Novica Savi}

KAD ONAJ TAMO UMRE

Drama u dva dela

8 Novica Savi}

NOVICA SAVI] je ro|en 10. 11. 1943. godine.

Drama Kad onaj tamo umre nagra|ena je nagradom Udru`ewadramskih pisaca Srbije “Branislav Nu{i}” za 2002. godinu.

Posle svega {to mu se posledwih godina izde{avalo, jo{ `ivi.U Beogradu.

LICA

QUBICA

DAMJAN

DARA

IGOR

VIOLETA

STEFAN

9

Novica SAVI]

KAD ONAJ TAMO UMREDrama u dva dela

PRVI DEO

Soba. U foteqi sedi Qubica. Mu~no }uti zure}i nekud u stranu.

U|e Damjan, wen sin. Debeo. Znojav

DAMJAN: Zdravo, mama.

QUBICA: (Ne odgovori mu, }uti, kao da ga nije ni ~ula ni videla)

DAMJAN: (Vadi maramicu, bri{e znoj sa lica i vrata)Jesi li izlazila odjutros?(Pauza)Kakva je samo napoqu vru}ina! Nije vru}ina, nego pakao. A jasam bez kola, pokvarila se... Nije {to su se pokvarila, nego{to su majstori skupi, a ja nemam para...

QUBICA: (]uti, savr{eno je ne zanima to {to on pri~a, mo`da gazaista i ne ~uje)

DAMJAN: Jel umro?

QUBICA: (Najzad podigne glavu, upitno se zagleda u wega)

DAMJAN: Za wega pitam. Jel umro?

QUBICA: Idi pa vidi.

DAMJAN: (Ode do vrata, ali tamo zastane)Neka, kasnije }u...(Vrati se)Ni{ta od sino} nisam stavio u usta.(Pauza)Nisam doru~kovao! Gladan sam! Ima li kod tebe ne{to da sepojede?

QUBICA: Idi u kuhiwu pa pogledaj.

DAMJAN: Va`i.(Ide na druga vrata, tamo stane)Jesi li ti doru~kovala?

QUBICA: Nisam.

DAMJAN: Da i tebi donesem ne{to?

QUBICA: Sama }u.

DAMJAN: Va`i.(Ode. Ostavi vrata otvorena. Off.)Mama, pa fri`ider ti je prazan. Da li vi u ovoj ku}i uop{tene{to jedete?

10 Novica Savi}

Qubica }uti. Damjan se vrati.

DAMJAN: Nema ni{ta.(Pauza)Ba{ ni{ta.(Pauza)Samo pola kile hleba tvrdog ko kamen, ~oveka wime mo`e{da ubije{.(Nervozno krene po sobi)Pa, jel vi u ovoj ku}i gladujete?

Qubica }uti.

DAMJAN: Ne mo`e tako da se `ivi, ne mo`e ~ovek gladan.(Zaustavi se pred majkom)Daj mi pare da idem ne{to da kupim. Bar dva bureka, za mene iza tebe. I dva jogurta.

Qubica }uti, ignori{e ga.

DAMJAN: Nema{?

Qubica, isto.

DAMJAN: Nemam ni ja. Ni filera. Nisam imao ni za gradski autobus,pa sam se {vercovao, sve vreme sam se tresao u strahu da }enaleteti kontrola. Idem da vidim {ta je sa wim.(Ode do vrata, otvori ih, ali samo zakora~i u drugu sobu, neulazi u wu. Vrati se)Di{e. To zna~i da je jo{ `iv. Ne znam samo zbog ~ega si meonda zvala. Kad si mi se javqala imao sam utisak da je ve} svegotovo.(Opet se zaustavqa pred majkom)Da te pitam ne{to... Zbiqa, jesi li ti normalna?

QUBICA: A ti?

DAMJAN: Mislim, jel sa tobom sve u redu?... kad samo }uti{...

QUBICA: I tebi bi bilo boqe da }uti{. tada si najpametniji.

DAMJAN: A on?... Kad }e?

QUBICA: [ta?

DAMJAN: Kad }e da umre?

QUBICA: Ko?

DAMJAN: Pa on, onaj tamo, {ta se ti tu pravi{ luda!

Kad onaj tamo umre 11

QUBICA: Mene pita{?

DAMJAN: Koga }u drugog?

QUBICA: Pitaj wega! U|i u sobu, stani pred wim i lepo ga pitaj: tata,kad }e{ da umre{, {ta ~eka{, meni se `uri! Je li ti tote{ko?

DAMJAN: Ma, dobro, nije va`no. [to se mene ti~e ba{ i ne mora...Mada bi bilo po`eqno...(Pauza)Ima li u ovoj ku}i kafe?

Qubica }uti.

DAMJAN: Ima li ne{to da se popije?

Qubica }uti.

DAMJAN: Pivo!... Pivo bi mi sad leglo, o`edneo sam...

QUBICA: Idi u kuhiwu i napij se vode.

DAMJAN: Ma, kakva voda, jesi li ti pri sebi? Ne mogu o~ima da jevidim!... Sav se stresem kad pomislim na wu... Ti si to menepozvala da se oprostim od wega, je li tako?

QUBICA: Tako je.

DAMJAN: Jesi li pozvala i ostale?

QUBICA: Jesam.

DAMJAN: O}e li oni do}i?

QUBICA: To ne znam.

DAMJAN: Prili~no nas ima... Niste morali toliku decu da ra|ate...Zbog nasledstva. Tu uvek do|e do sva|e oko podele, najboqe jekad je ~ovek jedinac, onda je sve wegovo, ne mo`e sam sa sobomda se zakrvi. Zna{ li ~ime se bavim posledwih meseci?

QUBICA: Nemam pojma.

DAMJAN: Prodajem cigarete na ulici.

QUBICA: I?

DAMJAN: [ta i?

QUBICA: Kako ti ide?

DAMJAN: Nikako.

QUBICA: Zbog ~ega?

12 Novica Savi}

DAMJAN: Zar ja znam. Ko da me qudi izbegavaju... Vaqda kad vide ovumoju wu{ku...

QUBICA: Zapustio si se. Skoro da vi{e i ne li~i{ na ~oveka, qudi tese verovatno upla{e ~im te vide.

DAMJAN: I `ena me ostavila.

Qubica }uti.

DAMJAN: Jesi li to znala?

QUBICA: Nisam. Ali me ne ~udi.

DAMJAN: Ima ve} dugo. Odvela i dete. Ima bar mesec dana kako ganisam video.

Qubica }uti.

DAMJAN: Na{la nekog mangupa iz wene firme, bio joj {ef, jebo mu jamater!(Pauza)

Tra`i razvod da bi sa wim mogla da se ven~a. Ne}u joj ga dati,iz inata, pa neka pukne od muke!

Qubica }uti.

DAMJAN: [ta ti ka`e{ na to?

QUBICA: Ako ve} ne}e da `ivi sa tobom, pusti je da to u~ini sa drugim.

DAMJAN: Ne}e mo}i. Moram da joj naplatim poni`ewe koje mi jepriredila. Zna{ kad }u joj dati taj razvod?... Zna{ kad?

QUBICA: Ne zanima me, to je tvoja stvar.

DAMJAN: Kad ga plati! I to debelo!

QUBICA: Kako da ti ga plati?

DAMJAN: Novcem! Lovom! Ke{! O}e{ razvod? O}e{, u redu, ima}e{ga, al prvo lovu na sunce! A ako o}e da se sudimo, tek }e tadkrv da propquje, mamu li joj pokvarenu!

QUBICA: Dobro je i dosad izdr`ala sa tobom.

DAMJAN: Misli{?

QUBICA: Znam.

DAMJAN: Otkud ti to mo`e{ da zna{?

QUBICA: Dovoqno je da stane{ pred ogledalo, pa da i tebi, iako siprili~no glup, sve bude jasno.

Kad onaj tamo umre 13

DAMJAN: Jesi li ti to rekla da sam glup? Jesam li dobro ~uo?

QUBICA: Nisi gluv. Samo bi ti jo{ to trebalo.

DAMJAN: I ko tako ne{to da mi ka`e, moja ro|ena majka!

QUBICA: Pa ja te najboqe poznajem, rodila sam te.

DAMJAN: Lepo, boga mi. Mnogo ti hvala.

QUBICA: Nema na ~emu.

DAMJAN: [ta se to ~uje.

Pauza. Oboje oslu{kuju.

DAMJAN: Neko dolazi.(Pauza)Mora da je to neko od na{ih.(Pauza)Nisam ih dugo video, al se ne{to i ne radujem tom susretu. Nioni se, verovatno, ne raduju susretu sa mnom.

QUBICA: Ne meqi vi{e.

DAMJAN: [ta ka`e{?

QUBICA: Ka`em: ne meqi vi{e! Smu~io si mi se! Od kako si u{ao uovu sobu nisi zatvorio usta! Ume{ li ti malo da }uti{?

DAMJAN: Umem.

QUBICA: Daj i to ~udo da vidim.

DAMJAN: Pa i vide}e{ ga.

]ute. ^ekaju. U sobu u|e Dara, bolni~arka, nosi torbu sa priborom.

DARA: Dobar dan, gospo|o.

QUBICA: Dobar dan, Daro. Malo si danas zakasnila.

DARA: Joj, kad biste samo znali kakva je gu`va tamo kod nas ubolnici. Svi bi da se le~e, a mi nemamo ni hrane, ni lekove,a, boga mi, ni slobodnih kreveta.(Okrene se Damjanu)Dobar dan, gospodine.

Damjan }uti.

DARA: (Qubici)Va{ sin?

QUBICA: Jedan od wih. Pri~ala sam ti o wima.

14 Novica Savi}

DARA: (Opet se okrene Damjanu, bez ustru~avawa ga odmeri)Kladim se, gospo|o, da je to onaj najzaostaliji?

QUBICA: Dobila si opkladu.

DARA: Odma ih ja namiri{em, tamo kod nas dolaze svakog dana.Znate {ta je kod wih najzanimqivije? Ti glupi su ube|eni dasu najpametniji na svetu! Kad vam ka`em! I nema ~oveka kojibi mogao da ih razuveri da to mo`da ba{ i nije tako.

QUBICA: Odavno ja to znam, Daro.

DAMJAN: [ta vas dve to pri~ate? [ta sam ja ovde?(Majci)Koja ti je ta opajdara? [ta tra`i u ovoj ku}i?

DARA: ^ujete li ga, gospo|o? Takvi su oni, ~im zinu ne{to lupe!...On pita ko sam ja i {ta tra`im u ovoj ku}i! Pa kad mu ve}nije jasno, dajte, molim vas, budite tako dobri pa mu to vilepo objasnite, tada }e mo`da boqe razumeti, ja sa takvimate{ko izlazim na kraj.

QUBICA: (Damjanu)Gospo|a je bolni~arka! [to si mogao i sam da zapazi{ powenoj ode}i! Pa ako te pamet slabo slu`i, vaqda vid jo{nisi izgubio?

DAMJAN: [ta }e ona ovde?... Ulazi u ovu ku}u ko u svoju, bez kucawa!...

QUBICA: Ve} dugo dolazi. Zbog tvog oca. Platila sam bolnici u kojojradi da svakog dana provede pored tvog oca, koji je na samrti,po nekoliko sati.

DARA: Gospodine, jel vam sad sve jasno? Jel vam se sad u glavi barmalo razbistrilo?

Damjan samo qutito odmahne rukom i okrene joj le|a.

DARA: Slobodno recite, posle toga ionako ni{ta boqe ne}u mi-sliti o vama.(Po{to Damjan }uti, ona se okrene Qubici)Kako je gospodinu odjutros?

QUBICA: Isto.

DARA: Znam. Takvo stawe mo`e da potraje, a mo`e ve} za pet minutada se zavr{i, tu ~ovek nikad nije siguran. Ni{ta ne brinite,ja tu imam iskustva, nisam pani~arka ko neke moje kole-ginice, na mojim je rukama mnogo wih umrlo. Idem ja tamo.

Kad onaj tamo umre 15

Izvinite ako sam vam malo bila dosadna, ali i ja sam `ivobi}e, volim da proyaveqam sa qudima. Volim malo da poya-veqam sa wima ~ak i kad su glupi ili baksuzi.(Ode u bolesnikovu sobu)

DAMJAN: Koja je to guska... Nisi mogla da na|e{ neku boqu bolni~arku?

QUBICA: Odli~no poznaje svoj posao. Poma`e i meni, pospremi poku}i, pravi mi dru{tvo, iako joj to nije obaveza.

DAMJAN: Ba{ mi je neko dru{tvo.

QUBICA: Od tebe je sigurno boqe.

DAMJAN: Jel ti stvarno nema{ dinara?

QUBICA: Nemam.

DAMJAN: Ne verujem. Uvek si imala. Toliki novac je zaradio, paogromna penzija... I ti ima{ penziju!

QUBICA: Pa {ta?

DAMJAN: Pa po{ao bih da kupim ne{to za jelo. Bar jedan burek. Ijogurt... Ne mogu gladan da di{em ko ~ovek!... Gde su vamtolike pare?

QUBICA: Potro{ili smo.

DAMJAN: Na {ta mogu dvoje staraca, od toga jedan na samrti, dapotro{e tolike pare?

QUBICA: Na tu `enu tamo. Na lekove, neke sam morala da naru~ujem izinostranstva. Na posebnu hranu za tvog oca. Mo`da si ti sveto pla}ao?

DAMJAN: Odakle mi?

QUBICA: Eto, vidi{. Uostalom, ako ho}e{ da oslabi{ mora{ malo dagladuje{. Od bureka ti to ne}e po}i za rukom. @ena teostavila, druga te takvog sigurno ne}e hteti. Ako si glup, nemora{ i fizi~ki da bude{ odbojan. Sa tebe samo {to nepo~ne, umesto znoja, mast da se cedi.

DAMJAN: Opet neko dolazi.

QUBICA: Pa {ta?

DAMJAN: Ko li je to?

QUBICA: Uskoro }e{ videti.

16 Novica Savi}

U sobu upadne Igor, najmla|i brat. U tamnom odelu, sa tamnim nao~ari-ma, kratko pod{i{an. Nosi crnu akten ta{nu.

IGOR: Zdravo, kevo. Kako si?

Qubica mu ne odgovori, samo mu okrene le|a.

IGOR: (To ga ostavi potpuno ravnodu{nim, okrene se Damjanu,zagleda se u wega)Jel ti ovo ima{ gosta, kevo?

Qubica }uti. Damjan belo blene u svog mla|eg brata.

IGOR: (Pri|e Damjanu, podigne za tren nao~are i zagleda mu se ulice)Koji si ti, dru{kane?

DAMJAN: [ta je, bre, tebi?

IGOR: (Spusti nao~are, udaqi se)Vidi ti mog brajkana! ^ove~e, jesi li to zaista ti?

DAMJAN: Ja sam! Nisi me, vaqda, zaboravio?

IGOR: Damjan! Ti se tako, be{e, ono zove{, jel da?

DAMJAN: Tako!

IGOR: Jebo te, pa na {ta to li~i{? U {ta si se to pretvorio?

DAMJAN: [ta mi fali?

IGOR: Ni{ta!(Obi|e oko wega)Vidi ga, puna kola sala! Kad si stigao da stekne{ sve tobogatstvo? Slu{aj, pa klanice prosto pla~u za tobom!(Okrene se majci, poka`e na vrata)Kevo, kako je na{ qubqeni?

QUBICA: Idi pa vidi.

IGOR: (Damjanu)Kako je? Jel odapeo?

DAMJAN: Nije.

IGOR: Nemoj da zeza{?

DAMJAN: Jo{ di{e.

IGOR: Otkud zna{?

DAMJAN: Li~no sam se uverio.

Kad onaj tamo umre 17

IGOR: Pa {ta ka`e, kad }e? Jesi li ga pitao?

DAMJAN: Nisam.

IGOR: [to?

DAMJAN: Pitaj ga ti.

IGOR: E, jebi ga.

DAMJAN: [to?

IGOR: Ja sam bio ube|en da je sve gotovo, pa doneo da ~astim ...(Stavi akten ta{nu na sto i bez `urbe po~ne da je otvara)

DAMJAN: [ta si to doneo?

IGOR: (Prvo iz ta{ne izvadi pakovawe kafe)Kevo, ovo je za tebe. Kafa.(Onda izvadi fla{u viskija)Ovo }emo da popijemo kad bude kucnuo taj ~as, a vaqda }e tobiti uskoro, ne volim da ~ekam. Da mu cugnemo za du{u,zaslu`io je.

DAMJAN: Nisi poneo ni{ta za klopu? Neki sendvi~ i sli~no... Mo`da~etvrt bureka sa sirom?

IGOR: Jesi li ti normalan, brajkane? U ovako finoj ta{ni da nosimtvoj masni burek!... ^ekaj, ~ekaj, da ti to slu~ajno nisigladan? To bi hteo da mi ka`e{, a?

DAMJAN: Ni{ta od sino} nisam jeo.

IGOR: Pa ~ove~e, idi i pojedi ne{to, u ovoj ku}i je bar hrane uvekbilo u izobiqu.

DAMJAN: Nema ni{ta.

IGOR: Nemoj da zeza{?

DAMJAN: Kad ti ka`em. Provereno.

IGOR: E, onda jebe{ takvu ku}u.

QUBICA: Nemoj samo da psuje{.

IGOR: Izvini, kevo, ja zaboravio da ti ima{ fine u{i. A, kolikoznam, na{ budu}i pokojnik je psovao ko ko~ija{, pa ti to nijesmetalo.

QUBICA: On nikad nije psovao!

IGOR: Onda sam ja pogre{no ~uo. Izvini, molim te.

18 Novica Savi}

QUBICA: (Uzima kafu, odlazi)Kafu sad imam, al ne mogu da vam je skuvam.(Ode)

IGOR: Jesi li je ~uo?

DAMJAN: Od kako sam do{ao samo pquje po meni.

IGOR: Pa ti za boqe i nisi.

DAMJAN: Nemoj i ti, majku mu, da me zavitlava{.(Pauza)Jesi li pri lovi?

IGOR: [to pita{?

DAMJAN: Jesi ili ili nisi?

IGOR: Brajkane, pita{ bez veze! Jesi li ti stvarno toliko tupav?Jesam, pri lovi sam, ja sam uvek pri lovi! Pa to je i vrapcimau ovom gradu poznato, ~ove~e!

DAMJAN: Daj mi neku kintu da ~askom trknem da kupim ne{to za klopu.

IGOR: Ej, pa ti si zaista gladan, ti se to ne zeza{, jel da?

DAMJAN: Pa ve} ti pola sata pri~am o tome!

IGOR: (Povede ga u stranu, pa poverqivo)Pri lovi sam, ali nemam dinare! Taj {qam uop{te nije mojeplate`no sredstvo! Kapira{?

DAMJAN: Ne kapiram.

IGOR: O, jebo te!... Marke! Zna{ {ta je to?(Izvadi podebqi sve`aw maraka, pokazuje ih Damjanu)Gledaj.

DAMJAN: (Buqi u nov~anice)Odakle ti tolike pare?

IGOR: To je si}a. Samo ono {to nosim kad iza|em u grad, da mi sena|e za yeparac.

DAMJAN: Dobro, daj, ja }u dole da ih zamenim za dinare.

IGOR: Ne dolazi u obzir. Pa tebi }e, kakav si, dileri odma dapodvale, a ja to ne podnosim.(Vra}a novac u yep)

DAMJAN: Da mi je neko samo rekao da mo`e{ da bude{ tolika cicija...

IGOR: Da razmewuje{ sto maraka zbog pi{qivih sto dinara za tajtvoj burek, jesi li ti, brajkane, normalan?!

Kad onaj tamo umre 19

DAMJAN: Zna{ li ti ~ime se ja bavim u posledwe vreme?

IGOR: ^ime?

DAMJAN: Prodajem cigarete!

IGOR: Ma, jel to istina, ~ove~e!?

DAMJAN: Na ulici!

IGOR: Pa {ta? Za takve ko {to si ti to je sasvim solidan iodgovaraju}i biznis.

DAMJAN: Zna{ li kako mi ide taj biznis?(Prilazi Igoru)

IGOR: (Pani~no podigne ruke)Stani! Ne prilazi mi!

DAMJAN: [ta ti je sad?

IGOR: Smrdi{! Ose}a{ se na znoj i sirovo salo, a ja to ne podno-sim! Udaqi se! Ajde, ajde!(Rukama pokazuje da se udaqi)

DAMJAN: (Udaqi se)Zna{ kako mi ide to sa cigaretama? Nikako. Ne mogu ni zahleb da zaradim.

IGOR: Pa {ta ja da ti tu radim? Ne misli{, vaqda, da }u ja umestotebe da yowam na trotoaru? Sna|i se, brate, smisli ne{to. Aako misli{ da }e{ ne{to da u{i}ari{ od mene, tu nemavajde, nisam ja Crveni krst!

DAMJAN: Tebi sto maraka ne zna~i ni{ta, a ja bih sa wima pre`iveoceo mesec.

IGOR: Ma, zajebi me sa tim fazonima! Nemam za wih razumevawa!

Neko vreme }ute, gledaju se.

IGOR: [ta je?

DAMJAN: Ni{ta.

IGOR: Pa {ta si zinuo u mene?

DAMJAN: Onako.

IGOR: Kako onako, jebo te?

DAMJAN: Pa. lepo, brate.

IGOR: Jesi hteo ne{to da mi ka`e{?

20 Novica Savi}

DAMJAN: Nisam.

IGOR: E, ti si neka gwida.(Otvara fla{u sa viskijem)Da mi nisi stariji brat, najurio bih te odavde ko psa! Nekadsi bio ~ovek. Bar si li~io na ~oveka. Dok sam bio klinac ~aksam te i po{tovao. Jesam, tako mi onog tamo budu}eg po-kojnika!(Otvorio je fla{u, pomiri{e viski)Jesi li za jedno pi}ence?

DAMJAN: [to da nisam.

IGOR: Kako }e{ na gladan stomak?

DAMJAN: Nema veze.

IGOR: Onda donesi ~a{e. Ne}emo, vaqda, da cugamo iz fla{e, koposledwi prostaci.

DAMJAN: Va`i.

On ode. Igor je sam. Osvrne se po sobi, pa se sru~i na jednu stolicu.Izvadi pi{toq. Veliki , niklovan. Zaqubqeno ga gleda. U|e Dara.

IGOR: (Naglo se okrene na tu stranu, uperi pi{toq u wu)Beng! Beng! Gotova si! [to ne padne{, {ta ~eka{?

DARA: Ajde, molim te, skloni to ~udo, upla{i me. ^ak da se povu~emza uvo.(Povu~e se za uvo)

IGOR: (Vra}a pi{toq)Koja si ti?

DARA: A koji si ti?

IGOR: Prvo ti meni odgovori, ovo je i moja ku}a. To jest, bi}e i mojakad taj tamo oladi.

DARA: Pa vidi{ koja sam, nisi }orav. A ti mora da si najmla|i. Onabaraba koja je svoje dobre roditeqe bacila u o~aj? Jel tako?

IGOR: Tako je, teto.

DARA: Nisam ja tebi nikakva teta, jesi li ~uo?

IGOR: (Odmeri je)Malo si za mene matora, al nisi lo{a riba, da zna{.

DARA: Ma, nemoj?

IGOR: Tate mi. Ja ti ne bi oprostio. A ti meni?

Kad onaj tamo umre 21

DARA: ]uti tu, sram te bilo. Gde ti je majka?

IGOR: [ta }e ti, da me tu`i{ kod we?

DARA: Mu` je ne{to tra`i.

IGOR: Pa jel on jo{ mo`e da govori?

DARA: Jedva.

Vrate se Damjan i Qubica. Damjan nosi dve ~a{e.

DARA: Gospo|o, gospodin vas ne{to tra`i. Ja }u ovde da sa~ekam dokvi zavr{ite.

QUBICA: Boqe mu je?

DARA: Malo se povratio, al to je zato {to sam mu dala inekciju.

QUBICA: (Ode do vrata, okrene se)Vas dvojica... Ne bi trebalo da pijete.

IGOR: Kevo, vaqa se.

QUBICA: Onda gledajte da se ne napijete. Niste normalni ni kad stetrezni, a kamo li pijani. Toliko mo`ete da mi u~inite.Potrudite se.

DAMJAN: Ne brini, mama.

IGOR: Kad on ka`e onda stvarno nemoj da brine{, i sama zna{koliko je na{ Damjan od re~i.

Qubica ode.

IGOR: (Naliva viski, Dari)Jesi li i ti za jedan?

DARA: Nije da nisam, ne}u da se femkam, al sad sam na radnom mestu,pa ne bi trebalo.

IGOR: Ma, jebe{ radno mesto! Jedan, a? ... Jedan ko nijedan, tek dapopla{imo ovu vru}inu.

DARA: Neka bude. Kad toliko navaquje{. Nekako sam u ovoj ku}i igost, pa jedno pi}ence nema smisla da odbijam, nije red.

IGOR: (Naspe i woj viski, ona ga uzme)@iveli.

DARA: @iveli.

IGOR: U tvoje zdravqe.

DARA: Ma, zdrava sam ja, nego da mi popijemo u zdravqe staroggospodina, wemu je ono potrebno.

22 Novica Savi}

IGOR: Potrebno je i nama, taj je svoje otpevo. Po`iveo je prili~nodugo, {to mu i nije neki {tos.

Igor i Dara piju.

DAMJAN: A ja?

IGOR: Gledaj ovoga, zalepio se za mene!... Pa ti si, ~ove~e, jo{ tu,nisi otperjao? [ta o}e{?

DAMJAN: Pi}e. Dao si joj moju ~a{u, mene si sasvim zaboravio.

IGOR: Brajkane, zar je ~a{a problem? Idi i donesi jo{ jednu. Ajde.(Gurne ga ka vratima)Ajde, ajde, {ta se tu be~i{ ko neki mamlaz?

Damjan ode. Igor se vrati Dari. Pri|e joj sasvim blizu, unosi joj se u o~i.

DARA: [ta ti je?

IGOR: Samo te gledam... Nekako si mi sve dra`a... Tome se od samogasebe nisam nadao.

DARA: Zbog ~ega?

IGOR: Ja uglavnom ma`wavam klinke. Piletinu. Pale se na mene kobudale. A sad si me ti oborila s nogu... Ko da si me tresnulamokrom krpom po sred wu{ke.

DARA: Ajde, bre, jel si mene na{o tu da folira{, odavno sam ja testvari preturila preko glave.

IGOR: Ima{ famozne grudi.

DARA: Ma, {ta mi re~e?

IGOR: Kad ti ka`em. Tate mi. Onog tamo.

DARA: Ko da ja to nisam znala. Malo su pote{ke, a?

IGOR: Na to se i palim.(Oprezno joj pipa dojku)U tvojim godinama, a tako ~vrste.

DARA: Pa nisam ja, ako ba{ o}e{ da zna{, ni tako matora.

IGOR: Pa i nisi.

DARA: (Po{to joj on i daqe miluje vrh dojke)Nemoj da se igra{ vatrom

IGOR: One klinke su sve meka{ne... ko puter... Ponekad mi se zgade...

DARA: To je zato {to od detiwstva jedu hamburgere i onu bezveznuklopu iz Mekdonaldsa.

Kad onaj tamo umre 23

IGOR: (Miluje je)Mmmm, koja je to mo}na bradavica. Kladim se da je druga jo{boqa.(Sad joj miluje drugu bradavicu)

DARA: Ej, nemoj da se zeza{, sva{ta mo`e da bude... umem ja da budemi paqevina...

U sobu upadne Damjan sa ~a{om.

DAMJAN: [ta vas dvoje radite to?

IGOR: (Bez `urbe povu~e ruku sa Darine dojke)^ove~e, otkud ti ovde, kad si doputovao?

DAMJAN: Pa nigde nisam ni bio!

IGOR: Kako nisi?

DAMJAN: Lepo, brate. Samo do kujne, da uzmem ~a{u!... Vi biste semo`da i potucali da ja nisam naleteo, a?

DARA: Gospodine, {ta je vama, {ta to trabuwate?

DAMJAN: I to ovde, na sred sobe. A pred vratima na{eg skora{wegpokojnika!

DARA: Ja sam ~estita `ena!

DAMJAN: Znam, znam.

DARA: U braku sam ve} punih petnaest godina, a svog mu`a ne danikad nisam prevarila, nego nisam na to ni pomislila!

DAMJAN: (Igoru)^uje{ li ti {ta pri~a ta fuksa?

IGOR: ^ove~e, oladi malo, {ta ti je, {ta si zapenu{ao? Vidi{,kako je cakana?

DAMJAN: Ma, idi, bre, znam ja takve. @iveli.(Pije)

DARA: [ta li je sa gospo|om?

IGOR: Diskutuje sa svojim mu`em. Posledwi dogovor pred wegovodlazak u ve~nost. Brajkane!

DAMJAN: [ta o}e{?

IGOR: Odo ja na jedno mesto!

DAMJAN: Pa idi, ba{ me briga! Mo`da bi da ti tamo dr`im sve}u?

24 Novica Savi}

IGOR: Ti pri~uvaj damu dok se ja ne vratim, ne daj da nam je nekodrpi.

Igor ode. Dara i Damjan su sami. Dara ga ignori{e, a on bi da nekakootpo~ne razgovor, ali se ba{ ne snalazi.

DAMJAN: Majku mu...(U}uti)

DARA: Ne{to ste hteli da ka`ete?

DAMJAN: Hteo sam...(Opet u}uti)

DARA: [ta?

DAMJAN: (]uti)

DARA: Mogu li ja tu da pomognem?

DAMJAN: Gladan sam, a u ku}i nema ni{ta... samo komad bajatog hleba...

DARA: Imam ja u torbi jedan sendvi~. Pozama{an.

DAMJAN: Stvarno?

DARA: Done}u vam ga ~im va{a majka tamo zavr{i.

DAMJAN: Va`i. Spasili ste me.

DARA: Sitnica.

DAMJAN: Hteo sam, u stvari, jo{ ne{to...(Za}uti)

DARA: (Posle pauze)[ta to?

DAMJAN: (]uti)

DARA: Mo`da biste i ~a{u mleka?

DAMJAN: Ne, ne, ne to.

DARA: Ne bi vam ni vredelo, mleko nikad ne nosim.

DAMJAN: Ma, kakvo mleko... Nije to u pitawu... @ena me ostavila!

DARA: Vas? Takvu mu{kar~inu?

DAMJAN: Mene!

DARA: Ne mogu da poverujem! Kad vas je to ostavila?

DAMJAN: Ima ve} nekoliko meseci.

Kad onaj tamo umre 25

DARA: Mogla je to da u~ini i pre nekoliko godina, ne bi meiznenadilo. Mu{karci ne smeju da se zapuste tako ko vi, ~akni kad su o`eweni.

DAMJAN: Odvela mi i dete.

DARA: Pa naravno, i ja bi to isto u~inila, zar da takvom ~ovekuostavim dete?

DAMJAN: O}e i razvod.(Pauza)Na{la drugog, nekog jebivetra, pa bi sad da se ven~a sa wim.

DARA: Nadam se da je boqi od vas. U stvari, {ta vi to ho}ete odmene? [to mi sve to pri~ate?

DAMJAN: Ako biste... Kako da vam ka`em... Da li biste se udali zamene?

DARA: Za vas!?

DAMJAN: Lepo sam vas pitao.

DARA: Pa vi niste ~itavi! ^ak i da jeste, kako da se udam za vas kadsam ve} udata i kad `ivim u braku! Znate li vi, ~ove~e, {ta jemoj mu` za vas, znate li? Mister univerzum! Bog!

DAMJAN: A da mi budete {valerka?

DARA: [ta da vam budem?

DAMJAN: Onako, s vremena na vreme... Bar jednom mese~no... Imam stan,bez bojazni mo`ete da dolazite kod mene.

DARA: Pa {ta da radim tamo sa vama, da pla~emo? U duetu?

DAMJAN: Uskoro }u se i obogatiti. Za onim tamo }e mnogo toga ostati.

DARA: Ma, idite, molim vas.(Pauza)Ba{ ste mi vi za {valera. Pogledajte se samo na {ta li~ite.

DAMJAN: (]uti)

DARA: Imam ja mnoge ponude, niste vi prvi, sve su boqe od vas, jedanje tamo kod nas primarijus, samo me sale}u, al sam svimaodolela.(Pauza)Tom primarijusu, dodu{e, nisam, al od mene ne{to mo`e dadobije samo kad se potrevi da smo zajedno u no}nom de`urstvu.

DAMJAN: (]uti)

26 Novica Savi}

DARA: Ne dam se ja, dragi gospodine, nisam ja od tih, tu ste se grdnoprevarili! Ono, znam, malo je po{tenih `ena, al nas jo{ ima.Hvala bogu.

Pauza.

DAMJAN: (Iska{qe se)

DARA: [ta ste rekli?

DAMJAN: Ni{ta nisam rekao.

DARA: I boqe {to niste, to vam lepo stoji.

Ista pauza.

DAMJAN: Pun je para.

DARA: Ko?

DAMJAN: Onaj {to malopre ode u klozet. @ivi u jednoj vili... A nemamu ni trideset.

DARA: Kako je sve to stekao? Kad pre? Da nije dobio na lutriji?

DAMJAN: Ubijaju}i i pqa~kaju}i.

DARA: Koga?

DAMJAN: Bio tamo u tom ratu, onom preko, kobajagi ko dobrovoqac...On da mi brani Srbe!... Pqa~kao je i na{e i wihove, nijebirao... Onda se vratio, sad ima neki biznis, umno`ava tulovu.

DARA: Svaka mu ~ast.

DAMJAN: Ko zna koliko qudi ima na du{i. Mo`da i dece. Ubijao je tajsve redom.

DARA: Sve smo to ve} zaboravili. Ubijali su i ovde i bogatili se,pa smo i to zaboravili. Ko da ni~eg nije ni bilo. Ubijaju se isad, pa {ta? Nikom ni{ta. Ko da si popio ~a{u ladne vode.

DAMJAN: Za wega se sva{ta pri~a.

DARA: Ba{ me briga. Uostalom, pra{ina se di`e za dobrim kowima.

DAMJAN: A savest?

DARA: Ma, koja savest, ~ove~e, {ta i vi tu pri~ate bez veze!(Pauza)Ko vam danas jo{ pola`e na savest?

DAMJAN: (]uti)

DARA: Savest, {ta to be{e?

Kad onaj tamo umre 27

DAMJAN: (]uti)

DARA: Jel o`ewen?

DAMJAN: Otkud ja znam, mo`da i jeste, nisam ga vi|ao ima nekolikogodina.

DARA: E, i vi ste mi neka bra}a!

DAMJAN: Koja crna bra}a... Sve se to rasturilo. Sve to gleda samosebe... Ne bismo se ni osvrnuli na smrt tog tamo, ne bismo mudo{li ni na sahranu da se svi ne nadamo...(U}uti)

DARA: ^emu se nadate?

DAMJAN: Pa ve} sam vam rekao!

DARA: [ta ste mi rekli, zaboravla sam!

DAMJAN: Stekao je taj prili~no toga. Bio je vredan, arhitekta, radio ipo inostranstvu... Samo ova ku}a vredi stotine hiqada...

Vrati se Igor. Skinuo je sako, prebacio ga preko ramena. Vi{e ne nosinao~are. Za pojasom mu pi{toq.

IGOR: Brajkane, sad sam ti lak{i.

DAMJAN: [ta se to mene ti~e?

IGOR: Kako {ta te se ti~e? Pa moram da te obavestim, znam da tetakve stvari raduju.(Ode iza stolice, prebaci sako preko naslona)Ti si osetqiv ~ovek, pogotovo kad je tvoj mla|i brat upitawu. Znam da se raduje{ kad se propisno iserem.

DAMJAN: [ta si zadenuo tu pi{toq~inu za pojas ko neki kabadahija?

IGOR: U pravu si.(Izvadi pi{toq, podigne ruku i nani{ani u Damjana)

DAMJAN: [ta radi{ to?

IGOR: (Ne spu{ta pi{toq)

DAMJAN: Nemoj da se igra{, oru`je nije za zezawe, {ta ako opali?

IGOR: Beng! Beng! Gotov si! Nema te vi{e! Padaj!

DARA: (Zacereka se)

IGOR: (Stavi pi{toq u unutra{wi yep sakoa kojeg je malo preprebacio preko stolice)Brajkane, brajkane, to nije pi{toq, to je top. To ne ubija, torazara! Rastura! Jedan metak iz ovoga razbucao bi tu tvojume{inu na par hiqada delova!

28 Novica Savi}

DAMJAN: (Preznojio se, pa maramicom bri{e znoj sa lica i vrata)Ti si lud.

DARA: Mogo si ba{ i da ga kokne{. Tako ne{to nikad nisam gledalau`ivo, samo na filmovima.

IGOR: Koga?

DARA: (Poka`e na Damjana)Pa wega, ne bi bila velika {teta.

IGOR: Nemoj ti tako o mom brajkanu, fini je to ~ovek. Da je sre}a dase nije ni rodio, al kad je ve} tu moramo da ga trpimo. Trpi ion sam sebe. Nije on neka tu|a, nego na{a yukela. Uostalom,wega treba ~uvati ko malo vode na dlanu!

DARA: Wega?... Ovoga ovde?... Zbog ~ega?

IGOR: Pa on je o~igledan dokaz da je ~ovek samo pre par godinapostao od slona.

DAMJAN: (Sko~i)Nije od slona, nego od majmuna, pa to smo jo{ u {koli u~ili!

DARA: (Opet se zacereka)

IGOR: (I on se cereka)O, jebo te... Izvini, brajkane, pa ti zna{ da sam ja bio lo{|ak!

DAMJAN: I jesi!(Okrene se Dari koja se jo{ cereka)Gospo|o, pripazite kako se pona{ate u tu|oj ku}i!

DARA: Pardon.

DAMJAN: A tamo je i ~ovek koji umire.

DARA: Pardon.

Vrati se Qubica. Oni je gledaju, ~ekaju da ne{to ka`e, ali ona na to neobra}a pa`wu. Samo ode do stola, sedne, nalakti se na wega.

DARA: Gospo|o, jeste li zavr{ili?

QUBICA: Jesam.

DARA: Mogu li da se vratim tamo?

QUBICA: Mo`e{.

DARA: (Odlazi, s vrata)Smem li ne{to da vam ka`em?

Kad onaj tamo umre 29

QUBICA: Ka`i.

DARA: Niste se ba{ usre}ili sa sinovima.

QUBICA: To i sama odavno znam.

DARA: Ako su vam i ostala deca ovakva...

QUBICA: Jo{ su gora.

DARA: Ako je tako onda vam, bogami, nije bilo lako sa wima. A kako}e vam tek biti – na to, pravo da vam ka`em, ne smem ni dapomislim.(Ode)

DAMJAN: [ta je rekao?

QUBICA: Ko?

DAMJAN: Pa on! Bila si tamo da razgovara{ sa wim... Jeste li po-razgovarali?

QUBICA: Jesmo.

DAMJAN: Pa?

QUBICA: Ni{ta nije rekao.

DAMJAN: Kako to, majku mu? Razgovarali ste, a on ni{ta nije rekao?Ne razumem.

QUBICA: Ne razumem ni ja.

DAMJAN: Igore, jesi li ti ne{to od ovoga shvatio?

IGOR: Sve sam shvatio! Nisam vaqda tupav ko ti?

DAMJAN: (Osvr}e se u nedoumici, kao da od nekoga tra`i pomo}.Najednom se okrene prema vratima koja vode u bolesnikovusobu i vikne)Daro!

Vrata se ot{krinu, na wima se pojavi samo Darina glava.

DARA: Jel to neko mene zvao?

DAMJAN: Ja.

DARA: Izvolite, gospodine?

DAMJAN: Dajte mi onaj sendvi~:

DARA: Kakav sendvi~, {ta je vama? Ja negujem bolesnika, ne pravimsendvi~e.

30 Novica Savi}

DAMJAN: Obe}ali ste mi ga malopre.

DARA: Joj, gospodine, ja sam ga pojela, jo{ tamo, u bolnici! Al kadsutra do|em, ako vam tata do tad po`ivi, sa~uva}u ga za vas.(Nestane, za wom se zatvore vrata)

IGOR: Brajkane, ova te zeza u zdrav mozak.

DAMJAN: I ti me zeza{.(Poka`e na majku)I ona me zeza.(Pauza)Svi vi sa mnom to radite od kako znam za sebe! I on mi je toradio!

IGOR: Ko?

DAMJAN: (Pokazuje na vrata)Onaj tamo! Taj {to umire!... Nikada ne}ete saznati {ta samsve istrpeo zbog svega toga i kako je bilo mojoj du{i!(Pauza)Ali, jednom }u vam sve vratiti! Sve! Svima!... I to debelo! Isa kamatom!

IGOR: Kad se naquti{, a?

DAMJAN: Mo`da, jo{ ne znam.

IGOR: A kako }e{ to da nam vrati{?

DAMJAN: Ne znam. Nemam zasad nikakvu ideju, al }u vam sigurno svedugove naplatiti! I tebi! Pa ti mi do|e i ko neka obaveza.

IGOR: U, jebo te, pa ti ume{ da bude{ i opasan!

DAMJAN: Umem! Ne znate vi mene. Nikad se niste ni potrudili da meupoznate.

IGOR: Nemoj da zeza{.

DAMJAN: (Zaurla)Umem! Umem!

QUBICA: (I ona vikne)Dosta!(Pauza)Budale.(Pauza)Ne umete kao qudi ni dve re~i da izgovorite.

Igor i Damjan }ute.

Kad onaj tamo umre 31

QUBICA: Idite kod oca.

DAMJAN: Jel i ja?

QIBICA: I ti.

DAMJAN: Ja }u kasnije. Ima vremena. Neka to prvo Igor u~ini.

IGOR: Bi}e boqe da se prvo svi okupimo. Da se kasnije ne pri~akako smo ne{to mutili u wihovom odsustvu.

DAMJAN: To ti je pametno.(Majci)A zbog ~ega nas on to zove, {ta }emo mu tamo?

QUBICA: Idi i pitaj ga.

DAMJAN: Kasnije. Neko dolazi.

Pauza. ^ekaju.

DAMJAN: Ko bi to mogao biti?

IGOR: [ta ti misli{?

DAMJAN: Pa neko od na{ih.

IGOR: Pa {ta onda pita{?

DAMJAN: Ma, ni{ta, bez veze.

IGOR: E, brajkane, brajkane.

DAMJAN: [ta o}e{?

IGOR: Ma, ni{ta, bez veze.

QUBICA: (Neo~ekivano tresne {akom o sto i vrisne)Nemoj vi{e da ga zavitlava{! Misli{ da si ti boqi odwega!? Nije on kriv {to je takav! Ako ve} ne}e{ da mupomogne{, onda nemoj da od wega pravi{ jo{ ve}u budalunego {to jeste!

Ti{ina. Qubi~in krik ih je iznenadio, pa je samo }utke gledaju.

U sobu u|u Stefan i Violeta.

Violeta je najstarija, Stefan ne{to mla|i. Ona deluje umorno, onkruto, poslovno.

STEFAN: Je li ovde bilo nekog nesporazuma ili se to meni i Violetisamo u~inilo?

]utawe. Niko da mu odgovori, iako ih on uporno gleda.

32 Novica Savi}

STEFAN: Mora da sam se prevario.(Majci)Je li `iv?

QUBICA: Idi i proveri.

STEFAN: Naravno, uradi}u to. Jesi li anga`ovala nekog da s vremenana vreme bude uz wega?

QUBICA: Nisam. ^ekala sam da ti to uradi{.

STEFAN: Trebalo je.

QUBICA: Jel da?

DAMJAN: Sa wim u sobi je jedna bolni~arka.

STEFAN: To je dobro. Mada je prethodno trebalo sa mnom da se kon-sultuje{.

QUBICA: Sa tobom!

STEFAN: Bio je red.

QUBICA: Mesecima se nisi setio ni telefonom da pita{ kako mu je, aovamo mi govori{ o nekom redu.

VIOLETA: Mama, jesi li ti dobro?

QUBICA: Koje crno dobro, daleko je to od mene.

VIOLETA: (Damjanu i Igoru)A vas dvojica?

IGOR: Ako te to, seko, zaista zanima, ja sam sasvim solidno. Dakucnem u drvo.

(^vrkne Damjana prstom u glavu)

DAMJAN: (Udari ga po ruci)Be`i tamo!

IGOR: (Cereka se)O, jebo te...

VIOLETA: A ti, Damjane?

DAMJAN: Ja sam gladan! Ako ba{ o}e{ da zna{!

VIOLETA: [to nisi jeo pre nego {to si po{ao ovamo?

DAMJAN: Nisam imao {ta!

VIOLETA: Majka te je, vaqda, ne~im ponudila?

Kad onaj tamo umre 33

DAMJAN: Ponudila me, al {ta vredi kad u kujni nema ni{ta! Samokomad bajatog hleba kojim mo`e{ vola da ubije{!

STEFAN: Uzmi ovo.

DAMJAN: [ta?

STEFAN: Uzmi ovo i idi pojedi ne{to.

DAMJAN: (Skoro pritr~i i zgrabi mu nov~anicu iz ruke)Kupi}u jedan burek! Mo`da jo{ ne{to... Kusur ne moram dati vratim?

STEFAN: Ne mora{.

DAMJAN: Hvala ti.(Odlazi. Okrene se i Stefanu)Ti si jedini koji je bio spreman da mi pomogne, to ti ne}uzaboraviti, mada u tvoju dobronamernost ne verujem, uvek sigledao samo svoj interes. Zna{ li ~ime se bavim posledwihnekoliko meseci?

STEFAN: Znam. Prodaje{ cigarete na ulici.

DAMJAN: Kako si saznao?

STEFAN: Video sam te kako stoji{ na trotoaru. ^ak sam i poslao mogvoza~a da kupi od tebe jedno paklo, iako ne pu{im. Nisamba{ uveren da ti taj posao ide dobro.

DAMJAN: Ba{ i ne ide mi. Nikako mi ne ide. Ne mogu ni za vodu dazaradim. A `ena me...

STEFAN: (Prekine ga)Znam, ostavila te!

DAMJAN: (Samo blene u wega)

STEFAN: [ta sad ~eka{?

DAMJAN: Od koga si saznao da me je `ena ostavila?

STEFAN: Pri~a se po gradu. Mnoge je to uzdrmalo.

DAMJAN: Kako?... Pa mene u gradu niko i ne zna...

IGOR: (Opet se zacereka)O, jebo te, koji je ovo kulov! Pored wega ti ni{ta drugo neostaje nego da pukne{ ili od smeha ili od muke.

STEFAN: Idi i sebi kupi ne{to za jelo, utoli glad!

34 Novica Savi}

DAMJAN: Va`i.(Ode, ali se odmah vrati)Vi nemojte da se, u mom odsustvu, ne{to domun|avate.

STEFAN: [ta da se domun|avamo?

DAMJAN: Ne znam. Ne{to protiv mene.

STEFAN: [ta?

DAMJAN: Nemam u vas ba{ neko poverewe.(Ode)

STEFAN: Koji je to imbecil.

IGOR A ti, burazeru? Dobro si, jel da? Kako tvoj biznis?

STEFAN: Nemoj ti da se zamara{ time.

IGOR: Ne pada mi na pamet, samo da te pitam, reda radi, odgovor mei ne zanima. Seka Violeto?

VIOLETA: Igore, po{tedi me, nije mi sad do zavitlavawa.

IGOR: Pa nije ni meni. Ne deluje{ mi ba{ raspolo`eno.

VIOLETA: I nisam.

IGOR: Ako ja tu ne{to mogu da pomognem?...

VIOLETA: Niko tu vi{e ni{ta ne mo`e da pomogne.(Umorno sedne. Neko vreme }uti dok je oni gledaju ~ekaju}ida nastavi)Izgleda da sam i ja bolesna. I to ozbiqno.(Pauza)Rezultati su mi da ne mogu biti gori.

IGOR: Zna~i li to da }e{ i ti uskoro za onim tamo.

VIOLETA: Verovatno. Imam tumor na plu}ima. Ali to me mnogo nepoga|a.

IGOR: Toliko si razo~arana.(Po{to Violeta }uti)Jesi li napisala testament.

VIOLETA: Nisam.

IGOR: Napi{i ga, ne oklevaj, zar da se posle i oko tvoje imovinezakrvimo?

STEFAN: [ta je tebi, budalo jedna, {ta tu lupeta{?

Kad onaj tamo umre 35

IGOR: Burazeru, jesi li ti to mene nazvao budalom? Nemoj to nikadvi{e da ti se desi!

STEFAN: Ma, idi, molim te, samo se tu kreveqa{...

IGOR: (Zaurla)Nikad!

Pauza. Svi su zbuweni, skoro upla{eni, }ute, gledaju ga.

IGOR: Ina~e }u svog da te pocepam.(Ode do stolice, uzme pi{toq iz sakoa, poka`e ga Stefanu)Ovim... To razara. Od wega se niko nikad nije oporavio, iakosu to mnogi poku{avali.(Vra}a pi{toq u sako)Nisam ti ja Damjan. Davno su pro{la ona lepa vremena kad simogao za svaku sitnicu da mi zalepi{ zau{ku ili po~upa{u{i. U redu?

STEFAN: (]uti)

IGOR: (Pri|e mu, unese mu se u lice i kroz zube, prete}i)U redu?

STEFAN: (Nevoqno)U redu.

IGOR: Fino.(Odmakne se od wega)Fala bogu {to si lepo vaspitan drkayija, ina~e bi sad ovdesva{ta bilo.

VIOLETA: On je tamo. Umire.

QUBICA: Umire ve} nekoliko dana. Jo{ ga samo te inekcije odr`avajuu `ivotu, ali uskoro }e i one prestati da deluju.

STEFAN: Mogao je da le`i u bolnici, svima bi nam bilo lak{e.

QUBICA: Tamo ga nisu hteli. Sve one za koje nema nade {aqu ku}i.Uostalom, ni ja ne bih dozvolila, vaqda je zaslu`io da umre usvojoj ku}i. Dodu{e, ni{ta nije bio boqi od vas, naro~itoprema meni, ali je sve ovo wegovo, sve je to stekao svojimradom.

VIOLETA: Nije te voleo?

QUBICA: (]uti)

IGOR: A ti wega, kevo?

36 Novica Savi}

QUBICA: (]uti)

IGOR: Jebo te, pa ovo je bila prava ku}a qubavi! Al puna mr`we!

STEFAN: (Sedne uzdi{u}i, uzme fla{u sa viskijem, gleda je)Otkud ovo ovde?

IGOR: Ja sam ga doneo. Red je kad obilazi{ majku i wenog mu`a.

STEFAN: I ja }u kupiti jednu. Mo`da i dve. Ali, kasnije, kad on umre.Da ~astim.(Pauza)A ti, Violeta?

VIOLETA: Mene ostavite na miru.

STEFAN: [to?

VIOLETA: Po{tedite me tog va{eg cinizma.

IGOR: Seko, ne quti se.

Ti{ina.

Lagano zamra~ewe.

Kad onaj tamo umre 37

DRUGI DEO

Isto mesto. Sat kasnije.

Za stolom sede Igor i Stefan. Violeta stoji pored prozora sa rukamaprekr{tenim na grudima, zuri napoqe.

Qubica bezvoqno sedi u istoj foteqi.

Ti{ina.

STEFAN: (Posle du`e pauze)Onog mamlaza jo{ nema. Ceo sat je pro{ao kako je oti{ao danapuni svoju me{inu.

IGOR: Mora da je zalutao.

STEFAN: Ni to me od wega ne bi za~udilo.

IGOR: Sad stoji pored neke bandere i ~eka da nai|e ~ika policajaci odvede ga ku}i. Kevo, zna li on uop{te ovu adresu?

QUBICA: Ostavite ga na miru. On vam je brat.

IGOR: Boqe da nije.

STEFAN: (Ustane, ode do majke)Mama, idi ti u sobu, kod wega.

QUBICA: Kod koga?

STEFAN: Pa kod onoga tamo.

QUBICA: Mu~no ti i re~ otac da izgovori{?

STEFAN: Nije va`no. Samo ti idi.

QUBICA: Znam ja kad tamo treba da idem.

STEFAN: Idi odmah. Mi bismo ovde, kad smo se ve} ovako okupili,ne{to da se dogovorimo. Hajde.(Uzima je za ruku i skoro bez wene voqe podigne iz foteqe)Hajde, hajde, ne}emo dugo, samo par minuta.

QUBICA: Pusti me.(Istrgne se)Jo{ mogu sama. Ne daj bo`e da mi vi poma`ete.(Na vratima se okrene)Potrudite se da ne smislite nikakvo zlo.

STEFAN: Ne brini. Nismo mi takvi.

QUBICA: Znam ja kakvi ste. I to odavno.(Ode u sobu svog supruga)

38 Novica Savi}

STEFAN: (Po|e po sobi, zastane pored Violete koja se nije pomakla samesta)[ta je tebi?

VIOLETA: (Samo mrdne ramenima)

STEFAN: Ako je to zbog tog tvog raka?... Ima tu leka... ako nijemaligni...

VIOLETA: (]uti)

STEFAN: Od kako smo do{li nisi ni dve re~enice izgovorila.

VIOLETA: Nemam {ta da ka`em.

STEFAN: Kako ti je sin?

VIOLETA: (]uti)

IGOR: Jel se jo{ drogira?

VIOLETA: Dogovorila sam se sa mu`em da ga po{aqemo u London, nale~ewe. Za to nam je potrebna gomila para.

IGOR: Bi}e ih. Uskoro, kad onaj tamo odapne.

STEFAN: O tome sam ba{ hteo i da se dogovorimo. Zato sam majkuposlao u sobu.(Pauza)Tu }e biti prili~no novca. U gotovini, on je uvek u ku}idr`ao pozama{nu sumu, za svaki slu~aj. Bi}e ga i na kwi-`ici.(Pauza)U ku}i ima dosta zlata, nakita... A i ova vila. Najboqe }ebiti da je prodamo i onda sve to podelimo.

IGOR: Jo{ nije umro.

STEFAN: Va`no je da se mi dogovorimo.

VIOLETA: Kako da prodamo ku}u? A majka, {ta }emo sa wom?

STEFAN: Pa ne}emo, vaqda, da dozvolimo da `ivi u ovolikoj vilisama? Woj }e biti dovoqna jedna soba.

VIOLETA: Ti }e{ da je uzme{ kod sebe?

STEFAN: Ne pada mi na pamet.

IGOR: [ta si, burazeru, smislio? Da ~ujemo, ti si oduvek me|u namava`io za pravog mudrosera. ^ak je i onaj tamo tvoju pametsvake prestupne godine umeo diskretno da pohvali.

Kad onaj tamo umre 39

STEFAN: Na}i }emo joj mesto u nekom boqem stara~kom domu.

Pauza. Igor i Violeta }ute, ~ekaju.

STEFAN: Wen boravak }emo platiti unapred, te }emo tro{kove po-deliti na ravne ~asti, a ona ima i solidnu penziju, za yeparac}e joj biti vi{e nego dovoqna.

Ti{ina.

Violeta i Igor }ute. Stefan ~eka da oni ne{to ka`u.

STEFAN: Je li neko ne{to rekao?

Isto }utawe.

STEFAN: Ako neko ima boqi predlog?... Ja sam spreman sve da sa-slu{am.

VIOLETA: Meni je novac neophodan. [to pre.

IGOR: Jesi li je pitao pristaje li ona na to?

STEFAN: Ne}emo ni da je pitamo.

IGOR: Te{ko }e{ je ubediti, oduvek je bila na svoju ruku.

STEFAN: Ne}emo je ni ube|ivati.(Pauza)Mo`e to da se sredi i bez ube|ivawa.

IGOR: Da je proglasimo neura~unqivom.

Violeta i Stefan }ute.

IGOR: Burazeru, jesi li na to mislio?

STEFAN: Nisam, to je tvoja ideja, ali mo`e da pro|e.

IGOR: Ima{ za to qude?

STEFAN: Kad ustreba, qudi se uvek na|u.,

IGOR: Bogami, burazeru, radi ti kefalo, i to punom parom.

STEFAN: To je bila tvoja ideja. Violeta.

VIOLETA: Radite {ta ho}ete, meni je da {to pre do|em do novca i jo{jedanput poku{am da spasem sina.(Pauza)Ni sama ne znam po koji ve} put poku{avamo da ga iz togaizvu~emo. Uvek bez uspeha. Nije nam samo du{u izvadio, negonas je i doveo do prosja~kog {tapa.

40 Novica Savi}

IGOR: Te skotove treba pobiti! To je posledwi {qam!

VIOLETA: On mi je sin! Jedinac!

IGOR: Ako je. Znam ja wih. Narkosi!... Dupe bi dali za drogu.Prodali bi svoje ro|ene roditeqe za jedan jedini fiks!(Pauza)Nekolicinu sam li~no poslao na nebo, toliko su mi sezgadili. Metak u ~elo i gotovo, odo{e govna.

Stefan i Violeta }ute. Gledaju ga kao da ne veruju u ono {to ~uju.

IGOR: [ta me tako gledate, pa nisam ja tamo i{ao da letujem!(Pauza)Dolazili su i narkosi, ali ne da se bore nego da tra`eherion, da ulove ne{to u mutnom, rati{te je ro|eno za to.(Pauza)Ubijao sam!(Pauza)Ubijali su i oni!(Pauza)Svi su ubijali i pqa~kali! Pa za to se i ratuje, a ne za slavu inarod! Jebe{ narod...(Pauza)Ti su mi se narkosi ba{ ogadili, nisi u wih smeo ni trunkupoverewa da ima{.(Violeti)A taj tvoj London, to je samo gubqewe vremena. I para.

STEFAN: Zna~i, dogovorili smo se. Sve nekretnine }emo prodati, savnovac sakupiti i podeliti ga na ~etiri dela!

VIOLETA: Sla`em se, ali se bojim da si malo po`urio.

STEFAN: Pa on }e svakog ~asa da umre.

VIOLETA: Nisam mislila na wega, nego na Damjana. Mo`da on ima nekudrugu ideju o svemu tome. Uostalom, nismo ni trebali dapo~iwemo bez wega.

STEFAN: On je obi~na budala.

VIOLETA: Svejedno.

IGOR: Na{ brajkan. Kad je bog delio pamet na wega je sasvimzaboravio. A ni fizi~ki ga nije ba{ usre}io.

VIOLETA: ^udi me da ga toliko nema.

Pauza. Ti{ina.

Violeta opet zuri kroz prozor. Igor i Stefan za stolom.

Kad onaj tamo umre 41

STEFAN: (Nakon pauze)Uostalom, mo`da bismo mogli i bez wega?

IGOR: Bez koga, burazeru?

STEFAN: Bez Damjana.

VIOLETA: Kako to misli{?... [ta bismo to mogli bez wega?

STEFAN: U tom slu~aju bismo sve podelili samo na tri dela.

Opet }utawe.

Igor i Violeta ga gledaju, ~ekaju da zavr{i misao.

STEFAN: U pitawu je veliki novac, a {ta }e on sa wim? Pro}erda}ega, pojesti i popiti, mo`da }e mu ga i pokrasti.(Pauza)Zar budali dati toliki novac? Bio bi to veliki greh.(Pauza)Ne bi se sa tim ni onaj tamo slo`io. Ni mrtav to nijezaslu`io. Nemojte da }utite, ne}u ja to da preuzimam na sebe.

VIOLETA: Nema smisla.

STEFAN: Jo{ mawe ima smisla da mu ga damo. Pa jesi li ga videla na{ta li~i? On i nije ~ovek. @ivi kao ameba.

IGOR: Nije ti to ni tako lo{e. Dobro si se pripremio za ovaj na{susret, nisi gubio vreme. Seko, ti si opet za}utala?

VIOLETA: Ne znam... Ni{ta vi{e ne znam, mozak kao da je prestao da miradi.

IGOR: Kako }emo to da izvedemo?

STEFAN: Obradi}emo ga. Dava}emo mu neku si}u, tek da ima za goli`ivot.

IGOR: Mo`emo da mu budemo i starateqi.

STEFAN: Mo`emo.

IGOR: A mo`emo i wega, ko majku, da proglasimo neura~unqivim?

STEFAN: Mo`emo.

IGOR: Imao si to u rezervi?

STEFAN: Nisam, ali ti si vrlo lucidan, pa sad i to imamo kao sasvimrealnu mogu}nost.

IGOR: Pa on i nije ura~unqiv. Daj mi tog lekara koji bi smeo dapotvrdi da jeste.

42 Novica Savi}

STEFAN: Nikad nije ni bio.

VIOLETA: ]utite, molim vas.(Pauza)Kakav je da je, ipak nam je brat.(Pauza)Pa i on je ~ovek.(Pauza)Sva se naje`im kad vas slu{am kako govorite o wemu. SirotiDamjan. Bog ga je kaznio, to je ta~no, ali nikad nikome nijeu~inio nikakvo zlo.

IGOR: Nije imao snage za to. Zlo nije za slabi}e.

VIOLETA: Sve {to je radio, radio je protiv sebe, a ne protiv drugog.

STEFAN: Ako je tako, onda smo se dogovorili: sve }emo podeliti natri jednaka dela.

Violeta i Igor }ute.

STEFAN: Onda smo i sa tim zavr{ili.

Violeta i Igor }ute.

STEFAN: Drago mi je da nije do{lo do prepirke i da smo se brzoslo`ili.

IGOR: Tako je, burazeru. Ovaj sastanak si vodio brzo, pametno iefikasno. [to bi rekli oni tamo iz te tvoje propale firme.Uvek si bio jak na re~ima, a prde` na delu.

STEFAN: Slu{aj ti, govnaru...

IGOR: (Napadno ga prekine)[ta!? [ta!?

STEFAN: Ni{ta. Sve je u redu.

IGOR: Naravno da jeste.

STEFAN: Nema smisla da sad kvarimo ono {to smo ve} postigli.

IGOR: Pametan si ti, burazeru, naro~ito kad je tvoje dupe u pitawu!Tu ti nema ravnog.

STEFAN: Igore, molim te.

IGOR: Ma, nema veze, samo te malo zezam. Vra}am ti dugove izmladosti.

Kad onaj tamo umre 43

VIOLETA: Dolazi Damjan.(Pauza)Ne{to kao da nije u redu. Kao da mu se ne{to desilo. Ne bime ~udilo i da jeste, uvek je upadao u nevoqe. I to sasvim bezveze.

Pauza. U sobu u|e Damjan. Razdrqen, dva dugmeta na ko{uqi mu otki-nuta, ispod oka otok, na nosu dr`i okrvavqenu maranicu. Zakora~i usobu, stane.

Violeta, Igor i Stefan ga zabezeknuto gledaju, ~ekaju da im objasni{ta se desilo, ali on }uti, samo {to ne zapla~e.

IGOR: Brajkane!

DAMJAN: (]uti)

IGOR: [ta ti se desilo?... Na {ta to li~i{, ~ove~e?

DAMJAN: (]uti)

IGOR: Da nisi na brzaka svratio u neki salon lepote?

DAMJAN: Pretuko me.

IGOR: Ko, pizda mu materina?

DAMJAN: On.

IGOR: Koji on? [to nisi zvao u pomo} pa da dotr~im i razvalim gaonim mojim topi}em?

DAMJAN: (]uti)

VIOLETA: Ka`i ve} jednom {ta ti se dogodilo?

DAMJAN: (]uti, oborio glavu, samo {to ne zapla~e)

STEFAN: Hajde, ~ove~e, smiri se i lepo nam sve objasni. Ko te topretukao?

DAMJAN: (]uti)

STAFAN: Za{to?

DAMJAN: Po{ao sam da za one pare koje si mi ti dao pojedem jedanburek.

STEFAN: To znamo. I?

DAMJAN: U putu sam se predomislio. Po{to si mi dao dovoqno,mislio sam da }e biti boqe da odem do kafane i naru~imdeset }evapa.

IGOR: Pa jesi li ih naru~io? Sa dosta luka i pola hleba, jel da?

44 Novica Savi}

DAMJAN: Naru~io sam ih, a onda su nai{li oni.(Za}uti)

STEFAN: (Posle pauze)Koji oni? Neke sileyije?

DAMJAN: Moja `ena i wen {valer.

Pauza. Stefan, Violeta i Igor nestrpqivo }ute, a Damjan prikupqasnagu da nastavi.

DAMJAN: Sko~io sam da se objasnimo, ona je jo{ moja `ena, i dete mi jesa wom, a on, taj wen, majku li mu jebem, navalio da me bije.

IGOR: (Zgrabi se za glavu)U, jebo te!... Pa, kako da te bije, mamlaze jedan!? Kako!?Vidi{ koliki si!... [to ga nisi zgrabio za grlo? Rukama!Noktima!... Zubima!

DAMJAN: (]uti)

IGOR: (Isto)Koja si ti jajara!... Da dozvoli{ da te tako mlate!...(Pritr~i mu, grubo mu skloni ruku sa nosa i zaurla)[to se nisi branio? [ta si radio? ]utao i ~ekao da te takounakazi? Kad je prekinuo jesi li mu zahvalio {to ti nijeglavu otkinuo, nego te samo tako ulep{ao?(Nervozno ode od wega. Isto se tako, u hodu, okrene)[to te nije ubio? Boqe da je to uradio! Svima bi u~iniouslugu, svima, a najpre tebi, idiote jedan!... Kretenu kre-tenski!

DAMJAN: Nikad nikoga nisam imao da me odbrani.

IGOR: (Isto)Koji moj da te brani! Brani se sam! Pa i deca se brane sama,ne ~ekaju da to drugi u~ini umesto wih! Ej, bre, ima{ li timuda?

DAMJAN: (Pla~e, trese se)

IGOR: (Isto)Gledaj ga, sad jo{ i pla~e!(Violeti i Stefanu)Pa jel vas dvoje vidite tog mazgova!? On pizdi! @ali samogasebe!(Opet se zgrabi za glavu)Jebo te, koje ja govno moram da gledam! A on mi je jo{ i brat!Ro|eni!

Kad onaj tamo umre 45

VIOLETA: Igore, dosta s tim.(Ode do Damjana, zagrli ga)Nemoj vi{e. Nemoj, znam kako ti je. Do|i.(Povede ga do foteqe)Sedi i smiri se, sve }e to da pro|e.(Sedne ga u fotequ)Jesu li ti svi zubi na broju?

DAMJAN: Mislim da jesu.

VIOLETA: Misli{ ili jesu?

DAMJAN: (Zavu~e dva prsta u usta, pipka zube)Jesu.

VIOLETA: Eto, bar si tu dobro pro{ao, mo`e{ da jede{, pa zahvalibogu.

DAMJAN: (Opet brzne u pla~)

VIOLETA: Nemoj.

DAMJAN: (Kroz pla~)Ne}u.

VIOLETA: Hajde, prekini. Meni za qubav.

DAMJAN: (Smiruje se)Dobro.

VIOLETA: Eto, sad je sve u redu, je li tako?

DAMJAN: Nije.

VIOLETA: Pa ja vidim da jeste.

DAMJAN: Nije. I nikada sa mnom ni{ta ne}e biti u redu dok god mi sede{avaju ovakve stvari... Dok god svako mo`e da me bije... Idok sam ovakav kakvog me bog stvorio...(Podigne glavu i zagleda se u wu)Znam da ti je sin odavno narkoman, a jel istina ono {to sepri~a za tebe?

VIOLETA: [ta se to pri~a za mene?

DAMJAN: Da si te{ko bolesna i da ti nema leka. Jel to istina?

VIOLETA: Ma, pusti to.

DAMJAN: Smi smo mi bolesni i nema nam leka...(Naglo)Majku li mu jebem pokvarenu! Igore, uzmi onaj tvoj pi{toq,pa da idemo da ih pobijemo!

46 Novica Savi}

IGOR: Slu{aj ti wega!... Pa on je skroz odlepio!

DAMJAN: Jo{ je moja `ena, jo{ se nismo razveli, a ona se {eta sa wim...Ponekad sam je tukao, al nisam dovoqno, to je bila mojagre{ka!... I dete mi odvela.

STEFAN: (Pri|e mu)Pojede li bar one }evap~i}e?

DAMJAN: Deset komada sam naru~io, za toliko je bilo para.

IGOR: Sa dosta luka i pola hleba?

DAMJAN: Otkud zna{?

STEFAN: Jesi li ih pojeo?

DAMJAN: Nisam.

STEFAN: [to? Nisu ti bili po ukusu?

DAMJAN: Kako da ih jedem ovakav? A i oni tamo su me izbacili izkafane. Ajde da idemo da im jebemo mater, da demoliramocelu kafanu! Nas trojica!

STEFAN: Jesi li ih platio?

DAMJAN: Jesam.

STEFAN: To zna~i da si ostao bez para i da si opet gladan?

DAMJAN: Gladan sam. Ni tu nisam imao sre}e. A o{trio sam se na te}evap~i}e, sve mi je voda i{la na usta dok sam ~ekao da mi ihkonobar donese.

IGOR: O, jebo te, pa taj je kompletan idiot. Taj }e sve da nas u grobotera svojim lupetawima!

VIOLETA: Igore, }uti.

IGOR: Kako pored wega da }utim? Kako?

VIOLETA: ]uti, molim te.

DAMJAN: Jel onaj tamo umro?

STEFAN: Jo{ nije.

DAMJAN: Ja sam mislio da jeste.

STEFAN: Nije.

DAMJAN: Pa {ta ~eka, bog ga wegov matori, {to ga toliko odu`io? Danije re{io da nam tera inat? Ne bi me ~udilo. Mene nikadnije voleo. A nije ni vas.

Kad onaj tamo umre 47

STEFAN: Ne brini, umre}e.

DAMJAN: Ma, znam i ja da o}e, al i sam vidi{ koliko je vremenapro{lo... a mi ~ekamo...

STEFAN: Jel tebi ba{ toliko stalo da on {to pre umre?

DAMJAN: Pa, da vidi{, i jeste.

STEFAN: Zbog ~ega?

DAMJAN: [ta ja znam... Taj novac {to ga ima, pa ova ku}a... Ja nemam od~ega da `ivim, firma mi ve} godinama ne radi, uskoro }uizgubiti i socijalno, a to sa cigaretama nikako da mi krene...

STEFAN: Ti si za zdravqem dobro?

DAMJAN: Kako to misli{?

STEFAN: Nisi bolestan?

DAMJAN: Nisam.

STEFAN: Svejedno, ne bi bilo lo{e da par dana provede{ u bolnici,tek da te ispitaju.

DAMJAN: Ma, jebem ti bolnicu, kome je tamo bilo dobro.

STEFAN: Samo par dana, da se uveri{, a i svi mi, da je sa tobom sve uredu.

DAMJAN: Od kad vi toliko brinete za mene?

Pauza. Oni }ute, samo ga gledaju.

DAMJAN: Koliko znam, nas ~etvoro nikad nismo bili u nekoj qubavi.Ni kad smo bili deca.(Pauza. Sad on wih gleda, ~eka, ali oni }ute, pa on postanejo{ sumwi~aviji)Ne{to mi ovde ne miri{e kako treba... Da niste, dok sam jabio napoqu, ne{to smislili?... Ne{to protiv mene?(Pauza)Ne bi me iznenadilo.(Pauza)Mo`da da me {utnete i moj deo da podelite?

STEFAN: Ne govori gluposti. Samo smo zabrinuti za tebe, ni{tavi{e. Ako se predomisli{, to za bolnicu }u ti ja srediti,imam odli~ne veze.

DAMJAN: Znam ja vas.

48 Novica Savi}

STEFAN: [ta zna{?

DAMJAN: Strpate me jednom u bolnicu, pa kad jednom u|em u wu, nemavi{e izlaska. Ti to mora da ima{ odli~ne veze za nekuludnicu, a?

IGOR: (Sko~i)O, jebo te, koji je to perverzwak! Ma, nije on tupav, nego mi!Pa taj nas zajebava!

DAMJAN: (Violeti)[ta je Igoru, {ta se to sa wim de{ava?

VIOLETA: Ni{ta. Malo je nervozan.

DAMJAN: Zbog ~ega je nervozan, {ta mu je?

IGOR: (Opet sko~i)Zbog tebe, idiote, zbog tebe! Ne mogu takvog da te gledam!

DAMJAN: Pa nemoj ni da me gleda{, ko te na to tera?

IGOR: I ne}u! Ne}u da te gledam! Ne}u ni da te slu{am! Nemam nikoga!

DAMJAN: Pa nemoj. Kad ne}e{ da mi pomogne{ da sredim onog pederaod `eninog qubavnika nemoj ni da me gleda{.

IGOR: (Besno mu okrene le|a)Uh, sunce ti krvavo!...

Iz bolesnikove sobe dolazi Dara. Prolazi pored wih kao da ih i neprime}uje, kao da i nisu tu.

IGOR: Ej!

DARA: (Okrene se)Jel ja?

IGOR: Kud si krenula?

DARA: Idem napoqe, vreme mi je da popu{im jednu.

IGOR: [to ne popu{i{ tamo, u sobi?

DARA: Dim smeta tvom ocu.

IGOR: Mo`e{ i ovde.

DARA: Napoqu mi lep{e, ~istije.(Ode)

STEFAN: To je ta `ena koju majka pla}a da malo bude pored wega?

Kad onaj tamo umre 49

IGOR: Idem i ja napoqe, da popu{im jednu. Sla|e je pu{iti udru{tvu, pogotovo `enskom. A i malo da pobegnem od ovogna{eg.(Poka`e na Damjana)

Igor brzo ode. Pauza.

DAMJAN: Odma mi se dopala, ~im sam je jutros video kako dolazi.

STEFAN: Ko ti se dopao?

DAMJAN: Ona `enska.

STEFAN: Pa?

DAMJAN: Pa ni{ta. Samo sam je pitao da li bi se udala za mene.

STEFAN: Kako si je to pitao? Video si je i odmah je pitao da se uda zatebe?

DAMJAN: Jeste, tu ja ne oklevam ko neki.

STEFAN: I?

DAMJAN: Ni{ta.

STEFAN: Odbila te?

DAMJAN: Odbila.

STEFAN: Pa naravno. To se ne radi tako.

DAMJAN: Ne volim ja da okoli{am...

VIOLETA: Ako ti se zaista dopada, onda budi uporan.

DAMJAN: Ne vredi.

VIOLETA: Vredi. Mi `ene volimo mu{karce koji su uporni i koji znaju{ta ho}e.

DAMJAN: Ne vredi! Ve} je udata!

VIOLETA: ^ak i tu vredi ako bude{ uporan. Kako je taj koji te jepretukao osvojio tvoju `enu, tako i ti mo`e{ tu|u.

DAMJAN: Pitao sam je, ako ve} ne mo`e `ena, onda bar da mi bude{valerka.

STEFAN: A ona?

DAMJAN: Ni za to nije htela da ~uje.

STEFAN: Kako si je pitao? Kao ono za `enu? S neba pa u rebra?

DAMJAN: Ka`em ti, ne volim ja da okoli{am, a nemam ni {ta dakrijem.

50 Novica Savi}

STEFAN: (Violeti)Pa on stvarno nije normalan.

VIOLETA: Pusti sad to.

STEFAN: Dobro je wegova biv{a i toliko izdr`ala sa wim. Pa on jestvarno imbecil!

VIOLETA: [ta je sad tebi? Nema{ ni o ~emu drugom da razgovara{?

U|e Qubica. Violeta, Stefan i Damjan se upitno zagledaju u wu. Ona, neosvr}u}i se na wih, ode do svoje foteqe u kojoj sad sedi Damjan. Zagledamu se u unaka`eno lice.

QUBICA: Je li te to neko tukao?

DAMJAN: Onaj kreten, budu}i mu` moje `ene.

QUBICA: Jesi li se branio?

DAMJAN: Slabo.

QUBICA: Ne ~udi me. Uvek su te tukli.(Pauza)Od malena si bio darovit da izazove{ druge, a onda da od wihtrpi{ batine. Bogami, koliko se se}am, dobro si ih trpeo, tuni{ta ne bih mogla da ti zamerim. Di`i se!

DAMJAN: Taman sam seo da se odmorim.

QUBICA: Di`i se! To je moje mesto! Hajde, hajde, ne gledaj me tako.

DAMJAN: (Sporo ustaje)O, majku mu, nigde ne mogu da se skrasim... Svima sam na putu,svakome smetam.

QUBICA: Smeta{ ti najvi{e samome sebi.

DAMJAN: Ima i toga, da zna{.(Spusti se za sto)

STEFAN: Trgni jedan viski.

DAMJAN: Misli{ da }e mi pomo}i?

STEFAN: Ho}e. Popij.

DAMJAN: (Sipa sebi viski)Daj bo`e. A ti?

STEFAN: Ja }u kasnije. Kad onaj tamo izdahne.

DAMJAN: Da proslavimo, a?

Kad onaj tamo umre 51

STEFAN: Aha.

DAMJAN: Obe}o si da }e{ i ti da kupi{ neku fla{u.

STEFAN: Odr`a}u obe}awe, ne brini.

DAMJAN: Kupi}e{ i ne{to da se pojede?

STEFAN: Naravno. Ne mo`e da se pije a da se ne{to usput ne gicka.

DAMJAN: To je ta~no.

QUBICA: Prekinite sa tim gadostima.(Pauza)Pona{ate se kao budale.(Pauza)Kao da je tamo va{ krvni neprijateq.

DAMJAN: Nije nam neprijateq, mama, al nam je otac, a to ti je isto.

QUBICA: ]uti tu!(Pauza)Svi }utite, htela bih malo da dremnem... da se odmorim...No}as nisam ni trenula, celu sam no} probdela pored wega.

Pauza. Ti{na. Svi gledaju u fotequ, ~ekaju, ali se ona vi{e ne ogla{ava.

Violeta na prstima po|e ispred foteqe i zagleda se u majku koja jesklopila o~i.

DAMJAN: ([apatom)Jel kwava?

VIOLETA: (Isto)Ne znam. Mo`da i spava.

DAMJAN: (Isto)Ne bi bilo lo{e da i ona umre, jel da?

Ovo je iznenadilo Violetu i Stefana, pa se zagledaju u wega.

On ih naizmeni~no gleda ponosan {to je izrekao ne{to tako pametno,{to ih je za tren doveo u nedoumicu.

DAMJAN: Onda bismo bili sasvim slobodni, ne bismo morali da mi-slimo {ta }emo sa wom.(Pauza)Ovako }e nam zadati dosta briga. I u podeli }e nas biti jedanvi{e, moramo i woj ne{to da damo.(Pauza)Pa ako je wemu tamo vreme da mre, {to ne bi bilo i woj, istosu godi{te. Oboje su se na`iveli.(Pauza)Stefane, {ta ti ka`e{?

52 Novica Savi}

STEFAN: Ni{ta.

DAMJAN: To, Violeta?

VIOLETA: Ni ja nemam ni{ta da ka`em. I }uti, mo`e da te ~uje. Ili}e{ je probuditi?

DAMJAN: A i Igor...(U}uti)

VIOLETA: [ta je s wim?

DAMJAN: [ta }e wemu toliki novac?... Ima ga, napqa~kao se tamo.Otima i ovde.

STEFAN: Misli{, kad bismo i wega nekako mogli da eskiviramo?

DAMJAN: Zar takvima da dajemo wegove po{teno zara|ene pare?

STEFAN: Nisi ti toliko glup.

DAMJAN: Ko ka`e da jesam?

U sobu upadne Dara. Zakop~ava bluzu, kosa joj je razbaru{ena.

DARA: (Zakop~avaju}i bluzu)Mamu li mu wegovu mangupsku!... Navalio na mene ko pastuv...

VIOLETA: [ta se dogodilo, gospo|o?

DARA: (Podigne glavu, zagleda se u wu)Vi ste }erka?

VIOLETA: [ta se to tamo desilo?

DARA: Nteo da me napastvuje.

VIOLETA: Ko?

DARA: Onaj va{ manijak. Napo me na sred dvori{ta, ba{ ga briga{to svet prolazi ulicom i gleda! Pa ja nisam kurva!

VIOLETA: Dali ste mu povoda?

DARA: Ma, ajte, molim vas, kakav povod!... Napalio se na moje grudi!Mnogi se na wih pale!... Dala bi mu ja, nije meni ovo izme|unogu svetiwa, a nije ni sapun pa da se istro{i, al ne mo`e nasilu! Ne dam! To kod mene ne prolazi, gospo|o! A, verovatno,ni kod vas.(Doteruje kosu)Jel takve simptome pokazivao i ranije?(Zagleda se u Qubicu)Jel ovo gospo|a zaspala?

Kad onaj tamo umre 53

VIOLETA: Izgleda da jeste.

DARA: Ako. Neka se malo odmori, zaslu`ila je. Namu~ila se siro-tica ovih dana. I ja sam, al to je meni poso, a woj nije.(Odlazi u sobu. Zastane pored Stefana, zagleda se u wega)Vi ste tako|e sin?... Onaj najstariji?

STEFAN: Ta~no.

DARA: Eto, sad sam vas sve upoznala. Imala sam tu ~ast. Istina,gospo|a mi je pone{to pri~ala o svima vama, al drugo je kadvas i li~no vidim.(Opet po|e, pred vratima se okrene)Da vam pravo ka`em, nije se ba{ ne{to pohvalno izrazila ovama. A majke koje nemaju mnogo toga lepog da ka`u o svojojdeci nisu ba{ sre}ne.(Ode u bolesnikovu sobu)

DAMJAN: To je on hteo da je siluje, jel da?

Violeta i Stefan }ute.

DAMJAN: Pa rekao sam vam ja kakav je on, za wega ne postoji svetiwa,taj bi da sve uprqa.

STEFAN: To se tebe ne ti~e, pusti ga.

DAMJAN: Al ja sam prvi bacio oko na wu! To je incest!

VIOLETA: Kakav sad incest, {ta je tebi?

DAMJAN: Pa ako sam ja bacio oko na wu onda mu ona do|e ko snaja, korod! Pa zar nije tako, Stefane?

STEFAN: Tako je.

DAMJAN: Oduvek je taj na{ Igor bio veliko govno. Najmla|i, pa smo gapazili, a on je to koristio.(Pauza)Nikad ga nisam voleo.(Pauza)Onaj tamo je verovao da }e od wega ne{to biti, drago mi je{to se prevario.

Vrati se Igor.

DAMJAN: Hteo si da je siluje{, jel da? Nisi uspeo.

IGOR: Brajkane, ne seri, `ivota ti.

VIOLETA: Ti{e malo, mama spava.

54 Novica Savi}

IGOR: O, na{a mamica odmara. A mo`da samo glumi, a? Ja se ne bihza~udio, ume ona to.

Qubica polako ustane i skoro teturaju}i, kao u polusnu, po|e prekosobe.

VIOLETA: Mama.

QUBICA: (U hodu)Nisam znala da jednoj majci ro|ena deca mogu toliko da sezgade.

Qubica ode u bolesnikovu sobu, Za wom ostane neprijatna ti{ina. Svineko vreme }ute.

DAMJAN: (Nekako neodlu~no podigne ~a{u i isto se tako oglasi)@iveli.(Pije sve ih vreme gledaju}i)

IGOR: Ja vi{e ne vidim svrhu da i daqe sedimo ovde ko neki idioti.

VIOLETA: Majka nas je zvala. To je bila i wegova `eqa. Da do|emo, danas posledwi put vidi.(Pauza)Mo`da }e imati i ne{to da nam ka`e.

IGOR: [ta?

VIOLETA: To samo on zna.

STEFAN: Strpe}emo se. Ako smo se ve} dogovorili, onda malo moramoi da se strpimo.

DAMJAN: [ta ste se to dogovorili?... Jeste li to u~inili dok sam jabio napoqu?... O ~emu ste se to dogovorili?

STEFAN: O sahrani.

DAMJAN: O ~ijoj sahrani?

IGOR: Pa o tvojoj.

DAMJAN: Kako mojoj?... Pa ja sam jo{ `iv.

IGOR: Ako si, sahrani}emo te `ivog, ne bi bio prvi.

DAMJAN: (Blene u svo troje)Kako to mo`e?... Jel se vi ti zezate sa mnom?

IGOR: (Zacereka se)O, jebo te, koji je ovo sisoje?

Violeta i Stefan se tako|e zasmejuqe.

Kad onaj tamo umre 55

IGOR: (Po{to Damjan i daqe blene u wih, drekne)Pa o wegovoj sahrani, idiote! O wegovoj! O sahrani onog~oveka tamo! Vaqda, kad umre, moramo i da ga sahranimo?Ili bi ga ti ostavio da ovde istrune! Mo`da si ti sawegovim le{om imao neke druge planove? Da ga balsamujemo?Da ga bacimo u vodu? Da ga ti odnese{ svojoj ku}i?

DAMJAN: Nisam imao nikakve planove.

IGOR: Pa {ta onda o}e{?

DAMJAN: Ni{ta. [to se ti toliko uzbu|uje{?(Pauza)Al vam, svejedno, ne verujem.

VIOLETA: [ta nam to, Damjane, ne veruje{?

DAMJAN: Ne{to krijete od mene.

STEFAN: [ta to?

DAMJAN: Ne znam.

STEFAN: Onda nemoj da pri~a{ gluposti. Ti si, uostalom, na{ brat imi nemamo {ta od tebe da krijemo.

VIOLETA: Pa, majku mu, vaqda ti je toliko jasno.

Damjan }uti, ali se ~ini da ga nisu razuverili, samo ih i daqe glupavogleda.

IGOR: (Pri|e mu, lupi ga po ramenu)Eto, brajkane, vidi{ kako si pametan kad }uti{. Tu siprosto genije! Jo{ }u se pored tebe i iskompleksirati.

STEFAN: De~ko je, u stvari, vrlo napredan.

VIOLETA: Treba ga samo usmeriti na pravi put.

STEFAN: Ako se to dogodi, on }e za dve godine do`iveti svetsku slavukao neki nau~nik ili veliki mislilac.

IGOR: O, kako }emo mu tada zavideti!

VIOLETA: Ali i biti ponosni na wega. Mo`da on tada ne}e hteti ni danas pogleda, mo`da }e nas se stideti!

DAMJAN: Ja?... Jel to o meni re~?... Zato bih vas se stideo, pa vi stemoji... mada na vas nemam razloga da budem ponosan...(U}uti, shvatio je da ga zavitlavaju)

56 Novica Savi}

Stefan, Igor i Violeta ne mogu vi{e da se kontroli{u, pa prasnu usmeh, prosto im od wega suze udare na o~i.

Damjan se samo bespomo}no osvr}e na wih.

Vrata se ot{krinu, proviri Dara, ~eka da oni prekinu sa smehom.Iska{qe se.

Violeta, Stefan i Igor polako prekidaju sa smehom.

DARA: Otac bi da vas vidi.

Oni }ute, jo{ se sre|uju od smeha.

DARA: Jednog po jednog, ne mo`e toliku bulumentu odjednom dapodnese.(Oni }ute)Po`urite, ~eka vas, ovo su mu mo`da posledwi minuti.(Ode)

U sobi ti{ina. Niko se ne odlu~uje da prvi krene u bolesnikovu sobu.

IGOR: Seko. Ti ima{ prednost, najstarija si.

VIOLETA: Ne mogu... Mora}u prvo da prikupim dovoqno snage za tajsusret.

IGOR: (Stefanu)Ti, burazeru?

STEFAN: Neka to prvi u~ini Damjan, on je wega najvi{e voleo.

DAMJAN: (Sko~i)Mene!?... Mene onaj tamo najvi{e voleo!? Jel me ti to zeza{?

STEFAN: Jeste, voleo te je vi{e od nas.

DAMJAN: Pa, koliko ja znam, o~ima nije mogao da me vidi!

IGOR: Zna{ i sam da on nikad nije pokazivao svoja prava ose}awa.Kod wega to i jeste bio {tos: najvi{e je voleo onoga premakome je pokazivao najmawe qubavi. Nemoj da se pravi{ ko dato dosad nisi znao. Pa ti si, ako ba{ o}e{ istinu na sunce,bio wegov qubimac.

DAMJAN: Ja?(Opet je zbuwen, opet samo blene u wih)

VIOLETA: Tako je, Damjane. Se}am se, kad si se rodio, toliko je biosre}an da je hteo da te zadavi.

DAMJAN: (I daqe ih samo belo gleda)

Kad onaj tamo umre 57

IGOR: Tako je on pokazivao svoju qubav, to je bio wegov {tos.

DAMJAN: Pa i tebe je hteo da zadavi, al ti si tad imao petnaest godina.

IGOR: Znam, to je bilo onda kad sam u {koli porazbijao sav in-ventar. Samo, to tada kod wega nije bilo iz qubavi, ko kodtebe, nego iz mr`we.

STEFAN: Po`uri, on te tamo ~eka. Bi}e razo~aran ako ba{ ti nebude{ prvi, a to sad ne smemo da mu priredimo. Ti razbij led,mi }emo se za to vreme pripremiti.

IGOR: (Opet ga udari dlanom po ramenu)Ajde, brajkane, ti si nam sad vo|a!

DAMJAN: (Neodlu~no po|e ka vratima)Ne znam... A i kad me vidi ovako unaka`enog...

VIOLETA: Idi. Ja }u odmah posle tebe, vaqda }u dotad prikupitidovoqno snage.

DAMJAN: (Na vratima je, uhvati se za kvaku)[ta da mu ka`em?

VIOLETA: Ni{ta. On }e tebi re}i ono {to je naumio.

DAMJAN: Dobro.(Otvori vrata, pa im se opet neodlu~no okrene)

IGOR: Hrabro, brajkane. Samo napred.

Damjan kona~no zakora~i u bolesnikovu sobu, za sobom neodlu~no zatvarivrata.

IGOR: (Ode do stola, uzme ~a{u, Stefanu)O}e{ ti jedan?

STEFAN: Kasnije.

IGOR: (Otpije)Jebo te, pa mi ko da ga se stvarno pribojavamo, a?

Pauza.

IGOR: Ne znam samo zbog ~ega.

Pauza.

IGOR: (Opet otpije)Bio je strog, to je istina, al nam je pru`io sve {to je mogao.

Pauza.

58 Novica Savi}

IGOR: Mo`da je to zato {to znamo da smo ga, u stvari, izneverili?!I wega i sebe?(Otpije)Toliko smo ga puta obmanuli, toliko smo mu puta pru`ilipriliku da se u nas razo~ara... Pa niko od nas ne bi mogao dase pohvali da je neki ~ovek. Jel da?... Hteo je od nas danapravi qude, toliko mu je bilo dovoqno, ali mi se svenekako ~ini da smo obi~an {qam. A? Jesam li u pravu? Bilobi sjajno da nisam, jel da?

STAFAN: Ostavi sad to. Ako nema{ ni{ta pametnije, onda je boqe da}utimo.

IGOR: Ma, nema veze, sve }e to ispraviti lova koju }emo nasleditiod wega i fino je podeliti. [tos je u tome {to lovom, to samshvatio i tamo, dok sam ubijao, mo`e{ da kupi{ ~ak i samogasebe. Zna{ da si ubio nedu`ne i nemo}ne, al kad ku}idonese{ gomilu opqa~kanih para sve zaboravi{. ^ak i to dasu te pare tu|e, da ih je neko drugi sticao i u{tedeo. Nepro|e ni jedan dan, a ti si ve} ube|en da ti s pravompripadaju.

Vrati se Damjan. U ruci mu ona okrvavqena maramica, gu`va je. Skoroizgubqeno stane. Neko vreme }uti, a onda po~ne sna`no maramicom da setrqa po licu.

IGOR: [ta radi{ to, ~ove~e.

DAMJAN: (]uti, samo trqa lice)

VIOLETA: [ta je rekao?

DAMJAN: (Isto)

STEFAN: Sestra te je pitala {ta ti je onaj tamo rekao?

DAMJAN: Ni{ta.

STEFAN: Kako ni{ta, pa {to nas je onda pozvao?

DAMJAN: Pqunuo me je.

STEFAN: [ta?

DAMJAN: Samo me je pqunuo. Stajao sam pored wegovog kreveta i ~ekaoda otvori o~i, da mi ne{to ka`e, a on je podigao glavu ipqunuo me. Po sred lica. Kako me je samo, onako izmu~en,pogodio? Majku li mu jebem pokvarenu! Tamo me onaj pre-tukao, a ovaj me pquje!

Kad onaj tamo umre 59

IGOR: Pa {to ga nisi zadavio, pizda mu materina?

DAMJAN: Kako?

IGOR: Lepo! Ima{ ruke! Za {ta ti ih je bog dao? Da na ulici wimadr`i{ cigarete?

DAMJAN: Nije mi to palo na pamet.

IGOR: A {ta ti je palo na pamet?

DAMJAN: Ni{ta.

VIOLETA: Prekini da tom maramicom trqa{ lice!

DAMJAN: (Spusti ruku sa maramicom)Trebalo bi ga ubiti kad ve} ne}e sam da umre.

IGOR: Pa ubij ga! Eno ti moj pi{toq, uzmi ga i ubij, takve se uvredeni ro|enom ocu ne pra{taju. Ej, da pqune takvog ~oveka!

DAMJAN: Gde je?

IGOR: Tamo! U mom sakou!

Damjan ode do stolice, iz unutra{weg yepa sakoa izvadi Igorov pi-{toq, gleda ga.

IGOR: [ta sad ~eka{? Budi bar jednom ~ovek!

VIOLETA: Qudi, {ta je vama, {ta to radite, to nije normalno!

IGOR: Ti }uti! Boqe bi ti bilo da vodi{ ra~una o svojim bolesnimplu}ima i onom narkomanu!

VIOLETA: Stefane!

STEFAN: To je pitawe ~asti.

VIOLETA: Ali, odgovara}e!

STEFAN: Ne}e! Sredi}emo to!

DAMJAN: I za to ima{ debele veze, jel da?

STEFAN: Naravno da imam.

IGOR: Ajde! Budi jednom, brajkane, i ti ~ovek, krajwe je vreme!

Damjan, sa pi{toqem u ruci, po|e na ista vrata.

IGOR: Stani!

DAMJAN: (Okrene se)

60 Novica Savi}

IGOR: Zna{ li kako se time rukuje?

DAMJAN: Ne znam.

IGOR: Vaqda si pucao u vojsci?

DAMJAN: Pa zna{ da nisam slu`io vojsku.

IGOR: Zaboravio sam. Takve ko {to si ti ~ak ni u vojsku ne zovu,{ta }e im debili! Daj to ovamo.(Uzme mu pi{toq. Repetira ga. Pokazuje ga Damjanu)Stavi{ mu cev na ~elo i povu~e{ ovo. To se zove obara~.Vidi{ li?

DAMJAN: Vidim.

IGOR: Samo ga povu~e{ i gotovo. Jesi li razumeo?

DAMJAN: Jesam.

IGOR: Nemoj da se upi{ki{ kad za~uje{ pucaw. Ne}e{?

DAMJAN: Ne}u.

IGOR: Odli~no. Ajde sad.(Tutne mu pi{toq u ruku)Zavr{i to, mi te ovde ~ekamo.

Igor okrene le|a Damjanu, po|e od wega, ali Damjan stoji na istommestu, gleda za wim.

IGOR: (@ustro se okrene)[ta sad ~eka{?!

DAMJAN: (Podigne ruku sa pi{toqem, uperi ga u Igora)Beng! Beng! Nema te vi{e! Padaj!

IGOR: (Zgrabi se za glavu)O, jebo te, ovaj }e na~isto da me urni{e!(Zaurla na wega)Idi tamo, idi!...

Ali tada Damjan zaista potegne obara~, odjekne pucaw, a Igor u ~udupodigne ruke na grudi.

IGOR: (Zanose}i se)Vidi tupavka... O, jebo te...(Padne na pod)

Kad onaj tamo umre 61

STEFAN: [ta to radi{, budalo jedna?

Ali mu se Damjan `ustro okrene, odjekne jo{ jedan pucaw. Stefan polakopada, poku{ava da se pridr`i za stolicu, ali je samo puvu~e pa i onapadne na pod zajedno sa wim.

IGOR: Beng! Beng! Ni wega vi{e nema, pao je.

VIOLETA: (Prepla{eno)[ta to uradi, ~ove~e?... Ne}e{, vaqda, i mene?

DAMJAN: Tebe ne}u, ti si mi sestra. Iako si zaslu`ila.

VIOLETA: (Isto)Da idem?

DAMJAN: Idi.

VIOLETA: (Upla{eno zakorakne, stane)

DAMJAN: Idi, idi.

VIOLETA: Ako se predomisli{?...

DAMJAN: [ta onda?

VIOLETA: Onda mi pucaj u le|a.

Violeta polako, prepla{eno, ide ka vratima dok je Damjan mirno, sapi{toqem spu{tenim niz telo, posmatra. Otvori vrata, zakora~i upredsobqe, okrene se.

VIOLETA: Nisi pucao?

DAMJAN: Nisam.

VIOLETA: Za{to?

DAMJAN: Ne}u da ti u~inim uslugu.

VIOLETA: Kad boqe razmislim... mogao si.

DAMJAN: Idi, idi, ne gledaj me s tih vrata ko neka budala!

VIOLETA: Idem.

Violeta ode, za wom ostanu vrata otvorena.

DAMJAN: (Zaurla za wom)Zatvori ta vrata, nisi ro|ena u ~amcu!

Po{to se Violeta ne vra}a da zatvori vrata on ode do wih, zatvori ih,okrene se, zavrti glavom, pa mirno, ne ispu{taju}i pi{toq, ode domaj~ine foteqe, sedne u wu, }uti.

62 Novica Savi}

Iz bolesnikove sobe do|e Qubica.

QUBICA: [ta se to ovde doga|a?(Stane, gleda po le{evima. Ode ispred foteqe)Ovo si ti uradio?

DAMJAN: (Ustane)Sedi, mama.

QUBICA: [ta ti je to trebalo?

DAMJAN: Sedi, sedi, ovo je, od kako pamtim, tvoje mesto.(Poma`e joj da sedne)Kad god mi ova ku}a padne na pamet, ja vidim kako ti tusedi{.(Spusti se na pod, polo`i glavu na wena kolena, pi{toq muje jo{ u ruci)

Pauza. Oboje }ute.

Iz iste sobe do|e Dara, sad spremna na odlazak.

DARA: Gospo|o, ja sad idem.(Zastane na sred sobe, gleda po le{evima bez ikakvog iznena-|ewa)Bi}u tu sutra u isto vreme. Ako gospodin u me|uvremenuumre, javite mi telefonom da do|em da ga okupam i obu~em, vito sami ne}ete mo}i.(Po|e. Na vratima je. Okrene se, glavom poka`e na le{eve)Kad }ete da po~istite taj {qam?

QUBICA: Ne znam.

DARA: Ja bi vam pomogla, al sad `urim. Ako usput naletim na|ubretare sa onim kamionom, zamoli}u ih da do|u i odvezu ihna gradsko smetili{te. Do vi|ewa.

Dara ode.

Qubica i Damjan nepomi~no sede, nisu odgovorili na Darin pozdrav.

DAMJAN: Mama.

QUBICA: Molim?

DAMJAN: Jel on stvarno jo{ nije umro?

QUBICA: Nije.

DAMJAN: Ne `uri mu se, jel da?

Kad onaj tamo umre 63

QUBICA: Danas nije lako ni umirati

DAMJAN: Bogami, i nije.

QUBICA: Kad si ve} svr{io sa wima, {to nisi i sa sobom?

DAMJAN: Nameravao sam, al me spopala glad. Ne}u gladan da umrem.

QUBICA: Kad malo predahnem, ispr`i}u ti neko jaje.

DAMJAN: Hvala ti, mama, pr`ena jaja obo`avam, al ih odavno nisam jeo,nije imao ko da mi ih spremi. Ispr`i mi bar {est komada, dase dobro najedem! O}e{ li?

QUBICA: Ho}u.

DAMJAN: Dobra si mi ti.(Name{ta udobnije glavu na wenim kolenima)

]utawe.

Zavesa lagano pada.

64 Novica Savi}