novi mediji u obrazovanju 2008

Novi mediji u obrazovanjuProf. dr Dragan Solea

Mediji, obeleavaju nau, informatiku civilizaciju, pa se sa razlogom oni stavljaju u prvi plan.

Uz re medij, u literaturi se esto navode razliiti atributi, kao stari i novi mediji, ili, pak neki dugi epiteti koji im odreuju neku specifinost. Mediji i obrazovanje

Re medij (medius, media, medium) je latinskog porekla i tumai se kao sredstvo (posrednik) u prikazu i prenosu poruka. Re medij oznaava i razliita sredstva komunikacija. Medij podrazumeva materijalizaciju znaka i podlogu prenosnika materijalizacije. Mediji i obrazovanje

Pod medijima u obrazovanju se podrazumevaju posrednici kolskih sadraja koji proistiu iz ciljeva obrazovanja. Mediji omoguuju odvijanje nastave, a uenicima proces uenja, pa se karakteriu kao mo (snaga) uenja , odnosno, obeleavaju proces obrazovanja i vasptanja. Mediji i obrazovanje

Novi mediji su uopte svi mediji na kojima se zasniva aktuelna informaciono-komunikaciona tehnika. To su mediji koji baziraju na osnovama digitalne tehnike, a sadre multimedijalne elemente i omoguuju interakciju korisnika i medija. Tu spadaju mediji koji omoguuju veze offline i online tipa Mediji i obrazovanje

Klasifikacija medijaPored razvrstavanja medije na stare-tradicionalne i nove - savremene postoje i druge klasifikacije sa drugim kriterijumima za taksonomiju. Tako se mediji klasifikuju na slijedei nain:klasifikacija prema tehnikim kriterijima,klasifikacija prema ulozi koju imaju u komunikacionim procesima,klasifikacija prema stepenu javnosti iklasifikacija prema strukturi i broju medijskih elemenata.

Klasifikacija medija prema tehnikim kriterijimaSvaka od navedenih grupa se dalje razvrstava po raznim osnovama, pa se isti mediji mogu nai u vie klasifikacijskih grupa.

Klasifikacija medija prema tehnikim kriterijima, razvrstava ih na tri grupe:primarni mediji, sekundarni mediji itercijalni mediji,

Prema uloziPrema ulozi koju imaju u procesu komuniciranja, mediji se dele na:prenosne transportne imedije za uvanje (sklditenje).

Klasifikacija prema stupnju javnostiStupanj javnosti, kao kriterij za klasifikaciju medija omoguuje njihovo razvrstavanje na: interpersonalno komuniciranje, komuniciranje u malim grupama, organizaciono komuniciranja i masovno informiranje.

Prema strukturi i broju medijskih elemenataTri tipa medija se nalaze kao podgrupa u klasifikaciji medija prema strukturi i broju medijskih elemenata, a to su: monomediji, dualni mediji i multimediji.

Upotreba medijskih sredstava u nastavi - nastavnici

StaraSveska i olovkaKnjigaTabla i kredaNovinski lanciSlike iz asopisaNovaBela tabla i markeri u bojiGrafoskopRaunarLCD projektorInternetEdukativni softver

Upotreba medijskih sredstava u nastavi - uenici

StaraSveska i olovkaFormular za DPMaterijali iz strunih knjiga, asopisa, tampanih izvoraNovaRaunar s formularom za DPMaterijali sa Interneta

Audio-vizuelni mediji Znaaj vizuelizacije postoji od praistorije do danas, kako u svakodnevnom ivotu tako i u vaspitno-obrazovnom procesu. Pokret za vizuelizaciju nastave bio je meu prvima koji je isticao vanost neverbalnih audio-vizuelnih materijala, nastavnih maina i ureaja.

Njihov osnovni cilj je da osposobe uenike da vide i uju, gledaju i sluaju potpunije, jasno uoavajui razlike i sa veim razumevanjem. Pravilan izbor nastavnih sredstava zahteva paljivo prouavanje i celovitu analizu metoda rada, kao i iznalaenje adekvatne primene u nastavnoj situaciji.

Audio-vizuelni mediji

Namena pomagala, pravilno i spretno rukovanje od iste je vanosti kao i pravilan izbor. Naime, pomagalo se oslanja i na sve one dogaaje i efekte koji ne ulaze u temu obrade predavanja, ali deluju na sluaoce stimulativno.

Stoga audio-vizuelna sredstva moraju sadravati sledee uslove: Jasan sadraj i konciznost, Jasnou za ulo vida i sluha, Emocionalnu snagu, Mo koncepcije.

Audio-vizuelni mediji Sve ovo predstavlja znaajan element u intenzifikaciji nastave, jer audio-vizuelna sredstva: dopunjuju predavanja, objanjavaju ih, potkrepljuju oiglednou, proiruju uenikovo znanje i doprinose njegovoj trajnosti,

to potvruju i istraivanja mnogih iskusnih pedagoga.

Audio-vizuelni mediji Nain na koji ljudi ue moe priblino oceniti sledeim brojkama: Veina ljudi naui oko 1015 % sadraja samim itanjem, ukoliko je materija jasno izraena jednostavnim ili odgovarajuim tehnikim jezikom; Oko 20 % sluajeva sluanjem, ako njihova sposobnost za sluanje nije osla-bljena zbog estog polovinog pamenja ili ako ih govornik ne uspava neza-nimljivim glasom; Oko 3035 % posmatranjem, utoliko vie ukoliko je vizuelni materijal pripremljen i svrsishodan; Oko 50 % ili vie posmatranjem i sluanjem u isti mah, ako je paljivo koordiniran rad oba ula; Sve do 90 % ako predano uestvuju u pouavanju koje utie na sva ula.

Audio-vizuelni mediji

Audio mediji radio u nastavicd plejer

Vizuelni mediji grafoskopdijaprojektori za dijafilmove i dijapozitive

Audio-vizuelni mediji Audio-vizuelni mediji obrazovna televizija Sistem televizije otvorenog kruga i Sistem televizije zatvorenog kruga nastavni filmovi

Savremene projekcione tehnologije

ivimo u informacionoj eri, u kojoj se nauka, tehnika, pa ak i umetnost i kultura brzo razvijaju. Osvajaju se novi prostori ljudske delatnosti i stiu nova znanja.

Zaostajanje kole se ne ogleda u tolikoj meri u sadrajima koji se obrauju, nego u nainu na koji se obrauju i prezentuju uenicima.

Mikroelektronika, robotika laserska tehnologija i tehnologije novih materijala su ve nale primenu u proizvodnim i naunim organizacijama, a sada polako nalaze svoju primenu i u obrazovanju.

Savremene projekcione tehnologije

U ovom poglavlju bie obraene dve nove projekcione tehnologije, tehnologija video projektora i tehnologija LCD monitora koje su zahvaljujui svojim kvalitetima u potpunosti nale primenu u savremenoj nastavi.

Video projektori omoguavaju prezentovanje sadraja velike dijagonale prikaza.

LCD tehnologija daje prikaz slike visoke definicije, smanjenje gabarita projekcionih ureaja i pojeftinjenju procesa izrade.

Savremene projekcione tehnologije Video projektor

Video projektori predstavljaju savremene, portabilne i kompaktne ureaje koji verno prikazuju audio-vizuelni signal sa raunara i video sistema na platno.

Zahvaljujui snanim svetlosnim izvorima, video projektori novije generacije predstavljaju odlian izbor i za prikazivanje nastavnih filmova ogranienom broju uenika.


Jedna od glavnih karakteristika je jaina osvetljenosti, koja se izraava u lumenima.

Nova generacija projektora ne zahteva zamraenu uionicu za vreme projekcije, slika je veoma dobra i zasiena bojom i vrlo je kontrasna, projekcija se moe ostvariti ak u 16,7 miliona boja. Dok se format projektovane slike kree od 0,5 - 7, 6 metara.

Video projektori imaju veliku perspektivu kada je u pitanju primena u nastavnom procesu, oni treba da zamene kredu tablu - grafoskop i razne vrste projektora.

Savremene projekcione tehnologije Video projektor Video-projektore moemo klasifikovati u dve grupe. Prvu grupu klasifikujemo prema tehnologiji koju koriste za prikaz slike, a drugu grupu prema optoj nameni video-projektora.

Prema tehnologiji koju koriste za prikaz slike dele se na:

LCD projektore (Ligued Crystal Display), DLP projektore (Digital Light Processing) i LCOS projektore (Liquid Crystal on Silicon).


Video projektori se mogu podeliti i prema optoj nameni na sledee grupe:

Projektori za kunu namenu, Projektori za potrebe edukacije, Portabilni (prenosni) projektori i Projektori za poslovnu namenu (konferencijski projektori).


Prilikom ocene kvaliteta video projektora posebnu panju treba posvetiti :

Izlaznoj (fizikoj) rezoluciji projekcije, Koliini izlaznog osvetljenja (brightness) i Izlaznom formatu slike.


Postavljanje video-projektora je mogue izvesti na vie naina: Plafonska montaa projektora, Zidna montaa projektora, Stona ili desktop montaa projektora.

Savremene projekcione tehnologije LCD tehnologija Bez obzira koja tehnologija je upotrebljena, svi LCD displeji rade na istom osnovnom principu.

Jedna ili vie neonskih cevi stvaraju takozvano pozadinsko svetlo, koje osvetljava displej.

Ispred njih se nalazi kristalna reetka i tri filtra za crvenu, zelenu i plavu boju.

Namena kristala je da skrene svetlost tako da ona moe da prolazi kroz polarizovani filter pre nego to dospe do displeja. Ako su kristali poreani u istom pravcu kao filter, svetlost prolazi. Sa druge strane, ako su oni poreani upravno na filter, panel ostaje crn.

Savremene projekcione tehnologije LCD tehnologija

Savremene projekcione tehnologije LCD tehnologija Prednosti LCD monitora su: mali gabariti ureaja nema zraenja Nedostacilcd monitora loiji kontrast slike nego kod CRT monitora manji broj moguih boja manji ugao gledanja slike cena

Multimedija na internetu Multimedija je jedno od najuzbudljivijih podruja personalnog raunarstva. Ona korisnike podstie na kreativnost omoguujui pri tom dodavanje video i zvunih mogunosti dokumentima, pa ak i stvaranje vlastitog digitalnog udbenika, upotpunjenog zvukom i animacijom.

Ako se korisnicima omogui bilo gde i bilo kad pristup bilo kojem multimedijalnom projektu, tada se to naziva multimedia networking.

Multimedija na internetu Kljuni element svake multimedijalne aplikacije jeste ugraena interaktivnost.

Ona onemoguava pasivnost korisnika aktivno ga ukljuujui u proces uenja i podstiui ga na pronalaenje sve veeg broja informacija.

Time se osigurava kvalitetno uenje.

Multimedija na internetu Ako korisnik ui na taj nain da aplikaciju skine sa mree na disk i prouava je u vreme koje njemu odgovara i na sebi svojstven nain, onda takvu vrstu uenja nazivamo oflajn (off-line).

Za razliku od toga postoji i onlajn (on-line) uenje koje omoguava veem broju korisnika istovremeno uestvovanje u prouavanju aplikacije na mrei i meusobnu saradnju.

Multimedija na internetu Multimedia networking pored toga to na jednostavan i brz nain omoguava korisniku pristup velikom broju informacija ima veoma vanu primenu u obrazovanju i kreiranju virtualnih kola i uenja na daljinu.

Multimedija na internetu Osnovna terminologija i koncept multimedije

Multimedijalne aplikacije dizajnirane su na taj nain da ukljuuju sva ula korisnika kao i sposobnost komunikacije. Stoga je njihova funkcionalnost najbolja ako mogu pokrenuti to vie ulnih sposobnosti korisnika. Danas sve bolje multimedijalne aplikacije mogu angaovati skoro sva ula (dodir, vid, sluh) korisnika osim ula ukusa i mirisa, ali razvojem tehnologije u narednom periodu nastae multimedijalna aplikacija koja e zaokupiti sva ula korisnika.

Multimedija na internetu ula korisnika se aktiviraju u zavisnosti od primenjenih elemenata multimedije: tekst, slike, animacija, zvuk, video, hipermedija, virtuelna stvarnost.

Multimedija na internetu Prenosnici multimedije

Postoji nekoliko mogunosti za dostavljanje multimedijalnih aplikacija krajnjem korisniku. U praksi razlikujemo etiri osnovna tipa mrene povezanosti tj. vrsta provodnika:

twisted pair (parini provodnik), coaxial (koaksijalni provodnik), fiber-optic (optiko vlakno), wireless (beina mrea).

Video konferencija Obrazovanje postaje potrebnije nego ikad; osim klasinog obrazovanja na poetku ivotnog doba, pojavljuje se potreba za sticanjem novih znanja i kasnije, na radnom mestu.

Dobar primer za to jeste uvoenje raunarske tehnologije u gotovo sva podruja ljudske delatnosti.

Ljudi koji su godinama radili svoj posao na jedan nain odjednom su se morali obuiti i prihvatiti novi nain rada.

Video konferencija Drugi bitan razlog izuavanja podruja obrazovnih tehnologija jesu nove mogunosti koje se otvaraju razvojem komunikacija meu ljudima.

Ljudi su odavno nastojali iskoristiti ove komunikacije za provoenje procesa obrazovanja. Tako su razliiti dopisni kursevi i slini projekti nastojali zameniti klasini oblik obrazovanja u uionici.

Ovakvi oblici obrazovanja kod kojih nema neposrednog kontakta osobe koja vodi proces obrazovanja (nastavnik, mentor) i osoba koje obrazovanje primaju (uenici, studenti) naziva se uenje na daljinu (Distance Learning, Distance Education).

Video konferencija Pojavom i razvojem razliitih elektronskih medija udaljeno obrazovanje dobija novu dimenziju.

Novi oblici komunikacija uspeno prevladavaju nedostatke prethodnih metoda, ime dolaze do izraaja brojne prednosti uenja na daljinu pred klasinim oblicima rada.

Mnoge obrazovne ustanove usvajaju novu tehnologiju i prilagoavaju svoje postojee programe za uenje na daljinu.

Video konferencija Nove tehnologije za prenos govora i slike u realnom vremenu svakako su obogatile sistem obrazovanja, a posebno pojava interneta uveliko je doprinela da uenje na daljinu postane kvalitetnije i popularnije.

Ideja o stvaranju virtuelne uionice ve dugo postoji, ali se postojeim tehnologijama nije mogla potpuno ostvariti.

Upotrebom video-konferencijskih sistema mogue je stvoriti takvo obrazovno okruenje koje se malo razlikuje od klasine uionice, ali ima sve prednosti udaljenog obrazovanja.

Video konferencija Telekonferencija i video-konferencija jo uvek nisu najpopularniji alat za uenje na daljinu, ali u novije vreme sve su vie u upotrebi.

Nove tehnologije i novi programi potrebni za taj oblik komunikacije putem raunara omogui e sve vee korienje tih sistema.

Video konferencija Telekonferencija danas podrazumeva razliite oblike korienja raunarske mree za dvosmerno komuniciranje izmeu dva ili vie prostorno udaljenih i odvojenih korisnika u stvarnom vremenu.

Danas se podrazumeva multimedijalno telekonferenciranje ili mrena multimedija. To znai da su sistemom obuhvaeni i meusobno povezani i sinhronizovani odvojeni multimedijalni podsistemi: video-konferencije, prenos glasa, tekstualni podaci, slike, interaktivne aplikacije. . .

Video konferencija Uz video-konferencije, poznati i esto upotrebljavani sistemi telekonferencija su:

whiteboard ili zajednika tabla po kojoj svi uesnici mogu crtati i pisati,

delenje standardnih aplikacija koje se koriste u poslovanju (tekstualni procesori, tabelarni programi, CAD i drugi programi za projektovanje, baze podataka,

audio-konferencije,

simulacije / virtuelna stvarnost

Video konferencija Video-konferencija je jedan od najeih i najpoznatijih oblika telekonferencije.

Najee se podrazumeva istovremeni prenos slike i zvuka raunarskom mreom.

Vie korisnika koji su prostorno udaljeni mogu se meusobno videti i uti u stvarnom vremenu pomou PC multimedijalnih raunara povezanih u raunarsku mreu.

Video konferencijaTipovi video-konferencija: sobna video-konferencija - Za taj tip video-konferencije potrebna je specijalizovana uionica u kojoj e se nalaziti sva potrebna oprema za video-konferenciju i koja e se koristiti samo u tu svrhu.

desktop video-konferencija - Ovaj tip video-konferencije koristi PC raunar koji ima specijalni hardver i softver za kodiranje i dekodiranje signala.

video na zahtev - audio-vizuelni materijal unapred snimljen, digitalizovan, kompresovan i memorisan na posebnom raunaru, koji obavlja funkciju video-servera.

Video konferencijaVideo-konferencijske sisteme moemo podeliti i po broju prikljunih taaka, pa tako razlikujemo: Point to point sisteme; Multipoint sisteme.

Point to point sistemi omoguavaju uestvovanje samo dve krajnje take u konferenciji. To znai da kod takvih sistema u video-konferenciji mogu uestvovati korisnici iz dve prostorije, sa dva raunara.

Multipoint sistemi omoguavaju uestvovanje u video-konferenciji tri ili vie krajnjih taaka to zavisi od mogunostima samog sistema.

Primena Video-konferencije u nastavi podrazumeva:

predavanja, kursevi, mentorstvo udaljeni predava ili strunjak projekti koji ukljuuju vie kola profesionalne aktivnosti drutvena zbivanja Video konferencija

Video konferencija Prednosti korienja video-konferencije u procesu obrazovanja su brojne:Kao interaktivni komunikacioni medij, dvostrana video-komunikacija je na prvom mestu po mnogo emu. Vizuelna povezanost i interakcija izmeu uesnika pojaava razumevanje i pomae uesnicima u stvaranju oseaja povezanosti.Pojaana motivacija. Bolja komunikacija i nastup. Studenti gostujueg predavaa doivljavaju kao vanu linost, i vie panje obraaju svom nastupu i nainu razgovora. Kada studenti planiraju i implementiraju video-konferenciju, oni ujedno ue vane komunikacijske i menaderske vetine. Jaa veza sa spoljnim svetom.

Video konferencija Realizacija uspene video-konferencije

Svako ko je barem jednom bio u situaciji da nekoga poduava, zna da je potrebno malo umetnosti, malo nauke i profesionalne domiljatosti da poruka prodre do uenika. ta se dogaa sa procesom obrazovanja kada uionica promeni oblik, kada se uitelj nalazi na prostorno udaljenom mestu od uenika? Cela dinamika i nain poduavanja se menja. Moglo bi se pomisliti da je obrazovni proces nemogu, ali istraivanja pokazuju drugaije. Tradicionalne metode poduavanja se prilagoavaju novonastalim uslovima. Namee se pitanje gde se mogu nauiti te nove metode. Naalost, mnogi univerziteti jo uvek nisu u svoje planove i programe uvrstili metode koje se koriste za uenje na daljinu.


Uspeno korienje video-konferencijskih sistema za interaktivno uenje zahteva vebu i planiranje, kao i nekoliko vanih instrukcijskih strategija.

Nastavnik u video-konferencijskoj uionici mora se znati sluiti opremom, upravljati lokalnim i udaljenim razredom, i uspostaviti kontakt i saradnju sa udaljenim predavaem.

Nastavnik mora uloiti veliki napor i angaovanost da bi podstakao saradnju.


U sreditu panje trebali bi se nalaziti uslovi rada, dinaminost i konani rezultati uenikih radova, sa ciljem motivacije studenata i ohrabrivanja aktivnog uestvovanja u procesu uenja.

Neki elementi na koje nastavnik treba da obrati panju su: Motivacija Panja Primerenost Samopouzdanje Zadovoljstvo

Prilikom planiranja video-konferencije neophodno je da nastavnik tano odredi cilj videokonferencije.

Video konferencija Odreivanje cilja video-konferencije

Prilikom organizovanja video-konferencije potrebno je jasno odrediti i naznaiti ciljeve. Na taj nain odreuje se i sam tok video-konferencije.

Upravo zbog specifinosti u nainu odravanja video-konferencije javljaju se odreeni problemi.

Studenti ne oekuju aktivno uestvovanje u video-konferenciji. U takvoj situaciji bi trebao delovati nastavnik i tano objasniti studentima da se od njih oekuje saradnja i aktivno uenje.

Video konferencija Odreivanje cilja video-konferencije

Nastavnik najee predavanje zapoinje diskusijom, i pri tom podstie studente da se javljaju sami ili u malim grupama, zatim nastavnik trai od studenata da piu beleke, uestvuju u diskusiji i postavljaju pitanja.

Uspenost video-konferencije zavisi i od aktivnosti studenata i nastavnika.

Video konferencija Nekoliko sugestija pomou kojih se moe poboljati komunikacija, ohrabriti studenti i podstaknuti na aktivnost:

Na poetku svake konferencije nastavnik treba da podseti studente da moraju aktivno uestvovati.

Nastavnik treba da pripremi razliite materijale koji e zahtevati aktivan rad studenata.

Pre poetka konferencije nastavnik treba da podeli zadatke kako bi vie angaovao studente.

Video konferencija Nastavnik treba da dozvoli studentima da uestvuju u postavljanju opreme na taj nain se olakava upravljanje razredom kao i interakcija putem videa i slino.

Napravite i podelite plan i program rada kako bi oni koji uestvuju mogli znati ta se od njih oekuje.

Pre konferencije svim studentima podelite vodi za studente sa tano naznaenim nastavnim ciljevima i zadacima u vodiu, svakakao treba ostaviti mesta za zabeleke.

Courseware alati

Trenutno postoji nekoliko razliitih definicija courseware alata ili alata za e-obrazovanje (courseware tool).

Polazna, opta definicija bi bila da su to alati namenjeni za obrazovanje ili edukaciju.

Pomou ovog alata moemo kreirati i koristiti nastavne kurseve i materijale, te ujedno moemo i pratiti rad i napredak uenika.

Courseware alati U odnosu na klasian vid nastave ovakav vid nastave donosi nekoliko prednosti:

Obrazovne institucije mogu lako, brzo i jednostavno distribuirati materijale, podatke i druge vane materijale potrebne za uenje. Uenici mogu pristupati tim materijalima sa onih mesta koja im najvie odgovaraju. Ne postoji strah od greke, uenici istrauju i isprobavaju sva mogua reenja nekog problema. Materijal za uenje je uvek isti, bez obzira odakle ga gledaju ili kada ga gledaju, bez opasnosti na uenik vidi jedan deo gradiva, dok drugi uenik vidi ceo sadraj. Znai, svi uenici vide nastavni materijal na jednak nain.

Courseware alati Praenje uenika, ime se postie uvid u potroeno vreme na reavanje nekog problema ili uenja, dok se daljim praenjem napretka uenika postie uvid u to da li je poveana ili smanjena produktivnost uenja. Smanjenje trokova uenja (4060 procenata se redukuju trokovi). Individualni tempo uenja, to jest da svaki uenik ui gradivo onim tempom koji mu najvie odgovara. Poveanje efekta pamenja putem samostalnog uenja. Vea produktivnost i uteda na trokovima putovanja itd.

Courseware alati Sistem za uenje tipa courseware alata pokriva veliko podruje:

registracija korisnika (administracije), kreiranje i isporuka nastavnog materijala i sadraja, udaljena komunikacija i saradnja sa korisnicima, sigurnost sistema, automatizovani sistemi za proveru steenog znanja.

Danas postoji mnogo softvera ovog tipa; meutim, veliki problem predstavlja razmena nastavnog sadraja izmeu tih aplikacija.

Courseware alati Provera znanja na daljinu

U dananje vreme vie nije sporno da li treba koristiti raunar u svrhu provere znanja, sposobnosti, stavova i inteligencije neke osobe.

Zbog nezaustavljivog napretka tehnologije postavlja se novo pitanje: da li koristiti udaljeno proveravanje znanja u obrazovne i druge svrhe testiranja, ili moe li takav pristup zameniti ili barem dopuniti klasine oblike provere? Najvei problem ovakvog pristupa je naravno, sigurnost. Dva su osnovna pojma vezana uz ovakav vid sigurnosti: Varanje na testovima, Sigurnost od neovlaenih pristupa testovima

Courseware alati Prilikom provere znanja na daljinu treba razdvojiti dva pojma provera i samoprovera.

Kod provere znanja postoji ona druga strana koja e korisnika na kraju oceniti i rei da li je ili nije poloio test i kakve to posledice ima po njega.

Kod samoprovere student je i ocenjiva samog sebe.

Veina courseware alata koji se mogu nai na tritu poseduju mogunost provere i samoprovere znanja.

Courseware alati Provera znanja raunarom

Provera znanja realizovana pomou raunara eliminiu subjektivnu komponentu, i pri tom daju pomalo okrutan, ali zato objektivan sud o neijem trenutnom zna-nju.

Prednost ovakve provere znanja je i mogunost praenja kvaliteta ispitnih zadataka, tj. moe se puno lake i bre videti po zadacima koji su, kako i koliko reavani, pa se na temelju tih podataka u sledeem ispitu mogu promeniti ili izbaciti iz ispita.

Takoe, prednosti su i ubrzano sastavljanje ispita, ubrzana provera, vea tehnika preciznost ocenjivanja, jednostavna i brza analiza rezultata.

Courseware alati

Kvalitet samog ispita najvie zavisi od osobe koja ga sastavlja.

Prilikom kreiranja ispitnog zadatka potrebno je precizno definisati podruje provere, vreme potrebno za svaki odgovor ili ukupno vreme pisanja testa, kao i vrstu pitanja koja e biti koriena za svaki zadatak.

Zavisno od vrste zadataka treba se odrediti da li e svi odgovori biti automatski ispravljani ili e deo ispravljati nastavnik.

Courseware alati Treba omoguiti studentu povratak na prethodno odgovorene ili na neodgovorene zadatke, jer se tako poveava uspeh i smanjuje nervoza.

Student tada ima mogunost prilagoavanja ispita samom sebi.

Ako se definie vremenski interval za odgovor na pojedini zadatak ili na celi ispit, tada pribliavanje isteka vremena treba prikazati studentu tako da bude svestan isteka vremena, ali i da ga ne ometa u odgovaranju na zadatak.

Courseware alati Tipovi ispitnih zadataka

Tano/Netano

Viestruki izbor jedan odgovor

Viestruki izbor viestruki odgovor

Umetanje izraza

Viestruko umetanje izraza

Pitanja otvorenog tipa

Courseware alati Prevare na ispitu

Problem prepisivanja na ispitu je dosta ozbiljan problem, i po naem miljenju najvea prepreka za brim irenjem upotrebe provere znanja na daljinu.

Postoji vie vrsta varanja kao i reenja za njih. Prvi i moda glavni problem je gledanje u knjige i druge izvore informacija.

Iz ovog se namee glavno reenje za ovaj problem, a to je ogranienje vremena. Naravno, treba dobro znati proceniti koliko vremena je dosta, to je opet odgovornost onoga ko sastavlja test.

Courseware alati Prevare na ispitu

Drugi problem je onlajn pretraivanje, tj. pokretanje itaa sa pretraivaem, upisivanje samog pitanja, kao i traenje odgovora. Reenje je velika baza pitanja, dobro koncipirana pitanjima ili posebni programi za kreiranje ispita koji onemo-guavaju pokretanje drugih programa.

Kod situacije pomaganja od strane drugih osoba, polaganja ispita umesto druge osobe, prepisivanja od drugih osoba, postoji niz reenja: od privatnih poruka, vremena pisanja testa (zabeleeno je na serveru), razliitih pitanja za svakog studenta, pa do ograniavanja pristupa sa odreenih IP adresa, i dozvoljenog broja pristupa na ispit.

Raunari u nastavi i uenju Elektronska komunikacija dala je obeleje informatikoj epohi, pa je razumljivo razmatrati promene u nastavi i uenju, odnosno u obrazovanju, pod uticajem te nove kulture komunikacija.

Raunar, kao tehniko sredstvo, simbolizuje informatiku eru i elektronsku kulturu komuni-kacija.

Danas se, sa pravom, moe govoriti o svestranoj primeni raunara u obrazovanju, praktino u svim delovima tog komleksnog sistema.

Raunari u nastavi i uenju Ua primena raunara u obrazovanju je primena u nastavi i uenju.

Posle viegodinje primene raunara u obrazovanju jo se istrauje njegova racionalna primena i efekti te primene na obrazovne rezultate.

Nastava uz pomo raunara (computer-assisted instruction, computer-based instruction, computer aided instruction) odnosi se na modernizaciju nastave, koja je primenu raunara u te svrhe oznaila jo poetkom ezdesetih godina.

Raunari u nastavi i uenju Grupu nastavnih sredstava kojoj raunar pripada uslovno moemo nazvati univerzalnim nastavnim sredstvima. Razlozi da ih nazovemo univerzalnim mogu se nai u injenici to uenici pomou njih, uz pomo ili bez pomoi nastavnika, mogu povremeno sticati znanja, reavati postavljene zadatke, obavetavati se o tome kako u radu napreduju; to su ona programirana tako da mogu komunicirati sa uenicima na individualnoj osnovi, pruati im pomo razne vrste, dati itav sistem znanja iz razliitih oblasti, a takoe omoguiti uenicima da se pripremaju za polaganje parcijalnih ili zavrnih ispita; to njihova upotreba ukljuuje i neka klasina nastavna sredstva, s jedne strane, i iskljuuje jedan broj klasinih nastavnih sredstava, s druge strane.

Sistem medijateke Medijateka je nastala kao rezultat razvoja savremene teorije nastave, odnosno savremene koncepcije vaspitno-obrazovnog procesa.

Savremeni ciljevi i zadaci vaspitanja i obrazovanja i sadraji postavili su pred pedagoku nauku zahtev da se promeni koncepcija nastave i uenja, kao i organizacija vaspitno-obrazovnog rada.

kola budunosti mora od objekta nastave da uini subjekat sopstvenog obrazovanja, od oveka koga ui oveka koji ui, od nastave samoobrazovanje. (R. Rihta )

Sistem medijateke Medijateka je sastavni deo kolskog prostora posebno opremljen i nameten da zadovolji potrebe savremene nastave i vannastavnih aktivnosti.

Znaajna uloga medijateke jeste priprema i uvoenje savremenih obrazovnih tehnologija. Medijateka je mnogo vie nego skladite raznih nastavnih sredstava i tehnike opreme.

Naziv medijateka potie od latinskih rei medium posrednik, sredina, sveska, kutija, ormar.

Danas se u praksi esto za medijateku koriste i termini kao to su medija centar, multimedija centar, infocentar, centar za obrazovnu tehnologiju i sl.

Sistem medijateke Nastanak medijateke

Pojavu medijateke u prvom redu su uslovili izmenjeni ciljevi i zadaci kole, kao i razvoj saveremenih nauno-tehnikih sredstava rada. Razvija se zajedno sa shvatanjem da se obrazovanje ne zavrava u koli ili fakultetu, nego da dananje vreme zahteva permanentno obrazovanje koje traje celog ivota (life long learning). Takva vrsta obrazovanja iziskuje potrebu za samoobrazovanjem, pronalaenjem i primenom raznovrsnih izvora znanja koja su primenjiva u praksi. Mora se sa reproduktivnog naina uenja prei na razvijanje stvaralakih sposobnosti i kri-tikog miljenja.

Sistem medijateke Prihvatanjem ovih injenica dolazi se do reenja koje nalae formiranje posebno ureenog i opremljenog prostora, koji je dostupan i uenicima i nastavnicima tokom celog dana.Naravno, potrebno je obezbediti i adekvatno osoblje koje im moe pruiti strunu pomo.

Sistem medijateke Osnovni preduslov za formiranje medijateke jeste pozitivan odnos celog kolektiva prema promenama i osavremenjavanju nastave, ne samo na reima nego i u deli-ma. Moe se slobodno rei da je ljudski faktor od presudnog znaaja.

Postoje samo neki arhitektonski zahtevi koji se moraju u veoj ili manjoj meri ispotovati da bi medijateka nesmetano mogla da obavlja svoju fonkciju. Prostor namenjen za medijateku trebao bi se nalaziti u centralnom delu zgrade.

Neophodno je obezbediti dovoljno velik prostor bez pregradnih zidova i potpornih stubova da bi se omoguila fleksibilnost u korienju prostornih resursa.

Sistem medijateke Karakteristike nametaja u medijateci moraju biti takve da omogue lako kombinovanje raznih elemenata u cilju stvaranja uslova za razliite vidove aktivnosti uenika. Pored stolova, stolica i polica u medijateci treba da postoje i audio-vizuelni boksovi gde uenici mogu samostalno ili u manjim grupama da pregledaju materijale. Veoma vaan deo nametaja u medijateci predstavljaju pokretni pregradni zidovi i panoi koji daju prostornu fleksibilnost medijateci.

Sistem medijateke Veoma veliki problem prilikom donoenja odluke da li treba oformiti medijateku predstavlja problem njenog opremanja. Ona zahteva znatan broj knjinih i neknjinih fondova, kao i velik broj tehnikih sredstava i opreme.

Sistem medijateke Za poetak rada moraju se obezbediti odreeni fondovi knjiga, enciklopedija, strunih asopisa i drugih informativnih materijala koji svojim sadrajima odgovaraju potrebama vaspitno-obrazovne institucije.

Potrebo je nabaviti i odreena audio, vizuelna i aduio-vizuelna sredstva.

Raunar je multimedijalno nastavno sredstvo koje postaje neizbeno u bilo kojoj savremenoj medijateci.

Multimedijalne prezentacije i obrazovni raunarski softveri umnogome mogu da zamene neke od klasinih fondova

Sistem medijateke Video bim projektor, na primer, prikljuen na laptop raunar u potpunosti moe da zameni grafoskop i dijaprojektor.

Velika prednost je i mnogo laka priprema materijala.

Danas se posredstvom internet pretraivaa moe nai slika koja nam odgovara, presnimiti na raunar i prikazivati pomou video bim projektora.

Sistem medijateke Kljuni sadraj koji svaka medijateka mora da poseduje su raunari prikljueni na internet. Veina knjiga i asopisa koja se danas u svetu objavljuje, pored papirnog oblika, biva objavljena i u elektronskom obliku. Postoje i specijalizovani biblioteki sistemi koji nam omoguavaju veoma brze pretrage.

Biblioteki sistemi, a i sami internet pretraivai, mogu nam na osnovu nekoliko kljunih rei dati spisak publikacija koje traimo, a alati za pretraivanje u tekst procesorima nam omoguavaju brzo pronalaenje zadatog stringa unutar teksta.

Sistem medijateke Uloga i funkcija kolske medijateke

Medija centar obavlja nekoliko veoma bitnih funkcija i zadataka: prua mogunost korienja raznovrsnih izvora znanja, tampanih publikacija i audio-vizulenih sadraja, integrie kolu u informatiko drutvo, uvodi uenike u korienje elektronskih izvora, omoguava uenicima uenje na daljinu, pristup dalekim bazama podataka i pristup elektronskim multimedijalnim sadrajima.

Glavni cilj medijateke jeste osposobljavanje uenika za samouenje, da naue da ue, individualan rad, ali i rad u parovima ili manjim grupama

Sistem medijateke Pozajmna funkcija

Sredstva koja se nalaze u medijateci veoma esto e zatrebati za nastavu u nekoj uionici ili labo-ratoriji i tada dolazi do izraaja pozajmna funkcija medijateke.

Nastavnik i medijatekar zajedno pripremaju materijal, nastavnik trebuje opremu, a posle zavrene nastave vraa je u medijateku.

Prilikom preuzimanja opreme nastavnik na sebe preuzima i odgovornost za ispravnost i uvanje izdatih sredstava i obino se potpisuje neka vrsta reversa.

Sistem medijateke Raunar u medijateci

U savremenoj medijateci raunar ima vie uloga: sredstvo za pronalaenje informacija, sredstvo za prezentovanje sadraja i sredstvo za automatizaciju poslova u medijateci.

Povezivanjem raunara na internet njegove mogunosti primene u nastavi se viestruko proiruju.

Danas u svetu postoji velik broj internet stranica koje su posveene obrazovanju, na kojima se mogu nai informacije iz praktino svih oblasti rada u koli.


Korienjem raunara kao obrazovnog sredstva za prezentaciju multimedijalnih sadraja viestruko se smanjuju trokovi prikupljanja i pripreme materijala.

U kombinaciji sa video bim projektorom i neto boljim zvunim sistemom raunar postaje veoma pogodno nastavno sredstvo za prezentovanje sadraja i veim grupama uenika.

Lakoa pripreme, prezentovanja i korekcije prezentovanog materijala ukoliko se uvidi greka prevazilazi sva ostala sredstva savremene obrazovne tehnologije.


Raunar se, naravno, moe upotrebiti i za katalogizaciju sadraja medijateke, ali i za automatizaciju administrativnih i finansijskih poslova u medijateci.

Postoje specijalizovani programi za biblioteke koji se bez ikakvih, ili sa vrlo malim ispravkama, mogu koristiti u medijateci.

Za voenje administravivnih i finansijskih evidencija mogu se koristiti ili specijalizovani programi ili standardni tekst i spredit procesori.

Sistem medijateke Medijatekar

Medijatekar treba da organizuje rad u medijateci, da sarauje sa nastavnicima pri radu na asovima, pomae uenicima i koordinira svoje postupke u dogovoru sa pedagogom i direktorom kole.

Osoba koja eli da obavlja ovakav posao mora biti pedagog, didaktiar, metodiar, tehnolog nastave, ali i upuen u osnove informatike i obuen za korienje savremenih obrazovnih sredstava.

Za sada kod nas nema kolovanih strunjaka ovog profila. Na Pedagokom fakultetu u Somboru se koluju dizajneri medija u obrazovanju; to je novi profil koji e moi struno da obavlja poslove u medijateci.

Sistem medijateke Uvoenje uenika u rad medijateke

Upoznavanje uenika sa nainom i mogunostima rada u medijateci treba obaviti po formiranju medijateke, ali i periodino da bi se sa njom upoznali i novi uenici.Uenici treba da znaju da u medijateci mogu provoditi slobodno vreme, uiti, pripremati se za nastavu, itati knjige, sluati snimke, gledati filmove, pristupiti internetu itd. Treba ih upoznati sa delovima medijateke, nainom korienja kataloga, kartoteke i raunara za pronalaenje eljene knjine i neknjine grae. Osposobiti ih za samostalno korienje i rukovanje audio-vizuelnim ureajima. Predoiti im mogunost pozajmljivanja knjige i drugih sredstava i upoznati sa nainom za njihovo uvanje i uredno vraanje

novi mediji u obrazovanju 2008

Documents