novine novosadske broj 11

Novine novosadske

KulturnoSa Kanskog festivala u Egejsko more Novosadski filmski stvaralac Dragan

Stojmenović snimio nesvakidašnji

podvodni film “Scuba lunch”, o

lepotama podvodnog sveta.

Istraživanje

Koliko ste zavisni od medija?Novosađani već odavno život ne mogu da zamisle bez televizije, a i Internet je ušao u sve pore naše svakodnevnice. Ipak, vestima ne verujemo baš slepo

ili grad bez vode!

NS InfoNovine novosadske u policijskoj zasedi!Naša ekipa sa policijom pratila razbojnike koji su pljačkali po Vojvodini

Novosadskim šorom

Leteća NovosađankaRužica Nešković, prva i najbolja reli vozačica bivše Jugoslavije. Živi u Novom Sadu, prkosi godinama i čeka nove trke...

Četvrtak, 7. jun 2012. Broj 11

BESP

LATN

INE

DELJN

IKIzlaziSVAKOGčetvrtka

EkskluzivnoPred koncert “Majki” u Novom Sadu,intervju sa frontmenomovog kultnog benda

GORAN BARE:Napravićemosvirku zapamćenje!

pamet u glavu

PolitikaPočeli pregovori o raspodeli vlasti u pokrajiniZa sada se zna samo ime novog/starog pre-mijera

IntervjuBranislav Lečić:Cela planeta je zapala u duboku duhovnu krizu

Novosadskim izvorištimapreti zagađenje

pronađite nas na 10 novih lokacija

Pratite nas i elektronskiUz štampano izdanje, Novine novosadske mogu da se čitaju i preko Interneta, na adresi www.novinenovosadske.rs. To nije samo “skladište” naših redovnih tema, nego i jak, prepoznatljiv lokalni portal, na kojem imate priliku da čitate i o aktuelnostima u Novom Sadu, pregledate servisne informacije, a planiramo i brojne druge sadržaje koji će Vas, nadamo se, iz dana u dan vraćati na naš sajt, na druženje sa ekipom. Redakcija Novina novosadskih nastavlja da radi za svo-je sugrađane, a ukoliko imate bilo kakve sugestije, primedbe, predloge, teme... Javite se mejlom, na adresu [email protected]. Do čitanja!

Ekipa Novina novosadskih

Proteklih nedelja mnogi Novosađani su nam se javili sa pitanjem gde mogu da pronađu

Novine novosadske, jer se četvrtkom u prepodnevnim satima uglavnom razgrabe. Odlučili smo da se dodatno potrudimo i izađemo još više u susret čitaocima, koje redovno vidimo na ulici, u marketima, ispred naših kutija, a dodatno nas raduje činjenica da se “Novosadske” čitaju, ne samo prelistavaju. Vaš primerak “Vaših novina” čeka Vas na još deset lokacija po Novom Sadu. Na trafikama sa brendiranim krovovima, na kojima stoji logo našeg lista, možete uzeti novine na pultu za štampu, ukoliko se kutije suviše brzo isprazne. Spisak lokacija dajemo u nastavku teksta, a podsećamo Vas da se naše novine dele, osim po autobuskim stajalištima, i u objektima kompanije “Univerexport”, kafićima, klubovima i restoranima u gradu.

uzmite svoj primerakLokacije sa brendiranim trafikama Novina novosadskih:Ugao Bulevara cara Lazara i Ulice Ive AndrićaUgao Narodnog fronta i Balzakove (kod marketa IDEA na Limanu)Futoški put – preko puta Satelitske pijaceUspenska ulica – trafika pored Uspenske crkveBulevar oslobođenja – teniski tereni kod SpensaBulevar oslobođenja – kod FilipsaBulevar Mihajla Pupina – kod Interservisa

Bulevar Mihajla Pupina – kod Dunavskog parkaUgao Sremske i Ulice Maksima GorkogFutoški put – kod Pokrajinske bolnice, prema Novom naseljuNarodnog fronta – ŽirFutoška pijaca – na dva kioskaUgao Vršačke ulice i Futoškog putaCara Dušana – preko puta Medicinske školeUgao Stražilovske i Bulevara cara Lazara – kod FakultetaBulevar oslobođenja – kod Panonske bankeBulevar cara Lazara – kod Limanske pijacePočetak Ulice cara Dušana – od Bulevara cara LazaraBulevar Mihajla Pupina – preko puta Dunavskog parka

Tema broja6 NoVoSaDSka IzVoRIšTa - pRepUšTeNa Na

mIloST I NemIloST

poliTika8 ko će VoDITI pokRaJINU U NaReDNe čeTIRI goDINe?

NS iNFo10 zmajeve dečije igre se

vraćaju kući

iNTerVjU14 Branislav lečić, glumac, političar, član žirija

Sterijinog pozorja

a Vi, kako STe?16 koliko ste zavisni od medija?

jedaN od NaS18 ŽaRko BaTa peTRoNIJeVIć - zlatar, čovek čije

burme donose sreću

NoVoSadSkim šorom22 Ružica Nešković, “leteća Novosađanka”

reporTaža24 kafana koja misli - čak i kada to nije popularno

kUlTUrNo26 Donosimo đakonije s posejdonovog stola -

poDVoDNI fIlm “ScUBa lUNch”

ZabaVNo30 pregled nedelje u slikama

Ko bi nama ugodio

Ako me išta nervira (a ovo kažem iz pozicije čoveka kojeg svi prijatelji prozivaju jer ga sve nervira, al’ ajde), onda je to ona najgluplja stereotipna situacija kad sretneš nekog koga znaš (a ne sreće ti se baš sa njim) i onda kreneš priču o tome kakvo je vreme danas. A mi smo, u poslednjih par godina (ili je duže, a ja imam suviše kratkotrajno pamćenje) ovu situaciju doveli do savršenstva. Zimus nam je bilo toliko hladno, da nam nikad hladnije nije bilo, pa su mi često ljudi mozak ispirali jednom istom rečenicom “samo da dođe više lepo vreme”. Onda je došlo “lepo vreme”, ali je sad problem kiša. Sad kada stanem sa nekim koga znam (a ne sreće mi se baš), obavezno bar jednom tokom razgovora čujem retoričko pitanje “kad će više da prestane da pada”. E onda pre neki dan beše toplo, pa mi se par ljudi u prolazu požalilo kako im je “nenormalno vruće” i kako ne znaju, Bože, kako će da izdrže leto. A onda, kad malo porazmislim o svim tim glupim razgovorima i prozaičnim razlozima da se nerviramo, shvatim da nas vreme u stvari uopšte i ne muči. Isto kao što ništa nemamo od toga da li Adem Ljajić peva himnu, a ipak se time zamlaćujemo, pa mi kolega na kafi kaže onako značajno, s pogledom ispod obrva: “Stvarno me razočarao taj Ljajić”, kao da mu je neki brat koji treba za nasledstvo da mu potpiše posle ostavinske rasprave, a on, eto, baš neće. Ne muči nas toliko vreme koje se menja, sada već kao u Londonu, muči nas vreme koje nam prolazi ispred nosa, a mi po tom pitanju ama baš ništa ne možemo da uradimo. Muči nas to što se svi nešto borimo da uradimo za sebe al’ slabo nam polazi za rukom, što o našim životima često ne odlučujemo sami. A onda nam je, valjda, lakše da se istresemo na nebo, ionako u njega pogledamo kad god nam je baš teško i kad izgubimo kompas pa ne znamo više gde da gledamo i kako da se iskobeljamo iz užasa svakodnevnice u kojoj tražimo malo sunca, a stalno pada “neka glupa kiša”. Zato više neću da se opirem. Prvog poznanika kog sretnem na ulici, negde u prolazu, pitaću jednostavno šta misli o ovom promenljivom vremenu, možda obojici u tom trenutku bude malo lakše. Ja ovo pišem u utorak, napolju promiču neke sitne kapi, možda sutra bude malo lepše vreme, ko zna.

direkTor NoViNa

petra zdjelarić

GlaVNi i odGoVorNi

UredNik

aleksandar Vukovac

redakcija

Tomislav lovreković, Biljana gavrić,

Ivana kupek i saradnici

FoToGraFije

aleksandar kamasi

TeleFoN redakcije

+381 21 310 15 21

mejl redakcije

[email protected]

oSNiVač i iZdaVač

maxim&co, Novi Sad, Bul. m. pupina 9

+381 21 4750 800

šTampa

color print d.o.o., Novi Sad,

mileve Simić 27 tel: +381 21 6417 333

iZlaZi SVakoG čeTVrTka

cIp – katalogizacija u publikaciji

Biblioteka matice srpske, Novi Sad

ISSN 2217 – 7388

coBISS.SR – ID 267768071

Aleksandar Vukovac

Reč urednika

Naći parking u gradu - misaona imenica

Četvrtak, 7. jun 2012.

3Novine novosadske

Sadržaj Novine novosadske

4 Novine novosadske

pregled nedelje

M inistar za evropske poslove nemačke pokrajine Baden

Virtemberg Peter Fridrih došao je prošle nedelje u Novi Sad biciklom iz Ulma! Fridrih je izjavio da je sa saradnicima putovao biciklom, da bi doprineo što uspešnijem uspostavljanju Dunavske strategije i razgledao lepote Podunavlja. On i njegova ’’svita’’ su na put krenuli 28. maja, odmorili su u Novom Sadu i nastavili put ka Rumuniji. Želja im je, kako su istakli, da od ukupno oko 1.800 kilometara puta, biciklima pređu oko 300 kilometara. Fridrih se u Novom Sadu susreo sa predsednikom Skupštine Vojvodine Šandorom Egerešijem i tom prilikom izjavio da Dunavski region nije “projekat elite”, već da sprovođenje Dunavske strategije i njome predviđenih projekata treba da građanima donese boljitak. Egereši je podsetio da su Baden Virtemberg i Vojvodina nosioci

ideje izrade, a sada i sprovođenja Dunavske strategije. – U toj saradnji, koja je veoma bitna, kako za Vojvodinu, tako i za celu Srbiju, ima još mnogo mesta za zajedničke projekte za razvoj turizma, zaštite okoline, privrede i drugih oblasti – naveo je Egereši. On je prilikom razgovora sa Fridrihom insistirao na uspostavljanju saradnje kancelarija Vojvodine i Baden Virtemberga u Briselu, i na nastavljanju dosadašnje dobre prakse stažiranja vojvođanskih mladih i perspektivnih stručnjaka u toj nemačkoj pokrajini. Nemački ministar se složio sa ovim navodima uz napomenu da je izuzetno bitno u trenutnoj situaciji pokazati da Evropa nije samo evro, već potencijal za razvoj i saradnju lokalnih samouprava, država i regija.

I. Kupek

Nemački ministar biciklom u Novi Sad

Sud odbio zahtev grada Novog Sada

Viši sud u Novom Sadu usvojio je žalbu Agencije za borbu protiv korupcije i

time poništio rešenje o privremenoj meri po kojoj Agencija, pod pretnjom novčanog kažnjavanja, mora odmah sa svog sajta da ukloni tekst: ’’ Krivična prijava protiv gradonačelnika Novog Sada i članova gradskog veća’’. Osim te privremene mere, gradonačelnik Igor Pavličić i članovi Gradskog veća tražili su u tužbenom zahtevu da Agencija, svakom posebno, isplati 500.000 dinara na ime nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda, a taj postupak je još u toku. Podsetimo, Grad Novi Sad je u martu protiv Agencije za borbu protiv korupcije podneo tužbu za nadoknadu nematerijalne štete zbog toga što je ta Agencija, kako je tada objasnio Pavličić, nanela štetu gradskim vlastima kada je protiv njih podnela u međuvremenu odbačenu tužbu u kojoj su on i članovi Gradskog

veća označeni kao “organizovana kriminalna grupa”. Agencija je, naime, u januaru podnela Tužilaštvu za organizovani kriminal krivičnu prijavu protiv Pavličića i članova Gradskog veća zbog, kako je navedeno, osnovane sumnje da su

zloupotrebili položaj i ovlašćenja i time naneli višemilionsku štetu Novom Sadu, preduzeću ATP “Vojvodina” i Iliji Deviću, kupcu i većinskom vlasniku društvenog dela tog preduzeća, kao i manjinskim akcionarima. Novi Sad je u maju

2006. godine sklopio ugovor sa ATP “Vojvodina“, kojim se obavezao da će za novoizgrađenu autobusku stanicu obezbediti uslove za rad u međumesnom saobraćaju po međunarodnim standardima.

I. Kupek

Aktuelno

Promocija Dunavske strategije

Poništeno rešenje protiv Agencije


5Novine novosadske

tREćA tRANšA KRAjEM juNAOBVEzNIcE zA BuLEVAR I KANALIzAcIju

Treća tranša opštinskih obveznica koja će zaokružiti planirano zaduživanje grada Novog Sada na 35 miliona evra, namenjenih za završetak Bulevara evrope i kanalizacione mreže u prigradskim nase-ljima, a koja će biti dostupna i građanima, biće emitovana tek krajem juna ili u julu. čelnici grada tvrde da je emisija obvezni-ca vrednih šest miliona evra prolongirana zbog kašnjenja otkupa parcela na četvrtoj deonici Bulevara evropa. kako kažu, u gradskom budžetu još postoji značajan deo novca od prve dve tranše obveznica, tako da je odlučeno da se ne raspisuje i treća tranša vredna šest miliona evra ’’da kamata ne bi bespotrebno tekla”. Iz gradske kuće ranije je najavljeno da će opštinske obveznice za građane postati dostupne u prvoj polovini maja, kao i da će građani moći da ih kupuju kuponima od po 100 evra, kao novi vid štednje. grad će, kako je najavljeno, vraćati dug sa fiksnom kamatnom stopom od 6 odsto na godišnjem nivou i sa rokom otplate od 12 godina.

šESt MILIONA EVRA RADOVAPOČELA OBNOVA “StAROg”MOStA

počeli su radovi na obnovi ”starog’’ mosta preko Dunava kod Beške, vredni oko šest miliona evra, koji bi trebalo da budu završeni do kraja novembra. Stari most kod Beške dobrim delom je saniran tokom izgradnje novog, što se sa gornje strane ne vidi. Više od 60 šipova dugačkih 35 metara i širokih metar i po zabode-no je u zemlju kako bi se stubovi oba mosta sačuvali od klizanja, što je od 1975. godine, kada je most izgrađen, bio najveći problem. koliko je most zreo za renovira-nje vidi se i sa gornje strane. Betonski ele-menti su bukvalno ogoljeni, dok centralni deo mosta ima znatnu deformaciju, što je njegova ”stara boljka”, koja se sada mora ispraviti. metalne ograde i bankine mora-ju potpuno da se menjaju, a mora se izvr-šiti i kompletna rekonstrukcija asfaltnog sloja. Sva ispitivanja su gotovo završena, a rok za za završetak radova koje izvode ‘’putevi Srbije’’ je 22. novembar.

učenik novosadske Osnovne škole “Petefi Šandor” Ž. A. (12) završio je prošle nedelje u bolnici nakon što ga je drugar

iz razreda napao bokserom i udario ga u glavu. Majka povređenog dvanaestogodišnjaka Ibolja Anđelković izjavila je za Novine novosadske da će tužiti školu, direktora, razrednog starešinu i pedagoga zato što je ovo, kako tvrdi, već treći put kako njenog sina napada isti đak. – Ne znam zašto,

ali taj dečak stalno napada moje dete i ovo je treći put da je završio u bolnici. U četvrtom razredu ga je udario u vrat na času fizičkog, a u martu ove godine ponovo je nasrnuo na njega, gurnuo ga je i moj sin je povredio kolena i ruku – rekla je majka uz napomenu da je o svemu obaveštena i policija koja je napravila zapisnik, jer su ih po službenoj dužnosti pozvali lekari iz bolnice u kojoj je zbrinut dečak. – Neshvatljivo mi je da je to moralo da se desi da bi neko iz škole odreagovao na ono na šta ja upozoravam već duže vreme. Zbog takvog odnosa u školi ja sam pre desetak dana podnela molbu u OŠ “Nikola Tesla” da odobre prelazak mog deteta u tu školu – kaže Ibolja Anđelković. Direktor škole, Zoltan Arđelan, rekao je novinarima da nije upoznat sa ovim ni sa prethodnim incidentima, kao i da majka još nije bila u školi da se žali zbog ovog slučaja. Kada dođe, saslušaću je i naravno da ćemo žestoko odreagovati i pokrenuti disciplinski postupak protiv učenika ukoliko se utvrdi da je nasilja bilo – kazao je Arđelan.

I. Kupek

Panoi za sve, nagrade za najboljeSpojili lepo sa korisnim

Maturski panoi odeljenja novosadskih srednjih škola koja su učestvovala na konkursu Grada Novog Sada „Javni

poziv odeljenjima maturanata školske 2011/12. godine“, postavljeni su na reklamnom prostoru u Ulici kralja Aleksandra. Inicijativu da se reklamni prostor u toj ulici koristi u te svrhe pokrenuo je gradonačelnik Igor Pavličić kako bi maturski panoi i dalje krasili centar Novog Sada. On je i ove godine pozvao zakupce lokala u centru grada da maturantima omuguće postavljanje panoa u izlozima

bez nadoknade, i mnogi su tako učinili, i izašli u susret svršenim srednjoškolcima. – Maturski panoi predstavljaju mladost i lepotu, i svedoče o važnoj prekretnici u životu Novosađana koji će u budućnosti kreirati razvoj našeg grada – istakao je Pavličić. U cilju stimulisanja talentovanih učenika, takođe na inicijativu gradonačelnika, Grad Novi Sad će dodeliti novčane nagrade učenicima koji su na republičkim takmičenjima i smotrama osvojili prvo, drugo ili treće mesto, odnosno zlatnu, srebrnu ili bronzanu plaketu. Učenici muzičkih i Baletske škole nagrađuju se za osvojeno prvo mesto, a učenici koji su osvojili nagrade u takmičenju horova, orkestara i sportskih ekipa, nagrađuju se samo za osvojena prva mesta i to u visini treće nagrade za pojedinačne nastupe. Svi učenici koji su osvojili prvo mestp dobiće od Grada 7.950 dinara, oni koji su osvojili drugo mesto 6.626 dinara, a za osvojeno treće mesto iz budžeta Grada biće izdvojeno po 5.301 dinar za svakog nagrađenog učenika.

I. Kupek

Nasilje u Osnovnoj školi “Petefi šandor”

prebio druga bokserom

NADLEžNI NE REAgujuU novosadskom “Vodovodu” već godinama pokušavaju da upozore na alarmantno stanje. – Izvorište Štrand je stradalo i skinuto je sa sistema, jer decenijama nisu ulagana sredstva u obnovu kanalizacione mreže na Limanima 1 i 2. Njoj je istekao rok trajanja. Lagano je curila tu u zaleđu izvorišta da bi ga na kraju i zagadila. Sada treba u tri godine uložiti onoliko novca koliko je moralo biti uloženo u prethodnih 20, da bi se MOŽDA stvorila mogućnost da se ti bunari ponovo vrate u sistem – priča za Novine novosadske šef Službe za odnose s javnošću u “Vodovodu” Davor Santrač. On naglašava da je neophodno da se podhitno proglase

zone sanitarne zaštite na izvorištima Ratno ostrvo i Petrovaradinska ada. – Mi smo svoj posao uradili i poslali Elaborat o zonama sanitarne zaštite nadležnim organima još prošle godine, ali oni ne reaguju – jasan je Santrač.

BEz uSVAjANjA ELABORAtA – VEzANE RuKEŠef Odseka za podzemne vode u Institutu “Jaroslav Černi” dipl.inž. Dušan Đurić, objašnjava za Novine

novosadske suštinu načina na koji voda mora da se čuva. – Elaboratom su za sva izvorišta propisane tri zone, unutar kojih se ne smeju graditi objekti niti obavljati bilo kakve aktivnosti ako mogu ugroziti kvalitet vode na izvorištu. Zvaničnim usvajanjem i proglašenjem zona sanitarne zaštite, JKP “Vodovod i kanalizacija” imalo bi zakonski osnov kako da, na prvom mestu ogradi i obezbedi izvorišta vode, kao i da od nadležnih inspekcija traži zabranu i prekid bilo kojih neprimerenih aktivnosti koje predstavljaju potencijalnu opasnost od zagađenja – pojašnjava Đurić, dodajući da bez zvaničnog rešenja o zonama zaštite, grad praktično nema šta da štiti od zagađenja, jer ne postoji zakonski okvir da se traži zabrana ili prekid bilo kakve rizične aktivnosti koja može da ugrozi kvalitet vode.

tEK jE u PROcEDuRI!?Elaborat o zaštiti izvorišta, koji je izradio renomirani Institut “Jaroslav Černi”, poslat je još prošle godine u Vladu Vojvodine. Međutim, do danas nije usvojen. Pokrajinski sekretar za zdravstvo Atila Čengeri, u čijoj je nadležnosti ova tema, kaže za Novine novosadske da postoje

ako neko ne reaguje

oStaćemo bez vode!Proteklih godina novosadskim političarima puna su usta “investicija”, “privrednog razvoja grada”, “podizanja životnog standarda” i ostalih prioriteta. Međutim, osnovno pitanje koje ovog puta postavljamo je: Šta ćemo sa svim tim investicijama i neophodnim privrednim razvojem ako ne budemo imali vodu? Novosadska izvorišta vode su već dobrano ugrožena, a ako se uskoro neko ne pozabavi njihovom zaštitom, glavnom gradu Vojvodine preti, rečju – katastrofa. Ovo, nažalost, nije ništa novo, ali će, ako se nebriga prema osnovnom resursu koji imamo nastavi, postati tema svih tema.

6 Novine novosadske

Novosadski bunari prepušteni na milost i nemilosttema broja

Prva voda na više od 100 kilometaraJedine raspoložive dodatne zalihe vode za budućnost grada su na izvorištu “Ratno ostrvo”, gde je, do pre par godina, izvesni poljoprivredni proizvođač sadio kukuruz tačno iznad bunara, uz korišće-nje otrovnih pesticida i drugih hemikalija. za razliku od toga, u Nemačkoj se na 20 kilometara od izvorišta zemlja ne obra-đuje, niti na bilo koji drugi način koristi(!). Ukoliko u Novom Sadu bude zagađeno bilo koje od dva preostala izvorišta vode, sledi surovo realan scenario – nedosta-tak vode postaje svakodnevnica. prve moguće zalihe nalaze se na više od 130 kilometara od vojvođanske prestonice i o njihovom eksploatisanju je iluzorno pričati.

određene prepreke. – Mi smo, povodom pomenutog elaborata, imali razgovore sa stručnjacima u sekretarijatu za urbanizam i neke stvari moraju da se menjaju. – Elaborat nije prepoznao trenutno stanje na terenu i postojanje određenih objekata, pa smo tražili novo ekspertsko mišljenje – napominje Čengeri, koji u kratkom razgovoru nije stigao da nam kaže koji su to “objekti” u zonama izvorišta koji treba da se “prepoznaju”, a ni da nam da konkretan odgovor zašto procedura za zaštitu najvrednije imovine Novog Sada traje toliko dugo.

ExIt KAMP PONOVO NA IzVORIštu?Posle višegodišnjeg natezanja oko postavljanja kampa Exit festivala u neposrednoj blizini izvorišta Petrovaradinska ada, te silnih upozorenja iz “Vodovoda” da masovno okupljanje ljudi na takvoj lokaciji predstavlja nedopustiv rizik, prošle godine Exit je ipak “uspeo” da se postavi na željenu poziciju. Kamp nisu mogli više da drže na prostoru kasarne na Trandžamentu zbog neplaćenih dugovanja za zakup tog prostora, pa je, očigledno, bilo lakše “izgurati” povratak na spornu, ali toliko puta traženu lokaciju. Iz uprave Festivala poslali su nam samo kratak pismeni odgovor u kom stoji

“još nemamo zvanične informacije festivala za kamp”. Međutim, nezvanične informacije kažu da se ponovo merka Petrovaradinska ada. Davor Santrač je, za naš list, prokomentarisao tu mogućnost. – Mere opreza na izvorištu vode moraju biti jednake onim u atomskoj centrali, a ne da par hiljada adolescenata – kojima svaka čast i lep provod želim – baš tu bauljaju i dolaze svesti od prethodne noći. Ima valjda još neko mesto u Novom Sadu gde to mogu – komentariše Santrač, ističući da kraj izvorišta ne sme da postoji ni najmanja mogućnost zagađenja, jer su posledice nesagledive. – Mora se napustiti logika “a neće valjda”, jer hoće! Ko, uostalom, sme na sebe i svoje ime da preuzme toliku i takvu odgovornost. Da ostane upamćen kao neko zbog čijih odluka je pola miliona ljudi ostalo bez pitke vode – pita se Šef Službe za odnose s javnošću u “Vodovodu”.

OPORAVAK SKuP I tEžAKZagađenja podzemnih voda spadaju u red najtežih u prirodi. Njihov oporavak je kompleksan i skup, a pritom su efekti često ograničeni. Primer je činjenica da samo jedan litar motornog otpadnog ulja ili nekog sredstva za hemijsko čišćenje

može da zagadi milion litara vode. Alternativna rešenja ne postoje i ne mogu se naći “preko noći”. Glede postavljanja festivalskog kampa na Petrovaradinskoj adi, stručnjak iz Instituta “Jaroslav Černi” kaže da svaka aktivnost unutar zona zaštite, bilo privremena ili trajna, koja može ugroziti kvalitet vode na izvorištu predstavlja rizik. – Da bi se ovaj rizik sveo na prihvatljiv nivo, bilo bi neophodno da se primene skupe tehničke mere zaštite podzemnih voda, uz naravno stalno fizičko obezbeđenje samih bunara i vodovodskih objekata u blizini. Kada se sve to analizira, postavlja se pitanje da li je baš racionalno da se kamp locira u neposrednoj blizini bunara, tj. da li je bolje ispitati mogućnost njegovog postavljanja na nekom drugom mestu, za to primerenijem, i manje rizičnim? Ipak su izvorišta vode najvrednija imovina Novog Sada, i prema njima bismo tako morali i da se ponašamo – ističe Dušan Đurić.

A štA AKO SE DESI?Zasad se, kao što možemo zaključiti iz navedenog, ništa ne dešava. Izvorišta su ugrožena, ali to izgleda nije dovoljno zanimljiva tema za nadležne da se ovim problemom konačno pozabave. A šta ako se desi? Onda će verovatno svi biti vrlo “upitani i zabrinuti” šta će se dalje dešavati. Zna se i nije teško pogoditi. Nedostatak pitke vode na nivou jednog dana pravi probleme u normalnom životu. Višednevni dovodi do panike. Tu nema prostora za pretpostavke. Prosta je jednačina i uzročno–posledična veza: Uzalud sva ulaganja u infrastrukturu, uzalud “stvaranje povoljnog ambijenta za privredna ulaganja”. Ne vrede isto nekretnine u gradu koji ima stabilno i sigurno snabdevanje vodom i u onom koji to nema. Možeš se sto puta zvati glavnim gradom – ako nemaš pitku vodu dostupnu svima, nisi ništa više do obična palanka.

Aleksandar Vukovacfoto: Aleksandar Kamasi

Mora se napustiti logika “a neće valjda”, jer hoće! Ko, uostalom, sme na sebe da uzme odgovornost da ostane upamćen kao neko zbog čijih odluka je pola miliona ljudi ostalo bez pitke vode?

Davor Santrač, “Vodovod i kanalizacija”


7Novine novosadske

Novosadski bunari prepušteni na milost i nemilost

8 Novine novosadske

Ko će voditi pokrajinu u naredne četiri godine?politika

Naime, iako su prema Pajtićevim rečima razgovori zvanično otpočeli u utorak, utisak je da će pregovarači jednim okom gledati u partnera sa druge strane

stola, a drugim u Beograd, očekujući “depešu” preko (obnovljenog) mosta kod Beške koja će razrešiti sve kadrovske dileme. Da priča o sistemu “Beograd copy, Vojvodina paste” nije bez osnova, pokazuje i činjenica da u postizbornoj matematici poslanici Demokratske stranke, LSV-a i SVM-a zajedno imaju 75 od 120 poslanika, ali će vrata Banovine biti otvorena i za socijaliste kao četvrtog partnera, iako ta činjenica ne izaziva naročito oduševljenje u dobrom delu vladajuće koalicije.

PAjtIć O SVEMu – OSIM O IMENIMA…Bivši-budući premijer Vojvodine Bojan Pajtić otkrio je medijima da su “počeli razgovori o tome kako pokrajinska Vlada u novom sazivu treba da bude instrument razvoja Vojvodine”, dodajući da se “započet posao

mora nastaviti”. – Nova Vlada mora da se bavi otvaranjem novih radnih mesta i privlačenjem stranih investitora, gde smo u prethodne četiri

godine pokazali sjajne rezultate. Dakle, moramo obezbediti nastavak investicionog ciklusa, ali i ostvarenje visokog stepena ljudskih i manjinskih prava na teritoriji Vojvodine – rekao je Pajtić, ne zaboravivši da spomene kako je u vremenu velike krize, rezultat DS koja gotovo sama ima polovinu poslanika u pokrajinskom parlamentu “svojevrstan podvig”. Čelni čovek vojvođanskog DS-a, nije međutim, govorio o personalnim rešenjima, niti je spominjao moguće “kamene spoticanja” između četiri stuba – nosioca pokrajinske vlasti.

SA SOcIjALIStIMA SAMO PO VOjVOđANSKIM PRAVILIMA

Situaciju u naredne četiri godine, kada je Vojvodina u pitanju, mogu dodatno da iskomplikuju varnice i neraščišćeni računi između “Ligaša” i socijalista - dojučerašnjih ljutih protivnika, a sada

silom izbornih rezultata koalicionih partnera. Istina, LSV u novu pokrajinsku skupštinu ulazi sa odlične startne pozicije, imajući u vidu da će poslanički klub te partije biti duplo veći nego što je bio 2008. godine, ali činjenica da iza sebe imaju podršku deset hiljada birača više nego što

vojvođanske “Igre prestola” su počele

Radikali, naprednjaci i DSS biće opozicija u pokrajinskom parlamentu, URS usled izbornog fijaska neće imati ni tu” privilegiju”, većinu će činiti DS, LSV, SVM i SPS, a Bojan Pajtić biće novi-stari vojvođanski premijer. Mesec dana nakon đurđevdanskog glasanja i dve nedelje nakon drugog kruga pokrajinskih izbora po većinskom sistemu, to je, otprilike sve što se zna kada je u pitanju nova vlast u Vojvodini, a čini se da će enigma biti razrešena tek nakon Tadićevog premijerskog ekspozea pred narodnim poslanicima republičke Skupštine.


9Novine novosadske

Ko će voditi pokrajinu u naredne četiri godine?

je to bio slučaj prošli put, ne spašava ih situacije gde će fotelje deliti sa arhineprijateljima iz devedesetih. Ipak, kako je za Novine novosadske rekla Aleksandra Jerkov, portparolka LSV, ta saradnja moguća je samo ukoliko socijalisti private “pravila igre” koja važe u Vojvodini.- Mi ne zaboravljamo da je upravo SPS ukinuo vojvođansku autonomiju, a u koalicionu većinu je ta partija dobrodošla samo ako prihvati platformu Izvršnog veća po kojoj Vojvodina ima izvršnu, zakonodavnu i delom sudsku vlast, kao i izvorne prihode i imovinu. Ukoliko su spremni za to, onda neka tu promenu u stavovima objašnjavaju svojim biračima, a ako nisu, onda neka traže drugog koalicionog partnera – izričita je Jerkovljeva u izjavi za Novine novosadske.

KAD fuNKcIjE IDu Iz “RuKE u RuKu”Kamen spoticanja može biti i mesto predsednika pokrajinskog parlamenta koje nosi posebnu simboliku, a za koje su “viđeni” kadrovi Demokratske stranke, Saveza vojvođanskih Mađara ili Lige socijaldemokrata Vojvodine. Ipak, zbog mira u kući, nerealno je očekivati da demokrate istovremeno “stave šapu” na čelnu poziciju i u vladi i u skupštini, a upućeni tvrde da je i LSV spremna da odstupi iz trke, u zamenu za gradonačelničke pozicije u Novom Sadu i Zrenjaninu. O ovome je nedavno govorio I funkcioner Lige Bojan Kostreš, koji je istakao da “na osnovu rezultata i odnosa snaga u koaliciji ima prava na mesto predsednika vojvođanske skupštine, ali da treba začekati dogovore kako na republičkom i pokrajinskom, tako i na lokalnom

nivou”. U takvoj kalkulaciji, Ištvan Pastor, lider vojvođanskih Mađara, preselio bi se iz kabineta pokrajinskog sekretara za privredu u fotelju namenjenu prvom pokrajinskom poslaniku. Na pitanje ima li istine u ovakvim glasinama, Pastor je kratko rekao za Novine novosadske: “Iz usta onih koji je plasiraju, u Božije uši”. Kako takođe saznajemo, takav rasplet mogao bi iskoristiti SPS, ili neki od drugih koalicionih partnera, koji bude voljan da vojvođansku privredu prigrabi pod svoje skute i poveri nekom od stručnjaka, ili viđenijih privrednika u pokrajini. Ukoliko se ovaj scenario realizuje, socijalisti neće biti preterano zahtevni kada je u pitanju podela resora pokrajinske Vlade, pa će pored Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine kojim su rukovodili i u prethodnom mandate, tražiti još jedno mesto u Pajtićevom kabinetu, dok će ostatak apetita zadovoljiti pomoću pokrajinskih javnih preduzeća.

IMA LI DOVOLjNO VLAStI zA SVE?Jedno je sigurno – niko od “viđenih” koalicionih partnera u Vojvodini ne želi da statira u vlasti, a jedini problem višku želje za preuzimanjem odgovornosti može predstavljati – manjak funkcija! Dok se na Republici čeka “treći čovek” koji će učvrstiti dogovor Tadića i Dačića, u pokrajini je situacija dosta komplikovanija, a zamršenosti svakako doprinose i aspiracije

SVM-a koji je već istakao da ga pozicije u Nemanjinoj 11 ne zanimaju, dok je, kada je Banovina u pitanju, priča posve drugačija. – Sasvim je prirodno da učestvujemo u vojvođanskoj Vladi, kao što je to bio slučaj i

u prethodna dva saziva, a to učešće biće srazmerno našoj političkoj snazi – rekao nam je Ištvan Pastor, odbijajući da komentariše na koja personalna rešenja SVM cilja jer “pregovori još uvek nisu počeli”.

Ozbiljniju ulogu u vojvođanskoj administraciji ovoga puta igraće i LSV, a kako za naš list kažu u toj partiji, umesto na podelu kolača, treba biti fokusiran na funkcionalnost i orijentaciju nove Vlade, koja bi trebalo da “beskompromisno zastupa interese Vojvođana i Vojvođanki”.- Prvi i prioritetni zadatak novih vojvođanskih vlasti morao bi biti Zakon o finansiranju Vojvodine. Ukoliko on ne bude predložen u dogledno vreme, mi ćemo ga predložiti sami, ali bi zajednička inicijativa značila da Vojvođani imaju vlast kojoj njihovi interesi jesu na prvom mestu – poručuju iz LSV-a i dodaju da su spremni da preuzmu veću odgovornost u poslu koji je pred pokrajinskom administracijom.Od pozicija koje su “prigrlili” nakon izbora 2008. godine, naročito posle odličnog izbornog rezultata, lako neće odustati ni Demokrate – izvesno je, međutim, da će Pajtić u podeli resora biti prinuđen da precrta imena nekoliko dojučerašnjih saradnika, kao i da makar jedan deo (još uvek) aktuelnog pokrajinskog establišmenta uskoro očekuje novi radni raspored.

Tomislav Lovreković Foto: A. Kamasi

Ja tebi Vojvodinu, ti meni serdarePoseban uticaj na vojvođansku jednačinu može imati godinama unazad praktikovani sistem koji smo nazvali “ja tebi Vojvodinu, ti meni serdare”, gde Demokratska stranka pokazuje spremnost da napravi značajnije ustupke u pokrajini, kako bi koalicioni par-tneri postavljali manje nezgodnih pitanja na republičkom nivou. Dok zvanični establiš-ment tvrdi da je neophodno napraviti “male kompromise zarad velikih interesa”, njihovi kritičari tvrde da od međusobnih ustupaka koji se šaltaju sa nivoa na nivo vlasti, na dnevni red ne stiže – interes Vojvodine.

mala bina Zmajevih dečijih igara ove godine je ponovo postavljena ispred spomenika čika Jovi,

kod Vladičanskog dvora. Organizatori su, nekoliko godina unazad, molili Upravu za komunalne delatnosti da im dozvoli postavljanje bine na mestu gde se festival decenijama održavao, a ove godine im je to konačno i odobreno.

Međutim, još uvek nije poznato šta o tome misli Episkop bački Irinej, koji je pre nekoliko godina intervenisao kako bi festival bio izmešten sa pomenute lokacije, jer mu je dečija graja smetala u molitvi. Mišljenje vladike bačkog o povratku dela tradicionalne dečije manifestacije ni ovog puta nismo uspeli da dobijemo, budući da, do zaključenja ovog broja, nismo uspeli da dođemo do oca Vladana, koji je zadužen za odnose s javnošću u Eparhiji.

uVEK PREKO LEđA gRAđANADirektor Zmajevih dečijih igrara Dušan Đurđev kaže za Novine novosadske da ne zna kakva će biti episkopova reakcija na povratak Zmajevih dečijih igara ispred vrata Vladičanskog dvora, ali da je ne bi ni prejudicirao. Prema njegovim rečima, u svim dosadašnjim sukobima Grada i Crkve “naderali su građani, koji se ništa ne pitaju, a s njima i Zmajeve dečije igre”. – Oni se prepucavaju preko nas, a pritom se mi

tu ništa ne pitamo. Mi ne odlučujemo gde ćemo da postavimo binu, već je gradimo tamo gde nam dozvole. Naša želja je, naravno, da festival bude održan ispred spomenika pesnika čije ime nosi – priznaćete da je glupo da se održavaju nekakve Zmajeve dečije igre, a da čika Jovin spomenik u njegovoj ulici niko ni ne poseti za vreme trajanja – jasan je Đurđev.

jOVANOVIć: gRAD MOžE I DA NAREDIPredsednik Skupštine grada Aleksandar Jovanović navodi da mu nije jasno zbog čega do sada Uprava za komunalne poslove nije dozvolila povratak Zmajevih dečijih igara ispred spomenika. – Da budem krajnje jasan, Grad ima mogućnosti da naredi da se Zmajeve dečije igre vrate na mesto gde su godinama održavane. Da sam

ja taj koji se pita o tim stvarima, nema sumnje da bih to uradio još onda kada ih je Irinej Bulović iselio. Međutim, očigledno je da neko iz Grada dosad nije imao hrabrosti da se suprotstavi izvoljevanju vladike – kaže Jovanović, koji je i pokrenuo inicijativu za povratak Igara. Direktor festivala Dušan Đurđev kaže za NNS da je ispred spomenika samo manja bina, jer su od postavljanja velike odustali

festival ponovo i na bini ispred zmaj jovinog spomenika

Zmajeve dečije igre se vraćaju kući

Kupanje na Sajmištuovogodišnja kupališna sezona na otvorenim bazenima na „Sajmi-štu” počinje u petak, a sugrađani će i ove godine moći da koriste olimpijski bazen, bazen za obuku neplivača i brčkavac za decu.

Veliko čišćenje gradagrad Novi Sad u subotu organizuje ekološku akciju u sklopu “Velikog spremanja Srbije”, a zainteresovani mogu da se prijave na sajtu www.ocistimosrbiju.rs.

“Najzelenija” pesmapokret gorana Novog Sada i grad-ska biblioteka raspisali su konkurs za “Najzeleniju” pesmu Novog Sada, a zainteresovani bendovi mogu da pošalju pesme do 1. jula na adresu [email protected].

Zatvoren Kaćki mostkaćki most je do 6. avgusta pot-puno zatvoren za saobraćaj zbog radova, a vozači se upućuju na paralelni, desni most preko kanala Dunav-Tisa-Dunav, prema postav-ljenoj saobraćajnoj signalizaciji.

10 Novine novosadske

NS i nfo najbolji izvorgradskihinformacija

oni sami. Đurđev navodi da je Zmaj Jovina ulica preuska za masivnu binu, te da bi postavljanje glavne bine značilo gužvanje prolaznika i stvaranje čepa. – Manjoj bini ćemo prilagoditi sadržaje koji nisu primereni za glavnu. Na njoj se organizuje program, da kažem, kamernijeg tipa, poput izvođenja klasične muzike ili igrokaza koje će izvoditi dečije glumačke trupe – objašnjava direktor festivala.

IMA I VEćIh PROBLEMA OD SAMOVOLjE IRINEjAPrema njegovim rečima, natezanje oko lokacije je najmanji problem sa kojim se Zmajeve dečije igre, kao predstavnici stvaralaštva mališana, susreću. Đurđev ističe da se renomirani pisci literature namenjene klincima danas mogu

nabrojati na prste jedne ruke, za razliku od ranijih vremena, ali da i dobar deo njih već dobro gazi u osmu deceniju života. Pare su, takođe, konstantan problem. Primera radi, finansijska podrška za ovu manifestaciju i ove godine izostaje, pa će entuzijasti iz Igara i ovog puta ostati bez zarada. – Pare

na stranu, mi čak imamo problema da dokažemo da smo iste one Zmajeve dečije igre koje se održavaju u Novom Sadu već decenijama. Kako se menjaju propisi, mi se usklađujemo, a svaka promena papirologije nas dodatno novčano optereti – kaže Đurđev. On dodaje da je povelja koju su dodelili televizijskom voditelju i glumcu Branku Kockici jedan pokušaj da se žiža interesovanja javnosti vrati na dečije stvaraoce, jer, ne tako davno, jedan Branko Ćopić nije mogao da prođe Novim Sadom a da ga ne „zatrpaju“ mali obožavatelji, a Desanka Maksimović je na svakom koraku dobijala po cvet.

Miodrag Sovilj

Malo projekataTU Vojvodini je realizovano samo sedam projekata javno-privatnog partnerstva, iako su rezultati takvog poslovnog udruživanja veoma dobri, izjavio je direktor VIp fonda Branislav Bugarski.

Duga lista čekanjaViše od 2.300 mališana neće biti upisano u novosadske vrtiće u prvom upisnom roku, ali se oče-kuje proširenje liste za 20 odsto u narednom periodu.

Info table kao pomoćlions klub Neoplanta Novi Sad, na-stavlja akciju doniranja informativ-nih tabli za slepe i slabovide. Table sa štampom na Brajevom pismu, postavljaju se u javnim i zdrav-stvenim institucijama radi lakšeg snalaženja slepih i slabovidih.

Besplatni kursevi jezikaškola stranih jezika “hello” raspi-sala je konkurs za prijem literarnih radova učenika osnovnih škola u Novom Sadu, a tri najbolja rada biće nagrađena besplatnim kur-som jezika po izboru.


11Novine novosadske

Igre do nedeljePored Branka Milićevića, svima poznatijeg kao Branka Kockice, ovogo-dišnji laureati Zmajevih dečijih igara su i književnici Božidar Mandić, Slobodan Pavićević i riječki list za decu „Bijela pčela“. Autor legendarne „Kockice“ dobio je nagradu za izuzetan stvaralački doprinos stvaralaštvu za decu, koji su ljudi iz Igara označili kao „bezgraničnu odanost svetu de-tinjstva i najplemenitijim ljudskim težnjama“. Mandić je nagradu dobio za kvalitetan književni izraz, Riječani za popularizaciju književnosti za decu, dok je Pavićević poneo „Zmajev štap“. Jubilarne, 55. Zmajeve dečije igre održavaju se u centru grada do nedelje, 10. juna.


NS info Novine novosadske pratile ozloglašenu grupu razbojnika

Posle višemesečnog rada i istrage, novosadska policija uhapsila je prošle nedelje četvoricu razbojnika, koji se sumnjiče da su od početka godine opljačkali najmanje devet pošti u pokrajini. Novinar Novina novosadskih pratio je pljačkaše po Vojvodini, a mi vam ekskluzivno donosimo priču o tome.

Subota, 2. jul. Nekoliko minuta pre 14 sati, kada se pošta i zatvara, Davor T. i Aleksandar Š. maskirani ulaze u poštu, u kojoj se u tom momentu nalaze samo dve radnice. Ispred ih u pasatu čeka vozač Željko R. Uz pretnju pištoljima, sa metkom u cevi, dvojica pljačkaša su prvo poprskala dve radnice suzavcem iz spreja, a zatim su ih vezali u pomoćnoj

prostoriji. Za manje od 3 minuta izlaze napolje sa plenom u ruci i zaključavaju ulazna vrata pošte. Kada su seli u vozilo, polako napuštaju Rumenku, ali ne idu direktno za Novi Sad, već okolnim putem, preko Stepanovićeva, Kisača i Zmajeva idu ka Čeneju. Kako bi bili sigurni da su zaista izvršili pljačku, jedan inspektor u civilu odlazi do pošte, ali vrata su zaključana. U jednom momentu, radnica koja je bila vezana, uspela je da se oslobodi I sa strahom u očima, kroz rešetke na vratima govori da pošta ne radi. Kada se policajac legitimisao, žena je pala u nesvest. To je bilo dovoljan znak za iskusne policajce. Od tog momenta pokreće se unapred pripremljen plan hapšenja. Počinje pratnja kroz vojvođanska sela, a inspektori svesno puštaju osumnjičene da se “izduvaju” posle pljačke, te ih zato ne hapse odmah. U prvi mah vozilo osumnjičenih se kreće i preko stotinu kilometara na sat. Negde pre Čeneja, pljačkaši zaustavljaju vozilo, jedan od njih stavlja zadnju tablicu, a zatim poštujući saobraćajna pravila, polako preko Čeneja ulaze u

Novi Sad. Policijska veza se usijala i svakih nekoliko sekundi se čuje obaveštenje o lokaciji razbojnika. I dok je nekoliko neobeleženih policijskih vozila iza “pasata” u kojem su osumnjičeni, druga ekipa čeka na ulazu u Novi Sad, kako bi im preprečili put i izveli hapšenje. Razbojnicima je ostalo još nekoliko minuta slobode i verovatno, ne sluteći ništa, već razmišljaju kako će potrošiti million dinara koji su ukrali. Nekoliko sekundi pre hapšenja, vreme kao da je stalo. Svi su napeti, iščekuje se komanda glavnog operativca. A onda, kao na filmu. Čuju se tri šok bombe. Tri vozila opkružuju osumnjičene, a svaki policajac zna šta mu je činiti. Dok dvojica tzv „jarcem“ razbijaju prozore na vozilu osumnjičenih, kako bi brže stigli do njih, a istovremeno ih i onemogućili da reaguju, druga ekipa ih drži na nišanu. Sve se odvija munjevitom brzinom, a za svega nekoliko sekundi, sva trojica razbojnika su se našla na zemlji. Pun pogodak. U automobilu je pronađeno oružje, fantomke, bejzbol palica i sav novac koji su, svega 20-tak minuta ranije ukrali.Ipak, posao još nije gotov. Četvrti član grupe je i dalje na slobodi, a brzo se saznaje i njegova lokacija. Svega sat vremena kasnije, inspetkori upadaju i u dobro čuvanu kuću u Rumi, koja je imala vrhunski video nadzor. I ova akcija je uspešna, a lisice su stavljene Đuri T. četvrtom članu grupe, koji se sumnjiči da je učestovavo u prvih 6 pljački.

jEDNI SE SPREMALI zA PLjAČKu, DRugI zA hAPšENjE Posle serije razbojništava u vojvođanskim poštama početkom godine, operativci novosadske kriminalističke policije osnovali su posebnu grupu, koja se bavila rešavanjem samo ovog problema. Uskoro se preko obaveštajnih kanala i operativnim radom na terenu došlo do identiteta mogućih osumnjičenih. Svi su odmah, kako se to kaže policijskim rečnikom, stavljeni pod mere, a nedugo zatim počelo je i praćenje. Ova razbojnička grupa, iako je „pala“ na spektakularan način, bila je više nego oprezna. Iako su sedmica unazad na svom „repu“ imali nekoliko dobro obučenih policijskih ekipa, sve do samog kraja, razbojnici nisu ni sumnjali ništa. Ipak, prilikom svakodnevne opservacije pošta u manjim naseljima u okolini Novog Sada, ova grupa trudila se da ostane neprimećena. Poslednju pljačku koju su izveli u pošti u Rumenki, pripremali su dosta dugo. Danima su obilazili objekat, posmatrali koliko ljudi dnevno uđe, ko radi unutra, a bili su toliko

Marfijev zakonStvari se ne odvijaju uvek onako kako planirate. Nekoliko puta, pljačkaši su bili spremni da ulete u poštu, ali su se u po-slednjem momentu predomislili. Tako je bilo, recimo u Turiji. Nekoliko minuta pred zatvaranje lokalne pošte, kiša rominja, a na ulici nema ljudi. pljačkaši sede u vozilu i spremaju se. U tom momentu, glavnom ulicom prolazi patrola lokalnog šerifa, koji ni ne sumnja da se upravo u njego-vom mestu sprema pljačka. čim su videli službeno vozilo, razbojnici su se poplašili i odustali od prepada. U tom momentu nastupa razočarenje operativaca iz pratnje, a igra se nastavlja. I tako dani-ma. Nervoza raste, ali inspektori ostaju prisebni i čekaju momenat da razbojnici naprave grešku.

Čekajući pljačku

Najaktuelniji događaj prethodne nedelje bila je inauguracija novog predsednika Srbije. Većina tviteraša nije propustila da na to da svoj komentar.

Sam čin, preuzimanja trona Tomislava Nikolića pao je u drugi plan onog momenta kada je krenula himna. “on line” ljudi počeli su na svojim tviter profilima da govore o tome kao da su u ozbiljnoj političkoj emisiji. kao i u prethodnim izdanjima “špijunirali” smo razne prepiske, a vama prenosimo samo najzanimjivije komentare.

Ivan tasovac @Ivantasovacpo važećem poslovniku, poslanici koji danas nisu pevali himnu, neće moći da podignu dnevnice za

guču, ali će dobiti komplet karata za exit.

Ivan tasovac @Ivantasovacmiljenko Dereta: “Ne odgovara mi tekst himne!” pa ništa, onda angažujte marinu Tucaković da

napravi tekst koji će biti svima prihvatljiv!

Nenad Čanak @xxLtulippriča o tome da se himna moRa pevati a nisi u horu koji je izvodi je koješta. Ne dokazuje se

patriotizam pevanjem himne. patriJotizam, možda

tatjana Vojtehovski @tVojtehovskiNositi grb Srbije je ok. ali pevanje himne znači da ne poštuješ sebe. ali da voliš Srbiju. ali moraš da poštuješ

sebe. NIšTa Ne RazUmem.

goran ješić @gjesicnajbolje je da otpustimo zaposlene u fiatu i ostalim glupim fabrikama, koji će nam k, još se i sindikalno

organizuju. bitange..

Dragan j. Vučićević @djvucicevicUhapsiti Sašu popovića! čovek je u ‘grand’ doveo dete od pet godina da peva!?! Sramota, bre! čemu

služi ona j***na RRa?!

Srdjan Staletović @StaletovicSSvake godine u maju i junu, maturskim proslavama u Beogradu najviše se obraduju

kasko osiguranja i ulični čistači.

Slobodan Milošević @sloba_milosevic”albanci osumnjičeni za terorizam pušteni na slobodu.” Tom prilikom Dačić im se zahvalio na učešću u

predizbornoj kampanji.

Dragan Brajović @brajamusicNemoj da bi neko više prozivao krkobabića dok je zaharija Trnavčevića

žarko jokanović @zarkojokanovickada će SNS da redizajnira svoj sajt? Sajtom dominira nestranačka ličnost Tomislav Nikolić.

Milutin Mrkonjić @mrkaprerokaDačić je hrabar da i najteže stvari kaže, a istovremeno mudar da ono što treba i prećuti...

Ivan Ivanović @veceivanNata peva “pozitivna sam”.... pola Srbije u strahu...

Vladimir Kravić @kravic- ćao, ja sam Nada. – Jao, ti si ona što će umreti poslednja? To je baš tužno...

Milan đukić @MilanLimanpapu izdao batler, garant ga je držao neprijavljenog, na crno

Sledeće nedelje stižu novi tvitovi, a vi čitajte Novine novosadske.

Biljana Gavrić

@NoviSad


13Novine novosadske

Novine novosadske pratile ozloglašenu grupu razbojnika

Ko o čemu, tviteraši o “uštipcima”

drski da su nekoliko puta i ušli u poštu u centru Rumenke, kako bi osmotrili raspored prostorija. Svo vreme, koristili su sivi volkswagenov karavan marke „pasat“. Kako ih slučajni ili dobronamerni prolaznici i komšije ne bi zapamtili, prilikom pripreme za pljačku, sa automobila su skinuli zadnju tablicu, dok su prednju zadržali. Automobil je imao zatamnjena stakla, tako da je teško ko mogao da vidi ko je zapravo u automobilu.

IgRA MAČKE I MIšAKako bi ovu opasnu razbojničku grupu sklonili sa ulica, inspektori novosadske kriminalističke policije počeli su da ih prate još pre dva meseca. Iako je policija imala osnovanu sumnju da je upravo ova razbojnička grupa opljačkala nekoliko vojvođanskih pošta, dokaza nije bilo, jer naš Zakon ne prepoznaje nameru kao krivično delo. Tada je doneta odluka da se danonoćno prate svi osumnjičeni, u nadi da će napraviti grešku. Operativci su znali da su razbojnici dobro naoružani, da su agresivni i spremni na sve, ali to ih nije sprečilo u njihovom poslu. Uprkos dobro isplaniranoj akciji, uvek nešto može da pođe po zlu, rekao je „Novine novosadske“ izvor blizak istrazi.- Ovo je igra mačke i miša. Nekoliko puta smo bili sigurni da će „odratiti“ poštu, ali dvojica osumnjičenih su samo ušli, zadržali se nekliko minuta, a zatim izašli napolje. U tim momentima adrenalin skoči, mentalno i fizički ste pripremljeni da uradite svoj posao, ali kada shvatite da nisu izvršili delo, morate da se smirite i sačekate sledeću priliku – objašnjava Saša Barjaktarović, šef novosadske kriminalističke policije.

Tekst i foto: Ivan Jolić

Četiri meseca, četiri ukradena milionapolicija sumnja da je ova kriminalna grupa izvršila više krivičnih dela razboj-ništva na štetu Jp pTT “Srbija” na teritoriji Novog Sada i Sremske mitrovice. grupa je osumnjičena da je izvršila razbojništvo 3. februara ove godine u Temerinu, “gde su, uz pretnju pištoljem, od radnika pošte oduzeli 333.375 dinara”. Terete se i da su 22. februara 2012. u Bačkom gradištu oduzeli 2.100.000 dinara, a 5. marta ove godine u krušedolu oduzeli 69.274 dinara. osumnjičeni se terete i da su 15. marta 2012. u Vrdniku oduzeli 360.000 dinara, a 20. aprila ove godine u Begeču - 500.000 dinara.


Intervju

Branislav Lečić je na glumačku scenu „zvanično“ stupio 1977. godine, kao student beogradskog Fakulteta dramskih umetnosti, ulogom Fikreta u filmu „Specijalno vaspitanje“. Od tada je igrao na desetine filmskih, televizijskih i pozorišnih uloga, već odavno izrastavši u jednu od najupečatljivijih figura domaćeg glumišta. Pored glume, aktivno učestvuje i u društvenom životu države, počev od „plišane revolucije“, a u vladi Zorana Đinđića, nakon petooktobarskih promena, bio je i ministar za kulturu. U intervjuu za Novine novosadske, Branislav Lečić govori o ulozi umetnika u društvu, o svom političkom angažmanu, te o Sterijinom pozorju u Novom Sadu, gde je nedavno bio u ulozi člana žirija.

Branislav Lečić, glumac, političar, član žirija Sterijinog pozorja

BL - Sterija već toliko dugo traje da uvek donosi nešto novo. Postojanje Sterijinog pozorja je neka vrsta uloga za značaj teatra, ali je to ujedno i ulog za budućnost. Postojanje Sterijinog pozorja je, svakako, najkulturnija stvar koja u pozorišnoj umetnosti može da nam se desi, i ona jednostavno mora da nam se dešava svake godine.

NNS - Vi ste ove godine na Steriji imali ulogu člana žirija. Koliko je za jednog glumca takva uloga zahvalna, s obzirom na to da treba da ocenjujete rad svojih kolega, koji su vam neretko i prijatelji?BL - Prijateljstva se ne baziraju na pristrasnosti, nego se u teatru prijateljstva baziraju na nekim ličnim doživljajima i emocijama koji su obično kafanskog tipa. Ali kad je u pitanju scena, to je surova realnost i tu očekujem isti odnos mojih kolega prema meni, kao što je i moj prema njima. Tad smo u stvari pravi prijatelji.

NNS – Kako danas gledate na na svoju funkciju ministra za kulturu, koju ste obavljali pre deset godina?BL - Ja nisam neko ko voli da gleda sebe, čak ne gledam ni svoje filmove. Reka života je jača od svega što smo mi radili, koje god da smo uloge

imali. Ona je nezaustavljiva i nju treba osluškivati. Zato sam sklon da imam aktivan kontakt sa trenutkom „sad“, i nastojim da svojim radom i intelektualnim angažmanom uvek budem u tom kontaktu. Kao ministar sam uradio neke stvari koje se tek sad polako vide. Ja sam u stvari neke temelje određenih pravaca u kulturnoj politici tek počeo da postavljam. I šteta je, za mene kao čoveka koji je imao nameru da skupi potencijal, za pozorišnu umetnost, pa i za kompletan kapital kulture, što to nije trajalo, jer mislim da bih otvorio prostore da se kulturna politika formuliše kao naša svakodnevnica i da ona prožme sve pore društva, tačnije, da postane dimenzija, a ne samo sektor u jednoj vladi.

NNS - I posle obavljanja funkcije ministra ostali ste u politici. Da li je ta potreba za političkim angažmanom stvar ličnog afiniteta ili neka vrsta obaveze da aktivno učestvujete u kreiranju stvarnosti?BL - Čovek može da se skloni od svega. Ako želi. Ja sam, dok sam bio u vladi, završio dva fakulteta, jer je to bila vlada Zorana Đinđića, a to znači da se učilo i noć i dan. Mi smo prva demokratska vlada i morali smo da poznajemo celu šemu državne uprave. Naučio sam i šta je to državna

možemo da ćutimo, ali bićemo prozvani...


15Novine novosadske

Branislav Lečić, glumac, političar, član žirija Sterijinog pozorja

uprava i kako se vlada, i političke i društvene principe. Tako da taj angažman ne želim da bacim. Ja nemam političke ambicije u smislu da želim da budem političko ime. Ali moj angažman u politici je znanje koje ne želim da ispustim. Mislim da to znanje može biti jako korisno za moju branšu. I mislim da svi oni koji su takvo znanje stekli treba da prepoznaju da branša mora da zaštiti svoje interese i da ih artikuliše, ukoliko želimo da utičemo na kulturu ove naše zemlje.

NNS – Imate li katkad bojazan da bi vaše političko angažovanje moglo da u drugi plan izmesti glumačku karijeru i ime koje ste kao glumac stekli?BL - Čuvanje imena me ne zanima na takav način da ga doživljavam kao lepu priču o sebi, nekakav kip koji sam ja za sebe sazidao. Ja i dalje mislim da je određena vrsta angažovane žrtve neophodna da bismo pomerali tvrdoću konzervativizma. Šta je to ime Branislava Lečića za nešto, ako se to nešto može pomeriti i biti za generacije koje dolaze inspirativno i bolje? Nije moja ambicija da sačuvam svoje uspostavljene vrednosti kao isključivu vezu sa svojim imenom, nego da te vrednosti postanu univerzalne, i da budu inspirativne i za teatar i za društvo u kome živimo.

NNS - Kako u tom društvu vidite kulturu? I kako vam se čini to što u nedavnoj predizbornoj kampanji kulturu niko nije ni dotakao, čak ni kao obećanje?BL - Neću reći ništa novo, ali svesni smo toga da se mi nalazimo zapravo u duhovnoj krizi. A duhovna kriza je nešto što ne zavisi isključivo od ekonomije i od političke zbilje, nego je sastavni deo kompletne egzistencije na planeti. Ako kultura nije pominjana od strane političara, to znači da nemaju svest o kulturi i o njenom značaju. Ja ponovo tvrdim da je kultura i baza i nadgradnja, a ne samo nadgradnja kako su nam govorili komunisti. Kultura je osnova bez koje nema ekonomskog napretka. Rad na duhu, na kulturi, predstavlja osnovu i za političku stabilnost, i za ekonomski napredak, i za, naravno, bolji život.

NNS - U čemu je odgovornost umetnika za umetnost, ali i za društvo u kome živi?BL - Naša dužnost kao kulturnih radnika jeste da se ispoljava naša autentična žica i osobenost, ali isto tako da pripadamo plemenu, jednoj kulturnoj familiji koja deluje na kompletno društvo, na strukturu tog društva. Ta svest ne sme da nestane. Ja ne očekujem da to ima svaki čovek. Ali bar oni koji su toga svesni, oni moraju da povežu te niti, da nam se džemper ne raspara samo zato što

je neko povukao jednu žicu. Ima umetnika koji misle da je njihovo delo samo po sebi dovoljno. Ja ne mislim tako. Mislim da mi kao umetnici moramo da organizujemo društvo, ukoliko smo tog društva svesni. Još jedan momenat koji je ovde bitan je onaj koji se tiče nacionalnog prepoznavanja kulture kao dimenzije koja čuva autentičnost jednog naroda. Tu ništa ne govorim nacionalistički, već na nivou skupine koja živi po određenim pravilima, na određenom prostoru, sa zajedničkim običajima, sa jednim zajedničkim prepoznavanjem, zajedničkim jezikom koji upotrebljava. Dužnost svake grupe u toj utakmici jeste da dosegne jedan bolji kvalitet života i da se umeša u takmičarski duh. Zato se aktivno uključujem u društvenu zbilju jer znam da će time trajati i to što sam uradio, ali da ću tako otvoriti prostor i za druge da učine više.

NNS – Ima li umetnik pravo da ćuti?BL - Mislim da to na kraju ostaje pojedinačna procena svake osobe. Ali odgovornost je svakako tu. Hteli mi to ili ne, vreme uvek na kraju podvlači crtu. Svako vreme ima svoju crtu, pa se onda pitamo gde smo bili kad je trebalo, zašto nismo delali kad je bilo neophodno. Mislim da to svaki umetnik mora da se zapita. Možemo da ćutimo, ali bićemo prozvani.

Duško DomanovićFoto: Aleksandar Kamasi

Gluma kao sredstvoJa sam pre svega glumac. Sve ostalo je deo tog korpusa. ali nikada nisam sebe doživljavao kao čoveka koji sebe treba da ostvaruje samo u glumi, nego sam i glumu doživeo samo kao svoje zanatski uvežbano sredstvo da definišem potrebe svoga duha. a potrebe moga duha nisu is-ključivo vezane za glumu. one su vezane za prepoznavanje vremena u kome živim i za ozbiljno delovanje u tom vremenu, na svim poljima, koja su meni dostupna.

verujete li medijima u Srbiji?

I PORED TOGA ŠTO SVI IMAMO SVOJA MIŠLJENJA I ZA I PROTIV, MEDIJI SU ODUVEK UTICALI NA FORMIRANJE STAVOVA. UZ NOVINE, RADIO I TELEVIZIJU, INTERNET JE U DANAŠNJE VREME POSTAO NEIZBEŽAN DEO SVAKODNEVNICE. NOVOSAĐANI SU, U ANKETI AGENCIJE “DOOR2DOOR” RAĐENOJ ZA NOVINE NOVOSADSKE, ISTAKLI DA IMAJU POTREBU DA BUDU INFORMISANI I U TOKU SA AKTUELNIM DEŠAVANJIMA, A ODGOVORI U ISTRAŽIVANJU POTVRĐUJU NEDVOSMISLENO DA ĆE DO TRAFIKE UGLAVNOM OTIĆI SAMO PRAVI LJUBITELJI ŠTAMPANOG NOVINARSTVA, JER NAM VIŠE NI TA “MUKA” NIJE NEOPHODNA. OD INFORMACIJA NAS, DANAS, DELI SAMO JEDAN KLIK.

SuLEjMAN, PA SVE OStALOU svim domovima televizor se odavno smatra jednim od osnovnih uređaja, a negde, spram vremena koje ljudi pred njim provode, ima bukvalno status člana porodice. Po istraživanju koje smo napravili, Novosađani su u stanju satima da prate razne sadržaje koje im televizija nudi, i bar za to neko vreme smetnu

svoje misli od svakodnevnice koja ih okružuje. Čak 90 odsto naših sugrađana uz televiziju provede i preko pet sati dnevno, a program koji se najviše prati podeljen je po afinitetima sugrađana, tako da oni stariji najviše vremena posvećuju informativnim emisijama i političkim temama, što je reklo 28 odsto anketiranih. Sa druge strane najveći deo Novosađana


Pitamo Vas – Koliko ste zavisni od medija?a vi kako ste?

ali biraju šta će da čitaju!

Novosađani dobro informisani,

Koje sadržaje najviše gledate na televiziji?

(52%) izbegava vesti i način da se zabavi traži u filmskom i serijskom programu, a kroz komentare koje smo čuli tokom ankete, najtraženije su turske serije. Ostali deo populacije koji beži od informative provodi vreme ispred TV ekrana uz zabavne, edukativne i sportske emisije.

RADIO NE RADIO, SVIRA tI RADIOKad već nismo u blizini televizora, radio je uvek dobra alternativa bar za one koji ga uopšte i slušaju. Po priči anketiranih Novosađana radio u najvećoj meri služi isključivo za muziku, samo da “nešto svira” kako napominju, a vreme koje provedu uz njega zavisi od toga gde se nalaze. Oko 35 odsto sugrađana radio sluša samo u vožnji po gradu, u kojoj provedu najduže do sat vremena. Muzika u pozadini sa radio aparata se duže čuje samo kod onih sugrađana koji dan provode u kancelariji, ili u svom domu baveći se kućnim poslovima.

NOVINE u KRIzIŠto se tiče štampanih medija, dnevne novine svakodnevno kupuje trećina Novosađana, ne gubeći još uvek, kako napominju, stare navike da se svakog jutra uz kafu na stolu nađe i njihov omiljeni list. Manji procenat od 23 odsto, shodno svojim interesovanjima, redovno svake nedelje uzima i neki magazin. Kod žena su zastupljeni ženski časopisi tematski određeni za modu, kuhinju, cveće, dok muškarci, poslovično, kupuju sportske nedeljnike i magazine koji nude vesti i teme iz automobilizma. Nažalost, najveći procenat ipak otpada na one koji ne uzimaju ni dnevne novine, a još manje nedeljnike i magazine, kriveći za takvu situaciju slabu platežnu moć. Ipak, deo ljudi čita “sa zadrškom”, uzimajući stare brojeve pojedinih novina od komšija, prijatelja i rođaka.

gugL – NOVA MAjKA INfORMAcIjASve vesti koje ljudi ne stignu da vide u “klasičnim” medijima, ili im je jednostavno potrebno više informacija, traže se na Internetu. U vojvođanskoj prestonici, prema istraživanju Agencije “Door2Door”, Internet ne koristi gotovo trećina stanovnika, pretežno starijih generacija. Oni koji se, pak, informišu na portalima, to čine na sajtovima medijskih kuća. Svaki četvrti Novosađanin koji koristi Internet, kaže da do informacija dolazi slučajno, na različitim sajtovima i portalima, kada im neka vest “iskoči” i privuče pažnju za čitanje, najčešće se to dešava putem društvenih mreža poput Twitter-a i Fejsbuka. Međutim iako su okruženi medijima, građani u njih poverenja gotovo da nemaju. Čak 74 odsto Novosađana dva puta dobro razmisli o nekoj vesti, koju čuju ili pročitaju,

pre nego što poveruju u nju. Dok većina njih uzima sve sa rezervom, 21 odsto sugrađana kaže da medijima uopšte ne veruje nazivajući ih “najvećim lažovima i manipulatorima”. Nasuprot tolikoj količini nepoverenja, samo dva odsto ljudi smatra da u medije može imati apsolutno poverenje jer stoje pri mišljenju da su mediji ipak oni koji rade u službi građana.

Miloš Turinskifoto: Aleksandar Kamasi

85%Skoro polovina naših

sugrađana provodi više od 2 sata dnevno gledajući

televiziju

Porodično informisanjeprema anketi koju je sprovela marketinša agencija “Door2Door” činjenica je da smo pretrpani medijima toliko da ih u jednom momentu jedna porodica koristi sve. Dok jedan član čita novine, a u pozadini mu svira radio, drugi za to vreme gleda svoju omiljenu seriju na televiziji, dok je treći u nekom virtuelnom svetu negde na Internetu. Na kraju krajeva 21. vek je – vek medija.

74%Čak 74 odsto Novosađana

medijima veruje samo delimično


17Novine novosadske

Pitamo Vas – Koliko ste zavisni od medija?

Nema tog zlata kojim se život može kupiti!

- Zlatarski posao je sam po sebi izuzetno lep, a ono što mene u tome dodatno ispunjava jeste taj kontakt sa ljudima, kojih je zaista mnogo kroz moju radionicu prošlo. Posebno mi je drago kad mi budući bračni parovi dolaze po burme, znam da to za njih predstavlja jedan izuzetno važan novi početak. I mislim da moje burme donose sreću, jer mi se nikada nije desilo da mi isti čovek dva puta po burmu dolazi. Doduše, imam jednog prijatelja kod koga burme baš i nisu “uspele”. Prva dva puta je uzimao zlatne, a ja sam mu onda u šali predložio da mu treći put napravim

žarko – Bata Petronijević, zlatar, čovek čije burme donose srećuJedan od nas

Da je svaki zanat zlata vredan, ako ga čovek s umećem i ljubavlju radi, stvar je odavno znana. Još ako je zanat zlatarski, onda je ova “pozlaćenost” više nego neupitna. Kad se tome doda majstorska ruka, tradicija od četrdeset godina, te ime nadaleko čuveno, ne može izostati ni sav glamur koji narečeni posao prati. Ali ne glamur od zlata skovan i izliven, takav se još da i kupiti, već onaj od života živog, glamur protkan pričama, prijateljstvima i legendama, te utkan u uspomene hiljada onih čiji je “novi život” obeležila upravo pomenuta majstorska ruka. Takav glamur krasi Žarka Petronijevića, čuvenog “Batu zlatara” iz Dunavske ulice.


žarko – Bata Petronijević, zlatar, čovek čije burme donose sreću

Maher- za sve ove godine, mnogo sitnih lopova mi je ušlo u radnju, umem da ih nami-rišem kako unutra kroče, koliko god se maskirali. kao i one koji dođu da prodaju kradeno zlato. Ipak, i mene ponekad namagarče, priznajem. Nedavno mi je jedan ukrao zlatan lančić, to sam video tek na snimku, pošto je izašao. Sve je uradio perfektno, tako da ništa nisam mogao posumnjati dok je bio tu. Iskreno, bilo mi je smešno to kako me je prevario. posle me pitaju moji što se smejem, a ja kažem da takvom maheru mogu samo da skinem kapu. Naravno da ne podržavam krađu, ali kada neko to uradi tako znalački i kulturno, da čak ni ja ne primetim, kako ću se na njega ljutiti? – priznaje nam Bata.

srebrne, da se ne troši bezveze. Tako je i bilo, a on mi je, nakon trećeg razvoda, rekao “hvala ti, ovo mi je bio najjeftiniji brak” – priča nam u šali Petronijević.

BAtA NASLEDIO BAtuU posao je ušao posve slučajno, zahvaljujući svom tastu, još čuvenijem Miodragu Gligorijeviću, takođe Bati, od kog je ovaj “naš” Bata nasledio i zanat i nadimak. – On je bio prava legenda, a ja sam tu tek da održim i nastavim ono što je on započeo i da opravdam ime koje je on stekao – priča Bata skromno, iako za pomenutu skromnost i nema baš mnogo razloga, budući da i sam već odavno u živoj gradskoj legendi živi. Rođen u Novom Sadu, rastao na Limanu i Štrandu, kotrljao loptu u podmlatku “Vojvodine”, još kao šesnaestogodišnjak je shvatio da u životu želi da radi samo ono gde će se kao čovek ostvariti i gde će uspeti da svoju slobodu sačuva. Iako “vukovac” u kome su od najmlađih dana verovatno već videli kakvog budućeg inženjera ili diplomatu, sa školom nikako nije mogao iskreno “na ti” da bude, mada, kaže, ovo baš i nije uputno pričati, “zbog ovih mlađih”. Kako god, odabrao je Bata onu “drugu” školu, školu života, koju pohađaju ili oni koji su od života odustali, ili oni hrabri, koji su

istim životom odlučili da hodaju s jasnom vizijom, čvrsto rešeni da od njega uzmu sve što im pripada. A Bata je, svakako, među ovima drugima.

DRugI KRALI zLAtO – ON KRAO zANAtJoš kao golobradi mladić, zahvaljujući nesebičnoj podršci svog najstarijeg brata, stisnuo je petlju, te ušao u svoj prvi biznis, kao vlasnik tada poznate diskoteke “Gajba”, nakon čega se oprobao i sa diskotekama “Čortanovci” i “Tvrđava”. Zbog porodične tragedije u kojoj je svog deset godina starijeg brata i zaštitnika izgubio, povukao se iz posla s “đuskanjem”, te se, ko i svaki mladić, obreo sred nepreglednog neba mogućnosti što se pred jednim životom u povoju otvara. Na sreću, nije mu trebalo da se dugo traži. - Godine 1972, moj tada budući tast rešio je da otvori zlatarsku i časovničarsku radnju i predložio mi da od njega učim zanat, što sam bez razmišljanja prihvatio. I ranije sam naslućivao da je zlatarski posao lep, ali kada sam uistinu počeo da ga učim, shvatio sam da je to sasvim sigurno posao koji želim da radim celog života. I nisam se prevario – priča Bata. Nakon nekoliko godina, i sam je postao majstor, iako se u ovom zanatu, kaže, uči dok je čovek živ, budući da je reč o ručnoj izradi nakita, te da se svakodnevno sreće sa najrazličitijim zahtevima mušterija. No, učenje za Batu, veli, ne predstavlja problem. Još za onih srećnih godina, dok su razne barabe i gilipteri odlazili u Italiju da kradu zlato, on je shvatio da je u istoj toj Italiji mnogo unosnije “krasti” zlatarski zanat. A pored lepih stvari koje ovaj zanat donosi, on isto tako, kaže poznati zlatar, sa sobom nosi i svakodnevni stres i rizik, pre svega zbog vremena u kome živimo, te zbog onih koji bi “bez zanata” hteli od zlata da se ovajde. – Koliko god zlatarski posao bio lep, u radionici se nikada ne možeš osećati sigurno, nažalost, pogotovo u današnje vreme. Sitnih lopova je bilo uvek, ali su danas ljudi maltene na sve spremni, kako bi došli


19Novine novosadske

žarko – Bata PetronijevićJedan od nas

do “svog” komada zlata. Meni se, hvala Bogu, još nikada nisu dešavale ružne i opasne situacije, ali mnogim mojim kolegama svakodnevno uz pretnje i oružje upadaju u radnje, zbog čega čovek teško da može biti spokojan – veli Bata. Osim nasilnika i otimača, postoje i oni drugi na osnovu kojih se može dešifrovati i prepoznati sve veća beda u kojoj živimo. – Nekada je maltene svaka novosadska porodica s vremena na vreme mogla sebi da priušti po komad lepog nakita. Ali, to vreme je, čini mi se, prošlo. Mnoge moje mušterije već odavno samo prolaze pored radnje. Sve više se javljaju, sve manje pazare. Naravno da i mene čini nesrećnim kad vidim da sam nesrećnim ljudima okružen, ne samo zbog zarade, naravno. Jer, ovaj posao je mnogo više od zarade, bar za mene. Ono što me u poslednje vreme takođe rastuži jeste da mi gotovo svakodnevno dođe po neko da proda komad nakita za koji znam da mu je izuzetno drag. Pokušavam da ih ubedim da to ne rade, ali su mnogi od njih, nažalost, na to prinuđeni, kako bi preživeli – priča nam Bata. A nije, veli, sve u preživljavanju, iako je nesporno da “para za život treba”.

PORODIcA jE NAjVEćE BLAgOIpak, daleko je, priča zlatar, važnije ono drugo bogatstvo, koje se novcem kupiti ne može, a bez koga ni sve zlato sveta pare prebijene ne vredi.- Moje najveće bogatstvo je što sam imao sreću, i kao mladić i sada, da živim u srećnoj i zdravoj porodici, od koje sam uvek imao podršku. Još dok sam bio mlad, roditelji su me podržavali u svemu, znali su da jedino tako mogu pronaći svoj put. I opravdao sam podršku. Sada takođe živim u srećnoj porodici, imam divan brak, imam ćerku

koja se pre nekoliko godina vratila iz Italije i odlučila da radi sa mnom, i imam divnog unuka, koji mi je najveća radost u životu. Svakog dana dođe u radnju, napravi par kuglica i kaže: “Deko, ja sam počeo, evo ti ovo, pa ti završi minđuše.” Imam i sina, koji živi u Americi i koji se verovatno neće ovamo vraćati. Zbog toga mi je malo žao, ali znam da mu je tamo bolje i da, u krajnjoj liniji, i on bira svoj put, kao što sam i ja svoj izabrao – priča Bata. Pored zlatarskog, Bata je majstor i časovničarskog zanata, za koji, usled najezde tehnologija, ima sve manje posla. – Ponekad dođe neko sa satom od trideset godina, pa kaže “ajde, Bato, da ovo bude poslednje čišćenje”. A ja se mislim da ne bude moje poslednje, s obzirom na tri infarkta, dve operacije i sedam bajpasova, koliko mi je ugrađeno – veli Bata kroz osmeh, koji, uprkos pomenutim infarktima, ne skida s lica. I o zdravlju, kaže, brine “najsavesnije što može”. Kad ga nadziru. Ali, “nezvanično i među nama”, uspe da povremeno uhvati krivinu, te da životu udovolji. Voli pecanje, voli reku. Na more je prestao da ide kad je prestao da kampuje, jerbo se u hotelu, veli, nikako ne može odomaćiti. Svet je proputovao uzduž i popreko. Danas putuje Vojvodinom, upoznajući njene najzabitije kutke. I svake večeri, nakon smene, pretrči do “Ribara”, na dva mala piva i šaku razgovora. Da uživa u danu koji je iza sebe ostavio i, još više, u radosti zbog onog sutrašnjeg, koji nešto novo i lepo mora doneti. Najzad, veli Bata, tuge i padovi nam se svima dešavaju. Ali je život, ipak, daleko više od toga.

Duško Domanovićfoto: Aleksandar Kamasi

Stolar, zidar, električar...- kroz moju kuću je jako malo majstora prošlo. a i oni koji prođu, uglavnom više nemaju potrebe da dolaze, jer sam im uvek “krao” zanat. Volim da radim sve i nijedan posao mi nije stran. posebno uživam u svojoj stolarskoj radionici, ali mi u poslednje vreme, zbog zdravlja, ne daju da tamo mnogo radim. U svakom slučaju, mnoge zanate u rukama imam. Da nisam zlatar, mogao bih bez problema biti i stolar, i zidar, i električar, šta god mi na pamet padne.

Kad se uspomene izližuIako je hiljade drugih „okitio“, sam Bata ne nosi zlato. Imao je, kaže, jedan lančić, kao dragu uspomenu, koji je godinama nosio, a onda se i njega „ratosiljao“. – I uspome-ne su kao zlato. kad se izližu, jednostavno ih pretopiš u nešto novo, nešto što ne živi samo u jučerašnjici. Tako sam i ja s tim lančićem. Bio mi je drag, ali sam na kraju ipak odlučio da ga pretopim i da ga pustim da živi nekim novim životom.



21Novine novosadske

Saloni i teretane punilifestyle

SKuPO uLEPšAVANjEDame se pred leto obično više nego u toku zime posvećuju tretmanima depilacije, anticelulit masaži, odlasku kod pedikira, manikira i u solarijum, ali i kupovini nekih od proizvoda za potamljivanje tela i lica, koji su neophodni u pripremama pripadnica lepšeg pola za letovanje. U kozmetičkom salonu “MissFit” kažu da je svake godine u ovo doba obim posla skoro duplo veći, nego u zimskim mesecima i da to traje otprilike do septembra. – U ovom periodu najviše se traže depilacija, pedikir i manikir, a zimi su češći tretmani lica i masaže. Prava atrakcija poslednjih godina svakako je skidanje viška naslaga, žene ne žale da daju i celu platu, kako bi obim struka, zadnjice i butina smanjile za par centimetara – kaže za naš list Kozmetičarka Kristina Maksimović. Ona navodi da u salonu u kom radi tokom cele godine imaju stalne mušterije, a u ovom periodu, kako zbog priprema za leto, tako i zbog matura priliv novih mušterija za raznim tretmanima svakodnevno raste. – Mi našim mušterijama dajemo niz pogodnosti. Osim redovnog popusta za sve koji vežbaju kod nas, na dan rođendana naši klijenti mogu da obavljaju kozmetičke tretmane čak 50 odsto

jeftinije. Naravno, svaki mesec obradujemo devojke sa nekom posebnom akcijskom ponudom – objašnjava Kristina i ističe, da voditi računa o izgledu, ne mora po pravilu mnogo da košta.

LEPOtA uME DA BOLISa zahtevima devojaka da izgledaju što lepše i mlađe, raste i potreba salona da prošire ponudu, pa je tako, osim redovnih tretmana, u većini “prodavnica nege i lepote” moguće obavljati tretmane za podmlađivanje. Tako je u salonu MissFit jednom metodom moguće rešiti se bora, opuštene kože, celulita, strija i fleka. Hit ponuda ovog proleća je mezoterapija. To je proces koji omogućava unos aktivnih materija u

vidu koktela i na taj način se podstiče proces podmlađivanja ćelija i aktivira proizvodnja kolegena i elastina. Viši estetičar Katarina Radić objašnjava da je zbog straha od igle ovo alternativa klasičnoj mezoterapiji. – Hijaluron je supstanca koja se prirodno nalazi u koži dajući joj čvrstinu i jedrinu. Godinama se ona troši, koža lica stari i stvaraju se bore. Hijaluronski fileri su najbrže rešenje za one koji žele da uklone fine linije ili duboke bore, a ne žele operaciju-objašnjava ova kozmetičarka. Ovaj tretman moguće je uraditi na kritičnim mestima, ali i je najisplativije da se obavi takozvana “velika regija” koja podrazumeva četiri tretmana i košta 12.500 dinara.

tEREtANE u MAju PREPuNEKao i kozmetički saloni, i fitnes centri imaju sve više članova pred najtoplije godišnje doba. Čak 60 odsto više mušterija interesovanje za zdrav život pokaže u ovom periodu. Najveći broj onih koje člansku kartu uzimaju u junu su žene. Trener Vladimir Đurić koji godinama radi u teretani “World

class” kaže da je već tradicija da dame čekaju poslednji trenutak da pripreme svoje telo za kupaći kostim. – Dolaze sa različim zahtevima, ali najviše žele da zategnu zadnjicu, butine i stomak, ali i da se reše viška kilograma – priča Đurić, dodajući da nije važna samo količina vežbanja, te da se najbolji efekat postiže samo ako se vodi računa i o ishrani. Kao i u kozmetičkim salonima, i ponuda fitnes centara sve je veća i bogatija, ali sa istom osnovom. Akcijske ponude, sniženje članarine samo su neki od načina da se privuče armija potencijalnih vežbača. – Nekim ljudima je suviše naporno na početku ili nemaju vremena, pa vrlo brzo izostane da dolaze redovno na treninge. Mi se trudimo da animiramo naše članove i napravimo im ugođaj od treninga, a da osnovna svrha ne izostane. Imali smo nedavno, recimo, muzičku nedelju, vežbali smo uz narodnjake, zabavnjake, hip hop i svačiji ukus je bilo moguće zadovoljiti – prepričava Đurić, ističući da vežbanje ume da bude itekako kreativno i zanimljivo. Lični treneri su skuplji, ali se efekti brže postižu. Ipak, poenta nije samo da se počne s vežbom, nego i da se ne prestaje. Bez upornosti, džaba se spremamo za leto. Biljana Gavrić

Foto: Aleksandar Kamasi

Novosađani se masovno pripremaju za letoIako vremenske prilike periodično najavljuju dolazak leta, kalendarski nam se omiljeno godišnje doba i te kako bliži. Leto nije asocijacija samo za odlazak na more. Za ženski rod, naročito, asocira i na pražnjenje novčanika, kako bi ga dame valjano dočekale. Novosađanke u ovom periodu aktivno počinju pripreme za laganiju odeću i odlazak na odmor, a saloni i parfimerije se utrkuju sa akcijskim ponudama za veliki izbor najrazličitijeg asesoara i usluga.

Lepota novca vrediSolarijum (minut) 15-40Depilacija 500 - 1.400pedikir od 1.450manikir 850-1.450Teretana od 1.500

*Sve cene su u dinarima.

U ranu zoru sedme decenije minulog stoleća, tada devetnaestogodišnja devojčica Ružica

Nešković kupila je loz, ne bi li vreme prekratila, te ne bi li se, onako usput, kakvom daru neba i sudbine nadati mogla. Istog dana, sa drugaricom je zaglavila van grada, bez pare u džepu, te igrom slučaja nabasala na prijatelja, harmonikaša u kafani njenog oca, od koga je pozajmila sto dinara za autobus. Kao nadoknadu, obećala mu je pola dobitka na lutriji. Sutradan je saznala da ju je ista lutrija učinila bogatijom za milion dinara. Pola je

dala zajmodavcu, kao što je i red. Od svoje polovine kupila je prvi motor, “tomos”. I shvatila, od prvog “vetra u kosi”, da je brzina njen život i da tako i ubuduće mora biti.

Nekoliko godina kasnije, već uveliko se pričalo o najbržoj ženi stare Jugoslavije, koju je naša koleginica, tetka Nada Maksimović, poput munje lansirala u medije, pod sada već čuvenim imenom “Leteća Novosađanka”.- Nedugo posle “tomosa”, kupila sam “vespu”, i na njoj gradom jurcala. Jednom prilikom sam od tog jurcanja zaradila upalu pluća, pa su mi moji, mimo moje volje, kupili “fiću”. U

početku sam se bunila, jer nisam htela da vozim auto, zanimao me samo motor. Ipak, malo po malo, i “fiću” sam zavolela, pa sam ubrzo i u njemu jurcala ulicama. Kolege iz

“Autovojvodine”, gde sam tada radila prodajući automobile, jednom su mi rekli da nema smisla da se tako glupiram po ulici i da bi bilo pametnije da se prijavim za reli, koji je upravo

gradski Novosadskim šorom - Ružica Nešković, “Leteća Novosađanka”

Kazna zbog kratke suknjeza pola veka vozačkog staža, Ružica je promenila 30 automobila. Najdraži joj je “fijat 850”, sport kupe. Trenutno vozi “opel korsu”, koja joj najduže traje, i koja ovog meseca navršava devet godina. U svojoj vozačkoj karijeri nijedan auto nije ni okrznula. platila je jednu kaznu, ali ne zbog prebrze vožnje, već zbog kratke suknje, kako god to ne-verovatno zvučalo. Danas, kaže, ne vozi brzo, jer su joj saobraćajci, s obzirom na to da je poznaju, već nekoliko puta “kroz prste progle-dali”. ali se, veli, strašno iznervira, kad natrči na ograničenje od 20 kilometara na sat. a pod njom brekće hiljadu kubika željnih brzine.

Najbrža žena stare Jugoslavije čeka još bar jedan reli


Ne, nego tvoja baba- pred jednu trku, priđe meni neki policajac i kaže, onako da ga svi čuju: “Joj, vidi ovu domaćicu, pazite se, ova će pravo u publiku.” Ja mu kažem: “hajde, molim vas, požurite, došla sam da pobedim, pa idem kući da kuvam ručak.” Jesam li domaćica, ili nisam? Nakon trke, on sluša rezultate, čuje da sam prva, pa me pita: “ma, jesi li ovo ti?” “Ne, nego tvoja baba”, kažem mu ja.

trebalo da bude održan u Novom Sadu. Nisam imala pojma šta je to reli, ali sam pristala i prijavila se. Bio je 8. mart 1965. godine. Učestvovala sam i ubedljivo pobedila – priseća se Ružica. Od tada, za nju više nije bilo izazova na koje ne može i ne sme odgovoriti. Čak ni u muškoj konkurenciji, budući da je svoje koleginice već u startu za klasu prešišala.

MušKARcI Su jE SE BOjALI- Nisam imala vremena da čekam na ženske trke, želela sam da vozim, pa sam tražila da se takmičim u muškoj konkurenciji. U početku je bilo dosta omalovažavanja od strane muškaraca, dok nisu shvatili s kim imaju posla. Sećam se trke na Ušću, kada su mi prišla dva prvaka iz Crne Gore i kad mi je jedan od njih rekao: “Šta ćeš ti, jadna, ođe?” Nakon trke, sedeli smo zajedno i čekali rezultate. Onda je objavljeno da sam zauzela šesto mesto u ukupnom plasmanu, što je bio ogroman uspeh. Prišla sam onom Crnogorcu i rekla mu: “Izvinite, nisam sigurna da sam čula vaše ime ovde.” Nije rekao ništa – priča danas sedamdesettrogodišnja Ružica, prisećajući se oblaka prašine koji su diljem stare Jugoslavije i Evrope za njom ostajali. Onda su svi, priča Ružica, prestali da je se omalovažavaju i počeli

da se boje. I da pri tom ne prezaju od niskosti svake vrste, kako bi je iz svoje konkurencije udaljili.

uMEStO PARA – DOBILA šPOREt- Bilo je svakakvih nameštaljki. Na jednoj trci u Vranju su mi, iz njima znanih razloga, zabranili da učestvujem u takmičenju i dozvolili mi da nastupim samo u revijalnom delu. Ja sam pristala i ostvarila najbolji rezultat na trci. Trka se vozila za nagradu od 30.000 maraka, ali sam ja, budući da nisam bila u takmičarskoj konkurenciji, dobila kao nagradu “alfa” šporet. Na šporetu je pisalo “najboljoj automobilistkinji Jugoslavije svih vremena”. Taj sam šporet ostavila tati, da greje kafanu, moja najveća nagrada je bila što sam znala da sam najbolja – priča Ružica. Za nešto više od tri decenije učestvovanja na relijima, prikupila je 39 pehara, ušavši tako u anale automobilističkog sporta, te ostvarivši rezultate na kojima joj i danas mnogi mogu samo zavideti. Poslednju zvaničnu trku odvozala je u Bugarskoj, 1997. godine. – Vozila sam “jugo 45”, što je bio verovatno najgori od svih automobila na reliju. Pre trke, priđe mi neki bogataš, čije su ćerke takođe u trci učesvovale, i kaže mi: “Vidi kako bedan auto voziš.” A ja

njemu: “Nije važno imati, nego umeti.” Onda mi je ponudio da mi kupi nov auto, ukoliko pristanem da pustim njegove ćerke da pobede. Naravno da nisam pristala, i naravno da sam pobedila – priča ova beskompromisna “letačica” drumska. Po odlasku u “penziju”, Ružica je nekoliko godina sa saradnicama vodila auto-školu, po njoj krštenu sa “Leteća Novosađanka”. Za to vreme, obučila je više od 1.500 vozača, a iz posla je izašla kad su, veli, počeli da joj “decu na ispitima obaraju, kako bi zaradili više para”.

uMALO DA ODVOzA jOš jEDAN RELIU relijima, nakon Bugarske, više nije učestvovala, a minule sedmice na Zlatiboru propustila je šansu za kojom, kako kaže, danima žali.- Bila sam na vikendu sa prijateljicom i odjednom čujem kako brekću neki motori. Priđem i pitam o čemu se radi, i saznam da se vozi reli. Jedan bivši kolega me je čak i prepoznao i pitao što ne učestvujem. I bila sam spremna da se prijavim, ali me je prijateljica molila da ne vozim, da slučajno ne pokvarim auto, pa da ona zakasni na posao. Jako mi je žao što sam tu šansu propustila, sigurna sam da bih i tamo bila najbolja. Ali se nadam da će biti još prilike – veli Ružica. U karijeri je promenila tri

kluba, iz novosadske “Neoplante” su je maltene proterali, ljubomorni na njeno prvo mesto u Vojvodini u muškoj konkurenciji i na pehar koji joj, između ostalih, i danas krasi stan. Nekadašnje ponude renoa i bmw-a, da bude njihova “letačica”, glatko je odbila. I ni najmanje se zbog toga, kaže, ne kaje. Kao ni zbog munjevite brzine kojom je kroz život projurcala. I još uvek jurca. Srećna i zadovoljna. Ipak, nije mala stvar biti najbolji. Pardon: najbolja. Među nama, ne podmećite joj nogu, ako je na kakvoj raskrsnici sretnete. Mnogi su pokušali, pa bezimeni u istoriju otišli. Uostalom, šta je noga, za nekoga ko na točkovima leti?

Duško Domanovićfoto: Aleksandar Kamasi

Novosadskim šorom - Ružica Nešković, “Leteća Novosađanka”

Bez ricinusa, molim- Na trci u modriči, saznala sam od jedne devojčice kako je jedna druga učesnica pričala da će mi za doručkom sipati ricinus u belu kafu. Belu kafu sam odbila, znajući za podvalu, i na kraju, naravno, pobedila. Nakon trke je trebalo da preuzmem “darvil” sat od sponzo-ra i pehar. Ja sam išla posebno po jedno i po drugo, samo da dvaput prođem pored one što je htela da mi podvali. onda sam pred svima rekla: “Dajte sad šampanjac, da naspemo u pehar i da popijemo zajedno. ali bez ricinusa, molim vas”. I ja sam namazana, ne može ni mene neko tek tako da pravi budalom.


23Novine novosadske

Nema više raskolačenih očiju koje, hipnotisano fokusirane u jednu tačku, ne trepću dok Mika Antić, kao kakav

polubog sa avijatičarskog Olimpa, klateći se na stolici, recituje neke „novotarije“ – nema birtija gde će se Đura Jakšić u revolucionarnom zanosu odbrusiti zbunjenim žandarima koji su došli ga ‘apse, sve dok šeretski namiguje konobarici koja je baš skoknula po još jedan krčag – izumrli su bircuzi gde stolnjaci misle i spevaju, a našarane se salvete sele na korice čitanki i bukvara. Dananašnju kafansku scenu okupirali su kojekakvi „japiji“, u generacijskoj i društvenoj smeni crveno vino nasledile su crvene kravate, a sthovi se više ne čitaju sa usana, nego sa raznoraznih „tableta“. Ovu definiciju društvenog života Novog Sada dale bi dve kategorije ljudi – „upućeni“ i oni koji nikada nisu svratili kod Džoa na po jednu. Doduše, ti koji su onomad svratili u Ignjata Pavlasa broj 4 da drmnu nešto sa nogu, ne pričaju sa razlogom – verovatno još uvek sede za jednim od četiri astala i

troše po koji od tridesetak kvadrata malene, ruku na srce, neugledne birtijaške prostorije zbog koje je, tvrde upućeni (bez navodnika), bivša gradonačelnica sve sa članovima kabineta, lupala histerično šakama u svoj astal u naletima nemoći. Još uvek sede, skriveni u izmaglici par kubika izvorno umetničkog dima, razmišljajući kako je grupa nejakih i marginalizovanih za šankom u koji gledaju, sa budžetom od par litara ljute domaće i po kojom gajbom „rogonje“ odala veći omaž novosadskim legendama nego sam grad sa svim milionima dokumentovanim na bankarskim izvodima. Jedini „tablet“ koji je doborodošao kod Džoa jeste brufen, popularna tableta za dan posle – farmaceutski eliksir koji otklanja posledice mamurluka. Premda, opet vele upućeni, kod Džoa se ljudi ne opijaju od ljute domaće koju serviraju njegovi gosti, a piju domaćini, već od atmosfere koja udara na nervni sistem čim se iz dvorišta spusti par stepenika niže u ovaj tamburaško-lokalpatriotski haos.

gIMNAStIKA zA šANKOMJedna od poslednjih kafanskih institucija grada, svoja vrata za šarenolike goste, otvorila je, međutim, slučajno. Kako priča gazda, krštenici i zvaničnim vlastima poznat kao Nikola Novaković, ostatku sveta kao Džo, bircuz je nastao davne 1992. godine, kada je tadašnji režim odlučio da je polovina gimnastičkih trenera u gradu višak, te da im valja što pre pronaći drugo uhlebljenje. Tako je nekadašnji trener postao v.d ugostitelj, a privremeno rešenje traje već dvadeset i jednu godinu.- Shvatio sam da imam dvoje dece, odgovornost za njih i da ne želim da završim na ulici. Posle tri decenije u gimnastici, shvatio sam da moram raditi nešto drugo. E, tako je nastao „bircuz Joe“. Osnovna namena ove birtije u njenom začetku bila je da roditelji koji su čekali svoju decu sa treninga sednu, popiju kafu ili neku žestinu na brzaka u opuštenoj, domaćinskoj atmosferi i po povoljnim cenama. Međutim, stvari su brzo počele da evoluiraju i menjaju, a ja se nešto nisam opirao tom talasu – priča popularni Džo za Novine novosadske, prisećajući

u poseti jednoj od poslednjih pravih kafana u graduReportaža

BIrcUz KoD DžoA – MESTo KoJE SLIKA DrUšTVENI žIVoT GrADAAko bi se birala kafana sa najviše revolucionarnog duha na ugostiteljskoj mapi Novog Sada, jedinu prava borba nastala bi oko titule “prve i drugepratilje” - tron je, makar po ovom pitanju rezervisan za Bircuz kod Džoa, birtiju čiji gosti i vlasnik već dve decenije iz svojih zadimljenihtridesetak kvadrata u Ignjata Pavlasa 4 pokušavaju da promene “novi” i vrate “stari” Novi Sad.


se samog čina rođenja jednog od najpoznatijih gradskih kafanskih mitova. Nemirni duh mu, međutim, nije dao da bude obični kafedžija, jer je takvih, veli, pun grad – zato je odlučio da šank bude samo sredstvo kojem će „fizičku“ gimnastiku koju je doktorirao prebaciti na mentalni nivo, pa su povedeni tom logikom i gosti umesto na iće i piće dolazili na – trening, razgibavanje moždanih vijuga i kratak kurs gipkosti duha.Ubrzo su na Džoovom „meniju“ mesto našli i turniri u odbojci, pecanju, tu i tamo se bacio neki

pikado u drugarskoj atmosferi, a ni kartanje (bez velikih uloga, da se zna) nije bilo nepoželjno na njegovim astalima – prekretnicu u ugostiteljskoj karijeri predstavljao mu je turnir u malom fudbalu, namenski osnovan kako bi se asfaltiralo igralište ispred nekadašnjeg „Partizana“. Kada su „bubamaru“ smenili „parni valjci“, povratka nije bilo – seme tihe revolucije posađeno je na dnu Džoovog točira.

BAštINA ISPRED tAštINE, ČAR ISPRED ćARIKada i ako se jednog dana budu sklapale korice Džoove storije, a stranice se perom natopljenim inspiracijom pišu već bezmalo dve decenije, na toj živopisnoj fasickli pečat će svakako, sa onoga sveta, dati besmrtni Mika Antić. Džo je već 23 puta bio domaćin i organizator manifesetacije „Čovek od zvezda“, večerima koje su najautentičniji omaž slavnom novosadskom pesniku. - Mnogi su mu se divili kao pojavi, instituciji, a meni je bio drag kao čovek i kao zaista neponovljivi poeta. Upoznali smo se slučajno, on je čekao decu sa treninga džudoa, a ja sam služio. Tražio mi je dva vinjaka… Pogledao sam iza njega, video da je sam i zbunjeno mu, po inerciji, ponudio „duplu“ dozu pića. „Ne, nismo se razumeli. Hoću baš dva vinjaka. Ne volim nikako samoću...“ rekao mi je tada Mika i već tom rečenicom me kupio za ceo život – priča Nikola Džo Novaković za naš list.Tambura je, dakako, jedan od najdraže viđenijih gostiju u Džoovom bircuzu, a da je tako potvrđuje i 11 izdanja međunarodnog tamburaškog

festivala „Bisernice Janike Balaža“. - Kada je Janika umro, deo njegovih kolega bio je nezadovoljan načinom na koje su se radio i društvo oprostili od njega. Tada se rodila ideja da treba organizovati nešto u njegovu čast, ali sam se dugo opirao, znajući da je to posao koji iziskuje vreme, novac i živce, a da ću na kraju ostati sam. Takav sam, kakav sam, na kraju sam popustio, a iako su se moje procene pokazale kao tačne, ne žalim! – kategoričan je Džo i dodaje da je „bisernica“ najprestižniji tamburaški festival na ovim prostorima. I ovde je Džo dobio konkurenciju – dok on poštuje i podržava sve što je u čast tambure, oni malo drčniji, tvrde da generalni sponzori, TV prenosi, šatre sa jagnjetinom i halabuka mogu napuniti trgove, novčanike i novinske stupce, ali se duša hrani negde drugde – 11 godina za redom.

NOVOSADSKI jE OKRENutI gLAVuPosle užasne tragedije u Kontrastu gde je šest mladih ljudi izgubilo život, Džo, inače i predsednik udruženja „Tamburica Janike Balaža“ zaključio je da od telegrama saučešća i kurtoaznih izliva žalosti bolje preduzeti konkretne korake – jedini logičan, iz njegove vizure, bio je organizacija humanitarnog koncerta u Pozorištu mladih.

Tamburaši i muzičari, odazvali su se bez razmišljanja – ali je publika zakazala. Tri dana oči grada bile su tobože natopljene suzama, a onda je Novi Sad okrenuo glavu – za koncert je planula čitava jedna karta. Zvaničnici koji su jurili iz Beograda da se ucveljeni fotografišu pred zgarištem diskoteke, nisu ni odgovorili na Džoove pozive da pomognu u organizaciji i promociji. Ništa čudno u gradu gde su najdublji dekoltei postali previše uski za malo dobrih stihova, a umesto šarma, mernu jedinicu za prestiž predstavljaju konjske snage i kvadratni metri. U gradu gde su Mika, Janika i Džo „tuđi“. Osim u bircuzu kod Džoa – mikro Novom Sadu, onom našem, što nekad bejaše…

Tomislav LovrekovićFoto: Aleksandar Kamasi

u poseti jednoj od poslednjih pravih kafana u gradu

Štrajk na Džoovom paprikašuNavratiće kod Džoa stalni gosti, po koji novi, verovatno i neki putnik namernik, ali je teško očekivati da će vrata ove kafane otvoriti Tomi-slav knežević, bivši direktor pozorišta mladih, optužen za prebijanje radnika te ustanove. U jeku te bune, Džoov bircuz bio je krizni štab, a dok su kod glumaca dolazili opozicioni političari, oni su trčali upravo u ovu birtiju na paprikaš, „jednu s nogu“ i po koji dobar revolucionar-ni savet.


25Novine novosadske

Novosadski filmski stvaralac Dragan Stojmenović, napravio je podvodni film u Egejskom moru, posvećen istoriji kulinarskog sveta. Kako kaže, ovo ostvarenje donosi poruke duboke kao i more, a njegova promocija se očekuje narednog meseca. Naš nedeljnik ima ekskluzivnu priliku da vam prenese Stojmenovićeve utiske iz Grčke i najavu ovog dela.

Svestrani umetnik Dragan Stojmenović, jedan je od onih koji svojom inventivnošću svakodnevno iznenađuju. Uspešna glumačka karijera koja je ovog Novosađanina vodila po scenama nacionalnih teatara u Subotici, Somboru, Beogradu i Novom Sadu, samo je delić Stojmenovićevog opusa. Predaje na Akademiji dramskih umetnosti u Novom Sadu, realizovao je preko stotinu domaćih i inostranih profesionalnih pozorišnih, TV, muzičkih i filmskih projekata, koji su ga prošle godine doveli čak do Kanskog festivala. Tamo je bio jedini predstavnik srpske filmske produkcije sa kratkim filmom ’’Teslin kabare – Song čika Jove Zmaja’’ u selekciji ’’Short

Film Corner’’. Tim delom, Novi Sad je upisao na svetsku kinematografsku mapu, ali nedavno je otišao još dalje. Učinio je da se glas o Novom Sadu pronese dubinama Egejskog mora. Film se zove “Scuba lunch”, a u intervjuu za NNS Stojmenović otkriva detalje svog poslednjeg podviga. – Iz Novog Sada, gastronomske prestonice panonskog mora, krenuli smo u istraživanje Posejdonovih dubina, koje nam otkrivaju priču o početku umetnosti kulinarstva. Antički pesnik Arhestrat (Archestratus), prvi poznati gastronom zapadne civilizacije, na svom meniju, kao specijalitet, imao je morskog ježa. Mi smo priredili “Arhestratov sicilijanski banket” ali – pod vodom.

NNS – I? Jeste li ’’omastili brke’’?DS – Osnovna dilema koju film istražuje sadržana je upravo u pitanju: Da li je čovek sposoban da se hrani pod vodom? Morski biolog Sir Alister Hardy teorijom akvatičkog čoveka (Aquatic ape hypothesis), objašnjava čovekovu visoku antropološku i fiziološku prilagođenost vodenim uslovima. On menja evolutivnu čovekovu liniju i dokazuje da je čovek za osnovnu životnu sredinu, u najvažnijem istorijskom

Novosađanin iz Kana otišao na dno egejskog mora


Kulturno Donosimo đakonije sa Posejdonovog stola – podvodni film ’’Scuba lunch’’

trenutku, kada je počeo da hoda uspravno, imao vodu, a ne kopno!

NNS – šta bi Darvin rekao na to?DS – Nisam pristalica akvatičke teorije i ne zauzimam ničiju stranu. Ipak, ima tu nečega. Na primer, čoveka sve vezuje za vodu. Naše telo čini oko 70 odsto vode i bez nje ne možemo. Ni jedan kopneni sisar ne može da se kreće kroz vodu kao što to mi činimo. Bebe se ne plaše vode i znaju da rone. Čovek je jedini sisar čije nozdrve su okrenute prema dole, tako da nam ne ulazi voda u nos kada plivamo pravo. Od svih primata, čovek jedini ima potkožno salo, tipično za vodene sisare, kako bi nas štitilo od hladnoće. Jedino mi i vodeni sisari možemo da plačemo, što je način da se izbaci višak soli iz očiju. Ima tu svega. Ali... Jež je definitivno ukusan (smeh).NNS – Podvodni film je definitivno retkost na ovim prostorima. Koliki je problem snimiti ga?DS – Snimanje podvodnog filma podrazumeva specijalne uslove, kao i posebnu podvodnu tehniku. Snimajući set obuhvatio je više zarona na dubinima oko 20 metara. Kristalno čiste vode Egejskog arhipelaga, pored malog ostrva Panagia, koje se nalazi blizu Tasosa, pružile su kvalitetnu mogućnost za snimanje. Posebni podvodni uslovi predstavljaju i izazov i zahtevnu organizaciju.

NNS – U filmu ’’glume’’ i životinje. Da li je i njih bilo teško ’’organizovati’’?DS – Razne specifičnosti, koje se odnose na kretnju kamere, ljudi i životinja u sadejstvu svetlosti, s obzirom na fizičke zakone koji vladaju pod vodom, kao i restriktivno vreme koje filmska ekipa ima na

raspolaganju, moraju se vispreno i hitro iskoristiti. Okružen vodom moderni čovek je srećan i slobodan, iako mu je podvodni svet većinom apsolutna nepoznanica. Generalno, film istražuje odnos čoveka i prirode, koji se ogleda u ljudskom razumevanju i racionalnom korišćenju vodenih resursa naše Plave planete.

NNS – Da li bi posebno izdvojio nekog ’’glumca’’?DS – Imali smo privilegiju da snimimo Solarnog morskog puža (Elysia chlorotica). On se hrani algama u mladosti, a potom, do kraja života upija samo energiju vode i sunca. Možda i nije baš najbolja paralela, ali čovek za svoju ishranu koristi sekundarnu energiju vode i sunca u obliku biljaka i životinja. Takođe, naučno je dokazana mogućnost ljudske ishrane primarnim izvorima energije, direktno od vode i sunca.

NNS – šta je sledeće ’’na repertoaru’’?DS – Film “Scuba lunch”, koji sam radio sa Filiposom Nikolisom i Dimitrisom Bonovoliasom i morskim životinjama i biljkama – njih ne smem zaboraviti – ima za cilj i promociju podvodnog sporta i rekreacije kao i, naravno, podršku podvodnom stvaralaštvu, kako u domenu filma, tako i na polju podvodne fotografije. Sada slede razni festivali po celom svetu, pa ćemo videti šta će se desiti. Ovim filmom uspeo sam da ostvarim dečački san, ali već sad mogu da najavim sledeću podvodnu avanturu koju planiram da realizujem, a odnosi se na podvodni svet vojvođanskih reka i jezera, koji su do sada, većinom, nepoznati objektivu kamere.

NNS – Vratimo se Kanu. Tvoj film je ostavio jako dobar utisak i pozvan je na mnogobrojne svetske festivale. Čega se prvo setiš kada pomisliš na Kan?DS – Pored silnog glamura, ono što je na mene ostavilo poseban utisak bilo je master-klas predavanje Malkolma Mekdauela, glavnog glumca Kjubrikove antologijske ’’Paklene pomorandže”, statistički najgledanijeg filma u istoriji kinematografije. Imao sam čast i da se lično upoznam sa gospodinom Mekdauelom, koji je u društvu Lorensa Olivijea i Helen Miren prolazio kroz svoju karijeru u ’’Rojal Šekspir teatru”, dok ga nije otkrio genijalni Stenli Kjubrik. Imati prilike da čujete iskustvo i savete takvog svetskog glumačkog doajena je istinska privilegija.

Ivana Kupekfoto: Aleksandar Kamasi

Snima se istorijski serijal o TvrđaviTo radim sa kolegom sa akademije, profesorom Silard antalom i zajedno pot-pisujemo režiju. projekat je zamišljen kao dinamična antropološka studija monolit-ne petrove stene, koja je prema najnovi-jim istraživanjima bila nastanjena ljudima pre 120.000 godina. za ovaj poduhvat dobili smo i podršku grada i biće to jako zanimljiva stvar, ali neću sada otkrivati de-talje. obećavam da će Novine novosadske imati ekskluzivu čim završimo snimanje.

EKSKLUZIVNO – Samo na sajtu Novina novosadskih pogledajte trejler filma ’’Scuba lunch’’. Adresa je www.novinenovosadske.rs


27Novine novosadske

Donosimo đakonije sa Posejdonovog stola – podvodni film ’’Scuba lunch’’

POzORIštE

Srpsko narodno pozorište:ČetvrtakScena Jovan Đorđević:Balkaneska..............................20hScena Pera Dobrinović:Ćelava pevačica............... 19.30hPetakScena Jovan Đorđević:Seviljski berberin...................19hScena Pera Dobrinović:Priče iz Bečke šume........19.30hNovosadsko pozorište:ČetvrakKoncert povodom zatvaranja sezone........................................20h

BIOSKOPI

Arena cineplex:Nedodirljivi..17.50, 20.10, 22.25Pupijeva potraga..................11.15Ljudi u crnom 3D...................17.40, 20.00, 22.20Ljudi u crnom................15.00,17.15,19.30Diktator.......15.00, 16.45, 18.30, 20.15, 22.00, Mračne senke.........18.00, 20.20, 22.40Američka pita: ponovo na okupu.........................20.05, 22.15šešir profesora Koste Vujića......................................15.30Mačak u čizmama.............14.30, 16.15Legenda o Kung Fu zeki 3D (sinhronizovano)................13.00Kung Fu panda 2 (sinhronizovano)................13.20ogledalce, ogledalce.........13.05Happy feet 2.........................13.15Loraks.......................13.30, 15.20

IzLOžBE

Galerija Matice srpske:Izložba “zbirka slika druga predsednika”(slike)Likovni salon:Dragan šijacki – kasni radovi(slike)Mali likovni salon KcNS:Lea Vidaković – splendid isolation(video instalacija)Spomen-zbirka Pavla Beljanskog:Stalna postavka

REPERtOAR

U programskoj šemi omladinskog centra ck13 ovaj petak rezervisan je

za „Veliki prezir“ alternativni rok sastav iz Vrbasa koji je ove godine proslavio „punoletstvo“. Reč je o jednom od najpopularnijih bendova takve muzičke orijentacije na ovim prostorima, koji se na „glavnu scenu“ probio prvim studijskim albumom 1996. godine, kada je izdao prvi album („Veliki prezir“), na kome je između ostalih objavljena i numera „Samo tebe znam“ koja je do danas ostala svojevrsnih trademark grupe. Nakon što su koncertnim

aktivnostima dodatno proširili bazu fanova, momci iz „Velikog prezira“ načinili su novi značajan iskorak 1999. godine kada se njihov singl našao na kompilaciji koju je objavila produkcija tada kultnog radija B92, a koji je urbana srpska scena izuzetno dobro primila. Inače, grupa koja je do danas objavila još dva studijska albuma („Brazde“ i „Ruke bez povratka“, oba u produkciji B92) postala je prepoznatljiva i po čestim kadrovskim promenama, pa je od izvorne postave danas u sastavu još jedino frontmen i osnivač Vladimir kolarić, dok su se

izvođači za ostalim instrumentima „rotirali“. Ulaznice za koncert mogu se naći još danas u pretprodaji po ceni od 350 dinara, dok će na sam dan nastupa karte stajati sto dinara više, a jedino prodajno mesto je u prostorijama omladinskog centra ck13. Inače, posetioci koncerta imaće eksluzivnu priliku da čuju friški materijal sa novog albuma čiji je radni naslov bio „Nikadjekraj“, a na kojem se grupa, prema rečima kritike, profilisala kao „čistokrvni i autentični rok sastav“.

T. Lovreković

Novitet na repertoaru novosadskog bioskopa „arena cineplex“, ali i

poslasticu za sve ljubitelje naučne fantastike predstavlja „prometej 3D“, novo ostvarenje kultnog režisera Ridlija Skota, koji je svetsku slavu stegao sagom o „osmom putniku“, kao i filmovima

„Blade runner“ i „gladijator“. Nakon što je ovim ostvarenjima zaludeo planetu, Skot je napravio trodecenijsku pauzu, „ohladio glavu“ i sada rešio da bioskopske kase razbije još jednom pričom smeštenom u dubine vasione, filmom čije je snimanje od prvog kadra do završne montaže trajalo, u dvadeset prvom veku nepojmljivo duge četiri godine. kako sam režiser ističe, „prometej“ je prvobitno zamišljen kao prolog priče o „osmom putniku“, ali je vremenom scenario pretrpeo „neznatne korekcije“, pa je ovo ostvarenje postalo „univerzum za sebe“. Iako zvanični trejleri ljubomorno čuvaju storiju koja stoji iza ovog filma, fokus je na

grupi istraživača koji, u želji da otkriju korene postanka ljudske vrste, kreću na ekspediciju u tamne i neistražene dubine kosmosa. Do zapleta dolazi kada tamo dožive „bliski susret“ treće vrste sa naprednom vanzemaljskom inteligencijom, a umesto prijateljskog stiska ruke, počinje borba na život i smrt tokom koje će biti otkrivene milenijumima čuvane tajne. šansu da preko filmskog platna prenesu njegovu viziju ko smo i odakle potičemo, Ridli Skot je ukazao Numi Rapas, švedskoj glumici u usponu, a tu je i proverena ekipa sa šarliz Teron, majklom fasbenderom i gaj pirsom.

T. Lovreković

PREMIjERA PROMEtEjA

DOLAzE VRBAšANI

VELIKI PrEzIr U cK 13

Ridli Skot ponovo među Srbima!


Da idete da se provedetevodimo vas

legendarni hrtvatski muzičar goran Bare nastupiće sa svojim bendom “majke” na novosadskom koncertu zakazanom za 8. jun u “fabrici” novosadskog Studentskog kulturnog centra, dok će priliku da ga čuju imati i Beograđani, dan kasnije u prostoru beogradskog Skc-a. Bare i “majke” u Srbiji će predstaviti svoj najnoviji album “Teške boje”, na kome se nalazi deset novih pesama, a koji je u regionu i samoj hrvatskoj napravio pravi bum osvojivši čak šest nagrada “porin”. čuveni pevač i tektopisac za “Novine novosadske” objašnjava da je uvek rad gost u Novom Sadu i da će ovoga puta u vojvođanskoj prestonici pokušati da napravi jedan od koncerata za pamćenje.

NNS – Sa novim albumom ste definitivno pobrali sve lovorike i hvale kako u hrvatskoj tako i u regionu. Između ostalog, osvojili ste šest nagrada „Porin“, a imali ste čak 11 nominacija za istu. Da li Vas je to iznenadilo?gB – Jeste „porin“ je pomogao, i definitivno s ovom nagradom i onaj deo publike koji to pre nije činio smatra nas okosnicom neke ovdašnje rokenrol scene, pa čak i establišmentom, ako to ovde više uopšte i postoji ili je ikad i postojalo. postoji, dakako, u ovom trenutku više interesovanja za nas, više koncerata ima i na ovoj turneji, a dolazi i neki novi deo publike koji nam ponovo posvećuje pažnju. Takođe, prijalo je ovo i momcima iz

benda, a i mene je smirilo na neki način. Iako, kažem, nije to sve tako spektakularno i dalje se nekad čovek poput mene u nekim situacijama oseća bedno i nedovoljno, ali gledam i da budem nekad samo nemi posmatrač ove stvarnosti. U tom smislu na neki način jesam bio iznenađen s tih šest „porina“ koje smo dobili, ali i sa 11 nominacija. I veoma sam sretan zbot toga na jedan način, a na drugi način i nesretan jer sve to vuče neke druge stvari sa sobom i ništa to nije tako spektakularno kako izgleda.

NNS – to znači da se i dalje ne osećaš zvezdom na ulici i posle svih ovih godina?gB – Ne. Naravno prilaze meni ljudi, traže autogram, prepoznaju, pitaju, ali ne, i nikad se nisam tako osećao kao zvijezda. Ja se još uvek vozim tramvajem često.

NNS – Publika je ovaj album na neki način odredila kao najsličniji starim radovima „Majki“, iako se naravno tu ne radi o nekom prekompovanju starih pesama. Ovo je svež album u tom smislu s nekom novom energijom?gB – Ipak, ja volim scenu i jedino na bini mogu biti svoj i pokazati sav taj sjaj i bogastvo koju mogu osetiti u tom nekom datom trenutku, zato me i drži to baviti se muzikom i stvarati muziku. ali moram i kazati da mi svaki album snimamo kao da nam je poslednji, kao da je to zadnji put da ćemo nešto snimiti, a opet vodimo računa i o tome posebno da mi sami budemo zadovoljni i iskreni s tim, ali i da publika bude ispoštovana i ne bude izneverena jer znamo otprilike šta oni od nas hoće čuti. U tom smislu, može se reći da ovaj album ima sličnosti sa starim „majkama“, ali i ne, jer mi uvek sviramo ono što u tom trenutku osećamo i mislim da smo ostali dosledni tome i tom nekom, našem zvuku.

Sava Nikić

INtERVju: gORAN BARE, “MAjKE” Životni putgrupu “majke” Bare je osno-vao 1984. godine, a svoj prvi album “Razum i bezumlje” snimili su 1990. godine. Nakon saobraćajne nesreće 1989. godine u kojoj su po-ginuli Baretovi najbolji prija-telji i članovi “majki” marin pokrovac, goran matošević i pavao papo, preselio se iz Vinkovaca u zagreb i zapao u tešku zavisnost o heroinu. Na početku rata iz devede-setih “majke” su se raspale, a Bare je pod pseudonimom hali gali halid snimio samo-stalni album, mešavinu roka, psihodelije i narodne mu-zike. Bare je 1992. ponovno okupio majke s kojima je bio do 1998. kad je počeo nastu-pati samostalno i s grupom “plaćenici”. po treći put je okupio majke 2007. godine s kojima nastupa i sada, a čiji se sastav više puta menjao. goran Bare tri puta se lečio od ovisnosti, dva puta se ženio. S prvom suprugom koja je preminula ima 17 godišnjeg sina mirana.

Na bini sam jedino slobodan


29Novine novosadske

Volim svirati u Novome Sadu i volim doći ovde. Mi smo nastupali na Exitu i držali smo tu neke koncerte, ali pre svega ja nisam bio zadovoljan njima. Bilo je tu problema i tehničkih nekih nemogućnosti da se to izvede kako valja, a i ja nisam bio u dobrom stanju da se može napraviti i apsolutno dobar koncert. Ovaj ćemo put to ispraviti – obećava legendarni pevač i tekstopisac za „Novine novosadske“.

Neko zaliva, a neko...

Čekajući zeleno

Novi Sad kroz novosadski objektiv

završni radovi

Prolećna kosidba

Ekonomski odmor

Mačkin odmor


pregled nedelje

Na ogradi Ise i Bise

gimnastika u parku

gužva i za pešake

Povratak turista

Novi Nole?


31Novine novosadske

Podnaslov rubrike


pregled nedelje

novine novosadske broj 11

Documents