o b l i g a c i j e - skripta

7/31/2019 o b l i g a c i j e - Skripta

1/121

OBLIGACIONO PRAVO

- skripta -

UGOVORNO PRAVO

Zakon o obligacijama je donet 1978 godine, do kada se sudilo na osnovupravnih pravila, a sva primena se vrila na osnovu Zakona o nevanosti pravnihpropisa donetih pre 6. Aprila 1941. godine. Na zakon o obligacionim odnosima

je vrlo stabilan zakon, sa dobrim reenjima, a posle njegovog donoenja bilo jenekoliko malih, skoro kozmetikih intervencija.Zakon ureuje promet roba i usluga i obligacione odnose kojima se taj

promet ureuje. To je ugovorno pravo, ali pored toga ureuje i ostale izvoreobligacija: ureuje pruzrokovanje tete i njenu naknadu, nezvano vrenje tuihposlova, sticanje bez osnova, jednostranu izjavu volje kao izvor obligacija.

Sve te odnose zakon uredjuje na jednoobrazan nain nezavisno od togako su subjekti tog odnosa, da li su to fizika ili pravna lica. OVO JEPRAVILO!!!

Izuzetno, kada Zakon markira neki odnos koji zahteva specifinoureenje, on to i uradi. (npr. ZOO to radi kod odredaba o zastarelosti, dajui

jedan poseban rok za ugovore u privredi; to radi kod solidarnih obligacija, gdekod ugovora u privredi pretpostavlja solidarnost; to ini kod ugovora o prodaji,kada cena nije odreena).

********************************************************************************************

1. NAELA ZOO ispitno pitanje1) NAELO AUTONOMIJE VOLJEStrane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicama prinudnihpropisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po svojojvoljiPo njemu, stranke su slobodne da ureuju svoje odnose, pre svega obligacione

odnose na nain na koji smatraju da treba. Ali, to naelo ima ogranienja usvakom pravnom sistemu, pa i kod nas. Zakon je kod nas kao opteogranienje postavio: imperativni propis, javni poredak i dobre obiaje. (insistirana ovome!!!)Kada stranke ulaze u jedan ugovorni odnos, one su potpuno slobodne daodlue:

1) da li uopte hoe da ugovaraju;2) sa kim e da ugovaraju;

1


2/121

3) o emu e da ugovaraju.Prema tome, ... sloboda je apsolutna sloboda koju nijedan pravni sistem ...

Svaki pravni sistem upravo titei te neke vrhunske vrednosti u tom sistemu je ipostavio ogranienja slobodi ugovaranja. Npr. moe, ali mora da potujeodreene granice koje ti imperativni propisi, javni poredak ili dobri obiaji

postavljaju. Ako pree te granice u ugovaranju, ove opcije slobode ugovaranja,ti pravi apsolutno nitav ugovor, neto to ne postoji od momenta zakljuenja ito e na bilo iji zahtev biti utvreno kao nitavo.

Sankcija apsolutne nitavosti je najtea, najgrublja sankcijaprekoraenja slobode ugovaranja.

- Zato je to znaajno i za procesno pravo?-Ako stranke ne mogu van suda da svoje odnose ureuju na nain

koji e prei te granice slobode ugovaranja, tako oni to pravo nemaju niako uu u parnicu!!! Ako ne mogu da se sporazumevaju van parnice, ne moguto da urade ni u parnici.

- Kako se to stranke sporazumevaju u parnici o predmetu spora?

- Pa, mogu da se sporazumevaju i poravnanjem; mogu da sesporazumeju tako to e neko priznati tubeni zahtev. Zakonodavac tupostavlja identine granice. Dakle, ni u parnici, kada doe do spora iz ovihodnosa, one ne mogu da se poravnavaju a da pri tom preu granicuslobode ugovaranja.

Iako se ovo ini apstraktnim, nije tako.Primer I: jedno vreme je kod nas zakonom bio zabranjen promet

gradskog graevinskog zemljita. Zabrana je bila apsolutna;Primer II: u porodinom zakonu stoji da brani drugovi ne mogu

samostalno da raspolau svojim udelom u zajednikoj imovini. Ako ste u braku,pre nego to utvrdite ko je i koliko sticao, ne moete prodati npr. kuu. Ako touradite, vi ste naili na jednu zabranu koja je sadrana u imperativnom propisu, ikae: nije doputeno ili nitavo je.

Kao to niste mogli da prodajete, tako i ako uete u parnicu neete moida priznate da je gradsko graevinsko zemljite bilo predmet prodaje. Nemoete da priznate, ne moete da se poravnate povodom toga, jer je topredmet koji je nedoputen.

Dakle, granice autonomije volje su ogranienja koja su postavljenatako vrsto da njihovo nepotovanje vodi apsolutnoj nitavosti ugovora.

2)NAELO RAVNOPRAVNOSTI UESNIKA U POSTUPKUStrane u obligacionim odnosima su ravnopravne.

3) NAELO SAVESNOSTI I POTENJAU zasnivanju obligacionih odnosa i ostvarivanju prava i obaveza iz tihodnosa strane su dune da se pridravaju naela savesnosti i potenja.4)NAELO ZABRANE ZLOUPOTREBE PRAVAZabranjeno je vrenje prava iz obligacionih odnosa protivno cilju zbogkoga je ono zakonom ustanovljeno ili priznato.

2


3/121

5) ZABRANA STVARANJA I ISKORIAVANJA MONOPOLSKOGPOLOAJAU zasnivanju obligacionih odnosa strane ne mogu ustanovljavati prava iobaveze kojima se za bilo koga stvara ili iskoriava monopolski poloaj natritu.

6) Naelo jednake vrednosti davanjaU zasnivanju dvostranih ugovora strane polaze od naela jednake

vrednosti uzajamnih davanja.Zakonom se odreuje u kojim sluajevima naruavanje toga naela povlaipravne posledice.

Svaki ugovor jedvostran pravni posaosa stanovita broja stranakakoje u njemu uestvuju, a kada govorimo o ovim, dvostrano teretnimugovorima mi govorimo o broju obaveza, o rasporedu obaveza u jednomodnosu. Po pravilu, promet u obligacionom pravu se vri ugovaranjem kojezahteva da i na jednoj i na drugoj strani budu i prava i obaveze. NPR. Kod

ugovora o prodaji vi imate i kupca i prodavca. Kupac i prodavac su dve strane, toznai imamo ugovor u kome imamo na obe strane i prava i obaveze, i zato se onzove dvostrano obavezan. Ali, neko ga skraeno zove jednostavno dvostraniugovor (najee u udbenicima). On je dvostran sa stanovita rasporeda i brojaprava i obaveza.

- Zato je zakonodavcu interesantan ovaj dvostrano obavezni ugovor, kojinaglaava i kroz naela?

- Dvostrano obavezni ugovor je tipian za promet roba i usluga, prekonjega se vri promet roba i usluga. Ono to je najtipinije meu tim ugovorima jeugovor o prodaji, pa emo videti zato je zakonodavac taj ugovor stavio nacentralno mesto.

LEPA: Sluajte me dobro ta zakonodavac hoe sa tom zatitom, sanaelom zatite dvostrano obaveznog ugovora.- Poto je jedno davanje kauza ili osnov drugom davanju, ja kad prodajem

vama knjigu, ja vam dajem moju knjigu, kauza, ili razlog mog davanja, ili razlogobavezivanja je da ja dobijem novac od vas. To je sutina stvari!!! Ne dam javama tu knjigu dok vi meni ne date novac. Ne date vi meni novac dok ne dobijetetu knjigu. Mi u tom uzajamnom davanju stvaramo jedni drugima osnov zaugovor. Ja vama knjigu vi meni novac. Znai, kod dvostrano obaveznihugovora, obaveza jedne strane je kauza obaveze druge strane, kauza, iliosnov obaveze druge strane.

- I ta sad zakon titi?

- TITI KAUZU!!!titi taj razlog obavezivanja.- Na koji nain?- Postavljajui zahtev da te uzajamne obaveze (prestacije) budu

ekvivalentne. To je sutina te zatite!!! Zahtev da uzajamne obaveze udvostranim ugovorima stoje u odnosu ekvivalentnosti.

Taj zahtev zakon postavlja (LEPA: pazite dobro!!!) ne samo umomentu kad zakljuujete ugovor, ve i u momentu realizacije ugovora.

3


4/121

PRIMER: Ja kaem: Ova moja knjiga kota 1.000,00 dinara i vi treba da miplatite 1.000,00 dinara da bi ste tom zahtevu za ekvivalentnost odgovorili; nesamo u tom momentu, jer mi to moemo da obezbedimo u momentu ugovaranja,ali da ga posle toga prekrimo u momentu realizacije, u momentu davanja. tavama vredi ako smo mi ugovorili ovu knjigu, posle toga vam ja pola knjige

izvadim, ono to meni treba za dananja predavanja, a pola vam dam. U fazirealizacije ja sam poremetila taj princip, i zakonodavac ne da ni to.

Znai, zakon titi ekvivalentnost prestacija kako u momentu zakljuenjaugovora, tako i u momentu njegove realizacije.

LEPA:I videete kako emo mi danas postavljati te institute, upravo na tomterenu, kad se povreuje to pravo u momentu zakljuenja, kad se povreuje umomentu realizacije; kako se titi ako je povreeno u momentu zakljuenja, kakose titi ako je povreeno kasnije.

- Potpuno su razliiti instrumenti zatite.- Zato su razliiti instrumenti zatite?- I to morate da zapamtite kao formulu. Kada doe do povrede ugovora

u momentu njegovog zakljuenja radi se o nitavosti ugovora. To mora dase zapamti kao pravilo!!! Nemojte govoriti o raskidu ugovora kada postojiproblem u njegovom zakljuenju. On je nitav, ne valja; u momentu kad seraa on ne valja. To znai, kada imate nedostatak ugovora u momentuzakljuenja, vi ste na planu nitavosti.LEPA: Ali sluajte sad, dalje da izvedemo stvar.

- Koja je nitavost u pitanju?- Imamo dve vrste nitavosti. Imamo apsolutnu i relativnu nitavost. Koja

od njih je u pitanju, zavisie od teine povrede; ta se to povredilo kodugovaranja. Znai, da li ete biti u prisustvu apsolutne ili relativne nitavosti,zavisi od teine povrede.

- I ta jo?- Najtea povreda povlai apsolutnu nitavost.- I to koja najtea povreda?- Ona koju je zakonodavac klasirao kao razlog.- A ta je to?- Ona formula od ranije: imperativni propisi, javni poredak i dobri

obiaji. Ako si to povredio u momentu zakljuenja, ti si uinio razlogapsolutne nitavosti.

Vidite kako sve to moe lepo da se poslae. Ne treba nita da razmiljate,samo ete videti da li je u momentu zakljuenja - i odmah znate da jenitavost. Koja je povreda uinjena - i znaete da li je apsolutna ili relativna.Znai, apsolutna nitavost postoji kad je povreda uinjena na planupovrede granica slobode ugovaranja: javni poredak, dobri obiaji,imperativni propisi.

- ta je razlog relativne nitavosti?

4


5/121

- U momentu ugovaranja, interes stranke je povreen. Nemazakonodavac razloga da tu intervenie, nego samo stranka. Znai, kad jenainjen razlog relativne nitavosti u momentu zakljuenja ugovora,povreeni su interesi stranaka, ugovaraa.

- Kako su povreeni?

PRIMER: Recimo u ovim davanjima (ponovo primer sa knjigom). Ja vamprodajem knjigu koja kota 10.000 u knjiari - za 2.000. Mi imamo jednuneekvivalentnost prestacija u momentu zakljuenja ugovora. ta se tozakonodavca tie u smislu da on reaguje apsolutnom nitavou? Ko je pozvantu da se titi? Pa, pozvani smo mi, ugovarai. Pa, ja sam oteena, ja u da setitim. ta je tu u pitanju? Relativna nitavost.

LEPA:Pazite termin. Relativna i apsolutna.- Apsolutna nitavost znai: tako je teka povreda da svako moe na

nju da ukae, da se svako pozove, da sud pazi po slubenoj dunosti, sud

moe uvek, bez obzira na protek roka da izrie nitavost . Vidite kako je toteka povreda. Nisi smeo, u momentu zakljuenja zakon ti je rekao, dazakljuuje takav ugovor, a ti si ga pored toga zakljuio. Zato u da temaksimalno teko pravno kaznim, da taj tvoj ugovor nikada ne valja, da svakomoe da trai njegov ponitaj, u svako doba, pa i sud po slubenoj dunosti.

- Kad su u pitanju relativne nitavosti, relativno ukazuje na relaciju,tie se odnosa saugovaraa. Vidite, oni nisu ispotovali ovde (kako smorekli) naelo jednake vrednosti uzajamnih davanja, oni ve kod zakljuenjaugovora nisu potovali to naelo jednake vrednosti davanja.

- Ali, koga su oni povredili?- Sopstveni interes su povredili. Zakonodavac e ih zatiti, ali kad

zakuka jedan od njih, kad onaj koji je oteen zatrai. To znai - tu jerelativna nitavost, u relaciji izmeu ugovaraa. Samo onaj koji je oteenmoe da trai, u odreenom roku moe da trai.

- Zato?- Zato to on moe da se konvalidira. Apsolutno nitav ne moe nikad

da se konvalidira, relativan moe, i zbog toga postoje rokovi.

LEPA:Zato vam ovo kaem? Ovo vam kaem prosto da vas uvedem uproblem.

Za razliku od apsolutne nitavosti koja se tie razloga koji postoji umomentu zakljuenja ugovora, sve to nastane tokom dejstava ne moe dautie na nitavost ugovora, zato to je on roen kako treba. On je umomentu kada je zakljuen bio dobar, kvalitetan ugovor, ali - neki poremeaj sedesi posle zakljuenja. Jer, ugovor se ne iscrpi uvek u samom trenutkuzakljuenja - aktom davanja.

PRIMER: Evo ja u sad kolegi da prodam knjigu, on e meni da da 1.000,00dinara i mi smo zavrili taj odnos. Mogu da vam prodam automobil pa da imam

5


6/121

prema vama obzira, i da vam kaem platite mi ovo u roku od 2 godine. Ili viimate obzira prema meni, pa kaete vozi ga jo godinu dana, to tebi treba. Ja uda ti platim sada. E, evo ta godina dana, raziao se momenat kada smozakljuili ugovor sa momentom realizacije ugovora. U tom vremenu mogu raznestvari da se dese. Taj auto moe da bude oteen, moe neko da mi ga ukrade,

moete neredovno da mi plaate...- ta se ugroava time?- Opet kauza. Opet razlog obavezivanja. Pa ne bih ja ula u taj odnos da

sam znala da e to tako da ispadne.- ta zakonodavac kae, ko e kod tih dvostranih ugovora tu kauzu

stalno da uva?- uvau je sve dok se ne ispuni ugovor, na nain kako je ugovoreno,

ali sad je on ne uva nitavou ugovora. Ne moe da je uva nitavou,kada je to rezervisano za zakljuenje ugovora. Sad je uva raskidomugovora. Sad ugovor moe da se raskine. Znai, ugovor postoji, i sada emo

mi njega da raskinemo ako u tom meuvremenu od zakljuenja domomenta kada je ugovorena predaja ili davanje doe do okolnosti kojeremete taj odnos davanja. To je sutina stvari!!! I to je na terenu naela

jednake vrednosti. I moemo da zakljuimo da se ovim naelom kauza ugovoratiti. Nitavou se titi ako je do povrede naela jednakih davanja dolo umomentu zakljuenja, a raskidom ukoliko je do povrede dolo tokomnjegovih dejstava.

- Ali vi morate znati kada je ugovor zakljuen. Npr. Ako je to ugovor zapokretnu stvar, on je zakljuen kada smo se saglasili u pogledu osnovnihelemenata ugovora. Ako je u pitanju nepokretna stvar onda kad smo overiliugovor. Kada je u pitanju ugovor o doivotnom izdravanju momenat kada vam

je sudija overio ugovor. To znai da tano morate da znate koji je konstitutivnimomenat za zakljuenje ugovora. Koji je taj konstitutivan elemenat zavisieod forme koju zakonodavac trai. Ako zakonodavac za neki ugovor ne trainikakvu formu, onda kad smo se saglasili oko uslova ugovora. Ako traiformu, od momenta kad smo mi tu formu ispotovali. To je sutina stvari!!!

6)NAELO ZABRANE PROUZROKOVANJA TETESvako je duan da se uzdri od postupka kojim se moe drugom

prouzrokovati teta.7) Naelo reavanja sporova na miran nain

Strane u obligacionom odnosu nastojae da sporove reavaju

usaglaavanjem, posredovanjem ili na drugi miran nain.Ono je sadrano u ZOO-u, ali ono je vie deklaracija nego stvarno naelo.Meutim to novim zakonom prestaje da bude samo deklaracija jer u novom ZPP-u ima odredaba o medijaciji, a postoji i Zakon o medijaciji.

6


7/121

8) Naelo dispozitivnog karaktera odredaba zakonaStrane mogu svoj obligacioni odnos urediti drukije nego to je ovim

zakonom odreeno, ako iz pojedine odredbe ovog zakona ili iz njenogsmisla ne proizlazi to drugo.

Po pravilu, odredbe ZOO-a su dispozitivnog karaktera.

- ta to znai?- To znai da stranke mogu da ugovore drugaije.- Zato onda zakon propisuje ovo?- One su dopunske dispozitivne norme To znai, ako se vi neto ne

dogovorite, onda e vaiti pretpostavka da ste vi hteli da se to uredi nanain koji ZOO to ureuje. To su te dopunsko dispozitivne norme, odn.stranke mogu da iskljue primenu odredaba Zakona ako one to pitanjedrugaije urede. To je pravilo!

- Vidite, sada je interesantno to, mi ovde imamo, i to emo malo proraditi,mi imamo... ovde posebne... ugovore.

Da bi ste mogli da primenite odredbe ZOO-a, koje se odnose naureenje tog posebnog ugovora (ugovor o zakupu, prodaji, o graenju,zalozi....), vi to moete da uradite onda kada su stranke zakljuile tzv.imenovani ugovor. To je ugovor koji ima svoj identitet.

- Recimo, ugovor o prodaji.- Ja ne moram da kaem tano gde e se izvriti ta obaveza, i ne moram

da kaem koje e biti mesto izvrenja i nain izvrenja, dakle, ak ni nainizvrenja ne moram da kaem. Videete kod ugovora u privredi ak nekad nicenu, pa opet e vaiti taj ugovor.

- Zato?- Zato to je to imenovan ugovor, i kada mi nismo uneli sve to, sudija

koji sudi e okrenuti ZOO, nai odredbe kojima je ureen taj ugovor, ipretpostaviti, sa razlogom, da su stranke time to nisu sve detaljno uredile,ostavile da se u primeni koristi ZOO. Sve to nije ureeno mi emo ureditina nain kako to zakon kae.

Meutim, imate i neke tzv. Neimenovane ugovore, ili neke ugovore kojipredstavljaju meavinu mnogih ugovora; u savremenom pravu mnogo togaima. Npr. Odete na neko turistiko putovanje. Vi ne znate sad vie koji je tougovor. Tu ima i ugovora o zakupu, i ugovora o prevozu, i ugovora o pruanjuturistikih usluga, svega. Uopte, to je paket usluga koje pretpostavljajurazliite... I sad, kad vi doete u spor, kako da ga primenite? Ako poete poprincipu koji je preteni deo, vi niste nita uradili, jer tu moe da bude turistiki

preteni deo, ali meni su ukrali tanu u hotelu. I ta ima to veze sa ugovorom opruanju turistikih usluga?

- Kad se ugovara neki neimenovani ugovor, i kad je taj ugovorkombinovan, onda su stranke dune da sve propiu. Ono to nisu propisale,praktino ga nema.

Ali, sa stanovita obaveznosti ovo je interesantno. Kako smo rekli, Zakonpo pravilu sadri te dopunsko dispozitivne norme, ali on ima i imperativnih

7


8/121

normi. Sve odredbe o zastarelosti su imperativnog karaktera. Stranke nemogu da ugovaraju krai ili dui rok zastarelosti, i da se unapred odriutogaroka. To ne mogu da urade. Ako to urade takve odredbe o zastarelostisu nitave, i one ne moraju ak ni da ugroze ceo ugovor, samo e one bitinitave.

Postoje i jo neke odredbe koje su imperativnog karaktera. Recimo, ba naterenu jednake vrednosti davanja. Zakon kae ne mogu stranke da seodreknu prava da trae ponitaj ugovora, zbog toga to je postojalo umomentu zakljuenja preterano veliko oteenje (prekomerno oteenje).Ne mogu, jer to bi bilo nedoputeno.

- Znai, kako ete raspoznati?- One su sve dopunsko dispozitivne, sem one koja e izriito

predviati ili zabranu ili nitavost. Tako ete znati koje su odredbeimperativne prirode.

- Ja sam vam rekla da su sve odredbe o zastarelosti imperativne prirode.Kod prekomernog oteenja, u samoj odredbi ete nai jedan red gde kae

nedoputeno, nitavo, stranke ne mogu da se odriu.- Nije vano koji termin e da upotrebi zakonodavac, ali mi emo gaprepoznati kao zabranu. Mi emo ga prepoznati kao neto to stranke morajuda potuju, a ako ne potuju, gde smo onda?

- Tada su prekoraili dozvoljeno raspolaganje i na terenu smoapsolutne nitavosti.

- Od ega zavisi da li e odredba koja je nitava da ugrozi ceo ugovorili nee?

- Od toga da li odgovara oekivanjima stranaka, da li ugroava kauzu,da li ugroava cilj ugovora, da li bi stranka ula u to ugovaranje.

Primer I: Recimo zakljuimo neki ugovor o kupoprodaji, i napiemo za jednuobavezu da zastareva za 10 godina. Sad gledate u odnosu na ceo ugovor.Moda je druga strana dala neki ozbiljan ustupak zbog toga to ste ugovorili tajrok. Ako ustanovite da je ta odredba izazvala neku drugu bitnu odredbu, da jeona u korelaciji sa njom, onda ete rei samo moe ovaj ugovor. Zato? Pa,kauza je ugroena, pa ne bi ta strana koja je napravila taj ustupak htela tajugovor da stoji.

Primer II: Brani drugovi se razvode i dele imovinu i prave ugovor, i ona ovakokae: ja se odriem prava izdravanja za mene i moje dete, a on kae: ja tidajem kuu. Odredba o odricanju izdravanja je protivna imperativnom propisu i

sadrana je u Porodinom zakonu koji je izriito rekao: ne sme da se odrieprava na zakonsko izdravanje. I sad mi to kad bi smo uzeli, pa moe bez teodredbe ugovor da opstane, moe, on ima smisla, ali on nema svrhu za jednustranu, zato to je to odricanje izazvalo s druge strane davanje te kue. I ena,onako bezobrazno, ue u spor i kae: ja hou da se poniti ta odredba. Sudijavidi ugovor i pomisli: to da joj ne ponitim, jedna odredba ugovora, a oni imajutamo... ko zna ta su sve uredili. Poniti on. Ali nemojte to da radite. Ne bi svrha

8


9/121

ugovora bila ostvarena kad bi ti tu odredbu ponitio ne stavivi je u kontekstprema drugima.

Vi se seate, u svakom ugovoru advokat pie: odriemo se prava dapobijamo ovaj ugovor po bilo kom osnovu. Pa, ti to moe da napie kad ti ne

da zakon da se odrie toga po bilo kom osnovu. To je ve advokatski manir,neobaveznog ispoljavanja volje stranaka, i on zaista moe, jer ona nije izazvalapraktino nita, to e ui u zakonski reim.

I nastavak je, kada budete imali pitanje tumaenje ugovora, onda ete vi,znai, u tumaenju ugovora videti da li moe ugovor da opstane bez te odredbe, ida se samo ta odredba poniti, a da ne ugrozi svrhu ugovaranja, da ne ugrozikauzu. Stavite se vi prosto na mesto sudije, pa recite: jedan normalan, razumanovek, da li bi hteo da se to ugovaranje izvri. Zato bi mu dao eni kuu, a dase ona ne odrekne izdravanja? Prosto, tako se tumai ugovor. To je ta logikatumaenja. Prosto vidite da li bi neto opstalo u nekim razumnim okvirima koje

pretpostavljate da su stranke imale u vidu.*********************************************************************2. GRANICE SLOBODE UGOVARANJA ispitno pitanje

Ogranienja slobode ugovaranja u naem pravu mogu se grupisati posledeim kriterijumima:1) OGRANIENJA PUTEM USTANOVE JAVNOG PORETKA

Stranke svojom voljom ne mogu postii nikakva pravna dejstva kojima bise ostvarili ciljevi koji su u suprotnosti sa javnim poretkom.

Prema ZOO: Strane u obligacionim odnosima su slobodne, u granicamaprinudnih propisa, javnog poretka i dobrih obiaja, da svoje odnose urede po

svojoj volji.Ova odredba je ponovljena i u materiji nedoputenog predmeta i osnova

ugovorne obaveze, nitavosti ugovora, kao i kod nedoputenog uslova ugovora.Ona, dakle, ima najire okvire i dejstvuje kao osnovno naelo ZOO, a posebanznaaj ima u ugovornom pravu, zbog ega je Zakon tamo naroito naglaava.

Moe se rei da je javni poredak skup principa na kojima jezasnovano postojanje i trajanje jedne pravno organizovane zajednice, a kojise ispoljavaju preko odreenih drutvenih normi koje stranke u svojimodnosima moraju potovati.

Stranke, stupajui u ugovorne odnose, i pored naela dispozicije, morajusvoje odnose urediti tako da ne vreaju okvire javnog poretka odnosno propise

imperativnog karaktera kojima se izraavaju opti interesi. Za prepoznavanjeovih propisa jedan od pouzdanih naina mogao bi se videti u karakteru sankcijekoju zakon predvia za nepotovanje predvienog propisa. Za povreduimperativnog propisa, predvia se, izmeu ostalog, i sankcija nitavosti ugovoraili nekog njegovog dela. Dakle, ako se zakonom izriito predvidi takva sankcija iliona oigledno proizlazi iz teksta zakona, a re je o jednoj sutinskoj zabrani kojaproizilazi iz fakta zatite optih interesa, onda se moe rei da je ta normaimperativna i da ulazi u svet normi javnog poretka.

9


10/121

Da bi primena ustanove javnog poretka odgovorila zahtevu opteginteresa u ime koga se niti jedan ugovor, ali istovremeno i zahtevu pravnesigurnosti, ini se, da bi primena javnog poretka u materiji ugovora uglavnomtrebalo da se odvija kroz pravila koja se odnose na zabranjenost predmeta i cilja(kauze ili osnova) ugovora.

2) OGRANIENJA SLOBODE UGOVARANJA KOJA SE ODNOSE NA AKTZAKLJUENJA UGOVORAJedno od osnovnih obeleja principa slobode ugovaranja jeste sloboda

subjekta da zakljui ili ne zakljui ugovor, kao i njegova sloboda u pogledu izboraugovornika. Meutim, u naem pravu postoje sluajevi u kojima se ova slobodaograniava.

a) Obavezno zakljuenje ugovorato se tie zakonske obaveze da se ugovor zakljui danas je to izuzetna

pojava. Ali, ima sluajeva kada zakon iz posebnih razloga, izriito predvia daizvesna lica moraju, pod pretnjom odreenih sankcija, zakljuiti odreeni ugovor.

- Obavezno zakljuenje ugovora iz oblasti osiguranja. Obavezno je

osiguranje odreenih lica kada se ova nau u zakonom predvienoj situaciji.Obavezno je osiguranje putnika u javnom saobraaju, korisnika, odn.sopstvenika motornih vozila... Korisnik, odn. sopstvenik mot. Vozila duan je dase osigura od odgovornosti za tetu priinjenu treim licima usled smrti, povredetela ili zdravlja ili unitenja odn. oteenja stvari pri upotrebi motornog vozila.Zakljuenje ovog ugovora sa gledita teorije o autonomiji volje, predstavljakrupno ogranienje principa slobode ugovaranja.

- U izvesnim sluajevima postoji obaveza na strani jednog ugovaraa dazakljui odreeni ugovor ako mu se u tom smislu stavi ponuda od druge strane,ukoliko su, pri tome, potovani i drugi potrebni uslovi. To e biti u sluaju kadaneko obavlja odreenu aktivnost od ireg drutvenog interesa, kao to su npr.

javne slube prevoza lica i stvari, pruanje osnovnih komunalnih usluga i sl.Tako, prevozilac je duan da primi na prevoz svako lice i svaku stvar kojiispunjavaju uslove odreene u objavljenim optim uslovima, a organizacije kojevre komunalnu ili slinu delatnost od opteg interesa odgovaraju za tetu akobez opravdanog razloga obustave ili neredovno vre svoju delatnost.

Kad je jedno lice po zakonu obavezno da zakljui odreeni ugovor,predviena je odgovornost za sluaj da to lice ne zakljui taj ugovor. U stvari, licekoje je po zakonu obavezno da zakljui neki ugovor, duno je da naknadi tetuako na zahtev zainteresovanog lica bez odlaganja ne zakljui ugovor.

U sluaju da se odgovarajuim propisima kojima se predvia obavezazakljuenja ugovora, odreuje sadrina tog ugovora u celini ili u nekom njegovomdelu, onda odredbe tih propisa predstavljaju sastavne delove tog ugovora. Teodredbe upotpunjavaju ugovor, odn. one stupaju na mesto ugovornih odredbiukoliko ove nisu u saglasnosti sa odredbama odgovarajuih propisa.

b) Saglasnost treeg za zakljuenje ugovoraSloboda zakljuenja ugovora nekada je ograniena zahtevom

zakonodavca da se neko trei saglasi sa zakljuenjem odreenog ugovora.Takvu saglasnost zakon nekad zahteva pre zakljuenja ugovora a nekad poslezakljuenja ugovora. Prema ZOO kad je za zakljuenje ugovora potrebna

10


11/121

saglasnost treeg, ova saglasnost moe biti data pre zakljuenja ugovora, kaodozvola, ili posle njegovog zakljuenja, kao odobrenje, ako zakonom nijepropisano to drugo. Dozvola, odnosno odobrenje moraju biti dati u oblikuropisanom za ugovore za ije se zakljuenje daju.

Ako je re o prethodnoj saglasnosti (dozvoli), onda ugovor ne nastaje,

ukoliko ova nije data; naprotiv, naknadna saglasnost (odobrenje) ima svaobeleja odlonog uslova, tj. ako se odobrenje dobije ugovor proizvodi pravnadejstva, ne od momenta odobrenja, ve od momenta njegovog zakljuenja, aukoliko se odobrenje uopte ne dobije, smatra se da ugovor nije ni zakljuen.

Saglasnost treeg za zakljuenje ugovora ZOO predvia u itavom nizusluajeva. Tako, u materiji zakljuivanja ugovora od strane poslovnonesposobnih lica predvia se odobrenje zakonskog zastupnika; odobrenje usluaju prekoraenja granica ovlaenja u zastupanju; odobrenje u sluajuzakljuenja ugovora od strane neovlaenog lica; odobrenje ugovora kojezakljuuje trgovaki putnik; odobrenje u sluaju poslovodstva bez naloga;odobrenje u sluaju ispunjenja obligacije treem licu; dozvola za davanje

zakupljene stvari u podzakup; dozvola davaoca licence za ustanovljenjepodlicence; dozvola zalogodavca za ustanovljenje podzaloge.c) Izbor ugovornikaOgranienje slobode ugovaranja u pogledu akta zakljuenja ugovora

ogleda se i u mogunosti izbora ugovornika sa kojima e se stupiti u ugovorniodnos.

U naem pravu, u smislu ogranienja slobodnog izbora ugovornika, trebapomenuti pree pravo kupovine i pree pravo zakupa. Sa gledita slobodnogizbora ugovornika, ovo ogranienje se razlikuje od ostalih po tome, to se tu

jedno lice ne prisiljava da konano zakljui ugovor sa onim licem koje zakonodreuje niti samo sa tim licem, kao to je to sluaj sa drugim ogranienjima ovevrste. Ovde se volja jednog lica, koje namerava da zakljui odreeni ugovor (npr.da proda jednu stvar), ograniava u tom smislu to je ono po zakonu obaveznoda prethodno uini ponudu licu koje zakon odredi. Ako ponueni ne eli dazakljui taj ugovor, ponudilac je onda slobodan u izboru ugovornika3. OGRANIENJA SLOBODE UGOVORANJA KOJA SE ODNOSE NASADRINU UGOVORA

U naem pravu, sloboda stranaka da sporazumno odreuju sadrinuugovora trpi znatna ogranienja. Ona se, najpre, ogledaju u injenici da se umnogim ugovornim odnosima zakonom odreuju elementi ugovora. Takoe, umnogim ugovorima jedna strana unapred odreuje uslove i elemente ugovora,tako da drugoj strani os slobpode ugovoranja ostaje samo to da se odlui hoe lizakljuiti ugovor ili ne.

a) Zakonom regulisana sadrina ugovoraU izvesnim sluajevima zakon predvia ta jedan ugovor treba da sadri.

Pri tome, konkretan izgled pojedinih elemenata preputen je volji stranaka, ali sezakonom odreuje o kojim elementima treba da se postigne saglasnost.

Zakonsko regulisanje sadrine ugovora naroito je vidljivo i znaajno kodpropisivanja visine cene kod ugovora o kupoprodaji odreenih stvari. U sluajukada je pravnim propisom odreena visina cene, kupac nije obavezan da isplati

11


12/121

veu cenu od propisane, ak i kada je vea cena bila ugovorena. Kada stranke, usluaju propisane cene, nita nisu ugovorile u pogledu visine cene, smatra se da

je ugovor nastao i da vai propisana cena.b) Ugovori po pristupuOgranienje slobode ugovoranja u pogledu odreivanja sadrine ugovora,

naroito je vidljivo kod ugovora po pristupu. Tu jedna ugovorna strana, zbogsvoje ekonomske nadmoi ili zbog praktinih razloga, unapred odreujeelemente ugovora, a druga ugovorna strana samo pristupa tako utvrenojsadrini ugovora, po pravilu, bez prethodnog pogaanja.

Prema ZOO, opti uslovi odreeni od strane jednog ugovaraa, bilo da susadrani u formularnom ugovoru (ugovor po pristupu), bilo da se na njih ugovorpoziva, dopunjuju posebne pogodbe utvrene meu ugovaraima u istomugovoru, i po pravilu obavezju i ove. Ovi opti uslovi ugovora moraju se objavitina uobiajen nain. Sloboda ugovaranja ovde je znatno ograniena na straniugovornika koji pristupa unapredpripremljenoj sadrini ugovora.4. OGRANIENJA U POGLEDU PRAVILA O NEPOVREDIVOSTI UGOVORA

Danas je opteprihvaeno pravilo u savremenom , i u naem pravu, pokome je mogue raskinuti dvostrano obavezan ugovor usled skrivljenogneizvrenja jednog ugovornika, ukoliko su ispunjeni potrebni uslovi.

Izvesno je, dakle, da se i putem mogunosti raskida ugovora zbogneizvrenja odstupa od jedne dogme klasinog uenja prema kome se ugovor

jednostrano ne moe raskinuti, ak ni u sluaju da jedna strana uopte ne ispunisvoju obavezu. Na taj nain, raskid dvostrano obaveznog ugovora zbogneizvrenja, moe se posmatrati i kao ogranienje principa slobode ugovaranjakoji je u teoriji autonomije volje doveo do shvatanja o nepovredivosti ugovora,bez obzira na okolnosti koje ine iluzornim zahtev za njegovo izvrenje.

Savremeno pravo, pa i nae pravo, dozvoljava raskid ili reviziju ugovorazbog promenjenih okolnosti, ukoliko su stekli potrebni uslovi.5. OGRANIENJA SLOBODE UGOVARANJA U POGLEDU FORMEUGOVORA

Sloboda stranaka u izboru naina na koji e zjaviti svoju volju koja jeodgovarala osnovnim postavkama teorije autonomije volje, danas je daleko odtoga da moe, kako u naem tako i u savremenom pravu uopte, da budeprihvaena kao neograniena. Jo odavno je u pravnoj teoriji istaknuto miljenjeda prisustvujemo renesansi formalizma, tj. sve je vie ugovora koji se pozakonu, pod pretnjom nitavosti, moraju zakljuivati u odreenoj formi. U takvimugovorima, individualna volja je potinjena zakonskom nareenju da se sadrinaugovora mora izraziti kroz unapred predviene spoljne oblike, koje nazivamoformom ugovora.

Moe se rei da je povean broj formalnih ugovora u naem pravu ujednoi ogranienje principa slobode ugovaranja shvaenog u smislu teorije autonomijevolje, prema kojoj su stranke potpuno slobodne, ne samo u pogled odluke osadrini ugovora, nego i u pogledu izbora naina na koji e svoju volju izjaviti.

********************************************************************************************

3 . IZVORI OBLIGACIJA ispitno pitanje

12


13/121

Idemo sada na izvore obligacija.1) ugovor;2) prouzrokovanje tete ne sme se rei da je izvor obligacija naknada

tete. Izvor obligacija je prouzokovanje tete;3) Sticanje bez osnova;

4) Nezvano vrenje tudjih poslova;5) Jednostrana izjava volje********************************************************************************************

UGOVOR

Idemo sad na ugovor, da vidimo kako se on zakljuuje.Iz ZOO nauite: ponudu, prihvat, utanje ponuenog. To je ista materija, i

nema nieg spornog; sem kada budemo radili formu, da vidite onog momentakad je forma zadovoljena, tad je ugovor zakljuen.

Znai, dobro obratite panju, kad budete itali ZOO, ponudu i prihvat, tosve pretpostavlja neformalan ugovor, to sve pretpostavlja ugovor za koji zakon

nije stavio formu.

PRIMER I: Ja vama ponudim hoete da vam prodam knjigu od 1.000,00dinara, a vi meni kaete mnogo je 1.000,00, pa to je koriena knjiga, pa uknjiari kota 1.000,00, pa dobro dajte mi onda 800,00, ja bih dao 700,00,dajte 700,00, jel' mogu u dve rate?. Mi smo sve tu na terenu nekih naihdodgovora. Sad ja vama kaem: jel' moe 600,00 odjednom, a vi kaete:moe. Mi smo tog momenta zakljuili ugovor.

PRIMER II: Moete vi da doete kod mene i kaete meni se svia stan koji stevi oglasili u novinama, ja kaem hajde da se dogovorimo i kaem ja mogu

da prodam za 100.000,00 evra, vi kaete ja dajem 80.000,00, ili ja dajem60.000, ali odjednom, kad 60.000?, u roku od 15 dana, kada ete da seiselite?, sutra u da se iselim, dogovorili smo se. Vi svi se zavuete u toda ste tad ugovor zakljuili. Naravno ne. Doete vi kod mene, odemo u sud,slubenik overi taj ugovor i imamo zakljuenje ugovora.

Prema tome, govorimo o ponudi i prihvatu i o susretanju ponuda samo nanivou neformalnih ugovora. Kod formalnih, to znai morao bi da ...... koji zahtevforme postavlja pred koji ugovor. Uzmite:

a) od najnieg zahteva forme, to je kod ovih ugovora, koji suneformalni;

b)pa do vieg, do zahteva da bude pismen;c)onda do jo vieg, da bude overen od strane sudskog slubenika;d)pa do najvieg, da bude overen od strane sudije.Znai, za ovu priliku, kada govorimo o zakljuenju ugovora, ugovor je

zakljuen onda kada je zahtev forme ispotovan. I, naravno, kada su sesklopili ovi drugi uslovi, oko cene, bitnih elemenata; znai, kad su sestranke dogovorile oko bitnih elemenata.Dakle: ponuda, prihvat i utanje ponuenog sve to proitati iz ZOO!!!

13


14/121

4. ZAKLJUENJE UGOVORA USLOVI ZAZAKLJUENJE UGOVORA - ispitno pitanje

Ugovor nastaje saglasnou volja. On, dakle, pretpostavlja lica kojaizjavljuju volju, predmet i osnov (kauzu). U nekim sluajevima, volja se moramanifestovati kroz unapred predviene forme. Dakle, da bi jedan ugovornastao i proizvodio pravna dejstva potrebno je da se ispune uslovi upogledu sposobnosti ugovaranja, saglasnosti volja, predmeta i osnova, aponekad i forme ugovora.

Sada emo govoriti o dve stvari, koje ne moete tako lako da vidite uzakonu, i koje zahtevaju malo objanjenje.

U fazi koja prethodi zakljuenju ugovora, u fazi dogovaranja,pregovaranja, pronalaenja zajednikih elemenata, saglasnosti oko tih

elemenata, vi imate dve centralne faze. To je faza pregovora i fazapredugovora.

5. Pregovori ispitno pitanjeFaza pregovora je faza koja uopte ne obavezuje stranke na

zakljuenje ugovora. Mogu da pregovaram sa vama 3 godine zato to vam sesvia neki moj stan i da uopte ne doe do ugovora. Ne moete da nateratedrugu stranu da zakljui ugovor.

- ta mislite, zato?- Zato to se nismo dogovorili oko bitnih elemenata! To je sutina

stvari.- Znai, to je faza pregovora, kojom stranke pokuavaju da se dogovore

oko bitnih elemenata ugovora.- Ali, mora na neto da obavee. Ne moe da obavee na zakljuenje

ugovora, ali moe da obavee na naknadu tete.- Kad to obavee na naknadu tete?- Ako jedna strana koja je uestvovala u pregovorima uopte nije

imala ozbiljnu nameru da zakljui ugovor. Ovo treba dobro zapamtiti!!! Znai,ne moe da proizvede obavezu da se ugovor zakljui, ali moe da proizvedeobavezu da se teta naknadi. I to teta koja je proizala iz tih pregovora, ukoje je jedna strana ula bez ozbiljne namere da zakljui ugovor.

- Pitaete se, kako je to?

Primer I: Razvode se mu i ena, imaju jedan automobil, kodu oktaviju, kojuvoze ve 5 godina. On kae: Ja hou tu kodu, platiu ti 1.000,00 evra. ena:kako da mi plati 1.000,00 evra, kad to vozilo kota 5.000,00 evra? Mu: makakvih 5.000,00 evra, ako moe da se dobije i 2.000,00 evra. Hajde sad daprobamo, ta je; oglase oni tu kodu oktaviju; doe ovek iz Subotice, pogleda tovozilo, odu kod majstora, pa majstor kae: to moe na tritu, dobro je vozilo,

14


15/121

da kota 5.000,00 evra. A ovaj kae: ma idi, ovaj bi dao 5.000,00 a nemapojma.Idemo mi dalje. Pa onda doe jedan iz Nia, itd. I tako se obaveste mu iena da to vozilo na tritu vredi 4.000,00 evra. Oni naravno, kad zadovolje ovajsvoj interes, odustanu; ovi ljudi se nau u udu i neko od njih potegne tubu ikae: ekaj malo, nee ti mene da maltretira. Poe, tui ih i trai naknadu

tete zbog toga to su oni njega izloili teti tim pregovorima u koje oni nisuuopte ozbiljno uli kao ugovarai. I dobije naknadu tete. ta bi ulo u tunaknadu tete? Njegov dolazak (putni troak iz Subotice); jedan dan nije radio,pa je izgubio zaradu; pa je ovde imao dve noi u hotelu, pa je imao hotelsketrokove... Nakupi se tako jedno 10.000 dinara.

Znai, to su pregovori; samo sa ta dva stanovita. Nema obaveznostizakljuenja ugovora, ali ima obaveze naknade tete.

Sad idemo na predugovor.

6. PREDUGOVOR I UGOVOR - ispitno pitanjePredugovor je ugovor. On je ugovor. *Predugovor je ugovor kojim se

ugovarai obavezuju na zakljuenje glavnog ugovora.*- Predugovor mora svojom formom da prati formu zakljuenja

glavnog ugovora. Znai, kod prometa nepokretnosti on mora da ima overu odstrane suda. Tek od momenta kada su stranke overile taj predugovor, on jezakljuen.

- Sve ono to imenuju u agenciji, kau: predugovor je, ako ga ne... ovaj,on je nitav.

- A zato nije nitav?

- E, pa vidite zato. Kad vi imate ovde predugovor i npr. pie: PetarPetrovi kao kupac i Milan Milanovi kao prodavac zakljuuju (pa na sredini stojivelikim slovima PREDUGOVOR). Predmet tog predugovora je kupoprodaja te i tekue, cena je ta i ta. Predmet je taj i taj.

- I, ta je centralno?- Obavezuju se stranke da pristupe zakljuenju glavnog ugovora u

roku od 6 meseci. Pa onda je zakljuen taj glavni ugovor.- Steknu se uslovi za zakljuenje, ja odem kod prodavca i kaem: Evo,

sve smo zavrili, hajde... a prodavac kae: ne, odustao sam ja, naao samboljeg kupca; kada?; pa nismo zakljuili ugovor, kae prodavac.

- E, da vidite da jesmo zakljuili ugovor.

- Tuim ja i traim, ta?- Traim da sud njega obavee na zakljuenje glavnog ugovora, jer jeto njegova ugovorna obaveza. Zato je predugovor ugovor. Zato to jamogu da traim ispunjenje ugovorne obaveze. A ugovorna obaveza nije dami vi platite cenu, ili predate stvar. Ugovorna obaveza je ono to smo sedogovorili, da mi u roku od 6 meseci pristupimo zakljuenju glavnogugovora, pod uslovima iz predugovora. Zato smo mi predugovorom sveodredili: i cenu, i vreme i mesto. Samo smo odloili zakljuenje ugovora za

15


16/121

tih 6 meseci. Vi neete da ga zakljuite; ja tuim i kaem sudu: molim da gaobaveete na izvrenje njegove ugovorne obaveze.

Presuda e u tom sluaju glasiti:

I Obavezuje se tueni da u roku od 15 dana pristupi zakljuenju

glavnog ugovora(To znai da pod tim uslovima iz predugovora napiemo ugovor, odemo u sud,overimo ga, i to zavrimo). Postavlja se pitanje, kako da se izvri. Zato imamonov stav:

II Ukoliko tueni u tom roku ne pristupi zakljuenju glavnogugovora, predugovor e predstavljati glavni ugovor.

Meutim, predugovor nije perfektan ako nema predmet i cenu. Onmora da ima sve elemente glavnog ugovora, jer ne moemo da gaprenesemo u glavni ugovor ako nema sve elemente. Znai, on mora da imasve elemente: i predmet i cenu.

On ne moe da ima kaparu. U agencijama predugovor ne overe i stavemu kaparu, i kada dou u sud, sudija kae: ne vredi to nita. Nema zatitu.Ima zatitu samo da ti vrati to to ti je dao, i to u jednokratnom iznosu. Takapara u stvari i nije kapara. A videemo i zato.

Znai, sutina predugovora je da se obezbedi njegovo dejstvo, ali samopod uslovom da je imao sve elemente glavnog ugovora. Zavisi koji ugovor je biou pitanju, sve elemente mora da ima.

- Dalje se postavlja pitanje, zato se taj predugovor zakljuuje?- Zbog toga to u momentu njegovog zakljuenja nema svih uslova za

zakljuenje glavnog ugovora.- ta to moe da nema?

PRIMER: Jedan ovek je naslednik, nesumnjivo, umro mu je otac, ali okoraspravljanja zaostavtine imaju velike muke; brat mu je u Americi, dok bratdoe, dok da izjavu, dok se dobije reenje; i ja ne bi ba htela da dajem velikinovac, da ugovaram, dok ja ne budem imala to nasledno reenje. I miodlaemo ugovor za 6 meseci, stara zaostavtina je zavrena, ja imam perfektanizvod iz zemljinih knjiga da je moj prodavac vlasnik, i ja tako...

...To rade i Agencije, kada se stranka jako uri da to uradi, a nije potpunospremna na zakljuenje ugovora, i one odlau to.

- Agencije, ta gree?

- Gree to ne overe predugovor. Nema predugovora dok nema dvestvari: sve elemente glavnog ugovora i formu glavnog ugovora . Tek tada jeto perfektan predugovor. Mora da ima tu formu.

- Kada nema tu formu, ta je u sutini on?- Obina priznanica.

KAPARA

16


17/121

Sad se vraamo na kaparu. (Ovde se mnogo grei!!!) Kapara je kaparasamo kad prati zakljuenje ugovora. To znai, kapara je kapara kada se,recimo, kod ugovora o kupoprodaji, overava ugovor i daje kapara. Jer je kapara,po zakonu znak da je ugovor zakljuen, i obezbeenje da e ugovor bitiizvren.

A mi svi shvatamo kaparu, kao obezbeenje da e ugovor biti zakljuen.Ne moe nita da vam bude obezbeenje da e ugovor biti zakljuen. I zbogtoga, ako se kapara ugradi u neoveren predugovor, ona nema znaenje kapare,ve samo neko avansno davanje, kao sticanje bez osnova, koje e se vratiti zatoto se ugovor nije zakljuio.********************************************************************************************

Znai, zavrili smo pitanje predugovora. Zakon daje rok od 6 meseci,ukoliko ga stranke na drugi nain ne urede, za zakljuenje tog glavnog ugovora.********************************************************************************************

Sad se vraamo na kaparu.

PRIMER: Ja imam njivu u Grockoj i neki ovek prolazi i kae mnogo mi se sviatvoja njiva; a ja kaem pa, evo upravo je i ja prodajem; on kae: kolikotrai?; pa, evo, 10.000,00 evra; pa, ja bi da je kupim; pa, kupi za10.000,00 evra; mogu li da ti dam kaparu?, boji se on, prolazi tu mnogo ljudi,u ono vreme kad se gradilo, koliko je kapara?; evo, 1.000,00 evra.Napiemo mi, priznanica o kapari, napiemo da je u sluaju da se ne zakljuiugovor, prodavac duan da vrati dvostruku kaparu. Sve mi to kao kaparuugovorimo. On dao meni 1.000,00 i posle nedelju dana dolazi i kae ta je bilosad, ta je sa tom njivom, pa ti je prodao drugom?; pa, naravno da samprodao, naao sam jednog to mi je dao 15.000,00 evra; kako si mogao kadsam ti dao kaparu?. Tui i trai povraaj kapare, u dvostrukom iznosu. I (mlad)sudija se zaleti. Da mu kaparu u dvostrukom iznosu. Vidi sve je tu, ovaj ga jestvarno prevario, nije zakljuio ugovor, ovaj mu dao kaparu, ugovorili su, napisalikapara se vraa... U viem sudu se ovo samo preinai. Prvo, to uopte nijekapara; a drugo, ne moe da vrati dvostruko, nego jednostruko . Zato nijekapara? Zato to u zakonu pie da je kapara znak da je ugovor zakljuen isredstvo obezbeenja da e ugovor biti ispunjen. Niti je ugovor biozakljuen, niti se radilo o ispunjenju ugovora, nego se radilo o jednomdavanju. Kako god stranke da napiu, nas to ne obavezuje. Zato? Jedaninstitut se ceni po njegovoj prirodi, a ne po tome kako ga stranke imenuju.Mogu da ga imenuju kako god hoe. Zato su stranke u zabludi. Odu u

Agenciju (za nekretnine), a oni im napiu Ugovor o kapari.

PREDMET UGOVORA

17


18/121

Dalje, imamo kod predmeta i osnova, predmet i osnov ugovora trebajuda budu doputeni. Kod predmeta ugovora, vi ete videti kad god zakonodavacsmatra da je predmet nedoputen, a po pravilu se ugovori ponitavaju upravokod stanovita nedoputenosti predmeta, vi ete to videti i u zakonu.

- ta je predmet ugovora?

- Ono to je kao injenje ili davanje oznaeno ugovorom, ono na tase ugovor odnosi. To moe da bude stvar, radnja, injenje ili neinjenje.Najei razlog apsolutne nitavosti je sa stanovita nedoputenosti

predmeta.

PRIMER: nije doputen promet drogom; pa, nije doputen promet orujem; panije doputen promet plemenitim metalima u velikim koliinama... U branompravu, branim drugovima je nedoputeno da raspolau svojom zajednikomimovinom.

- Znai, gde ete nai da je predmet nedoputen?

- Nai ete u nekim posebnim materijalnim propisima. Posebno imatekod nedoputenog predmeta u nasleivanju. Nedoputeno je da se nekoobavee da sastavi testament sa odreenim odredbama; nedoputeno je daneko raspolae imovinom kojoj se nada, tzv. naslednom nadom. Znai,nedoputene predmete ete znati prema materiji. Dakle, sve odredbe zabraneraspolaganja sadrane su u tim posebnim - materijalnim, ne u procesnimzakonima.

Znai, predmet je nedoputen kada je protivan: imperativnimpropisima, javnom poretku i dobrim obiajima.

OSNOV UGOVORADoputen osnov je takoe uslov punovanosti ugovora.- Kako ete odvojiti ta je osnov?- Osnov je cilj ugovaranja.- ta je to cilj?- Ono to stranka hoe da ostvari zakljuenjem tog ugovora. To je

ekonomski cilj, to je i pravni cilj. Hou da steknem pravo svojine. To je ciljugovaranja.

Pazite, kod dvostranih ugovora, onih o kojima smo malo pre razgovarali,tamo gde imamo kauzu obaveze druge strane u davanju... Pobude uopte ne

ulaze, nisu relevantne za punovanost ugovora. Pobude kod dvostranihugovora nisu relevantne za punovanost ugovora. Zato? ta su pobude?ta je to motiv? To je jedan dublji razlog, neki unutranji razlog, nekiposeban razlog iz koga neko hoe neto da proda . Npr. ja hou da prodamovu knjigu koleginici, zato to bi htela da pomognem jednoj devojici koja jeugroenog zdravlja. Ali, to se koleginice apsolutno ne tie, ta u ja sa timnovcem da radim, ili u ja da odem i kupim sebi neto. Zato? Zato to je kodnas, u poslovnom ugovoru, kauza obaveze jedne strane je u obavezi druge

18


19/121

strane. Ja prodajem da bi dobila cenu, koleginica kupuje da bi uila. Mene uoptene interesuje da li e odatle ona da ui, ili njena sestra ili neko drugi... I zbogtoga, kad govorite o tom nedozvoljenom motivu, zakon vam je rekao, u l.53ZOO samo ako je nedoputena pobuda bitno uticala na odluku jednogugovaraa. Znai, uzima u obzir te unutranje pobude ili motive, samo ako

su nedoputene, a bitno su uticale na odluku jednog ugovaraa. Za vas jevano da znate da su pobude interesantne za dobroine ugovore. Pobudesu relevantne za dobroine ugovore, a kod dvostrano obaveznih ugovorarelevantan je samo osnov ili kauza.

PRIMER: Imali smo jednog starijeg gospodina, profesora univerziteta, sin mu jestudirao na pravnom fakultetu, otiao je u Afriku u ekspediciju i nije se vratio.Proglaen je nestalim, a zatim i za umrlog. Starac je rekao: ja vie sa ovomkuom u kojoj sam iveo sa svojim sinom, ne znam ta da radim, ja tu ne moguda ivim. On je poklonio Pravnom fakultetu tu kuu, i dao je ime toj zgradi kojae se koristiti kao itaonica. Meutim, ivot je hteo da se posle nekog vremena

njegov sin vrati. Bio je zarobljen od nekog afriog plemena, on se vratio i Otacse sada suoio sa injenicom da je izvrio jedno raspolaganje, a oigledno jeimao zabludu u pogledu motiva. On je tuio i traio ponitaj tog ugovora, inaravno sud je ponitio taj ugovor jer je u pitanju bio dobroin ugovor gde jepobuda za zakljuenje ugovora relevantna. U drugom sluaju, kad bi on prodaoPravnom fakultetu, pa rekao ja idem u unutranjost, ja vie ne mogu da ivim unjoj, vraanje njegovog sina, i dolaenje do zakljuka da je on bio u zabludi bilobi potpuno irelevantno, jer je u dvostrano obaveznim ugovorima pobuda ili motivpotpuno van polja kauze. Potpuno je bez uticaja na punovanost ugovora.

Osnov ( kauza) odn. razlog obavezivanja zavisi od vrste ugovora. Uugovorima iste vrste kauza je uvek ista. (To je vano da se zna!!!). A motivmoe da bude izuzetno razliit. Kod ugovora o kupoprodaji, ta je kauza? -Obaveza predaje stvari je kauza obavezi isplate cene. Znai, uvek je ista:plaanje dobijanje stvari. Uvek ista kod obaveza iste vrste. Kod ugovora ozakupu, ta je kauza? Predate mi stvar koja je predmet zakupa, a ja vamapredam zakupninu. ta e vama to zakupljeno dobro? ta e meni pare odzakupnine? Ni vas ni mene to ne interesuje. Vi moete da verujete u to da u jato dati u dobrotvorne svrhe, pa ujete da nisam a ja sam vam rekla da hou... Tose nikoga ne tie. Ali, ako vam izdam u bespaltni zakup, zato to vi meni kaeteja hou da tu napravim jedan dom za decu bez roditelja, pa vi sutra torentirate, i dajete u podzakup, ja u da ponitim taj ugovor. Zato? Zato to sekod dobroinog ugovora motiv popeo na nivo kauze, motiv je postao razlogobavezivanja, i zbog toga je on postao pravno relevantan.

Sada idemo na jedno pitanje koje je vrlo interesantno, a to je razlika izmeuobligacije i obligacionog odnosa i stvarnog prava.

19


20/121

R AZLIKA OBLIGACIJE I OBLIGACIONOG ODNOSA I STVARNOG PRAVAObligacioni odnos je odnos izmeu dva odreena lica povodom

stvari.U toj relaciji se nalaze, da uprostimo, poverilac i dunik. I sve to se

izmeu njih razreava, to je pitanje ureenja tog odnosa, u smislu zakljuenja i u

smislu izvrenja. I zato kaemo da je taj odnos relativnog karaktera.- Kad nastaje taj odnos?- Onog momenta kada se, recimo ako govorimo o ugovornom pravu,

zakljui ugovor.- Kada prestaje taj odnos?- Onda kada se sva dejstva tog ugovora iscrpe.Taj obligacioni odnos je u sutini samo sredstvo pravnog prometa.

Tim obligacionim odnosom se samo pravni promet realizuje. To to mizakljuujemo ugovor o kupoprodaji ove knjige, npr. koleginica doda knjigu janovac. Onog momenta kad se on ispunio, on se ugasio.

- Ali, kako se on ugasio?

- Ugasio se tako to je stvorio stvarno pravo. Zato mi i kaemo da jeto u stvari sredstvo pravnog prometa, i da se njime, u stvari obezbeujesticanje stvarnog prava.

- I dok su stvarna prava tako postavljena da traju dugo, da deluju premasvima, da nikada ne zastarevaju, onaj obligacioni odnos, koji je sredstvo sticanjatih prava, ta njega karakterie?

- Jedna brzina, frekventnost, tenja da se to pre zavri, da se to preizvri, da bi doli do stvarnog prava.

- Nije meni cilj da ja i koleginica sad trgujemo oko te knjige.- ta je meni cilj?- Da se to pre dogovorim i da to pre prodam knjigu, i da to pre doem

do para. Da koleginica to pre doe do knjige.Od momenta kada prestaje obligacioni odnos raa se stvarnopravni

odnos.- Ali, zato ja vama ovo govorim?- Govorim vam da bi smo identifikovali dejstva te obligacije. Da bi

identifikovali kada ona nastaje, kada ona prestaje, i ta po njenom prestanku izanje ostaje. Znai... stranu prometa.

- Zato se zastarelost ugrauje u obligacioni sistem?- Zato da se to pre to realizuje. Nema smisla da jedan odnos traje dugo, i

da stvara u tom pravnom saobraaju nesigurnost.I, zato - zastarelost je institut koji je karakteristian samo za obligacioneodnose, samo za te relativne odnose, u kojima jedna strana moe od drugeda trai, i zakonodavac je rekao trai u odreenom roku, dovri taj posaokoji si zapoeo, jer to je samo sredstvo prometa. Nemoj da ga dugo dri utoj poziciji. to pre dovedi do stvarnog prava. Ako to ne uradi, ja u da tesankcioniem, izgubie mogunost da ti sud intervenie da ti to pravodobije..

Zato nemojte o zastarelosti nikada da govorite na terenu svojine,slubenosti, zaloge i drugih stvranih prava. Ta stvarna prava koja su

20


21/121

nastala na temelju obligacije, ona su trajnog karaktera, i ona nezastarevaju.

Da li u ja da odem u inostranstvo i ostavim moju kuu, da je ne koristim20 godina, to se nikoga ne tie. A da li u ja iz ovog ugovora da traim odkoleginice da mi plati cenu u roku od godine dana ili u roku od 3 godine koliko je

rok zastarelosti, to se tie. Jer nije prirodno da se ta sredstva pravnog prometadre u jednom stanju nedovrenosti, a prirodno je da svojina kao trajno pravobude eksploatisana ili ne.

- Zato je nama ovo vano?- Posebno zbog toga. Dok se u okviru obligacionog odnosa kao tog

sredstva pravnog prometa, koji traje od momenta kad smo koleginica i jazakljuili taj ugovor do momenta dok se on nije u potpunosti ispunio.

- Vi nemate relaciju ni sa kim treim, vi moete da traite samo od svogsaugovornika da vam to ispuni. Ako joj neko uzme tu stvar, dok ona meni nijepredala, ja je vidim kod vas, otela bi vam, uzela bi vam, tuila bi vas, to je mojastvar, platila sam je. Ja nemam ovlaenje na to.

- Zato nemam ovlaenje?- to sam ja jo uvek u relaciji sa koleginicom. Dok mi ona tu stvar nepreda, na ime izvrenja svojih obaveza, pa mi onda neko od vas uzme, ja mogusamo nju da tuim, i kaem dajte mi tu knjigu, pa jesam vam platila, pa izvritemi tu obavezu. Nee da mi izvri. Tuiu je sudu, i sud e je obavezati. Ona ese braniti uzela mi Milica tu knjigu; pa ta ako ti je uzela, kupi drugu pa jojdaj. Tu je sutina stvari.

- Zato vam to kaem?- Zato to u obligacionom pravu vi nemate mogunosti obraanja

treem, vi imate samo mogunost da na osnovu ugovora ili nekog drugogizvora obligacije, potraujete, postavljate zahtev prema svom ugovarau.Samo prema njemu.

- Do kad?- Dok se ne ispuni u celini ugovor.Pazite ta znai to u celini. Vi ete videti, mi vidimo iz zadataka, recimo

kae u ZPP-u spor o pravu na nepokretnosti, za njega je nadlean sud gde senepokretnost nalazi. Ostali sporovi iz obligacionih odnosa - nadlean je sudboravita tuenog. Sad mi vidimo da li ste vi razgraniili obligacioni odnos iliniste. Da li vi znate da ste jo uvek u obligaciji ili ste umislili da ste ve otili ustvarnopravni odnos. Vama se ini da je to jako jednostavno.To uopte ne morada bude jednostavno. Npr. ugovor o kupoprodaji je jednostavan ako ja damkoleginici knjigu, a ona meni da pare. To je jednostavno. Tog momenta kad jeona meni dala, i ja njoj, mi smo zavrili na odnos, ko god mi je uzeo knjige, ja unjega da tuim. Svakog od vas u da tuim, i da dobijem tu moju knjigu. Jer titimsvoj interes. Do tada smo u ovoj relaciji, i samo vas gledam i molim vas uzmi tuknjigu i daj mi. Nai onog koji je uzeo i daj mi je. Ja sam ti platila knjigu. Daj miknjigu. Tuiu te zbog knjige...

Gledajte, uzmete da je ovo ugovor o kupoorodaji nepokretnosti. Tajugovor je, optereen, izmeu ostalog, i formom. Ali, ne znai da je... ugovor

21


22/121

optereen formom. Nego da bi ja stekla svojinu na nekoj parceli, moram i da seuknjiim...

Mi smo zakljuili ugovor o kupoprodaji jedne parcele. Overili smo ugovor.Ja sam platila celu cenu, koleginica mi preda tu parcelu.

- Mogu li ja da tuim nekog ko mi uzurpira tu parcelu?

- Ne mogu.- Zato ne mogu?- Nisam se upisala u zemljine knjige. A ova koleginica mi nije dala ni

clausulu intabulandi. To je kod ugovora o kupoprodaji nepokretnosti ovlaenjeprodavca da kupac moe da se upie u zemljinoj knjizi. Nee da mi da.Promaili, propustili... Ja odem kod koleginice, kaem ja ila u zemljine knjige,oni me odbili, daj da napravimo jedan aneks, da mi da klauzulu, ona kaema, neu da ti dam klauzulu, hou drugom da prodam.

- ta da radim?- U meuvremenu, pojavi se neko trei koji uzurpira tu njivu, pone da je

koristi, a ja tu nita ne mogu da uradim.

- Zato ne mogu?- Zato to nemam klauzulu koja e mi obezbediti sticanje svojine. Jamoram da tuim koleginicu, da u sporu dobijem clausulu intabulandi, da seuknjiim, da steknem stvarno pravo, i tek onda kada sam stekla to stvarno pravo

ja mogu ta trea lica, uzurpatore, da tuim i traim od njih da se sklone, da miostave njivu, da mi ne prave tetu.

Eto, vidite kako je to komplikovano. Znai, vi ete, kada budemo radili oveobligacije, gledati, u prisustvu kog ste ugovora, da li taj ugovor postavljazahtev forme, da vidite koja su dejstva tog ugovora. I da bi ste opredelili dali ste jo uvek u obligaciji, ili ste iz nje izali, i uli ve u polje stvarnogprava, videete da li je taj ugovor, s obzirom na ovo kako zakonodavacnjega odreuje, da li je sva svoja dejstva iscrpeo? Onog momenta kad jeiscrpeo sva svoja dejstva, ugasila se ta obligacija i nastao je stvarnopravniodnos, sa ovlaenjima erga omnes.

Tamo gde je nemogu upis, zbog toga to nisu ureene te javne knjige , kaonpr. na Novom Beogradu, mi to zovemo vanknjinom svojinom. Smatra se da

je svojina steena onda kada je ugovor realizovan u celini, i ako ima nekaevidencija, neki upis gde je izvren, recimo u katastru, kao zamena zato to nijeu knjigu, onda se moe stei opet uslovno, dok se ne obezbedi...

ZASTARELOST I PREKLUZIJAZnai, kad se ue u obligacioni odnos, stranke po pravilu prihvataju da

dobrovoljno izvre inidbu. Ako ne izvre dobrovoljno u roku, ostaje mogunostda se putem suda zahteva izvrenje, odn. Ispunjenje inidbe. Poto inidbadospeva, kako ona moe da se...? Izuzetno je za obraanje sudu, zakon postavioneki rok. Znai, postavlja se rok za tubu. To je tzv. Prekluzivni rok, i ako gastranka ne potuje, tuba e se reenjem odbaciti.

22


23/121

Imamo nekoliko tih rokova za tubu: npr. rok za smetanje dravine je 30 dana oddana saznanja za smetanje i uinioca.

Za razliku od ovih prekluzivnih rokova, ZOO poznaje rokove zastarelosti.To su materijalno-pravni rokovi, ne gasi se samo pravo, nego se samo gubipravo na prinudno ostvarenje zatite.

- Znate ta to znai?- To znai, moe da se uloi tuba, tuba se nee odbaciti, ali akotueni u toku spora istupi sa tom prigovorom zastarelosti, i on se pokaekao osnovan, sud e presudom odbiti tubeni zahtev . To zapamtite, kodzastarelosti se presudom odbija tubeni zahtev, ako je tueni, u toku parnice,osnovano istakao prigovor.

Razlikujemo zato, civilne i prirodne obligacije.Civilne su te koje su zatiene prinudom. To je kada je traena zatita

u zastarnom roku, zatiene su prinudom.A, prirodne obligacije mogu biti, bilo zato to ve kod nastajanja nisu imale

tu zatitu ili su zastarelou izgubile prinudnu zatitu. Vidite, ta prirodnaobligacija koja moe da bude nezatiena, ili od poetka ili naknadno.Moe da bude nezatiena od poetka, npr. dug asti; dug iz kocke; dug

iz opklade; moralni dug nekom dobrom prijatelju koji ima problema, pa mu vineto dajete, ili mu inite, negujete ga... To su ti moralni dugovi, dugovi asti, kojinikad nisu zatieni prinudom, i koji se izvravaju bez ikakve naknade imogunosti da se preko suda ostvari ta naknada.

Ova druga vrsta, tih prirodnih... mi ih jo zovemo i degenerisane civilneobligacije, zbog toga to su one u momentu zakljuenja, nastanka, bilezatiene prinudom drave, ali su tu zatitu izgubile protekom rokazastarelosti. Recimo ja imam prema vama jedno potraivanje iz naknade tete, iono po zakonu zastareva za 3 godine. Vidite, vi odmah urite i kaete izgubitepravo. Nikakvo pravo na naknadu tete vi niste izgubili. Vi i dalje imate premameni pravo na naknadu tete. Ali, protekom roka, ja u u parnici istai prigovorzastarelosti, i sud e da kae moe ti to pravo da ima, ali je protekao rok ukome ti mene moe da pozove na zatitu. Neu ja da angaujem prinududrave da bi titila jedno potraivanje koje ti nisi titio sam u toku zastarelosti.

- Kako se to vidi, ta fina, suptilna razlika izmeu gaenja prava i prava nazatitu?

- Vidi se po tome, ako ja vama isplatim tu naknadu tete, ne znajui da jezastarelo, pa odem kod advokata i kaem isplatila sam naknadu; ma, ta siisplatila, kad ti je zastarelo. Nisi morala. Ja vie ne mogu da angaujem sud i datraim povraaj datog, po pravilima sticanja bez osnova, jer to nije sticanje bezosnova, to je plaanje dugovanog. Ali, dugovanog koje moe da se plati samodobrovoljno; drugaije, prinudom, ne moe.

Z astarelou se, protekom vremena, ne gasi samo pravo, nego segasi mogunost da se prinudno ostvari to pravo. Ali, samo kada drugastrana (dunik) istakne prigovor zastarelosti. To je sutina!!!

I zapamtite. Odluuje se U ime naroda... presudu.... Vi ete, po pravilu uzadatku dobiti prigovor tuenog, koji se brani svim moguim sredstvima, izmeu

23


24/121

ostalog kae i istiem prigovor zastarelosti. Vi morate da znate kako ete satim prigovorom da izaete na kraj. Nekada je taj prigovor moan i osnovan i one dovesti do odbijanja tubenog zahteva. Evo, npr. protekao je rok od 3 godineod kad je koleginica znala za tetu i uinioca, ja se posle 5 godina obratim sudu;druga strana istakne prigovor zastarelosti, i kako vi odluujete?

Presuda:U ime naroda... donosi presudu

I Odbija se tubeni zahtev da se tueni obavee na naknadu tete.

U obrazloenju kaete postoji teta, postoji uinilac, postoji obaveza naknade,ali je protekao rok u kome je mogao da trai tu naknadu preko suda, i osnovano

je tueni tome prigovorio.Iz same izreke vi ne vidite zato sam ja odbila tubeni zahtev; zato to je tomaterijalno-pravni prigovor koji ne ulazi u izreku. On e biti u razlozima, u

obrazloenju; razlog zato je odbijen tubeni zahtev.- Zato je ovo vama jo vano?- Zbog toga to vi imate nekoliko zahteva za, recimo, naknadu tete, za

bol, za strah, za smanjenu ivotnu sposobnost. Svaki od njih dospeva i zastarevau razliito vreme. Jer je ZOO rekao zastarelost nastupa kod naknade tete ondakada oteeni sazna za tetu i uinioca. Obe stvari kad se steknu, on je stekaosaznanje. Od tog momenta, od sticanja saznanja o obe stvari, poinje da teerok zastarelosti od 3 godine. Npr. za bol, kad sam ja stekao saznanje? Onogmomenta kad je vetak rekao 7 dana posle povreivanja taj bol je prestao. Zastrah: 30 dana posle povreivanja, sagledao je sve okolnosti, i strah jeprestao. Vidite za bol. Bol e biti, npr. saobraajna nesrea. 01.01.2000. godine

bila je saobraajka na putu. Kad je zahtev za bol ve dospeo? Dospeo je07.01.2000. godine. Kad je zahtev za strah dospeo? Dospeo je 30.01.2000.godine. Pogledajte, ja sam tuila, recimo 15.01.2003. godine.Tueni istakneprigovor zastarelosti.Ode mi ovo potraivanje. Za strah. Ode mi i ovopotraivanje. Evo dva potraivanja koja su... (se ugasila?).

Presuda:Sud... u ime naroda donosi presudu

I Odbija se tubeni zahtev da se tueni obavee da na ime naknade za

fiziki bol plati 10.000,00.II Odbija se tubeni zahtev da tueni na ime naknade za strah plati30.000,00.

III Usvaja se tubeni zahtev, i obavezuje se tueni da plati naknadu zasmanjenu ivotnu sposobnost.

I sad, pita se u izreci, ta uradi ovaj? Jedna teta, jedan dogaaj, jedan ovekpretrpeo tetu, a vidi ta mu sud uradi. Dva mu ne dade, a jedan mu dade. Evo

24


25/121

ga. Zahvaeno zastarelou, ali ako se tueni prevari pa plati to, daje to jedugovano, i ne moe da trai povraaj datog.

Na ispitu ne smete da meate zastarelost sa prekluzivnim rokovima.Prekluzivni rokovi su rokovi za tubu. Ne moete da se obratite sudu ukolikoprotekne rok od 30 dana za smetanje poseda. Ne moete da se obratite sudu,

ukoliko protekne rok iz zakona o radu za naplatu nekog novanog potraivanja.Ako je zakonodavac rekao da tuba moe da se podnese u tom i tom roku,to je tzv. Prekluzivni rok. Protekom roka gasi se pravo, vi nemate vie topravo.Nemate pravo ni sudu da se obratite. Pokuate da se obratite, sudsamo kae sud donosi reenje, tuba se odbacuje.

Rokovi zastarelosti nisu to.- Zato ja govorim sada o rokovima zastarelosti?- Zato to samo obligaciona prava, potraivanja, zastarevaju. Nikada

stvarna prava ne zastarevaju. Ne moe nevrenjem neko stvarno pravo dase izgubi.

- Zato obligaciono pravo zastareva?

- Zato to je, sredstvo pravnog prometa, njime se vri pravni promet.I hoe da se u tom pravnom prometu ima izvesnost da li neko potraivanjepostoji ili ne postoji. Protekao je rok.

- Ali ta si ti izgubio?- Nisi ti izgubio mogunost da se obrati sudu. Nisi ti izgubio samo

pravo. Ti si izgubio pravo da sud, drava, iza tebe stanu i kau mi emoprinudom da uteramo to potraivanje. I zato, ako ste se vi obratili,tueni nije istakao prigovor, mi emo da sudimo i meritorno presudimo.Prigovor zastarelosti moe da se istakne samo do zakljuenja glavnerasprave u prvostepenom postupku, ne kasnije.********************************************************************************************

Sada idemo na samo zakljuenje ugovora.Rekli smo da mora da postoji saglasnost volja o bitnim elementima

ugovora. Videete za svaki ugovor bitne elemente, npr. ako dobijete ugovor ograenju, vi ete samo iz zakona proitati ta su bitni elementi ugovora, o emustranke treba da se dogovore; ako dobijete ugovor o prodaji videete da je topredmet i cena; ako dobijete ugovor o zakupu, proitaete i videete da imatezakupno dobro... Rekli smo, kada je to kada se saglase dve volje o bitnimelementima, to je onda kada stranke nesumnjivo utvrde... taj ugovor, koji su tobitni elementi. To su opti uslovi za zakljuenje ugovora.Nekada, zakon postavlja i poseban uslov, to je pitanje forme.Znai: saglasnost volja, bitni elementi i forma, kao poseban uslov.

7. FORMA UGOVORA - ispitno pitanjeMi emo danas govoriti o toj konstitutivnoj formi, formi ad

solemnitatem. To je ona forma koja je uslov nastanka ugovora. Zato se izove konstitutivna, ona ga konstituie. Ona moe da bude zakonska iugovorna.Zakonska forma

25


26/121

Ako je zakon predvia, onda e to u zakonu i da bude navedeno.Neete nai kod ugovora samo u ZOO, nai ete i u Zakonu o prometunepokretnosti, nai ete u Porodinom zakonu, dakle u raznim materijalnimzakonima e se za pojedine ugovore nai zahtev forme. Npr. kad brani drugoviureuju svoje odnose povodom sticanja imovine, Porodini zakon kae da taj

ugovor mora da bude u pismenoj formi. Kod ovih posebnih ugovora u ZOO,videete kod ugovora o graenju, kae zakon, ugovor se zakljuuje u pismenojformi. Znai, tamo gde je ugovor ureen, tu ete nai i zahtev forme.Nemojte nikad da pretpostavljate da je zakon to postavio; on to izriito radi.Izriito zakon kae ugovor se zakljuuje u pismenoj formi. Ili, za zakljuenjeugovora kod prometa nepokretnosti zakon izriito kae potrebna je pismenaforma i overa od strane suda.Ako nije ta zakonska forma potovana, ugovor nije zakljuen.Nije stvar utome da li je ugovor nitav, ugovor nije zakljuen, jer se radi okonstitutivnoj formi kao uslovu nastanka ili zakljuenja ugovora. Kodnitavosti (pazite dobro!!!) vi formalno pravno, imate sve elemente jednog

ugovora. Kod nitavosti ugovora iji je predmet, npr. promet lekova, vi formalno-pravno sve imate. Imate cenu, predmet, imate sve ugovorae. Kod ugovorakojima nedostaje forma, vi nemate formalno sve uslove. Jer, videli ste sadta smo rekli, pored saglasnosti, bitnih elemenata, potrebna je i forma da biugovor nastao. Ne moete vi da ponitavate neto to nije ni nastalo. Trebada nastane, da postoji formalno pravno, ali da je prilikom njegovognastanka uinjena neka povreda. Ovde nemate bitan elemenat ugovora. Dabi ugovor nastao, zakon kae mora da bude zakljuen u odreenoj formi.

Vidite vi kako se to dobro vidi u praksi.Npr. mi zakljuujemo jedan ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, i mi ga

zakljuimo samo tako to emo samo pismeno napisati... Ne odemo u sud daoverimo. To znai, nismo mi taj ugovor snabdeli tim zahtevom forme kojizakonodavac trai kao konstitutivan elemenat. Ja vama platim cenu; vi meni nepredate stvar.

- ta mislite, da u ja da traim da se niti ugovor?- Neu. Traiu samo povraaj cene.- Po kom osnovu?- Sticanje bez osnova. S obzirom na osnov koji se nije ostvario. Mi

smo hteli da ostvarimo osnov u kupoprodaji. Nismo ga ostvarili. Ja u datraim povraaj datog.

A da smo ga mi napisali, da smo ga mi overili, da smo u njega uneli nekinedoputeni elemenat, npr. da smo raspolagali gradskim graevinskimzemljitem, on bi formalno-pravno egzistirao u pravnom saobraaju kao neto topostoji, kao jedan organizam, ali je prilikom sainjavanja tog organizmanapravljena povreda. ovek se rodio i ima teku i neizleivu bolest. Ovde jenasciturus... nije se ni rodio. ta u ja da ponitavam neto to nije nastalo. Ja usamo da traim povraaj datog, po pravilima sticanja bez osnova.

Znai, ovde kod nedostatka forme, ako je zakonska forma u pitanju,ugovor nije ni nastao.Ugovorna forma

26


27/121

Kad govorimo o ugovornoj formi, zakonodavac nije postavio zahtevforme, ali su stranke ugovorile da je forma uslov njegovog zakljuenja ilipostojanja.

I u jednom i u drugom sluaju, ne radi se o ponitaju ugovora, radi se

o tome da ugovor nije nastao; sve to je u njegovom izvrenju dato vraase po pravilima o sticanju bez osnova. (Ovo je takoe jedna od kljunihstvari!!!)

Sada da vidimo koje vrste forme imamo.Kod nas jo vai princip konsensualizma. To znai prostom

saglasnou volja se zakljuuje ugovor. Taj zahtev forme je izuzetak, ali veimamo oko 50 formalnih ugovora.

Sad govorimo o zakonskoj formi. Imamo, prvo, pismenu formu; pa ondaimamo formu javne isprave; i imamo sveanu formu. Kod nas je realna formaretka. Postoji samo kod ugovora o poklonu. Znate da ugovor o poklonu nije

uopte ugovor koji je ureen u ZOO; on je i danas ureen pravnim pravilimapredratnog prava (SGZ, AGZ, OIZ). Znai, kod nas na terenu pozitivno-pravnogureenja praktino nemamo tu vrstu formi.

a) Da vidimo sada ta je to pismena forma. Pismena forma je kadazakon kae da je ugovor zakljuen kada su stranke napisale i potpisalesaglasnost o bitnim elementima odreenog ugovora. Npr. ugovor o ureenjuimovinskih odnosa branih drugova; ugovor o graenju.

b) Ovaj drugi, vii zahtev forme je po pravilu rezervisan za prometnepokretnosti. Zato se zove forma javne isprave? Zato to zahteva sadejstvonekog javnog organa, dravnog organa. To je overa od strane suda. (nesudije, ve sudskog slubenika!!!). Sudski slubenik na pismenu redakcijuugovora stavlja peat i konstataciju da su pred njim Petar Petrovi, iji je identitetutvren na osnovu line karte i Milan Milanovi, iji je identitet utvren na osnovuline karte, ugovor potpisali. Njega se ne tie sadrina ugovora, niti sme to daproverava, niti sme da zabranjuje zato to je sadrina ovakva ili onakva, onsamo utvruje identitet stranaka koje ugovor potpisuju. Klasian primer za to

je ugovor o prometu nepokretnosti. Zakon o prometu nepokretnosti (koji vimorate da konsultujete), odn. l.4 tog zakona govori o nedostatku forme imogunosti da se taj ugovor konvalidira posredstvom suda. Mogunost znai dastranke, ako su u celini ili u pretenom delu izvrile taj ugovor mogu da se obratesudu i da on nedostatak forme nadomesti time to e sudskom odlukom daprizna pravnu vanost tom ugovoru. O toj konvalidaciji emo malo kasnije.

c)Za najznaajnije ugovore, zakon zahteva najvii stepen forme. Tosu ugovori iz naslednog prava: ugovor o doivotnom izdravanju i ugovor oustupanju i raspodeli imovine za ivota. Zato se zove sveana forma? Zbogtoga to uestvuje u zakljuenju ugovora sudija. Zato je zakonodavac stavionalog sudiji da on to radi? Zbog toga to sudija mora strankama da predoiznaaj ugovora koji zakljuuju. To sigurno ne moe slubenik na overi. Zaugovor o doivotnom izdravanju npr. kae vi tu imate jedan dvostrano-obavezan ugovor, vaa obaveza je da izdravate ovog starog oveka do kraja

27


28/121


29/121

raspodeli samo kada u njegovom zakljuenju uestvuju svi potomci koji e umomentu smrti ostavioca biti pozvani na naslee. Ali, imamo ovog jednog kojinam je... Nemamo ugovor o ustupanju i raspodeli, poto taj zahtev forme nisuispotovali. ta je to u stvari? To su pokloni! Taj starac koji je zakljuivao s njimaugovor, nita nije dobio na konto toga. On je svoju imovinu njima podelio. I zato

se smatra, da je on znao da nee to biti ugovor o ustupanju i raspodeli, onda bion hteo njima poklone da uini. Meutim, ta smo mi time dobili? Dobili smo daono to je osnovno dejstvo tog ugovora, a to je da se nema pravo na nuni deo -ima se to pravo, i ovim je njima povreeno pravo na nuni deo. ta e on moi?U odnosu na njega, ovo raspolaganje je poklon, i on e moi da ostvari svojepravo na nuni deo. Da je uao u ovaj krug, mogao je da ne dobije nita, daraspored bude samo ovom i onom sinu, njih dvojica da ne dobiju nita, i izgubiobi pravo na nuni deo. Znai, to je ta zakonska konverzija. Zakonodavac kaeda e se smatrati da su zakljuili neki ugovor za koji su obezbedili zahtevforme, da bi ga zakljuili da su znali da onaj nee biti dobar.

KONVALIDACIJAZa razliku od konverzije, konvalidacija je neto sasvim drugo.

Konvalidaciju imamo kada jednom ugovoru naknadno izdajemopravna dejstva. Na planu forme, konvalidaciju imamo kod ugovora oprometu nepokretnosti (l.2 ili l.4 Zakona o prometu nepokretnosti) gde senaknadno osnauje jedan ugovor, koji u momentu zakljuenja nije ispuniozahtev forme, ali je ugovor sainjen kao pismeni i potpisani ugovor. To jesutina za konvalidaciju!!!

- Nema konvalidacije usmenog ugovora o prometu nepokretnosti.- Znate zato?- Gledajte, za ugovor o kupoprodaji nepokretnosti, ta je potrebno?

- Potrebna je pismena redakcija ugovora i potrebna je overa od stranesuda. A ovo je faza dogovora o bitnim elementima. Oni mogu da se dogovore obitnim elementima usmeno, ali njima su potrebne jo 2 stepenice da dou doformalnog ugovora. Ne moe ni zakon, ni na bilo koji nain da se preskau 2stepenice, moe samo jedna. Zakon moe da nadomesti samo jednu stepenicu;to znai, mora da se pokriju ove dve faze, pregovora i dogovora, fazapismene redakacije i potpisa, samo da se konvalidira nedostatak overe. Tozapamtite!!! Nikada ne moete da konvalidirate usmeni ugovor okupoprodaji, makar da je i sto puta izvren. Moe da se konvalidira samopismeni koji je potpisan, a kome nedostaje overa od strane suda. Tukonvalidaciju moe da izvri samo sud.

- Znate kako do toga dolazi?- Mi odemo, dogovorimo se oko uslova, odemo i potpiemo to, kad emo

da odemo?, idemo u ponedeljak u sud. Ja doem u ponedeljak i kaemidemo u sud, a vi kaete naao ja drugog kupca. Kako si mogao da naedrugog kupca, kad sam ti ja isplatio prekjue pare?, Pa isplatio on dva putavie. Vratiu ja tebi tvoje pare.

- Ova zakonska konvalidacija dozvoljava, znai, da strana koja jeverna tom ugovoru, hoe da ga sauva, da se obrati tubom sudu i da trai

29


30/121

od suda da nadomesti taj nedostatak u pogledu forme, koji se odnosi naoveru.

Presuda:sud donosi... u ime naroda

PRESUDU

I Tueni se obavezuje da u roku od 15 dana pristupi overi tog ugovora.(Mi imamo ovde jednu pismenu redakciju, imamo predmet i cenu, sve imamo).ta sud jo uradi? Poto ne moemo da ga vodimo za ruku, niti da ga milicijomodvedemo.

II Ako u ostavljenom roku to ne uini ova presuda e zameniti ugovor oprodaji nepokretnosti.

Nee sud tu nita da kreira. On, da bi mogao ovo da konvalidira, on mora da imasve ostale uslove, samo nema formu, samo nema taj jedan stepenik.

Uslov za ovu sudsku konvalidaciju je da su prestacije iz tog ugovoraugovora u celini ili u pretenom delu izvrene. E, sad ete vi da budetekreativni, pa da vidite ta to znai u pretenom delu. Gledajte, ne moetepreteni deo da gledate samo sa stanovita kupca. Ja sam kupila jednu kuu,ugovorili smo 100.000,00 evra, i ja sam platila 100.000,00 evra. Ali, to nije to. Upretenom delu treba i sa stanovita kupca i prodavca. Ja sam, recimo, platila60.000,00 evra, a on je meni u pretenom delu ispraznio i predao tu kuu. Ostao

je samo jedan podrum i jedna prostorija. To znai, preteni deo gledate prema

ukupnim davanjima iz ugovora, i to sa stanovita oba ugovaraa. Ili u celiniili u pretenom delu. Naravno, pri tom ne sme da se povreuje pravo preekupovine.

PITANJE: ta je sa ugovorom gde je samo izvrena samo isplata cene?ODGOVOR: Nita. To je preteni deo sa stanovita jedne strane, ali nematedrugu stranu. Sud e oceniti da nije ispunjen uslov pretenog ispunjenja inidbi.Odbie tubeni zahtev da se konvalidira ugovor i oni e biti bez ugovora, i biena terenu instituta davanja bez osnova, svako e od svakog drugog moi da traipovraaj datog. Ili moe, eventualno, ako je predaja stvari bila, a cena nijeplaena da odrajem stekne to pravo. I to oni, zakonskim odrajem od 10 godina,

zato to on ima zakonit osnov sticanja. Znai, nee se raspravljati na nivoukonvalidacije, sud e odbiti tubeni zahtev, jer tu je uslov...To je isto kao kadimamo usmeni sporazum, izvren u celini i on se smatrao izvrenjem u celini.Odbija se tubeni zahtev. Stranke nemaju ugovor koji je sainjen u pismenojformi. Nema uslova za konvalidaciju po l.4 Zakona o prometu nepokretnosti. I tu

je kraj moje prie. Kako e oni dalje urediti odnose, tuie jedan drugog i traiepovraaj datog jer sad oni dre bez osnova. Nisu obezbedili osnov svojimdavanjima i svako e od svakog moi da trai povraaj datog.

30


31/121

FORMA UGOVORA - nastavakDakle, kod forme morate da budete jako paljivi, posebno kod sveane formekoja je rezervisana samo za Ugovor o doivotnom izdravanju i Ugovor oustupanju i raspodeli. Nemojte ovde da gurate testament. On nije ugovor, ve

jednostrana izjava volje.Moe da vam se postavi pitanje da li ti ugovori (kod kojih se zahteva

sveana forma) mogu da se zakljuuju preko punomonika.- ta bi ste vi rekli?- Moe, ali i punomoje mora da bude u istoj toj formi (sveanoj).- Dobro, i ta se postie time?- Pa, postize se mogunost da punomonik zakljui ugovor za koji je dobio

punomoje.- To da, ali ta je svrha, takve forme punomoja? ta se time postie sa

stanovita zahteva forme?- Ostvaruje se svrha i zahtev forme time to sudija predoava znaaj tog

ugovora stranci koja punomoje daje prililkom zakljuenja ugovora. Dakle,sveana forma je forma ugovora u ijoj formi se i punomoje daje da bi sudija biou poziciji da neposredno stranci pokazuje.Dakle, kada odgovarate na pitanje svrhe forme, ona je zatitna forma sastanovita stranke, jer titi interese stranke time to e tako visokimzahtevom forme stranka biti u poziciji da ima neko vreme (pazite, to jeprocedura; vi ispiete molbu sudiji, onda se to zavodi u sudu, potom sudijau vanparnici dobija predmet, pa sudija zakazuje, pa vi dolazite.. to je jednovreme koje omoguuje da vi razmislite o onome u ta ulazite), pa jo kadujete od sudije kakvo je znaenje te forme, onda vi moete da formiratesvoju odluku o tome da li hoete taj zahtev forme.

Mi nemamo dokaznu formu (forma ad probationem). To znai da kodnas dokazna forma ne postoji u smislu da se postojanje ugovora dokazujeodreenom formom. Kod nas postoji jednaka snaga svih dokaznihsredstava. Sva su dokazna sredstva doputena.Vi pogledajte sankciju nedostatka forme, kako je to zakonodavac formulisao ul.70 ZOO. Kada je sankcija za nedostatak forme. Ugovor koji nije zakljuen upropisanoj formi nema pravno dejstvo. Vidite, ne kae nitav je, nego nemapravno dejstvo, nema tog ugovora, sva davanja su davanja bez osnova.

TUMAENJE UGOVORAZakon propisuje pravila da se ugovorne odredbe primenjuju onako

kako glase. To je jasno kada je ugovor jasan da se primenjuju kako glase;meutim, ako su sporne ugovorne odredbe onda se pribegava tumaenju. Netumai se ugovor, praktino, ve se tumai izjava volje sadrana u ugovoru.ta je stranka njime htela, ta je cilj ugovora? Imamo, tako gledano, sudsko ivansudsko tumaenje.

a) Sudsko tumaenje vri sud pred kojim se vodi spor o dejstvimaugovora.

- Sad da vidite ta znai to sudsko.

31


32/121

- Nije to sud, da ga vi pozovete daj mi to tumaenje ugovora. To neradi, nije to posao suda.

- Nego, pred sudom se vodi spor o dejstvima ugovora. Ja vas tuim itraim da vi meni izvrite inidbu. Vi postavite pitanje, kako glase te ugovorneodredbe, nejasno je. Ne zna se ko, kome, kada, ta?

- A, ta mi hoemo tim tumaenjem?- Da sauvamo ugovor, da ga odrimo na snazi. I sad mi pokuavamovolju stranaka da utvrdimo iz tih ugovornih odredbi. Najlake je sudiji da kae jane mogu da vam utvrdim volju, i ja neu tubeni zahtev da usvojim. Vi mora daznate ta su stranke tim ugovorom htele. I to je sudsko tumaenje.

Znai, sudsko tumaenje vri sud pred kojim se vodi spor odejstvima ugovora. Da bi odredio meru tih dejstava, mora da proe kroz fazuutvrivanja ta su stranke tim ugovorom htele. I, on se, naravno, izjanjava otome kakva je pravila tumaenja koristio i ta je utvrdio kao volju stranaka.

b) Vansudsko tumaenje je neto sasvim drugo.Vansudsko se obavlja

po volji ugovoraa, koja je unapred dogovorena, da e u sluajunesaglasnosti o znaenju njegovih ugovornih odredaba tumaenje datineko tree lice. I to odreeno lice.

- I, ta onda sud radi?- Doe do spora o tome, pozove se to tree odreeno lice, sud zastane sa

postupkom, saeka da to tree odreeno lice obavi tumaenje, i takvo tumaenjekoje da tree lice bie za sud obavezujue.

Meutim, u svakom sluaju, postoje odreena pravila tumaenja. Netumai se svaka odredba posebno, nego u sklopu i u skladu sa svim odredbamaugovora. Smisao se odreuje prema uobiajenom smislu koji ta re inae ima.Pri tom se potuje naelo savesnosti i potenja, onako kako bi jedan dobardomain to uradio.

Sada imamo posebna pravila. Imamo pravila da ugovor bez naknade uodreenim ugovorima, tumaenje se vri u korist onoga ko neto daje iliini. Npr. ako ja kaem da hou da poklonim koleginici knjige za uenje, nemoe da potrauje sve knjige iz moje biblioteke. Uvek ete ii restriktivno knjigeza uenje, to mogu da budu knjige za pravosudni ispit, knjige za pravni fakultet,ali ne mogu to da budu sve knjige koje ja imam.... Znai, idete restriktivno,obavezujete restriktivno, u korist onog koji neto daje.

Kod dvostrano obaveznih ugovora, kakva bi bila pravila tumaenja?Ona koja e obezbediti ekvivalentnost davanja, jer je to rukovodni principkod te vrste ugovora.

Kod ugovora po pristupu, kakva bi bila pravila tumaenja? Ko je tuslabiji? Pa, onaj ko nije uticao na formularne ugovore. Njega je formulisala jaastrana, ja koja pristupam, nemam uslova da promenim bilo ta, sem daoptiram da li hou ili neu, uvek treba u moju korist da se tumai, kaoslabije stranke.

VRSTE OBLIGACIONIH UGOVORA

32


33/121

Sada emo prei na nek vrste obligacionih ugovora. Ova naa dananjapodela je u funkciji razumevanja odreenih vrsta ugovora i pomoi vama, da vikad dobijete jedan ugovor koji procenite da je komutativan, ili procenite da jealeatoran, ili procenite da je to dvostrano obavezan ugovor, da vi moete, kadadobijete pitanje, Ugovor o prodaji ili ugovor o zakupu, i vi ga smestite u tu vrstu

ugovora, da ve znate, da ve imate jednu polaznu poziciju gde ete ta optamesta da iskoristite za pojedine ugovore. Npr. ako dobijete Ugovor o doivotnomizdravanju, gde ga smetate? U dvostrano obavezan ugovor. Zatim ga smetateu formalan ugovor. Da li ga smetate u aleatoran ugovor. Ako znate u kojufioku da ga stavite, vi ete ve za njega mou da izvuete 15 reenica, gdeete pokazati razumevanje ugovora, te vrste ugovora, da bi ste onda lako moglida uete u to ta on jo ima kao odreenje.

Npr. kad dobijete pitanje formalni i neformalni ugovori, vi ete odmahznati odgovor na to pitanje, posle ovog to smo rekli. Kaete da su neformalniugovori pravilo, da su formalni izuzetak. Zato se daje zahtev forme? Da se titistranka koja uestvuje u zakljuenju. I, kaete koji zahtev forme znate.

Kada govorimo o konsensualnim i relanim ugovorima. Kaete koji sukonsensualni, kaete da su realni ugovori relikt, da je to rezervisano za ugovor opoklonu, da su oni prevazieni, i zbog toga u pozitivnom pravu nisu ureeni.

Kad doete do dvostrano obaveznih ugovora i jednostrano obaveznihugovora, kaete da su dvostrano obavezni tipini za promet roba i usluga, da tuimate davanje i na jednoj i na drugoj strani, da davanja treba da budu u odnosuekvivalentnosti, i da se ta ekvivalentnost titi. titi se kako u momentuzakljuenja ugovora, tako i u fazi realizacije.

Dakle, zapamtite! Deoba ugovora je nekada sa stanovita forme, anekada je izazvana samom sadrinom.Imamo i komutativne i aleatorne ugovore.Imamo ugovore sa trenutnim i trajnim prestacijama.Imamo i dobroine i teretne ugovore.

KOMUTATIVNI I ALEATORNI UGOVORIKomutativni ugovori su oni kod koji se u momentu zakljuenja zna

konaan odnos uzajamnih davanja.- ta to znai?- Ako ja prodajem ovu knjigu, mi znamo ta je odnos davanja. Odnos

davanja je: moja knjiga, konano koleginica cenu da mi isplati, 600,00 dinara i toodmah. To je odnos davanja.

Komutativni ugovori mogu da se napadaju zbog prekomernogoteenja. Aleatorni ne mogu.

Tipian aleatorni ugovor je Ugovor o doivotnom izdravanju. Pazite, onjeste dvostrano obavezan ugovor; imate i na jednoj drugovj strani davanje kojepredstavlja jedno drugom kauzu. Ne moete vi da kaete, kao to znate dakaete na ispitu, ne zna se ta kome duguje. Zna se. U suprotnom ne bi steznali davanja stranaka, a vi znate tano da ja trebam njega da izdravam dokraja ivota; treba da mu svakog meseca dajem po 100 evra; treba da mu

33


34/121

pripremam hranu; treba da se brinem o njegovom zdravlju; treba da snosimtrokove njegove sahrane.

- A ta ne znate?- Ne znate odnos uzajmnih davanja. Ne znate ta e to moje davanje

da predstavlja u odnosu na davanje druge strane. Jer davanje druge strane

se potpuno zna: on e meni da prenese za sluaj smrti njegovu kuu uBeogradu. A ja imam davanja koja se znaju; ali se ne zna definitivni njihovobim niti njihov odnos prema davanju druge strane. To se ne zna.

Jer mi, kod dvostrano obaveznih ugovora imamo ekvivalentnost koja setiti. Ovde nemamo tu ekvivalentnost.

- Zato je nemamo?- Zato to imamo taj elemenat aleatornosti. Alea je srea. U momentu

zakljuenja ugovora ne zna se konaan odnos uzajamnih davanja, zbogneke budue neizvesne okolnosti koja predstavlja aleu, za koju stranke umomentu zakljuenja ne smeju da znaju. Jer, ako znaju, onda nemaneizvesnosti. Znai, neka neizvesna budua okolnost od koje zavisi odnos

uzajamnih davanja.- ta je kod Ugovora o doivotnom izdravanju... Vidite, svi se zaleete saonim ne zna se kad e smrt naii.

PRIMER: imali smo tog advokata koji je mislio da je fenomenalan advokat, i da jeon sjajan posao napravio. Zakljuio je ugovor sa jednom bakom u Parizu koja jeimala 84 godine, zakljuio je ugovor o doivotnom izdravanju za njen stan. 120godine je ivela, i za to vreme potroila 3 stana, jer on nije smeo, kao advokat dapovredi ugovornu obavezu, to bi na njegov renome uticalo. To je smrt. Ali, nemora da bude. Mogla je baka 120 godina da ivi zdrava, ila i vesela i da nita nepotroi i da nema nikakvih izdataka. Ona je na nesreu bila 20 godina u nekomstacionaru.

To znai, nemojte da se zaleete injenica smrti; ve kvalitet ivota,kvalitet ostatkaivota, da li e biti izloen trokovima leenja, smetaja, tuepomoi... ili e biti potpuno toga lien.

- I, ta je vano?- Vano je da u momentu zakljuenja ugovora ni jedan ni drugi nisu znali

za te okolnosti.Mi smo imali pre nekoliko godina, prekriven Beograd, ugovori o

doivotnom izdravanju, lekari, medicinske sestre; oni vas markiraju jo u bolnici,koliko, od ega, ta; ne znaju oni u dan kad e... ali imaju jednu prognozu bolestikoja moe da ih odredi: za pola godine, godinu dana, dve godine. Pa ondapokazuju veliku dobrotu, pa vas obilaze, daju inekcije... I zakonodavac jereagovao time to je tu vrstu ugovora zabranio. Evo primera apsolutnonitavog ugovora. Rekao je zabranjeno je. Ne da zakonodavac da ugovoro doivotnom izdravanju zakljuuju lica koja mogu, s obzirom na svojustruku, da se obaveste o stanju zdravlja, da imaju uvid u tu situaciju.

- Zato?

34


35/121

- Zato to kroz to oni iskljuuju aleu. A ako iskljuu

o b l i g a c i j e - skripta

Documents