Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu

Seminarski rad iz Trgovinskog prava

Tema: Obaveza prodavca da isporuči prodatu robu

kod ugovora o prodaji

Mentor: Student:Prof. dr Mirjana Knežević Ana Živadinovic 372/2009

Kragujevac, decembar 2012. godine

SADRŽAJ

Uvod 31. Pojam isporuke 4

1. 1. Predmet isporuke 52. Vreme isporuke prodate robe 63. Mesto isporuke prodate robe 84. Način isporuke prodate robe 10

4. 1. Način isporuke određen ugovorom 10 4. 2. Način isporuke koji nije određen ugovorom 11Zaključak 13Literatura 14

2

UVOD

Dejstvo svakog ugovora pa tako i ugovora o prodaji sastoji se u tome što stvara

određene obaveze i prava za ugovorne strane. Tako se kod ugovora o prodaji javljaju

obaveze i prava i za prodavca i za kupca.

Cilj ovog rada je da objasni obavezu kupca da isporuči prodatu robu kod ugovora

o prodaji.

U prvom delu ćemo objasniti sam pojam predaje stvari sa definisanjem svih

obaveza prodavca koje proizilaze iz ove obaveze kod ugovora o prodaji pri čemu ćemo

pažnju posvetiti i predmetu isporuke.

U drugom delu ćemo detaljno objasniti vreme isporuke robe koje prodavac mora

da proštuje bilo da je ono definisano u ugovoru ili ne. Objasnićemo sve vrste rokova

isporuke robe koje postoje.

U trećem delu ćemo objasniti sta je mesto isporuke, kako ono može biti odredjeno

kod ugovora o prodaji i koja mesta se mogu smatrati mestima isporuke.

Četvrti deo će sadržati objašnjenje načina isporuke robe pri čemu će obuhvatiti

dva dela. Prvi deo je objašnjenje načina isporuke koje je određeno ugovorom. Drugi deo

će sadržati objašnjenje isporuke robe kada isporuka nije definisana ugovorom već kad se

koriste dispozitivna pravila.

Na kraju ćemo sumirati sve zaključke koje smo mogli da izvedemo iz prethodna

četiri dela i u kratkim crtama rezimirati obaveze prodavca koje se odnose na isporuku

prodate robe.

3

1. POJAM ISPORUKE

Ugovor o prodaji u našem pravu proizvodi obligacionopravno dejstvo, tj. njime se

zasniva obligacioni odnos između pradavca i kupca, u kome obe strane ugovornice imaju

međusobna prava i obaveze.

Glavne obaveze prodavca jesu:

- Da preda stvar

- Da garantuje za njihovu materijalnu i pravnu ispravnost

Pored ovih obaveza, prodavac ima i druge obaveze kao što su:

- Obaveza čuvanja stvari za račun druge ugovorne strane

- Obaveza naknade štete u slučaju raskida ugovora

- Obezbeđenje robnih dokumenata i dr.

Prema Zakonu o obligacionim odnosima, prodavac je dužan predati stvar kupcu u

vreme i na mestu predviđenom ugovorom. Smatra se da je prodavac uredno izvršio svoju

obavezu isporuke kupcu kada mu stvar uruči ili preda ispravu kojom se stvar može

preuzeti. U suštini, predaja stvari omogućava kupcu državinu stvari. ZOO koristi termin

predaja stvari, koji više odgovara ugovoru o prodaji građanskog prava. Opšte uzanse za

promet robom, pak, koriste termin isporuka, a pod tim se podrazumeva obavljanje svih

onih radnji koje je prodavac duzan da preduzme prema ugovoru i prirodi posla da bi

kupac mogao da primi isporuku robe.

U pravnoj literaturi dominira mišljenje da je ispravnije koristiti termin isporuka nego

predaja i to zbog situacije kada se smatra da je predaja izvršena, a da nije izvršena

isporuka u smislu prenosa rizika. Postoje slušajevi kada se smatra da je izvršena isporuka

robe iako nije predata kupcu.1 U odnosima prodaje u privredi isporuka se ne mora uvek

sastojati u predaji robe. U nekim slučajevima kupcu roba nije predata, a ipak će se

smatrati da je prodavac izvršio isporuku i obrnuto, ima slučajeva kad je prodavac predao

robu kupcu a ipak će se smatrati da isporuka nije izvšena. Ili, umesto fizičke predaje

stvari, prodavac može predati kupcu odgovarajuću ispravu. Zato je u vezi sa ugovorima o

prodaji u privredi bolje koristiti izraz isporuka nego izraz predaja stvari. 2

1 Milanović, dr B., Vujisić, dr D., „Poslovno pravo“, Priština, 2009. godine, str. 274–275. 2 Mićović, dr M., „Privredno pravo“, Kragujevac, 2012. godine, str. 281-287.

4

1.1. Predmet isporuke

Prodavac je dužan da izvrši prdaju stvari o kojoj je ugovor. Ali, kada stvar ima

pripatke ili plodove, onda se postavlja pitanje šta je predmet predaje: da li samo glavna

stvar ili i sporedne (pripadak i priraštaj).

Pravilo je da pripadak, kao pokretna sporedna stvar koja nije u fizičkoj vezi sa

glavnom ali čijem privrednim iskorišćavanju služi, prati pravnu sudbinu glavne stvari. To

znači da je prodavac obavezan da preda kupcu stvar o kojoj je ugovor, u ispravnom

stanju, zajedno sa njenim pripacima, ukoliko nije što drugo ugovoreno ili ne proizilazi iz

prirode posla.

Svi plovovi (prirodni, civilni) koji su nastali pre roka predaje pripadaju prodavcu i

on, prema tome nije dužan da ih preda. Naprotiv, svi plodovi i druge koristi od stvari

pripadaju kupcu od dana kada je prodavac bio dužan da mu ih preda. Ukoliko nije bio

ugovoren rok predaje, onda prodavcu pripadaju svi plodovi od momenta predaje, koja

može uslediti na zahtev odnosno opomenu kupčevu.

Kada su u pitanju plodovi koje nepokretna stvar daje, može se javiti pitanje čiji su

plodovi koje je nepokretna stvar dala posle izvršene predaje, a pre momenta uknjižbe

odnosno prenosa tapije u tapijskom sistemu. Izgleda da je i ovde predaje relevantan, tako

da svi plodovi do toga momenta pripadaju prodavcu odnosno posle momenta predaje

pripadaju kupcu. Razume se, stranke mogu pitanje svojine na plodovima regulisati i na

drugi način. Na kraju, pimetimo još i to da sistem translativne kupoprodaje drukčije

rečava pitanje plodova i koristi koje stvar daje. S obzirom da kupac postaje vlasnik stvari

u momentu zaključenja ugovora, svi plodovi i koristi od stvari od tog momenta pripadaju

njemu.3

Kod prodaje nepokretnih stvari može doći do faktičke predaje nepokretnosti

kupcu, bez njenog upisa u zemljišne knjige, odnosno bez prenosa tapije u tapijskom

sistemu, pa se zato postavlja pitanje kome pripadaju plodovi koje je nepokretnost dala

posle predaje, a pre upisa u javne knjige. U pravnoj teoriji je izraženo mišljenje da fakt

predaje stvari treba da bude pravno relevantan, i da plodovi do predaje pripadaju

prodavcu, a posle predaje kupcu, osim ukoliko je drugačlije ugovoreno. Po našem

3 Mijačić, dr M., „Obligacioni ugovori“, Beograd, 1988. godine, str. 542-543.

5

mišljenju, u pogledu plodova i u ovom slučaju treba da bude merodavno pre svega ono

što je ugovorom utvrđeno. 4

2. VREME ISPORUKE PRODATE ROBE

Vreme isporuke ili rok predaje je, u stvari, trenutak ili određen razmak u vremenu u

kome kupac može zahtevati predaju stvari odnosno u kome je prodavac dužan da

preduzme sve potrebne radnje kako bi kupac stekao državinu stvari5.

Vreme isporuke se može ugovoriti, stranke to mugu učiniti preciziranjem datuma,

određivanjem roka od zaključivanja ugovora ili vezivanjem vremena isporuke za neki

događaj. Ako je rok određen okvirno a nije ugovorom predviđeno ko će ga precizirati, to

pravo pripada prodavcu. Izuzetak je ako iz okolnosti slučaja proizilazi da to pravo

pripada kupcu. 6

Rok isporuke robe najčešće se određuje ugovorom. Rok isporuke robe može biti

određen na različite načine:

1. Fiksno/ Određenog dana : Prodavac je tada dužan da isporuči robu

ugovorenu dana, pa čak i ako pada u nedelju; isporuka u neradan dan nije

nemoguća )

2. Po proteku određenog perioda vremena (npr. Za 10 dana, za tri nedelje).7 U

privrednim odnosima u pogledu računanja rokova isporuke u takvim

slučajevima važe sledeća pravila: kad je rok određen u danima, u rok se ne

računa dan u koji pada događaj od koga rok počinje teći, tako da rok počinje

teći od narednog dana; kad je rok određen u nedeljama isporuka se ima

izvršiti onog dana poslednje nedelje koji nosi isti naziv kao dan u koji se

desio događaj od koga je rok počeo teći; kad je rok određen u mesecima ili

godinama isporuka se ima izvršiti onog dana poslednjeg meseca koji svojim

datumom odgovara danu u koji se desio događaj od koga je rok počeo teći, a

ako u tom mesecu takvog dana nema onda poslednjeg dana tog meseca. Ako

4 Perović, dr S., „Obligaciono pravo“, Beograd, 1981. godine, str. 19. 5 Mijačić, dr M., „Obligacioni ugovori“, Beograd, 1988. godine, 544. str. 6 http://www.overa.rs/opste-uzanse-za-promet-robom.html7 Milanovic, dr B., Vujisić, dr D., „Poslovno pravo“, Priština, 2009. godine, 278. str.

6

bi izračunavanjem rokova na ovaj način isporuku robe trebalo izvršiti u

nedelju ili na državni praznik u mestu isporuke, isporuka se ima izvšiti

sledećeg radnog dana. 8

3. Ugovorom se može odrediti da će prodavac isporučiti robu u okviru

određenog roka, upotrebom nekog uobičajenog izraza:

- početkom meseca: označava vreme od prvog do zaključno desetog dana u

mesecu

-u prvoj polovini meseca: označava vreme od prvog do zaključno petneastog

u mesecu

-polovinom meseca: označava vreme od jedanaestog do zaključno

dvadesetog dana u mesecu

-u drugoj polovini meseca: označava vreme od šesnaestog do zaključno

poslednjeg dana u mesecu

-krajem meseca: označava vreme od dvadesetprvog do poslednjeg dana u

mesecu9

4. Rok isporuke moze biti određen i upotrebom izraza odmah, prompt, što

znači 8 dana od zaključenja ugovora, neto, stranke mogu da vežu rok

isporuke za određeni događaj ( po otvaranju plovidbe, po prestanku leda, po

dolasku vode, što znači da se isporuka ima izvršiti u roku od petnaest dana

po službenom objavljivanju da je na celom vodnom putu kojim se prevoz

ima izvršiti otvorena plovidba ili prestala zapreka za plovidbu, bez obzira na

to dali je vodni put bio plovan i pre sluzbene objave ). 10

Ako stranke nisu ni izričito ni prećutno utvrdile rok predaje, ondaje prodavac dužan

da izvrši predaju stvari u razumnom roku posle zaključenja ugovora, s obzirom na

prirodu stvari i na ostale okolnosti.

Kupac moze raskinuti ugovor samo ako je prodavcu ostavio naknadni rok za

ispunjenje isporuke, a prodavac ni u tom roku nije isporuku izvršio. Ako je iz

prodavčevog držanja vidno da ni u naknadnom roku neće svoju obavezu ispuniti, kupac

8 Mićović, dr M., „Privredno pravo“, Kragujevac, 2012. godine, 284. str.9 http://www.overa.rs/opste-uzanse-za-promet-robom.html10 Milanovic, dr B., Vujisić, dr D., „Poslovno pravo“, Priština, 2009. godine, 279. str.

7

može raskinuti ugovor i bez ostavljanja tog primerenog roka za ispunjenje, isto vazi kod

fiksne kupoprodaje ako je rok isporuke bitan element ugovora o prodaji. 11

3. MESTO ISPORUKE PRODATE ROBE

Mesto isporuke je geografska lokacija ili lokalitet u kome sve, ili najbitnije radnje

isporuke moraju biti završene. Lokacija je mesto u širem a lokalitet u užem smislu.

Pitanje gde će prodavac biti dužan da isporuči prodatu robu se utvrđuje

ugovorom. Tada se koriste transportne klauzule. Međutim, ako u ugovoru nije precizirano

mesto isporuke robe, to ne znači da je ugovor ništav. Tada se za određivanje mesta

isporuke koriste određene dopunsko-dispozitivne norme.

Obaveza prodavca da isporuči robu je nenovčana obaveza. Opšte je pravilo da se

nenovčane obaveze ispunjavaju u mestu dužnika. Zbog toga, kad mesto isporuke robe

nije određeno ugovorom, isporuka se ima izvršiti u mestu u kome je prodavac u času

zaključenja ugovora imao sedište. Ako je prodavac u vreme zaključenja ugovora imao

više poslovnih jedinica u raznim mestima, isporuka se ima izvršiti u mestu one poslovne

jedinice iz koje je prodavac poslao svoju ponudu ili u kojoj je prihvatio ponudu kupca12.

U slučaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvrši prevoz stvari, a ugovorom

nije određeno mesto ispunjenja, predaja je izvršena uručenjem stvari prevoziocu ili licu

koje organizuje otpremu.

Mesto isporuke se može razlikovati i prema tome da li prodavac i kupac imaju

sedišta u istim ili različitim mestima. Ako prodavac i kupac imaju sedište u istom mestu,

mesto isporuke je skladište prodavca, a ako prodavac ima više skladišta u tom mestu,

skladište koje prodavac odredi.

U slučaju kad je prema ugovoru potrebno da se izvrši prevoz stvari, a ugovorom

nije određeno mesto ispunjenja, predaja je izvršena uručenjem stvari prevoziocu ili licu

koje organizuje otpremu. Opšte uzanse ovde prave razliku između mesta otpreme i mesta

opredeljenja. Kao mesto otpreme smatra se utovarna stanica, luka ukrcaja ili pristanište

prodavca, a kao mesto opredeljenja smatra se ono mesto u koje roba prema ugovoru treba

11 poslovno-pravo.blogspot.com/2009/04/obaveze-isporuke-robe.html12 Mićović, dr M., „Privredno pravo“, Kragujevac, 2012. godine, str. 282.

8

da bude upućena. Ako postoji sumnja o tome da li se isporuka ima izvršiti u mestu

otpreme ili u mestu opredeljenja, isporuka se ima izvršiti u mestu otpreme.

Ako je predmet ugovora individualno određena stvar, isporuka se ima izvršiti u

mestu gde se ona nalazi u trenutku zaključenja ugovora ili u mestu gde treba da bude

proizvedena, ako su obe strane tada znale da se ona nalazi u tom mestu ili da treba da

bude poizvedena u tom mestu.

Isporuka robe određena po rodu koja se prema ugovoru ima uzeti iz određenog

stovarišta ili mase, ima se izvršiti u mestu gde se to stovarište ili masa nalazila u trenutku

zaključenja ugovora13.

Kad se isporuka vrši na skladištu prodavca zbog toga što je utovarna stanica, luka

ukrcaja ili pristanište udaljeno više od deset kilometara od njegovog skladišta, isporuka

se smatra izvršenom ako je roba utovarena u kamion ili drugo prevozno sredstvo na

skladištu prodavca.14

Ako je prodavac dužan poslati stvar kupcu, mora zaključiti na uobičajen način i

pod uobičajenim uslovima ugovore potrebne za izvršenje prevoza do određenog mesta.

Troškove predaje, a i one koji joj prethode snosi prodavac,a troškove odnošenja stvari i

sve ostale troškove posle predaje snosi kupac ako nije dugačije ugovoreno. 15

Ako se prodavac obavezao da će isporuku robe izvršiti u određenom mestu, pa

zbog obustave saobraćaja ili drugih smetnji to ne može učiniti, on mora o tome obavestiti

kupca. U takvom slučaju kupac je ovlašćen da zahteva isporuku robe u mestu gde se ona

nalazi, ali mora o tome obavestiti prodavca čim primi obaveštenje ili na koji drugi način

sazna za nastupele smetnje. Ako mu je roba isporučena u mestu u kome se nalazila,

kupac ima pravo da od kupovne cene odbije sve troškove prevoza robe koje bi inače

prema ugovoru snosio prodavac. Kupac koji ne želi da se koristi ovim pravom može

raskinuti ugovor. 16

13 Milanović, dr B., Vujisić, dr D., „Poslovno pravo“, Priština, 2009. godine, str. 277- 278. 14 http://www.overa.rs/opste-uzanse-za-promet-robom.html15 Knežević, dr M., „Privredno pravo“, Kragujevac, 2010. godine, str. 216. 16 Mićović, dr M., „Privredno pravo“, Kragujevac, 2012. godine, str. 283.

9

4. NAČIN ISPORUKE PRODATE ROBE

U pogledu načina isporuke robe, osnovno pravilo je, takođe, da se isporuka robe ima

izvršiti na način kako je to ugovorom određeno. Ugovorom se često način isporuke

određuje unošenjem tzv. transportnih klauzula. Ako način isporuke nije određen

ugovorom, primenjuju se dispozitivna pravila i tada zavisi da li se radi o isporuci robe

koja je određena po rodu ili o individualno određenoj robi, kao i od toga da li se radi o

pokretnim stvarima ili o nepokretnostima17.

4.1. Način isporuke određen ugovorom

U pogledu načina isporuke robe na prvom mestu važi ono što su kupac i prodavac

ugovorili.

Izrazi u ugovoru “franco”, “iz”, “sa”, “ex”, “ab”, uz naznaku “fabrika”, “rudnik”,

“mlin”, “skladište”, znače da je prodavac dužan da ugovorenog dana ili u ugovorenom

roku stavi kupcu na raspolaganje robu upakovanu na uobičajen način i pripremljenu za

otpremu na mestu na kome se ima izvršiti isporuka robe i njen utovar u prevozno

sredstvo koje kupac ima staviti na raspolaganje.

Prodavac snosi sve troškove u vezi sa robom, kao i rizik, do trenutka koga je kupac

bio dužan da robu preuzme, a od tog trenutka kupac18

Tako, ako je u ugovoru uneta klauzula „franko vagon“ uz naznaku utovarne stanice,

prodavac će izvršiti isporuku robe na taj način što će ugovorenog dana ili u utovarnom

roku predati robu na prevoz železnice ili utovariti robu u vagon na naznačenoj utovarnoj

stanicu.

Zatim, ako je ugovoreno da će prodavac poslati robu u mesto koje je različito od

mesta isporuke, prodavac je dužan da izvrši isporuku na taj način što će robu predati

prevoziocu ili špediteru. U ugovoru o prodaji može biti određeno da će kupac na

skladištu prodavca preuzeti robu. Kad se izabrana roba odvoji radi otpreme, smatra se da

je time izvršena isporuka.

17 Milanović, dr B., Vujisić, dr D., „Poslovno pravo“, Priština, 2009. godine, str. 280. 18 http://www.overa.rs/opste-uzanse-za-promet-robom.html

10

Isporuka robe može biti izvršena i na taj način što će prodavac predati kupcu ispravu

kojom kupac može preuzeti robu od trećeg lica. Za takvu simboličku isporuku naročito su

pogodne hartije od vrednosti koje se odnose na robu, kao što su teretnica ili skladišnica.

4.2. Način isporuke robe koji nije određen ugovorom

Kupac i prodavac ne moraju ugovorom o prodaji robe urediti pitanje načina

isporuke.Za takav slučaj, primenjuju se dispozitivna pravila.

Kada je u pitanju prodaja robe određene po rodu, važe dva pravila.

1) Ako se isporuka robe vrši na skladištu prodavca, isporuku trba izvršiti na taj način

što će prodavac robu namenjenu kupcu na jasan način izdvojiti. Kako će se

izvršiti to izdvajanje robe, zavisi od vrste robe i drugih okolnosti konkretnog

slučaja. Tako, kad je roba upakovana u kutije, treba na svaku kutiju staviti

nalepnicu sa označenjem da je roba prodata i imenom kupca. Pored toga, potrebno

je još da prodavac obavesti kupca da je roba izdvojena za njega, i da ga pozove da

robu preuzme. Kad roba predstavlja celiju iz koje se deo namenjen kupcu može

izdvojiti tek kad on dođe da je preuzme, isporuka se smatra izvršenom ako je

prodavac preuzeo sve ostalo što je potrebno da se kupcu omogući preuzimanje, a

ako je pozvao kupca da robu preuzme.

2) Drugo pravilo važi za slučaj kad je prodavac dužan da robu pošalje u mesto

različito od mesta isporuke. U takvom slučaju prodavac će izvršiti obavezu

isporuke na taj način što će robu predati prevoziocu ili otpremniku, radi prevoza

do kupca. Prodavac odgovara za izbor prevozioca, odnosno otpremnika. 19

Način predaje stvari može biti različit, zavisno od toga da li je u pitanju pokretna ili

nepokretna stvar, telesna ili bestelesna.

Ako je u pitanju pokretna stvar, redovni oblik predaje stvari jeste uručenje, tj.

fizička, materijalna predaja stvari iz ruke u ruku. Predaja, međutim, ne podrazumeva

uvek faktičko uručenje stvari, tj. faktičko prenošenje državine sa prodavca na kupca.

Obaveza predaje može se izvršiti i tzv. simboličnom predajom, odnosno predajom dugom

19 Mićović, dr M., „Privredno pravo“, Kragujevac, 2012. godine, str. 285-286.

11

rukom na primer, predajom ključeva od automobila. Poseban slučaj simbolične predaje

predstavlja predaja tzv. tradicionalnih papira: konosmana, tovarnog lista, skladišnice.

Osim uručenja, tj. faktičkog prenošenja državine na stvari i simbolične predaje, tj.

dovođenja kupca u mogućnost da stvar uzme u državinu, postoje i neke vrste fiktivne

predaje, koje ne pretpostavljaju fizičko uručenje stvari, već sporazum ugovarača kojim se

prenosi pravo svojine, odnosno pravo raspolaganja. To su: traditio brevi manu,

constitutum possessorium i cessio vindicationis.

Traditio brevi manu (tzv. predaja kratkom rukom) je način ispunjavanja obaveze

predaje stvari bez njenog materijalnog uručenja, jer je stvar već ranije bila predata kupcu

po nekom drugom pravnom osnovu. Ovde se menja samo osnov držanja stvari.

Constitutum possessorium postoji u slučaju kad kupac kao sticalac prava svojine,

odnosno prava raspolaganja na kupljenoj stvari, ostavi tu stvar i dalje u državini

prodavca, ali po nekom drugom pravnom osnovu.

Cessio vindicationis je isto tako slučaj fiktivne predaje prodate stvari, koja se

nalazi u državini nekog trećeg lica, po određenom pravnom osnovu. Ovde zaključenjem

ugovora o prodaji, prodavac prenosi na kupca pravo svojine, odnosno pravo raspolaganja,

kao i pravo da zahteva od trećeg lica povraćaj te stvari.

Pactum reservati domini: Iako je pravilo kod ugovora o prodaji da se predajom

stvari prenosi na kupca pravo svojine ili pravo raspolaganja na stvar o kojoj je ugovor, od

ovog pravila se odstupa u slučaju prodaje sa zadržavanjem prava raspolaganja, odnosno

prava svojine. Prodavac određene pokretne stvari može, posebnom odredbom u ugovoru,

da zadrži pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine posle predaje stvari u državinu

kupcu, sve dok kupac ne isplati cenu u potpunosti.20

Što se tiče načina predaje nepokretne stvari, treba reći da se predaja u smislu

sticanja svojine ovde vrši putem upisa u zemljišne knjige odnosno predaje tapije u

tapijskom sistemu. Inače, sam materijani akt predaje i ovde znači preduzimanje

odgovarajućih radnji koje za kupca znače mogućnost sticanja državine. S obzirom da

sistem zemljišnih knjiga ne postoji na celoj teritoriji naše zemlje, a tamo gde postoji često

otkriva netačnu sliku stvarnog stanja, u izvesnim sudskim odlukama istaknuto je

20 Perović, dr S., „Obligaciono pravo“, Beograd, 1981. godine, str. 17.

12

mišljenje da je i kod nepokretnosti, za sticanje svojine kupoprodajom, dovoljna državina

stvari odnosno uvođenje u posed.

Što se tiče načina predaje bestelesnih stvari odnosno prava, ona se prenosi samim

zaključenjem ugovora.

Kada je reč o prenosu tražbenog prava, kupac postaje titular prava momentom

postizanja saglasnosti o bitnim elementima. Ali, priroda stvari ovde je takva da kupčeva

državina nije vidljiva, kao kod državine telesnih stvari, pa se postavlja pitanje kakav je

odnos trećih lica prema tako ustupljenom pravu.

Kao što se vidi, postoje razni načini predaje stvari, ali se uopšteno može reći, da je

prodavac izvršio obavezu predaje kupcu, po pravili, kad mu stvar uruči ili preda ispravu

kojom se stvar može preuzeti. 21

ZAKLJUČAK

Ugovor o prodaji stvara obligacionopravno dejstvo između ugovornih strana.Time

se stvaraju obaveze i za prodavca i kupca.U ovom radu smo mogli da vidimo šta sve

podrazumeva obaveza prodavca kod ugovora o prodaji da isporuči prodatu robu.

Utvrdili smo da je prodavac dužan da isporuči prodatu stvar u ispravnom stanju, u

vreme, mesto i način predviđen ugovorom. Takođe smo i zaključili da mesto, vreme i

način isporuke ne moraju biti definisani u ugovoru već se za njihovo određivanje mogu

koristiti i određene dopunske dispozitine norme.

Vreme isporuke je najčešće određeno ugovorom međutim ako to nije slučaj,

prodavac je dužan da robu isporuči u razumnom roku nakon zaključenja ugovora.

Mesto predaje se isto određuje ugovorom a ako to nije slučaj koriste se

dispozitivna pravila. Mesto isporuke se može razlikovati i u zavisnosti od toga da li

kupac i prodavac imaju sedišta u istom mestu ili ne.

Pri određivanju načina ispruke robe prema ugovoru, koriste se različite

transportne klauzule. Način isporuke moze odrediti i korišćenjem dispozitivnih normi.

Postoje različite podele načina predaje u zavisnosti da li se radi o pokretnoj ili

nepokretnoj stvari, telesnoj ili bestelesnoj.

21 Mijačić, dr M., „Obligacioni ugovori“, Beograd, 1988. godine, str. 543-544.

13

Prodavac mora da izvrši sve svoje obaveze prema kupcu naznačene u ugovoru i

ne može zahtevati od kupca da ispuni svoje obaveze ako on nije u potpunosti ispunio

svoje. U slučaju da prodavac ne ispuni neku od navedenih obaveza iz ugovora, kupac ima

pravo da traži raskid ugovora, naknadu štete ili da zahteva od prodavca ispunjenje

obaveze.

LITERATURA

1. Knežević, dr M., „Privredno pravo“, Kragujevac, 2010. godine

2. Mijačić, dr M., „Obligacioni ugovori“, Beograd, 1988. godine

3. Mićović, dr M., „Privredno pravo“, Kragujevac, 2012. godine

4. Milanović, dr B., Vujisić, dr D., „Poslovno pravo“, Priština, 2009. godine

5. Perovoć, dr S., „Obligaciono pravo“, Beograd, 1981. godine

6. http://www.overa.rs/opste-uzanse-za-promet-robom.html

7. poslovno-pravo.blogspot.com/2009/04/obaveze-isporuke-robe.html

14