Gordana Ðeriæ UDK: 316.647.8: 930.85(497.11)Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd

MEÐU JAVOM I MED SNOM

O balkanizmu i neuspehu konstruktivizma u Srbiji:pogled iz prošlosti*

Apstrakt: U ovom tekstu autorka istra�uje znaèenja predstava o Srbiji, Balka-nu i Evropi u vremenu susreta prosvetiteljske i romantièarske tradicije. Polazište je upretpostavci da se o poèecima negativnih predstava o jugoistoènom delu Evrope nemo�e govoriti izvan šireg konteksta filozofije i knji�evnosti XVIII i XIX veka i posledi-ca novih filozofskih i knji�evnih ideja. Suštinska promena do tada vladajuæih paradi-gmi, izra�ena simbolièkom podelom na ‘Zapad’i ‘Istok’, u osnovi je imala manje sim-bolièku a više faktièku podelu na industrijsku i zemljoradnièku Evropu, èije su segranice uglavnom poklapale sa referentnim taèkama simbolièke distinkcije. Potenci-rajuæi va�nost obaju nivoa u analizi, ‘simbolièkog’i ‘faktièkog’, prvi deo teksta odnosise na sa�eto predstavljanje razvoja simbolièke geografije u kontekstu studija o‘Balkanu’(‘balkanskim varijacijama orijentalizma’ ili ‘balkanizmu’) devedesetih go-dina prošlog veka, kao i na neuspeh ovog �anra i konstruktivistièke paradigme u srp-skoj društvenoj teoriji. Drugi deo teksta posveæen je diskursima osmišljavanja veæihzajednica na simbolièkim, jezièkim, imagološkim, kulturnim, politièkim, ekonomskimi dr. osnovama, sa fokusom na poèetke idejnog i jezièkog ujedinjenja Ju�nih Slovena,kao i njihovog ukljuèenja u ‘prosveæenu Evropu’. Analizom tekstova Vuka StefanoviæaKarad�iæa, kao i prepiskama, èlancima i komentarima koji su se odnosili na Vukovrad u prvoj polovini XIX veka, autorka iz perspektive prošlosti pokušava da uka�e narazloge neuspeha imagološkog i konstruktivistièkog pristupa u savremenosti.

Kljuène reèi: prosveæenost, romantizam, konstruktivizam, esencijalizam,Evropa, Balkan, Srbija, Vuk Stef. Karad�iæ

195

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

* Tekst je napisan u okviru projekta „Prosveæenost u evropskom, regionalnomi nacionalnom kontekstu: istorija i savremenost“ koji finansira Ministarstvo za naukui zaštitu �ivotne sredine Republike Srbije.

Ma o èemu pisao, ja uvek mislim šta æe o tome reæiKopitar, ili Šafarik ili Grim, a za druge mi nije stalo.

Vuk Stef. Karad�iæ„Pravi uzrok i poèetak skupljanja naših narodnih pesama“, 1842.

Razumevajuæi istra�ivaèki posao kao pokretanje problema,upitanost i eventualno prevazila�enje nedoumica, pre nego kao doka-zivanje unapred postavljene teze, u ovom tekstu æu teorijski i praktiè-ni problem upotrebe esencijalizovane dihotomije ‘Evropa’:‘Balkan’1

pokušati da analizujem koristeæi se starovremskim materijalom i po-stupkom koji više mo�e doprineti osvetljavanju (ne)opravdanostisavremenih vrednosnih podela i relativizovanju dometa dominant-nog pravca simbolièke geografije nego što se njime mo�e uticati narešavanje samog problema. Podsticaji za ovakvo istra�ivanje su i uteorijskom i u praktiènom smislu aktuelni, iako se, zbog vrste graðe iprimenjenog postupka, mo�e steæi pogrešan utisak da su intencijeanalize iskljuèivo u rasvetljavanju polazišta i korena unutarevropskihvrednosnih podela koje bi dale za pravo i osna�ile konstruktivistièkiprilaz ovom problemu. Naprotiv, ovde je naglasak na nedoumicibezrezervnog prihvatanja bilo konstruktivistièkog bilo esencijalistiè-kog pristupa ovom pitanju u analitièkoj praksi,2 javnoj upotrebi iuopšte u tematizovanju pitanja ‘Evrope’ i ‘Balkana’, tako da je anali-zovana graða upravo u funkciji obrazlo�enja ove savremene dileme,a ne u osna�ivanju ili zagovaranju nekog od navedenih pristupa. Di-lema o kojoj je reè, u najpojednostavljenijem obliku, tièe se odnosapredstave o razlici i (stvarne) razlike, odnosno naèina njenog izra�a-vanja i tematizovanja u kontekstu popularnih rasprava o ‘Drugosti’.

196

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

1 Ovo je poznato, ali mo�da nije loše ponoviti: u bukvalnom, esencijalistiè-kom razumevanju za ‘Balkan’ se vezuju svojstva primitivizma, istoènjaštva, divlja-štva, nasilja, neureðenosti, bahatosti, prljavštine, nerazvijenosti, ruralnosti, nesigur-nosti, varvarstva, nazadnjaštva, strastvenosti i sl. a esencijalistièka, samorazumljivaznaèenja ‘Evrope’ su racionalnost, prosveæenost, razvijenost, organizovanost, mo-dernost, demokratiènost, civilizovanost, tolerancija, sigurnost, progresivnost, stan-dardizovanost, individualizam, urbanizam i tako redom.

2 Dilemu po ovom pitanju oèigledno deli i Vintila Mihailesku kada o svojojpoziciji ka�e: „Konstruktivista u Rumuniji, esencijalista u Francuskoj, samo da se nesvrstavam uz dominantne ideologije, definitivno sam se ubedio u istinitost formulejedne prijateljice koja je psiholog: identitet je kao zub – znaš da postoji tek kad te za-boli“ (Mihailesku, 2002:117).

Velika tema unutarevropskih vrednosnih podela, u svetlu nji-hove retorièke i politièke korektnosti, na teorijskom planu biva spe-cifikovana za balkanski region u vreme raspada bivše Jugoslavije,tekstovima Milice Bakiæ-Hayden u kojima se Saidova kritika ‘ori-jentalistièke retorike’plodno i argumentovano primenjuje na diskur-se o Balkanu i posebno na diskurse koji su pratili, odnosno oblikova-li jugoslovenski raspad (vid. Bakiæ-Hayden, 1992; Bakiæ-Hayden,1995). Iako inspirativan brojnim istra�ivaèima, najveæu popularnostovaj teorijski �anr (za èije pokretanje nesumnjive zasluge pripadajuprvenstveno Milici Bakiæ-Hayden) ipak dobija objavljivanjem Ima-ginarnog Balkana (1997) Marije Todorove. Nesumnjivo je da supodsticaji za razvoj ovog �anra u oba sluèaja bili eksternalistièki, ada su njegovo evoluiranje i difuzija izvan domena kritike zapadnihorijentalistièkih studija u jedan od glavnih tokova antropologije, stu-dija kulture, politièke istorije i teorije svakako u okvirima saznajno-racionalistièkog pristupa.3 Jedan deo ovih studija prerasta u zanim-ljivu uskospecijalistièku raspravu o imenu �anra i samog diskursa (uraspravu o uzajamnim odnosima ‘balkanizma’ i ‘teorija postkolo-nijalizma’4) odnosno u raspravu o tome da li su diskursi o ‘Balkanu’jedna od varijacija orijentalistièkih diskursa ili poseban diskurs (bal-kanizam),5 èime se ovo pitanje su�ava, postajuæi unutrašnja stvarsamog �anra i odnosa u ovoj disciplini. Bilo kako bilo, u balkanskimvarijacijama orijentalizma (ili balkanizmu) osnovno pitanje je u di-skursu i prevlasti oznaèavajuæeg nad oznaèenim, njegovom potpu-nom osamostaljivanju i, na kraju, egzotizovanju i �igosanju predme-ta oznaèavanja. Drugo va�no pitanje odnosi se na prihvatljivost iprolaznost ovih diskursa kao ‘politièki korektnih’, upravo u vreme-nu politèke korektnosti i propagande tolerancije6, tako da su od kraja

197

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

3 Za filozofsko-istorijsko situiranje ove vrednosne dihotomije u doba Prosve-titeljstva najzaslu�niji je Larry Wolff, Inventing Eastern Europe: The Map of Civili-zation on the Mind of the Enlightenment. Stanford, Stanford University Press, 1994.

4 Videti „Predgovor drugom izdanju na srpskom jeziku“ Imaginarnog Balka-na (Todorova, 2006:5-36).

5 „Naravno, treba se valjano potruditi da se objasni ogroman jaz izmeðu takveslike o sebi i naèina na koji je zapadna Evropa opisivala istoènu i jugoistoènu Evro-pu. Mo�e li se sve to (ili deo toga) jednostavno objasniti kao proizvod orijentalizma?Ne. ‘Orijentalizam’ i ‘balkanizam’ definitivno nisu jedno te isto, iako se te dve kate-gorije svakako uzajamno osvetljavaju“ (Fleming, 2001: 31).

6 „Ako je Evropa stvorila ne samo rasizam, nego i anti-rasizam, ne samo mi-zoginiju, nego i feminizam, ne samo antisemitizam, nego i njegovu osudu, onda za

devedesetih godina uoèljivi napori da se, u razlièitim disciplinama,pa i u istoriji knji�evnosti7, istra�e i poka�u naèini kako je‘balkansko’postalo samorazumljiva vrednosna i kulturna suprotnost‘evropskom’. Ako bi bilo moguæe u jednoj reèenici sa�eti i pojed-nostaviti poente ovih uglavnom interdisciplinarnih radova, onda bi unjoj moralo da stoji da je Balkan u znaèenju ‘tamne strane Evrope’plod imaginacije zapadnoevropskih putopisaca, diplomata, knji�ev-nika ili novinara i plod kontinuiranog imperijalizovanja ovog pro-stora negativnim predstavama, odnosno maštom. Istina je da suovakvi ‘jednosmerni’ pristupi ubedljiviji, pregledniji i jednostavnijiza istra�ivanje, iako nose opasnost od navoðenja na pogrešne za-kljuèke da je ‘druga strana’ sasvim nedu�na i neodgovorna za slikukoja je o njoj stvorena ili, u drugom sluèaju, da je postojala namera(ili zavera) da se ovaj prostor �igoše i predstavi u nerealistiènoj slici.Smer ovih istra�ivanja je skoro iskljuèivo od ‘Zapada’ prema ‘Isto-ku’, odnosno ‘Balkanu’, mada poslednjih godina ima i suprotnih pri-mera, odnosno istra�ivanja esencijalizacije Evrope iz balkanske per-spektive, odnosno iz Srbije, Bugarske i drugih zemalja regiona8.Uprkos svojoj popularnosti, a mo�da i uticaju na meðunarodnu poli-tiku, odnosno zvanièni diskurs,9 kao i èinjenici da je dobar deo bal-kanološke i imagološke literature dostupan i na srpskom jeziku, ovaistra�ivanja nisu skoro uopšte uticala na intelektualne tradicije, pu-blicistiku i uopšte javni jezik Srbije, ne samo devedesetih godinaprošlog veka nego sve do danas.

Kako ni autorima koji mahom potièu iz balkanskih zemalja apripadaju zapadnim akademskim krugovima nije bilo lako da odvojesvoje akademsko interesovanje od liènog odnosa prema pogrdnoj iponi�avajuæoj upotrebi Balkana u politièkoj propagandi, što je

198

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

takozvani balkanizam još uvek nije pronaðen komplementaran i oplemenjujuæi dar“(Todorova, 1999:324).

7 Vesna Goldsworthy, Inventing Ruritania, The Imperialism of the Imaginati-on. Yale University Press, New Haven and London 1998.

8 Videti: Bracewell, (2004); Volèiæ, (2005) i Miškova (2006).9 Naime, moguæe je da se odrednica ‘zapadni’ uz ime Balkana, kada je reè o

dr�avama bivše Jugoslavije i Albaniji, poslednjih godina ustaljuje kao strategija‘destigmatizovanja’ u javnom jeziku i zbog ‘akademskog pritiska’, odnosno ubedlji-vosti argumentacije o balkanizmu, a s druge strane, u administrativnoj i praktiènojravni, istoèni deo balkanskog regiona (Rumunija i Bugarska) veæ je u Evropskoj Uni-ji, odnosno, iz perspektive srpskog javnog diskursa, u ‘Evropi’.

najverovatnije uslovilo njihov istanèaniji oseæaj za pitanja i proble-me simbolièke geografije, tako su i jugoslovenski/srpski istra�ivaèiimali teškoæa da svoj intimni do�ivljaj stvarnosti devedesetih godinaprošlog veka i/ili svoj politièki anga�man odvoje od svojih aka-demskih poslova. I, ako je kod ovih prvih to bila prednost, za ovedruge se to nikako ne mo�e reæi. Zato je, bez obzira na disciplinarne,�anrovske, metodološke i druge razlike, akademsko-ideološki anga-�man u Srbiji devedesetih godina išao u dva osnovna pravca, koji su,popularnim jezikom reèeno, bili ili u znaku ‘srbovanja’ ili, èešæe, uznaku otpora ‘srbovanju’. Iz tih razloga najveæim delom društvenateorija, publicistika i novinarstvo poslednje decenije XX veka uSrbiji ipak ostaje u okvirima esencijalizma, posmatrajuæi razlike unajbukvalnijem smislu, insistirajuæi na njima i koristeæi ih u najza-oštrenijim vidovima.10 Istini za volju, moda konstruktivizma je de-klarativno prihvaæena i u srpskoj akademskoj praksi, ali je u politi-kološkoj, sociološkoj i antropološkoj teoriji, posebno kada je reè oidentitetskim studijama i teorijama o raspadu bivše dr�ave, ostalaskoro neprimenljiva. Zato ne èudi što je i javni jezik jedino razumljivako je esencijalizovan. Na primerima upotrebe i razumevanja‘Evrope’ i ‘Balkana’ to je mo�da i najvidljivije. Od kada su sloven-aèke i hrvatske elite instrumentalizovale ovu dihotomiju u procesuosamostaljivanja od ju�nih (‘balkanskih’, ‘primitivnih’, ‘necivilizo-vanih’, ‘komunistièkih’... dakle ‘neevropskih’) jugoslovenskih na-roda, njena snaga ne jenjava, štaviše, ona se u Srbiji do pojedinostirazraðuje preko mre�e odgovarajuæih stereotipa koji su smatrani iliproizvoðeni u ‘objektivni opis stanja’. Iako pravila nauènog (pa ijavnog diskursa) ogranièavaju proizvoðenje i upotrebu predrasuda,netaknuta, esencijalizovana podela na ‘Evropu’ i ‘Balkan’ (kao i nji-hove vrednosne izvedenice i etikete) do danas ostaje osnovna ra-zdelnica u politièkoj propagandi, njeno najefikasnije sredstvo razli-kovanja. Stoga se mo�e reæi da i današnje konstruisanje i korišæenjedihotomije ‘balkansko’:’evropsko’ u srpskom javnom diskursu naj-više ima veze sa politièkim preferencijama.11 Ne upuštajuæi se u

199

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

10 Prvi i verovatno jedini tekst iz devedesetih godina koji u okvirima ovog�anra osuðuje esencijalizam akademskog i javnog jezika u Srbiji jeste tekst Sloboda-na Naumoviæa „‘Balkanski kasapi’: Mitovi i pogrešne predstave o raspadu Jugosla-vije“, Nova srpska politièka misao, god. VI, br. 1-2, s.57-77, Beograd, 1999.

11 Bez obzira na to da li je reè o ‘pravom‘ ili ‘la�nom‘ izboru (‘Evropa‘:‘Bal-kan‘) u aktuelnom osmišljavanju politike, èinjenica je da je reè o kontekstualnom

navoðenje savremenih iskaza baziranih na ovoj dihotomiji (buduæida su toliko uobièajeni i brojni, što obesmišljava njihovo bele�enje ieventualno klasifikovanje) kao ni u pitanje da li je reè o autostigma-tizciji, prihvatnju stigme, jezièkoj neosetljivosti ili prosto o korisno-sti i nezamenljivosti ove podele u kreiranju unutrašnje politike, od-nosno neumeæu (ili nemoguænosti) artikulisanja identiteta politikeosim na suprotnosti ‘Evrope’i ‘Balkana’, nesumnjivo je da ova esen-cijalna dihotomija i dalje ima zavidnu simbolièku snagu. Aupravo jenjena snaga najporaznija potvrda neuspeha recepcije konstuktivis-tièke paradigme u Srbiji i zarobljenosti ovdašnjeg javnog diskursa uesencijalistièkim premisama. Moguæe je da su ‘balkanske varijacijeorijentalizma’ za domaæu javnost bile i da su i danas neuverljve, od-nosno da je ‘realnost’ Balkana ili Srbije takva da još nije zrela za re-torièku korektnost, bar po ovom pitanju. Drugim reèima, da se ‘sti-gma’ do�ivljava kao ‘istina’ ili da (auto)orijentalizacija mo�da jeste‘uvreda’, ali da je ‘opravdana’ buduæi da je ‘zaslu�ena’. Da li je‘Evropa’ ‘zaslu�ila’ pozitivni pol u dominantnoj mentalnoj mapidrugo je pitanje, ali je èinjenica da ‘Balkanci’ ili ‘Srbi’ afirmisanjemesencijalizovane slike ‘Zapada’ ili ‘Evrope’ posredno definišu svojidentitet ‘unutrašnjeg Drugog’12. I to je jedna od èešæih klizalica do-maæih deklarativnih konstruktivista13 u esencijalizam.

Polazeæi od pretpostavke da pitanja ‘Balkana’ i ‘Evrope’ nisusamo pitanja jezika14 i njegove korektne upotrebe, èije bi vrednosnopra�njenje rešilo sve probleme, zadovoljilo zahteve i najosetljivijihpo ovim pitanjima, odnosno od pretpostavke da ima neèega i u‘oznaèenom’i u kontekstu u kome ‘oznaèavajuæi’ figurira, vratiæu sena vreme zamišljanja ocelovljenja ‘Evrope’na principima univerzal-

200

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

kondenzovanju znaèenja i esencijalistièkoj polarizaciji od koje su u svojim diskursi-ma veæ odavno odustali i predstavnici meðunarodne zajednice.

12 Više o tome u: Jansen (2001: 33-71) i Jansen (2005).13 Kad ka�em ‘deklarativni konstruktivizam’ ili ‘deklarativni konstruktivisti’

mislim na to da su njegove retorièke formule lako prihvaæene u akademskom jezikuSrbije (na primer „nacionalni identitet je konstrukt“) ali da je ovu površnu prihvatlji-vost grubo demantovala praksa i konkretizacija diskursa o ‘Srbima’, ‘Balkanu’ ili‘Evropi’upravo onih za koje je konstruktivizam više od prolazne teorijske paradigme– ideologija i politièki stav.

14 Primarno razumevane kao oznake prostorno-geografskih celina, oba ovapojma su menjala svoja znaèenja i prelazila razlièite, vremenski kraæe ili du�e puteveosmišljavanja i preosmišljavanja.

nosti i racionalnosti, odnosno na poèetke otkrivanja Balkana15 ‘pro-sveæenoj Evropi’ i vreme nastanka ideje o ‘ju�noslovenskomjedinstvu’. To znaèi da æu se umesto bavljenja esencijalizovanomEvropom i esencijalizovanim Balkanom u savremenim iskazima,predstavama i znaèenjima, u ovom radu pozabaviti istim pitanjem namaterijalu iz vremena kada sintagme i pojmovi poput simbolièkegeografije, mentalnog mapiranja, konstruktivizma, esencijalizma,imagologije, stereotipa i sl. nisu ni postojali, što ne iskljuèuje mo-guænost postojanja predstava u mišljenju i jeziku koje bi upuæivalena razlikovanja prema skoro istom principima kao i danas. S drugestrane, osvetljavanje izvora s poèetka XIX veka koji ukazuju na di-hotomnu podelu u samoj Evropi, uglavnom prema merilima prosve-æenosti, prilika je da se poka�e ne samo u kojoj meri znaèenja‘Evrope’ i njenog unutrašnjeg ‘negativnog pola’ korespondiraju saupotrebom ovih pojmova danas nego još više da se poka�e kako‘prošlost’ traje sve do aktuelnog trenutka, odnosno kako je esencija-listièki vid modelovanja i razumevanja slike sveta ostao prisutan iaktuelan uprkos promenama dominantnih paradigmi16 i uèincimateorija koje ga kvalifikuju kao nedopustiv naèin govorenja. Ukolikouspem da izbegnem uobièajene pristupe, ono što ipak ne mogu daizbegnem, bez obzira na svest o rizicima upadanja u anahronizam,jeste posezanje za najrabljenijim sredstvima društvene analize kakobih bar nešto rekla o sadašnjosti, temi i pitanjima koja su predmetaktuelnog interesovanja. Mislim na korišæenje primera iz prošlosti,koji bi trebalo, s jedne strane, da osna�e tezu o dugotrajnosti vred-nosnih dihotomnih podela u okviru najšire shvaæenog evropskogkonteksta uprkos nastojanjima ocelovljenja i ujedinjenja Evrope alii, s druge strane, da se isprovociraju pitanja zasnovanosti mapiranjaprema razvojnim i kulturnim vrednostima. U krajnjem sluèaju, na-mera mi je da uka�em na nedovoljnu ubedljivost bilo konstruktivi-

201

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

15 Iako ime Balkan ima du�u i kompleksniju istoriju, istovremeno kada je pos-tao osnovni oznaèivaè u geografsko-prostornom smislu zadobio je i odgovarajuæakulturna i socijalna znaèenja. Sredinom XIX veka naziv Balkan se koristi kao sino-nim za èitavo poluostrvo, a krajem istog veka veæ æe u ovom imenu biti sadr�ane i po-litièke konotacije (Todorova, 1999:45-72).

16 Još od kraja šezdesetih godina prošlog veka ‘kolektivni identiteti’ se izuèa-vaju u konstruktivistièkom kljuèu, kao relacione kategorije, zamenjujuæi do tada vla-dajuæu paradigmu, baziranu na verovanju u njegovu trajnost i moguænost svoðenjana svoju suštinu, odnosno esenciju.

stièkog bilo esencijalistièkog pristupa ovom pitanju danas, ali i naslabosti istra�ivanja baziranih na jednosmernim percepcijama.

„Od svih velikih utopija koje su roðene u Evropi, samo je jednaostala donekle �iva: sama Evropa“17

Jasno je da su pojmovi poput ‘Evrope’, ‘Balkana’, ‘Ju�nihSlovena’, ‘Srba’ itd. i stvarni i konstrukcijski, zasnovani koliko naopravdanosti sliènosti kojima su konstituisani kao posebni, toliko ina uopštavanju i brisanju razlika koje bi ih dovele u pitanje. Zato jesve što bismo rekli za uopštavajuæe pojmove poput ovih varljivo inesigurno, a ta nesigurnost u jeziku duboko je u skladu sa našim‘brzim vremenom’ i ‘brzim promenama’, odnosno sa promenljivimznaèenjem, sadr�ajem, pa i znaèajem ovih pojmova. Jedna od tajninjihove moæi je u stalnom destruisanju i ponovnom rekonstruisanju iobnavljanju. Buduæi da su ujedinjeni razlièitim mitovima, jezièkim,kulturnim, ekonomskim ili nekim drugim standardima, teritorijal-nom organizacijom ili ‘posebnostima duha‘ (evropski duh, (ju-�no)slovenski duh, balkanski duh, srpski duh) kojima se oblikujubrojne teorije o njima ali i sama praksa, ovi pojmovi ispisuju duguistoriju promena i stalnosti. Hoæu da ka�em da ni u jednom vremenu,pa ni u ovom koje sada trošimo, o Evropi, Ju�nim Slovenima, Balka-nu ili Srbima nije bilo moguæe misliti kao o jednom zauvek datomokviru, pa ni u naju�em kartografskom smislu. Uprkos javnom i sva-kodnevnom jeziku, u kojima se jedinstvo, odnosno celovitost samo-razumeva uglavnom u odnosu na vrednosti koje se u ove pojmoveuèitavaju, èinjenica je da su svi oni u znaku razlièitosti, stalnog men-janja i prelivanja u druge oblasti izvan izvornih, bile one odreðenekao geografske, jezièke, idejne ili politièke. Ali, iako nisu ono što sunekada bili i iako ime nije jedina tajna njihovog opstanka, oni ipak, iizvan nivoa nominacije, zadr�avaju nešto od trajne posebnosti. Sdruge strane integriteta imena i primarnih znaèenja, teško je ignori-sati èinjenicu da postoji nesaglasnost i neujednaèenost znaèenjaovih reèi uvek i svuda, a ne samo na evropskom geografskom istokui zapadu, kako nam se to ponekad èini. Danas, kada kao realnostimamo Evropsku Uniju i Evropu van Evrope, odnosno narode ovogkontinenta izvan njenih administrativnih granica, èini se da se sa-mim oznaèavanjem ‘Evrope’ u novijoj upotrebi nešto jasnije pravi

202

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

17 Domenak, �an-Mari (1991: 70).

rez u odnosu na sve ostalo što kartografski pripada kontinentu aliostaje izvan evropske administracije. I dok je za Lerija Vulfa ‘Evro-pa’ pre svega ‘sistem predstava’ podlo�an promenama, unutrašnjimdiferencijacijama, stalnom redefinisanju i politièkoj instrumentali-zaciji oslonjenoj na odnose dominacije i podreðenosti, za ljude sanjenog istoka, izvan granica evropske administracije, ‘Evropa’ osta-je ‘nedosanjani san’, ‘garancija slobode’ i ‘nada u bolji �ivot’18. Zatose u ovom novom kontekstu podela na ‘Evropu’ i ‘Neevropu’ iz‘vanevropske perspektive’ èini tako ‘stvarnom’ i postojanom. Onane oblikuje samo naš jezik, veæ oblikuje našu egzistencijalnu, sa-znajnu i društvenu gramatiku, odra�ava naše ‘realne pozicije’ i naèinopa�anja sveta, a to se nu�no reflektuje i u reduktivnoj upotrebi jezi-ka o ovom pitanju. Navika pravljenja i usvajanja binarnih strukturaopa�anja, pre dubljeg preispitivanja, uslovljava nas da i u ovomsluèaju pribegnemo veæ uobièajenim i grubim podelama koje se pre-poznaju i kao ‘stvarno stanje’ ali i kao stereotipi kojima se olakšavanaše orijentisanje isto onoliko koliko se onemoguæava naše mišlje-nje. ‘Stvarnost �ivota’ a ne samo kobna navika opozitnog strukturi-sanja pojavnosti tera nas na izbore tipa „ili jesi ili nisi“; drugim reèi-ma, pored administrativnih ogranièenja, dominantna moda u javnomjeziku nameæe opredeljivanje prema grubom dihotomnom sistemu ibitno odreðuje ili zaoštrava naše pozicije. S druge strane, istina je dasavremene podele i iz njih izvedene pozicije nisu pojave novijeg da-tuma niti su uslovljene samo sadašnjim trenutkom. Bez obzira na toda li ovu vrstu podele smatramo bukvalnom ili simbolièkom, oprav-danom ili neopravdanom, istina je da Evropa nikad nije bila sasvimhomogena,19 bar ne u onom vidu koji se tièe znanja, intelektualneaktivnosti i uopšte pitanja koja nas primarno zanimaju.

Treba reæi i to da naše vreme, u kome se ‘ujedinjena Evropa’predstavlja kao stvarnost, perspektiva ili osnovni zadatak, nije mno-go drugaèije u odnosu na neka prošla vremena. Letimièni pogled uistoriju Evrope, koja je, istina, više bele�ila svoje unutrašnje sukobenego susrete, pokazuje smenjivost konstruisanja i dekonstruisanja,pokušaja uniformizacije i ispoljavanja unutrašnje razlièitosti. Iz

203

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

18 Navedeno prema prikazu prepiske Lerija Vulfa i Aleksandra Janova u neobja-vljenom tekstu Milana Subotiæa „Na leðima bika: o simbolièkoj geografiji evropskogprostora“.

19 Videti, na primer: Erik Hobsbaum, (2003: 242).

malo iskošene perspektive, istorija Evrope se mo�e posmatrati i kaoistorija osmišljavanja i prevrednovanja kriterijuma sliènosti premakojima se kao celina konstituiše. U tom smislu evropska istorija, se-lektivnim opa�anjem i kroz ru�ièaste naoèari, zaista mo�e biti istori-ja stalnog preformulisanja zajedništva. Najizrazitije podudarnosti sadanašnjim stanjem nalazimo u XVIII i posebno u XIX veku, koji jevek pokušaja kulturnog ujedinjenja Evrope, vreme njene istovreme-ne nacionalizacije i kosmopolitizacije.20 Principi na kojima se neka-da ostvarivalo evropsko jedinstvo (religijski, intelektualni, kulturni,umetnièki ili etièki), sada su zamenjeni ekonomskim i pravnim stan-dardima, odnosno politièkim ujedinjenjem. Na ovaj naèin Evropasve više prerasta u ono što ipak nije nikada bila a to je da postoji poli-tièki. Upravo zbog toga ne treba zaboraviti da je do ovog vida celo-vitosti, pod raznim markerima, maskama ili odelima, evropskoujedinjenje prelazilo dugaèak put, sve presvlaèeæi jednu ode�du dru-gom. Ona, koju Evropa još nije nosila, a koja se od poslednjih dece-nija prošlog veka sa dosta uspeha za nju kroji, jeste politièka ode�da,koja je skoro nezamisliva bez napora pribli�avanja njenih naroda uXIX veku.21

Devetnaesti vek nije znaèajan samo za temelje evropskog kul-turnog jedinstva. To je i vreme kada jaèa panslavizam kod slovenskihnaroda u okviru Austrougarske Monarhije i kada, po ugledu na Her-dera, zapoèinje buðenje duha slovenske uzajamnosti. Pitanja Slovenai slovenstva posebno su aktualizovana u doba Prosvetiteljstva, kao i udoba utopijskog Romantizma. U ovom periodu, takoðe na kulturnomplanu, nalazimo zaèetak ideja koje æe, izmeðu ostalih, u narednomveku omoguæiti ujedinjenje jednog dela Slovena, onih ju�nih, u po-sebnu dr�avu, danas uglavnom zapamæenu po imenu bivša Jugosla-vija.22 Ne ulazeæi u razloge i okvire ujedinjenja, pokazuje se da se

204

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

20 Za period Prosvetiteljstva i ideju o ‘jedinstvenom èoveèanstvu’ vezuje seafirmacija univerzalistièkih kategorija o progresivnom i regresivnom, prosveæenom ineprosveæenom, civilizovanom i varvarskom, dobrom i lošem.

21 Kryzstof Pomian (2001: 7).22 U skladu sa tada vladajuæom intelektualnom modom, posebnosti slovenstva

izvode se na osnovu identifikacije jezièkih karakteristika. Prema Kolarevim shvatan-jima, Rusi, Poljaci, Èesi, Slovaci, Bugari, Srbi, Hrvati i Slovenci pripadaju jednoj,opšteslovenskoj narodnosti, koja najbolji izraz dobija u pesmi „Ej, Slovaci“ S.Tomašika. Ova pesma æe, u nešto izmenjenom obliku, postati prvo opšteslovenska akasnije i jugoslovenska himna. Više u: Popoviæ, (1985:19).

kroz vreme menjaju samo paradigme u kojima se celovitost zamišljaili ostvaruje, a da je mobilizatorska retorika zajedništva kojom se pre-vazilaze sve neujednaèenosti i razlike (u evropskom ili jugosloven-skom sluèaju) uglavnom ista. Zato ‘ju�noslovensko zajedništvo’ i re-torièke formule jugoslovenstva mogu biti metafora za bilo koju‘ujedinjenu razlièitost’, ekonomsku, kulturno-istorijsku, religijsku ilijezièku.23 To je i jedan od razloga što se nama iz dr�ava bivše Jugosla-vije, retorika multikulturalnosti i zajednièarska frazeologija politiè-kog ujedinjenja Evrope èini dobro poznatom.

Za ideju jezièkog i kulturnog povezivanja ju�noslovenskihnaroda najveæe zasluge pripadaju Jerneju Kopitaru i Vuku Stef. Ka-rad�iæu, koji su, prema Vilsonu, „prava deca prosvetiteljstva“ njego-vi „propagatori“ u najboljem smislu te reèi (Vilson, 1994: 91). U vre-me Vukovog i Kopitarevog upoznavanja (1813)24 prosvetiteljskepremise uveliko vladaju, kao i otvorenost za upoznavanje kultura inaroda „hrišæanske Turske“. To je, dakle, vreme kada je Evropa i‘mapirana’ i istinski podeljena, odnosno razlièita: „kreæemo li se odseverozapada ka jugu i ka istoku, opada broj gradova i njihova pro-seèna velièina, zemljoradnja je sve arhaiènija, sela i njihovi stanov-nici sve siromašniji, pada opšti civilizacijski nivo“ (Pomian, 2001:152). Evropski kontinent toga vremena je kontinent dveju civilizaci-

205

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

23 „Kad sam krenula u školu nauèila sam da je Jugoslavija zemlja koja ima šestrepublika i dvije autonomne pokrajine, šest nacionalnih zajednica i više nacionalnihmanjina. Nauèila sam da u Jugoslaviji ima više jeziènih zajednica, te da se osim slo-venskoga, makedonskoga i jezika nacionalnih manjina (albanskoga, maðarskoga,romskoga, talijanskoga i drugih) postoji hrvatskosrpski ili srpskohrvatski, ili paksamo hrvatski i srpski, jezik kojim u raznim varijantama govore u Hrvatskoj, Srbiji,Crnoj Gori i Bosni. Nauèila sam da Jugoslavija ima tri velike religijske zajednice –katolièku, pravoslavnu i muslimansku – i mnogo malih.Nauèila sam da je Jugoslavijamala i lijepa zemlja na brdovitom Balkanu. Nauèila sam da moram èuvati bratstvo ijedinstvo kao zjenicu oka svog“ (Ugrešiæ, 1996:13).

24 Iako bi bilo va�no osvetliti polo�aj Srbije u slo�enom politièkom i isto-rijskom kontekstu prve polovine XIX veka, kao i još slo�eniju Vukovu poziciju, ovdeæu osnovno poznavanje tog konteksta podrazumevati i zainteresovanog èitaoca upu-titi na relevantnu literaturu: Dankan Vilson (1994) �ivot i vreme Vuka StefanoviæaKarad�iæa 1787 – 1864. Obrazovanost, knji�evnost i nacionalna nezavisnost u Srbiji.Beograd: Prosveta; Ljubomir Stojanoviæ (1987) �ivot i rad Vuka Stefanoviæa Ka-rad�iæa. Beograd: BIGZ; Sima M. Æirkoviæ, Srbi meðu evropskim narodima. Beo-grad, Equilibrium, 2005. O promeni ‘evropske slike’ u odnosu na do tada neizdifer-enciranu kategoriju ‘otomanskih hrišæana’ usled njihovih sve sna�nijih te�nji kapolitièkom suverenitetu, videti: Todorova, 1999:113-158.

ja, industrijske i zemljoradnièke25, a linija podele meðu njima odgo-vara simbolièkoj kartografiji ‘Zapada’ i ‘Istoka’. Dr�imo li se i ove‘faktièke’ podele, iskazi o ‘Drugosti’ mogu biti tumaèeni i kaoprecizni iskazi o razlièitosti. Kako god da ih shvatimo (simbolièki ilifaktièki) standardi i ‘granice’ su postavljeni i sada je pitanje kako seoni oèitavaju u kontekstu koji je vezan za rad Vuka Stef. Karad�iæa.A postojanje/nepostojanje knjiga u ‘vremenu prosveæenosti’ zaistastvara razliku, mada, sudeæi po recenziji Vukove Pjesnarice obja-vljene 15. septembra 1815. u Wiener Allgemeine Literarishe Zei-tung, ona nije vrednosna nego faktièka. Jakob Grim26 tu razlièitostpokušava da uravnote�i: „...Izgleda kao da je dobri Bog bogatim da-rom narodne poezije hteo nadoknaditi im (Srbima) nemanje knjiga“(Vilson,1994: 113). Pomerajuæi klatno vrednosne ravnote�e u koristSrba, Grim æe reæi i više: „Naše nemaèke narodne pesme moraju sesve pred njima sakriti“, pitajuæi se i �aleæi istovremeno zašto „takavnarod neæe pogrešna i loša politika da izbavi iz turskih ruku“(Ibrovac, 1955: 6).

Da je ovo vreme istinski presek prosvetiteljskih i romantiè-arskih ideja, samorazumljivog vrednovanja prema ‘civilizacijkomrazvoju’ i istovremenog oduševljenja narodnim tradicijama i veæ pri-pisanim ili ‘nasleðenim’ svojstvima i kulturnim karakteristikama,jasno je iz Grimovog pisma Jerneju Kopitaru, u kome on opisujesvoj susret sa Vukom 1823. godine: „Tako je s nama, uèenim, pe-dantnim Nemcima; mo�emo da zavolimo jednostavne prirodne vrli-ne i poeziju neobrazovanih naroda, ali ne mo�emo da ih oponašamokako treba. Nisam mogao da ga vodim po gradu ni po okolini, jersam toliko zauzet raznim poslovima“. Više nego bilo kome u Srbijisvog vremena, i Vuku su merila i mape uspostavljene prema krite-rijumu prosveæenosti bile bliske i razumljive. Iako mo�da nije u do-voljnoj meri shvatao koliko su ‘potomci starih Grka’ bili privlaèni

206

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

25 „Narod srpski nema drugi ljudi do seljaka“. Vuk Stef. Karad�iæ, „Geografiè-esko-Statistièesko opisanije Srbije.“ Danica. Zbornik za godinu 1827. s. 121. (Danicaje kalendar-èasopis koji je izašao pet puta, redovno od 1826. do 1829. a onda i za 1834.godinu. Ureðivao ga je Vuk Stef. Karad�iæ i uglavnom ispunjavao svojim prilozima).

26 U srpskoj lirskoj poeziji su, prema Grimovom mišljenju, bile spojene vrlineZapada i Istoka, tako da njena pozicija ostaje nestalna i na kraju neesencijalizovana:„Misli su tu sna�nije i izrazitije nego što su u narodnim pesmama drugih evropskihzemalja, ali bez onih visokoparnih i suviše prefinjenih izraza arapske i persijske poe-zije“(cit. prema: Vilson, 1994: 181).

‘klasièno obrazovanim’ vladajuæim krugovima zapadne Evrope,vrednosti instrumentalizacije ove dihotomije, bar u smislu nacional-nog i liènog interesa, bio je svestan i Vuk. Argument o va�nosti knji-ga i prosveæivanja, Vuk koristi kao ubeðivaèku strategiju kojom bitrebalo da odobrovolji Miloša Obrenoviæa27 da mu da novac zaplanirano putovanje u Nemaèku i objavljivanje nove zbirke pesama.U pismu Milošu od 22. 11. 1821. godine Vuk ka�e: „Grci æe prije do-biti svoju slobodu, nego Srbi, a najviše zato, što Grke, zbog njiovistarih knjiga i nauka sva Evropa �ali i �eli, da i pomogne i podigne.“

Grimove ocene srpske narodne poezije danas se ne mogu po-smatrati izvan konteksta romantièarske mode i oduševljenja za sve‘narodno’ u tadašnjoj Evropi. Da je to zaista bila prolazna moda,ogranièenog trajanja, znao je i Jernej Kopitar, koji je na potrebu ob-javljivanja pesama narodne poezije gledao iz perspektive austro-slo-venske politièke ideje isto koliko i iz svesnosti za potra�njom takveknji�evnosti u zapadnoj Evropi.28 Geteovim prevodom Hasanagini-ce naklonost prema srpskim baladama se ustalila, tako da je ova pe-sma domišljatim literatama koristila kao uzor koji su slobodno imiti-rali i èesto kao jedini temelj na kome su gradili maštovite prièe oobièajima i poeziji ‘Morlaka’, odnosno Slovena iz Sredozemlja.Vuku, meðutim, za razliku od Kopitara, bilo je teško da odvoji etno-grafski i prosvetiteljski vid svog dela od romantièarskog duha koji jevladao. Bez obzira na to, on je imao sreæu da se sakupljanjem narod-nih pesama bavi u vreme kada je interesovanje za uporedno izuèa-vanje usmene poezije bilo na vrhuncu. Ipak, moda srpskih narodnihpesama u Nemaèkoj jedva da je nad�ivela Getea. Sam on, još ranije

207

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

27 Èinjenica da je Vuk bio svestan dominantne konceptualne mape i njenih nor-mativnih polazišta, kod Miloša ne izaziva bogzna kakvo oduševljenje. Oèekivano,nalazimo je obrnutoj slici. U „Osobitoj graði za srpsku istoriju našega vremena“ o nje-mu Vuk ka�e: „Tako i ostale najpamentnije Evropejske vladaoce i ministre javno nazi-va budalama i njiova dela kritizira“ (Stefanoviæ Karad�iæ, 1987: 183).

28 Kao poèetak ove mode oznaèava se 1760. godina, kada je D�ejms Makfer-son objavio Odlomke starinskih pesama, zbirku od 16 preraðenih starih irskih pesa-ma na gelskom jeziku koje su u osmom i devetom veku bile prenete u Škotsku. Posleovih odlomaka sledile su 1773. godine dve Makfersonove prerade ili izmišljotine,poznate pod zajednièkim imenom Osijan. Moda se širila, pa je italijanski prevodilacOsijana, Alberto Fortis, kao rezultat putovanja po Dalmaciji 1771. objavio Zapa-�anja o ostrvu Cresu i Osoru, u kojima su bile i Kaèiæeve pesme o Milošu Kobiliæu iVuku Brankoviæu. To je prvi susret zapadne èitalaèke publike sa narodnom poezijomJu�nih Slovena.

prestao je da se interesuje za nju, o èemu pred smrt govori jednomprijatelju: „Bilo je to sreæno doba kad je prva taèka našeg dnevnogreda bilo prevoðenje srpskih pesama i kad smo se s tako mnogo sve-�e energije prenosili u taj èudni svet. Ali, sve je to davno bilo i višeme ne privlaèi“ (Vilson, 1994: 191).

U Francuskoj i Engleskoj, sudeæi bar po onima koji su senašom usmenom poezijom bavili, po sredi je bila više moda negonauèna radoznalost. Tr�ište se sa akademskog i specijalistièkog inte-resovanja širilo, ali ne baš u najpo�eljnijem pravcu. Reè je o najpo-znatijoj podvali u istoriji knji�evnosti: zbirka La Guzla Prospera Me-rimea iz 1827. godine bila je tobo�nji prevod ilirskih ili morlaèkihpesama, koje je prireðivaè navodno sakupio iz originalnih izvora podalmatinskoj obali. Ipak, D�on Bauring, prevodilac naše poezije naengleski jezik,29 sa današnjeg stanovišta ostaje najinteresantniji slu-èaj – srpska poezija za njega je samo usputna stanica na putu do me-sta narodnog poslanika, britanskog konzula a potom i guverneraHong-Konga, komesara za trgovinu s Kinom i najzad do viteza. Evokako je on video Vuka i njegov narod: „Mislim da je veoma intere-santno i lepo kad nam se pru�i prilika da uèestvujemo u naklonostimabilo koje veæe skupine naše braæe – ljudi, da razumemo misli koje ihnajèešæe zaokupljaju i njihova oseæanja, da pratimo kako kod njihsviæe zora civilizacije i kako se potom razvija, i da s radošæu pozdra-vimo raðanje i rast nauke i knji�evnosti s kojima pojedinci i narodistupaju, tako-reæi, u veliku zajednicu inteligentnih ljudi... Kad svenejasne i zamagljene bajke koje jedan varvarski naraštaj usmeno pre-daje drugom zamene zapisi o istinskim èinjenicama, tada je posejanoseme napretka koje æe verovatno proklijati...“ (Vilson, 1994: 196).

Iz ovog primera ne treba steæi utisak da su se samo slabo obra-zovani praktièari bavili srpskim pitanjima. Naprotiv, ovo su izuzeci,bar što se tièe Vukovog rada, koji je u evropskom kontekstu bio dale-ko širi i plodniji od rada na objavljivanju prevedene usmene poezije.Vukovo poznanstvo sa Leopoldom Rankeom, profesorom istorijeberlinskog univerziteta, rezultovalo je 1829. godine izdavanjemRankeove Srpske revolucije: izbor graðe svakako je Vukov, dok sunjen raspored i zakljuèci Rankeovi. Ova saradnja ostavlja nekoliko

208

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

29 D�on Bauring neodoljivo asocira na neke od ‘specijalista za Balkan’ u pos-lednjih petnaest godina, ali i podseæa da je interesovanje za Balkan kratkotrajno,usputno i površno.

Rankeovih svedoèanstava va�nih ne samo ‘Vuku u èast’, nego i zaovu temu. Ona takoðe govore o ‘izuzetku koji potvrðuje pravilo’, aliizuzetku iz esencijalizovanih varvara, što je oèigledno opšte mestoretorike tog vremena, bez obzira na nivo obrazovanja onih koji ovuodrednicu koriste. „Nikada nisam poznavao èoveka u prostoti roðe-na koji bi imao toliku prijemljivost za dubok nauèni rad na nauci ojeziku i nacionalnoj istoriji“ ili „Od svih varvara koje poznajem, Vukjedini nije udario rðavim duhovnim pravcem“ (Vilson, 1994: 216).Iako sa današnje taèke gledišta sam Vuk nije bio esencijalista (madaje esencijalizam u to vreme neizbe�an s obzirom na dominantnu pro-svetiteljsku paradigmu i buðenje romantizma) Vuk je svakako bioesencijalizovan u evropskoj javnosti i to se, na�alost, najviše vidi upohvalama, priznanjima i poèastima koja su sredinom XIX veka veæbila brojna. Ali, najreèitiji primer Vukove egzotizacije jeste èinjeni-ca da je 1848. godine bio izabran za poèasnog èlana Afrièkog insti-tuta u Parizu.

I zaista, sa današnje taèke gledišta, teško je odrediti Vukovostanovište u inaèe tesnim okvirima.30 Vukovo vreme i naše vreme sesvakako razlikuju: ni njegova Srbija ni njegova Evropa nemaju bašpuno veze sa savremenom Srbijom i Evropom. Ipak, ako mo�emo dazamislimo Vuka Stef. Karad�iæa kao metaforu nekog savremenog‘idealnog intelektualca’, koji bi poput njega bio toliko odan naèeli-ma istine i preciznosti koliko i veri u vrednosti svog naroda, ondanije teško pretpostaviti zašto takav intelektualac ne bi mogao dabude ni konstruktivista ni esencijalista, što Vuk sigurno nije bio.Evropa je za Vuka zajednica uèenja i zajednica razlièitih jednako-

209

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

30 Ma kakva bila ta zamišljena Vukova pozicija, sigurno je da bi imao i sledbe-nike i protivnike kao što ih je imao u svoje vreme. Interesantne su reakcije na njegovuposetu Novom Sadu 1863. godine. „Ceo se Novi Sad uzbudio, a isto tako i SremskiKarlovci i njihova okolina. Stigao glas da dolazi Vuk Karad�iæ! Jednome delusrpskoga graðanstva slavom ovenèani voð, kao ono bla�eni biblijski patrijarh, koji jezaostalom rastrgnutom rodu ukazao na obetovanu zemlju, probudio u njemu nesluæe-ne snage, izvojevao mu unapred èasno mesto meðu prosveæenim narodima – a u dru-gome delu „Hromi Daba“, „šantavi ðavo“, beèki i vatikanski agent, koji nas Srbe od-vaja od pravoslavnog slovenstva, od Istoka, gde su Sloveni jedino uspeli da stvarajunezavisne dr�ave i nacionalne kulture. Ljudi su se tih dvaju ekstremnih shvatanja, prisusretima, na javnim mestima, u kafanama i krèmama, na ulicama, svaðali i tukli kaokrvni neprijatelji. Morali su se obilaziti, to èak i po uputstvu vlasti, Vukovci i antivu-kovci; jedni su išli desnom, a drugi levom stranom ulice, svaka je partija imala svojekrème, svoje trgovine i piljare, èak su i crkve dvojili, i u njima, tako-reæi, povlaèilidemarkacione linije“ (Dobrašinoviæ / Marinkoviæ, 1964: 248-251)

vrednih narodnih kultura. Istorijski kontekst ga uslovljava na uva-�avanje dihotomije prema dominantnoj paradigmi prosveæeni–ne-prosveæeni ili civilizovani–varvari, ali s druge strane njegova vera uono što radi, intelektualna smelost, akademska aktivnost i prepiskausmerena i na Istok i na Zapad, govore u prilog negiranja ove dihoto-mije bar u vrednosnom smislu. Takvo stanovište potvrðuje Vukovasaradnja sa Rusima, Ukrajincima, Poljacima ili Èesima jednako kaoi sa Nemcima, Englezima ili Francuzima, mada nije sigurno kolikoje to Vukovo osvešæeno stanovište i strategija ili naprosto egzisten-cijalna i profesionalna nu�nost: pohvalnièki se odnosi i prema vred-nostima svog naroda i prema vrednostima i dostignuæima drugih na-roda, bila ona u Indiji, Turskoj, Rusiji, Èeškoj ili Nemaèkoj31. I unjegovom najpoznatijem pismu Milošu Obrenoviæu od 12/24. aprila1832. godine nalaze se potvrde antiesencijalizma i antikonstrukti-vizma: „Srbija nije sama na svetu ili ograðena od ostalog sveta, negoje ovud sama Sava i Dunav odvaja od Avstrijske dr�ave i od Ka-ravlaške, iz koji zemalja ljudi jednako idu po njoj, kao iz nje po nji-ma; s te otud strane podi�e se Grèka s francuskom slobodom, a eto isami Turci, koji su i do sad, imajuæi neki, makar kakav postojani red,bili mlogo uredniji od Srbije, ureðuju se od nekolike godine bezprestanka po Evropejskom naèinu“.

S obzirom na preciznost zapa�anja i objektivnost, Vukovo sta-novište danas bi se najbli�e moglo odrediti kao realistièko. U nekimnjegovim delima osetljivi analitièar bi mo�da našao potvrde autoori-jentalizacije ili esencijalizacije (posebno kada govori o Nemcima iTurcima) ali se ipak èini da je reè o faktografiji32. „Bijograd je od stari-ne morao biti rðav i starinski grad, ali su ga Nijemci od godine1717-1739. opravili po novom Evropejskom; i, na kaku je mjestu, da jeu Evropejskim rukama, nikakava ga sila ne bi mogla oteti, osim jednegladi. (...) A avlije su sve od cigle, koju, bez sumnje, nijesu pekli Turci,nego Nijemci, kad su ono dugo dr�ali Bijograd. (...) Da kuæe nijesu kaou Beèu ili Peterburgu, nego male, u kojima �ivi samo po jedna familija,to mislim da se zna.“ Opisujuæi puteve, odnosno naèin putovanja poSrbiji, Vuk izdvaja dva glavna puta, jedan od Beograda prema Šapcu i

210

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

31 Vukova jedina ‘Drugost’ su austrougarski Srbi i Miloševo okru�enje, ali tosu veæ pitanja za sasvim drugu temu.

32 U Vukovim opisima inaèe je malo kreativistièkog, imaginarnog ili idealizu-juæeg: èak i kada piše o ljudima kojima se iz razlièitih razloga divi – Hajduk-VeljkuPetroviæu ili o susretu sa Geteom – faktografski pristup je dominantan.

dalje prema Bosni i drugi od Beograda prema Nišu i Makedoniji, ko-jima mogu da putuju i kola, tj. zaprege. Svi drugi pravci su nesigurni injima se mora i mo�e jedino konjima, a na mnogim mestima je teško ikonja provesti. „Po Srbiji bi se mogli putovi naèiniti, da se putujesvuda kakogoð po Austriji i Èeškoj; ali onamo ne samo što se kolovo-zi èešæe zavaljuju i zasijecaju, nego se popravljaju“.33

Najzahvalniji materijal za istra�ivanje potencijalne esencijali-zacije jeste lièna prepiska izmeðu Kopitara i Vuka, voðena u perioduod 1829. do 1832. godine. Izabrani fragmenti iz prepiske treba da ilu-struju stereotipe za koje se u ‘balkanistièkoj literaturi’ uglavnomsmatra da su ‘uvezeni’ ili da su pripisani Balkanu i Balkancima iz‘prave Evrope’. To su stereotipi bede, nerazvijenosti, zaostalosti, ras-cepkanosti, zapuštenosti, varvarstva, divljaštva, odsustva institucija,bezakonja, vladavine intrigama, pravne i svake druge nesigurnosti.Ovako pobrojane kljuène odrednice tadašnjeg stanja u Srbiji kao dapredstavljaju izvod iz novije imagološke literature o Balkanu i Bal-kancima, ali i izvod iz nekog od savremenih istra�ivanja o kolektiv-noj autopercepciji graðana Srbije,34 zbog èega ova dvostruka podu-darnost navedenu prepisku èini inspirativnim za istra�ivanje.35 Liènaprepiska je inaèe va�an istorijski izvor, jer pripada nepolitièkom i ne-propagandnom �anru, što otklanja sumnje da bi stavovi izneseni unjoj trebalo da ostave drugaèiji utisak ili da poslu�e u neke drugesvrhe osim primarnih. Pored toga, znaèaj liène prepiske kao isto-rijskog izvora osna�uje i èinjenica da navedeni stereotipi nisu njene‘teme’, jer je ona uglavnom bila radna, pa se ovi stereotipi javljaju teksporadièno, kao jedno od usputnih objašnjenja zašto se, na primer,neki planirani posao ne mo�e završiti.

Današnjim reènikom, i Vuk i Kopitar su i ‘kosmopolite’ i ‘naci-onalisti’, duboko vezani za svoje kulture i posveæeni standardizovanjusvojih jezika,36 prikupljanju jezièke, knji�evne i etnografsko-istorio-

211

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

33 Stefanoviæ Karad�iæ, (1987: 91-95).34 Gordana Ðeriæ, „Svakodnevne diskursivne prakse o ‘osobinama naroda’ i

va�nosti nacionalnog identiteta“, u: Pr(a)vo lice mno�ine. Kolektivno samopoimanje ipredstavljanje: mitovi, karakteri, mentalne mape i stereotipi. IFDT/IP„Filip Višnjiæ,Beograd, 2005.

35 Stav U Srbiji još dugo vremena neæe biti moguæe da se uradi nešto pametnoje izvod iz Prepiske (IV, 94) ali to je i kliše kojim se neretko i u javnom i u svakod-nevnom govoru danas opisuje stanje u Srbiji.

36 Ingrid Merchiers (2004) i Ljubomir Stojanoviæ, (1987).

grafske graðe. Iako su ovaj posao preduzimali radi svojih naroda i kul-tura, uvereni u vrednosti onoga što �ele da prikupe i standardizuju,kako bi to izmeðu ostalog i pokazali ‘kulturnoj javnosti tadašnjeEvrope’, ali i kako bi joj se ‘pribli�ili’, i oni su, poput recenzenata Vu-kovog dela, nezavisno od svoje ‘dvostruke pripadnosti’, operisali di-hotomijom Evropa : Neevropa i u bukvalnom smislu je podrazumeva-li.37 ‘Evropa’ je za ove prosvetitelje bila standard kome se te�i i premakome se mere dometi u svim domenima: od intelektualnih i institucio-nalnih do domena svakodnevnog �ivota i uslova za rad.38 To najboljepokazuje koliko su viðenja ‘unutrašnjih Drugih’ (‘marginalnih’)va�na za osamostaljivanje kulturnog brenda ‘Evropa’ i njegovo odva-janje od prostorno-geografskog znaèenja. Ako esencijalizacija ovihpojmova postoji, posredno i neposredno, iz obaju smerova, onda ju jeneophodno na isti naèin ispitivati – istovremeno iz percepcije koja po-lazi iz Srbije, odnosno od Vuka i one iz smera ‘prave Evrope’ prema‘Istoku’, Srbiji, Vuku ili uopšte ‘neprosveæenim narodima’,‘varvarima’ na rubovima evropskog kontinenta.

Kako vreme u kome se odvija prepiska nije vreme ‘jezièke ipolitièke korektnosti’, dominantna paradigma poreðenja ‘Evrope’i ‘Neevrope’, odnosno onoga što se podrazumeva pod evropskim ionoga što nije evropsko, zasniva se na opoziciji izmeðu ‘civilizacije’i ‘varvarstva’. Ovakav odnos se uglavnom neposredno manifestuje uKopitarevim pismima Vuku, koja se tièu ili Vukove nezavidne pozi-cije ili uopštene kritike prilika u tadašnjoj Srbiji. U tom smislu ilu-strativan je Kopitarev prekor Vuka zbog njegove škrtosti u pisanju,kojim istovremeno aludira na njegovo okru�enje: „I Vi ste takoðer

212

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

37 Postojanje (podrazumevajuæeg) bipolarnog razvrstavanja u okviru same celi-ne, odnosno evropskog konteksta, ni na jednom mestu u prepisci nije problematizova-no niti je dovoðeno u pitanje, što dosta govori o stepenu Vukovog i Kopitarevoguzajamnog slaganja u tom pogledu, odnosno o èinjenici da je u to vreme ‘Evropa’razu-mevana kao nesumnjivi razvojni i kulturni brend koji se svesno ili nesvesno oponaša.

38 Na ovakvo razumevanje direktno upuæuju napred navedeni primeri‘geografsko-statistièkog opisa Srbije’ i stavovi izneseni u Vukovim pismima Milošu,ali i, posredno, neki navodi iz prepiske sa Kopitarom: „Naši su poslovi s Turcima go-tovo svi svršeni, pa æemo i mi – u Srbiji – imati tipografiju; ali æe to sve za sad biti kaou Srbiji. Somborski prof. Isailoviæ ide u Srbiju, da poènemo kaku veliku školu; alidok prava gimanazija u Srbiji postane, dosta æe mutne vode Dunavom proteæi. (...)Onomadne i Vujiæ doðe u Kontumac, i ka�e, da više neæe u Srbiji makar mu milijongroša obeæali.“ ili Kopitarev stav: „... Smatram da je i ovakav Beè zdraviji nego Vašebaruštine“ (Prepiska IV, 194 i 326).

zadivljali meðu šumskim ljudima; zar je lepo da se jednostavno ka�eima sila i znatnih novina, no one se ne daju u pismu opisati? Ukazi-vanje na njihovu vrstu i predmet bilo bi za mene dovoljno“ (Prepiska,228). Jedan od Kopitarevih najeksplicitnijih komentara u ovom smi-slu tièe se personalnih postupaka èoveka koji ima iskustvo u oba sve-ta: ‘balkanskom’ (varvarskom) i ‘evropskom’ (ljudskom): „Stejiæevoodstupanje ponovo pokazuje da s varvarima ne mo�eš �iveti ako sisamo jednom �iveo s ljudima“39 (Prepiska, 472).

Ovaj primer, pored primarnih konotacija koje se tièu bipolar-nog strukturisanja u evropskom kontekstu, ilustruje još jedan feno-men, koji se mo�e nazvati ‘dvostrukom pripadnošæu’ ili bar fenome-nom poznavanja ‘obaju svetova’, što je karakteristièno i za Vuka i zaKopitara. Njima, kao legitimnim poznavaocima ‘obaju svetova’, tarazlika na osnovu koje se povlaèi ‘simbolièka granica’ sasvim je ja-sna, ‘belodana’, ‘ontološka’; naime, u trenucima rezignacije isposta-vlja se da se taj ‘drugi’, ‘tamni svet’ ne mo�e promeniti, zbog èega nine zavreðuje pokušaje menjanja, bez obzira na to što je upravo ‘za-datak promene’u samoj suštini Vukovih i Kopitarevih profesionalnihpa i �ivotnih pregnuæa. Preciznije, promena kojoj ovi prosvetiteljite�e u najopštijem smislu podrazumeva ‘ujednaèavanje’ ili brisanjerazlièitosti izmeðu ‘dvaju svetova’, odnosno napredak i standardizo-vanje ‘druge strane’ prema poznatim uzorima. Koliko je to bilo teškonajbolje je znao sam Vuk, jer je ta ‘druga strana’ svet kome je on i fi-zièki pripadao i sa kojim se celodnevno borio, iako se najèešæe èiniloda je sama borba uzaludna. U najtamnijim bojama slikan, svet koji jeokru�ivao Vuka bio je takav da ga je, prema Kopitarevom mišljenju,bilo najbolje ignorisati: „Danas Vam ovo pišem da bih Vam izraziosvoje èuðenje što i dalje �elite da se bavite beogradskim glupostima.Na Vašem mestu bio bih sreæan da s njima nemam više nikakvog po-sla“ (Prepiska, 493). Navodima o te�ini i ‘išèašenosti’ prilika u Srbi-ji, te stalnim �albama prijatelju na pravnu i �ivotnu nesigurnost Vukzapravo inspiriše Kopitara na ocene poput ove. Time se, nešto izme-njenim reènikom i uprkos dubokoj veri u vrednost narodnih tradicija,osna�uje skoro fatalistièki stav o bukvalnoj razlièitosti ‘tog sveta’ u

213

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

39 Kada je reè o potvrdama neposrednog razvrstavanja po principu ‘civilizo-vani’:’varvari’, bez obzira na to da li o ovoj dihotomiji danas razmišljamo kao o‘èinjenici’, ‘predstavi’ ili uvredi, ona je naprosto posledica noseæih ideja i jezika epo-he prosveæenosti.

odnosu na ‘evropski’ i ponavlja uverenje da „u Srbiji još dugo vreme-na neæe biti moguæe da se uradi nešto pametno“ (Prepiska, 94).40

Da li zbog liène mnogostruke povezanosti ili, pre, dominant-ne ‘slike sveta’ tog vremena, tek, u nizu razlièitih pitanja, razume-vanje sveta i uzajamno razumevanje dvaju prosvetitelja kao‘pozadinu’ ima dihotomno razumevanje Evrope i Evropljana, bezobzira na to da li je ono direktno ili indirektno posredovano. Ne trebazaboraviti da priroda dualnog odnosa, uglavnom sa jasnim opozit-nim parovima, omoguæuje posredno izvoðenje zakljuèaka. Uobièa-jena opozicija toga vremena civilizovani : varvari dobro se dr�i ikada nije neposredno verbalizovana, odnosno kada nije neposrednokontrastivna. U tim sluèajevima kontrast proizlazi iz samog kontek-sta. Drugim reèima, postojanje ‘dvaju svetova’ kao veæ gotovog, sa-morazumljivog stanja stvari, ne zahteva ni posebno naglašavanje niposebnu elaboraciju; nema svrhe obrazlagati ono što se podrazume-va ili ono što je jasno, zbog èega se na ovaj odnos samo povremeno iusput podseæa, kao na neki ukras u diskursu. Tako se npr. ‘zapadnacivilizovanost’ i ‘nepristrasnost’ podrazumevaju, pa je dovoljno dase predstavnici zapadnih naroda samo pridr�avaju onoga što esenci-jalno jesu i što se, poput aksioma, ne mora nièim dokazivati. „I nesumnjam da æe gospodin komandant, pošto mu budete jasno i razgo-vetno prikazali Vašu situaciju i povod Vaših neprijatelja, smatratikao svoju slu�benu du�nost da se dr�i nemaèke nepristrasnosti, ona-ko kako bi ovo uèinio i Èeh Èervenka, njegov prethodnik u slu�bi“(Prepiska, 473). U ovim i sliènim primerima nalaze se indikatori akone veæ i sama suština savremenih znaèenja, da je na ‘Zapadu’ sveureðeno i dobro, samo što do njega treba stiæi – kako Vuk u onodoba, tako i mi danas.

U ovom ‘drugom svetu’, pak, sve je neizvesno i nesigurno. Onje ‘rascepkan’, ‘podeljen’, beznade�no neureðen. Nije reè samo oocenama koje mogu biti motivisane liènim razlozima; reè je o formal-nim pokazateljima razlièitosti toga sveta, o onome što bismo danasnazvali odstupanjem od uobièajenih standarda, a što se neretko u bal-kanistièkoj literaturi smatra bilo pripisanim bilo nekritièki usvojenimstereotipima. Iz nekolicine Kopitarevih pisama upuæenih Vuku èitase ne samo odsustvo informacija o ‘tom svetu’, odnosno potpuno

214

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

40 „U Srbiji Vi ne mo�ete ništa uraditi; a ipak je dovoljna samo jedna reè da biVas ponovo nasamarili“! Prepiska, 394

neznanje o njegovom ustrojstvu i prilikama u njemu, nego i upitanostima li ta zemlja institucije, zakone i poštuju li se, koje su njene grani-ce i slièno. U pismu od 25. 01. 1831. Jernej Kopitar se pored onoga zašta se prevashodno zanima, a to su pitanja štampe, interesuje i za stva-ri politike i prava: „Kako stoje stvari s Vašom štamparijom? I s Vašomju�nom i jugozapadnom granicom? Ko je sada gospodar u CrnojGori? Kada æe se štampati Vaš Milošev zakonik?“ i, buduæi da nedobija odgovor, veæ u februaru iste godine delom ponavlja ova pitan-ja: „Ko li je samo gospodar u Crnoj Gori?41 Kako stoji s Vašim ju-�nim granicama, s Kosovom, Sjenicom, Prizrenom?“ I dok bi savre-meni esencijalista koji bi èitao ova pisma rekao kako je ovde ‘uveksve isto’, kako je to ‘Balkan’, njegova ‘sudbina’ i ‘suština’, za savre-menog konstruktivistu ovo bi teško i mogao da bude predmet pa�nje,buduæi da su ‘granice konstrukt’ – i ‘Kosovo je konstrukt’, i ‘Sjenicaje konstrukt’, baš kao što je i ‘Prizren konstrukt’. Suština ovog na-mernog banalizovanja je u tome da se poka�e kako se konstruktivistabavi samo ‘tekstom’ i njegovom dekonstrukcijom, a da se esencijali-sta, poveden ‘oèiglednostima’, lako ‘peca’ na ‘realnost’ ili ‘pravostanje stvari’. Zbog toga je i jednima i drugima lako da doka�u svojeteze, jer im sami pristupi unapred odabiraju ‘èinjenice’.

To što su neka od ovih pitanja iz Vukove i Kopitareve prepi-ske i danas aktuelna, odnosno nejasna skoro kao i tada, govori o du-bljim i te�im problemima nego što su, u krajnjem sluèaju, pitanjamentalnih mapa, stereotipa, odnosno pitanja jezièke korektnostionih koji o Balkanu pišu ili govore. Ako se sadr�ina tih pitanja svedo danas nije bitno promenila, to ne mo�e biti samo stvar predstaveili ‘slike’, ma od koga da izvorno potièe, ali jeste pitanje Balkanaca(bez navodnika) više nego bilo koga drugog. Osnovni problem onihkoji se bave dekonstrukcijom diskursa o ‘Balkanu’ jeste u tome štose naèini vrednovanja i prikazivanja (odnosno konstruisanja) razlikapokazuju va�nijim od èinjenice da neke razlike ipak postoje.42 Iz tihrazloga se insistiranje na potèinjavanju ili ‘imperijalizovanju ma-štom’, mentalnom mapiranju i korektnosti diskursa o Balkanu (koje

215

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

41 „Crnogorci su od lane postavili nekakav senat, pa sad èujem, da se bijuizmeðu sebe (jedni oæe senat da ukinu, i da �ive kao i do sad, a drugi ga brane).“ Pre-piska, 480

42 Iz ove perspektive, neuspeh konstruktivistièke paradigme u Srbiji izgledamalo razumljivije.

uglavnom preduzimaju oni za koje se mo�e reæi da su ‘dvostruki pri-padnici’ danas, odnosno dobri poznavaoci ‘obaju svetova’) èini akone irelevantnim onda bar nedovoljno autentiènim. Naime, rade li de-konstruktivisti sa Balkana isto ono što zameraju svojim kolegama saZapada, usmeravajuæi fokus pa�nje što dalje od ‘faktografskog sta-nja’ i ‘sveta �ivota’, prebacujuæi odgovornost za tu ‘sliku’ izvan re-ferentnih taèki samog istra�ivaèkog polja. Balkan jeste razlièitit, alineæe biti da je taj ‘Drugi’, koji je u ovom sluèaju ‘Zapad’, izmislio‘Balkan’ i ‘balkansku razlièitost’ u svojoj dokonosti, samo da bi vi-deo koliko je sam lep! Ako je to ipak tako, da li je onda i dekonstruk-tivno stanovište balkanizma savremeni pokušaj samoulepšavanja izakasnela kopija mode koja je u ‘pravoj Evropi’ odavno prošla? Ko-naèno, postavlja se pitanje mogu li ‘balkanisti’bilo šta drugo da radeosim da se bave diskursom i (de)konstruisanjem ‘slika’. Ako ipakmogu, onda se kao izvesnost ukazuje igra ‘izmeðu dve vatre’43 –esencijalizma i konstruktivizma, fakticizma i kreativizma.

Literatura

Bakic-Hayden, Milica and Hayden, Robert (1992): „Orientalist Variationson the Theme ‘Balkans’: Symbolic Geography in Recent YugoslavCultural Politics.“ Slavic Review, 51, 1(Spring): 1-15.

Bakic-Hayden, Milica (1995): „Nesting Orientalisms: The Case of FormerYugoslavia,“ Slavic Review 54, no. 4 (Winter): 917-931.

Bakiæ-Hayden, Milica (2006): Varijacije na temu Balkan. Beograd: IFDT /IP „Filip Višnjiæ“.

Bijeliæ Dušan i Saviæ Obrad (ur.) (2003): Balkan kao metafora: izmeðu glo-balizacije i fragmentacije, Beograd: Beogradski krug.

Bracewell, Wendy (2004): „Orientalism, Occidentalism and Cosmopolitan-ism: Balkan Travel Writings on Europe“, International Interdisci-plinary Conference „Occidentalism“, University of Sofia:Bulgarian Society for 18th Century Studies ( http://c18.slo-var.org.uk/occidentalism/bracewell_en.htm).

216

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

43 Nakon promena u praksi i teoriji o Balkanu i nakon deset godina od objavlji-vanja svoje knjige, kao i usledelih kritika Imaginarnog Balkana, èini se da i MarijaTodorova svoje èvrtsto imagološko stanovište pomera ka istra�ivanju ‘fakticiteta’,odnosno ‘nasleða Balkana’ (vid. Todorova, 2006: 21-36).

Ðeriæ, Gordana (2005): „Svakodnevne diskursivne prakse o ‘osobinamanaroda’ i va�nosti nacionalnog identiteta“, u: Pr(a)vo lice mno�ine.Kolektivno samopoimanje i predstavljanje: mitovi, karakteri, men-talne mape i stereotipi. Beograd: IFDT/ IP „Filip Višnjiæ“.

Dobrašinoviæ, G. / Marinkoviæ, B. (1964): Susreti s Vukom. Novi Sad: Mati-ca srpska, s. 248-251

Domenak, �an-Mari (1991): Evropa: kulturni izazov. Beograd: BibliotekaXX vek.

Fleming, E. Kathryn (2001): „Orijentalizam, Balkan i balkanska istoriogra-fija“, Filozofija i društvo, XVIII, Beograd: IFDT, s.11-32.

Goldsworthy, Vesna (1998): Inventing Ruritania, The Imperialism of theImagination. New Haven and London: Yale University Press.

Hobsbaum, Erik (2003): „Zagonetna istorija Evrope“, u: O istoriji. O Teori-ji, praksi i razvoju istorije i njenoj relevantnosti za savremeni svet.Beograd: Otkrovenje.

Ibrovac, Miodrag (1955): „Grimovi prepisi srpskih narodnih pesama: Jedanvestfalski album srpskih pesama iz 1816", Zbornik Matice srpske zaknji�evnost i jezik, Knjiga III. Novi Sad.

Ibrovac, Miodrag (1964): „Vuk i Francuzi“, Vukov zbornik. Beograd: Nauè-no delo.

Jansen, Stef (2001): „Svakodnevni orijentalizam: do�ivljaj ‘Balkana’/’Evrope’u Beogradu i Zagrebu“, Filozofija i društvo, XVIII, Beograd: IFDT, s.33-71.

Jansen, Stef (2005): Antinacionalizam. Etnografija otpora u Beogradu i Za-grebu, Beograd: Biblioteka XX vek

Merchiers, Ingrid (2004): „Jernej Kopitar’s Role in the Development of aSlovene National and Cultural Awakening“ (http://cf.hum.uva.nl/natlearn/balkan/ athens_merchiers.html).

Mihailesku, Vintila (2002): Svakodnevica nije više ono što je bila. Beleškejednog balkanskog antropologa u doba tranzicije. Beograd: Biblio-teka XX vek.

Miškova, Diana (2006): „In Quest of Balkan Occidentalism“, Tokovi istori-je, Beograd: INIS, br. 1-2, s. 29-62.

Pomian, Kryzstof (2001): Evropa a její národy. Ve znamení jednoty i rùz-nosti. Praha: Mladá fronta.

Popoviæ, Miodrag (1985): Istorija srpske knji�evnosti. Knjiga druga. Beo-grad: Zavod za ud�benike i nastavna sredstva.

Said, W. Edward (1978): Orientalism, London: Routledge & Kegan PaulLtd.

Selimoviæ, Meša (1986): Za i protiv Vuka. Beograd: BIGZ.

217

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6

Stefanoviæ Karad�iæ, Vuk (1987): „Geografièesko-Statistièesko opisanijeSrbije.“ Danica. Zbornik za godinu 1827. Beograd: Prosveta/Nolit.

Stefanoviæ Karad�iæ, Vuk (1987): „Osobita graða za srpsku istoriju našegavremena“, Istorijski spisi. Beograd: Prosveta/Nolit.

Stefanoviæ Karad�iæ, Vuk (1988): Prepiska IV (1829-1832). Beograd:Prosveta.

Stojanoviæ, Ljubomir (1987): �ivot i rad Vuka Stefanoviæa Karad�iæa. Beo-grad: BIGZ

Todorova, Marija (1999): Imaginarni Balkan. Beograd: Biblioteka XX vek.Todorova, Marija (2006): „Predgovor drugom izdanju na srpskom jeziku“,

u: Imaginarni Balkan, Beograd: Biblioteka XX vek (drugo izdanje).Ugrešiæ, Dubravka (1996): Kultura la�i. Antipolitièki eseji. Zagreb: Arkzin.Vilson, Dankan (1994): �ivot i vreme Vuka Stefanoviæa Karad�iæa 1787 –

1864. Obrazovanost, knji�evnost i nacionalna nezavisnost u Srbiji.Beograd: Prosveta.

Volèiè, Zala (2005): „The Notion of ‘the West’ in the Serbian National Ima-ginary“, European Journal of Cultural studies. Vol 8(2), pp.155-175.

Wolff, Larry (1994): Inventing Eastern Europe: The Map of Civilization onthe Mind of the Enlightenment. Stanford: Stanford University Press.

�ivkoviæ, Marko (2001): „Nešto izmeðu: simbolièka geografija Srbije“, Fi-lozofija i društvo, XVIII, Beograd: IFDT, s.73-110.

218

GO

RD

AN

AÐ

ER

IÆ

Gordana Ðeriæ

‘TO SLEEP, PERCHANCE TO DREAM...’OR STAYING AWAKE?

On Balkanism and the Failure of the ConstructivistStandpoint in Serbia: A View from the Past

Summary

The paper examines the meanings of representations of Serbia, the Balkansand Europe at the time of encounter between Enlightenment and Romanticist tradi-tions. The analysis starts from the assumption that the emergence of negative repre-sentations of South Eastern Europe cannot be discussed without placing it within thebroader context of 18th and 19th century philosophy and literature and the conse-quences of new philosophical and literary ideas. Underlying the substantial changeof the previously dominant paradigms that is expressed in the symbolic division into‘West’ and ‘East’, there was a factual rather than symbolic division into an industrialand an agricultural Europe, whose boundaries coincided with the reference points ofthe symbolic distinction. Insisting on the importance of both analytic levels – the‘symbolic’ and the ‘factual’ – the first section of the paper briefly outlines the deve-lopment of symbolic geography in the context of ‘Balkan’studies (‘Balkan variationsof orientalism’or ‘balkanism’) in the 1990s, as well as the failure of this genre and theconstructivist paradigm in Serbian social theory. The second section is devoted to thediscourses of conceptualizing broader communities in symbolic, linguistic, imagolo-gical, cultural, political, economic etc. terms, focusing on the beginnings of ideologi-cal and linguistic unification of South Slavs and their inclusion into the “enlightenedEurope”. By analyzing Vuk Stefanoviæ Karad�iæ’s writings, as well as correspon-dence, articles and commentaries referring to Vuk’s work in the first half of the 19thcentury, the author takes the perspective of the past in order to identify the reasons forthe failure of imagological and constructivist approach today.

Key words: Enlightenment, Romanticism, constructivism, essentialism,Europe, the Balkans, Serbia, Vuk Stef. Karad�iæ

219

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

6