и ви деа 25 ФПС, За греб,23–25. сеп тем бра 2008.

Не мач ке и Ла ди сла ва Га ле те из Хр ват ске. Они су укљу чи ли и екс пе ри мен тал не фил мо ве о ре ал но сти ма и уто пиј ским иде а ли ма у ар хи тек ту ри, ви деоумет ност, екс пе ри мен те са зву ком, из бор ак ту ел ног хр ват ског екс пе ри мен тал ног фил ма, и, као по себ ну по сла сти цу, нео т кри ве не фил мо ве аустриј ске аван гар де, као и про грам Књи жев ни филм. Публи ка је има ла при ли ке да ви ди ори ги нал не ко пи је ма ло по зна тих фил мо ва Мар ти на Ар нол да, Кур та Кре на, Гер де Гро сман, Пи те ра и Фридл Ку бел ке, ме ђу ко ји ма се ис тиче филм у сти лу „жи ве фо то гра фи је“ Пи тер Ку бел ка и Јонас Ме кас (1994), Ма ре Ма ру шке и дру гих, као и култ них оства ре ња Тор ње ви отво ри те ва тру (1963) Ен то ни Бал ца и Ви ли је ма Ба ро у за, Љу бав на пе сма (1950) Жа на Же неа и Филм (1965) Ала на Снај де ра и Се мју е ла Бе ке та.

Фе сти вал је пред ста вио Збор ник тек сто ва Аустријска филм ска аван гар да, ко ји је иза шао у са рад њи 25ФПС и ди стри бу тер ске ку ће Sih pac kfilm из Аустри је. Зна чај овог Збор ни ка је огро ман, бу ду ћи да он са др жи историј скоана ли тич ке тек сто ве и ин тер вјуе са нај и стак нути јим пред став ни ци ма овог из у зет но плод ног по кре та уну тар аван гард ног и екс пе ри мен тал ног фил ма. У уводном тек сту Ге ралд Ве бер на во ди да су ве ли ки умет ници аустриј ске филм ске аван гар де, по себ но Курт Крен и Ва ли Екс порт, упр кос ве ли ком ме ђу на род ном успе ху, у сво јој зе мљи би ли из ло зе ни санк ци ја ма и ре пре си ја ма ме диј ске јав но сти и тек ре ла тив но ка сно у њој до зи ве ли умет нич ко при зна ње. Он ис ти че да је ро ђе ње аустријске филм ске аван гар де про и за шло из два фак то ра: наци о нал не моћ не кон зер ва тив не филм ске ин ду стри је, без мо гућ но сти не за ви сног фил ма, и, са дру ге стра не, ра ди кал не умет нич ке по зи ци је беч ких ак ци о ни ста. Све то ини ци ра ло је јед ну од нај сна жни јих умет нич ких струја у по сле рат ном аван гард ном фил му. Тек сто ве у Зборни ку ода бра ле су и уре ди ле Мир на Бе ли на и Ма ри на Ко жул. По себ но атрак ти ван за мла ду пу бли ку и све оне ко ји се осе ћа ју мла дим, био је про грам Ex pan ded Ci ne ma Про ши ре ног фил ма, ко ји је по ве зао нај са вре ме ни је видеоекс пе ри мен те и тех ному зи ку. ■


Ф е сти вал ски кон цепт и се лек ци ју про гра ма потпи са ле су Ма ри на Ко жул, Мир на Бе ли на, Са ња Гр бин и Вла ди слав Кне же вић. Фе сти вал је при

ка зао из у зет но ква ли тет ну и ре ле вант ну се лек ци ју те куће про дук ци је екс пе ри мен тал ног фил ма ши ром све та, по де ље ну у сек ци је: Жи вот је, Ка би нет др. Ока, За у век за јед но, Но ге на зе мљу! и Бу ка и бес, од струк ту рал ног, ани ми ра ног, мон та жног, оп тич ког до пси хо ло шког и соци јал но ан га жо ва ног екс пе ри мен тал ног фил ма. Сва ки од чла но ва ме ђу на род ног жи ри ја до де лио је свој Гран при јед ном од фил мо ва. Ла ди слав Га ле та на гра дио је У из град њи Жен чен Ли ја, Фран цу ска, со ци јал нокри тич ки трикфилм о љу ди ма ко ји жи ве ме дју ру ше ви на ма, док је по себ но при зна ње до де лио де лу Окви ри Бер та Готча ка из Не мач ке, у ко ме се из дво је не сли чи че 8мм филмо ва упо ре ђу ју са про зо ри ма згра да у ве ли ком гра ду, гра де ћи спе ци фи чан оп тич ки до жи вљај. Брент Клин кум са Но вог Зе лан да свој Гран при до де лио је ра фи ни раној цр нобе лој ауди о ви зу ел ној ани ма ци ји Гла сно гру пе Тел ко си стемс, а по себ но при зна ње фил му Кем пин ски, Ни ла Бе лу фе у ко про дук ци ји Фран цу ске и Ма ли ја, науч нофан та стич ном до ку мен тар цу иш че ки ва ња, из ражив ши жа ље ње што Га ле тин филм Во тер Пу лу 1869 1896 (1973/87) ни је био у кон ку рен ци ји за на гра ду. Јир ген Ре бле свој Гран при до де лио је пси хо де лич нострук турал ном фил му ве ли ке по ет ске ле по те, De den tro Пи те ра Кон ра да Бе је ра из Не мач ке. Жи ри кри ти ке у са ста ву: Јурај Ку коч и Жељ ко Лу ке тић, Хр ват ска и Ива на Кро ња, Ср би ја, до де лио је сво ју на гра ду фил му На пад вр то глави це Јо ха на Лур фа из Аустри је, тех нич ки су пер и ор ном и екс тра ва гант ном при ме ру фи зи о ло шког фил ма ко ји буди низ асо ци ја ци ја, од жан ров ских до пси хосек су ал них. Ве о ма за па же ни на Фе сти ва лу би ли су и Тач ка за пле та Ни ко ла са Про во ста, Бел ги ја/САД, и Ка пи та ли зам/Де чији рад слав ног Ке на Џеј коб са из САД.

По се бан ква ли тет Фе сти ва лу да ли су и спе ци јал ни про гра ми, на ко ји ма су при ка за не ре тро спек ти ве чла нова глав ног жи ри ја, ис так ну тих ауто ра Јир ге на Ре блеа из


Хај де да ју ри мо кроз про стор и вре ме37. ре ви ја филм ског ства ра ла штва де це и омла ди не Ср би је, Бе о град, ју ни 2008.


У Бе о гра ду су, за хва љу ју ћи про фе си о нал ном и ефи ка сном ан га жо ва њу Цен тра ор га ни за ци ја ама тер ског фил ма Ср би је, у про сто ри ја ма Му зе ја

ју го сло вен ске ки но те ке, ју на 2008 го ди не, одр жа не 37 Ре ви ја филм ског ства ра ла штва де це и пр ва филм ска реви ја омла ди не Ср би је. По сто ји свет де це и по сто ји свет од ра слих, али по сто ји и свет у ко ме и про шлост и са дашњост, и де ца и од ра сли, жи ве за јед но.

На пу ту од ра ста ња и ста са ва ња, про ла зе ћи кроз свој ин те гра лан квант нохо ло граф ски ге нет ски за пис, пре ваљу ју ћи сто ти на ма и хи ља да ма го ди на ши рок про стор ко ји га де ли од тре нут ка ње го ве са да шњо сти, де те је у не прекид ној и гро зни ча вој по тра зи ка ко за сво јим исто риј ским ко ре ни ма, та ко и за сво јим ак ту ел ним про стор новре менским и ко смич ким иден ти те том. Кад до ђе вре ме де ца се за вла че и кри ју по не ким тај ним и мрач ним за би ти ма (као што су се не ка да дав но и њи хо ви пре ци, пе ћин ски љу ди, за вла чи ли и скри ва ли у мрач ним ду би на ма пе ћи на бе жећи од ди вљих жи во ти ња или од при пад ни ка не при ја тељских пле ме на); по сто ји вре ме ка да се де ца пе њу на та вани це ку ћа у по тра зи за ви си на ма, или на нај ви ше гра не др ве ћа у по тра зи за слат ким пло до ви ма (као што су то нека да чи ни ли њи хо ви пра и сто риј ски пре ци); по сто ји време ка да де ца от кри ва ју опа сне игре ва тром (као што су то не ка да чи ни ли рат ни ци оку пље ни око сво јих пле мен ских ри ту а ла и ог њи шта) или вре ме ка да се и де ца удру жу ју у дру жи не са ко ји ма, по пут за бо ра вље них но мад ских хорди, на гон ски и хра бро кре ћу у аван ту ру осва ја ња но вих и не по зна тих пре де ла. . . Све су то мла ди филм ски ауто ри и у овој при ли ци уме ли до бро да уоче и да пре по зна ју, да опи шу и да до ча ра ју, да филм ским сред стви ма пред ста ве ту не из мер ну ко смич ку енер ги ју ко ја се по пут „му ње ви тог крим фо ли о на“ (ме та фо ра по зајм ље на из исто и ме ног филма гру пе ауто ра основ них шко ла из Пан че ва) осло ба ђа и кре ће стра хо ви тим бр зи на ма и у свим прав ци ма; енер ги ју ауто ра ко ји се у свом исто риј ском за ле ту и тр ку кроз Ва сио ну, кроз про стор и кроз вре ме, не мо гу ла ко да за у ста ве. Та де ца ко ја се то ли ко вра ћа ју на зад, у исто ри ју узи ма ју, у ства ри, за лет ка ко би јед ном смо гла до вољ но сна ге да се оти сну и да са Зе мље ско че пра во у бес ко нач на не бе ска про стран ства. Скри ве ни ко смич ки за пис, ко ји у се би носе, слав ни ру ски на уч ник, кон струк тор ра ке та и тво рац космо на у ти ке, Кон стан тин Ци ол ков ски, про ту ма чио је ова ко: Зе мљи на ку гла је ко лев ка чо ве чан ства, али још ни ко ни је остао у ко лев ци!

За то се у окви ру 37 РФ СДОС, на при мер, по ја вљују ауто ри ко ји ме та фо рич но, ду хо ви то, филм ском анима ци јом по ка зу ју ка ко је је дан јед но ста ван али мо ћан изум у ста њу да по кре не ве ли ки то чак исто ри је (То чак, ауто ра Мар ка Ста мен ко ви ћа), ауто ри по пут Вла ди сла ва Ста ни ву ко ви ћа из Пан че ва, ко ји те му Љу бав на бал кански на чин пред ста вља као низ па ра лел них до га ђа ња, ка ко оних по хра ње них у дав но про шлим вре ме ни ма та ко и оних дру гих ко ја су и да нас ак ту ел на. Ко ре ни ди вља штва ко је је по сто ја ло у про шло сти про те жу се, су де ћи по овом ауто ру, све до на ших да на. . .

По тре бу да ду бље про дру у све то ве деч је ма ште која се пред на ле ти ма ба нал не сва ко днев ни це, све ви ше по вла чи у се бе и ко ја кре а тив ну сна гу, усме ре ње и инспи ра ци ју цр пи из не пре кид ног тра га ња и обра ћа ња не ким па ра лел ним и из у кр шта ним то ко ви ма ка ко сада шњих, та ко и про шлих вре ме на, по ка за ли су ауто ри фил мо ва Ах та шко ла!, Про фи ли, Се ћа ња, Успо ме не веве ри це Ми це, Ви ше ни сам ма ло де те. . .

Аутор ка до ку мен тар ног фил ма Се ћа ња Ми ле на Арсић, ус пе ла је да и код гле да ла ца по кре не ду бљу емо цију, да оства ри то пло, аутен тич но и не по сред но ки не мато граф ско бе ле же ње и са жи ма ње оних ча роб них да на де тињ ства ко ји су у се ћа њи ма оста ли као да ни про веде ни, на при мер, у игри са ба ком ко је ви ше не ма. . .

Оства ре на је чак у окви ру Ре ви је, у за јед нич ком хи та њу кроз про стор и кроз вре ме, и јед на не из бе жна и ду хо вита ве за са ван зе маљ ци ма. Би ће, до лу та ло из ап стракт ног све ми ра, у ани ми ра ном фил му Ал ко хо ли чар до жи вља ва бли зак су срет са јед ним ово зе маљ ским ал ко хо ли ча рем.

Пред ста вље на су и филм ска оства ре ња за сно ва на на ма лој фор ми, на струк ту ри филм ског ге га и па радок су (Ле то ва ње, Шам пи он, Ти та ник, Ри би ца, Љу та ба на на, Де да и ре па, Зец и миш).

По ред оче ки ва них умет нич коис тра жи вач ких пробо ја и кре а тив них до при но са ко ји су на Ре ви ју присти гли из бе о град ске филм ске ра ди о ни це „КВА ДРАТ“, Зо ра на и Све тла не По по вић, на при мер, Тр зај у са мо ћи Ане Ко њо вић, До кра ја Не ма ње Во ји но ви ћа, Спа си ме Са ве Ан дре је ви ћа, По ру ка, Ма ри је Кне же вић. . .

Ни су из о ста ли кре а тив ни до при но си кре а тив не ани ма тор ске гру пе оку пље не око ШАФа у Вра њу, чи јим ра дом ру ко во ди Ми ро слав Си мо но вић (На ша те ле ви зи ја Ни ко ле те Пет ко вић и На та ше Стан ко вић – мен тор Ми ро слав Ђе рић, Не гле дај ко ли ка је ко кош



него ко ли ка ја ја но си На та ше Та шић – мен тор Ми ро слав Си мо но вић), али ни до при но си Филм ске ра ди о ни це До ма омла ди не у Кра гу јев цу (Окер Мар ка Ђор ђе ви ћа, Са жет пре глед 11. По зо ри шних су сре та уче ни ка гим нази ја Ср би је, Дел Ар те, ауто ра Фи ли па Ву кај ло ви ћа, Бео град, јун 2007 Алек сан дра Ву кај ло ви ћа, Ис пред те бе Уро ша Па вло ви ћа. . . ), као ни филм ске ра ди о ни це у Ја го ди ни (До бро др во гру пе ауто ра, Ро бин Худ и Џон мен тор Ма ри ја Ву лић).

Сво ја филм ска оства ре ња пред ста ви ли су ауто ри оку пље ни око Ре ги о нал ног цен тра за та лен те МИ ХА ИЛО ПУ ПИН, из Пан че ва, ко јим ру ко во ди филм ски ре дитељ Иван Ра ки џић (Де вој чи ца Гли го ри ја Ло ши ћа, Шу гар лав сто ри Бо ја не Ба бић, Вре ло се ло Ми ро сла ве Тел гети је, Апа рат Ма ри ја не Јо ван дић, Бо је, мно жи на, круг, Татја не Ри стић и Да ви да Би ло бр ка, Уло ге Та тја не Ри стић, Пор тал Алек сан дра Ан ђе ли ћа. . .

По себ но ис ти че мо по ја ву гру пе са мо стал них аутора, а ме ђу њи ма на пр вом ме сту Сан дру Ми тро вић (Викенд), ко ја је сло же ну те му од ра ста ња мла дих, ка ко у

ве ли ком гра ду та ко и у не ким ма њим сре ди на ма, пр ве мла да лач ке љу ба ви и ри зич но ула же ње у свет нар коти ка ус пе ла да дра ма тур шки, ре ди тељ ски и глу мач ки ве што, по ста ви на упе ча тљив и суп ти лан на чин, и Ма тију Му њи зу Пе тро вић (По љу бац, Скри ве но ли це, Си не мато гра фик), Ми ну Алек сић (Ти неј џе ри про тив кла сич не Ита ли је), и Сте фа на Еле за (Ма ла при ча из беч ког пар ка) из Бе о гра да, ко ји су, сва ко на свој на чин, про грам Реви је бо га ти ли за и ста вред ним оства ре њи ма.

Се ти ће мо се овом при ли ком свих за слу жних име на во ди те ља и уте ме љи ва ча деч јих и школ ских филм ских клу бо ва ши ром Ср би је, а то су мен то ри Бла го је Бу ца Лу па, Све тла на и Зо ран По по вић и Ја дран ка Ба јић из Бе о гра да; Ми ро слав Си мо но вић, Ми ро слав Ђе рић, Гори ца Ан тић и Сне жа на Трај ко вић из Вра ња; Иван Ра киџић из Пан че ва; Ма ри ја Ву лић из Ја го ди не; Ви та Пе тровић, Ми ли ца Са вић и Све тла на Јо но вић из Ло зо ви ка; Го ран Ма ло вић, Зо ран Сте фа но вић, Сло бо дан Ми лоше вић и Са ња Ла зе тић из Ни ша; Сла ви ца Уро ше вић из Кра гу јев ца; Зо ран Су пић из Но вог Са да...■

■Јерг Ларсен Виг у филму Манастир данске редитељке Перниле Росе Генкер


Фестивали



Н а фе сти ва лу Се дам ве ли чан стве них има ли смо при ли ку да ви ди мо не ко ли ко из ван ред них оства ре ња. Јед но од њих је и ду го ме тра жни

до ку мен та рац Ма на стир, дан ске ре ди тељ ке Пер ни ле Ро се Грен кер. Ово филм ско ре мекде ло за слу жу је посеб ну па жњу и на да мо се да ће „на ци о нал на“ те ле ви зи ја омо гу ћи ти ши рем ауди то ри ју му да по гле да филм ко ји је осво јио број не на гра де; из ме ђу оста лих, за нај бо љи дан ски ду го ме тра жни филм у 2007. и нај пре сти жни ју ин тер на ци о нал ну на гра ду до ку мен тар ног фе сти ва ла у Ам стер да му – „Јо рис Ивенс“.

Ре ди тељ ка, ко ја је и сни ма тељ фил ма, има ла је љу бави и стр пље ња да се дам го ди на пра ти го спо ди на Ви га, чо ве ка ко ји је по жр тво ва но при во дио кра ју сво је жи вотно де ло. Труд се ис пла тио: за бе ле же но је не што по све аутен тич но, ки не ма тич ки екс пре сив но, ре чи ма не из рази во осе ћа ње тај не јед ног оства ре ног жи во та. Пе десет го ди на го спо дин Виг имао је је дан сан – да из гра ди ма на стир као сво ју за о став шти ну за бу дућ ност. Мно ги по ку ша ји оста ли су без у спе шни, али тра га ње овог вредног би бли о те ка ра, све ште ни ка, чо ве ка књи ге и ин те лекта, до шло је до Мо скве где се Јор ген Лар сен Виг кр стио и по стао пра во слав ни хри шћа нин. У фил му пра ти мо по след њи пе ри од ње го вог жи во та, ка да се осам де сетдво го ди шњи не же ња упу тио у Ру си ју да од мо сков ске па три јар ши је тра жи мо на хи ње за свој ма на стир. На и ме, ју нак овог фил ма дав но је ку пио дво рац у уну тра шњости Дан ске, на има њу Хе сбјерг, са же љом да га пре тво ри у ма на стир. Ње гов сан се оства ру је и из Мо скве до ла зе ка лу ђе ри це као зва нич не иза сла ни це Ру ске пра во славне цр кве. Њих пред во ди се стра Ам вро си ја, мла да руска мо на хи ња ко ја слу чај но или суд бин ски по ста је део ње го вог жи во та. На овом ме сту на ста је за плет у фил му. Уса мље нич ки жи вот го спо ди на Ви га по чи ње дра ма тично да се ме ња.

У по вер љи вим раз го во ри ма ко је ре ди тељ ка во ди на са мо са г. Ви гом, са зна је мо, у то ку фил ма, да се ра ди о јед ном по себ ном и нео бич ном чо ве ку. У тој лич ној ис по ве сти, он го во ри да ни ка да ни је упо знао љу бав у жи во ту и да је то, за ње га, са мо реч. По што ни је имао же ну, вре ме ном се раз вио у осо бе ња ка ко ји се пот пуно по све тио књи га ма и сти ца њу зна ња. Јед но од нај потре сни јих ме ста у фил му пред ста вља ње го ва ис по вест у ко јој от кри ва свој од нос ко ји је као је ди нац имао са ро ди те љи ма. Је ди на осо ба ко ју је у жи во ту во лео био је ње гов отац, ис по вед но нам от кри ва овај до бри ста рац.

Про бле ми ко ји ис кр са ва ју ве за ни су за ле га ли за ци ју двор ца, ко ји тре ба да бу де за ве штан Ру ској пра во славној цр кви. Ов де се у пу ној ме ри ис ка зу је мај стор ство ре ди тељ ског по ступ ка ко ји на по се бан и де ли ка тан на чин при ка зу је са на ци ју двор ца из гра ђу ју ћи тај опис до јед не оп ште ме та фо ре о ку ћи, ко ја на та јан ствен начин из ра жа ва чо ве ков уну тра шњи свет. Та ко, мо же мо

проту ма чи ти и да до тра ја ли ко тао ко ји за гре ва цен трално гре ја ње по ста је ме та фо ра за очи шће но ср це за греја но мо ли твом, а кров ко ји узро ку је вла гу у ку ћи – благо дат ко ја шти ти чо ве ка од сва ко вр сног зла.

Глав ни не спо ра зу ми из ме дју г. Ви га и се стре Ам вроси је, сто га на ста ју око про бле ма гре ја ња двор ца и са наци је кро ва. Сти че се ути сак да се обе стра не у овој за нимљи вој си нер ги ји ме ђу соб но ис пи ту ју. Г. Виг по не кад и пре те ру је у сво јим љут ња ма и зах те ви ма не би ли ви део ко ли ко љу ба ви и стпље ња има дру га стра на, док се стра Ам вро си ја, по ку ша ва да от кри је ко ја је гра ни ца то ле ранци је и спо ра зу ме ва ња, има ју ћи у ви ду де ли кат ност старче вог осо бе ња штва и зре лост ње го вих го ди на. Као круна тог ис пи ти ва ња на по слет ку, г. Виг би ва оста вљен сам шест ме се ци, не би ли, мо жда, још јед ном пре и спи тао ста во ве по во дом сво је од лу ке. По сле ду гог иш че ки ва ња, вре ме шни Да нац, упо ран у оства ре њу сво је за ми сли, доче ку је се стру Ам вро си ју, ко ја овог пу та до ла зи да би ту и оста ла. Ве ли ка је ду шев на ра дост го спо ди на Ви га. У пре фи ње ном осци ли ра њу овај филм за пра во од ра жа ва је дан ве ли ки труд у љу ба ви из ме ђу мо на хи ње и стар ца, као и са ме ре ди тељ ке, у од но су пре ма њи ма дво ма.

На кра ју, ово је филм о јед ном чо ве ку ко ји ве ру је, који пре по зна је до бро ту и Исти ну и ко ји, упр кос сво јим не до ста ци ма, не од у ста је од та квог пу та. Оно нео пи сиво у овом умет нич ком оства ре њу, је сте упра во дар ве ре жи ла вог стар ца ко ји по сте пе но осва ја и гле да о ца та ко да вре ме ном, ула зе ћи у су шти ну ње го вог од но са са Црквом и ве ром, ми би ва мо за пра во об у хва ће ни бе за злено шћу, љу ба вљу и искре ном ис по ве шћу г. Ви га. По себно је из ва јан лик мо на хи ње Ам вро си је, ко ја по ста је свј. дру го ли це г. Ви га. Истин ско до сто јан ство пра во слав не мо на хи ње нај ја сни је се мо же ви де ти у ње ном ли ку, прили ком опе ла над г. Ви гом, на кра ју фил ма. Ње не ре чи нас и опра шта ју од го спо ди на Ви га, и из ра жа ва ју уте ху да је дан чу де сан и нео бја шњив жи вот, ипак, има свој ду бо ки сми сао и оства ре ње.

Ка дар ко јим се опра шта мо од г. Ви га док од ла зи, по сун ча ном да ну, пу тељ ком у ду би ну шу ме, на кра ју симбо лич ки ис пу ња ва све на го ве шта ва но у фил му до та да, тран сцен ди ра ју ћи у оно стра но. Ис тан ча на и осе тљи ва фо то гра фи ја у фил му по себ но до при но си кон тра пункту ре ал ном и отре жњу ју ћем то ну.

По себ ну по хва лу за слу жу је и на чин ка ко је филм ком по но ван и рит мич ки па жљи во ускла ђен са де таљи ма из жи во та. Тај спо ља до тра ја ли за мак успе ва да из не дри јед ну по себ ну, ван вре ме ну ле по ту. Ве ру је мо, упр кос сум ња ма овог нео бич ног кти то ра, да про стор бу ду ћег ма на сти ра не ће би ти пу ста и без вод на зе мља у Дан ској. Ово је филм без ла жних илу зи ја или ве ли ча ња ега, ого ље на исти на је та ко ја по бе ђу је. Жи вот иде да ље, а г. Виг је, иза се бе, оста вио чи тав је дан див ни но ви свет. Зва ни: Ма на стир.■

Чу де сни го спо дин Вигпи ше Ми ло рад Ђо кић



У фил му Пан до ри на ку ти ја, тур ског ре ди те ља Јеси ма Ус та о глуа, при ка за ном у окви ру фе сти ва ла аутор ског фил ма у Бе о гра ду, пе ри пе ти је по чи њу

оног ча са ка да у јед ној ви кен ди ци у бр ди ма, усред припре ма ња тур ши је за зим ни цу, ста ри цу Ну срет, из не на да на пу сти здрав ра зум. У по тра гу за мај ком, из гу бље ном не где у бр до ви том и шу мо ви том пеј за жу, кре ћу ћер ке Не срин и Гу зин. Са зна је мо убр зо да у овој раз би је ној поро ди ци по сто ји и Ну сре тин син, Мех мет, као и унук Мурат. И сва ко од њих је, у ства ри, оса мљен и из гу бљен на свој на чин. Се стре жи ве у сво јим по ро ди ца ма, Мех мет се у свом ста ну дро ги ра, док ма ли Му рат, на пу штен од свих, бес циљ но и уса мље нич ки лу та по до ко ви ма оближњег пре ко мор ског при ста ни шта. . .

О ро ђа ци ма из Ну сре ти ног нај у жег по ро дич ног окруже ња, да кле, мо же да се го во ри као о пси хо ло шки, ка ракте ро ло шки и драм ски по тент ним и ре ле вант ним ли ко вима, док са ма Ну срет, иако но си лац глав не рад ње, гу бит ком здра вог ра зу ма, во љом суд би не, од но сно де ло ва њем једне од коб них си ла при ро де, ста ро сти и ста ре ња, пре ла зи у ста ње у ко ме људ ска во ља пре ста је да по сто ји а са тим зајед но иш че за ва ју и пси хо ло ги ја и ка рак тер и све што јед ну лич ност чи ни по себ ном, осо бе ном и драм ски по тент ном.

По ис так ну том те о ре ти ча ру дра ма тур ги је, Вла дими ру Вол кен штај ну, дра ма пред ста вља вид умет нич ке књи жев но сти, при ка зи ва ње рад ње, од но сно кон фли ката, то јест рад њи ко је на и ла зе на от пор, на про ти врад њу. Аутор, ка же Вол кен штајн, из ра жа ва сво ју пу ну емо ци ја иде ју по сред ством ли ца рад ње, у ви ду ди ја ло га и кроз ин струк ци је ауто ра.

У фил му Пан до при на ку ти ја, ме ђу тим, по сто ји радња ко ја је ли ше на кла сич ног драм ског кон флик та, јер је глав но ли це дра ме, ста ри ца Ну срет, оста ло без основ ног драм ског по тен ци ја ла, без пси хо ло ги је и без ка рак те ра. То је лик ко ји ни ком и ни че му ви ше не пру жа от пор ни ти има иде ју за ко ју би се бо рио или не што због че га би са не ким или са не чим уоп ште и до ла зио у кон фликт. Проблем ова ко по ста вље не дра ме не мо же, пре ма то ме, да бу де раз ре шен по Вол кен штај но вој кла сич ној по зо ришној фор му ли. Ње га је мо гу ће об ја сни ти и раз ре ши ти је ди но ако се др жи мо оне ви зи је по зо ри шта и оне пое ти ке ко ју је у сво јој књи зи По зо ри ште и ње гов двој ник, на дах ну то опи сао и обра зло жио Ан то нен Ар то ко ји ка же: „На по зо ри шту је да ство ри не ку вр сту ме та фи зи ке ре чи,

по кре та, из ра за, ка ко би се отр гло од свог пси хо ло шког и људ ског тап ка ња у јед ном ме сту. Али, до да је Ар то, све то не ће ни че му слу жи ти ако иза свег тог на по ра не по сто ји не ка вр ста истин ског ме та фи зич ког ис ку ше ња, по зи ва ње на не ке не у о би ча је не иде је чи ја је суд би на да ни кад не мо гу да бу ду огра ни че не, па чак ни озна че не. Те иде је које се до ти чу Ства ра ња, По сто ја ња, Ха о са, а све су од ре да ко смич ке при ро де, пру жа ју нам основ ни по јам о оном под руч ју ко јег се по зо ри ште у пот пу но сти од ре кло. Оне мо гу да ство ре не ку вр сту стра сне јед на чи не из ме ђу Чове ка, Дру штва, При ро де и Пред ме та“.

При ме ћу је мо да од оног че га се по зо ри ште, по Артоу, у пот пу но сти од ре кло, филм ска умет ност, по сво јој су шти ни и по су шти ни свог ко смо цен трич ног опре деље ња, ни ка ко не мо же да се од рек не. То је за то што Чове чан ство, као сво ју прет ход ни цу и из вид ни цу, у Ко смос ни је по сла ло ни књи гу ни по зо ри ште, али филм ску ка меру је сте. Пр ви пут у исто ри ји све та људ ско око је, за хваљу ју ћи оку филм ске ка ме ре, угле да ло и јед ним по гле дом об у хва ти ло це лу Зе мљи ну ку глу. Тач ка из ко је је Зе мљи на ку гла сни мље на, ни про стор но ни вре мен ски не од го вара ни јед ној тач ки на са мој Зе мљи ној ку гли. То зна чи да је ка ме ра тран сцен ди ра ла у не ки дру ги про стор и у неко дру го вре ме, а то зна чи да у би о скоп не иде мо за то да би смо та мо гле да ли са мо жи ве сли ке, пси хо ло ги ју или не чи је ка рак те ре, не го за то да би смо ви де ли свет из трансцен ден ци је, из оно стра ног, из по зи ци је ан ђе ла, да бисмо, као што ка же Ар то, за и ста мо гли да ви ди мо Чо ве ка, Дру штво, При ро ду, Пред мет, Ства ра ње, По сто ја ње, Ха ос, све оно што су, за хва љу ју ћи ба ки Ну срет и ње ном ис кора ку у не по зна то, за хва љу ју ћи по ни шта ва њу це лог јед ног ово зе маљ ског жи во та за сно ва ног упра во на ис ку ству, сећа њи ма, пси хо ло ги ји и ка рак те ру, мо гли да, сва ко на свој на чин, ви де и да на сво јој ко жи осе те сви чла но ви ње не нај у же, у не по врат рас то че не и раз би је не по ро ди це.

Али, ни ту ни је крај ис тра жи ва њи ма, основ ном пара док су и над ре ал ним ди мен зи ја ма ове из у зет не дра ме. Нај у збу дљи ви ји, нај ап сурд ни ји и нај лу цид ни ји драм ски ди ја лог у фил му Пан до ри на ку ти ја во ди се, у ства ри, из међу мај ке, ста ри це Ну срет ко ју су и муж и здрав ра зум за увек на пу сти ли и ње ног си на Мех ме та, ко ји се дро ги ра.

– Ја, ка же Мех мет ва тре но, ја те ни сам оста вио!– Да ли си ти оста вио ме не, од го ва ра Ну срет мир но,

или си на пу стио се бе, ме ни је све јед но.■

Пан до ри на ку ти ја

■Пандорина кутија


Доку-драма и српски ексцентрици


Поглед одоздо-нагоре



1968. ме ђу Ср би ма

Н е са мо да су не ки од нај е фект ни јих па са жа светског фил ма на пра вље ни у из ве сном иро ниј ском от кло ну ти пич ном за ге не ра ци је ак тив не око

1968. или, тач ни је, у де ка ди од сре ди не ше зде се тих до сре ди не се дам де се тих. Мно ги од та да на ста лих фил мова скро је ни су у не кој вр сти ком би на ци је из ме ђу екстрем ног ин ди ви ду а ли зма и аутор ске не све сти, у екс пери мен ти са њу, у им про ви за ци ји, у от кри ва њу не по зна тих те ри то ри ја, да кле кад и ауто ри и глум ци/ак те ри ни су били ни са свим про ра чу на ти ни са свим си гур ни шта ра де. Та спон та ност и ви тал ност, са јед не стра не, и иро ни ја са дру ге, оно што се са мо из ним но по сти же у кон тро ли саним усло ви ма за пад ног (апо лон ског)1 фил ма, у вре ме ну око 1968. на шли су се у пре ми си фил ма и умет но сти.

Ово и те ка ко ва жи за Ср би ју. У го ди на ма око 1968, један сег мент та ко зва ног но вог фил ма или цр ног та ла са, ра ци о нал но ра чу на ју ћи на ло ше, нео р га ни зо ва не произ вод не усло ве, на ре ла тив ну не ис пла ти вост срп ског фил ма, на ди о ниј ску2 жи во пи сност ми љеа чи ја је стварност ира ци о нал на до тач ке над ре ал ног, упра во је играо на кар ту не па тво ре ног ин ди ви ду а ли зма, им про ви за ци је, на тур шчи ка, ко ла жне струк ту ре (ко ја се вре ме ном усавр ша ва и раз ви ја у та ко зва ну срп ску мон та жу). У овим усло ви ма и при ме ном ових ме то да су ка сних ше зде сетих и ра них се дам де се тих на ста ле не ке од по нај бо љих фор мал них ино ва ци ја срп ске ки не ма то гра фи је. И не само то: оне су у срп ском фил му пре жи ве ле до да нас.

О кла си ци ма срп ског фил ма по те клих из вре ме на (и из ду ха вре ме на) око 1968. већ је до вољ но ре че но. WR: Ми сте ри је ор га ни зма Ду ша на Ма ка ве је ва (ко лаж о сексо ло гу Вил хел му Рај ху и сек су ме ђу рад нич ком кла сом из 1971, по нај бо љи дра мадо ку мен та рац срп ског филма), Ра ни ра до ви Же ли ми ра Жил ни ка из 1969. (нај ма штови ти ја адап та ци ја Кар ла Марк са у свет ском фил му ко ја је за сно ва на на умет но сти пер фор ман са, ли ков но сти и

1 Ни че о ви тер ми ни ди о ниј ско/апо лон ско (Dionysischen/Apol linischen) ци ти ра ни су пре ма пре во ду Ми ло ша М. Ђу ри ћа (Ро ђе ње тра ге ди је, Де ре та, Бе о град 2001).

2 Исто.

им про ви за ци ји из 1968), Пла стич ни Исус Ла за ра Сто јано ви ћа (по ли тич ки до кудрам ски ко лаж из 1971. на још анар хич ни јој ли ни ји, срод ном оној аме рич ке аван гар де) или Млад и здрав као ру жа Јо ва на Јо ва но ви ћа (је дан од нај ра ди кал ни јих ре зо ва срп ског фил ма, не где из ме ђу Го да ра и аме рич ке аван гар де) већ су до бра но ела бо риса ни. Оно што ће мо по ку ша ти је да по ка же мо ути цај фил мо ва ко ји кул ми ни ра ју из ме ђу 1968. и 1971. на ка снији раз вој срп ске ки не ма то гра фи је. Др жи мо да је исти не пре кид но при су тан на срп ској сце ни до да нас.

Срп ска ствар ност се по ка за ла то ли ко жи во пи сном и бре ме ни том до га ђа ји ма да је и у не по вољ ним усло ви ма успе ва ла да кул ти ви ше ма што ви те и ори ги нал не (филм ске) про дук те. Ова чи ње ни ца по ста је све ја сни ја и што се ти че фор ме (ко нач но ап сол ви ра ње и озва ни че ње срп ске монта же у ина че оскуд ној срп ској филм ској ли те ра ту ри)3 и што се ти че са др жа ја (по ја ва но вог срп ског до ку мен тар ца де ве де се тих го ди на) и што се ти че бар јед не не пре ки ну те ли ни је од 1968. до да нас (ка ри је ра још увек вр ло ак тив ног сце на ри сте/ре ди те ља/про ду цен та Же ли ми ра Жил ни ка).

По ла зе ћи од ова квих пре ми са, упра во се од ше зде сетих по ја вљу је ни ма ло сти дљи ва тен ден ци ја да ре ди те љи из Ср би је у свет по не су вр ло специфичан и аутентичан исе чак не па тво ре не ствар но сти, фил ма као „пе ру ти жи во та“ ка ко га на зи ва Жил Де лез, ма ни фе сто ва ног у локал ној до кудра ми. Ис по ста вља се да је мо гу ће да је дан филм мо же има ти сен зу ал ност игра ног, а не по сред ност и кре ди би ли тет до ку мен тар ног. Срп ски си не а сти по пут Жил ни ка, Ма ка ве је ва, Сто ја но ви ћа или Јо ва но ви ћа претр пе ли су аме рич ки ути цај пре 1968. (не са мо бра ће Лими јер, већ бра ће Ме кас или Мајслс)4. Но не ке ства ри, ка ко ће се ви де ти, због спе ци фич но сти исто риј ског и иног ис ку ства, ни ко до Ср ба ни је мо гао да сни ми.

3 По јам „срп ске мо та же“, на ба чен у фил мо ви ма и тек сто ви ма Бран ка Ву чи ће ви ћа, де таљ но је ела бо ри ран у обим ној сту ди ји Илић, Михај ло Срп ски рез, Филм ски цен тар Ср би је 2008. Ви де ти и текст мо је ма лен ко сти, Го цић, „Кад Ср би мон ти ра ју“ Фа ма 1, 2004.

4 Деј вид и Ал берт Мајслс (Dej vid/Al bert Maysles), ауто ри му зич ких до ку мен та ра ца о Ро линг стон си ма и Битлси ма.

По глед од о здо-на го ре:1968, до ку-дра ма и срп ски екс цен три ци

Го ран Го цић

Пр ве асо ци ја ци је ве за не за 1968. сту ден ти за ба ри ка ди ра ни на уни вер зи те ти ма, ду хо ви те па ро ле по пут оне па ри ске „Бу ди мо ре ал ни, тра жи мо не мо гу ће“. Оно што се обич но пре ви ђа је да 1968. има мно го ви-ше ни воа, на ро чи то у кон тек сту фил ма. Схва та ње ко је по ку ша ва мо да за сту па мо, пак, је 1968. као ши фра јед не епо хе, 1968. као кул ми на ци ја јед ног ал тер на тив ног по кре та, 1968. као име за јед ну но ву есте ти ку. По ку ша ће мо да ту есте ти ку об ја сни мо из по моћ три пој ма – до ку-дра ме, ства ра ла штва од о здо-на го ре и пој ма по зи ва. Ути цај 1968. би ће те сти ран на три рав ни: од нос 1968. и срп ских филм ских ауто ра, ути цај ше-зде се то сма ша на ка сни је срп ске си не а сте и ана ло ги је са са вре ме ном ре во лу ци јом е-дра ме и ди-ви ја.


Раз вој до кудра ме, дра медо ка и ла жног до ку мен тар ца

Мо гу ће је да је упра во фор ма до кудра ме кључ за деши фро ва ње ова ко ком плек сног ис ку ства. И за и ста, докудра ма се у ви ше на вра та по ка за ла при ме ре ном, чак иде ал ном за срп ске про из вод не усло ве, што због (1) рела тив не иму но сти на ва зда акут не срп ске про бле ме с тех ни ком, (2) про дук ци о не јед но став но сти и јеф ти но ће пре ко по треб не јед ној у осно ви до ти ра ној ки не ма тогра фи ји, (3) жи во пи сних ин ди ви дуа у ко ји ма ни кад нисмо оску де ва ли и (4) дра ма тич не, не ве ро ват не сва кодне ви це1; (5) што због чи ње ни це да до кудра ма мо жда по при ро ди ства ри те жи ге рил ском (да кле на род ном) ства ра ла штву2.

До кудра ма је филм ски/те ле ви зиј ски (чак и по зо ри шни) поджа нр у ко јем ни су са свим раз гра ни че ни до ку мент и фик ци ја ни ти ју нак и глу мац, и где се, шта ви ше, за бу на из међу ових ка те го ри ја кат кад и све сно ге не ри ше, ства ра ју ћи не са мо од ре ђе ну на пе тост, не го и оно што Ен гле зи зо ву en terta in ment va lue. У ко мер ци јал ној те ле ви зиј ској или филм ској до кудра ми мо гу игра ти глум ци и/или на тур шчи ци, а ње ни да ле ки ро ђа ци се мо гу пре по зна ти још у ре не сан сној драми3 или, ско ри је, у тзв. аме рич ком „но вом жур на ли зму4“.

1 С тим да (4) ве ро ват но про и ла зи из (3): где су ин ди ви дуе та ко живо пи сне, ту су и до га ђа ји та ко не ве ро ват ни.

2 Јед на ко као што су нај у спе ли ји кул тур ни и по ли тич ки по кре ти у Ср би ји би ли по пу ли стич ки, а нај у спе шни ји рат ни по хо ди ге рил ски.

3 Ова је има ла ин сце на ци је по зна тих уби ста ва или слу ча ја ве шти чаре ња (ви ди http://en. wi ki pe dia. org/wi ki/Do cu dra ma).

4 Где су се сло бод но ин тер пре ти ра ли ствар ни до га ђа ји (као нпр. у

Мо же мо по др жа ти и раз гра ни че ње из ме ђу до кудра ме и дра медо ка. Као услов но бри тан ски изум, пр ва вр ста је до ку мен тар ни филм ком пле ти ран ве што ре кон стру и саним или ин сце ни ра ним игра ним, драм ским де ло ви ма5. Дру га вр ста је филм ска/те ле ви зиј ска дра ма ко ја је снимље на ими ти ра ју ћи „до ку мен тар не“ стра те ги је (ствар не ло ка ци је и сни ма ње ка ме ром из ру ке, као у нео ре а ли зму и „но вом та ла су“ те ак тив но ко ри шће ње би о гра фи ја глума ца). Све то до при но си не по сред но сти до жи вља ја.

При ме ри из ра зи то со ци јал но ана жо ва не дра медо ка из ше зде се тих су су фил мо ви Ке на Ло у ча Ке ти до ђи ку ћи или Јад на кра ва6. Ло уч, ко ји је ове го ди не по се тио Ср бију, сво је стра те ги је ни је на пу стио до да нас7. У но ви је време, на ста вља чи да тих ме то да су пот пи сни ци Dog me 95 у Дан ској и дру где, бра ћа Дaрден у Бел ги ји8 или Ло у чов „на след ник“ у Бри та ни ји Мајк Ли. У нај но ви је вре ме, то су Ру му ни Кри сти Пу иу9 и Кри сти јан Мун гиу10 или Бри та нац

ро ма ну Тру ма на Ке по ти ја In Cold Blood) (реф. http://en. wi ki pe dia. org/wi ki/Do cu dra ma) Срод на вр ста је фран цу ски ci ne ma ve ri te.

5 Гла со ви ти До ди ри ва ње пра зни не (To uc hing the Void) Ке вин Мек доналд (Ke vin Mac do nald), Ве ли ка Бри та ни ја 2003. при мер је за до кудра му (енгл. do cudra ma).

6 Cathy Co me Ho me, Po or Cow, Ве ли ка Бри та ни ја, 1966, 1967.

7 Лет, лет бу ба ма ро (Ladybird, Ladybird), Кен Ло уч (Ken Lo ach), Ве лика Бри та ни ја, 1994.

8 Де те (L„En fant) Лик и ЖанПјер Дар ден (Luc/JeanPi er re Dar den ne), Бел ги ја 2005.

9 Смрт го спо ди на Ла за ре скуа (Mo ar tea dom nu lui Lă ză re scu) Кри сти Пу иу (Cri sti Pu iu), Ру му ни ја 2005.

10 Че ти ри ме се ца, три не де ље и два да на (4 lu ni, 3 sap ta mă ni si 2 zi le) Кри сти јан Мун гиу (Cri stian Mun giu), Ру му ни ја 2007.

■Сукоб код Подвожњака (снимио Стеван Крагујевић 4. јуна 1968.


Шон Ме до уз1. Сви су се они опре де ли ли за не ку вр сту дра медо ка са из ра зи то со ци јал ном но том2.

Ко нач но, по сто ји и по спрд но ими ти ра ње до ку ментар не фор ме, за те че но у игра ним фил мо ви ма ка кав је аме рич ки Ово је Спај нал Теп или бел гиј ски Чо век ујео пса3. Ови се фил мо ви хра не на из ме нич но шар мант ним и је зи вим сар ка змом, стил ском фи гу ра ма ма ло при мењи ва ним у свет ској и срп ској филм ској сце ни пре 1968. Док ју на ци, за гри же ни у сво јим на у ми ма, иза зи ва ју одре ђе ну иден ти фи ка ци ју, аутор се ди у при крај ку, евен туал но се ки ко ће и из ве сно се не сла же с њи ма4.

Жил ник: Фил мо ви од о здона го ре,или ка ко сам за ра дио Вру ћу пла ту

По сто ји још јед на ди хо то ми ја на ко ју је (до ма ћа) пу блика осе тљи ва – по јам ства ра ла штва од о зго на до ле и од о здо на го ре. Она је до не кле алер гич на на ди дак тич ну умет ност од о зго на до ле, на ме тљи ву у по гле ду иде о ло ги је, док има ен ту зи ја зма за при че ко је до ла зе, бар при вид но, „из њених ре до ва“ (од о здо на го ре). Сај мон Фрит5 је ис ко ри стио

1 Ово је Ен гле ска (This is En gland) Шон Ме до уз (Sha ne Me a dows), Ве лика Бри та ни ја, 2007.

2 Енгл. dramаdoc. Код Аме ри ка на ца, ме ђу нај бо љим при ме ри ма дра медо ка су фил мо ви Хен ри ја Џа гло ма (He nry Ja glom).

3 This is The Spi nal Tap, Роб Рај нер (Rob Re i ner), САД 1984, C„est ar rivé près de chez vo us, Ре ми Бел во/Ан дре Бон зел (Rémy Bel va ux/An dré Bonzel) Бел ги ја 1993.

4 Но и тај изум се не мо ра ко ри сти ти ис кљу чи во у скла ду са увреже ним про те стант ским пра ви ли ма, те ће и у Ср би ји на ћи сво је пред став ни ке.

5 Ви ди Фрит, Сај мон (Frith, Si mon) New Encyclo pa e dia Bri tan ni ca Re fe

ове пој мо ве да илу стру је ода кле је и да ље на сна зи дожи вљај рок му зи ке као „на род ног“ и „не ко мер ци јал ног“ ства ра ла штва6 кад је очи то у пи та њу тран сна ци о нал на ин ду стриј ска гра на са оба ока на про фит ној сто пи7.

Ако у Ср би ји по сто ји аутен тич но, ге рил ско филм ско ства ра ла штво од о здона го ре ко је је уз то про из вод 1968, оно се нај пре мо же на ћи у до кудра ма ма но во сад ског филм ског ма га Же ли ми ра Жил ни ка, са ми ни мал ним интер вен ци ја ма и мак си мал ном про зрач но шћу кад су у пи та њу по бу на и со ци јал ни по тре си. Жил ник, ко ји ослушку је vox po pu li са пре ци зно шћу се и змо гра фа, спрем но се од ри че тех нич ког пер фек ци о ни зма да би енер ги ју усме рио ка спон та но сти, рет ко ви ђе ној дру где на фил му и на те ле ви зи ји, ме ди ју ме у ко ји ма је ра дио. Ре до след у ње го вим до кудра ма ма је ауди ци јасце на рио, а не сцена риоауди ци ја. У сво јим фил мо ви ма Жил ник пре у зи ма на се бе зах тев ну уло гу ло ци ра ну не где из ме ђу на родног три бу на и ис по вед ни ка.

Жил ник је остао и нај вер ни ји срп ском тран сгре сивном жан ру до кудра ме у ко јој на тур шчи ци игра ју се бе и ко ја нео до љи во под се ћа на дро ња ви срп ски жи вот. Им пли цит но га је ћи ову ори јен та ци ју од са мог по чет ка

ren ce Su i te DVD, 2006.

6 Фрит је пре у зео ову иде ју из Исто ри је сек су ал но сти Ми ше ла Фукоа (Mic hel Fo u ca ult).

7 Јед но став но, пу бли ка и да нас, по ла ве ка по ње го вом на стан ку и че ти ри де це ни је по сле 1968. и да ље до жи вља ва рок му зи ку као ен ти тет ко ји је бун џиј ски, аутен ти чан, имун на вла да ју ћу иде о ло ги ју и ко ји не по сред но до ла зи са ули це. Ка ми ла Па ља, шта ви ше, твр ди и да је рок ди о ниј ска фор ма, де фи цит на на апо лон ском за па ду и да је баш то тај на ње ног ве ли ког успе ха. Ви ди Па ља, Ка ми ла, Секс, умет ност и аме рич ка кул ту ра, Цеп тер, Бе о град 2002.

■Крагујевац, подвожњак 3. јуни 1968.


– ко ја је са же та и у фи ло зо фи ји са мог сту дент ског проте ста (ње гов филм Ли пањ ска ги ба ња из 1969. упра во и бе ле жи до га ђа је са сту дент ских не ми ра у Бе о гра ду) – Жил ник је са ку пљао аутен тич не срп ске екс цен три ке у го то во свим фил мо ви ма, др же ћи се флу ид не гра ни це из ме ђу игра ног фил ма и до кудра ме као ро да ро ђеног1. Ко ли ко је Кен Ло уч не кру ни са ни краљ бри тан ске дра медо ка, то ли ко је Жил ник при зна ти вожд ње не дио ниј ске, ше зде се то сма шке ва ри јан те у Ср би ји. Жил ник је, за јед но са Ма ка ве је вим2, нај пре ци зни је ове ко ве чио „ше зде се то сма шки“ ме тод у свом опу су.

У Жил ни ко вим до кудра ма ма ра ђе ним осам де се тих у Ср би ји, као што је се ри ја Вру ће пла те (1987), ви ди се чита ва еко но ми ја срп ских до ви тљи вих пред у зет ни ка ко ји тра же сво је ме сто под су ро вим сун цем кр жља вог тржи шта ра да – ту су ме ди цин ски фе но мен Ка ре ли ко ји на сту па са тач ком гу та ња ста кла и ме та ла, слат ко ре чиви/ла жљи ви про вин ци јал ни им пре са рио, вој во ђан ске блај ха не стрип ти зе те, чи ста чи це у „бо ро са на ма“, се љанин ко ји мо ра да од го ји и уда се дам кће ри. Ово је очи то исто ри ја ура дисам ка ри је ра.

Жил ни ко ви фил мо ви ни су про ста за ба ва по сле ко је се вра ћа те на по чет ну тач ку; они, на тра гу Јо ва на Цви ји ћа, до бра но за ла зе у ет но ло ги ју. У пи та њу су кон се квент но спро ве де ни по гле ди од о здо на го ре и са не из бе жне по ли

1 Ши ре о овим фил мо ви ма ви де ти у мо но гра фи ја ма о Жил ни ку: Го цић/Ђо кић/Ра до је вић/Сто ја но вић Из над цр ве не пра ши не (Ин ститут за филм, Бе о град 2003) и Филм ски је зик Же ли ми ра Жил ни ка Пе тра Јон чи ћа (СКЦ, Бе о град 2002).

2 И за и ста, ра де ћи на фил му Ко ка ко ла кид, Грет Ска ки се вај ка ла на ста рог ше зде сетосма ша Ду ша на и ње го ве „за ста ре ле ме то де“.

тич ке стра не (Ста ра ма ши на из 1988. је Жил ни ков са жетак „до га ђа ња на ро да“, тј. ан тиби ро крат ске ре во лу ци је ви ђе не из тач ке гле ди шта јед ног ше зде се то сма ша). Жилник по то њих го ди на афир ми ше и про дук ци о ну иде ју филма од о здона го ре са ко лек тив ним на по ри ма по чет ни ка на фил му где он фи гу ри ра као су пер ви зор. Та кав је филм Ду нав ска са пун ска опе ра (2006) сни мљен на оба ла ма Дуна ва ру ком „уни кат них на тур шчи ка на иви ци све га3“.

Лич не ства ри,или ка ко сам по ста ла глу ми ца

С дру ге стра не, по сло вич но до бро пла ће не соцреа ли стич ке до ку мен тар нопро па ганд не фил мо ве (ствара ла штво од о зго на до ле)4 ра до су сни ма ли и на њи ма до бро за ра ђи ва ли нај чу ве ни ји срп ски ре ди те љи5. Ту се ше зде се то сма шка гра на дра медо ка/до кудра ме ло ми за јед но са срп ским фил мом, и на њу се ка ле ми удво ричка ти то и стич ка стру ја. Да кле као што ме сто ли бе рал ног и тр жи шно ори јен ти са ног по ли ти ча ра Мар ка Ни ке зи ћа у Ср би ји на гло за у зи ма твр да ли ни ја Дра же Мар ко вића,

3 „Из Жи ло ни ко ве ра ди о ни це, ка Бе чу, про тив стру је“, Вла ди мир Црњан ски у Днев ни ку 24. 05. 2006, http://www. dnev nik. co. yu/mo du les. php? na me=News&fi le=ar tic le&sid=10535. Ту је и не што по ли ра ни ји Пе тро ва ра дин ско пле ме (Бо рут Бу ци нел/Мар ко Цве јић, Ср би ја 2000).

4 За ја сни ју ела бо ра ци ју пој мо ва апо лон скоди о ниј ско у кон тек сту срп ског фил ма ви ди Го цић, „Апо лон про тив Ди о ни са, тран зи ци ја или тран сфор ма ци ја срп ског фил ма“ и Емир Ку сти ри ца: Култ мар ги не, СКЦ Бе о град 2006.

5 То се од но си и на пе де се те и се дам де се те (кон ти ну и тет је пре кинут до ку мен тарц ма цр ног та ла са).

■Сукоб код Подвожњака (снимио Стеван Крагујевић 4. јуна 1968. ■Сукоб код Подвожњака (снимио Стеван Крагујевић 4. јуна 1968.


та ко осо бе не, ори ги нал не и суб вер зив не ше зде се тосма шке до кудра ме Ма ка ве је ва и Жил ни ка за ме њу ју докудра ме Са ве Мрм ка1 и Бран ка Иван де2.

На не што скли ски јем, лич ни јем, ин ди ви ду а ли стич ком те ре ну до кудра ме (ства ра ла штво од о здона го ре), па ралел но су на сту па ли ма ње опор ту ни, да кле хра бри ји сине а сти. Но у зе мљи где је ки не ма то гра фи ја би ла стро го кон тро ли са ни воз, по ку ша ји као што је за бо ра вље но ре мекде ло Лич не ства ри, би ли су сра змер но рет ки и мо ра ли су са че ка ти по че так кра ја – осму де це ни ју прошлог ве ка да би се вра ти ли на пут ко ји су тра си ра ли Жил ник, Ма ка ве јев, Сто ја но вић и Јо ва но вић.

Лич не ства ри (1979) ре ди те ља Алек сан дра Ман ди ћа3 кључ но је оства ре ње до ма ће до кудра ме по то ме што от кри ва ви ше о сво јој кул ту ри не го де се ти не „со ци јално ан га жо ва них“ бу ла жње ња соцре а ли стич ког сти ла. Чи ње ни ца да јед на де вој ка хо ће по штопо то да оде сама на мо ре и да упи ше глу му на Фа кул те ту драм ских умет но сти мо же де ло ва ти три ви јал но. Пре да но оста јући с њом и ње ним на да њи ма и по сле тре нут ка ка да је уме сно уга си ти ка ме ру, Ман дић фил мом Лич не ства ри за о кру жа ва Ср би ју се дам де се тих ви ше не го не на пи сани то мо ви со ци о ло шких сту ди ја. Ово је филм од о здона го ре у нај до слов ни јем сми слу.

То је Ср би ја са ње ним на глим бо га ће њем, са ње ним на бр зи ну ску пље ним ма ло гра ђан ским/по тро шач ким

1 Цр ни да ни и Да ни АВ НО ЈА, 1977. и 1983.

2 Бом ба шки про цес, 1978.

3 Не ме ша ти са пре зи ме ња ком и ко ле гом Ми ро сла вом (Топ ли ста не дре а ли ста, 1984–1991).

иде а ли ма, ње ном љу ба вљу пре ма хи брид ном па стирском ро ку, ње ним те шким кон зер ва ти ви змом, ње ним ви со ким обра зо ва њем чи ји је од нос пре ма сту ден ти ма су ров као пре ма ис ку ше ни ци ма у ма на сти ри ма. Ако је би ло иоле по мод но сти у ин тер на ци о нал ном ше зде сето сма шком брат ству, у Ман ди ћа је у пи та њу истин ска Ср би ја: филм Лич не ства ри де фи ни тив но ис пу ња ва неиз ре че ни ак си ом до кудра ме да от кри је ви ше о сво јим про та го ни сти ма не го што би они то же ле ли. А та де војка са ве ли ком же љом и ма лим та лен том не са мо да је по ста ла глу ми ца не го (не ко ли ко де це ни ја доц ни је) и про ду цент, до но се ћи са со бом та ко же ље ни стра ни капи тал у срп ске филм ске про јек те.

Ве ли ки брат,или ка ко сам про шао на Ауди ци ји.

На не ки на чин, ен тро пи ја се у за пад ном фил му по тврђу је у кри ми на ли стич ким фил мо ви ма о са вр ше ном плану за пљач ку ко ји у ре а ли за ци ји до би ја не пред ви ђе не еле мен те и ко ји се увек на не ки на чин из ја ло ви. Ана логно то ме, од при стој не ауди ци је у ко јој жи ри др жи све на ни воу и под кон тро лом, оти ма ју се са мо свој ни мо ли о ци ства ра ју ћи ха ос, ур не бес, ка лам бур. Ова се иде ја да запа зи ти у срп ском фил му ку ди ка мо пре по ја ве тзв. „ри ели ти шоу“ те ле ви зи је.

Дру штве на игра (1972, Ср ђан Ка ра но вић), је дра мадок са па ра лел ним осе ћа јем за нео т кри ве не енер ги је из дав на шње, ур не бе сне ру бри ке ма га зи на Чик, „Та лен ти, пр ва вра та ле во“. Дру штве на игра, не ка вр ста лу цид не ан ти ци па ци је Ве ли ког бра та, оку пља гру пу ама те ра ко ји



Ти то по дру ги пут ме ђу Ср би ма (1993), био би не из водљив у мно гим дру гим гра до ви ма и у мно гим дру гим зе мља ма.

Ср би има ју свој соп стве ни тип fre a ka, свој спе ци јал ни сој екс цен трич но сти, своjу пор ци ју не а де кват не ис пу

ње но сти, сво је не чу ве не хо би је, свој свет лу зер ског кари је ри зма. Оно што Ти та по дру ги пут ме ђу Ср би ма прибли жа ва оства ре њи ма као што су до кудра ма КОЛТ 15 ГАП (1971) Јо ва на Јо ва но ви ћа, Пла стич ни Исус или Де чак из Јун ков ца је при ме тан „Ти тов син дром“. Фор ми ра ни у те шкој ат мос фе ри ко лек ти ви зма и тзв. кул та лич но сти, ак те ри ових фил мо ва да ју све од се бе да ина у гу ри шу и култ соп стве не лич но сти пу тем фил ма, али са скром ним или ни ка квим ре сур си ма иза се бе.

И зби ља, мо но то ноур не бе сна ауто би о гра фи ја Стано ја Ће би ћа Ка ко сам по стао во3 по ка за ла се као нека вр ста па ро ди је Бро зо вог жи во то пи са. Где год би се ма шинбра вар Ће бић за по слио, усле ди ла је по бу на про тив ло ших усло ва ра да, ек пло а та тор ског од но са

3 Ће бић, Ста но је Ка ко сам по стао во, За пис, Бе о град 1972.

се ја вља ју на оглас по во дом сни ма ња фил ма. Је дан од мо ли ла ца пу них на де је и чу ве ни Рат ко Тан ко сић Сар ма, чи је ће се аспи ра ци је раз и гра ти у епи зод ним уло га ма ули ча ра у ве ли ким срп ским фил мо ви ма1.

Исти на, Дру штве на игра је ви ше пси ходра ма не го до кудра ма, но упра во ће се овај атри бут фил ма по каза ти про роч ким. Иде ја ауди ци је ко ја се оти ма из ру ку ор га ни за то ра (и не из бе жно пре ра ста у fre akshow из Дру штве не игре) би ће ис ко ри шће на за Лич не ства ри, за све ју го сло вен ску хитпред ста ву Ауди ци ја (1981), те и за не ко ли ко фил мо ва из де ве де се тих – ин ге ни о зне ла жне до ку мен тар це Де чак из Јун ков ца (1995, Де јан Зе че вић) и Ca sting (2003, Го ран Ра до ва но вић).

Та ко ђе се кри ју ћи иза огла са у но ви на ма – овог пу та за сни ма ње ре кла ма – али об ја вље ног рат них/тран зици о них го ди на, Ра до ва но вић се зду шно ба ви са мо прокла мо ва ним та лен ти ма и њи хо вим мо ти ви ма. Има ју ли та лен ти та лен та? Има ли, на при мер, не ко не што против ски да ња пред ка ме ра ма, укљу чу ју ћи по ли цај ца и вр хун ског спор ти сту? Не ма, на рав но – по ли ца јац из Castingа се уз шар мант ни осмех осло ба ђа пла ве унифор ме на ли цу ме ста, а спор ти ста сам ну ди сво је услуге кад је у пи та њу сни ма ње пор ни ћа, вај ка ју ћи се да од спор та не ма хле ба. Но из гле да да је слич но са сва ким по ште ним по слом у тран зи циј ској ис точ ној Евро пи2.

Култ лич но сти, или Ка ко сам по стао во

Ана лог но то ме, Жил ни ко ва иде ја да ими та то ра Ти та из ве де на по ље и од то га на пра ви улич ни те а тар, засни ва се на чи ње ни ци да свет ко ји се за те као пред каме ром ни је бла зи ран, да се не пла ши да ће би ти изма ни пу ли сан, да не ма ком плек са, да хо ће дра го вољ но и бес плат но да уче ству је у про јек ти ма од о здона го ре. Дра мадок (или ви деопро је кат) ко ји је из то га на стао,

1 Нпр. Не што из ме ђу (Ка ра но вић, 1983) или Спе ци јал но вас пи та ње (Го ран Мар ко вић 1977).

2 Нај по сле, ви дев ши да ауди ци је не мо гу да ома ну, Пинк и РТС се од лу чу ју за ди рект не пре но се. По обра зо ва њу исто ри чар умет но сти, Ра до ва но вић, по пут Жил ни ка, Ма ка ве је ва или Пе тро ви ћа, не ма формал ног филм ског обра зо ва ња.

■Пластчни Исус

■Миломир Мариновић, Вукица Ђилас и Том Готовац у филму Пластчни Исус, Лазара Стојановића 1970. год.



ки на чин обе ле жа ва деј тон ска 1995. Та да се по ја вио и ла жни до ку мен та рац Де чак из Јун ков ца – су пер и ор но др же ћи све аду те у ру ка ма: до зи ра ну бра ву ру, до вољне ко ли чи не ап сур да, не пре ви ше ми зан тро пи је, соци јал ни ко мен тар, па ро ди ју, кон тро ли са ни ха ос, доста стр пље ња са ак те ри ма, те пот пу но ис ко ри шће ни старпо тен ци јал.

Ра до мир Бе ла че вић, про та го ни ста фил ма, зве зда је у пра вом – да кле обр ну том – сми слу ре чи. Ње го ва егзи би ци о ни стич ка цр та, ње го ва шар мант на раз ме тљивост, ње гов ком пул сив ни на гон за ства ра њем, ње гов канкан на сто лу, ње го ва пе снич ка фри зу ра, ње го ва бу да ла ста отво ре ност и ње го ва ха ри зма го ми ла ју се у Де ча ку из Јун ков ца, Белачевићeвом ко нач ном и не у мољи вом ви деопор тре ту.

По кој ни Бе ла че вић био је је дан од оних ти по ва ко ји су у хи бер на ци ји све док не ста ну пред пу бли ку или пред ка ме ру. На мо мен те за ба ван („Не мо же сва ка го ло гу зи ја да сни ма фил мо ве“), на мо мен те не под но шљив, Бе ла чеви ћев свет је увек са свим осо бен, не по но вљив, фан тазма го ри чан. Ње га ни је ла ко до ча ра ти, али Де ја ну Зе чеви ћу, љу би те љу би зар ног, та ко ђе по ла зи за ру ком те шко кре та ње из ме ђу ни по да шта ва ња и ве ли ча ња.

Бе ла че вић та ко с ла ко ћом при сту па пар те но ну у ко јем су ве ре но вла да ју ве ли ка ни као што су Ће бић, ле ген дарни бо сан ски ка ска дер Ха ри Џек сон, пред рат ни акро бата Дра го љуб Алек сић или из ве сни драм ски умет ник Југа у исто и ме ној до кудра ми (Ју га, Иви ца Ра мо вић, 2006) ко ја, гле чу да, по но во те жи пси ходра ми, за тва ру ћи круг за по чет Дру штве ном игром2.

2 Ко нач но, тај се ама тер ски, до бро во љач ки и ко нач но са њар ски срп ски ген са свим про фе си о на ли зу је у пер си фла жа ма по пут про феси о нал но на пи са не, ре жи ра не и глу мље не, али сни мље не у слич ном кљу чу те и да ље ур не бе сно за бав не те ле ви зиј ске дра медо ка Ви део је ла, зе лен бор (Го ран Га јић, 1991) у ко ји ма се свет га стер бај те ра и чуде сних љу би те ља спрет но до ци ра са на дах ну тим про фе си о нал ним глум ци ма.

по слода ваца, откази и про го ни, с том раз ли ком што је Броз ра дио то исто са ко мин тер нов ском и пар тиј ском струк ту ром иза се бе, док је Ће бић ди зао бу не и за кази вао штрај ко ве са мо и ни ци ја тив но – на сту па ју ћи сам про тив свих. Ће бић у ауто би о гра фи ји и фил му КОЛТ 15

ГАП је не ка вр ста Бро за од о здона го ре, оп ци ја с ко јом ће се мно ги иден ти фи ко ва ти. Ди рект на алу зи ја је, из ра зумљи вих раз ло га, из о ста ла из Јо ва но ви ће ве екра ни за ције ове би зар не књи ге, али ни је про ма кла упу ће ни ма1.

Де ве де се те,или ка ко је по рас тао Де чак из Јун ков ца

Чвор ну тач ку срп ске про фе си о нал но на пи са не и сни мље не, али ама тер ски од и гра не дра медо ка на не

1 Не мо же се ре ћи да до кудра ма ди рект но из ви ре из ја ке до ку мента ри стич ке тра ди ци је дру ге Ју го сла ви је. Исти на, и она, гле да на уз одго ва ра ју ћи от клон, та ко ђе по се ду је јед ну ур не бе сну, дир љи вона ив ну но ту. Нај за ни мљи ви ја је чи ње ни ца да су у исто вре ме зна чај ни на по ри у прав цу до кудра ме у Ср би ји би ли по све ће ни упра во Ти ту и ти то и зму.

Мо гу ће је да је упра во фор ма до ку-дра ме кључ за де-ши фро ва ње ова ко ком плек сног ис ку ства. И за и ста, до ку-дра ма се у ви ше на вра та по ка за ла при ме ре-ном, чак иде ал ном за срп ске про из вод не усло ве, што због (1) ре ла тив не иму но сти на ва зда акут не срп ске про бле ме с тех ни ком, (2) про дук ци о не јед но став но-сти и јеф ти но ће пре ко по треб не јед ној у осно ви до-ти ра ној ки не ма то гра фи ји, (3) жи во пи сних ин ди ви дуа у ко ји ма ни кад ни смо оску де ва ли и (4) дра ма тич не, не ве ро ват не сва ко дне ви це;1 (5) што због чи ње ни це да до ку-дра ма мо жда по при ро ди ства ри те жи ге-рил ском (да кле на род ном) ства ра ла штву.

Ср би има ју свој соп стве ни тип fre a ka, свој спе-ци јал ни сој екс цен трич но сти, своjу пор ци ју не-а де кват не ис пу ње но сти, сво је не чу ве не хо би је, свој свет лу зер ског ка ри је ри зма

■Влада Револуција Мијановић објашњава код Подвожњака Стевану Дороњском разлоге студентског протеста 4. јуна 1968. године

■Љубиша Ристић и Том Готовац у филму Пластчни Исус



Ама те ри, на ив ци и по јам по зи ва

Још јед на бит на ди хо то ми ја за раз у ме ва ње срп ског фил ма (и ши ре, срп ске кул ту ре) ве за на је за по јам пози ва. Сво је вр сна срп ска (а уоп ште ни је го во ре ћи ју го источ ноевроп ска – и још уоп ште ни је, пра во слав на или сло вен ска) кон вен ци ја је од су ство пој ма по зи ва као рели ги о зне док три не при ме ње не на све тов ну сфе ру. Због ве ли ког бро ја исто риј ских раз ло га у ко је се не вре ди ов де упу шта ти – ела бо ри са них по нај бо ље у ка пи талном де лу Мак са Ве бе ра1 – про те стант ска док три на најдо след ни је те жи зби ра њу зна ња/ве шти на, њи хо вој систе ма ти за ци ји, ор га ни за ци ји и при ме ни.

Пра во слав на од бој ност пре ма про ме на ма мо жда, ма кар у те о ри ји, не ме ша ду хов ну и све тов ну сфе ру, те сто га те жи из вор но сти и чи сто ти ве ро и спо ве сти, но по губ на ре зул тан та су мо жда не мар, аљ ка вост и одсу ство ини ци ја ти ве ко ји се про сти ру уз дуж и по пре ко со ци јал не, по ли тич ке и ин ду стриј ске ор га ни за ци је2. На сво јој тзв. прак тич ној те ри то ри ји, на чи јем је гра њу вазда би ло до вољ но ба на на, Ср би не са мо да иг но ри шу по зив као та кав (и, у кон јунк ци ји с њим, про грес) не го га се, у же љи да са чу ва ју сво је ми ни ја тур не фе у де, ли стом гну ша ју. Исти на, сва ка сре ди на те жи да са тре, на ме ру про се ка све де и уни шти сво је ис так ну те по је дин це, но Ср би у овом на у му има ју ефи ка сност ко ја ра ди у спре зи са тех но ло шком и би ро крат ском за о ста ло шћу3.

Кључ ни се про бле ми са вре ме ног срп ског фил ма (нпр. тех но ло шка не до те ра ност, за нат ска не ком петент ност, ин ду стриј ска нео р га ни зо ва ност итд) мо гу об ја сни ти упра во овом ди хо то ми јом. Да кле, ствар је у од су ству по зи ва, пре не го у од су ству про фе си о на лизма, јер упра во су су ви „про фе си о нал ци“ ко ји на плаћу ју 500 до 1000 евра по да ну сни ма ња ти ко ји не ма ре за са мо у са вр ша ва ње и за по зив, они су ти ко ји ко че про грес. Исто вре ме но, та ко из би ја на по вр ши ну она ви тал на филм ска стру ја срп ских не у ких, али ср ча них ама те ра и шар мант них ди ле та на та ко ју је Са ша Пе тровић звао „ки не ма то гра фи ја шта па и ка на па“, а што Англо а ме ри кан ци од ми ља зо ву „ура дисам“ (do it your self, или скра ће но DIY) ко ји су се на дах ну ли успе хом бе оград ског Ки ноклу ба и ду хом 1968.

Сход но то ме, и срп ска филм ска про дук ци ја и исто ри ја

1 Ве бер Макс, Про те стант ска ети ка и дух ка пи та ли зма (http://xroads. vir gi nia. edu/~HYPER/WE BER/toc. html). Ви де ти по гла вље III.

2 Из свог, мо же мо сло бод но ре ћи, по гре шног чи та ња Би бли је, Мартин Лу тер је про те стант ском за па ду пру жио нај зна чај ни је от кро ве ње, отво рив ши му све ти хо ри зонт по зи ва (не мач ки be ruf ) у ко јем љу ди уни со но тра же сми сао свог ра да и свог спа се ња. По зив је ствар не са мо не по сред не ко ри сти за чо ве ка са мог, чак не са мо ни по сред не ко ри сти за бли жње. По зив је и иде ја ко ја има вред ност по се би и чи је је не пре кид но уса вр ша ва ње до не кле и са мо се би свр ха. Из до след но спро ве де не иде је по зи ва про ис ти че и те жња за про гре сом.

3 Из ли шно је до да ти да иде ја по зи ва ни кад ни је за жи ве ла у бо го угод ној, че сто и без ва ља ног раз ло га са мо до вољ ној Ср би ји ци. Ко ји год се Ср бин за и ста од мет нуо у ви си не по зи ва (и, у не ми нов ној конјунк ци ји с њим, про гре са), мо рао је да га ре а ли зу је или бар фи на лизу је ван до мо ви не – Св. Са ва у Грч кој, Вук Ка ра џић у Аустри ји, Јо ван Цви јић у Фран цу ској, Ми лош Цр њан ски у Бри та ни ји, Ни ко ла Те сла у САД, и та ко ре дом, да спо ме не мо са мо нај у па дљи ви је при ме ре.

фил ма ин си сти ра ју на сво јим аутох то ним, са мо ни клим, че сто и са мо у ким ауто ри ма, тзв. ства ра ла штву од о здона го ре у нај и звор ни јем ви ду. Окре ниобр ни, на род се окре ће са мо ор га ни зо ва њу, од ре ди те љана и ва ца цр ног та ла са ше зде се тих4 до на ив них сли ка ра у Хр ват ској седам де се тих, од но ве ге не ра ци је DV ре ди те ља едра ме де ве де се тих до срп ских по ли ти ча раво лон те ра.

Чу до ви ште из Та ми ша,или ка ко сам остао ама тер

По сто ји у Ср би ји та ли ни ја чи сти јег, ис кре ни јег и буквал ни јег ама те ри зма, оно га што, ре ци мо, у шпан ском фил му пред ста вља ре ди тељ на ив ноди ле тант ског стила Хе зус Фран ко (Je sus Fran co), са глум ци ма ама те ри ма и ама тер ским спе ци јал ним ефек ти ма. То је ама те ри зам љу би те ља (ла тин ски amatоr) пред ста вљен њим са мим, као што је слу чај са ско ра шњим срп ским хо ро ром. У Чудо ви шту из Та ми ша, (Не бој ша Не на дић, 2007) зом би ји, ло гич но, ус кр са ва ју у ток сич ном Пан че ву. Исти на, ни Фран ко по сле 200 игра них фил мо ва5 ни Не на дић после пр вог ни су још на у чи ли да ре жи ра ју, али и ама тер и ди ле тант, не са мо те о риј ски, мо гу да раз ви ју осе ћа ње по зи ва, у мно гим слу ча је ви ма над ма шу ју ћи про фе си онал це.

Сам отац срп ског до бро во љач ког филм ског дру штва је, да ка ко, чу ве ни Дра го љуб Алек сић и ње гов ле гендар ни ак ци о ни филм Не ви ност без за шти те (1943). Из Алек си ће вог те ле сног фа на ти зма ко ји пре зи ре филм ску илу зи ју и трик (од ко ри шће ња да са ка од пу ног др ве та за удар це у вла сти ту гла ву до де то ни ра ња пра вог барут ног пу ње ња у зу би ма) не ка ко про ис ти че и маг српског бо диар та, ко ли ко екс це сни, то ли ко и праг ма тич ни Џо ни Рац ко вић. Оп се сив но го ње ни идеjом кул та лично сти, ова кви глум ципер фор манс мај сто риауто риакте ри ско ва ли су уз бу дљи ве ме ша ви не ми сти фи ка ци је и де ми сти фи ка ци је, игра ног и до ку мен тар ног ма те ри ја ла, сле де ћи (мо жда не све сно) на дах ну ту ли ни ју срп ских ан дер гра унд вар ва ро ге ни ја6.

Ама те ри нај ве ће спе ци фич не те жи не ипак од ска чу од про фе си о нал но сни мље них (ако не и про фе си о нал но глу мље них) фил мо ва ко ји се ба ве мар ги нал ним фе номе ни ма и кон ра кул тур ним (нар ко ман ским, хо мо сек суал ним, кри ми нал ним и иним) гру па ма, као што су Пејза жи у ма гли (1984, Јо ва но вић, са бу ду ћим фо то гра фом/сни ма те љем Зо ра ном Ву јо ви ћем) или Ду пе од мра мо ра (1995, Жил ник, са та да шњим/бу ду ћим пер фор манс уметни ком Џо ни јем Рац ко ви ћем), Ви ди мо се у чи ту љи (1995, Јан ко Ба љак, са Го ра ном Ву ко ви ћем и цве том бе о градског кри ми на ла) или Ma de in Ser bia (Мла ден Ђор ђе вић 2005, са Сло бо да ном Стан ко ви ћем и цве том срп ске пор но гра фи је). Ови фил мо ви чи је цен трал не ли ко ве

4 Ни јед на од спо ме ну тих ве де та срп ског фил ма не ма фор мал но филм ско обра зо ва ње.

5 По бро ју фил мо ва Фран ков опус је ове ко ве чен и у Ги ни со вој књи зи ре кор да.

6 Хе рој ство из Не ви но сти без за шти те је оно цир ку ског, раз ме тљивог ти па (за ни мљи во је да је ту ча да ска ма од пу ног др ве та де лу је на фил му ма ње увер љи во не го ту ча шу пљим филм ским ре кви зи ти ма). Ви ди Го цић, „Исто ри ја срп ског фил ма“ Fil mtett (Ру му ни ја) VII/5, 2007.



Александар Ма нић) пре шла му ко трп ни пут до ци ган ске до ку мен тар не су пер про дук ци је. Две го ди не сни ма ња, са бу џе том од ми ли он и по евра ску пље ним у Ср би ји, Че шкој и Фин ској, овај па жљи во кро је ни филм нас уводи пра во у ку ће ста нов ни ка не са мо нај ве ћег ци ган ског на се ља на све ту, не го и на се ља са ци ган ском са мо у правом. Оно за во дљи во и нео до љи во у њи ма је упра во тај ис точ ни, ди о ниј ски ген: до слов но спро во де ћи иде ју демо кра ти је, сва ки ста нов ник Шут ке је ре кор дер у не че му,

од диџе ја ко ји иза зи ва нај ја чи сев дах, пре ко „нај сек си“ ста нов ни ка до нај е фи ка сни јег лов ца на вам пи ре. Ово ни је ура ди сам, али је сте ства ра ла штво од о здона го ре.

Шут ка је ве ро ват но је ди ни град на све ту чи ји је сваки дру ги ста нов ник екс цен трик. Ци га ни су, сва ка ко, не са мо нај жи во пи сни ји део по пу ла ци је у Евро пи, не го и вољ ни да то по де ле са за ин те ре со ва ном стра ном (нерет ко и са ши ро ким ауди то ри ју мом ако за ин те ре со ва на стра на има ка ме ру), за раз ли ку од дру гих, по сло вич но на тму ре них, не по вер љи вих и не ко о пе ра тив них ма њина у Ср би ји (Вла ха, Ру си на итд). Успех Ци га на на ма лом и ве ли ком екра ну по чи ва, да кле, не са мо на њи хо вој дио ниј ској екс цен трич но сти, већ и екс тро верт но сти. Због то га, а још ви ше због сво је ис точ њач ке анар хич но сти, стра сти и рас по ја са но сти, Ци га ни су би ли и оста ли трајна фа сци на ци ја и срп ских си не а ста, од (још увек не прона ђе ног) не мог фил ма Јед на ци ган ска свад ба до Жилни ко ве фа сци нант не се ри је до кудра ма о не пи сме ном Ке не ди ју Ха са ни ју – Ке не ди се вра ћа ку ћи (2004) Где је био Ке не ди 2 го ди не? (2005) и Ке не ди се же ни (2007)1.

1 До ку мен тар ни фил мо ви о Ци га ни ма у по то њих не ко ли ко го ди на укљу чу ју Је вреј ско на се ље (Деј вид Со ло мон, Ср би ја 2004), Жи вот у ср цу та ме (Ми лу тин Јо ва но вић, Ср би ја 2005), Ку ба нац (Раст ко Петро вић, 2005), Сва ко дне ви ца ром ске де це у бло ку 71 (Ива на То до ровић, Ср би ја 2006), Же ле ла сам да бу дем фри зер ка (Ли ди ја Мир ко вић, Не мач ка 2006).

Пра во слав на од бој ност пре ма про ме на ма мо жда, ма-кар у те о ри ји, не ме ша ду хов ну и све тов ну сфе ру, те сто га те жи из вор но сти и чи сто ти ве ро и спо ве сти, но по губ на ре зул тан та су мо жда не мар, аљ ка вост и од-су ство ини ци ја ти ве ко ји се про сти ру уз дуж и по пре ко со ци јал не, по ли тич ке и ин ду стриј ске ор га ни за ци је

Као и у слу ча ју ин тер на ци о нал но нај у спе шни јег срп ског филм ског изу ма, тзв. цр ног та ла са, ко ји је про из вод ли бе рал ног ду ха/ин ди ви ду а ли зма 1968, ло кал не тех нич ке мањ ка во сти пре сног до ку мен-тар ца или до ку-дра ме ра де у при лог, а не на ште ту ње не ди о ниј ске сли ке све та: што је фор ма раз др-ље ни ја, што је тех ни ка раз дрн да ни ја, што је ка ме-р ман не спрет ни ји, што су глум ци не у вер љи ви ји и скло ни ји па ро ли, што су ло ка ци је им про ви зо ва ни-је, што су до ку мен тар ни де ло ви не ве ро ват ни ји и ’ло ши је’ укло пље ни у це ли ну – то су до га ђа ји не-пред ви дљи ви ји, те и до ку-дра ма по ста је по тен ци-јал но ур не бе сни ја. Не до ку чи ви, не па тво ре ни сло-је ви ствар но сти тим ви ше про би ја ју до пу бли ке.

не ту ма че про фе си о нал ни глум ци већ аутен тич ни натур шчи ци, пред ста вља ју ви ше ви до ва са мо ни клих, непа тво ре них кон тра кул ту ра. Они су пра вље ни јед на ко да ле ко од узу са ки не ма то гра фи је „ве ли ке“ Ср бо сла ви је као и прет ход но спо ме ну ти на сло ви.

Ви ди мо се у чи ту љи је до ку мент од о здона го ре којег ствар ност ни је пре га зи ла у га ло пу. Ка ко би Ба љак пра вио ин тер вјуе са при пад ни ци ма кри ми нал ног подзе мља са цр не ли сте ДБ, та ко су они, је дан за дру гим, ги ну ли на бе о град ском ас фал ту. До ку мен та рац се претво рио у пра ву бал кан ску до кудра му. Би ла је то 1995. го ди на, ка да су кри ми нал ци, до тад то ле ри са ни због разно вр сних „услу га“ ве за них за Ра то ве за ју го сло вен ско на сле ђе, или пак ди рект но нај мље ни за во је ва ње у Босни и Хр ват ској, по но во по ста ли personаe non gratаe у Бе о гра ду.

Ma de in Ser bia по ка зу је, пак, ка ко је Ср би ја ипак да ле ко од пре сто ни ца гре ха ка то лич ке ис точ не Евро пе, Пра га и Бу дим пе ште. Док је Ма ђар ска, зе мља са два пут ма ње ста нов ни ка од Ср би је, по ста ла Европ ски цен тар пор ногра фи је, са не ких 100 000 за по сле них у би зни су, пар стоти на ки ло ме та ра ју жни је, пор но гра фи ја је ра бо та ша чице екс цен три ка, не ко ли ко из гу бље них ду ша и ама те ра у нај у жем сми слу те ре чи.

Нај и скре ни ји ама те ри,или ка ко сам сни мио филм о Ро ми ма

На ред ни ко мер ци јал нокри тич ки три јумф ме ђу до кумен тар ци ма по сво јој ду хо ви то сти и јед но став но сти је Pretty Di a na Бо ри са Ми ти ћа (2003). Дво такт ни ситрoен, ул ти ма тив но ше зде се то сма шко пре во зно сред ство, али у ва ри јан ти с ко је су од стра ње ни сви „не по треб ни“ де ло ви (не са мо кров, као у Ра ним ра до ви ма, већ каро се ри ја и шо фершајб на), отва ра не ви дљи ви свет (не са мо) ауто мо бил ског анар хи зма. Трик је у то ме што овако „пре па ри ра не“ ди ја не ли че на трак то ре и због ма ле ку би ка же не под ле жу оба ве зи ре ги стра ци је. Из но се ћи сво ја ис ку ства и љу бав пре ма „ди ја на ма“ у пе сми, ре чи и по ча сном кру гу, њи хо ви по но сни вла сни ци – до јед ног Ро ми – ве што пре у зи ма ју ову ико ну из 1968, и као да се за кли њу на вер ност пле ме ну по пут оног ја ха ча хар лидеј вид со на.

Ми тић игра на про ве ре ни ци ган ски штих др же ћи се јед на ко про ве ре ног жил ни ков ског ме то да где се трошко ви за сни ма ње сво де на тро шко ве за је ло и пи ће. Но Ми тић ве што и из нео че ки ва ног угла ко ри сти до гађај под вла сти тим но во бе о град ским про зо ром ко ји је дру ги ма био не при ме тан иако им је ста јао пред очи ма, и ко ји ће иза зва ти по зор ност гло бал ног се ла. Пра те ћи јед но став но за бе ле же ну али ван ред но жи во пи сну лини ју, Pretty Di a na је са пре ко 80 фе сти ва ла, ту це освоје них на гра да, пет на е стак те ле ви зи ја где је при ка зан, и понаjвише са од но сом 1:25 из ме ђу ин ве сти ра ног и зара ђе ног нов ца, нај у спе шни ји је срп ски до ку мен та рац свих вре ме на.

Ако је Pretty Di a na ду хо ви та до сет ка ко ја је пр во прера сла у на дах ну ту ура дисам ре пор та жу, а ова у тријум фал ни фе сти вал ски хит, он да је уред ни је, апо лонски је схва ћен про је кат Шут ка – књи га ре кор да (2005,



Ко ва че вић,или ка ко сам по стао Про фе си о на лац

Аутен тич ни срп ски филм ски/фо то граф ски стил се про сто на ме ће ако ни сте прохо ли вуд ски ТВ мо рон, сноб или не зна ли ца. Као и у слу ча ју ин тер на ци о нал но нај у спе шни јег срп ског филм ског изу ма, тзв. цр ног та ласа, ко ји је про из вод ли бе рал ног ду ха/ин ди ви ду а ли зма 1968, ло кал не тех нич ке мањ ка во сти пре сног до ку ментар ца или до кудра ме ра де у при лог, а не на ште ту њене ди о ниј ске сли ке све та: што је фор ма раз др ље ни ја, што је тех ни ка раз дрн да ни ја, што је ка ме р ман не спретни ји, што су глум ци не у вер љи ви ји и скло ни ји па ро ли, што су ло ка ци је им про ви зо ва ни је, што су до ку мен тар ни де ло ви не ве ро ват ни ји и „ло ши је“ укло пље ни у це ли ну – то су до га ђа ји не пред ви дљи ви ји, те и до кудра ма по стаје по тен ци јал но ур не бе сни ја. Не до ку чи ви, не па тво ре ни сло је ви ствар но сти тим ви ше про би ја ју до пу бли ке.

Но то из ве сно ни је и је ди ни пут. У све ту ко ји је ин карни сан у до бро скро је ним дра ма ма Ду ша на Ко ва че ви ћа1, ло кал ни мен та ли тет је усли кан за вје ке вје ко ва, а ства рала штво од о здо на го ре ко нач но до сти же и сво ју ге ни јал ну и ре ла тив но до те ра ну ин кар на ци ју. Чи ње ни ца да ју на ци ових дра ма пре о збиљ но схва та ју се бе не зна чи да су они на про сто бу да ле; она по ма же да се њи хо во ла тент на ексцен трич ност екс пре сно ма те ри ја ли зу је и до кра ја тре ћег чи на ме та ста зи ра у лу ди ло. То је ко ми чан про цес са ва зда тра гич ним по сле ди ца ма. У екра ни за ци ја ма ових тек сто ва ни кад ни су ко ри шће ни на тур шчи ци – Ко ва че вић је, мо жда с пра вом, ин си сти рао на кон зер ва тив ним по став ка ма и у по зо ри шту и на фил му – али су оби ла то ин спи ри са ни светом срп ских про вин ци јал них ан тиста ро ва и ан тистар лета и њи хо ве не све сне, му ца ве не ра зум но сти. То су ве што и сло је ви то кон стру и са не дра ме о ура дисам љу ди ма.

И по ред свог не у ни шти вог кон зер ва ти ви зма, срп ска

1 Ра до ван тре ћи, Ма ра тон ци тр че по ча сни круг, Бал кан ски шпи јун, Про фе си о на лац или Ла ри Томп сон, тра ге ди ја јед не мла до сти. Не коли ци ну нај ва жни јих тек сто ва Ко ва че вић је на пи сао јо шу сту дент ским да ни ма. Исто ва жи и за ра не фил мо ве Сло бо да на Ши ја на на ста ле у срећ ној ко ла бо ра ци ји са Ко ва че ви ћем, Ко то та мо пе ва и Ма ра тонци тр че по ча сни круг.

ши ро ка пу бли ка је на не ки на чин и са ма ше зде се тосма шка, осо бе на и по то ме што ап со лут но не при ме ћује ни на у жа сни је тех нич ке и за нат ске ха ва ри је на филму2. Исто вре ме но, она је екс трем но, до тач ке па ра но је, осе тљи ва на искре ност ауто ра, на фи не се по ли тич ких опре де љи ва ња, на ње го ву по све ће ност ло кал ном тлу, од но сно при хва та ње ути ца ја спо ља. Њој го ди пре позна тљи ви фол клор, на род ски дух и по пу ли зам, све оно што ми ри ше на ог њи ште, на пре сни жи вот, на сна ла жење у ре ал ним си ту а ци ја ма.

Ка ра но вић, Мар ко вић, Па ска ље вић,или ка ко сам се шко ло вао у Пра гу

Упра во ту тре ба тра жи ти раз лог ре ла тив не уз др жа ности пу бли ке кад су у пи та њу ауто ри тзв. пра шке шко ле де ве де се тих го ди на, ко ји су се де кла ри са ли, у раз ли читим гра да ци ја ма, као с јед не стра не тех нич ки ком пе тентни, а са дру ге као ан га жо ва ни про тив ми ло ше ви ћев ске Ср би је. Мо жда њи хо ва по ли ти ка ни је пред ста вља ла пу бли ци то ли ки про блем ко ли ко на чин ње не фор му лаци је (Ко ва че ви ће ва по ли тич ка по зи ци ја је слич на, али укра ше на бо љим сми слом за ху мор те по сто ја но да та у сме ру од о здона го ре).

Уме ре ни Ка ра но вић је про сто пре стао да ра ди де веде се тих, вра тив ши се фил му бле ду ња вом ти неј џер ском ко ме ди јом са над на ци о нал ном по ен том (Сјај у очи ма, 2003). Ре ла тив но „ан га жо ван“ био је Мар ко вић (Ко ва чеви ће ва Ур не бе сна тра ге ди ја, 1995, о из ла ску лу да ка на ули це, ауто би о граф ска до кудра ма Ср би ја, го ди не нул те, 2001, о срп ској те ле ви зиј ској про па ган ди, Кор дон, 2002, о сту дент ским про те сти ма и по ли циј ском на си љу).

Ко нач но, „кри ти чан“ до тач ке ци ни зма чак и по сле пада Милошевићевe ад ми ни стра ци је, ре кло би се ан гажо ван и про тив са мог срп ског ме на та ли те та по ка зао се Па ска ље вић (фил мо ви о срп ском па ду – дра мадок Сан зим ске но ћи, 2004. и Оп ти ми сти, 2006). До ма ћа пу блика

2 Да спо ме не мо са мо чи ње ни цу да је звук у де ве де сет по сто српских игра них фил мо ва на ама тер ском ни воу и да ве ћи на срп ских глума ца, скло на те а тру и еп ском фол кло ру, ма хом не раз у ме филм ски ме ди јум.

■Том Готовац се опрашта са брадом у филму Пластчни Исус■Том Готовац трчи наг кроз Сремску улицу у филму Пластчни Исус



је, до не кле и с пра вом, до жи ве ла спо ме ну те ра до ве као елит но ства ра ла штво од о зго на до ле (или, још го ре, од спо ља ка из ну тра) и ли стом их иг но ри са ла. Шта ви ше, вас пит ни на по ри та ко зва не дру ге Ср би је по пред зна

ку су су прот ни, али по ме то до ло ги ји пот пу но ана лог ни они ма соцре а ли зма. Ве ро ват но нај муч ни ји вр ху нац те иде о ло ги је, уз фил мо ве Го ра на Па ска ље ви ћа, су дра ме Би ља не Ср бља но вић.

По лу ве ков на епи зо да срп ске со ци ја ли стич ке ки не мато гра фи је очи то ни је би ла за сно ва на на ко мер ци јал ним, већ вас пит нопо прав ним осно ва ма од о зго на до ле. Цр ни

та лас, на ро чи то у жил ни ков ској ва ри јан ти од о здонаго ре је био и остао из у зе так. Мо жда је ме то до ло ги ја сни ма ња ше зде се то сма шких фил мо ва би ла „по ме ре на“,

Све би би ло у ре ду и са њи ма и са бу љу ци ма оста-лих, чак би би ли шар мант ни је и до па дљи ви је фи-гу ре да се бе не узи ма ју то ли ко озбиљ но. Оно што овим љу ди ма фа ли је нео п ход на до за (упра во те ше зде се то сма шке) са мо и ро ни је. Без ње, сви су ови на по ри на нeки на чин тра ги-ко мич ни, су ви-ше ствар ни да би би ли истин ски сме шни, су ви ше бесмислeни да би би ли тра гич ни, оста вља ју ћи гле да о ца у ме ђу про сто ру, кат кад и гр чу из ме ђу оду ше вље ња, са жа љи во сти и по дру гљи во сти

Ко нач но, ’кри ти чан’ до тач ке ци ни зма чак и по сле па-да Милошевићевe ад ми ни стра ци је, ре кло би се ан га-жо ван и про тив са мог срп ског ме на та ли те та по ка зао се Па ска ље вић (фил мо ви о срп ском па ду – дра ма-док Сан зим ске но ћи, 2004. и Оп ти ми сти, 2006). До ма ћа пу бли ка је, до не кле и с пра вом, до жи ве ла спо ме ну те ра до ве као елит но ства ра ла штво од о зго на до ле (или, још го ре, од спо ља ка из ну тра) и ли стом их иг но ри-са ла. Шта ви ше, вас пит ни на по ри та ко зва не дру ге Ср-би је по пред зна ку су су прот ни, али по ме то до ло ги ји пот пу но ана лог ни они ма соц-ре а ли зма. Ве ро ват но нај муч ни ји вр ху нац те иде о ло ги је, уз фил мо ве Го ра на Па ска ље ви ћа, су дра ме Би ља не Ср бља но вић.

али је то иза зва ло здра ве тр жи шне ефек те уз пу ни уметнич ки ин те гри тет и без но тор ног по вла ђи ва ња нај широј пу бли ци/не у ку су, што је ти пич но за срп ску по пу ларну кул ту ру.

Епи лог

По ку ша ли смо, да кле, да раз ра ди мо раз вој срп ског фил ма у не ко ли ко бит них пра ва ца: (1) по бу на про тив дик ти ра ног, од но сно ди дак тич ког фил ма, Ле њи но ве „нај ва жни је умет но сти“ ко ја је ства ра ла штво „од о зго на до ле“; (2) по ја ва ура ди сам вр сте фил ма, са ми нимал ним или не по сто је ћим ре сор си ма – од аме рич ке аван гар де све до ис точ не Евро пе и у скла ду с тим (3) фил ма као умет но сти ана га жма на и ми си је, од но сно по зи ва, а не би зни са; фил ма ко јег ства ра за љу бље ник/ама тер на су прот су вом про фе си о нал цу/екс пло а та тору; (4) филм као спо ју ар хив ског и сни мље ног, до кумен тар ног и игра ног ма те ри ја ла, где се спу шта ју не са мо тро шко ви, већ и гард пу бли ке пре ма фик ци ји и где не рет ко филм по ста је ак тив ни је по ли тич ко ору ђе; и ко нач но (5) филм као обе леж је, из раз или ма ни феста ци ја број них пот кул ту ра: кри ми нал не, нар ко манске, сек су ал но де фи ни са не (пор но граф ске /хо мо сексу ал не/ тра ве стит ске), ет нич ке, кла сне, по ли тич ке.

Да кле, да ре зи ми ра мо, „пло до но сни је“ ства ра лаштво у Ср би ји је оно од о здона го ре, у фо ну на род не му дро сти, пре не го обр ну то, од о згона до ле, у фо ну соцре а ли стич ког или на зо випро за пад ног ди дакти ци зма. Да ље, срп ска до кудра ма, спој срп ске надре ал не фак то гра фи је и из ве сне драм ске над град ње, да ва ла је по вре ме но сјај не ре зул та те. Ше зде се то смашка, ин ди ви ду а ли стич ка, фор мал но раз и гра на ли ни ја оп ста ла је у срп ској ки не ма то гра фи ји до да нас. Срча ни ама те ри, DIYауто ри че сто су да ва ли тран сфу зију срп ском фил му по ср ну лом и за пе лом у су вом, јало вом ди дак ти ци зму и тен ден ци о зно сти. Код њих се по јам по зи ва мо же пре по зна ти да ле ко бо ље не го код љу тих про фе си о на ла ца срп ског фил ма (да кле Жилник и жил ни ков ска стру ја – Зе че вић, Ба љак, Ђор ђевић, Ми тић).

Фил мо ве као што су Ти то по дру ги пут ме ђу Ср би ма, јед на ко као и Де чак из Јун ков ца, Ви ди мо се у чи ту љи, Pretty Di a na или Ma de in Ser bia сни ми ли су при пад ници ур ба не ви деоге ри ле са ис тре ни ра ним осе ћа јем за иро ни ју. По ре кло те иро ни је је умно го ме дух 1968. и (филм ски) ле гат тог вре ме на. Ур ба на ви деоге ри ла кре и ра ла је ва жне до ку мен те о со ци јал ним сег мен тима, фе но ме ни ма и све то ви ма ко јих је ве ћи на не свесна или са мо де ли мич но све сна. За ова кве фил мо ве ни је до вољ но би ти про фе си о на лац – они су ствар по зи ва.

Пре све га дру гог, спо ме ну ти на сло ви су све до чанства о не у та же ним аспи ра ци ја ма, не до стиг ну тим врхо ви ма: из ве сног Ра до ша Тер зи ћа да бу де Че Ге ва ра (ове ко ве че ног у фил му Ка ко сам си сте мат ски уништен од иди о та) Ср ба да Ти то ожи ви у Ти ту по други пут ме ђу Ср би ма, Ка ре ли ја да по је де цео би цикл у се ри ји Вру ће пла те, Ма је Са бљић да по ста не ве лика глу ми ца у Лич ним ства ри ма, Го ра на Ву ко ви ћа да

■Тито се обраћа нацији и студентима 9. јуна 1968. године



пре жи ви цр ну ли сту ДБ у Ви ди мо се у чи ту љи, мо ма ка и де во ја ка из Дру штве не игре и Ca stin ga да по ста ну звeзде, Сло бо да на Стан ко ви ћа да бу де пор номаг нат у Ma de in Ser bia, Ха ри ја Џек со на да од и гра глав ну улогу у ве стер ну, Ра до ми ра Бе ла че ви ћа да бу де филм ски ре ди тељ и књи жев ник у Де ча ку из Јун ков ца, Ро ма да се мо то ри зу ју у фил му Pretty Di a na и та ко ре дом.

Све би би ло у ре ду и са њи ма и са бу љу ци ма осталих, чак би би ли шар мант ни је и до па дљи ви је фи гуре да се бе не узи ма ју то ли ко озбиљ но. Оно што овим љу ди ма фа ли је нео п ход на до за (упра во те ше зде сето сма шке) са мо и ро ни је. Без ње, сви су ови на по ри на нeки на чин тра гико мич ни, су ви ше ствар ни да би би ли истин ски сме шни, су ви ше бесмислeни да би били тра гич ни, оста вља ју ћи гле да о ца у ме ђу про сто ру, кат кад и гр чу из ме ђу оду ше вље ња, са жа љи во сти и по дру гљи во сти.

Ду шан Ко ва че вић је је дан од ве ли ких драм ских писа ца ко ји је скро зи рао тај бит ни па ра докс: он је ка рики рао ову срп ску но ту на пра вив ши од ње сим фо ни ју, и до шав ши та ко до ка рак те ра бу дал чи на ко ји су споља ур не бе сно ко мич ни, али ко ји се бе до жи вља ва ју ме си јан ски и ву ку сво је бли жње у опа сну фан та зи ју или не из бе жну про паст. Но, не ле зи вра же, ето њих не са мо у те а тру и до кудра ма ма, они трч ка ју сву да уна о ко ло, на фрон то ви ма, по по ли тич ким пар ти ја ма, у скуп шти на ма и пред сед нич ким ре зи ден ци ја ма. Ср би, на про сто, има ју ту ме си јан ску но ту ко ја им до да је на ха ри зми, али и знат но оте жа ва жи вот. Чак и ис так ну ти Ср би, ко ји има ју раз ло га за огром но са мо по што ва ње, нaђу у се би сна гу и ин спи ра ци ју да се би за да ју још ви ши циљ, да се бе ви де још ве ћим не го што је су1.

На фил му, то уме да бу де ин три гант но: из истог раз ло га ће у срп ској про вин ци ји увек по сто ја ти још по не ки по штар Ше вал, не ки ауто е лек три чар, не ки ка ска дер, не ки на ив ни сли кар, не ки сај џи ја, не ки мађи о ни чар, гриц кач ча ша, ими та тор, ше зде се то смаш, акро ба та ко ји др жи да има још леп ших и уз ви ше ни јих ства ри од дво спрат ни це у свом се лу, мер це де са на наф ту и кра ва те на туфнe. Сто га и њи хо ви кре а тивни до при но си оп штем до бру мо гу би ти ма е страл ни. Го то во сви у се би но се искру уро ђе не, на ив не, али кад кад рет ко уса вр ше не ин ге ни о зно сти. Спо ме ну ти фил мо ви сто га по ка зу ју не са мо фан та стич ну енерги ју про та го ни ста и њи хо ве дир љи ве ам би ци је већ и чи ње ни цу да чо ве ку мо же те ус кра ти ти све, из узeв же ље да са ња2.■

1 Те сла је сте ве ли ки про на ла зач и ви зи о нар, али он је се бе ви део као тех номе си ју ко ји обез бе ђу је бес плат ну енер ги ју за це ло чо вечан ство, ко му ни ци ра са ван зе маљ ци ма и рас по лу чу је пла не ту као јабу ку. Ми ло ше вић је био кон тро вер зан, али успе шан стра нач ки во ђа, али он је се бе ви део на че лу ве ли ке и моћ не европ ске на ци је ко ја ме ња ток европ ске исто ри је, а не иср пље не, еко ном ски за о ста ле бал кан ске др жа ви це са је два 8,5 ми ли о на ста нов ни ка. Емир Ку стури ца је сте ве ли ки ре жи сер и умет ник, али он се бе из гле да ви ди као про све ти те ља кон фу чи јан ског ти па и та ко да ље.

2 У овaj есеј ин кор по ри са на је ре пор та жа Го цић, „Не по но вљи ва не под но шљи вост“ Бор ба, 9–10 де цем бар 2005.

■Пластични Исус, 1971: да ли је 1968. избила сексуална револуција?

■Made in Serbia, 2005: порно стиже из Будимпеште


С и ла кон стру и ше те ло дру гог, те ло не при ја те ља или оно га ко је те мељ но дру штве но под ре ђен као под руч је на ко ме је до зво ље на су спен зи ја свих

ци ви ли за циј ских об зи ра, прав них за ко на, вер ског мило ср ђа, мо рал не оба ве зе или људ ског са о се ћа ња. Те ло ствар ног или на вод ног иде о ло шког про тив ни ка и ратног не при ја те ља под вр га ва се му че њу и уни ште њу; те ло гра ђан ки и гра ђа на дру гог ре да ко ји се про тив си ле не мо гу по бу ни ти из ла же се екс пло а та ци ји, пат њи, ег зи лу, бо ле сти и ти ме на ја вље ној пре ра ној смр ти. Зло ста вљање те ла, та ко ефи ка сно у на но ше њу фи зич ке бо ли или про па да ња, има и сна жан сим бо лич ки ефе кат, на ме њен мо рал ном уни ште њу дру гог: што је ње гов дух ви ше сломљен, онај ко је у по зи ци ји мо ћи би ће леп шег и здрави јег те ла, су пер и ор ни ји и ви ше у пра ву. Али, на рав но, пре ће те мо ћи да уби је те чо ве ка не го да уни шти те ње гов дух. Те ло је и пред мет еко но ми је и кул ту ре, об ли ко ва но од стра не ма сов них ме ди ја или упо тре бље но у свр хе за до во ља ва ња по тре ба дру гих, ко ји су моћ ни ји од нас. Со ци јал ни по ло жај и кул тур ни иден ти тет по је дин ца, њего ва ет нич ка, вер ска, кла сна, род на и дру га при пад ност, оста вља ју тра га на те лу, баш као и на ду ши. О од но су тела и мо ћи, и мо ћи и ду ха оних чи је је те ло би ва ло и бива угње те но, на пу ште но или про ме ње но, го во ри и ви ше фил мо ва са ово го ди шње Сло бод не зо не (7–12. 11. 2008. ) и Но вог фе сти ва ла аутор ског фил ма (26. 11. 3. 12. 2008. ), одр жа них у Бе о гра ду.

Те ло џе ла та и те ло жр тве: Так си до там не стра не, Си те Со леј, Манда Ба ла, Адво кат те ро ра, Глад

Так си до там не стра не (2007) Алек са Гиб ни ја из у зетан је до ку мен та рац сни ман у Ав га ни ста ну, за ли ву Гванта на мо на Ку би и ви ше ло ка ци ја у САД. Филм се ис ти че по то ме што не за сту па уна пред го то ве те зе и из ри чи те ста во ве, већ се за сни ва на из у зет но те мељ ном ис тра жива њу, чи ме про ди ре у срж про бле ма. По ре чи ма са мог ре ди те ља, про блем „му че ња“ за тво ре ни ка у су шти ни ни је пи та ње тех ни ке ис пи ти ва ња, већ пра ве пан де мије ко руп ци је ко ја на ста је ка да сла би вла да ви на за ко на. Ова до са да нај о штри ја кри ти ка Бу шо ве ад ми ни стра ци је при ка зу је суд би ну ви ше де се ти на хи ља да за тво ре ни ка из Ав га ни ста на, ме ђу ко ји ма и јед ног зло срећ ног так систе, ко ји су под про из вољ ним оп ту жба ма и без аде кватних до ка за би ли из ла га ни не ви ђе ној тор ту ри у нај су рови јим аме рич ким за тво ри ма, и нај че шће јој под ле гли са смрт ним ис хо дом. Вој не вла сти под сти ца ле су вој ни ке дво сми сле ним и нео д ре ђе ним на ред ба ма, зах те ва ју ћи из вла че ње при зна ња уз све ме ре ко је им „ма шта до пусти“. По ен та ових му че ња је сте упра во у на па ду на те ло за тво ре ни ка, ко је се из ла же ви ше ча сов ној обе ше но сти о лан це, сви ре пом ба ти на њу до ка са пље ња удо ва, ви шеднев ном не спа ва њу, сек су ал ном ома ло ва жа ва њу и слично, што ви ди мо на осно ву мно гих до са да не при ка за них

Те ло и људ ска пра ваПо во дом Сло бод не зо не и Фе сти ва ла аутор ског фил ма, Бе о град, 2008


Да ли је те ло зо на сло бо де или роп ства у са вре ме ном дру штву? Су де ћи по ак ту ел ним до ку мен тар ним и игра ним фил мо ви ма, те ло ко је по ста је те ло сло бод ног чо ве ка или пак угње те ног и му че ног чо ве ка, те ло жр тве, је дан је од од лу чу ју ћих по ли го на на ко-ме се во ди бор ба из ме ђу си ле и чо веч но сти за пар ци јал ну или све оп шту до ступ ност људ ских пра ва.

Страни есеј


Тело и људска права

Зло ста вља ње те ла, та ко ефи ка сно у на но ше њу фи зич ке бо ли или про па да ња, има и сна жан сим бо лич ки ефе кат, на ме њен мо рал ном униште њу дру гог: што је ње гов дух ви ше сло мљен, онај ко је у по зи ци ји мо ћи би ће леп шег и здрави јег те ла, су пер и ор ни ји и ви ше у пра ву

фо то гра фи ја, сни ма ка и до ку ме на та. Те о ре ти чар Ми шел Фу ко ис ти че да је то ком Сред њег ве ка у Евро пи основ на прак са ка жња ва ња под ра зу ме ва ла јав на му че ња, че рече ња и спа љи ва ња те ла осу ђе ни ка, да би кра јем 18. и по чет ком 19. ве ка она би ла за ме ње на ре ор га ни за ци јом си сте ма ка жња ва ња и не стан ком јав них му че ња, ра ди „ху ма ни јег“ ства ра ња си сте ма за тво ра (Фу ко,1997). Међу тим, овај филм, као и не бро је на дру га све до чан ства, по ка зу је да се ста ре прак се вра ћа ју и те ло по ста је глав на ме та ка зне не ре пре си је чим се уђе у зо ну ра та и ап солут не вла сти над за тво ре ни ком, ка ква је спро во ђе на од стра не вр ха аме рич ке вој ске пре ко ни же ран ги ра них извр ши ла ца, од ко јих су не ки ка сни је осу ђе ни да би се зата шка ла ова афе ра. Са да је реч о при кри ве ним, „тај ним“ за твор ским му че њи ма, чи је су тех ни ке раз ви ја не ви ше де це ни ја уна зад од стра не Цен трал не оба ве штај не службе САД, да би би ле при ме ње не и у овом су ко бу на неви ним жр тва ма, под из го во ром „ра та про тив те ро ри зма“ као чи сте иде о ло шке фло ску ле за по ко ра ва ње соп ственог и те рор над ту ђим ста нов ни штвом.

Уз бу дљи ви до ку мен та рац Ду хо ви Си те Со леј (ре жија Ас гер Лет, коре жи ја и каме ра: Ми лош Лон ча ре вић, 2006), из ван ред но сни мљен и мон ти ран по угле ду на дина ми ку му зич ких спо то ва, по ка зу је опа сне бан де Хи мера чи је во ђе вла да ју сла мови ма Ха и ти ја. Глав ни по нос дво ји це бра ће, Би ли ја и ха и ћан ског Тупа ка, на че лу једне од бан ди, је сте њи хо во те ло. Те ло ових мла дих мушка ра ца, цр но, под ре ђе но те ло, го ло до по ја са, при нуђе но да се за оп ста нак и сло бо ду бо ри на си љем, по ста је по но сно и не у стра ши во и до ми ни ра овим фил мом. Пона ша ње ак те ра, њи хо ви те ле сни укра си три бал нопоткул тур ног по ре кла, став у ко ме се ме ша ту га и ре ше ност на кр во жед ни об ра чун, ства ра ју тен зи ју из ме ђу при сности ко ју ауто ри фил ма и са њи ма ми, гле да о ци, оства рују са ју на ци ма, и њи хо вих за стра шу ју ћих сва ко днев них ис ку ше ња, од сит них уза јам них кон фли ка та до су ко ба са по ли ци јом и осве те над Хи ме ра ма на кон си ла ска са вла сти пред сед ни ка Ари сти да, ко га су по др жа ва ли. Тра гич ност по зи ци је глав них ју на ка до во ди до опре деље ња је ди не бел ки ње, фран цу ске ме ди цин ске рад ни це чи ји ан га жман пра ти мо од по чет ка, ко ја се нео че ки ва но за љу бљу је у јед ног од бра ће, да жи ви и умре са њи ма, чи ме се гле да лацтељ ка још ду бље емо тив но увла чи у цео за хук та ва ју ћи су коб. Сна жна иден ти фи ка ци ја аутора, и кон се квент но гле да ла ца, са ин ти мом и по ло жа јем ак те ра да је фил му из у зе тан емо тив ни ква ли тет, али оставља сли ку по ли тич ке ге не зе су ко ба не до ре че ном и недо вољ но ја сном за по сма тра ча не у пу ће ног у фи не се ове сло же не исто ри је си ро ма штва, оча ја и не пра вед но сти.

Да при ка же до га ђа је из ви зу ре озло гла ше них крими на ла ца, до ду ше са ма ње то пли не и ем па ти је, али за то са пу но со ци јал не од го вор но сти, опре де љу је се и изван ре дан до ку мен та рац о Бра зи лу Џеј со на Ко на из САД. Ман да Ба ла (2007) по ка зу је по ли тич ку ко руп ци ју и наси ље уну тар бра зил ског дру штва, у ко ме не пре мо сти ви рас ко рак из ме ђу ве о ма си ро ма шних и из у зет но бо га тих

до во ди до ап сурд не си ту а ци је у ко јој бан ди ти сва ко га да на оти ма ју чла но ве бо га тих по ро ди ца и тра же ми лио не до ла ра, пра ве ћи уно сан по сао нај тра же ни јем пластич ном хи рур гу у Сао Па о лу! От ми ча ри се, на и ме, зверски бру тал но од но се пре ма те ли ма жр та ва кид на пин га, от се ца ју ћи или от ки да ју ћи им пр сте и уши, ко је бо га ти хи рург ре кон стру и ше ве о ма раз ра ђе ном тех ни ком од де ло ва ре бра. Филм ве о ма ду хо ви то и чак у ко мич ном то ну, упр кос мрач ној по за ди ни те ме, ди рект но су протста вља ак те ре и ди на мич но укр шта њи хо ве при че, од бе ле де вој ке ко ја је пре жи ве ла от ми цу и на до гра ди ла оба ува, пре ко хи рур га си ро ма шног по ре кла ко ји ужи ва у сво јој ви ли где се че пе че ње, а за тим опе ри ше и обја шња ва свој ме тод, до ла копа ра но ид ног мла дог Амери кан ца ко ји се до се лио у Бра зил и сми шља стра те ги је ка ко да из бег не от ми цу, од ку по ви не блин ди ра них ко ла до упи си ва ња кур са за бек ство од кид на пе ра, на ко ме до жи вља ва ин сце ни ра ну јур ња ву и пуц ња ву, по сле које се осе ћа још ма ње без бед но (!). Мно го је зи ви ји је сте ли цемули це ин тер вју са јед ним од от ми ча ра, ко ји се у си ро ма шном ста ну сли ка са ву не ном ка пом на гла ви.

То је те ло чи ји се иден титет скри ва у сва ко днев ној бор би за оп ста нак, ко ја по при ма об лик бру талних от ми ца и уби ја ња љу ди ко је вр ши сам актер. Ње го ве исто вре ме но упла ше не и не ми ло срд не

очи при ча ју сво ју при чу. Ови ка дро ви ком би но ва ни су са ка дро ви ма си ро ма шних че твр ти где жи ве ње го ви рођа ци, а на пи та ње на шта тро ши но вац од от ми ца, кидна пер од го ва ра да си ро ти њи пла ћа хра ну и ас фал ти ра ули це. Бу ду ћи да то не чи ни др жа ва, зло чин је очи гледно је ди ни на чин по вра ћа ја нов ца нај ши рој по пу ла ци ји. По ка зу ју ћи исто ри ју про не ве ра нов ца за раз вој нај сиро ма шни јих де ло ва зе мље, у до ли ни Ама зо на и дру где, ко ја тра је де це ни ја ма, и си сте ме при си ле и под ми ћи вања обич них гра ђа на и гла са ча, на чи јем је че лу је дан од во де ћих бра зил ских по ли ти ча ра ко ји при кра ју фил ма без пар до на не ги ра све оп ту жбе ди рект но пред ка мером, филм нај о штри је осу ђу је ко руп ци ју као из вор репро дук ци је без на ђа и си ро ма штва, као озби љан зло чин. Кључ на ме та фо ра фил ма је сте фар ма за уз га ја ње је стивих жа ба, уства ри ком па ни ја за пра ње нов ца, у ко јој се јад не жи во ти ње уз га ја ју и раз мно жа ва ју, да би на кра ју је ле јед не дру ге. Не бро је не ма се жа ба ба ца ју се јед не на дру ге, жи ве па ку ју у ку ти је у ко ји ма без хра не и во де прово де са те и да не док не стиг ну до ку хи ње где их уби ја ју; на кра ју фил ма пу но глав ци се стр мо гла вљу ју у слив ник. Као и жа бе, и љу ди се мно же, гла ду ју, уза јам но про ждиру и уми ру у ужа сним усло ви ма. Те ла ових жи во ти ња у кар тон ским ку ти ја ма, и из бе зу мље ни по глед жа бе кроз ру пи цу у кар то ну, ко ји из по зи ци је жи вог мр тва ца упу ћује ка ме ри, оста ју нај по тре сни ји ка дар фил ма.

Адво кат те ро ра (2007) Бар бе та Шре де ра, Фран цуска, на сто ји да се дис тан ци ра од ха ри зма тич ног прав ног за ступ ни ка нај ве ћих свет ских ти ра на и ма сов них уби ца, ре во лу ци о на ра и ин те лек ту ал ца Жа ка Вер же са, али у то ме баш и не успе ва. Филм по ка зу је ге не зу по ли тич ког


Те ло џе ла та и те ло жр тве

ра ди ка ли зма од пра вед не бор бе за не за ви сност Ал жи ра до ме ђу на род ног те ро ри зма као уно сног би зни са. Пр ви део фил ма по ка зу је ула зак Вер же са у по крет от по ра алжир ског на ро да, ка да успе ва да из деј ству је по ми ло ва ње за Џа ми лу, од го вор ну за ви ше бом ба шких на па да, ко ја по ста је на ци о нал на хе рои на. Те ла раз не тих жр та ва, чи ју по ги би ју ви ди мо само у ин сер ти ма из игра ног фил ма на ову те му, су протста вље на су при чи о фи зичкој тор ту ри Џа ми ле и дру гих по бу ње ни ца у за тво ру. Морал норе ла ти ви стич ка пер спек ти ва са мог Вер же са, чи ја при ча у фо те љи је до ста кон вен ци о нал но сни мље на и укло пље на са до ку мен тар ним ма те ри ја ли ма, у скла ду је са го то во пот пу ним из о стан ком при ка за те ла жр та ва дик та то ра као што су Пол Пот, Мао Це Тунг, Са дам Хусе ин, нај ве ћих свет ских те ро ри ста па и бив шег срп ског пред сед ни ка Сло бо да на Ми ло ше ви ћа, ко је је овај адвокат бра нио.

Глад (2008), де би тан ски филм по зна тог бри тан ског ликов ног умет ни ка и ре ди те ља Сти ва Ме кви на, ко ји је напи сао сце на рио за јед но са Ен да Вол шом, јед ним од во дећих ир ских драм ских пи са ца (Дис ко сви ње), шо кант но је и ви зу ел но ди рект но де ло по све ће но те лу као пред ме ту и сред ству по ли тич ке бор бе. Овај par ex cel len ce по ли тич ки филм од лу чу је се да из ра зи то фи зич ким при ка зи ва њем на си ља и са мона си ља ра ди ви ших иде о ло шких ци љева про го во ри о др жав ној ре пре си ји, људ ским пра ви ма и гра ни ца ма ху ма но сти. Рад ња фил ма при ка зу је „про тест пр љав шти ном и ће бе том“ ка жње ни ка из озло гла ше ног бло ка Х у за тво ру Мејз у Се вер ној Ир ској, ко ји од би ја ју да но се стан дард не за твор ске уни фор ме и тра же да бу ду при зна ти као по ли тич ки за тво ре ни ци, и за тим по след ње ме се це ак ти ви сте ИРАе Бо би ја Сенд са, ко ји про тив британ ског трет ма на штрај ку је гла ђу до смр ти.

Струк ту ра фил ма кључ на је за ње го во зна че ње и обли ко ва на по прин ци пу трип ти ха. У ср цу фил ма на ла зи се ан то ло гиј ска при бли жно 20ми нут на сце на раз го вора из ме ђу Сенд са и ње го вог при ја те ља све ште ни ка ко ји га по се ћу је у за тво ру, ре ше на у јед ном до ми ни ра ју ћем ка дру. Раз го вор из ме ђу дво ји це уза јам но бли ских су народ ни ка пре тва ра се у пра ву он то ло шку и те о ло шку

рас пра ву о пи та њи ма жи во та и смр ти, пра ву из бо ра, ре ше но сти Сенд са да по кре не лан ча ни штрајк гла ђу у том за тво ру и жр тва ма ко је ће из то га про и за ћи, о пи тању хра бро сти и му че ни штва. По сле пр во бит не бли скости, два чо ве ка, на ро чи то Сендс, се за тва ра ју и оста ју на сво јим по зи ци ја ма, по ка зу ју ћи ту жну али не по бит ну чи ње ни цу да по ли тич ке, вер ске и ин те ре сне раз ли ке, у про шло сти и да нас, тра гич но раз два ја ју љу де. По мену тој цен трал ној сце ни прет хо ди пр ви део фил ма, ко ји на ту ра ли стич ки пла стич но при ка зу је те ле сни про тест ИРАиних по бу ње ни ка. Сми сао овог штрај ка, ко ји подра зу ме ва не но ше ње уни фор ми, та ло же ње те ле сних изме та и оста та ка хра не у ће ли ји, не ку па ње и сва ко дневно из ли ва ње мо кра ће ис под вра та у ход ни ке за тво ра, ду бо ко је сим бо ли чан. На гост и пр љав шти на ка жње ника за о гр ну та ће бе том, њи хо ва са мо про и зве де на фи зичка и би о ло шка ого ље ност, ра ди кал на су из ја ва о подре ђе но сти њи хо вог на ро да ис под сва ког до сто јан ства, док су за др жа ва ње и про си па ње из ме та и мо кра ће сим бо лич ки сна жна сред ства по ни жа ва ња про тив ника, мо рал на по бе да над њим упр кос фак тич кој фи зич кој за то че но сти при пад ни ка и сим па ти зе ра ИРАе. На ово

упра ва за тво ра од го ва ра ба ти на њем за тво ре ни ка, на сил ним пра њем хлад ном во дом и ди стри бу ци јом под сме шљи вих ци вил них уни фор ми, ша ре не омла

дин ске оде ће у бо ја ма ир ске за ста ве. На кон пр вог де ла фил ма и сре ди шње сце не, при су ству је мо ре а ли за ци ји са мог штрај ка од стра не Бо би ја Сенд са. До ку мен та ристич ки пре ци зно, на мер но ду го трај но и ин си сти ра ју ћи на свим де та љи ма, филм нас из ла же по сте пе ном пропа да њу Сенд со вог те ла, от ка зи ва њу ње го вих ор га на, ра на ма и фи зич ким му ка ма, ње го вом не по ко ле бљи во иза бра ном уми ра њу. Том про це су при су ству ју и ју на кови ста ри ро ди те љи, у тр пље њу али по ми ре ни са ње говим из бо ром. У том сми слу, Глад је је дан од нај муч ни јих фил мо ва за гле да ње у но ви јој ки не ма то гра фи ји, упра во због сво је бес ком про ми сне на ме ре да гле да о ца учини уче сни ком и све до ком јед ног фи зич ког умор ства, ко је је по сле ди ца не мо гућ но сти пре го во ра, од би ја ња неин те ре сне чо веч не ко му ни ка ци је од стра не ње них уче сни ка. Ме квин во ди гле да о ца до иви це пси хо ло шког под но ше ња ви ђе ња ових фи зич ки не из др жљи вих ис куше ња, до до се за ња са ме смр ти. Као што на гла са ва Јежи Пла жев ски, при ка зи ва ње смр ти је је дан од основ них та буа на фил му, и као та ква она је ве о ма рет ко, го то во ни ка да, ди рект но по ка за на. Сва ки игра ни филм, чи ји је са др жај фи зич ка смрт ју на ка, опе ри ше у из ве сном смислу под при ну дом еуфе ми зма, јер глу мац истин ски не уми ре, чак иако је сце на то бо жње смр ти да та на екра ну. Има и естет ских раз ло га због ко јих се из бе га ва при каз на сил не и смр ти уоп ште: спољ ни об лик ова кве смр ти мо же јој од у зе ти па те ти ку ко ју је ре ди тељ за ми слио, или пак де ло ва ти ка ри ка ту рал но. Де та љан опис смр ти може де ло ва ти и раз у зда но, па се она, упр кос мо гућ но сти вер ног до ча ра ва ња за хва љу ју ци ни воу триктех ни ке и шмин ке, ра ди је из ра жа ва си нег до хом (де лом уме сто цели не) и ме то ни ми јом (при ка зи ва њем слич не рад ње или

На гост и пр љав шти на ка жње ни ка за о гр ну та ћебе том, њи хо ва са мо про и зве де на фи зич ка и био ло шка ого ље ност, ра ди кал на су из ја ва о под ре ђено сти њи хо вог на ро да ис под сва ког до сто јан ства

■Глад редитеља Стива Меквина, 2008.



пред ме та) (Пла жев ски 1972: 19). У Гла ди, аутор ко ри сти сва рас по ло жи ва тех нич ка сред ства: шмин ку, осве тљење, на чин сни ма ња, ка ко би нам до ча рао на до ла же ње ју на ко ве фи зич ке смр ти. У по след њем тре нут ку он мења из ра жај ни код да би ме та фо рич ки при ка зао смрт глав ног ак те ра дра ме: све че шћа при ви ђе ња при зо ра из де тињ ства, у ко ји ма Сендс као мла ди де чак тр чи тр ку кроз шу му, што је за ње га би ло нај те же ис ку ше ње ра не мла до сти и од лу чу ју ћи мо ме нат сти ца ња са мо по у здања, по ста ју трај на сли ка, док се на кра ју фил ма свест јуна ка пре та па у ње го во се ћа ње.

Овај исто риј ски по знат штрајк гла ђу пре суд но је ути цао на да љи ток бри тан скоир ских од но са, као учиње на жр тва на те шком пу ту ка уза јам ној то ле ран ци ји и по ми ре њу. Филм Глад на ста вља се на бо га ту тра ди ци ју по ли тич ких фил мо ва о ир ском пи та њу, да ју ћи јој осо бен умет нич ки до при нос. Глад је, за јед но са фил мом Тул пан (Ка зах стан/Ру си ја 2008. ) у ре жи ји Сер ге ја Двор це во ја, осво јио Гран Но вог фе сти ва ла аутор ског фил ма 2008.

Сек су ал ност и нор мал ност:Сед мо не бо, Не ве ро ват на исти нао кра љи ци Ра ке ли, Ки но Ли ка

Фил мо ви Не ве ро ват на исти на о кра љи ци Ра ке ли (2008) и Сед мо не бо (2008) тре ти ра ју те му сек су ал но сти на не у о би ча је ни на чин: они рав но прав но по ка зу ју живот на до ба и пол не ори јен та ци је о ко ји ма се рет ко го вори и ко је се че сто дис кри ми ни ше. Игра ни филм Сед мо не бо је при ча за сно ва на на љу бав ном тро у глу у чи јем ср цу се на ла зи ше зде се то го ди шња Ин ге, ко јој се до га ђа љу бав на ве за са Кар лом, иако во ли сво га му жа. Филм се ви ше кон цен три ше на ста ња ју на ка и њи хов до жи вљај

кон крет не си ту а ци је, не го на узро ке и мо ти ве овог невер ства у по зним го ди на ма. Шта ви ше, са искре но шћу и ем па ти јом он по рив ју на ка раз у ме као не што пот пу но при род но. На ту ра ли стич ка ка ме ра са из у зет ном де ликат но шћу и са о се ћај но шћу тре ти ра сек су ал не од носе два ју ста рих те ла, ко је при ка зу је отво ре но, али без трун ке вул гар но сти. Не по сред ност ко же и об ли ка те ла дво је љу бав ни ка су о ча ва нас са сли ком го ди на ко је смо на ви кли да пот це њу је мо и не ги ра мо у дру штву ефи касно сти и кул та мла до сти. Го то во са не ве ри цом су о ча вамо се са ле по том про бу ђе не ју на ки ње, ко ја сма тра да у по од ма клом до бу ко нач но има пра ва да учи ни не што са мо за се бе (то ме се про ти ве и кћер ка и су пруг), и физич ком при влач но шћу ње ног 76го ди шњег љу бав ни ка. Ипак, филм упра во ви дљи во шћу ова квог од но са по казу је да ни је све у фи зич ком: од но си ак те ра, од дво је заљу бље них ко ји уоча ва ју да су у јед ној но вој си ту а ци ји, до су пру га Ин ге, чо ве ка већ за хва ће ног ста ро шћу и неким па сив ним би ти са њем, оди шу зре ло шћу и уза јам ном бри гом ко ји про жи ма ју чак и тре нут ке стра сти, од но сно раз о ча ра ња и љу бо мо ре. Филм до кра ја оста је жи во тан и не улеп ша ва жи вот: муж Ин ге уми ре, док она, по го ђена ка ја њем, ипак оста је да жи ви са сво јим љу бав ни ком.

До ку мен та рац Не ве ро ват на исти на о кра љи ци Раке ли, је дан од нај ро ман тич ни јих и нај леп ше сни мље них фил мо ва на фе сти ва лу „Сло бод на зо на”, го во ри о суд бини мла де про сти тут ке Ра ке ле са Фи ли пи на, ко ја спа да у оно што квирте о ре ти ча ри на зи ва ју тре ћим ро дом, и за шта је ен гле ски је зик, је зик гло бал не до ми на ци је, већ јасно кон стру и сао из раз: она је леј ди бој (ladyboy) или шимејл (she ma le), тран све стит ко ји се осе ћа као же на, иако има му шке пол не ка рак те ри сти ке. У не ким кра је ви ма све та, осо бе ко је су по по лу му шкар ци, али се обла че и

■Невероватна прича о краљици Ракели, 2008.


Сек су ал ност и нор мал ност

по на ша ју као же не, пред ста вља ју при хва ће ни тре ћи род. „Фа фа ли ни“ у По ли не зи ји, по по лу му шкар ци (ко ји обично не мо гу да се би о ло шки ре про ду ку ју) ко ји се обла че и по на ша ју жен ски, при хва ће ни су као при род ни род и ни су дис кри ми ни са ни. „Кса ни ти“ у Ома ну, род носе гре гати са ном ислам ском дру штву, је су му шки хо мо сек су ал ци ко ји се ба ве про сти ту ци јом, но се му шку оде ћу ја ких боја (док му шкар ци но се бе лу оде ћу) али се по на ша ју као же не. „Хиџ ре“ у Ин ди ји имају под ре ђе ни ста тус, и ба ве се пе ва њем и игра њем, кува њем и слу же њем, и прости ту ци јом (за му шкар це). „Хиџ ре“ се мо гу упо ре ди ти са тран све сти ти ма или „драгкра љи ца ма“ као по себ ном суп кул ту ром на За па ду. Не где из ме ђу ста рих ми то ва о тран ссек су ал ним же на ма ја ким као му шкар ци, ко је су жи ве ле у хра мо ви ма, ко је по ми ње Ра ке ла на по чет ку фил ма, и за пад не ин ду стри је пор ногра фи је, де фи ни сан је и иден ти тет си ро ма шних леј ди бо ја са Фи ли пи на и из Бра зи ла, где вла сник тран ссекс пор новеб сај та из Њу јор ка по сле до бре за ра де на Фи ли пи ни ма се ли сво ју ин ду стри ју.

Ју на ки њу Ра ке лу, ко ја је по све му жен ско, осим по полном ор га ну, ко ји ре ди тељ ни ка да не при ка зу је, од ли ку је сна жни ро ман ти чар ски за нос ка љу ба ви и бо љем жи воту, ко ји упор но по ку ша ва да оства ри. Иако су ро ви „глас

ра зу ма“, тј. За па да, у ви ду вла сни ка веб сај та, об ја шња ва да та квих као Ра ке ла има на хи ља де, филм се, упра во су прот но, од лу чу је да је при ка же као не по но вљи ву и је дин стве ну, ко ри сте ћи овај при ступ ка ко би са о се ћао са овом по пу ла ци јом и ка ко би је еман ци по вао. Филм за др жа ва са мо до жи вљај Ра ке ле и ње них дру га ри ца, у ко ме ва жно ме сто има ју сек су ал на при влач ност и ле пота, и сто га је исто вре ме но ве о ма гла му ро зан и вр ло соци ја лан. На ме сто при зо ра бе де он се кон цен три ше на ле по ту ју на ки ња и њи хо ве на дах ну те ис ка зе о оно ме о че му са ња ју, док све вре ме ег закт но по ка зу је со ци јал не окол но сти у ко ји ма жи ве: ноћ ну про сти ту ци ју за пет наест до ла ра, тест на си ду као оно што од лу чу је о жи во ту и смр ти, до пи си ва ње пре ко пор носај то ва са мом ци ма из ино стран ства и са те уза луд ног че ка ња на аеро дро му да се они, по пут прин ца из бај ке, ствар но по ја ве; со цијал ни успон Ра ке ле, ко ја за хва љу ју ћи га рант ном пи сму при ја те љи це са Ислан да успе ва да оде у ову зе мљу на два ме се ца и та мо ра ди нај те же по сло ве у фа бри ци ри

бе, го во ре ћи о то ме као о сти ца њу до сто јан ства и пра ва на бо љи жи вот; и ње ну не мо гућ ност да про ду жи ви зу, до бру во љу се бич ног Аме ри кан ца ко ји по кла ња Ра ке ли ави он ску кар ту и кра ћи бо ра вак у Па ри зу, за ко ји она зна да се де ша ва „јед ном у жи во ту“. Са мо жи ви вла сник тран ссекс сај та у овом фил му по ста је сим бо лич на фи гура, пер со ни фи ка ци ја ко ло ни јал ног од но са За па да пре

ма др жа ва ма и кул ту ра ма ко је све сно по ли тич ки и еко ном ски изо лу је, ка ко би мо гао да до из ну ре ња експло а ти ше те ло њи хо ве земље и њи хо вих гра ђа на.

Игра ни филм Ки но Ли ка (2008), ра ђен пре ма исто и ме ној књи зи крат ких при ча Да ми ра Ка ра ка ша, по сце на ри ју Да ли бо ра Ма та ни ћа и Ми ла на Ф. Жив ко ви ћа и у Ма та ни ће вој ре жи ји, иза звао је бур не ре ак ци је и из дво јио се као нај кон тра верз нији филм у ско ри јој исто ри ји хр ват ске ки не ма то гра фи је. Овај аутор већ се ба вио де ли кат ним и про во ка тив ним те ма ма: у фил му Фи не мр тве дје вој ке (2002) он об рађу је про блем оту ђе ња на при ме ру хо мо фо би је пре ма две ма де вој ка ма, ко ја за вр ша ва уби ством, док у Во лим те при ча о мла ди ћу ко ји бо лу је од си де. Рад ња филма од ви ја се у пла нин ском лич ком ам би јен ту, у ко ме се про вин ци јал ни дух спа ја са не зна њем и за ту ца но шћу. По след ње но ћи у фил му се одр жа ва ју две за ба ве, за и про тив Евро пе, а на род иде са јед не на дру гу пра те ћи пла ће не му зи ча ре. Од са мог по чет ка, ме ђу тим, Ма та нић го то во лир ски са о се ћа са сво јим ју на ци ма, при ка зу ју ћи не му штост јед них и по ква ре ност дру гих под јед на ко са осу дом и раз у ме ва њем. Филм пра ти не ко ли ко при ча, ко је се пре пли ћу. Је ди ни ин те лек ту а лац у се лу, док тор ко ји је и ве те ри нар (Ми лан Пле шти на), сит на је ду ша и под му кли на ци о на ли ста, ко ји ор га ни зу је за ба ву про тив Европ ске уни је уочи ре фе рен ду ма. Шкр ти се љак Јо со (Иво Гре гу ре вић) ши ка ни ра зе ну и де те, од би ја ју ћи да ку пи во ду у рад њи, јер не ма ки ше, због че га бо ле сно де те ско ро уми ре. Кру та лич ност пу на огор че ња, он се пре ма сво јој же ни (Ја сна Жа ли ца) од но си са гру бо шћу и увре да ма. Тек на кра ју фил ма Јо со се сла ма и до носи во ду ку ћи, у тре нут ку ка да по чи ње ду го оче ки ва на ки ша, на ко ју ис тр ча ва го ли де чак, ње гов син, сим бол бу дућ но сти. Дво је глав них ју на ка, мла дић и де вој ка, јесу не срет на и хен ди ке пи ра на мла да би ћа за ро бље на у су ро вим усло ви ма, пси хич кој кру то сти, пред ра су да ма и за о ста ло сти. Ве о ма ра ди кал но филм се фо ку си ра на њи хо во те ло: Ми ке (Кре ши мир Ми кић) је од ли чан фудба лер, али је ла ко мен тал но за о стао; де вој ка Ол га (Арета Ћур ко вић), ко ја па ти од пре ко мер не те жи не, го то во је ка та то нич на у сво јој ту зи за ро ди те љи ма по ги ну лим у ра ту и оп хр ва на стид ним осе ћа њи ма пре ма сво јој ус треп та лој мла да лач кој сек су ал но сти. Гле да ју ћи за јеле ном, Ми ке то ком ра да у по љу за во ла ном трак то ра слу чај но уби ја сво ју мај ку. Отац, ко ји се за ду жио код зеле на ша, зах те ва од ње га да оде у ино стран ство и ба ви се фуд ба лом, ка ко би их из ба вио из си ро ма штва, док га пре ве ја ни док тор са ве ту је да не иде га до ви ма, већ да оста не у „ли је пој на шој“ и за и гра за „Хај ду ка”, што ће му он уз про ви зи ју сре ди ти. Мла дић, ме ђу тим, хо ће да

Рад ња фил ма од ви ја се у пла нин ском лич ком амби јен ту, у ко ме се про вин ци јал ни дух спа ја са незна њем и за ту ца но шћу. По след ње но ћи у фил му се одр жа ва ју две за ба ве, за и про тив Евро пе, а на род иде са јед не на дру гу пра те ћи пла ће не му зи ча ре

■Кино Лика редитеља Далибора Матанића, 2008.



При вре да се све ви ше за сни ва на при сту пу разли чи тим ме ди ји ма ко ји кул тур ну ро бу чу ва ју и про да ју. На ша те ла пред мет су ме диј ске об ра де и филм ске есте ти за ци је, и као та ква пред ставља ју стал но по при ште да љих кул тур них за лага ња и по ли тич ке бор бе

оста не ту где је сте, где му је већ ле по. У по тре сној сцени рас пра ве са оцем по сле не у спе ле утак ми це пред не мач ким куп цем игра ча, Ми ке ис ти че сво ју кри ви цу због мај чи не смр ти и го во ри да ни ка да ни за шта ни је ва љао, да је увек иза зи вао не во љу сво јом за о ста ло шћу, ко ју је отац не ги рао, из го ва ра ју ћи ужа сну ре че ни цу да је ро ђен не сре тан. Осе ћа ју ћи не ре шив су коб из ме ђу свог не до вољ но ја ког ума, те ла и емо ци ја, и око ли не, Ми ке по пу шта при ти сци ма и уби ја се пли ном у својој со би. По ли ца јац ко ји је то ком це лог фил ма си пао чи тав ар се нал ми зо ги них оце на спрам сво је бив ше зе не, ко ја га је оста ви ла, и свих дру гих зе на, па ли ши бицу и раз но си се бе и ко ле гу.

И мла да Ол га дир љи ви је при мер осу је ће не мла дости, ра за пе та из ме ђу сво је огром не же ље за љу ба вљу и ро ман сом и стра ха од ње, ко ји ле чи стал ним је де њем ко је тек при вре ме но мо же да рас те ра ње ну ту гу. У једној од нај бо љих сце на у фил му, ре ди тељ су прот ста вља ру стич ну сце ну ра да уз пе сму се о ских же на, си гур них у сво је ме сто у тра ди ци о нал ном па три јар хал ном по рет ку, и Ол ге ко ја у исто вре ме у со би са по сте ри ма филм ских зве зда пе ва шла ге ре и за тим по тај но ма стур би ра, дожи вља ва ју ћи вр ху нац у тре нут ку ка да за сто лом у двори шту кул ми ни ра жен ско по ја ње. Ова сце на су прот ставља две жен ске кул ту ре, се о ску и гло бал ну, и док пр ва под ра зу ме ва чвр сти иден ти тет, но ва про мо ви ше ле поту те ла и ње го ва за до вољ ства из ван ре ал ног со ци јалног кон тек ста, исто вре ме но про из во де ћи фру стра ци је. Ол ги ни ме зим ци су сви ње, на ро чи то пра сац Бу би ца, које она хра ни и ма зи их по пут ку че та. У по ку ша ју да ре ши де вој чи ну си ту а ци ју, тет ка се ја вља на га стар бај тер ски оглас че тр де се то го ди сња ка ко ји тра жи мла ду до ма ћу цу ру и ша ље Ол гу у Не мач ку. По сле ду гог пу та она стиже у Мин хен, и док на ив но до те ра на у ру жи ча стој хе кланој блу зи сто ји на пе шач ком пре ла зу, њен на мр го ђе ни мла до же ња са ко ба си цом као по кло ном у ру ци, ви де ћи је, окре ће се и од ла зи. Ово уби ја и по след њу мр ви цу крх ког са мо по у зда ња ју на ки ње, ко ја се у по лу све сном ста њу вра ћа у свој крај. Ол га од ла зи у „Ки но Ли ка“, локал ни им про ви зо ва ни би о скоп, у ко ме се да је из ми шљени филм Кунг Фу Те сла, па ро дич на алу зи ја на оп се сив но утвр ђи ва ње на ци о нал ног иден ти те та (о Те слу, Ср би ну из Ли ке, у ове свхе се „оти ма ју“ и Ср би и Хр ва ти). У би оско пу је и Ми ке, све очај ни ји због при си ле ко ју тр пи. По за вр шет ку фил ма Ол га по ла зи за њим, и пра те ћи га кроз шу му, на ње го во гру бо пи та ње шта хо ће од го ва ра: „Хоћеш ме је. . . ат?“. И сам не сре тан и ин хи би ран, Ми ке ову по ну ду од би ја. Ол га, ко ја је до жи ве ла пси хич ки слом, из ла зи на ки шу ко ја по чи ње да па да у зо ру уочи ре ферен ду ма. Она од ла зи до свињ ца, ски да део по део своје оде ће, и ле же на га у бла то. Пла чу ћи, Ол га ма зи сво је сви ње, у јед ном тре нут ку по зи ва ју ћи Бу би цу да до ђе изме ђу ње них но гу, без ре зул та та. Упр кос не ким ре ак ција ма, ово ни је ни пер верз на, ни ти пор но граф ска сце на, већ ду бо ко ар хе тип ска. Ол гин чин пред ста вља по следњи људ ски ва пај за емо тив ном при сно шћу. Бли скост са

жи во ти ња ма при род на је у кра је ви ма где љу ди жи ве са њи ма, и где се на њи хо вом уз га ја њу за сни ва еко но ми ја. Она не мо ра има ти, и углав ном не ма, сек су ал не ко но таци је; то што их у овој сце ни има, из раз је не ви но сти јуна ки ње да ле ко ви ше не го ње не по роч но сти. Те ло ју наки ње, круп но и го ја зно, по ста вље но че тво ро но шке, има сли чан об лик и бо ју ко же као и свињ ско, и ови ка дро ви

вра ћа ју нас у не ко древ но де тињ ство чо ве чан ства, ка да је чо век се бе мно го ви ше пре по зна вао у жи воти ња ма, и због те слич ности па тио ка да је мо рао да поч не да их због пре хра не уби ја, ка ко ис ти че исто ри

чар ка ре ли ги је Ка рен Армстронг у сво јој из ван ред ној књи зи Крат ка исто ри ја ми та (2005). Ју тро, све док физич ке и пси хич ке смр ти дво је мла дих ју на ка, са ки шом до но си и на ду. Јо си на по ро ди ца по но во се ује ди њу је, а ста ра ба ка са по чет ка фил ма на ла зи свог ду го тра же ног ја гањ ца До ју, ко га је не ка да дав но за шти ти ла од ка сапског но жа.

Те ло и дру штво:Ен гле ски хи рург, Мар се ла, Вен ди и Лу си

Про блем од но са те ла и дру штва, од го вор но сти и дру штве не бри ге пре ма те лу бо ле сног и рад ног чо ве ка, или те лу бес кућ ни ка, ве о ма до бро пре и спи ту ју до кумен тар ни фил мо ви Ен гле ски хи рург и Мар се ла и игра ни филм Вен ди и Лу си.

Ен гле ски хи рург (2007) бри тан ског ре ди те ља аустра лијског по ре кла Џе фри ја Сми та при ка зу је дво ји цу не у рохи рур га, до ма ћег ле ка ра Иго ра и Хен ри ја Мар са, ко ји се бо ре са ло шим усло ви ма у укра јин ској бол ни ци не у морно пре гле да ју ћи па ци јен те и из во де ћи те шке опе ра ци је. Марс, глав на лич ност фил ма, већ ви ше го ди на на ба вља хи рур шку опре му и ме ди цин ски ма те ри јал и до ла зи у Укра ји ну ка ко би по ма гао обо ле ли ма. Бол ни це су не довољ но опре мље не, па ци јен ти се гу ра ју по ход ни ци ма, а мно ги стра да ју због сла бе ди јаг но сти ке и ло ших по стопе ра тив них усло ва. Све ово ве о ма је по зна то и на жалост бли ско срп ском гле да о цу. Филм укр шта со ци јал ну кри ти ку укра јин ске ствар но сти са су штин ским етич ким ди ле ма ма ових док то ра, ко ји су не рет ко при ну ђе ни да па ци јен ту ка жу да је ње го ва бо лест без на де жна, или да из во де опе ра ци је ви со ког ри зи ка са не из ве сним ре зулта том. Марс је му чен се ћа њем на ма лу Та њу над ко јом је из са ми ло сти из вр шио опе ра ци ју ту мо ра на мо згу, што је ре зул ти ра ло па ра ли зом и оп штим за гор ча ва њем ње них по след њих го ди на жи во та. Тај слу чај, по во дом ко га је овај ле кар раз вио ду бо ко при ја тељ ство са Та њи ном мај ком, пред ста вља тра у му, али и бо гат ство ње го вог жи вот ног ис ку ства. Нај де ли кат ни ји и нај муч ни ји део фил ма чи ни ви ше ми нут ни жи ви сни мак отво ре не опе ра ци је на мо згу, у ко јој све сни па ци јент слу ша те сте ри са ње сво је гла ве али не тр пи бол, јер мо зак не бо ли (!), док ле ка ри про вера ва ју да ли му и да ље ра де ру ке и но ге, на сто је ћи да одстра не огром ни ту мор та ко да па ци јент не оста не па рали сан. Ова сце на нас нај ди рект ни је су о ча ва са од носом


Те ло и дру штво

те ла и чо ве ко ве све сти, пи та њем чи ме и ка ко ми сли мо и осе ћа мо и гра ни цом фи зич ког и ап стракт ног све та.

Мар це ла (2007) че шке ре ди тељ ке Хе ле не Тре сти кове, аутор ке не ко ли ко ве ли ких до ку мен тар них ци клу са ра ђе них то ком ду гог вре мен ског пе ри о да, сни ман је то ком 26 го ди на жи во та ју на ки ње. Филм пра ти Мар целу од ње не мла до сти и да на уда је за пр вог му жа, пр вих ме се ци на кон ро ђе ња кћер ке и раз во да, жи во та у скуче ном ста ну са ро ди те љи ма и се стри ном по ро ди цом, се лид бе у но ви стан, уда је за дру гог чо ве ка, са ко јим до би ја си на ко ји је ин те лек ту ал но оме тен, и од кога се та ко ђе раз во ди, пре ко од ра ста ња де це, не бри ге емо тив но не зре лих бив ших му же ва и стал них фи нан

сиј ских бри га, до тра гич не смр ти кћер ке и по ку ша ја само у би ства Мар це ле, ко ја зарад бри ге о свом си ну ипак од лу чу је да на ста ви да жи ви. По то ме ка ко ис ти че примар ну ве зу мај ке и жен ског де те та и из но си кри ти ку друштве ног по ло жа ја же не ко ја је са мо хра на мај ка, Мар це ла је из ра зи то фе ми ни стич ки филм. По ред то га, то је соци јал ни филм ко ји гра ди оду до сто јан ству обич ног чо века, ко ји за др жа ва ве ру у живот упр кос ма те ри јал ним тешко ћа ма и дру го ра зред ном дру штве ном по ло жа ју. Са ма Мар це ла лич ност је ве ли ке ха ри зме, из вор но сим па тична и ве се ла, ко ја по сте пе но сти че све ве ћу ме лан хо ли ју и жи вот ни те рет. За хва љу ју ћи аутор ки ном по ступ ку, мо жемо да пра ти мо ка ко се ли це и те ло мла де Мар це ле пре обра жа ва ју од ле пог и све жег у го ја зно, из му че но и ис троше но те ло под те шко ћом више де це ниј ског не а де кват ног жи во та, фи зич ког ра да и мало пла ће них по сло ва. У том сми слу, филм је ма те ри јал но све до чан ство фи зич ког пропа да ња со ци јал но под ре ђених чла но ва дру штва, ка ква је Мар це ла. Хро нич на не запо сле ност по ка зу је се као ви ше ге не ра циј ски про блем, и док Мар це ла ра ди на прању су до ва у кан ти ни, ње на кћер ка је два до би ја не ки сли чан по сао. Те ло кћер ке од ли ку је го ја зност, не ка врста фи зич ког аку му ли ра ња пат ње и не ста бил но сти ко је пра те њи хов жи вот. Ме ђу тим,

и у то ме и је сте по ен та фил ма, су ро во сти жи во та ко ја се огле да на те лу су прот ста вље ни су то пли на Мар це ле, ње на бли скост са де цом и при ја те љи ма, ин те ли гент ни уви ди у соп стве ни жи вот и при ја тељ ство са ме ауторке, а ти ме по сред но и пу бли ке, са овом ју на ки њом и ње ном по ро ди цом. Да ле ко од сва ке па те ти ке, и у најте жим тре ну ци ма филм за др жа ва ви тал ност и тре звеност, ве ро ват но упра во за хва љу ју ћи то ме што не скрива жи вот ну ту гу. Фа сци нант но је ка ко до ку мен тар ни до га ђа ји, па жљи во пра ће ни и укло пље ни у це ло ви ти на ра тив, до би ја ју об лик нај чи сти јег ме ло драм ског играног фил ма: од мла да лач ке љу ба ви и раз во да, пре ко сиро ма штва и уса мље но сти, до смр ти кћер ке и по ку ша ја

■Венди и Луси редитељке Кели Рејхарт, 2008.



са мо у биства, Мар це ла и Мар це ла про ла зи пун круг и по но во се ра ђа из пе пе ла, сла ве ћи же љу за жи вље њем и пра во свих љу ди на бо љи жи вот.

Вен ди и Лу си (2008) аутор ке Ке ли Рај нхарт из ван ре дан је при мер аме рич ког не за ви сног фил ма, од из бо ра те ме до естет ског об ли ко ва ња. Овај, ма ли по оби му, филм концен три ше се на све га пар ју на ка: глав ну ју на ки њу Вен ди, ста рог чу ва ра ко ји, иако за то има ве о ма ма ло вре ме на, по ста је њен ја ко до бар при ја тељ, још не ко ли ко епи зодних ли ко ва и, сва ка ко, ку ју Лу си. Лу си пред ста вља психо ло шку екс тен зи ју ју на ки ње, Вен дин осло нац и ње ну ну жну по ло ви ну, ко ја је чу ва од емо тив ног и со ци јал ног рас па да. Пас Лу си, жи во ти ња по зна та као чо ве ков нај бољи при ја тељ због сво је не се бич не пле ме ни то сти пре ма ње му, у фил му пред ста вља и кон цен три са но оте ло вљење му дро сти и чо веч но сти, по зи тив не аспек те људ ског дру штва ко ји нам хро нич но не до ста ју. За Вен ди Лу си је сва ње на по ро ди ца, за ме на за ро ди тељ ске фи гу ре, брижног де ку и ба ку, и бра та од ко га уза луд но по ку ша ва да до би је по моћ у сво јој не во љи.

За плет фил ма по чи ње ка да се Вен ди, ко ја са сво јом ку јом Лу си пу ту је ка Аља сци у по тра зи за по слом, поква ре ко ла у ма лом ме сту у Оре го ну, где је за ста ла да пре но ћи. Чу вар је опо ми ње да ни је до зво ље но да спа ва у ко ли ма на пар кин гу ис пред згра де ко ји он над гле да, те да се мо ра пре ме сти ти на дру гу стра ну ули це. Бунов на, Вен ди се бу ди и пре ме шта ауто, ко ји пре ста је да ра ди. Пр ва бри га јој је, ме ђу тим, ка ко да на хра ни Лу си, и она из по крет не „ку ће“ се бе и Лу си ва ди на ули цу пластич ну чи ни ју и ве ли ку ке су са псе ћом хра ном, у ко јој је тек не ко ли ко ко ма ди ћа „фри ски ја“. Вен ди се код чу вара рас пи ту је за нај бли жу про дав ни цу, и мо ра да че ка да се она отво ри. Има ју ћи тек ма ло ке ша, она по ку ша ва да укра де не што хра не за псе, али је на до буд ни жу то кљу ни про да вац хва та, и рев но сно на го ва ра ше фа рад ње да је пре да ју по ли ци ји. Лу си ис пред рад ње оста је ве за на. Након ви ше ча сов ног узи ма ња оти ска пр ста (ком пју тер у по ли ци ји не ра ди нај бо ље, па се по сту пак по на вља до у не до глед, што је кри ти ка би ро крат ског си сте ма), Вен ди мо ра да пла ти ка у ци ју од пе де сет до ла ра, и ка да до ла зи ис пред рад ње, ви ди да је Лу си не ста ла. Иако има мате ри јал них про бле ма и по ква рен ауто, Вен ди се па нично ан га жу је са мо око то га да про на ђе Лу си. Тра жи је у ка фи ле ри ји, али је та мо не ма; пи ше дир љи ви оглас пун љу ба ви пре ма ку че ту: „Клем па вих уши ју, жу тобра он каста, при ја тељ ског ли ца, ода зи ва се на име Лу си“, ко пи ра га и ле пи сву да по гра ду. Ста ри чу вар пар кин га, и ра ци онал но и ин стинк тив но, у пот пу но сти схва та зна че ње тог пса за Вен ди, и сто га јој по ма же ну де ћи јој свој мо бил ни те ле фон на услу гу и чу ва ју ћи јој ко ла, ко ја по том мо ра ју на по прав ку. Док су ко ла у сер ви су, Вен ди, ко ја не ма где да спа ва, про во ди ноћ у шу ми, где су сре ће бес кућ никама ни ја ка ко ји је одав но по лу део, ко ји јој ско ро на уди, али јој на кра ју са мо ис при ча сво ју жи вот ну при чу. Ово по ре ђе ње још ви ше осве тља ва не ве се лу суд би ну ју на ки ње. Ују тру Вен ди са зна је да су ње на ко ла у то ли ко ло шем ста њу да би по прав ка ко шта ла ви ше не го но ви ауто. Мај стор, ко ме мо ра да пла ти за шле по ва ње аута све га не ко ли ко де се ти на ме та ра од пар кин га до сер виса, са ве ту је јој да га оста ви на ули ци. По сле дан и по

вре ме на, ко је де лу је при лич но не из др жљи во за Вен ди, из уста но ве за из гу бље не псе ја вља ју да је Лу си од мах би ла сме ште на код хра ни те ља, те је сто га ни су има ли у еви ден ци ји. Ста ри чу вар ра ду је се тој ве сти и, кри шом од сво је сре до веч не де вој ке, да је Вен ди но вац, ко ји не мо ра да му вра ти. Вен ди кри шом сти же до ку ће бо га тог чо ве ка у ко јој са да жи ви Лу си, и че ка да он оде у сво јим ску пим ко ли ма. Она се та да по здра вља, али и опра шта са Лу си, до ко је не мо же да до пре јер се пас на ла зи иза че лич не огра де. Вен ди ка же Лу си, са очи глед ном ту гом, да јој је бо ље у тој бо га тој ку ћи и ле пој ба шти, те да ће она, Вен ди, оти ћи на Аља ску, за ра ди ти па ре и за тим „доћи по те бе“. У по след њим ка дро ви ма фил ма, Вен ди на пру зи ко ја про ла зи кроз шу му као сле пи пут ник уска че у воз, од ла зе ћи у не из ве сну (или мо жда из ве сно ло шу) бу дућ ност.

Вен ди и Лу си је филм ко ји по ка зу је шта се до га ђа ка да се не чи ји дру штве ни по ло жај све ви ше де гра ди ра, захва љу ју ћи си ро ма штву и оту ђе њу. За ју на ки њу Вен ди, њен ма не вар ски про стор по ста је све ску че ни ји, и она се у не го сто љу би вом окру же њу ка пи та ли стич ке еко номи је и (ма ло) гра ђан ских дру штве них пра ви ла све више сво ди на соп стве но те ло и те ло свог пса, оста ју ћи по сте пе но без и оно ма ло нов ца, хра не (за сво је ку че), аута (ко ји се рас па да) као је ди ног кро ва над гла вом, и ко нач но, а то је нај бол ни је, без свог је ди ног дру га, крупно о ке Лу си ко ја је са да ма те ри јал но збри ну та, али, из пер спек ти ве Вен ди и нас гле да ла ца, осу ђе на на та воре ње у јед ном оту ђе ном од но су (без бли ско сти са новим га здом). Ово де ло је ус пе ла ме та фо ра уса мље но сти мо дер ног чо ве ка, али је пре све га кри ти ка со ци јал не не за шти ће но сти обич ног чо ве ка у САД и, след стве но то ме, бес кућ ни штва, ко је по ста је гло бал ни про блем. Уз пар сит них не ло гич но сти, ово је го то во са вр ше но склопљен ми ни ма ли стич ки аутор ски филм, док глу ми ца Мишел Ви ли јамс да је за њен глу мач ки опус не у о би ча је ну, али тим ви ше чвр сту и убе дљи ву уло гу.

Иден ти тет и ле по та: Ни сам ту, Сни јег

За крај ове ана ли зе оста ви ли смо фил мо ве ко ји за почи њу или у це ло сти пред ста вља ју по мак у по и ма њу те ла и те ле сно сти од сфе ре кла сич не по ли ти ке ка под руч ју кул ту рал ног, ко је је са да схва ће но као но во по ље по литич ких су ко бља ва ња и пре го во ра. Не ке од нај но ви јих тен ден ци ја свет ске умет но сти и фил ма упра во у до ме ну кул ту ре, схва ће не у ди ја па зо ну од по ли ти ке, иден ти тета, се ћа ња до есте ти ке и жи вот них сти ло ва, тра же из лаз из по ли тич ких не при ја тељ ста ва и дру штве них не правди. Ова кви ауто ри и ра до ви, пот по мог ну ти са вре ме ним те о ри ја ма кул ту ре, упра во у из ра жа ва њу и пер фор мира њу, тј. из во ђе њу, спе ци фич них кул тур них прак си ви де мо гућ ност ме ђу соб ног упо зна ва ња и не кон фликт ног са по сто ја ња ра зно вр сних по ли тич ких ак те ра, дру штвених кла са, ре ли ги ја и кон цеп ци ја кул ту ре.

Сни јег Аиде Бе гић (БиХ/Не мач ка, 2008) ода је жен ској кул ту ри и де ло ко је на сто ји да де фи ни ше и утвр ди нови, по слеју го сло вен ски, кул тур ни иден ти тет БиХ. Иако се рад ња фил ма до га ђа то ком јед не сед ми це на прела зу из 1997. у 1998. го ди ну, ути сак древ но сти и гото во


Иден ти тет и ле по та

безвремено сти свежен ске за јед ни це, са из у зет ком једног стар ца и ње го вог уну ка, у се лу у ко ме су му шкар ци, укљу чу ју ћи и му шку де цу, по би је ни у не дав ном ра ту, је ви ше не го опи пљив. Ову тра гич ну си ту а ци ју аутор ка кори сти ка ко би за ви ри ла у тај не и ле по те жен ског све та: пр ви део фил ма сто га пред ста вља и ра фи ни ра ни есеј о тра ди ци о нал ном жен ском ра ду, од кон зер ви ра ња хра не до пле те ња ћи ли ма, и оби ча ји ма ислам ске кул ту ре на про сто ру БиХ. Се ло по се ћу је Ср бинби зни смен као заступ ник свет ске кор по ра ци је ко ја ку пу је сва се ла у кра ју, што је до бро до шла при ли ка за срп ске гле да о це да се бе ви де из јед не дру ге пер спек ти ве, као кул тур но и по литич ки над моћ ни јег „дру гог“. Па мет на и хра бра ју на ки ња Ал ма (из ван ред на За на Мар ја но вић), уз по др шку све кр ве Бе го ви це, мај ке свог умр лог му жа, успе ва да за шти ти село од на ле та гло ба ли за ци је. Же не у се лу на кра ју оствару ју при ја тељ ство са срп ским ју на ком, што овај ан ти ратни филм чи ни и фил мом по ми ре ња. У ка тар зич ној сце ни при кра ју фил ма, овај чо век, ко ји је и спа сио не ке Му слима не у ра ту, од во ди мај ку уби је них ма ли ша на и све се љане до Пла ве пе ћи не. Те ла де ча ка ко ји су у смрт од ве де ни са мо у пи џа ма ма, ба че на то ком ра та у ову пе ћи ну, је су нај у жа сни ја мо гу ћа ма те ри ја ли за ци ја рат не тра у ме; сто га ова сце на до но си кон такт са по ти сну тим нај те жим емоци ја ма и ну жно про чи шће ње свим ак те ри ма.

На ве о ма за ни мљив и умет нич ки кон ден зо ван начин, филм ви ди те ло као по при ште рат не и по ли тич ке дра ме, али и као оно што ну ди ис ко рак из ње у до мен кул ту ре, на ме сто де струк ци је. Те ло пре жи ве лог де ча ка опред ме ћу је ње го ву (и на рав но оп шту) уну тар њу психич ку бор бу: нај ве ро ват ни је све до ку не ког рат ног злочи на, о ко ме уоп ште не мо же да при ча, ње му го то во чу де сно стал но на ра ста ко са, ко ју де да сва ко га ју тра изно ва стр пљи во ши ша. Ова ко са је из раз тра у ме, али може би ти и Сам со но ва не у ни шти ва сна га. Ле по ти ца Ал ма, пак, у див ном лајтмо ти ву сна, у ко ме од ла зи на че сму, пе ре но ге и ру ке, на ли ва во ду у чи ни ју са шљи вом и носи је сво ме (умр лом) дра га ну, ко ји се три пу та по на вља у фил му, укра ше на је ори јен тал ном ма ра мом, у ком бина ци ји бе ле и нај леп ших мо гу ћих кон траст них бо ја, ко ја до сти же ни во нај ра ско шни јег сим бо ла за хва љу ју ћи фено ме нал ној фо то гра фи ји Еро ла Зуб че ви ћа. Ве за љу ба ви, еро тич но сти и искон ске ле по те, са др жа на у овој сли ци, ну ди бо гат ство кул тур ног иден ти те та као је дан ква ли татив но дру га чи ји од го вор на рат не кон флик те.

Ни сам ту (САД/Не мач ка, 2007), про шло го ди шње за па же но оства ре ње ве ли ког сти ли сте То да Хеј нза (Отров, Сејф, Пли ша ни руд ник зла та, Да ле ко од ра ја), јесте умет нич ки на дах ну то де ло ин спи ри са но му зи ком и жи во ти ма рокфолк кан та у то ра Бо ба Ди ла на. Пост моде ран у фор ми и ро ман ти чан по сен зи би ли те ту, филм се за сни ва на чи ње ни ца ма, из ја ва ма, пе сма ма и сно вима Бо ба Ди ла на, ко је су про ме ша не као шпил ка ра та и за тим по но во вра ће не у игру. Он се са сто ји од чи сто игра ног и ква зи до ку мен тар ног ма те ри ја ла, ко ји је вео ма за ни мљи во ре а ли зо ван. Же не ва жне у Ди ла но вом жи во ту по ја вљу ју се под фик тив ним име ни ма, док са мог Ди ла на као пе сни ка/про ро ка/пре ступ ни ка/ла жну личност/ зве зду елек три ци те та ту ма чи шест раз ли чи тих глу ма ца (њи хо ви пор тре ти уз ове на по ме не по ја вљу ју

се на по чет ку фил ма). Џу ли јен Мур као Алис Фа би јан, фолк пе ва чи ца, пред ста вља сти ли зо ва ну Џо ан Ба ез; Шар лот Гејн збург игра Клер, лик за сно ван на Ди ла но вој пр вој су пру зи Са ри Ди лан, док Ми шел Ви ли јамс у епизод ној уло зи Ко ко Ри винг тон сим бо ли зу је ма не кен ку Еди Сеџ вик. Је ди на лич ност ко ја за др жа ва аутен тич но име и чи ји из глед од го ва ра тој аутен тич ној осо би је сте пе сник Ален Гин зберг (Деј вид Крос). Ди ла но ва лич ност пред ста вље на је кроз низ из ми шље них ли ко ва. Де чак Ву ди (Мар кус Карл Френ клин) оте ло вљу је мла дог Ди лана ко ји је оп чи њен ли ком и де лом чу ве ног блузги та ристе Ву ди Га три ја, ко га је сам Ди лан на по чет ку ка ри је ре ими ти рао, сле дио и по се тио на кра ју Га три је вог жи во та у са на то ри ју му за ду шев но обо ле ле, где му је од сви рао не ке ње го ве пе сме. Бун тов ник (Бен Ви шоу) на са слу шању пред но ви на ри ма/по ли ци јом по пут кон фе ран си јеа об ја шња ва Ди ла но ве ста во ве то ком вре ме на, а на зи ва се бе Ар ту ром Рем бо ом, чу ве ним пе сни ком ко ји је био јед на од Ди ла но вих глав них ин спи ра ци ја. Глу мац Кристи јан Бејл игра Џе ка Ро лин са, ин кар на ци ју Ди ла но ве фолкфа зе ра них 60их, ко ји ка сни је по ста је Отац Џон, лик ко ји се од но си на Ди ла на као „по но во ро ђе ног Хришћа ни на“, ко ји је и сам, као Отац Џон сво јој хри шћанској са бра ћи у цр кви, др жао про по ве ди пу бли ци на сво јим кон цер ти ма. При мер се ми о тич ке раз и гра но сти фил ма је сте рад ња ве за на за лик Ро би ја Клар ка (Хит Леџер), из ми шље ни лик глум ца ко ји глу ми у фил му о Џеку Ро лин су (тј. Ди ла ну), ко ји је на зван Зр но пе ска пре ма по зна тој Ди ла но вој го спелпе сми из 1981. , „Сва ко зр но пе ска“ (из јед не пе сме Хејнз ов де раз ви ја цео ре ал но не по сто је ћи филм). Кларк је оже њен са Клер и са њом има две де вој чи це; то ком фил ма пра ти мо њи хо ву везу од пр вог су сре та до ра тан ка. Џуд Квин (Кејт Блан чет) је лик ко ји сим бо ли ше Ди ла на у вре ме ње го ве нај ве ће сла ве 60их го ди на, ка да га ње го ви пр во бит ни фа но ви од ба цу ју као умет ни ка ко ји се „про дао“. Ди ла нов живот на се лу у до ба Вуд сто ка и ка сни је, ка да је већ зрео чо век, пред ста вљен је кроз ма што ви ту, при чу о Би лију Ки ду (Ри чард Гир), вре мен ски по ме ре ну у про шлост, још јед ној Ди ла но вој ин кар на ци ји (лич ност ко ја га је та ко ђе ин спи ри са ла). Див на сце на по греб не при ред бе за мла ду гђи цу Хен ри, док ста нов ни ци гра ди ћа сла ве пра зник Ноћ ве шти ца, у ко јој бенд Ка лек си ко, пред вођен Џи мом Џеј мсом, пе ва чу ве ну Ди ла но ву пе сму „Одла зе ћи у Ака пул ко“, је сте ли ков но ра фи ни ран, нај ви ше из ма штан и по ме рен део фил ма. Би ли, ко га Пит Га рет пре по зна је и ша ље у за твор, успе ва да по бег не во зом, по пут ма лог Ву ди ја са по чет ка фил ма, и за у век по здравља сво ју ку ју Хен ри. Филм за вр ша ва ка дром мла дог Ди ла на ко ји сви ра хар мо ни ку, ко ји по ти че из до ку ментар ца По је ди до ку мент (Пе ни беј кер/Ди лан, 1966) о Дила но вој тур не ји у УК са гру пом Д Хо укс (Ја стре бо ви).

Си жеј но ком пли ко ван али за пра во су штин ски једно ста ван, Ни сам ту по кре ће не ка од кључ них пи та ња на ше ере, као што су про блем иден ти те та и пи та ње по ли тич ких сло бо да и ис хо да ле ви чар ске по бу не 60их го ди на у САД и Евро пи. То је та ко ђе филм ко ји директ но ко ре спон ди ра са нај са вре ме ни јим те о ри ја ма пер фор ма тив но сти и кви ра. Мо дер но дру штво обе леже но је тзв. „кри зом иден ти те та“, ка ко дру штве ног та ко



и ин ди ви ду ал ног, ко ја се мо же пра ти ти мно го ду бље у про шлост (ула же ње у да ту про бле ма ти ку пре ва зишло би окви ре овог ра да). У сва ком слу ча ју, по јам субјек та и иден ти те та под врг нут је, ка ко у фи ло зо фи ји и те о ри ји кул ту ре, та ко и у прак си са вре ме ног чо ве ка, те мељ ном пре и спи ти ва њу. Те о ри је струк ту ра ли зма и постструк ту ра ли зма ба ви ле су се пи та њи ма на стан ка, смр ти, кра ја, не ста ја ња или де кон струк ци је су бјек та у тек сту, кул ту ри и дру штву, док су сту ди је и те о ри је култу ре пре шле на те о риј ске так ти ке ин тер пре ти ра ња ин ди ви ду ал них и дру штве них иден ти те та, од есен ција ли стич ких, где се он сма тра уна пред од ре ђе ним, до ан ти е сен ци ја ли стич ких, по ко ји ма су иден ти те ти тек дру штве не кон струк ци је (Шу ва ко вић). На по чет ку филма Ни сам ту (до сло ван пре вод зна чио би: Ја сам не где дру где), на кон увод них до ку мен та ри стич ких ка дро ва Аме ри ке и Ди ла но вог из ла ска на сце ну, ви ди мо га ка ко во зи мо тор цикл (тик пре не сре ће ко ју је имао 1966. ), и ко нач но ка ко ле жи (у ли ку Кејт Блан чет, тј. Џу да Кви на) на сто лу за аутоп си ју, где се ње гов „леш“ се ци ра и припре ма за са хра ну. Ова ви ше знач на сце на по ред осталог су ге ри ше да ће „иден ти тет“ са мог Ди ла на у фил му би ти под врг нут се ци ра њу и ис пи ти ва њу. На кон ви ше пу та укр ште них, ре ал нофан та стич них при ча о шест ин кар на ци ја слав ног му зи ча ра, од 19. ве ка до да нас, на са мом кра ју фил ма ви ди мо аутен тич ног Ди ла на, ка ко као мла дић сви ра усну хар мо ни ку на кон цер ту: као да ова по тра га за иден ти те том умет но сти/чо ве ка за вр шава у по ве зи ва њу свих ни ти, у јед ном си гур ном иденти те ту (по тра га за си гур ним иден ти те том ина че чи ни је дан од глав них мо ти ва у фил мо ви ма нај ве ћег мај стора три ле ра, Ал фре да Хич ко ка. (Wоllen). Ако се Ди лан стал но „из ми цао“ и „био не где дру где“, ов де је он зао кру жен и си гур но „по хра њен“, мо жда као тај на, али са да као на ма бли ска тај на, за хва љу ју ћи ин тер вен ци ји фил ма. Ре во лу ци о нар ност овог фил ма, ко ја се огле да у ње го вом отво ре ном при сту пу пој му иден ти те та као про це са, као и у квирко но та ци ја ма, мо жда је раз лог што се овај филм не ће на ћи у ре дов ној би о скоп ској ди стри бу ци ји у Ср би ји.

Квир те о ри ја, „збир ка ин те лек ту ал них ан га жма на ко ји укљу чу ју од но се из ме ђу по ла, ро да и сек су ал не же ље. . . са из ра зи то нео р то док сним схва та њем пој ма ди сци плине“ (Спар го), свој кон цепт за сни ва на плу рал но сти, присут но сти и рав но прав но сти раз ли чи тих, нај че шће неста бил них и род них иден ти те та и сек су ал них по на ша ња у исто риј ским и са вре ме ним за пад ним дру штви ма (Шува ко вић). Раз ви је на из би о по ли тич ких те о ри ја Ми ше ла Фу коа, геј и ле збеј ских сту ди ја, ова вр ста те о ри је од но си се у ши рем сми слу на пре и спи ти ва ње од но са мо ћи и ро да. Пр ва во де ћа те о ре ти чар ка кви ра, фе ми нист ки ња Џу дит Ба тлер, раз ви ла је по јам пер фор ма тив но сти као кљу чан за од ре ђе ње род ног иден ти те та, по ка зу ју ћи да ње га са мог пер фор ма тив но кон сти ту и шу са ма „ис по љава ња“ ко ја се сма тра ју ње го вим учин ци ма (Џа го уз). Родна тран све сти ја, ко ја се по ред оста лог ја вља ка ко у класич ном та ко и у са вре ме ном фил му, сма тра се јед ном од по у зда них ма ни фе ста ци ја кви ра.

По знат као ства ра лац ко ји се у до са да шњем ра ду ни је ли био да до так не те ме тран све сти је и хо мо сек

су ал но сти, име но ван као пред став ник „но вог квир фил ма“, у овом де лу Хејнз по ред оста лог, све сно или ин ту и тив но, при ме њу је не ке од иде ја кви ра на јед ног хе те ро сек су ал ног му зи ча ра. На сто је ћи да пу тем јези ка умет но сти по јам иден ти те та тран сфор ми ше од ре пре сив не ка те го ри је дру штве ног уоб ли ча ва ња поје дин ца и гру па ка по и ма њу иден ти те та као под руч ја сло бод ног из бо ра, он се упу шта у нео че ки ва но слобод ну ин тер пре та ци ју Ди ла но вих „жи во та и вре мена“, у ко јој те ле сно ма те ри ја ли зу је по ли тич ке и лич не из бо ре овог ге ни јал ног кан та у то ра. Хејнз не пре за да Ди ла ну до де ли иден ти тет под ре ђе них гру па, од црног 11го ди шњег де ча ка ко ји је по бе гао из по прав ног до ма (Френ клин), же не (Блан чет) и по ли тич ког ак тиви сте на са слу ша њу (Бејл), као ни иден ти тет „узорног бе лог хе те ро сек су ал ног му шкар ца“ (Ле џер), или мејнстрим хо ли вуд ске зве зде ко ја игра од мет ни ка од за ко на (Гир). Оно што нас нај ви ше фа сци ни ра је сте, нај пре, шок иза зван чи ње ни цом да цр ни де чак равно прав но игра по зна тог бе лог пе ва ча, што је та ко рећи ди рект ни опо зит ко мер ци јал ном му зич ком фил му Те ло хра ни тељ са цр ном пе ва чи цом Вит ни Хју стон, у ко ме је то ком це лог фил ма за то мље но (не по ме ну то, не ви дљи во) да она ни је бе ла. И од мах за тим, ту је избор Кејт Блан чет за цен трал ни лик Ди ла на, као уметни ка ко ји соп стве ну не за ви сност од днев не по ли ти ке мо ра да бра ни по це ну мр жње ве ћи не сво је пу бли ке. Ако је Ди лан био осе ћа јан, са о се ћа јан, ин ту и ти ван, уоста лом ја ко при вла чан, за што он у овим пер со на ма не би био и же на? Пу бли ка уби ра огром но ужи ва ње у овој све сти о „за бра ње ној“ тран све сти ји, у тра же њу при та је них зна ко ва и пер фект ној из вед би, или перфор ман су, ду бо ко увер љи ве Блан чет, ко ја из ра жава агре си ју, ре зиг на ци ју, спољ не и уну тар ње тр за је Ди ла но вог ина че пле ме ни тог би ћа. Чи ње ни ца ње не жен ско сти и ње на ин тер пре та ци ја то ли ко по ја ча ва ути сак, да Ди лан не би бо ље од и грао ни сам се бе.

Ова кав по сту пак раш чла ња ва ња глав не лич но сти фил ма мо же се ту ма чи ти као то тал на ре ла ти ви за ција фик сног му шко/жен ског, ра сног, кла сног и дру гог иден ти те та, док се кон струк ци ја при че мо же раз у мети и као оте ло вље ње Ди ла но вог не све сног (ње го вих сно ва и се ћа ња). Раз ла жу ћи иден ти тет фил ма као игране фор ме упо тре бом мо за ич ке струк ту ре, ци тат но сти, ин тер тек сту ал но сти и ква зи до ку мен тар них са др жа ја, аутор упо ред но раз ла же иден ти тет му зич ке зве зде у низ ње них жи вље них и/или же ље них пер со на, да би и је дан и дру ги за тим по но во скло пио у не кон та ми ни рани, сло бод ни про стор све та Бо ба Ди ла на.

Жи ви мо у „дру штву кул ту ре“, у ко ме су ки не ма тогра фи ја и ме ди ји има ли ва жну уло гу као глав ни по крета чи кул тур ног ка пи та ли зма, фа зе раз во ја ка пи та ла у ко јој је из вор за ра де све ви ше ин фор ма ци о ни (за снован на по да ци ма) и све ви ше ви зу ел ни (но ви не, ча сопи си и књи ге; му зи ка, фил мо ви и ком пју тер ске игри це (Мек Не јр). При вре да се све ви ше за сни ва на при сту пу раз ли чи тим ме ди ји ма ко ји кул тур ну ро бу чу ва ју и прода ју. На ша те ла пред мет су ме диј ске об ра де и филм ске есте ти за ци је, и као та ква пред ста вља ју стал но по приште да љих кул тур них за ла га ња и по ли тич ке бор бе. ■


У сво јој књи зи, „Гле да ње и Ве ро ва ње“,1 Мар га рет Мајлс твр ди да су вред но сни ста во ви и опа жа ња филм ских гле да ла ца зна чај но и трај но об ли ко ва

ни ку му ла тив ним ефек том филм ских обра за ца по на шања и сли ка ко је се по на вља ју, пре не го екс пли цит ним по ру ка ма ко је филм пре но си.

Ни је дан филм не ма моћ ико не, али по на вља ње истовет них сли ка кроз фил мо ве те сли ке укљу чу је у фа брику сва ко днев ног жи во та аме рич ког дру штва, ути чу ћи на све, од сти ло ва обла че ња до при хва ће ног и оче ки ваног мо де ла по на ша ња. Филм ски обра сци, ко јих ве ћи на гле да ла ца ни је све сна, ку му ла тив но ути чу на са мо пошто ва ње Аме ри ка на ца, њи хо ва оче ки ва ња, ста во ве и по на ша ње. Због то га је ва жно ове образ це ис пи та ти и пре и спи та ти, по ста ви ти им оно древ но пи та ње Све тог Гра ла: Ко ме слу же?

1 Mar ga ret Mi les, Se e ing and Be li e ving, Bo ston: Be a con Press, 1986.

Мо жда ово суп тил но и ку му ла тив но об ли ко ва ње систе ма вред но сти, опа жа ња и по на ша ња ниг де ни је ви ше из ра же но не го што је то слу чај са на си љем на екра ну. Ме ди ји по све ћу ју зна чај ну па жњу ка да се филм ско на сиље по дра жа ва у ствар ном жи во ту као у слу ча ју та ко званих „пре ко пи ра них уби ста ва“. Ме ђу тим, још је алар мантни ја чи ње ни ца ши ро ко рас про стра ње них дру штве них по сле ди ца при ка зи ва ња на си ља у по пу лар ном фил му. У пре ко хи ља ду сту ди ја то ком ви ше од три де сет го ди на, увек из но ва се уве ра ва мо да је „из ло же ност сли ка ма наси ља по ве за но са ан ти со ци јал ним и агре сив ним по наша њем“. Као дру штво ко је је у ве ли кој ме ри об ли ко ва но ви део кул ту ром, све ви ше по ста је мо нео се тљи ви на наси ље и ане сте зи ра ни да са о се ћа мо са бо лом жр тве. Ми смо, за пра во, „на ви кли“ на на си ље, не са мо гле да ју ћи га на екра ну, већ и на чи ном ка ко се то на си ље при ка зу је као исто вре ме но и „при род но“ и „ис прав но“. Ми слим да је је дан од на чи на на ко ји нас комер ци јал ни филм

Бра јан П. Сто ун

Ре ли ги ја и на си ље у хо ли вуд ском фил му



навика ва на на сил нич ко по на ша ње, као на не што и „природ но“ и „ис прав но“, по ве зи ва ње ре ли гиј ског ве ро ва ња са на си љем у ње му. Са си гур но шћу мо же мо из дво ји ти зна ча јан број фил мо ва ко ји екс пли цит но те же на си љу ко је за осно ву има ре ли гиј ско ве ро ва ње (на при мер Ганди/Gand hi). Ако је Мај лсо ва у пра ву, у овим фил мо ви ма се не ра ди то ли ко о екс пли цитнм по ру ка ма ко је об лику ју на ше раз у ме ва ње од но са из ме ђу ре ли ги је и на сиља ко ли ко је у пи та њу ку му ла тив ни ефе кат по пу лар них филм ских обра за ца и по но вље них сли ка упо тре бље них да осли ка ју тај од нос.

Ова сту ди ја ис кљу чи во пре и спи ту је од нос ре ли ги је и на си ља у са вре ме ним по пу лар ним фил мо ви ма, по себно у два де сет фил мо ва ко ји су оства ри ли нај ве ћи профит у Аме ри ци то ком го ди не у пе ри о ду од 1990–1998, од укуп но 180 фил мо ва. � Од ових 180, ше зде сет два фил ма (от при ли ке јед на тре ћи на) са др жа ла су не ке рели гиј ске пред ста ве, чак и ако је то са мо та ко што је дан све ште ник при су ству је вен ча њу или са хра ни. Че тр де сет и че ти ри фил ма од тих ше зде сет и два, при ка за ло је рели ги ју у ди рект ној ве зи са на си љем.

Пре не го што се окре не мо ана ли зи са мих фил мо ва, до зво ли те ми да украт ко де фи ни шем шта под ра зу мевам под пој мо ви ма „ре лиги ја“ и „на си ље“. Као што ка же Ро берт Ме кА фи Браун, „ма ло је ре чи у на шем сва ко днев ном во ка бу лару ко је су пред мет то ли ке зло у по тре бе и по гре шне упо тре бе. “� По јам ре ли ги је, на при мер, мо же се проши ри ти та ко што при ка зу је и не чи ји по глед на свет или „крај њи ин те рес“ (Ти лих). За тим, по сто ји и зна чај но пи та ње аме рич ке „гра ђан ске ре ли ги је“ – амал га ма патри о ти зма, по пу лар них со циоеко ном ских вред но сти и основ них пра ви ла мо рал ног по на ша ња. Ла ко би се да ло до ка за ти да су филм ске се ри је као Зве зда не стазе /Star Trek, Су пер мен /Su per man или Бет мен /Bat man по пу лар не јер при ка зу ју спа со но сно на си ље у слу жби аме рич ке гра ђан ске ре ли ги је.

Уко ли ко же ли мо да по ка же мо ка ко нас по пу лар ни филм на ви ка ва на на си ље по ве зу ју ћи га са ре ли ги јом, неоп ход но је да на шу па жњу усме ри мо на оне ак тив но сти и сим бо ле ко је гле да о ци ја сно пре по зна ју као ре ли ги о зне. За то ћу ко ри сти ти ши ру де фи ни ци ју ре ли ги је за ову сту дију, ону ко ја се огра ни ча ва на екс пли цит не, уко ре ње не и јавно пре по зна тљи ве ре ли гиј ске тра ди ци је, кул то ве и сек те.

С дру ге стра не, јед на ши ра и об у хват ни ја де фи ни ци ја на си ља иде да ље од кон вен ци о нал них де фи ни ци ја и нагла ша ва екс пли ци тан фи зич ки чин де струк ци је у ко јем се „не ко мал тре ти ра, зло ста вља, гу ра, уда ра, про ба да, упу ца ва, си лу је или је на не ка кав дру га чи ји на чин предмет фи зич ке зло у по тре бе“ (Бра ун:6). По овом гле ди шту, на си ље мо же би ти и лич но и дру штве но, отво ре но или при кри ве но, фи зич ко или пси хо ло шко. Ка да је дан по једи нац „зло ста вља лич ност“ дру гог или ка да со ци јал не ин сти ту ци је и струк ту ре функ ци о ни шу та ко што ата ку ју на со ци јал ни и лич ни ин те гри тет љу ди, он да се сла жем са Бра у ном да је „на си ље од го ва ра ју ћи тер мин за оно што им се до га ђа“ (8). На су прот ре ли ги ји, ни је нео п ход

но да пу бли ка пре по зна на си ље као на си ље ка ко би оно об ли ко ва ло наш си стем вред но сти, ста во ве и по наша ње. По на вљам, те за ове сту ди је је да нас по пу лар ни филм на ви ка ва на на си ље би ло да смо то га све сни или не, и да је је дан од на чи на на ко ји то чи ни по ве зи ва ње на си ља са при ка зи ва њем ре ли ги је и ре ли гиј ске ве ре.

Пре гле дав ши свих 180 фил мо ва ко ји су 1990их оствари ли нај ве ћу за ра ду, ну дим че ти ри основ не кла си фи каци о не гру пе за ту ма че ње од но са из ме ђу ре ли ги је и наси ља: (1) ре ли ги ја при ка за на као по моћ жр тва ма на си ља, (2) ре ли ги ја при ка за на као по др шка или као пут ко ји во ди на си љу, (3) ре ли ги ја при ка за на ка ко се су прот ста вља наси љу и (4) ре ли ги ја на по ре до са на си љем. Ово кла си фико ва ње ни је ри гид но и мно ги фил мо ви ну де сли ке ко је спа да ју у ви ше не го у јед ну кла си фи ка ци о ну гру пу.

1. Ре ли ги ја као уте хаили по моћ жр тва ма на си ља

У по пу лар ном фил му ре ли ги ја че сто не по др жа ва ни ти се су прот ста вља на си љу, али је из вор уте хе или по мо ћи жр тва ма на си ља. У овим слу ча је ви ма, ре ли ги ја је обич но при сут на кроз лик све ште ни ка или кроз при каз све ти ли

шта. Уоби ча је ни обра зац уло ге све ште ни ка је ње го во при су ство на са хра ни жртве на си ља као у фил му Mr. Hol land’ s Opus или у фил му Смр то но сно оруж је 3 /Lethal We a pon 3. Слич но то ме,

у фил му Спа са ва ње вој ни ка Ра ја на /Sa ving Pri va te Ryan, свеште ник је при су тан на оба ли Нор ман ди је, по ма же ра ње ници ма и оба вља По след ње Об ре де. У фил му Апо ло /Apol lo 13 све ште ник ну ди уте ху су пру зи астро на у та Џи ма Ла ве ла то ком не из ве сно сти по ку ша ја по нов ног ула ска ко смич ке кап су ле у ат мос фе ру. Та ко ђе, ре ли ги ја омо гу ћу је све штенич ку ан га жо ва ност у су о ча ва њу са пред сто је ћомј ка тастро фом као што је то слу чај у фил мо ви ма Ду бок ути цај /De ep Im pact, Ар ма ге дон /Ar ma ged don и Дан не за ви сно сти /In de pen den ce Day. Сва три фил ма осли ка ва ју са вре ме не вер ске за јед ни це ши ром све та ка ко се мо ле за спа се ње од Стра шног су да, сва ка на свој на чин. Ово сред ство је по стало на ро чи то по пу лар но као на чин да гле да лац стек не утисак о озбиљ но сти и свет ском зна ча ју не ке си ту а ци је као и гло бал ној уло зи ре ли ги је као све ште нич ког чи на.

Још је дан филм ко ји за те му има тра ги чан до га ђај, Tita nic, у по след њим сце на ма фил ма, на упа дљив на чин уво ди лик све ште ни ка ка ко би на па лу би бро да уте шио жр тве шћу ћу ре не око ње га док по на вља „Здра во Мари ја” и ци ти ра Књи гу От кри ве ња из Све тог пи сма. Примет но је да ма ли гу дач ки ан самбл на па лу би Ти та ни ка за сво ју за вр шну ну ме ру би ра „Ne a rer My God to Thee“ (упр кос чи ње ни ци да пе сму из во де, што је не ве ро ват но, по аме рич кој, а не ен гле ској вер зи ји те ме ло ди је). Овакав ода бир има уз бу дљив ефе кат јер пру жа по за ди ну сце ни у ко јој ста ри ји пар ле жи за гр љен у кре ве ту, мај ка те ши сво ју де цу, а ужа сну ти пут ни ци тра же уто чи ште на по след њим су вим оста ци ма бро да ко ји то не.

Мо ли тва је за јед нич ки име ни тељ у ве ћи ни фил мо ва у ко ји ма све ште нич ка уло га сто ји на су прот на си љу или

Ни је дан филм не ма моћ ико не, али по на вља ње исто вет них сли ка кроз фил мо ве те сли ке укљу чу-је у фа бри ку сва ко днев ног жи во та аме рич ког дру-штва, ути чу ћи на све, од сти ло ва обла че ња до при-хва ће ног и оче ки ва ног мо де ла по на ша ња


рања ва њу. Чак је и лик ко шар ка шке зве зде Чар лса Баркли ја све ден на мо ли тву у фил му Spa ce Jams ка да му ванзе маљ ци укра ду ње го ве ко шар ка шке мо ћи. У фил му Fried Green To ma to es, мо ли тва је је ди ни из вор уте хе за Рут и на чин по мо ћу ко јег успе ва да се но си са зло ста вља њем му жа, Френ ка. Раз ми шља ју ћи о сво јој за хвал но сти Бо гу за си на ко јег има, Рут ка же: „Се ћам се да бих увек исто реа го ва ла ка да би ме Френк ту као. . . . . . за хва љи ва ла сам Го спо ду што ми да је сна ге да се са тим по мирим. . “ Ме ђу тим, по сто је гра ни це до ко јих мо ли тва успе ва да по мог не Рут да тр пи на си ље. Као што она са ма ка же: „ Али, ако скот са мо по ку ша да ми оду зме де те, не ћу се мо ли ти, сло ми ћу му врат. “

Ако је сли ка све ште ни ка јед на од оних ко је слу же томе да по ја ча ју уло гу ре ли ги је као вр сте по мо ћи и уте хе жр тва ма на си ља, он да је све ти ли ште дру га. Фил мо ви по пут Зво нар Бо го ро ди чи не цр кве /Hunchback of No tre Dame, Ма ска Зо роа /The Mask of Zor ro или Si ster Act пру жа ју тра ди ци о нал ни ју пред ста ву све ти ли шта ко је слу жи као уто чи ште или скро ви ште за жр тве на си ља. У фил му Fried Green To ma to es и Sle e pers, при пад ник кле ра за пра во лаже за го вор ни цом ка ко би жр тву за шти тио од да љег наси ља. У фил му Бри сач /Era ser, све ште ник сти же у по моћ Ар нол ду Швар це не ге ру и Ва не си Ви ли јамс та ко што им по зајм љу је ауто да по бег ну од оних ко ји су им за пе тама. У фил мо ви ма Braм Sto ker’s Dra cu la и Те ло хра ни тељ /Bodygu ard, крст се ко ри сти као сим бол за шти те од на сиља и по вре ђи ва ња (у ве ли ком бро ју фил мо ва, по себ но са вам пи ри ма).

У све му на ве де ном, ре ли ги ја се при ка зу је или као неу трал на или као по зи тив на од ли ка људ ске ег зи стен ци је, иако се не су прот ста вља на си љу увек ни ти оба ве зно дово ди до ње га. Има слу ча је ва ка да ре ли ги ја пру жа пре више уте хе и по мо ћи, па та ко у ве ли кој ме ри па ци фи ку је жр тву и на тај на чин слу жи у де струк тив не свр хе. У овом слу ча ју, као што је Маркс слу тио, све ште нич ка или свети ли шна уло га ре ли ги је је уни шта ва ју ћа или је по пут оне ко ју има дро га. Ме ђу тим, ова ква сли ка ни у јед ном 180 од гле да них фил мо ва не из би ја на по вр ши ну. 1

1 Ви ди у До дат ку ли сту фил мо ва.

2. Ре ли ги ја као под стре кач на си ља

Иако ре ли ги ја че сто мо же слу жи ти као по моћ жртва ма на си ља у по пу лар ном фил му, обич но се она прика зу је као ње гов под стре кач или као пут ка на си љу. Ово не зна чи да се у та квим окол но сти ма ре ли ги ја увек прика зу је у не га тив ном све тлу. Ма да ре ли ги ја мо же во ди ти не мо рал ном или не пра вед ном на си љу, она се вр ло често при ка зју је као под стре кач спа со но сног и пра вед ног на си ља. Сва ка ко се мо же по ста ви ти пи та ње да ли наси ље уоп ште мо же би ти пра вед но или спа со но сно, али оно у по пу лар ном фил му то сва ка ко је сте. 2

а) Ре ли ги ја као под стре кач пра вед ногили спа со но сног на си ља

Ка да се ре ли ги ја при ка зу је као под стре кач пра ведног или спа со но сног на си ља, уоби ча је на је јед на од три пред ста ве: кр сташ, ду хов ни рат ник или бо жан ско на сиље. Кр сташ је, сва ка ко, по ку шај да се по бе ди не при ја тељ Бо га, ко ји је че сто при ка зан као не вер ник или је ре тик. Та ко на при мер, у фил му Bram Sto ker’s Dra cu la, вер ски

раз ло зи во де Ван Хел син га и ње го ву гру пу уби ца вам пи ра да ухва те и уни ште Дра ку лу и ње го ве при ста ли це. Иако је ре ли гиј ски мо ме нат од увек био при су тан у исто риј

ском жан ру фил мо ва о вам пи ри ма, у ру ка ма Фран си са Форд Ко по ле ре ли гиј ски раз ло зи су још из ра же ни ји и чак игра ју глав ну уло гу на по чет ку фил ма у сце ни раз гово ра хри шћан ског све ште ни ка и гро фа Дра ку ле.

Филм Ме ла Гиб со на Хра бро ср це /Bra ve he art ну ди још јед ну сли ку кр ста ша са уста ље ним обра сцем све ште ни ка ко ји на екра ну бла го сло ви рат ни ке пре не го што ови крену у бит ку. То је ви зу ел но об ја шње ње да је циљ рат ни ка ис пра ван и да је су прот ста вљен злу. Фра тар Так у фил му Ро бин Худ: Го спо дар ло по ва /Ro bin Hood: Prin ce of the Thi e ves бла го сло ви бан ду Ве се ља ка у њи хо вим пљач ка ма. Зби ља, он сам уче ству је у бор би, на ро чи то про тив ли це мер ног све ште ни ка ко ји се до дво ра ва гу вер не ру Но тин га ма. На кра ју фил ма, пра вед но не го до ва ње гле да о ца про тив свеште ни ка ко нач но је за до во ље но ка да га фра тар Так убије, гур нув ши га кроз про зор ви со ког зам ка. Волт Ди знијев Му лан /Mu lan, ко ји пред во ди бит ку не појм љи ву деч јој по бо жно сти, мо же се та ко ђе узе ти као при мер кр ста ша. Му лан се мо ли сво јим пре ци ма за по моћ, а они од го вара ју во де ћи га и шти те ћи у ве жба њу и бит ка ма, чак и кроз ма ју шног ду хазма ја, ко јем је глас по зај мио Еди Мар фи.

У не ким слу ча је ви ма, кр сташ се мо же при ка за ти и као из не над на сре ћа упр кос ње го вом или ње ном по мањ ка њу ре ли гиј ске ве ре. У фил му Tumbsto ne, на при мер, све штеник ци ти ра Књи гу От кри ве ња гру пи бан ди та пред ска зују ћи пред сто је ћи суд ко ји ће их од ве сти у смрт. Та ко и ка сни ја по ја ва Кур та Ра се ла у фил му, у уло зи ле ген дар ног ше ри фа Ва ја та Ер па, има уло гу кр ста ша са екс пли цит ном

2 Ви де ти, на при мер, Wal ter Wink, The Po wers that be: The o logy for a New Mil len ni um, New York, Do u ble day, 1998.

Те за ове сту ди је је да нас по пу лар ни филм на ви ка-ва на на си ље би ло да смо то га све сни или не, и да је је дан од на чи на на ко ји то чи ни по ве зи ва ње на си-ља са при ка зи ва њем ре ли ги је и ре ли гиј ске ве ре

■Robin Hood, Prince of Thieves



ре ли гиј ском осно вом. Сли чан обра зац по сто ји у ра ни јем фил му Бле до ли ки ја хач /Pa le Ri der са Клин том Ис тву дом.

У фил му Краљ ла во ва /The Lion King, ба бун Ра фи ки предста вља све ште ни ка, ви да ра или вра ча у жи во тињ ском цар ству, а ова пра вед нич ка аура га пра ти у мо мен ти ма када успе ва да иза ђе на крај са злим хи је на ма. У ства ри, цео круг жи во та у фил му The Lion King но си у се би све тост ко ја по др жа ва на си ље као на чин жи во та. Је дан ефек тан на чин ми то ло ги зо ва ња и са кра ли зо ва ња пред ста вља ња на сиља као не че га што је угра ђе но у си стем и што је „та ко“.

Слич на сли ци кр ста ша је и сли ка ду хов ног рат ни ка ко ји мо же уче ство ва ти у на си љу не ма ју ћи ре ли гиј ску мо ти ва ци ју, шта ви ше и, још зна чај ни је, без соп стве не ду хов не ди сци пли не или мо ћи. На при мер, Џе да је ви вите зо ви у три ло ги ји Ра то ви зве зда /Star Wars, ко ји су се по но во да ва ли ка сних 1990их. Лукa Скај во ке ра су обу ча ва ли ду хов ни учи те љи Обивaн Ке но би и Јо да, ка ко би на пра ви на чин ко ри стио ми стич ну „сна гу“ у би ци. Иако Обиван учи да су коб има сво ју ал тер на ти ву, а Јода сма тра да „Џе дај ко ри сти сво ју моћ за сти ца ње зна ња за од бра ну, а ни ка да за на пад“, ово не спре ча ва да на сиље у сце на ри ју бу де у сва кој кључ ној сце ни као основно сред ство за из ба вље ње. Ко нач на по бе да до брог над злим сво ди се на пу ца ње из ла сер ског оруж ја, ак ти вира ње бом би или се че њем не при ја те ља све тло сном сабљом.

Ва ри ја ци је при ка за ду хов ног рат ни ка мо гу се на ћи би ло где у фил мо ви ма са нај ве ћом за ра дом то ком 1990их. Филм Нин џа кор ња че /Te e na ge Mu tant Ni nja Tur tles и ње гов на ста вак ко ри сте овај обра зац да оправ да ју наси ље сво јих ју на ка ко јем их је на у чио њи хов ду хов ни учи тељ, ве ли ки ка нал ски па цов Сплин тер. Исто та ко, у фил му Ro bin Hood Prin ce of Thi e ves, Мор ган Фри мен је мусли ман ски вер ник ко ји је при шао Ро бин Ху ду због испу ње ња ре ли гиј ског за ве та и чи је на си ље про ис ти че из ње го вог ре ли гиј ског по све ће ња и уве жба не духов но сти. Још јед на ско рија ва ри ја ци ја мо же се на ћи у фил му Спа са ва ње вој ни ка Ра ја на /Sa ving Pri va te Ryan, где ре дов Џек сон, вешт стре лац, пре сва ког па жљи во при пре мље ног пуц ња, ко ји не по гре ши во по га ђа ме ту, из го ва ра ре чи из хе бреј ског Псал ти ра. Ове ре чи ни су уоби ча је не мо ли тве упла ше ног вој ни ка. Ре дов Џек сон из го ва ра ре чи из Би бли је као на чин при пре ме оруж ја на го товс, а сва ки пу цањ ну ди се као мо ли тва.

Ко нач но, на си ље у по пу лар ном фил му мо же би ти при ка за но као оправ да но или пра вич но ка да је де ло бо жан ског би ћа. Ве о ма је очит при мер ова квог бо жанског на си ља у фил му Принц Егип та /The Prin ce of Egypt у ко јем, вер но би блиј ској при чи, Бог ша ље ку гу и по топ на еги пат ске не при ја те ље Изра е ли ћа ни на. Бо жан ски ка рак тер Зев са у Ди зни је вом фил му Хер кул /Her cu les је дру ги при мер. Не са мо да Зевс во ли да ша ље му ње, већ и ве ћи на бо жан ста ва мо гу се при дру жи ти у бор би ка да

је то по треб но, а сам Хер ку лес, ко ји је ја сно при ка зан у фил му као Бог, нај ве шти ји је у пра вед ном на си љу. Трећи, ве о ма чу дан при мер мо же се на ћи у фил му Фо рест Гамп /For rest Gump где се Бог по ја вљу је у ви ду огромне олу је, ко ја уни шта ва све осим Фо ре сто вог чам ца. У ства ри, Фо рест је го то во увек за шти ћен од на си ља док прак тич но сви ју на ци око ње га ве о ма па те.

б) Ре ли ги ја као по др жа лац не мо рал ногили ко рум пи ра ног на си ља

Го то во под јед на ко че сто као при каз ре ли ги је ко ја под сти че пра вед нич ко или спа со но сно на си ље је сте и при каз ре ли ги је као из во ра не мо рал ног и ко рум пи раног на си ља. Ме ђу тим, ни је увек ја сно да ли ре ли ги ја у та квом слу ча ју до во ди до на си ља или је та кво на си ље

са мо зло у по тре ба или искри вља ва ње ре ли ги је. Доста то га је оста вље но гледа о че вом су бјек тив ном раз у ме ва њу. Три нај о миље ни је хо ли вуд ске сли ке

за из ра жа ва ње овог од но са ре ли ги је и на си ља мо гу се опи ста ти као ли це мер, фа на тик или ча роб њак.

Ли це мер је лик ко ји пред ста вља дру штве но при хва ћену ре ли гиј ску ве ру гле да о ци ма, али чи ја је ре ли ги о зност за пра во тан ки вео ко ји скри ва ње го ву или ње ну не морал ност, ко ја не ми нов но во ди на си љу или штет ном пона ша њу. Уоби ча јен обра зац за опис ове сли ке је сте лик це њен у дру штву, ко ји по ред то га што је пре ва рант, је сте и по ква ре њак. Ште та ко ју он или она на но си дру ги ма јесте огром на због из о па че но сти ко ја је ре ли гиј ског по рекла. Као што је ра ни је по ме ну то, све ште ник у фил му Ro bin Hood: Prin ce of Thi e ves је са мо пи он у ру ка ма бо га тих и моћних. Соп стве на по хле па и ли це мер је на во де га да ла же, об ма њу је и до пу шта да дру ги бу ду по вре ђе ни. У фил му Bra ve he art, ка да је Ви ли јам Во лејс ве зан на спра ви за му

че ње и по гу бље ње, ја сно је ре ли гиј ско на зна че ње да су ди ја ње го во му че ње ви ди као „про чи шће ње“.

Ка да раз ма тра мо филмо ве са на си љем, мо жда у по чет ку не по ми сли мо на филм Фи ла дел фи ја /

Phyla delp hia у ко јем игра ју Том Хенкс и Ден зел Во шингтон. У ње му не ма нин џа кор ња ча ко је де ве де сет ми ну та пре би ја ју сво је про тив ни ке или екс пло зив них на пра ва ко јим се уби ја ју и са ка те де се ти не љу ди. Ме ђу тим, наси љем се си гур но мо же сма тра ти спа љи ва ње Ан др ју Бе ке та за то што има си ду. Филм ја сно овај чин до во ди у ве зу са ре ли гиј ском мо ти ва ци јом ка да ше фа у адвокат ској кан це ла ри ји Бе ке тов адво кат пи та ко од ре ђу је пра ви ла по ко ји ма ра ди? Шеф од го ва ра: „Чи тај Би бли ју. . . . . Ста ри и Но ви за вет. . . . . та мо има не ких згод них прави ла“. Ов де на и ла зи мо на ли це мер ну упо тре бу ре ли ги је ко ја се ко ри сти да оправ да на но ше ње бо ла дру ги ма.

По го дан при мер је по но во Ti ta nic. Иако брод то не због су да ра са ле де ним бре гом, у фил му се ја сно уоча ва да је при кри ве ни ја фор ма на си ља кла сни си стем, ко ји

По пу лар ни филм, да би то био, у пот пу но сти ро-бу је стан дард ним филм ским обра сци ма, ко ји ума њу ју ду би ну и кр ње ком плек сност ка зи ва ња у слу жби за ба ве.

Ре ли ги ја, ре ли гиј ска ве ра, ре ли гиј ски про стор и ре-ли гиј ски сим бо ли су у по пу лар ном фил му по ста ли че сти филм ски обра сци у слу жби на си ља као за ба-ве. Осим ма ло број них из у зе та ка, ре ли ги ја је по ста-ла сред ство за на гла ша ва ње и при вла че ња па жње на на си ље – да на сил нич ко бу де још на сил нич ки је.


бо га те одва ја од си ро ма шних, па чак ове дру ге, оне што пу ту ју у пот па лу бљу, за тва ра и оне мо гу ћа ва да стиг ну до ча ма ца за спа са ва ње све док пут ни ци пр ве кла су не бу ду збри ну ти. Овај смр то но сан кла сни си стем, ба зи ран на со ци о е ко ном ској ствар но сти по ја ча ва ре ли ги ја. У фил му ви ди мо бо га те у нај леп шој оде ћи на бо го слу жењу, ко ји бра не пут ни ци ма пот па лу бља да им се при друже – још је дан при мер ли це мер не ре ли ги о зно сти чи ја је по сле ди ца на си ље.

Ни је сва ка ре ли гиј ска мо ти ва ци ја на си ља при ка за на на тај на чин. Хо ли вуд че сто уво ди фа на ти ка или не шко лова ног бел ца ка ко би при ка зао ре ли ги ју ка ко се пот чи њава на си љу. Је дан од нај че шћих обра за ца та квог при ка за је на рав но Кју Клус Клан, као на при мер у фил му Вре ме убија ња /A Ti me to Kill, у ко јем је ја сно да су ре ли гиј ски мо тиви ти ко ји до во де до на си ља. Во ђа Кла на обра ћа се свом но вом чла ну (ко јег игра Ки фер Са дер ленд): „Клан је увек биo ту, под по вр ши ном, че ка ју ћи при ли ку да спро ве де Бож ју прав ду“. Ка да но ви чла но ви по ло же за кле тву, во ђа Кла на ка же: „По но сан сам што мо гу да вас по зо вем у рат за за шти ту на ших хри шћан ских до мо ва и по ро ди ца. “

Ки фер Са дер ленд ефект но до ча ра ва ова кву сли ку. Че ти ри го ди не ра ни је играо је слич ну уло гу у успе шном фил му Не ки до бри љу ди /A Few Good Men. У том фил му Садер ланд игра нео бра зо ва ног бел ца ко ји при зна је са мо два ауто ри те та у свом жи во ту, свог ко ман дан ду ју ћег Пуков ни ка и „Го спо да Бо га“. Са дер ленд је убе дљив као за дрти офи цир ко ји слу жи Бо гу и отаџ би ни и ко ји сла ви смрт ши ка ни ра њем сла би јег ма рин ца и чи ње ни цу да је чо век умро, јер „ни је имао код“ а да је „Бог гле дао“. У фил му Water boy у ко јем игра Адам Сан ди ер, чи ја је рад ња сме штена у за ба че ни шум ски пре део реч ног ру кав ца у Луј зи ја ни, про на ла зи мо до ста дру га чи ји мо дел фа на ти ка или ре лиги је нео бра зо ва них бе ла ца у слу жби пси хо ло шке зло у потре бе. Де ча ко ва мај ка, ко ју игра Ке ти Бејтс, це лог жи во та си на др жи у ша ци, гу ше ћи ње гов со ци јал ни раз вој и запра во га пре тва ра у иди о та стал ним обра ћа њем ре ли гијским сли ка ма и те ма ма. Све ван ње ног уског све та је „од зла“, укљу чу ју ћи де вој ке, астро но ми ју и фуд бал.

Још два фил ма ко ја илу стру ју сли ку фа на ти зма у пове зи ва њу ре ли ги је и на си ља мо гу се на ћи у фил мо ви ма До дир /Con tact и Се дам /Se ven. Филм Se ven од но си се на се дам смрт них гре хо ва, а сва ки од њих по ста је пре текст и ме тод уби ства ко ји из вр ша ва ду бо ко по ре ме ћен, али рели ги о зан чо век по ку ша ва ју ћи да у Бож је име по ша ље пору ку све ту о ду би на ма ње го ве из о па че но сти. Сам филм је уз не ми ру ју ћи, из у кр штан и те жак у сво јој ме ша ви ни ре лиги о зних те ма, Дан теа, Чо се ра и Мил то на с јед не, и хо ро ра и на си ља са дру ге стра не. Филм Con tact, у ко јем игра Џоди Фо стер, да је не ко ли ко ре ли гиј ских пор тре та, а је дан од њих је пор трет члан сек те ко ји, очи глед но из ре ли гиј ских раз ло га, ди же у ва здух ра кет ну рам пу ода кле се све мирски тран спор тер ша ље у дру ге де ло ве све ми ра.

Ко нач на сли ка ре ли гиј ске ве ре као мо ти ва ци је за непра вед но на си ље је кр сташ, ова пло ћен у ли ку Дар та Веј де ра из фил ма Star Wars. Веј дер је ду бо ко ре ли ги о зан и до вео је до са вр шен ства сво ју отво ре ност и склад са ми стич ком си лом у ср цу уни вер зу ма – то је у ње го вој „там ној стра ни“. Ка да му им пе ри јал ни след бе ник са општи да ње го ва ода ност „ста рој ре ли ги ји“ ни је по мо гла

им пе ри јал ној ства ри, Веј дер по чи ње да те ле ки не тич ки гу ши чо ве ка ре чи ма, „Ми слим да је твој не до ста так вере уз не ми ра ва ју ћи. “ Ма да Веј дер ну ди кон траст ду ховном рат ни ку оли че ном у ли ку Лу ка Скај во ке ра, на кра ју обо ји ца сво је ду хов не мо ћи усме ра ва ју ка на си љу.

3. Ре ли ги ја као под стре кач у од би ја њу на си ља

Са мо у три нај по пу лар ни ја фил ма 1990их ре ли гиј ска ве ра тек у на зна ка ма во ди од би ја њу од на си ља: По ка хонтас /Po ca hon tas, Плес са ву ко ви ма /Dan ces With Wol ves и Пет па рач ке при че /Pulp Fic tion. Ин те ре сант но, пр ва два фил ма има ју до мо ро дач ки аме рич ки кон текст, али онај ко ји је за др жао из ве сну дво сми сле ност ка да је реч о наси љу, Жи вах на Пти ца, све ти чо век из фил ма Dan ces With Wol ves, при ка зан је као глас ра зу ма и не на си ља у тренут ку ка да оста ли из ин ди јан ског пле ме на же ле да оду и уби ју Џо на Дан ба ра (Ке вин Кост нер). Ка да до ђе вре ме да пле ме Си јук са кре не у рат про тив По у ни ја, не вид се да ре ли ги о зна ве ра Жи вах ну Пти цу спре ча ва да се супрот ста ви на си љу. Он се при дру жу је оста ли ма у ору жаној би ци про тив не при ја те ља. Po ca hon tas је филм ко ји је ма ње дво сми слен у од би ја њу на си ља про ис те клог из оно га што би се ра зум ски мо гло на зва ти ре ли гиј ском ве ром. Сва ка ко, оста ли чла но ви ње ног пле ме на не виде ика кву раз ли ку из ме ђу соп стве не ве ре и ра то ва ња, они про сла вља ју сво је рат ни ке и хе ро је. По ка хон тас је ви ше у до ди ру са аутен тич ном ду хов но шћу њи хо ве тради ци је – она ослу шку је гла со ве ве тра, жи во ти ња и дрве ћа, а њен отац, по гла ви ца, при зна је јој му дрост ко ја над ма шу је ње не го ди не. Ова ду бо ка ду хов ност на го ни По ка хон тас да се за ла же за не на си ље пре ма опа сним Евро пља ни ма, ко ји су осво ји ли њи хо ву зе мљу.

У фил му Пет па рач ке при че /Pulp Fic tion, два ганг сте ра, Џулс и Вин сент, на ла зе се на уоби ча је ном за дат ку пла ћених уби ца за ра чун свог га зде Мар се лу са. Они ула зе у стан, по чи ње раз го вор са дво ји цом мла ди ћа ко ји су пре ва рили Мар се лу са и та да их уби ја ју. Ме ђу тим, Џулс и Вин сент не зна ју да се тре ћи мла дић кри је у ку па ти лу. Он упа да у про сто ри ју пу ца ју ћи из бли за. Ни је дан ме так не по га ђа ни Џул са ни Вин сен та и они, да бо ме, уби ја ју и ње га. За тим се ди ја лог пре тва ра у рас пра ву ме ђу дво ји цом ганг сте ра да ли је овај до га ђај за пра во Бож ја ин тер вен ци ја или са мо сре ћа. Џулс (игра га Се мју ел Л. Џек сон), ко ји во ли да ци ти ра про ро ка Езе ки је ла не по сред но пре не го што ће из вр шити уби ство, до жи вља ва овај до га ђај као чу до и од лу чу је да од у ста не од свог жи во та ис пу ње ног на си љем и зло чи нима. Џулс је до жи вео „тре ну так про све тље ња“ и ве ру је да се „Бог уме шао“. Ово ни је ни шта дру го не го ре ли гиј ски пре окрет ко ји на во ди Џул са да од би је на си ље. Иро нич но је да филм Pulp Fic tion, ко ји се сма тра за је дан од нај ви о лент нијих фил мо ва 1990их, бу де је ди ни у на шој сту ди ји у ко јем је од би ја ње на си ља из ре ли гиј ских раз ло га екс пли цит но.

4. Ре ли ги ја и на си ље јед но по ред дру гог

Ко нач на кла си фи ка ци ја за ана ли зу од но са ре ли гије пре ма на си љу у по пу лар ном фил му је јук ста по зи ци ја или кон тра по зи ци ја ре ли ги је и на си ља. У овој ши ро кој кла си фи ка ци ји филм ских сли ка, ре ли ги ја се не приказује



оба ве зно као не што што по др жа ва или се опи ре на си љу; при ка зу је се као збир су про ста вље них сли ка пре ко којег тре ба ту ма чи ти на си ље. Кла си чан при мер је три ло ги ја Кум /Тhe God fat her, у ре жи ји Фран си са Форд Ко по ле, чи ји је по след њи на ста вак при ка зан 1990. Баш као у пр вом настав ку, у ко јем су сце не Мај кла Кор ле о неа на деч јем крште њу ис пре се ца не сце на ма кр ва вог пи ра ко ји је сам наре дио, у тре ћем де лу фил ма, у по за ди ни уби ја ња чу је се Ка ва ле ри ја Ру сти ка на, опе ра у ко јој се го во ри о уби ству и из дај ству у кон тек сту Ус кр шње ми се и ре ли гиј ске про цеси је. Та ко уби ство за уби ством би ва ис пре се ца но сли кама Ма до не и рас пе тог, са хра ње ног и вас кр слог Хри ста.

У фил му Pulp Fic tion, Џул со во ци ти ра ње пророкa Језе ки ља не по сред но пре не го што ће из вр ши ти уби ство мо же се узе ти као још јед на илу стра ци ја овог су проста вља ња ре ли ги је на си љу. Џулс ко ри сти Би бли ју друга чи је од ре до ва Џек со на у фил му Sa ving Pri va te Ryan. Ре ли ги о зна ве ра ре до ва Џек со на је ду бље ин те гри са на у ње го ву пуц ња ву, док је Џул со во ци ти ра ње Је зе ки ља оми ље но сред ство ко јим се ко ри сти ре ди тељ Квен тин Та ран ти но ка ко би код гле да о ца ство рио ди со нан цу, нуде ћи нео б у зда не по преч не стру је ди ја ло га и рад ње.

Оста ли при ме ри ре ли ги је и на си ља у од но су јук стапо зи ци је је су фил мо ви Si ster Act, Tombsto ne, Mask of Zor ro, Bram Sto ker’s Dra cu la и Ro bin Hood: Prin ce of Thi e ves� у ко јима на си ље из гле да још стра шни је, јер се од ви ја у све том про сто ру. Фа сци нан тан при мер ова квог обра сца је филм Укра де но ли це /Fa ce/Off Џо на Вуа, са Ни ко ла сом Кеј џом и Џон Тра вол том. На по чет ку фил ма Ни ко лас Кејџ пу ца на Џон Тра вол ту и про ма ши га, али му уби ја си на. За тим ви ди мо Ни ко ла са Кеј џа пре ру ше ног у све ште ни ка ка ко пле ше у Кон гре сном цен тру у Лос Ан ђе ло су, док хор пева Але лу ја из Хен де ло вог ора то ри ју ма „Ме си ја“. Ова јукста по зи ци ја на го ве шта ва про ме ну иден ти те та при че му ће Тра вол та и Кејџ за ме ни ти ли ца и зло ће би ти пре руше но у до бро, а до бро у зло. За кљу чак фил ма на гла ша ва кон траст из ме ђу до бра и зла та ко што је бру тал ни дво бој уну тар ма ле цр кве ис пре се цан сли ка ма рас пе ћа, Бо горо ди це, ре ли гиј ског цве ћа, за вет них све ћа и го лу бо ва у ле ту. Ве ли ки део ове сце не иде успо ре но, та ко да ви ди мо ка ко ме ци ле те кроз ва здух, пла мен из пи што ља, жр тве ко је па да ју, ра ња ва ње, на су прот ку ли са уну тра шњо сти ма ле цр кве шпан ског ми си о нар ског сти ла.

Све уоби ча је ни је сред ство јук ста по ни ра ња ре ли гијског про сто ра и сим бо ла са бру тал но шћу и на си љем не зна чи ни да ре ли ги ја под сти че на си ље ни ти да му се опи ре, већ пред ста вља упо тре бу ре ли ги је као филмског сред ство за скре та ње па жње на на си ље.

За кљу чак

Осим рет ких из у зе та ка (не ви ше од 3 од 180 фил мо ва), ре ли ги ја се у по пу лар ном фил му не при ка зу је као сна га у лич ном, по ро дич ном или дру штве ном жи во ту ко ја нас ода ља ва од на си ља. У ства ри, оно што гле да мо упра во је су прот но то ме. По не кад се ре ли ги ја при ка зу је као не што што се опи ре оно ме што по и ма мо као „не пра вед но“ наси ље; па чак и та да, ре ли гиј ска ве ра одо бра ва и во ди ка оно ме што се ну ди као „спа со но сно“ на си ље. У оба слу чаја, на си ље је ком па ти бил но са ре ли гиј ском ве ром и та ко

се гле да о ци на ви ка ва ју на на си ље као на не што „при родно“ и „ис прав но“. Та ко, или аме рич ка ре ли ги ја као це ли на ни је ус пе ла да на ве де на шу кул ту ру на из бе га ва ње наси ља, или по пу лар ни филм ни је спо со бан, не же ли, или је не за ин те ре со ван да при ка же тај њен при зив. Уз не коли ко из у зе та ка, по пу лар ни филм не при ка зу је ком плексност и ду би ну ре ли ги о зног ис ку ства и ре ли гиј ске ве ре у ве зи са на си љем. Да ли за и ста ре ли гиј ска ве ра ни ка да не до во ди љу де у мо гућ ност из бо ра не на сил ног пу та у на шем дру штву? Да ли је ре ли гиј ска ве ра све ште ник у ли цу на си ља? Двор ски све ште ник ко ји шкро пи све том во ди цом тру пе ко је кре ћу у рат? Кр ста шки фа на тик покре нут вер ским жа ром? Део те шко ће ов де ле жи у то ме што по пу лар ни филм, да би то био, у пот пу но сти ро бу је стан дард ним филм ским обра сци ма, ко ји ума њу ју ду би ну и кр ње ком плек сност ка зи ва ња у слу жби за ба ве.

Мар га рет Мајлс до ка зу је да на си ље на екра ну мо же да се до ве де у ве зу је ди но са за ба вом и ни чим ви ше.

За по зна ва о це ме ди ја у Аме ри ци, на си ље је за ба ва; филм не мо же ко ри сти ти сли ке на си ља да са оп шти дру гачи ју по ру ку ни ти та кве сли ке иза зи ва ју дру штве ну ак ци ју. Сли ке на си ља ће рет ко ин фор ми са ти, га ну ти или ули ти дру штве ну од го вор ност код љу ди ко ји су на вик ну ти да за у зму дис тан цу гле да о ца, ко ја до но си во а јер ско ужи вање не зах те ва ју ћи ни ти до зво ља ва ју ћи ак тив но уче ствова ње. Украт ко, филм ко ји са др жи сце не сек са и на си ља не мо же ни са чим дру гим да ко му ни ци ра осим са во ајер ском екс пло а та ци јом љу ди ко ји па те. Бол жр та ва се до кра ја ко ри сти као за ба ва удоб но сме ште них гле да ла ца.

Ако је Мај лсо ва у пра ву, мо жда баш због ово га сама ре ли ги ја, ка да се по ве зу је са на си љем у по пу лар ном фил му, по ста је не што ви ше од сред ства ко је ће по ја ча ти за ба вљач ки ка рак тер на си ља у фил му.

Ре ли ги ја, ре ли гиј ска ве ра, ре ли гиј ски про стор и ре ли гиј ски сим бо ли су у по пу лар ном фил му по ста ли че сти филм ски обра сци у слу жби на си ља као за ба ве. Осим ма ло број них из у зе та ка, ре ли ги ја је по ста ла средство за на гла ша ва ње и при вла че ња па жње на на си ље – да на сил нич ко бу де још на сил нич ки је јук ста по ни рају ћи га са са крал ним. У пост мо дер ни стич ком фил му, у ко ме на си ље ни је при ка за но као не што што се до га ђа „та мо не где“ – као не што што се дру ги ма де ша ва – већ на про тив, као не што што се на ме ће, што се ја вља на мом пра гу, што пре ти мом лич ном уни ште њу, филм ски обра зац при ка зи ва ња на си ља уну тар са крал ног ме ста је на ро чи то убе дљив. Го во ри нам да не по сто ји ме сто где би смо се мо гли са кри ти од ње га.

У ства ри, ре ли ги ја у по пу лар ном фил му по ста је триви јал на и мар ги на ли зо ва на, све де на на кли ше. До и ста, у јед ном фил му, Кад ја гањ ци утих ну /The Si len ce of the Lambs (овај филм мо ра се свр ста ти у по себ ну ка те го ри ју), рели ги ја је сте на си ље ка да др Ха ни ба ла Лек то ра (Ен то ни Хоп кинс) му че та ко што га при си ља ва ју да по цео дан гле да ТВ про по ве ди. Мо жда по сто је они рет ки фил мови ко ји при ка зу ју са мо де лић сна ге ре ли гиј ске ве ре да пре о бра зи људ ски жи вот и из бег не лич но и дру штве но на си ље. Ме ђу тим, ти фил мо ви те же да ми ни ми зу ју или чак из бег ну хо ли вуд ске филм ске обра сце и та ко ри зи кују сво ју по пу лар ност.■

Са ен гле са ког Ма ри ја Дра го је вић


Д о био сам за да так од Бо жи да ра Зе че ви ћа да напи шем мо је ви ђе ње фе сти ва ла Бал ка на ни ма 2008. По ста вио сам од мах се би пи та ње. За што да

пи шем о филм ском фе сти ва лу ка да се упра во за тво рио по след њи би о ском у Но вом Са ду – Срп ској Ати ни?

Кад бих ишао та квом ло ги ком ствар но би се по ставља ло пи та ње сми сла жи во та, а по што смо ми филма џи је мно го жи лав сој ре шио сам да на пи шем све раз ло ге за по сто ја ње овог Фе сти ва ла. Ја не во лим да бу дем у жи ри ји ма. Био сам у два ве ли ка ин тер на ци онал на и на јед ном сам до био чир на же лу цу бо ре ћи се да ствар но нај бо љи по бе де, а по сле два де се так го ди на сам опет при стао да бу дем у јед ном ин тер наци о нал ном жи ри ју, где ни сам до био чир, али ни сам мо гао да ве ру јем да љу ди не ви де или не же ле да виде до бар филм. Онај ко ји сам ја гу рао ни је до био Гран при, али је за то исте го ди не до био „Оска ра“.

На овај жи ри сам при стао из раз ло га што се ове го ди не на вр ши ло де сет го ди на од смр ти нај зна чај нијег ани ма то ра и про ду цен та осам де се тих го ди на прошлог ве ка, Вељ ка Би ки ћа. Да је пре жи вео ве ро ват но би био аутор пр вог срп ског ду го ме тра жног ани ми раног фил ма Џон Пиплфокс. На жа лост у бор би да аними ра ни филм за у зме од го ва ра ју ће ме сто у кул тур ном све ту Ср би је – ни је из др жао. На пор га је убио.

Као члан жи ри ја Бал ка ни ме ‘08 сам до био при лику да са ста вим ре тро спек ти ву ани ми ра них фил мо ва

за ко је сам пи сао му зи ку. Има то га до ста, али је најви ше Би ки ће вих. Он ме је на те рао да се ти ме ба вим, учла нио у АСИ ФУ и убе дио да за во лим ани ма то ре као љу де ко ји свој по сао ра де са мо из јед ног раз лога – што га во ле и же ле не што сво јим фил мо ви ма да ка жу. Ин те ре сант но је да тих фил мо ва не ма ниг де на про гра ми ма и да их имам мо жда са мо ја и не коли ци на љу ди ауто ра ко ји ма сам дао ДВД. Не ка да је у би о ско пи ма по сле жур на ла оба ве зно пу штан по не ки цр та ни или до ку мен тар ни филм па су та ко ти фил мо ви жи ве ли свој жи вот. Сад ако се ор га ни зу је не ки фе сти вал, он да те ле ви зи је из вр те по бед ни ке и још не ко ли ко. И то је то.

Оче ки вао сам ве ћу по се ту. На жа лост не ко ли цина ен ту зи ја ста. Ма ло мла дих. Мо жда је за то крива и ре кла ма. Ма ло се ре кла ми ра ло пре ко ме ди ја. Фе сти вал не ма па ра, а ме ди ски при ја те љи су зака за ли. Али до бро, има вре ме на. Дру га два чла на жи ри ја су би ли Грк Ја нис Ва си ли а дис, те о ре ти чар и кри ти чар ани ми ра них фил мо ва ко ји се пред ста вио књи гом „Исто ри ја и есте ти ка ани ми ра ног фил ма„ и Иштван Орош ли ков ни умет ник свет ског ка ли бра, ко ји се пред са твио из ло жбом гра фи ка, цр те жа и илу стра ци ја

По че ли смо да гле да мо фил мо ве. Огро ман број фил мо ва са до ста пу бли ке у ве чер њим са ти ма што је ра до ва ло. Од мах смо одва ја ли нај бо ље и на кра ју

Мо је ви ђе њепи ше Зо ран Си мја но вић

■Учесници и гости Балканиме: с лева на десно госпођа Шајтинац, Борислав Шајтинац, Никола Мајдак, Божидар Зечевић, Растко Ћирић и Јанис Василијадис.

Бал ка ни ма 2008.


кад их је ви ше. На про тив. Ту он да до ла зи оно ва гање. Он је до био ово, а ни је оно, а онај ни је ни шта. У сва ком слу ча ју жи ри је из ги нуо раз би ја ју ћи гла ву и до нео од лу ке. Фе сти вал је био. Пу бли ке је би ло више не го на нор мал ним би о скопсским пред ста ва ма у гра ду. Мно го мла дих во лон те ра. Мно го мла дих људи за ин те ре со ва них за ани ми ра ни филм. Та област је сад до жи ве ла не ви ђе ну де мо кра ти за ци ју, као и му зи ка. Са ком пју те ри ма сва ко мо же да ком по ну је и да ани ми ра. Тра жи се иде ја и од ре ђе но зна ње. За то су та кви фе сти ва ли по треб ни: да љу ди ви де шта су мај сто ри, а шта шу сте ри. Не ми слим да овим вре ђам по ште ни шу стер ски за нат. Мно го је по чет ни ка ко ји же ле афир ма ци ју, а не ма ју зна ња. Ма ло је истин ских ани ма то ра. Не ма нов ца, а они пра ви не же ле да раде глу по сти. Од сто ти нак ани ма то ра ко је је про извео Вељ ко Би кић у сво јој шко ли ни је дан ни је имао филм ни на Бал ка на ни ми ни на Фе сти ва лу крат ког ме тра – чи ни ми се. Во лео бих да сам по гре шио. Зато: мо ра се по ма га ти и овај фе сти вал и Фе сти вал крат ког ме тра ко ји је нај ста ри ји у Евро пи а ЕФА – Европ ска филм ска ака де ми ја – не узи ма у раз ма трање за го ди шњу на гра ду по бед ни ке ових фе сти ва ла не го узи ма по бед ни ке са не ких „ве ли ких“ ко ји су вели ки по име ну или су но во ком по но ва но бо га ти и „зна чај ни“ или су по зна ти по ду го ме тра жним, а не по крат ким и ани ми ра ним фил мо ви ма.■

до шли до не ких на гра да ко је мо жда ни су иде ал не, али ни су ни пот пу но по гре шне. Те шко је од де сети не фил мо ва јед ним гле да њем из дво ји ти ствар но нај бо ље. Мој пред лог ор га ни за то ру је био да пре фе сти ва ла жи ри јед ном сам од гле да све фил мо ве, а он да још јед ном са пу бли ком. Он да би мо жда има ли пра ви или бо љи суд. Ова ко, не ко је гу рао сво је, не ко не чи је, али ни је би ло из ра зи тог фа во ри та за ко га би вре де ло до би ти чир по дру ги пут. Мо жда је мно го на гра да али ми сли те да је лак ше до де ли ти на гра де

■Председник Балканиме Никола Мајдак отвара фестивал

■Међу угледним гостима Балканиме био је Борислав Шајтинац са својим дугометражним анимираним филмом Убица са Монмартра

■„Балканима '08 у знаку грчке анимације”: бројна грчка делегација младих аниматора са својим професором Танасисом Реџисом, истакнутим грчким редитељем.



пи ше Де јан Ко са но вић

Не ко ли ко ста рих фо то гра фи ја сни мље них пре ви ше од по ла ве ка мо јом „Лај ком“ по бу ди ло ме је да на пи шем ове ре до ве, тек да би се и ово

при кљу чи ло мно гим дру гим тек сто ви ма о Вор ка пи ћу ко ји се по след њих го ди на об ја вљу ју код нас.

По сле ду го го ди шњег жи во та у ино стран ству Славко Вор ка пић је, као свет ски афир ми сан аме рич ки филм ски струч њак, пе да гог и те о ре ти чар, бро дом „Ср би ја“ сти гао у ри јеч ку лу ку 2. ју на 1952. го ди не1, да би за тим из За гре ба ави о ном до шао у Бе о град, ви девши том при ли ком из ва зду ха и сво је род но ме сто – До брин це код Срем ске Ми тро ви це. На бе о град ском аеро дро му су га до че ка ли у име ју го сло вен ске ки нема то гра фи је Алек сан дар Ву чо, Ра дош Но ва ко вић и

1 Не та чан је по да так об ја вљен и у „Филм ској ен ци кло пе ди ји“ Лекси ко граф ског за во да „Ми ро слав Кр ле жа“ (За греб, 1990) и у ал ма на ху „Два де сет го ди на Ака де ми је за по зо ри ште, филм, ра дио и те ле ви зи ју“ (Бе о град, 1971) да је Вор ка пић от по чео сво ју филм ску ак тив ност у Југо сла ви ји 1951. го ди не.

још не ко ли ко пред став ни ка до ма ћих филм ских преду зе ћа и но ви на ра. Од ње га се оче ки ва ло да ће сво јим ис ку ством и зна њем до при не ти да љем раз во ју „на ше мла де ки не ма то гра фи је“ ко ја је по сле по чет них успеха за па ла у кри зу и тру ди ла се да са вла да сво је де чи је бо ле сти. Од мах по до ла ску Слав ко Вор ка пић је имено ван за умет нич ког кон сул тан та и чла на Умет ничког са ве та бе о град ског пред у зе ћа „Ава ла филм“, као и за ре дов ног про фе со ра Ака де ми је за по зо ри шну и филм ску умет ност.

О Вор ка пи ћу је та да ју го сло вен ска филм ска и шира јав ност већ до ста зна ла: пре ње го вог до ла ска у штам пи и струч ним ча со пи си ма био је об ја вљен ве ћи број тек сто ва о ње го вом жи во ту и ра ду. Било је по зна то да је ка ри је ру от по чео као сли кар, да би у Хо ли ву ду по стао ви со ко це ње ни струч њак за филм ске три ко ве и мон та жу, аутор нај ста ри јег америч ког екс пе ри мен тал ног фил ма, а за тим и не коли ко до ку мен тар них фил мо ва од ко јих су два би ла

Вор ки из пр ве ру кеСе ћа ње на пр ва пре да ва ња Слав ка Вор ка пи ћа у Бе о гра ду

■Воркапић у пројекционој сали „Авала филма“ уочи приказивања филмских примера.


Вор ки из пр ве ру ке

номинована за на гра ду „Оскар“. Та ко ђе је би ло ис тица но да се про чуо сво јим рас пра ва ма о ви зу ел ним вред но сти ма фил ма и су шти ни филм ске умет но сти, што га је афир ми са ло као јед ног од во де ћих аме ричких те о ре ти ча ра фил ма и до ве ло до то га да по ста не ру ко во ди лац Филм ског од се ка и про фе сор Уни верзи те та Ју жне Ка ли фор ни је у Лос Ан ђе ле су. Сто га је ра зу мљи во да се од ње го вог до ла ска до ста оче кива ло, што је ис ти ца но у не ко ли ко чла на ка об ја вљених у днев ним ли сто ви ма (По ли ти ка, Бор ба, Вје сник), а по себ но у ча со пи су Филм, у ко ме су об ја вљи ва ни и пре во ди ње го вих те о риј ских чла на ка. Слав ко Ворка пић је убр зо по до ла ску об и шао ју го сло вен ске филм ске цен тре – Бе о град, За греб, Љу бља ну – прика зи ва ни су му до тле сни мље ни до ма ћи игра ни филмо ви, да вао је лу цид не из ја ве о њи ма и укљу чио се у јав не рас пра ве о про бле ми ма филм ске умет но сти у на шим фил мо ви ма.

Кра јем ок то бра 1952. го ди не Слав ко Вор ка пић је от по чео се ри ју сво јих пре да ва ња „Прин ци пи филмске умет но сти“ за сту ден те Ака де ми је за по зо ри шну умет ност у Бе о гра ду (та чан на зив ко ји се по не кад у из ме ње ном об ли ку на во ди као Ака де ми ја за по зори шну и филм ску умет ност, да би тек 1962. го ди не био усво јен зва нич ни на зив Ака де ми ја за по зо риште, филм, ра дио и те ле ви зи ју). Пре да ва ња су би ла ор га ни зо ва на за сту ден те VII и IX се ме стра филм ске

ре жи је, од но сно сту ден те ко ји су пре у зе ти из Ви соке филм ске шко ле при ли ком спа ја ња са Ака де ми јом кра јем 1950. го ди не. Ме ђу сту ден ти ма IX се ме стра би ли су углав ном ап сол вен ти или они ко ји су већ дипло ми ра ли (ме ђу ко ји ма и пот пи сник ових ре до ва), али је због њи хо ве за и те ре со ва но сти за филм допи сан IX се ме стар ко ји ина че ни је био пред ви ђен у Ста ту ту Ака де ми је. Пре да ва ња су одр жа ва на два пута сед мич но, утор ком и пет ком, у згра ди „Ава ла филма“ на Та шмај да ну (Абер да ре ва ули ца, ка сни је зграда Те ле ви зи је Бе о град те шко оште ће на то ком НА ТО бом бар до ва ња 1999. го ди не). Део на ста ве је Вор капић др жао у ма лој про јек ци о ној са ли, а део на ста ве (ве жбе) у про сто ри ја ма Клу ба „Ава ла фил ма“ ко ји је ко ри шћен за са стан ке, се ми на ре и пре да ва ња. Овим пре да ва њи ма су, по ред сту де на та, при су ство ва ли и мно ги мла ђи бе о град ски филм ски рад ни ци ко ји су би ли за ин те ре со ва ни за Вор ка пи ће ве по гле де на филм ску умет ност.

Сво ја пре да ва ња је Вор ки – то су име усво ји ли и ње го ви бе о град ски сту ден ти – обич но за по чи њао увод ним и те о риј ским из ла га њем те ме ме тод ске једи ни це ко јој би по све тио час (пси хо ло шки и фи зи о лошки осно ви при је ма филм ске сли ке, фиефе кат, ра зни ефек ти кре та ња итд). Гле дао је у сво је за бе ле шке и сле дио ток при пре мље ног пре да ва ња, ко ри стио кре ду и школ ску та блу да би ше мат ски при ка зи вао

■Слушаоци на Воркапићевом предавању у сали за састанке „Авала филма“. С лева на десно: Дејан Косановић, Бранко Калачић, Милутин Косовац, Драгиша Ковачевић, Марија Бртка, Војдраг Берчић, Ванча Кљаковић, иза Берчића Стеван Петровић, иза Кљаковића (заклоњен) Предраг Делибашић, у задњем реду уз зид Федор Шкубоња и Иван Драшкоци.


Се ћа ње на пре да ва ња Слав ка Вор ка пи ћа

оно о че му је го во рио. Обич но би, за тим, усле ди ло при ка зи ва ње де ло ва фил мо ва ко ји су слу жи ли као при ме ри и по твр да оно га што је го во рио. У па у за ма из ме ђу при ка зи ва ња по је ди них филм ских од ло ма ка би на ста вљао да го во ри и охра бри вао је слу ша о це да по ста вља ју пи та ња. По сле кра ће па у зе ди ску си ја би се на ста ви ла и Вор ки је же лео да сту ден ти ак тивно уче ству ју у раз го во ру, да би био си гу ран да су га раз у ме ли. Ни је био су је тан, до пу штао је и не сла га ња са не ким де та љи ма ко је би из ло жио, али се упор но и твр до гла во бо рио да до ка же сво је по гле де. Се ћам се љу те рас пра ве (не знам ко је за по чео) – да ли погре шно умон ти ра ни круп ни пла но ви, по прав цу погле да глу ма ца, у сце ни раз го во ра три осо бе мо гу да обез вре де дру ге умет нич ке вред но сти не ког филма. Мно ги сту ден ти су сма тра ли да то не мо ра да се до го ди, да су та кве гре шке до пу сти ве. Вор ки је тврдо гла во ис ти цао да је дан по гре шан де таљ мо же да уни шти це ли ну ути ска. Да би до ка зи вао сво је по гледе на умет ност, по ред гле да ња филм ских од ло ма ка, он је че сто на во дио и при ме ре из сли кар ства, повла че ћи па ра ле лу из ме ђу умет нич ке сли ке и фил ма, али ја сно под вла че ћи слич но сти и раз ли ке и да ју ћи пред ност по кре ту.

Од сту де на та се тра жи ло да ре жи ра ју крат ке вежбе у ко ји ма би при ме њи ва ли не ке прин ци пе ви зуел ног из ра жа ва ња по мо ћу по крет них сли ка, на пример при ме на фиефек та или ка дри ра ње и мон та жна ана ли за не ке ста тич не сце не. Ве жбе су би ле не ме и сни ма не су у са ли за са стан ке „Ава ла фил ма“ ко ја је слу жи ла и као ате ље. Сни мао их је Ву ко Ка ра но вић (филм ски, ка сни је те ле ви зиј ски сни ма тељ) ко га је Ака де ми ја по себ но ан га жо ва ла за рад са сту ден ти ма Слав ка Вор ка пи ћа. Ка сни је би те ве жбе би ле при кази ва не на ча со ви ма, о њи ма се ди ску то ва ло, а Вор ки би ве о ма отво ре но из но сио свој суд. Не знам да ли су те крат ке филм ске ве жбе са чу ва не, мо жда их још увек кри је не ко од бив ших сту де на та (ја сам сво ју ве жбу од 5 ми ну та „Крај одра по кој ни ка“), у ко јој су по ред оста лих игра ли Вла де та Лу кић и Пре драг Дели ба шић и аутор на од ру, пре ви ше де це ни ја пре дао Ју го сло вен ској ки но те ци).

Ова Вор ка пи ће ва пре да ва ња су би ла ве о ма за нимљи ва, по себ но за оне ко ји до тле ни су има ли при лике да се упо зна ју са не ким осно ва ма те о ри је фил ма или ге шталт пси хо ло ги је. Да ли су би ла и ко ри сна? Неки од сту де на та су чак би ли и раз о ча ра ни – за то што су по гре шно оче ки ва ли да ће Вор ки из ло жи ти не ке тај не аме рич ке ре цеп те ка ко се пра ви успе шан филм. Али ве ћи на оних ко ји су тих не ко ли ко ме се ци, крајем 1952. и по чет ком 1953. го ди не, слу ша ли код Славка Вор ка пи ћа „Прин ци пе филм ске умет но сти“ би ли су обо га ће ни јер су их ње го ва пре да ва ња под ста кла да на филм гле да ју из јед ног но вог, дру гог угла – као на умет ност ви зу ел ног из ра жа ва ња ко ја се осло ба ђа или тре ба да се осло бо ди ро бо ва ња прин ци пи ма лите рар не на ра ци је ко ји су та да до ми ни ра ли не са мо у на шем, већ и у свет ском фил му.■

■Воркапић говори студентима у пројекционој сали „Авала филма“.

■Припрема камере за снимање школских вежби у просторијама „Авала филма“. С лева на десно: Сава Мрмак, Дејан Косановић и сниматељ Вуко Карановић.

■Снимање монтажне вежбе: седи Предраг Делибашић, лежи Дејан Косановић, са светломером сниматељ Вуко Карановић.

■Сниматељ Вуко Карановић за камером „Парво Л“.



пи ше Алек сан дар Са ша Ер де ља но вић

Н ео бич но ле по вре ме за ме сец ок то бар ни је имало не га тив не ре пер ку си је на по се ће ност нај славни јег свет ског фе сти ва ла не мог фил ма. На про тив,

чи ни се да већ го ди на ма љу би те љи и по зна ва о ци фил ма ни су с то ли ко ела на и ен ту зи ја зма жу ри ли на сва ку пројек ци ју у го то во стал но пре пу ној би о скоп ској са ли „Верди“. Има ли су и шта да по гле да ју, с об зи ром на из у зе тан из бор ра зно ли ких ре мекде ла не ме ки не ма то гра фи је, ко ји је као и ра ни јих го ди на с пу но уку са и ра фин ма на на пра вио ис так ну ти исто ри чар фил ма и умет нич ки дирек тор фе сти ва ла Деј вид Ро бин сон.

Ове го ди не на фе сти ва лу је при ка за но око че ти ри сто ти не игра них, до ку мен тар них и ани ми ра них фил мова, филм ских жур на ла као и крат ких се квен ци са по чета ка ки не ма то гра фи је, а бо гат ству ово го ди шњег програ ма умно го ме су до при не ли (уз већ тра ди ци о нал не уче сни ке – исто ри ча ре и филм ске ар хи ви сте са свих кон ти не на та) и слав ни го сти као што су ком по зи тор Мајкл Нај ман и ве ли ка глу мач ка зве зда Мајкл Јорк.

Фе сти вал је отво рио аме рич ки филм Врап чи ћи из 1926. го ди не, у ре жи ји Ви ли ја ма Бо ди на, шар мант но и љуп ко де ло о ма лој си ро ча ди ко је мај чин ски па зи и чу ва нај стари ја ме ђу њи ма. Ово је сва ка ко је дан од нај ве ћих глу мачких три јум фа во де ће жен ске зве зде Хо ли ву да два де се тих го ди на – Ме ри Пик форд, ко ја је до ка за ла да, за хва љу ју ћи крх кој по ја ви и из у зет ној мо ћи тран сфор ма ци је, и у триде се тим го ди на ма жи во та мо же да од и гра лик ма ло лет не де вој чи це. Као омаж овој ле ген ди Хо ли ву да, при ка зан је и до ку мен тар ни филм из ове го ди не Ме ри Пик форд: Филмска му за, ко ји је плод три на е сто го ди шњег ис тра жи ва ња по ар хи ви ма и са ку пља ња рет ких сни ма ка из мно го бројних при ват них ко лек ци ја про ду цен та ре жи се ра сце нари сте мон та же ра Ни ко ла са Ели по у ло са.

Ако се не ра чу на ју спе ци ја ли те ти ти па По днев ног ча ја, у дру штву са Мај клом Јор ком, про јек ци је кла си ка као што су Ви го ов По во дом Ни це из 1928. , од но сно Вер то вље ва Ле њинска Ки ноправ да из 1925. , уз му зи ку и вир то у зну кла вир ску прат њу Мај кла Нај ма на, те још јед ног, што је већ уоби чајено,

Да ни не мог фил ма – Пор де но не '08.

■Плакат за филм Грибиш редитеља Жака Фејдера, 1926. године


Дани немог филма

ре ста у ри са ног фил ма из по зна тог се ри ја ла о нај ве ћем итали јан ском хе ро ју – Ма чи сте на од мо ру у ре жи ји Ро ма на Лу и ђи ја Борг ње та, и ове го ди не је би ло ви ше ка пи тал них оства ре ња ко је је за и ста би ло грех про пу сти ти.

Про грам „Фран цу ски до дир“ (1915–1929) по ну дио је два нест оства ре ња из слав ног пе ри о да нај ста ри је ки нема то гра фи је на све ту, по но во от кри ва ју ћи зна чај не, али не пра вед но за бо ра вље не фил мо ве као што су по све та гра ду све тло сти – Па риз у пет да на из 1925. , „бе лог“ Руса Ни ко ла ја Рим ског, за тим ра ни Ре но а ров по лууспех о вој нич ком жи во ту – За бу шант из 1928. , или ви ше не го ам би ци о зна екра ни за ци ја Бо мар ше о вог кла сич ног де ла – Фи га ро из 1928. , да нас пот пу но не зна ног Га сто на Ра вела. Ипак, „фран цу ски врх“ је ове го ди не с пра вом при пао де ли ма Жа ка Феј де ра. Је дан од ве ли ка на по ет ског ре а лизма је већ у ра ним фил мо ви ма ко је је ра дио за „Го мон“ – Од ру ке до ру ке и Па мет же на ма, же не па ме ти оба из 1916. , ис по љио је ма е стра лан сми сао за опис ду ха вре ме на и жи во та па ри ске бур жо а зи је, а у овом пр вом у ко ме су сни мље ни са мо де та љи ру ку и но гу дво је љу бав ни ка ко ји се у це ли ни по ја вљу ју је ди но у по след њем ка дру, на го вестио је екс пе ри мен те аван гар де у бу ду ћим де ли ма Ган са, Де ли ка, Лер би јеа, Кле ра. . . Ње го ва зре ла де ла, као за брањи ва ни по ли тич ки филм Но ва го спо да из 1929. , (ко јим је и за тво рен ово го ди шњи фе сти вал) и на ро чи то, бру тал на и мрач на ви ви сек ци ја деч јег од ра ста ња – Гри биш из 1925. , склад но над гра ђу ју ис ка за ни по чет нич ки та ле нат и на гове шта ва ју ре мек де ла три де се тих – Ве ли ка игра из 1934 и Хе рој ски кер мес из 1936. го ди не.

Сле де ћа два про гра ма би ла су по све ће на љу ди ма без ко јих би Хо ли вуд и аме рич ка филм ска ин ду стри ја би ли знат но дру га чи ји и сва ка ко знат но си ро ма шни ји. На и ме, већ два на ест го ди на фе сти вал у Пор де но неу да је по част јед ном од нај ве ћих ства ра ла ца ки не ма то гра фи је, Деј ви ду Вор ку Гри фи ту, а ове, по след ње, на ред су до шли ње гови „ла бу до ви спе во ви“ сни мље ни у пе ри о ду 1925–1931. , ка да се и зва нич но уга си ла ње го ва бли ста ва ка ри јера. Гле да ју ћи им пре сив не со ци о дра ме Со то ни ни ја ди из 1926. , и Бит ку по ло ва из 1928. , да нас је за и ста те шко схва ти ти шта је без ду шна кри ти чар ска пи ска ра ла с кра ја два де се тих то ли ко те ра ло да уни шта ва ју овог ви ше него ге ни јал ног ре ди те ља. Сли чан слу чај је и са по ли тички нај не ко рект ни јом ко ми чар ском зве здом два де се тих и три де се тих го ди на, В. Ц. Филд сом, по зна тим по исме ва њу свих аме рич ких вр ли на, укљу чу ју ћи по ро дич ни жи вот, по слов ни мо рал и љу бав пре ма де ци. Ње гов нер во зни и агре сив ни ху мор, сјај но ис по љен у не мим оства ре њи ма Гре го ри ја Ла Кеј ве – То је твој стар ке ља из 1926. , и Ди вља тр ка из 1927. , као и у крат ком звуч ном ске чу Спе ци ја листа за голф Мон те Брај са из 1930. , и да нас нам са ла коћом до ча ра ва ужас ква зи пу ри тан ских про ду це на та оног до ба, на сва ки спо мен сни ма ња но вог фил ма са њим.

Осим ових ве ли ких ци клу са, не за о би ла зно је и спо миња ње не ких не то ли ко ам би ци о зних, али ни шта ма ње квали тет них. При том ми слим на се лек ци ју „Ра ни филм“ у ко јој је при ка за но не ко ли ко де се ти на крат ких оства ре ња ко ја при па да ју де ча штву ки не ма то гра фи је у пе ри о ду 1897–1908. . Пу ни шар ма, љуп ко сти и по тре бе за екс пе ри мен том, ови

■Величанствени Барделис редитеља Кинга Видора, 1926. године



ра ни фил мо ви ве ли ких ку ћа као што су аме рич ке – Едисон, Би о граф и Ви та граф, фран цу ске – Ли ми јер и Па те, као и де ла бри тан ских „при ми ти ва ца“ Ви ли јам со на, Сми та или По ла, де фи ни тив но до ка зу ју за што је вр ло бр зо филм постао умет ност два де се тог ве ка. Не тре ба за бо ра ви ти ни про гра ме ве за не за исто ри ју, ко ји су би ли по све ће ни те мама зе мљо тре са у Ме си ни у де цем бру 1908. , од но сно итали јан ско – аустро у гар ског ра та у Ал пи ма 1916–17. , где се објек тив на филм ска ка ме ра сто пи ла са жи во том, при ка зу јући сва му че ни штва и пат ње из му че ног на ро да и вој ске.

У про гра му „От кри ћа и ре ста у ра ци је“ ове го ди не је прика за но не ко ли ко оства ре ња ко ја се с пра вом мо гу свр стати у ре мекде ла свет ског фил ма. Пу сто ло ви не пу не пре окре та – Ве ли чан стве ни Бар де лис Кин га Ви до ра из 1926. , и Три му ске та ра не по но вљи вог Мак са Лин де ра из 1922. , фре не тич на и ур не бе сна со вјет ска ко ме ди ја По љу бац Ме ри Пик форд Сер ге ја Ко ма ро ва из 1926. , пр ва и нај бо ља не мач ка екра ни за ци ја Ке ле ро ве ко ме ди је на ра ви Оде ћа чи ни чо ве ка Хан са Штај нхо фа из 1921. , и на ро чи то, им пресив на нор диј ска са га о кул тур ним и ет нич ким су ко би ма и про жи ма њи ма Ла по на ца и Нор ве жа на на по чет ку дваде се тог ве ка – Лај ла Ге ор га Шне вој та из 1929. – та кви су ра ри те ти ко јих се не би за сти део ни је дан од да на шњих во де ћих филм ских фе сти ва ла у све ту.

Али, ако го во ри мо о вр хун цу фе сти ва ла, он сва ка ко при па да ауто ру ко ји је до са да био пот пу но не по знат у све ту фил ма. На и ме, тек пре пет го ди на от кри ве но је преврат нич ко филм ско на сле ђе Алек сан дра Ши ра је ва, пр вака Цар ског Ба лет ског Те а тра у Санкт Пе терс бур гу, ко ји је ■The LIFE OF CHARLES PEACE

■Александар Ширајев

■Битка полова редитеља Д. В. Грифита, 1928. године


Дани немог филма

у пе ри о ду 1906–1909. , сво јом ка ме ром фор ма та се дам наест и по ми ли ме та ра сни мио низ фа сци нант них фил мо ва нај ра зли чи ти јих жан ро ва. Као и Мил тон Ма на ки, пи о нир бал кан ског фил ма, Ши ра јев је пра вио фил мо ве за сво ју ду шу и ни је их јав но при ка зи вао. Те ме ње го вих оства рења су вр ло раз ли чи те, од до ку мен та ри стич ки сли ка ног жи во та на род ном има њу у Укра ји ни, пре ко не ве ро ват них ба лет ских и играч ких та ча ка ко је је сам озву ча вао кла сичном му зи ком, за тим, за ни мљи вих ко мич них ске че ва, све до по ку ша ја ани ма ци је на па пи ру и по себ но, бри љант ној ани ма ци ји лу та ка. На кон гле да ња Ши ра је вље вих фил мова, ја сно је да ће исто ри је фил ма има ти но ва по гла вља, као и да Вла ди слав Ста ре вич ви ше не ће има ти исто ријски при мат у ожи вља ва њу лу та ка на фил му.

На кра ју, тре ба спо ме ну ти и би ра ни про грам Сло венач ког филм ског ар хи ва из Љу бља не, у ко ме је при ка за но де се так до ку мен тар них оства ре ња ко ја пра те раз вој ни

■Gaston Ravel – FIGARO

пут сло ве нач ке ки не ма то гра фи је, од пр вих, кућ них филмо ва Ка ро ла Гро сма на из 1905. , до вр ло про фе си о нал них де ла ко ја је то ком три де се тих сни мао Ма рио Фер стер, од ко јих је нај за ни мљи ви ји ње гов ама тер ски филм о ме ђуна род ном филм ском кон гре су у Бер ли ну 1935. , где се међу при сут ним зве зда ма на ро чи то ис ти че слав ни глу мац срп ског по ре кла Све ти слав – Иван Пе тро вић.

Ка ко је иду ће го ди не на ре ду про сла ва ше зде сет годи на Ју го сло вен ске ки но те ке, са чел ним љу ди ма фе стива ла је већ на пра вљен до го вор о пред ста вља њу на шег Ар хи ва, ко ји се и да нас ви со ко ко ти ра ме ђу нај зна чај нијим ин сти ту ци ја ма ове вр сте у све ту. С об зи ром да је у то ку за вр ше так це ло куп не ре ста у ра ци је фил мо ва пр вог срп ског про ду цен та Све то за ра Бо то ри ћа, као и да се ра ди на ре ста у ра ци ји де ла ње го вог так ма ца Ђо ке Богда но ви ћа, фе сти вал не мог фил ма у Пор де но неу 2009. ће про ћи и у зна ку срп ске ки не ма то гра фи је.■


пи ше Бо ри слав Ста но је вић

С у шти на ком пју тер ске R(ole)P(laying)G(ame) је бајка. Чи ста и не па тво ре на, јед но став на при ча о добром ју на ку или ју на ци ма, ко ји ма Зло по ста вља

низ пре пре ка, ка ко би свет учи ни ли До брим. Или ма кар бо љим. При ча ко ја се од ви ја рав но, као нит из клуп ка ву ни це, ко је се рав но мер но раз мо та ва. Са вла да ва ње пре пре ка, тј ни за ње ових са вла да ва ња, чи ни ли не ар ну при чу бај ке, или RPGa.

Дра ма тур ги ја је јед но став на: ре ци мо, по сто ји два наест ова квих пре пре ка. Као код Хе ра кло вих по сло ва. Треба ло би да је сва ка пре пре ка те жа од прет ход не, али најче шће су оне са мо до вољ но раз ли чи те и ако смо срећ ни, на дах ну то ра зно род не. Као ни ска би се ра, овај низ препре ка чи ни „ге не рал ну ли ни ју“, main qu est, RPG igre. Подсе ти мо се Хе ра кла: бо го ви, Ати на и Хер мес, са ве ту ју Хера кла да се ста ви у слу жбу кра љу Еури сте ја, са мо да би се ис пу ни ла суд би на ко ја од ју на ка тра жи да слу жи го рем од се бе. Кра љу, На ро ду, Зе мљи. . . Све јед но. Краљ, ко јег је по не ки ма Хе ра кле во лео, на ла же сле де ће:

1. за да так био је уби ти не ра њи ву пу сто па шну звер, Не меј ског ла ва,

2. са вла да ти ви ше гла ву Лер неј ску Хи дру отров ног да ха, љу би ми цу бо ги ње Хе ре, (Еури стеј му тај за да так ни је при знао, јер је ни је убио сам)

3. оне мо гу ћа ва ње Еури мант ског ве пра, ко ји је те рори сао Псо фи ду,

4. хва та ње ла ко но ге, или ка ко би то RPG да нас де фини сао „су пербр зе“ Ке ри неј ске ко шу те,

5. рас те ри ва ње Стим фа лиј ских пти ца, чи ја су бронза на пе ра ли ла са не ба као смр то но сна ки ша стре ла

6. чи шће ње смрад них, епи де ми о ло шки по губ них шта ла елид ског кра ља Ауги ја, ко ме је Еури стеј ју на ка ко ле ги јал но по зај мио – при че му је Еури стеј Хе ра клу, аде кват но по дло, оспо рио овај увре дљи во кло зе тар ски под виг, због на вод ног цењ ка ња са Ауги јем око по сла

7. до во ђе ње жи вог Крит ског би ка, чу до ви шта на коме је до ја ха ла Евро па, или по дру ги ма, По сеј до но вог бика, ко га је во ле ла Па си фа ја

8. за тим је ју нак по слат да ле ко на се вер, код трач ког кра ља Ди о ме да, ка ко би отео ње го ве ко би ле, ко је су се хра ни ле људ ским ме сом и мо ра ле гво зде ним лан ци ма ве зи ва ти за брон за не ја сле

9. за тим ма што ви та Еури сте је ва ћер ка зах те ва да јој хе рој до не се по јас кра љи це Хи по ли те и су ко би се са це лом на ци јом бе сних же нарат ни ца,

10. за да так, је зах те вао са свим „ка у бој ски“ по ду хват во ђе ња Ге ри о но вих го ве да, са остр ва на крај њем За паду Све та

11. Злат не ја бу ке (свад бе ни дар Ге је Хе ри и Зев су) тре ба укра сти из вр та Хе спе ри да, а чу ва ли су их бесмрт ни сто гла ви змај, по род Ти фо на (дру го Хе ри но љубим че) и Хе спе ри де, ним фе су то на, и

12. да из Под зе мља из ве де ње го вог чу ва ра, ни ма ње ни ви ше не го тро гла вог па кле ног пса Кер бе ра.

Да ли је свет за и ста по стао бо љи по сле ис пу ње ња ових за да та ка ве ли ко је пи та ње, али ни ко ни ка да није

твр дио да бај ке и ми то ви ну де ла ка ре ше ња и ја сна нара во у че ни ја. На про тив, за то се пре при ча ва ју из но ва сва кој ге не ра ци ји, с на дом да ће не ко нов из ву ћи „мач из ка ме на“ њи хо вог сми сла.

На ра во у че ни је на стра ну, нас ин те ре су је ме тод при пове да ња. На бро ја них два не сет пре пре ка, тј. епи зо да ју на ка и на чи ни на ко је их је он са вла дао, на ни за ни су ли ниј ски од 1 до 12. И у RPG тих 12 си ту а ци ја се увек мо ра ре ша ва ти сук це сив но: ако хо ће те да до ђе те до за дат ка 3, мо ра те реши ти увек, пр во 1, па два. . . И та ко, увек, од 1 до 12.

Ако сте па си о ни ра ни играч и чак и ако вам се неиз мер но сви ђа ваш вир ту ал ни RPG Хе ра кле и хо ће те да игра те овај има ги нар ни RPG ви ше пу та, ка ко би сте по но во сти гли до сво је, ре ци мо, оми ље не, ско то ло шки иза зов не, при чи це о Крит ском би ку, мо ра те увек ис почет ка би ти до бар ма ли еко лог и из не ти ђу бре из прокле тих смрад них Ауги је вих ста ја. И увек вас пут не погре ши во во ди од за дат ка 1, пре ко 2, па за тим 3. . .

Сво је вре ме но је сам Ле о нар до ре као да је „по навља ње смр то но сна бо лест му зи ке“, али му зи ка је да нас са мо то, и са мо за хва љу ју ћи то ме пре жи вља ва.

У RPGу, по нав љње је раз лог да са му игру „уни штите“, то јест – де ин ста ли ра те.

Ја сно је да је по нов но са вла да ва ње истих пре прека, бла го ре че но, обич но гу бље ње вре ме на. RPG ни је би о скоп ски игра ни филм, и не мо ра да по шту је ње гов „re gle du jeu“. На рав но, по зна то је да од јед не исте RPG игре, са истим бу џе том, ни је мо гу ће на пра ви ти ви ше њих. Оно што пред ла же мо је, про сто, оп ци о на де лине а ци ја ни за ња епи зо да. Ка ко се то да из ве сти? Ни је пре те ра но те шко:

1. Јед ном са вла да на игри ца, од 1. до 12. пре пре ке/епизо де, мо гла би „от кљу ча ти“ из бор не мо гућ но сти игра ња епи зо да по во љи (до са да су обич но „от кљу ча ва ле“ са мо те жи „мод“ игра ња – ја че и те же по вре ди ве исте непри ја те ље, сла би јег и ра њи ви јег истог хе ро ја, итд. )

2. Чак и ако се игри ца игра по пр ви пут, мо гла би би ти пред ло же на ком би на ци ја са вла да них подпре прека, за да та ка па ра лел них „глав ној ли ни ји“ – на зо ви мо је „1–12“, по себ на се квен ца ре ше них оп ци о них подза да така, а ко ја би во ди ла драм ским cruxови ма RPG при пове сти, сво је вр сним драм ским рас кр шћи ма са ко јих би играч сам иза брао же ље не епи зо де „глав не ли ни је“, или ако то не же ли, мо гао на ста ви ти ори ги нал но пред ложем ним RPG ре дом, „1–12“

3. Мо гу ће је и да прет ход но спо ме ну та ком би на ци ја ре ше них подза да та ка отва ра на су ми чан, увек нео че киван из бор не ке од глав них епи зо да из „1–12“ ни за, итд.

Мо гућ ност да „1–12“ не бу де јед ном „за у век за пи сан“, већ „де цен тра ли зо ван“, не што по пут до де ка фо ног си стема у озбиљ ној му зи ци XX ве ка, где сва ки тон до би ја „једна ка пра ва и зна чај, те жи ну“ у нот ној ска ли, и сва ки мо же „во ди ти“, „упу ћи ва ти“, или би ти гра ви та ци о ни „цен тар“ (тон ског све та), чи ни RPG зна чај но не пред ви дљи вом.

Не ви ше „1–12“, већ 12 мо гућ но сти? Ни је ли то вредно „main qu esta“ сва ке бај ке?■

Де цен тра ли за ци ја „Main Qu est-a”Мо гу ћи раз вој дра ма тур ги је „ге не рал не ли ни је“ ком пју тер ске игре


No stal gia

■Јубиларни број 35 југословенског филмског часописа Филмограф поводом десет година излажења, лето 1986. године.

Филм, Филмограф и ми


пи ше Ми ло мир Ми кан Ма ри но вић

У не што ма ло ме мо ра би ли ја, тек ко ли ко за јед ну кути ју од ци пе ла, што сам био по нео на да лек пут без ика квог би ра ња и про би ра ња, до спе ла је би

ла и пре гршт фо то гра фи ја по ку пље них при пра жње њу рад ног сто ла на мом по след њем ме сту слу жбо ва ња, у „Ава ла фил му“. Ме ђу њи ма и јед на сни мље на по чет ком ав гу ста 1986. на те ра си Фе сти вал ског цен тра, тач ни је До ма ЈНА у Пу ли, за вре ме не ког већ по ре ду Фе сти вала ју го сло(а)вен ског игра ног фил ма. Не том смо би ли, на по себ но упри ли че ној кон фе рен ци ји за штам пу, обе лежи ли де се то го ди шњи цу из ла же ња на шег гла си ла и на њој, у ти пич ном mi se en sce ne „сли ке за успо ме ну“, пози ра ју чла но ви ре дак ци је и са рад ни ци „Фил мо гра фа“, ча со пи са ко ме сам, сти ца јем окол но сти, био је дан од уте ме љи те ља. . Го ди не су ми ну ле а не ки са ове фо то графи је пре ра но ви ше ни су са на ма. Под се ћа ње ме овога пу та упу ћу је на мог до брог дру га ра Дра га на Бе ли ћа и онај по крет ни пра зник ко ји је па дао на дан сва ког од на ших су сре та, на ко ји смо удво је ним сна га ма др жа ли слу жбу на шем за јед нич ком пре да њу и стра сти – фил му.

Знао сам да је Бе лић пи са ње у но ви на ма за по чео у спорт ским ру бри ка ма али не знам шта је и ка ко та мо пи сао. Пред по ста вљам да је то ра дио на исти на чин као и у на пи си ма о фил му, оба ве ште но и са раз у ме ва њем. О спор ту, као и о фил му сви ра до го во ре са екс перт ске пози ци је али ма ло ко у обе ства ри има и пра ви ана ли тич ки увид и син те ти зи ра ју ће раз у ме ва ње. Не знам ка ко ствари сто је да нас, тек код по ве ли ког бро ја на ших филм ских кри ти ча ра у то вре ме у пи та њу је би ла не ка вр ста терми но ло шког не спо ра зу ма, јер ни ти су они има ли пој ма о бит ку пред ме та о ко ме су го во ри ли, ни ти је то што су об ја вљи ва ли би ла филм ска кри ти ка. Не ко ли ци на других, да ле ко ком пе тент ни јих, о фил му су пи са ли по сле или упо ре до са ли ков ном или књи жев ном кри ти ком и оста ли да за у век на ме ди јум по крет них сли ка гле да ју из пред со бља. Бе лић је био све на су прот ово ме и ње гово (а и мо је) раз у ме ва ње филм ско кри ти чар ског по сла би ло је по нај бо ље из ра же но у фло ску ли о „ми шље њу о фил му и ми шље ње фил мом“ ко ју смо обо ји ца ра до и у ви ше на вра та ко ри сти ли у на пи си ма и на сту пи ма.

■Редакција Филмографа и пријатељи за време коктела поводом десетогодишњице часописа на тераси Фестивалског центра у Пули, јула 1986: с лева на десно Предраг Голубовић, Борислав Анђелић, Нела Томић, Миломир Микан Мариновић, Дања Антоновић, Божидар Зечевић (са јубиларним бројем часописа), Мирољуб Вучковић, Радица Петронић, Оливера Гаврић, Ненад Дукић, чучи Драган Белић.

Филм, Фил мо граф и ми


No stal gia

У твр дом је згру „Фил мо гра фа“, ко ме се Бе лић са очи тим ен ту зи ја змом при дру жио, би ла је група три де се то го ди шња ка ко ју су, чак и кад смо већ би ли за шли у пе де се те, озна ча ва ли као „мла ђи бе о град ски филм ски кри ти ча ри“. Ми смо на равно и у до ба по кре та ња ча со пи са се бе сма тра ли ис ку сним и ма то рим, има ли смо за со бом већ десе так го ди на филм ске кри ти ке, есе ји сти ке па и оку ша ва ња у филм ској те о ри ји по омла дин ским, сту дент ским и дру гим гла си ли ма „за кул ту ру, умет ност и дру штве на пи та ња“ и у ле ген дар ним „Филм ским све ска ма“ Ин сти ту та за филм. Не коли ци на од нас је би ла сту ди ра ла и на Фа кул те ту драм ских умет но сти у Бе о гра ду и та мо, на пре дава њи ма гу руа на ше филм ске те о ри је, про фе со ра Др. Ду ша на Ду це Сто ја но ви ћа до би ла све о бухват но фун ди ра но по зна ва ње фил ма као ме ди ја и ме то до ло шку обу ку за ана ли зо ва ње фил ма као по је ди нач ног умет нич ког де ла. Сма тра ли смо се и са мо по у зда но и са мо у ве ре но и с’ пра вом филмски обра зо ва ни јим, не под ло жни јим пр вом утиску и опре мље ни јим да пре по зна мо стан дард не вред но сти ко је ће из др жа ти суд вре ме на.

Ова при се ћа ња се на рав но од но се на ки не ма то графски и си не а стич ки круг у Бе о гра ду, али је тај град и био и остао нај ве ћи, ма да не оба ве зно и нај ва жни ји филмски цен тар у ју го и сточ ном ћо шку Евро пе. У том сми слу је и у окви ру не ка да шње Се Фе Ре Је по сто јао ши ри круг, ге не ра циј ски и идеј ноестет ски на кло њен, уса гла шен па и по ве зан са „Фил мо гра фом“. То се по нај бо ље да ло за па зи ти по то ме „ко са ким се ди“ на кон фе рен ци ја ма за штам пу или за окру глим сто лом то ком до ма ћих филмских фе сти ва ла.

Бе лић је у из ве сном сми лу имао „за ка шње ње у пола ску“ у од но су на оста ле ко је је за те као у ре дак цији „Фил мо гра фа“ али то ни јед ног тре нут ка, од са мог по чет ка на ше про фе си о нал не са рад ње, као да ни је ни по сто ја ло. Ње го ве убе дљи ве ког ни тив не пред по ставке за кри ти чар ски по зив, ли бе рал ни пре зир сва ко врсних дог ми, при ступ по је ди нач ном филм ском con tentу пре вас ход но из con tentа фил ма као ме ди ја и раз во ја фил ма као умет но сти, од су ство сва ке его цен трич не са мо у бе ђе но сти у да ва њу су до ва (та ко те шко за ја

жљи ве за сва ког ко се не ком кри ти ком ба ви) и отворе ност и спрем ност за сва но ва са зња и уче ња чи нили су га при род ним са стој ком на ше гру пе. За раз ли ку од ве ћи не пе ри о дич них гла си ла „за кул ту ру, умет ност и дру штве на пи та ња“ ко ја су се у то вре ме уре ђи ва ла по прин ци пу по штан ског сан ду че та (са рад ни ци до ставља ју при ло ге док се не при ку пи до вољ но тек ста за цео број а он да глав ни и од го вор ни уред ник/уред ници то рас по ре де по стра на ма и ру бри ка ма) сва ки број „Фил мо гра фа“ се уоб ли ча вао кроз стал не ре дак циј скоса рад нич ке са стан ке у се ди шту ча со пи са, про сто ри јама Ин сти ту та за филм у Чи ка Љу би ној 15/2. На њи ма су се ана ли зо ва ли пред ход ни бро је ви, до го ва ра ле се те ме и ру бри ке у на ред ном, про ве ра ва ло до кле се сти гло (увек се ка сни ло на рав но) и шта се још но во а вред но па жње у ме ђу вре ме ну по ја ви ло као ак ту ел но. Са стан ци су увек би ли пре ко сва ке ме ре ду ги јер се на њи ма у ства ри тек ма њим де лом го во ри ло о на шем гла си лу, би ла је то по све му јед на стал на и ду го трај на мај стор ска ра ди о ни ца, wor kshop ка ко се то да нас ка же, у ко јој се при ча ло, рас пра вља ло, са зна ва ло па и учи ло о фил му и све му што уз филм иде.

У „Фил мо гра фу“ ни смо ни ка да чак ни за по че ли распра ву о то ме шта би би ла на ша за јед нич ка естет скоидеј на осно ва а још ма ње смо то ика да ма ни фест но об зна ни ли. Под ра зу ме ва ло се да је сва ко од са рад ни ка ап со лут но нео гра ни чен и не у сме ра ван у свом пре мишља ју и пи са њу о фил му. На рав но, дав но је при ме ћено да су већ и ре дов ни чи та о ци јед ног те истог ли ста хте ли – не хте ли чла но ви исте пар ти је или при пад ници исте шко ле ми шље ња, а шта тек ре ћи за оне ко ји у јед ном те истом ли сту сво је вољ но пи шу? Не ки су уоста лом по чи ња ли са рад њу са „Фил мо гра фом“ па оду ста ја ли осе ћа ју ћи да им је лич ни си не а стич ки cre do не у кло пљив у под текст ни кон цепт ча со пи са. Гле да ју ћи на то вре ме са дис тан це од три де це ни је и на кон неких у ме ђу вре ме ну про чи та них књи га, са да ми се чи ни да је у ње го вој осно ви би ло пре све га на ше оштро супрот ста вља ње оно ме што се зо ве „им пре си о ни стички“ при ступ фил му. Осла ња ли смо се на Ba zinKra ca uerово уче ње о есен ци јал но фо то граф ском у фил му као оти ску ствар но сти, на Ba zinово раз у ме ва ње филм ског ра ли зма у сми слу фа во ри зо ва ња „ре ђа ња ка дро ва“ у од но су на „филм ску мон та жу“, на Ecoов кон цепт „отворе не ме та фо ре“ и на све оно што се на те му po li ti que des aute urs пи са ло у ле ген дар ним Ca hi ers du Ci ne ma (на ко је смо жар ко же ле ли да, по ути ца ју ли чи мо) по мало мо жда ре ди го ва но у сми слу An drew Sar risове The Aute ur The ory. Као моћ на ло ги стич ка по др шка иза нас је ста јао, ма да то га ни смо би ли све сни, Alt hus ser и ње гов по ку шај епи сте мо ло шког ре за и уче ње о иде о ло ги ји, не као ис кри вље ној све сти о ствар но сти, већ со цијал ној прак си ка ко је по је дин ци про жи вља ва ју, што је за мр ше ним пу те ви ма ши ре ња и ин фил тра ци је но вих иде ја би ло до спе ло и до на ших тек сто ва.

Ако се би ло шта од све га ово га по ја ви ло као ма ни фест он да је то је ди но био сам на слов часо пи са ко ји је су ге ри сао да за пис о фил му иде пре ути ска и да је по да так не из о ста ван ко ре латив ноко рек тив ни пред у слов за на пи се у ње му. ■Позивница за промоцију другог броја Филмографа у Пули, 30. јула 1977. Са захвалношћу Здравку

Рандићу што је сачувао овај исечак историје.



Са свим сам си гу ран да је ово био и Бе ли ћев не зва нично усво јен али прак сом чи та ња филм ске есе ји сти ке и те о ри је и вла сти тог пи са ња и осво јен филм скокри тичар ски фун да мент. Се ћам се ка ко смо се јед не при ли ке слат ко сме ја ли, по ди жу ћи у вис обр ве у знак су пер иор ног чу ђе ња, јед ном углед ном филм ском кри ти ча ру са бе о град ске ме диј ске сце не, на шем ге не ра циј ском ис пи сни ку и до бром дру га ру ко ји упра во из раз ло га него ва ња са мо до вољ ног и са мо у ве ре ног им пре си о ни зма у свом пи са њу ни ка да ни је ушао у круг са рад ни ка „Филмо гра фа“. Би ли смо не за ви сно је дан од дру гог про чи тали је дан по ду жи рад овог вр сног ма га зин ског есе ји сте о но вом не мач ком фил му, пре пун екс перт ски ин то нира них за кљу ча ка без упит ни ка у ко ме је до бар део био по све ћен те зи о пре суд ном ути ца ју „жен ског пи сма“ у овом, за ду ги пе ри од по след њем од зна чај них европских филм ских та ла са. Он је сво је оп сер ва ци је до брим де лом ба зи рао на опу су ре ди тељ ке Ro saе von Pra un heim, али му је про ма кло да је то био за пра во умет нич ки псе у до ним ре ди те ља му шког по ла, (исти ни за во љу једног од про ми нент них ли де ра не мач ког по кре та за грађан ска пр ва хо мо сек су а ла ца) Bru noa Mischwitzkyог. Бе ли ћу, као при пад ни ку Фил мо гра фо вог кру га се не би мо гло де си ти да у свом пи са њу про пу сти – пре не брегне ова кав ко ре ла тив ноко рек тив ни по да так. ■Драган Белић на Смотри југословенског филма у Паризу, мај 1986

■Тридесет година касније: део прве редакције Филмографа на промоцији другог броја Новог Филмографа 18. октобра 2006. године: с лева на десно Никола Мајдак, Божидар Зечевић, Мирослав Бата Петровић, Дејан Косановић, Миломаир Микан Мариновић, Ненад Дукић.


No stal gia

Ви ше од јед не де це ни је са рад нич ки и ре дакци ски тим око „Фил мо гра фа“ је био је ди на окупље на, нај број ни ја и нај ком пакт ни ја гру па филмских кри ти ча ра на бе о град ској ме диј ској сце ни, па и ши ре. По оно ме што смо у на шем ча со пи су штам па ли и по пре по зна тљи вом при сту пу ма тери ји у тек сто ви ма ко је смо об ја вљи ва ли у другим гла си ли ма, на ра ди ју и те ле ви зи ји, јав ним пре да ва њи ма или рас пра ва ма био је то сна жан и про до ран глас, оп ште ува жа ван. Па ипак, иако не баш на мар ги ни оста ли смо до кра ја дру га сме на филмске пу бли ци сти ке да на. У свим во де ћим ли сто ви ма, на ра ди ју и те ле ви зи ји још увек је би ла пр ва, по сле рат на и по стим фор мби ров ска ге не ра ци ја филм ских кри ти ча ра „им пре си о ни ста“ без и на го ве шта ја на ме ре да у до гледно вре ме за поч не по вла че ње не са мо из ме ди ја већ и из пра те ћих ма ни фе ста ци ја жи ри ја, са ве та, ко ми си ја. Нисмо се мно го због то га је ди ли. Ми смо це ни ли њи хов пио нир ски учи нак из ко га смо цр пли по до ста ин фор ма ци ја у го ди на ма пре не го што смо и са ми ста са ли да о фил му пи ше мо и сто га осе ћа ли и прак ти ко ва ли ону сен ти ментал ну бла го на кло ност и ле по вас пи та ње ве ле град ске де це пре ма ста ри јим ро ђа ци ма из ма лог ме ста. За уз врат ужи ва ли смо у за до вољ ству не за ви сно сти, од мак ну ти од про ду цент ских и аутор ских ин те ре сних гру па.

На стра ну на ше по зна ва ње оно га што је до та да би ло на пра вље но у све ту фил ма, ко је је у сва ком по гле ду би ло при ме ре но, има ли смо прак тич но сва ко днев ни увид у оно шта се на ме ђу на род ној филм ској сце ни до га ђа, у жи жи „Фил мо гра фовог“ ин те ре са је био до ма ћи филм. О ње му сам нај че шће и са Бе ли ћем рас пра вљао и увек се у на шем пре тре са њу ак ту ел но сти или не ких приме ра из про шло сти про вла чи ло сет но не за довољ ство што сав наш труд око до ма ћег фил ма оста је без ути ца ја. На да ли мо се да ће не ко но во аутор ско име или још бо ље гру па, та лас, пра вац, по крет иш чи та ти ва ља но оно што у кри ти ка ма за го ва ра мо и да ће им то би ти и бли ско и по стицај но у пра вље ње фил мо ва. Оно што смо жар ко же ле ли то је да се нај зад по ја ве аутор ска де ла у ко квом – та квом са гла сју са на шим кон цеп том фил ма иза ко јих би мо гли ста ти пу ном сна гом.

Ово смо вр ло ра но, на не ки на чин и зва нич но об јави ли, јед не ја ну ар ске но ћи 1979. го ди не то ком рас пра ве на те му „Филм ско ства ра ла штво, кри ти ка и пу бли ци стика“ одр жа ној на Три би ни Марк си стич ког цен тра ор гани за ци је Са ве за ко му ни ста у Бе о гра ду. Не мој мо ска кати у пре бр зе за кључ ке на осно ву име на и пре зи ме на ин сти ту ци ја. У ин тер ак ци ји днев не по ли ти ке и де ла ња у кул ту ри и дру штве ним на у ка ма са мо у прав ни со ци ја лизам је као иде о ло шку прак су био ус по ста вио је дан перма нент ни бал под ма ска ма у ко ме је би ло нај ва жни је не ски да ти обра зи ну пре по но ћи. У вре ме одр жа ва ња овог ску па ве ли ки шеф још ни је био пао у ко му а но ви се још увек шко ло вао за ин тер на ци о нал ног фи нан си је ра у Њујор ку пре не го што ће, из истих тих про сто ри ја, где је три би на одр жа ва на, кроз се дам – осам го ди на за по че ти свој „за др жи ви успон Ар ту ра Уиа“. На ше ви ше – ма ње уве зе но cool ле ви ча ре ње са ни зом за гра да у од но су на

марк си зам би ло је по до ста глав ни идеј ни ток тих да на, а од пет на е стак уче сни ка у рас пра ви ше сто ро нас је са Пул ске сли ке. Бе лић је сво је из ла га ње био на сло вио „Ка но вој кри ти ци“ и да не би би ло за бу не шта је под тим ми слио, ево ма лог од лом ка.

„Упо ре до са по хва ла ма на шој про дук ци ји у 1977. годи ни, на ро чи то због из у зет ног успе ха тих фил мо ва код пу бли ке, мла ђи кри ти ча ри (чи та ти као: гру па око „Филмо гра фа“) су ука зи ва ли на из ве сне сла бо сти та да шњих оства ре ња. . . Та кве оце не кри ти ке као да ни су има ле ни ка квог ути ца ја на ре пер то ар ску по ли ти ку 1978. Доби ли смо још не ко ли ко „омла дин ских фил мо ва“ ко ји су би ли ра до гле да ни у би о ско пи ма, али су знат но сла би ја оства ре ња од оних прет ход них. Но ва жни је од све га је чи ње ни ца да се упра во у тим фил мо ви ма још дра стични је ма ни фе сто ва ла она вр ста по тро шач когра ђан ског син дро ма на ко ји је кри ти ка сво је вре ме но ука зи ва ла. И по но во се пре ко та квих оце на пре ла зи, уз са мо за довољ но ни за ње број ки о ве ли ком бро ју гле да ла ца до маћег фил ма. Ни је ли оп шти дру штве ни ин те рес ра до виђен до бар филм, а не ра до ви ђен филм уоп ште?“

Про ду цент ски ло би нас је по сле са стан ка на пао да смо „ели ти сти“, на ши при ват но до бри дру га ри из „чешке шко ле“ но вих ауто ра у успо ну – да смо их де нунци ра ли. То је би ла уоста лом це на не за ви сног ста ва који је Бе лић умео да одр жа ва и бра ни. Наш про то тип до ма ћег фил ма је би ло кри тич ки со ци јал но анга жо ва но де ло, усме ре но ка фо то граф ском отиску са вре ме ног, ви ше слој но у на ра ци ји, ви со ко про фе си о нал но у тех нич кој об ра ди и на дах нуто у ре ди тељ ском уоб ли ча ва њу а та ко не што, у ком пле ту ни је на и шло ни иду ће ни ти би ло ко је од на ред них го ди на.

Ка да је пред крај осам де се тих на сту пи ла но ва група, за и ста мла ђих бе о град ских кри ти ча ра, ми смо их са че ка ли, ка ко то до ли ку је ма тор ци ма, оштрим су проста вља њем, име ну ју ћи их од мах, са очи том на ме ром ома ло ва жа ва ња – „жан ро ви сти ма“. За ме ра ли смо им (а и да нас ми слим да смо у осно ви би ли у пра ву) да су преско чи ли Ba zinа и све пре ње га а да су по вр шно про чита ли шта су о жан ру и film no irу пи са ли, а још по вр шни је раз у ме ли шта јо то би ло „жан ров ско“ у фил мо ви ма Truffa utа, Go dardа, Cha brolа и дру го ва из фран цу ског no uvel le va gue. Оно што ни смо схва та ли или смо се пра ви ли да не схва та мо би ла је нео п ход на по тре ба свих мла дих и но вих у гра ду да кли за њем до екс тре ма скре ну пажњу на оно што ра де. Уз Бе ли ћа сам мо жда био ма ло ви ше од оста лих остра шћен у овом фрон ту од би ја ња и у том сми слу ми је оста ло у се ћа њу јед но за јед нич ко, пот пу но не до го во ре но али ап со лут но син хро ни зо ва но, ве хе мент но из ла га ње – на пад од би ја ње за окру глим сто лом кри ти ке на Фе сти ва лу филм ског сце на ри ја у Врњач кој Ба њи, осам де се ти сед ме.

На фо то гра фи ји из Пу ле сви смо већ за о бљени че тр де се то го ди шња ци, ре ла тив но за до вољни ти ме где нас је на ше ба вље ње фил мом и осталим ме ди ји ма би ло до ве ло. Че ка ли смо сле де ћи ис ко рак у оно ме што се обич но зо ве ка ри је ром, убе ђе ни да нас уна пре ђе ње, без об зи ра шта је ко под тим под ра зу ме вао, не ће ми мо и ћи. Је дино



Белић на њој још увек зра чи не за пре те ним жаром мла да лач ке стра сти. Мо жда је он је ди ни на слу ћи во да се при бли жа ва крај сјај не се зо не. „Фил мо граф“ је дветри го ди не на кон то га престао да из ла зи у усло ви ма на гле све оп ште дере гу ла ци је и осло ба ђа ња тр жи шта, јед но ставно ви ше ни је би ло па ра у фон до ви ма а он да је вр то гла вом бр зи ном при сти гло олов но тмур но вре ме рас та ка ња, рас па да ња и пи са ња при ло га све оп штој исто ри ји бес ча шћа у ко ме ни ко ме више ни је би ло до при че о фил му. Са гна ти смо били исто риј ским зби ва њем (у пра вом сми слу те ре чи) пр во у пре жи вља ва ње из да на у дан а он да и у раз гле да ње ку да и ка ко у но вим дру штви ма и др жа ва ма. До та да шњи за јед нич ки друм се намах пре о бра зио у па ра ле ле са рет ким и са свим слу чај ним укр шта њем. Не се ћам се ни ка да сам се по след њи пут са Дра га ном ви део ни ти шта смо том при ли ком при ча ли, би ло је, мо гу већ ре ћи, у сва ком слу ча ју дав но. У ме ђу ве ме ну се све сво ди ло на она пита ња у те ле фон ским раз го во ри ма, email ови ма или сусре ти ма са за јед нич ким по зна ни ци ма „Бо га ти, шта је са Бе ли ћем?“ Ве ру јем да се и он на исти на чин рас пи ти вао шта се де ша ва сам ном, све до по след ње ве сти ко ја је сти гла и без пи та ња за ко ја, та ко ду шо мор но ви ше не ма ни раз ло га ни ме ста. Оста ју нам са мо се ћа ња на вре ме ста рог „Фил лмо гра фа“ и нас у ње му. У тим успо ме на ма наш траг је јед на ши ро ка и ду бо ка бра зда из гре ба на стра сним и зна лач ким пе ри ма пре да них си не а ста. После нас. . . мо жда не ка фу сно та у књи га ма ко је го во ре, о че му би дру гом ако не о фил му.

Auc kland, New Ze a land, ја ну ар 2008.■

■Драган Белић

■бр.

27,

198

4.■б

р. 2

8, 1

984.

■бр.

43–

44, 1

989.


Лева глава

■Новопронађена фотографије Андреја Тарковског из студентских дана на ВГИКу, у Москви.

■Маргарита Терехова у филму Огледало Андреја Тарковског

■Николај Бурљајев у филму Иваново детињство Андреја Тарковског

■Насловна страна књиге

■Новопронађена фотографије Андреја Тарковског из студентских дана на ВГИКу, у Москви.


Д о бре књи ге о фил му су у нас још ствар слу чајно сти или срећ ног тре нут ка, о че му све до че чак и не ке ета бли ра не еди ци је филм ске ли те ра ту ре.

И та мо ца ру је не по у здан укус и од су ство струч ног, систе ма тич ног при сту па филм ском из да ва штву, а о пре води ма и струч ној ре дак ци ји да не го во ри мо. О то ме другом при ли ком.

Са да о јед ном срећ ном тре нут ку: пред на ма је из ванред но стру чан и пре ци зан во дич кроз раз у ђе но филмско де ло Ан дре ја Тар ков ског, пре вод из да ња In di a na Unive sity Press из Блу минг то на, САД. И опет о слу чај но сти: са мо чи ње ни ци да је пр ви аутор овог де ла не гда шња Бе о гра ђан ка, кћер ка чу ве ног сла ви сте, про фе со ра Бео град ског уни вер зи те та Ки ри ла Та ра нов ског, са да профе сор ру ске књи жев но сти на Тафтс уни вер зи те ту у Амери ци, мо же мо да за хва ли мо по ја ву ове књи ге на на шем је зи ку. Ви да Та ра нов ски Џон сон хте ла је да сво ју сту ди ју о Тар ков ском учи ни до ступ ном и на срп ском је зи ку, који јој до ђе и ма тер њи. И ова чи ње ни ца је од на ро чи тог зна ча ја. На сле див ши од оца цр ту књи жев ног пре во дила штва, ка же да је упор но про ве ра ва ла аде кват ност сва ке ре чи, што се за па жа већ при пр вом чи та њу. Из ове сло же не књи ге те че ле пи и тач ни срп ски, пра ва лек ција из из ван ред ног пре во ђе ња у ду ху књи жев ног је зи ка, ко ја нам гле чу да до ла зи са оне стра не Оке а на! Овај пре вод је при мер за углед оним ов да шњим пре во ди оци ма, ко ји мо жда зна ју ен гле ски, али не и срп ски.

За што је ова књи га би ла по треб на и Аме ри ци и Евро пи? Аутор ка од го ва ра на ово пи та ње без гор чи не: за то што је на обе ма стра на ма Тар ков ски још нај че шће не схва ћен или по гре шно схва ћен. У Аме ри ци, „ње го ви фил мо ви, по пра ви лу, сма тра ни су ’оп скур ним’, ’збу њу јућим’ и ’не за ру мљи вим’, на ро чи то од стра не аме рич ких кри ти ча ра, ко ји су че сто вр ло ре ал не те шко ће ком бино ва ли са не до вољ ним по зна ва њем исто риј ског и култур ног кон тек ста ко ји су об ли ко ва ли те фил мо ве“. За „Њу јорк Тајмс“, ре ци мо, фил мо ви Тар ков ског су још увек „пре ду ги и до сад ни, без на ра тив ног сми сла“.

По сле сво је смр ти Тар ков ски је по стао европ ско божан ство, ква зи и ко на уобра же не и по мод не кри ти ке, ко ја не чи та ни ти раз у ме ва ње го ве фил мо ве. Код фран цу ских кри ти ча ра „дра стич но по гре шан опис оног што се на платну од и гра ва че сто слу жи као осно ва за ком пли ко ва не интер пре тив не кон струк ци је ко је пот пу но из вр ћу зна че ње од ре ђе них сце на а по не кад и це лог фил ма“. У нас је проблем још сло же ни ји. Са изу тет ком не ких кри ти ча ра (ре цимо Ву чи нић), сви би хте ли да су по кло ни ци Тар ков ског на осно ву јед ног или ни јед ног гле да ња или ма гло ви тог се ћања на ње го ве фил мо ве, слу чај но ухва ће не на те ле ви зи ји или на се ан си код при ја те ља. Фил мо ви Тар ков ског не мо гу се раз у ме ти на осно ву јед ног гле да ња. Ва ја но вре ме Тарков ског мо же се от кри ва ти са мо у ви ше крат ном гле да њу ње го вих фил мо ва, а не обо га ље них су ро га та на МП3 – који се мо гу ку пи ти на пи рат ским те зга ма.

„Сто га, ва жан еле мент на ше књи ге пред ста вља и по дужи До да так са де таљ ним си ноп си си ма свих фил мо ва“ кажу ауто ри. „Оно су за сно ва ни на ви ше пу та по но вље ним гле да њи ма фил мо ва, нај ква ли тет ни јих мо гу ћих ко пи ја од 35 мм и 16 мм и на ви деу. Ду жи на, сло же ност и ви ше слојност фил мо ва чи не да се мно ги де та љи по гре шно ту ма че или за пам те; за то сма тра мо да је обез бе ђи ва ње тач ног опи са оног што се у њи ма ви ди и чу је би тан пред у слов за да љу ана ли зу; чак и чи та о ца ко ме је де ло Тар ков ског добро по зна то, по зи ва мо да кон сул ту је си ноп си се упо ре до са чи та њем по гла вља о од ре ђе ном фил му“. Овај став је на ро чи то ва жан и за то смо га у це ли ни ци ти ра ли. Још је Со сир го во рио: где не ма тач не мор фо ло ги је, не мо же би ти ана ли зе. Ова вр ста акри би је до и ста цве та у аме рич ком ака дем ском жи во ту, без об зи ра што смо ми Евро пља ни, че сто по не се ни ин ту и ци јом и за во ђе њем ни шчих духом, спрем ни да га ба га те ли ше мо. Ево са да мор фо ло гије, ево тач ног ма те ри ја ла, реч ју спрем ног пу то во ђе кроз ла ви ринт без сре ди шта та кве гро ма де као што је Тарков ски. Без овог до дат ка на ше умо ва ње и раз лог не ма ју по у зда ног осно ва. Дру гим ре чи ма, сва ко ис тра жи ва ње Тар ков ског, ако пре тен ду је не са мо на на уч ност не го и

По у здан во дич кроз Тар ков скогпи ше Бо жи дар Зе че вић

Ви да Т. Џон сон и Гре јем Пе три, Фил мо ви Ан дре ја Тар ков ског, ви зу ел на фу га,Арс Ли бри, Бе о град – Бе сје да, Ба ња Лу ка, 2007


По у здан во дич кроз Тар ков ског

на би ло ка кву ана ли зу, не мо же без ова квог при руч ни ка и за то је ко рист од ове књи ге ве ли ка. То је ти пич на аме ричка уни вер зи тет ска ba sic bo ok, због че га тре ба ре ћи да је опре мље на још и де таљ ном фил мо гра фи јом, при мар ном би бли о гра фи јом (де ла и ин тер вјуи са мог Тар ков ског), секун дар ном би бли о гра фи јом (де ла о Тар ков ском и оп шта кри тич ка ли те ра ту ра) као и спи ском од 45 ин тер вјуа ко је су ауто ри оба ви ли са го то во свим при ја те љи ма и са радни ци ма ре ди те ља.

Глав ни део књи ге је пре сек кроз ства ра ла штво аутора. У пр вом де лу се да је при каз рад них ме то да ре ди теља са сце на ри сти ма, глум ци ма, ди рек то ри ма фо то графи је, сце но гра фи ма и ко сти мо гра фи ма, мон та же ри ма, ком по зи то ри ма и про ду цен ти ма, што од мах ба ца јар ко све тло на оно што су Еј зен штејн и Пу дов кин на зи ва ли пи та њи ма ме то да и че му се, хва ла Бо гу, у Ру си ји још посве ћу је ду жна па жња. Јер ако је ве ро ва ти Ми ло шу Форма ну, „ре жи ра ти мо же и ве жбан мај мун“, што по твр ђу је са вре ме на прак са.

У дру гом де лу да је се depth analysis фил мо ва Тар ковског по хро но ло шком ре ду. То су есе ји о осам филм ских де ла, у ко ји ма се раз от кри ва уну тра шња хар мо ни ја карак те ри стич них еле ме на та јед не це ли не све та. По навља ње и про жи ма ње огра ни че ног бро ја ових стал них ком по не на та го во ри да је реч о јед ној ве ли кој, от сут ној струк ту ри ко ја ле жи у по за ди ни свих фил мо ва. Пра ва по сла сти ца за вред ног струк ту ра ли сту, ко ји зна да су прин ци пи ком по зи ци је кон стант ни, а сва ког по на о соб си жеа ва ри ја бил ни, те да са ма та от суст на струк ту ра није дру го до је дин ство ком по зи ци је и умет нич ког си жеа, што ва жи и за дру ге си не ма тич ке ком по нен те: на пример, од нос Тар ков ског пре ма ду гом ка дру, ду бин ској оштри ни, ре дук ци ји бо је и ире ал ном зву ку. Мо жда се чи та лац не ће увек сло жи ти са свим за кљу чи и ма из веде ним из ових ана ли за, мо жда ће му из ве сне по став ке де ло ва ти „школ ски“, а не ке од већ ли те рар но, али то је ствар раз ли чи тих та ча ка гле ди шта. Уоста лом, тре ба подо зре ва ти од ана ли за ко је пре тен ду ју на уни вер зал ност и ду го веч ност. Као „не стал на“ струк ту ра, као „је зик који се у се би пре ва зи ла зи“ и нело гиј ски не го тек „ло гоморф ни сим бол“ (Ду шан Сто ја но вић), филм сам из ми че де фи ни тив ним за кључ ци ма и про ти ви се све му што је ри гид но, оза ко ње но, стал но.

Нај за ни мљи ви ји је тре ћи део књи ге, ори ги на лан поку шај да се от кри је раз вој сти ла и да се про ник не у њего ве из во ре. У том сми слу нај ве ћу вред ност пред ста вља два на е сто по гла вље: по сма тра ње основ них еле ме на та при ро де у де лу Тар ков ског. Ауто ри при ме ћу ју да се изве сни еле мен ти при ро де не пре ста но по на вља ју уну тар јед не не ви дљи ве, од сут не струк ту ре, што их на во ди на по ми сао да јед на за ми шље на ми то ло ги ја при ро де сто ји у осно ви ове це ли не. Сле де ћи овај нео бич но за ни мљив и тај но вит траг ауто ри ана и зи ра ју по ја ву во де, ва тре, ва зду ха и зе мље у ши фри фил мо ва, што од во ди у пи тања пеј са жа (го ди шња до ба, др ве ће, пти це, ла веж, ве лики вуч јак, ко њи, па у ко ва мре жа, леп тир) или про из во да при ро де (мле ко, хлеб, ја бу ке, ви но). То, да кле, при па да не кој на ро чи тој ми то ло ги ји при ро де, ко ја је ин хе рентна Тар ков ском, мо жда и ру ском чо ве ку уоп ште. Ру ски пеј заж ли чи на ру ску ду шу, пи сао је, с пра вом, Бер ђајев.

Овај пеј саж је срж ан тро по ло ги је Тар ков ског. У сре дишту је чо век, ко ји је за Тар ков ског од раз ли ка Бож јег („Мо жда је на ша спо соб ност да ства ра мо до каз да смо и ми са ми ство ре ни по за ми сли и у ли ку Бож јем“). На кра ју, ана ли зи ра се удео људ ске фи гу ре окру же не овим ми кро ко змом (му шко и жен ско те ло, ду га и мо кра ко са, пред ме ти оде ће, на ме шта ја и ен те ри је ра, у ко ме ће мо увек на ћи огле да ло као глав ни ар хе тип). Све то, да ље, сто ји у ве зи са хри шћан ском, пра во слав ном ан тро поло ги јом, као и глав ним об ри си ма ико не Тар ков ског, сложе не у ли ку ру ског стра сто терп ца, му че ни ка, жер твопри но си те ља, от шел ни ка и ко нач но све ти те ља (по пут ње го вог Ру бљо ва), што се под ви зу је кроз умет ност. Не знам ко ли ко сам да ле ко оти шао у овој ме та а на ли зи, али је мит о Тар ков ском уве ли ко осно ван на ру ским жи ти јама свја тих и све што се да нас та мо чи ни, сто ти не по новље них де та ља и ха ри змат ско при су тво чу да у жи во ту овог умет ни ка – му че ни ка, на гла ша ва ње ње го ве ве ре и жр тво ва ња за чо ве ка у пред ве чер је Апо ка лип се, во ди ка не кој вр сти ка но ни за ци је. У из ве сном сми слу, Тар ковски је и био ана хо ре та и све ти чо век. Мо жда од већ човек да би по стао све тац.

Ето пред ка ква нас раз ми шља ња во ди ова вред на и нео бич на књи га. Про стор ко јим ов де рас по ла же мо ни је нам до зво лио да се освр не мо чак ни на сва нај ва жни ја ме ста у њој, али је са свим си гур но да ће нам у бо гат ству сво јих зна че ња и ту ма че ња она ко ри сти ти са да и убу дуће: пред на ма се на ла зи по у здан и озби љан во дич кроз тво ра штво јед ног од нај ве ћих умет ни ка XX ве ка.■

■Вида Тарановски Џонсон и Греем Петри


Ч арлс Си мић (1938), наш за на чај ни пе сник „у от коман ди“ у САД, у сво јој књи зи Ал хе ми ја сит ни чарни це (пре вод В. Ро га но вић) о аме рич ком умет ни ку

асем бла жа и аван гард ном филм ском умет ни ку Џо зе фу Кор не лу (1903–1972), и сам ка же ка ко је Кор нел из сво јих кри ти ча ра и ана ли ти ча ра из вла чио нај бо ље тек сто ве. Ма дај те, као да Чар ли ју Си ми ћу тре ба Кор нел, ка ко би на писао до бру књи гу. На рав но да је Чар ли ју за то до во љан

и сам Чар ли1. Ка ко год да би ло, због Си ми ћа, Кор не ла или обо ји це, ра ди се о књи зи ко ја успе ва да нас за вр ти у та ран те лу пи та ња и од го во ра о су штини умет но сти, али и о то ме шта је она сви ма на ма по на о соб.

Филм ски ар хиви сти, они пра вовер ни, не мо гу се би до пу сти ти да во ле Кор не ла за то што је он се би до пу стио да отво ре но (по)ка же ка ко ста ре фил мо ве (а сви они бр зо метно по ста ју та кви) не тре ба чу ва ти. Не само за то што се они по сво јој при ро ди ква ре и па ле, већ зато што су они до бри (по та кви ма као што је Кор нел) са мо ка да се рас ко ма да ју, па се од њи хо вих пар чи ћа на пра ве „но ви“. И зато што ни је крио да је би о скоп, чо век, па и свет са мо (по) јед на ку ти ји ца. Сло же не као „ба бу шке“, јед на у дру гој. Иако је један ве ли кан твр дио да се и из ку ти је ши

би це мо же би ти вла да рем бес ко нач но сти, Кор нел је ве ро вао са мо у бес ко нач но овла да ва ње ку ти ји цом.

Због те сво је скром но сти и „ли ше но сти би ло ка кве есте тич ке те о ри је“, он је био драг и аван гар ди сти ма

1 Иако је ова књи га пре све га по ет ски, си ми ћев ски фан та сти чан омаж Кор не лу, она ипак са др жи и не ке ме тод ски пре ци зне, исто ријске (би о граф ске) и кри тич ке еле мен те, кон цен три са не у по след ња три по гла вља.

Па ла та у 5 ују тро Чар ли ја Си ми ћаЧарлс Си мић, Ал хе ми ја сит ни чар ни це, из да вач „Ар хи пе лаг”, Бе о град, 2008.

пи ше Бо ри слав Ста но је вић

Ства ра ти умет ност у Аме ри ци зна чи спа са ва ти соп стве ну ду шу. (Чарлс Си мић)

■Џозеф Корнел: Soapbubble Set


Па ла та у 5 ују тро Чар ли ја Си ми ћа

(као и па три јар ху на ше до ма ће си непо е тич ке „предстра же“, Бран ку Ву чи ће ви ћу1, али и цр но та ла са стом Ма ка ве је ву, у сво јој Не ви но сти без за шти те) и кри тича ри ма, а Си мић је у ње му по ку шао да ис ко па (још један) ша блон, ма три цу по е ти ке.

Је дан аме рич ки сту дент, на ску пу по све ће ном својим узо ри ма, ис ти чу ћи дра ма ти ча ра и сце на ри сту, оскаров ца Сти ва Те ши ћа, ка же: „Гле да ју ћи кроз ње га, осе ћам се као за тво рен у ку ти ју. Ма до ђа во ла, осе ћам се као да ЈЕ САМ та ку ти ја!“ И од јед ном, ве за из ме ђу на ша два земља ка, Те ши ћа и Си ми ћа, с јед не, и њи хо вог аме рич ког ком ши је, Кор не ла, с дру ге стра не, отва ра се пред на ма. . . као ку ти ја. Сва тро ји ца2 су у Аме ри ци до ђо ши, јер ту ви ше не ма ста ро се де ла ца: „Аме ри ка још че ка да бу де от кри ве на. Ње не скит ни це и по е те ли че на ра не мо реплов це што су се за пу ти ли у не из ве сна ис тра жи вач ка пу то ва ња. И у ње ним гра до ви ма још по сто је сле пе мрље ко је су про ма кле твор ци ма ма па. “ ка же, у њи хо во име, Си мић. Свој тро ји ци је Аме ри ка ку ти ји ца чу да, ко ју сва ко ис тра жу је ка ко нај бо ље зна и уме.

Си мић, као чо век су пер и ор ног уку са, кад већ гово ри о умет но сти ку ти ји ца, не мо же а да не спо ме не Ђа ко ме ти је ву скулп ту ри цу од жи це, Па ла та у 4 ују тро

1 Тре ба ви де ти Кор не лов нај по зна ти ји „patchwork“ филм Ro se Ho bard (1936) и до след но би о скоп ску ку ти ју „Ba call“, као ма ли ико но стас позна тој глу ми ци, ко ју до но си мо у при ло гу, као и срод не ку ти је по свеће не Ме ди чи ји ма и – ме ху ру од са пу ни це!

2 Кор не ло ва по ро ди ца је хо ланд ског по ре кла: де да по мај чи ној страни био је бо га ти и ис так ну ти ко мо дор Ви ли јам Вор хис/Vo or his.

(1933), на спрам ко је бле ди чи та ва Кор не ло ва артпрчвар ни ца. Чар ли то чи ни све сно: он зна да је Кор нел, „ко ји не зна ни да сли ка, ни да ва ја, ни да сни ма филмо ве“ (ка ко сам Си мић ка же), пра ви аме рич ки умет ник, не мо ћан да на пра ви оно што, из ме та фи зич ког ви ца, на пра ви је дан Ђа ко ме ти. Али Чар ли зна да ни аме ричкој пу бли ци тај жи ча ни ме та фи зич ки цр теж (иако је из Фран цу ске, где је ство рен, из ме штен у моћ ну њу јоршку из ло жбе ну фа брич ку по крет ну тра ку, зва ну МОМА) још не зна чи ни шта. Тек гле да ју ћи кроз при зму Кор не ло вих ку ти ји ца (пу них па би ра ка кр хо ти на њи ма бли ске ствар но сти, из из ло га јед ног са свим аме рич ког ge ne ral sto reа), ка ко аме рич ком љу би те љу умет но сти, та ко и умет ни ку, мо гу ће је за и ста ви де ти улаз у трансце дент ну Па ла ту у 4 ују тро.

Је дан ве ли ки сли кар се сво је вре ме но уби јао да обја сни ка ко сли ка не тре ба да пред ста ви оно што ионако ви ди мо – то, уоста лом, мо же бо ље фо то гра фи ја, већ да нас на у чи ка ко да за и ста ви ди мо. Аме ри кан ци су, ми слим, дру га чи ји, праг ма тич ни ји. Они од умет но сти тра же да им обја сни ствар ност. Пр во, њи хо ву лич ну, па ако се баш мо ра, и ону умет нич ку.

Чарлс Си мић је од дру га чи је фе ле. Ње го ва умет ничка маг на ни ми ја је до вољ но гран ди о зна да у се бе об ухва ти и ма ле ства ри, и ма ле ства ра о це. Ње гов та ле нат је то ли ки да и из ку ти ји ца про јек ту је „филм“ све ми ра сми сла. Од ове Чар ли је ве књи ге, и Кор нел, по чи ње да ми бу де драг. А сит ни ча вост аме рич ке умет нич ке ал хеми је – мно го ја сни ја.■

■Џозеф Корнел: Bacall ■Џозеф Корнел: MediciPrince

novi filmograf, broj 5-6

Documents