Do nedavno smo ih nazivali "alternativni" izvori energije, danas su to "obnovljivi" izvori energije. Nekada budućnost, danas stvarnost, obnovljivi izvori energije postali su svakodnevna pojava u investicionoj izgradnji Srbije.Koliko, zapravo, znamo o njima? Zasigurno nam je potrebno više znanja i iskustva u ovoj oblasti.

Koristi za životnu sredinu:

Tehnologije obnovljivih izvora energije su čiste, koje imaju mnogo manji uticaj na okolinu od konvencionalnih energetskih tehnologija.

Energija za decu naše dece:

Obnovljivi izvori energije nikada neće nestati. Nikada. Ostali izvori energije su konačni i jednog dana će biti potrošeni.

Poslovi i ekonomija:

Većina investicija, iz domena obnovljivih izvora energije, troše manje materijala i rada prilikom njihove izgradnje kao i manje investicije prilikom njihovog održavanja. Pošto se postojeće rezerve foslinih goriva stalno smanjuju, nedvosmisleno je da će njihove cene i dalje rasti, što daje prostora za razvoj primene obnovljivih izvora energije. Uvoz fosilnih goriva predstavlja sve veće opterećenje za nacionalne ekonomije. Primenom mera koje nude tehnologije energetske efikasnosti i lokalni sistemi obnovljivih izvora energije koriste se lokalni resursi. Kada novac, ostaje na lokalnom nivou to stvara umnožavajući efekat. Proizvodnjom i razvijanjem tehnologija, moguće je podstići izvoz, pružajući podsticaj trgovinskom suficitu.

Energetski efikasne kuće:

Verovatno u ovim vremenima poskupljenja, ali i nedostatka energije, razmišljate o tome da i vaša kuća bude što manje energetski zavisna, a da je pri tome i komforna, prijatna za život... Niskoenergetske, standardne građevine zahtevaju energetsku potrošnju za grejanje prostora do maksimalno 40 kWh/m2 (trolitarska kuća, troši prosečno 150 do 200 kWh/m2 godišnje). Niskoenergetska arhitektonska koncepcija uključuje maksimalno korišćenje sunčeve energije. Krov je moguće pokriti travom ili po želji investitora pokriti solarnim ćelijama. Primenom aktivnih sistema za akumuliranjesunčeve energije, konvertorima za zagrevanje potrošnje vode i proizvodnju električne struje postižemo dodatnu energetsku pokrivenost potrošnje.

Srbija na čelu energetske mape svetasreda, 23 novembar 2011 10:19

Share

Luksemburška kompanija "Securum equity partners" odlučila je da iskoristi energetski potencijal sunčevog zračenja koji je, po njihovim rečima, u Srbiji za trećinu veći nego u srednjoj Evropi, i da sredinom 2013. na jugu naše zemlje počne izgradnju najvećeg solarnog parka na svetu.

Planirano je da paneli ukupne instalisane snage 1.000 MW budu postavljeni na oko 3.000 hektara.

Ivan Matejak, menadžer kompanije "Securum equity partners" za Srbiju, objasnio je za "eKapiju" zbog čega se luksemburška firma odlučila da baš u našoj zemlji gradi solarnu elektranu dvostruko veću od sadašnjeg svetskog lidera - kalifornijskog solarnog parka snage 500 MW.

- Osim izuzetno povoljnog geografskog položaja, koji je od velikog značaja budući da nam je cilj prvenstveno izvoz električne energije, važno je napomenuti i da je u Srbiji intenzitet sunčeve radijacije među najvećima u Evropi. U poređenju sa Nemačkom, zemljom koja je najnaprednija u ovom sektoru na svetskom nivou, potencijal je veći skoro za 40% - kaže Matejak.

Obrazlažući odluku da investiciju vrednu skoro 3 mlrd USD usmere baš u našu zemlju, Matijak dodaje da su ovde naišli na razumevanje državnih organa za predstavljeni projekat, ali i da Srbija poseduje odgovarajuću elektroenergetsku infrastrukturu, te da je srpska elektromreža veoma dobro povezana sa onima u susednim državama.

- U ovoj početnoj fazi razrade projekta imali smo preliminarne susrete sa čelnicima "Elektromreža Srbije", kojima smo izložili naše ideje. Vodeći se Planom razvoja prenosnog sistema, priključenje, koje će nastupiti u više faza, neće predstavljati problem. I same lokacije biće izabrane u odnosu na prisustvo prenosnih mreža EMS-a kao i njihove kapacitete – objašnjava Matejak iz "Securum equity partners".

U ovoj kompaniji takođe naglašavaju da nema razloga za brigu kada je reč o zagađenju životne sredine, kao i da ne treba strahovati od eventualnog negativnog uticaja na poljoprivredu, koja je u našoj zemlji veoma važna privredna delatnost. "Securum equity partners" planira da se u izboru lokacija za solarni park vodi upravo principima što manjeg uticaja na okolinu.

- Nećemo uzimati u obzir zemljište namenjeno poljoprivredi, to je naša strateška i etička odluka. Istraživanja potencijalnih lokacija su u toku, a izbor ćemo vršiti, osim prema pomenutim kriterijumima, i prema kriterijumu efikasnosti sunčevog zračenja.

Prema planovima kompanije "Securum equity partners", realizacija ovog projekta trebalo bi da počne već od januara sledeće godine. Procenjeno je da će dobijanje svih potrebnih dozvola biti

završeno do sredine 2013, kada bi trebalo da počne izgradnja solarnog parka i njegovo priključenje na distributivni sistem, koje bi se fazno odvijalo do 2015. godine.

- Celokupan projekat biće realizovan u koordinaciji sa državnim organima i javnim preduzećima direktno zahvaćenim projektom. Uskoro će biti formirana i radna grupa u kojoj će, osim predstvanika naše kompanije, učestvovati i sve strane na koje se projekat odnosi.

Projekat je za sada na samom početku - 17. novembra 2011. godine između "Securum equity partners" i Srbije potpisan je pravno neobavezujući Okvirni sporazum, kojim su obe strane izrazile spremnost da sarađuju, a pregovori o konkretnim detaljima, prema ranijim najavama iz Ministarstva energetike, tek treba da počnu.

Luksemburška firma ističe da će se u svim fazama osloniti isključivo na lokalnu radnu snagu, ali i da će Srbija profitirati od fiskalnih davanja preduzeća čije će osnivanje biti neophodno da bi se projekat izgradne solarnog parka realizovao.

- Sigurno je i da ovakav tip projekta postavlja Republiku Srbiju na prva mesta svetske energetske mape. Nadalje, veličina investicije može privući niz drugih stranih ulaganja u sektor obnovljivih izvora energije, i ne samo u taj sektor – mišljenja je naš sagovornik.

Međunarodne analize pokazuju da će potražnja za električnom energijom rasti u sledećoj deceniji na celom evropskom kontinentu, te da će ona morati da bude zadovoljena većim delom iz obnovljivih izvora energije. Ako se pri tome uzme u obzir i obaveza zemalja članica Evropske unije da do 2020. povećaju udeo obnovoljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji na 20% (cilj koji većina zemalja neće moći da ostvari iz sopstvenih izvora), postaju jasni potencijali za izvoz električne energije proizvedene u Srbiji.

- U ovakvom scenariju potrebno je imati i na umu odluku nekih zemalja EU, prvenstveno Nemacke, za progresivnim gašenjem nuklearnih postrojenja na njihovoj teritoriji – kažu za "eKapiju" u "Securum equity partners".

Ipak, kako je u pitanju investicija veoma velike vrednosti, nije bilo moguće zaobići pitanje eventualnih rizika, kako na globalnom nivou, tako i na nivou same Srbije.

- Potencijalni rizici za strana ulaganja u Srbiji ne razlikuju se od onih koji postoje i u drugim državama, ne samo regiona, već i zapadne Evrope. Mnogobrojne makroekonomske neravnoteže i poteškoće proizilaze iz svetske ekonomske krize, i one bi mogle sprečiti neometano sprovođenje bitnih investicija. Uprkos tome, ulaganja u sektor obnovljivih izvora enerije zadržala su pozitivan rastući trend na globalnom nivou, zahvaljujući pre svega sopstvenom modelu razvoja, ali i rastućnom potražnjom za energijom – kaže Matejak.

Upravo ovaj trend, i činjenica da je najveći deo električne enregije koja će biti ovde proizvedena namenjen izvozu, omogućiće finansijsku samoodrživost projekta na koju "Securum equity partners" računa. Zapravo, to je i jedini mogući način funkcionisanja solarne elekatrne ovako velike snage, kada se u obzir uzme da je Ministarstvo eneregtike Srbije ograničilo podsticanje proizvođača električne energije dobijene iz sunca na ukupno 5 MW snage.

- Sam obim projekta zapravo omogućava njegovu finansijsku samoodrživost. Naime, odlukom o instaliranju 1000 MW stvara se ekonomija obima koja u samom startu smanjuje troškove komponenti koje će biti nabavljene od vodećih proizvođača panela i invertera.

Na taj način smanjiće se i prosečni troškovi poizvodnje 1 kWh, koji ce direktno uticati na profitabilnost same proizvodne strukture, bez da se koriste podsticajne mere od strane države. Poznajemo aktuelno ograničenje, koje za nas nije prepreka, jer nam je prevashodni cilj izvoz - kaže Matejak za naš portal.

Investicioni projekat čiji je zvaničan naziv "Neper solar park inkubator – Serbia" biće realizovan putem posebnog finansijskog instrumenta – "Neper" fonda, koji "Securum equity partners" u saradnji sa "Amicorp Fund Services" posebno osniva za ovu namenu.

"Neper" fond je u završnoj fazi osnivanja, i biće definitivno operativan do kraja decembra 2011. godine.

- Reč je o otvorenom investicionom fondu (open end fund), namenjenom isključivo profesionalnim i instutucionalnim investitorima. Investicioni plan predviđa minimalni godišnji povraćaj za investitore od 15%, garantovan na period od 20 godina.

Sunce 170 puta "vrednije" od svetskih rezervi uglja

- Energija zračenja Sunca koja godišnje dolazi do zemljine površine 170 puta je veća od energije ukupnih rezervi uglja na svetu. Ona je vrlo efikasna, i zahvaljujući razvoju tehnologije moguće je upotrebljavati solarne panele i kada je oblačno – objašnjava Ivan Matejak prednosti korišćenja solarne enrgije.

- Zamena komponentistike koja se upotrebljava u proizvodnji energije iz sunčevog zračenja – panela i invertera, vrlo je jednostavna i zahteva minimalne zahvate na sistemu, što produžuje vremensku iskorišćenost solarnih parkova.

On dodaje da su ograničenja sunčeve energije svedena na minimum, te da se tehnologija vremenom usavršava što dovodi do niza pozitivnih efekata, počev od cene proizvodnje energije, kao i do optimizacije proizvodnih struktura u svim aspektima.

- Osim toga, ne zaboravimo i da korišćenje energije sunca smanjuje zavisnost jedne zemlje od uvoza fosilnih goriva. Vizuelni uticaj solarnih parkova na okolinu je ograničen, dok je onaj zvučni čak neprimetan.

Sunčeva energija, osim što je neiscrpna, ni u jednom segmentu ekspolatacije ne zagađuje okolinu. Njena upotreba direktno utiče na kvalitet života kao i na kvalitet klimatskih prilika, ne dolazi do ispuštanja štetnih materija u atmosferu kao što je to slučaj sa iskorišćavanjem fosilnih goriva, niti predstavlja veliku opasnost po život na planeti kao što to čine nuklearni pogoni.

Izvor: www.ekapija.com

Termalne vode umesto naftenedelja, 01 april 2012 13:18

Share

Količina toplote koju podzemne vode emituju u atmosferu jednaka sagorevanju 250.000 tona goriva

BEOGRAD - Šansa za napredak.

Srbija je izrazito bogata hidrogeotermalnim resursima, što se, pre svega, ogleda u postojanju prirodnih izvora termalnih voda s temperaturom višom od 15 stepeniCelzijusa, čiji broj dostiže preko 200.

Profesorka dr Olivera Krunić s Departmana za hidrogeologiju Rudarsko-geološkog fakulteta kaže da je, u odnosu na susedne zemlje i površinu Srbije, ovo izrazito veliki broj prirodnih izvora. Nažalost, korišćenje je koncentrisano uglavom samo na banjsko lečenje i sportsko-rekreativne svrhe.

Stručnjaci procenjuju da je ukupna količina geotermalne toplote koju podzemne vode preko prirodnih i veštačkih izvora emituju u atmosferu za godinu dana jednaka količini toplote koja bi se dobila sagorevanjem oko 250.000 tona nafte.

Da bi hidrogeotermalni resurs Srbije postao izvor njenog dugoročnog bogatstva, za šta postoje svi preduslovi, mora se pristupiti novoj strategiji i razvoj zasnovati na novim principima. Srbija već

duže vreme propušta šansu da svoj potencijal vrednuje na pravi način - objašnjava prof. Krunić. Kako kaže, ta šansa se pruža zbog toga što su razvijene zemlje, usled iscrpljenosti resursa i narušavanja ekološke ravnoteže, krenule u pravcu sve naglašenijeg razvoja čistih tehnologija, takozvane zelene energije.

Prema njenim rečima, najveći broj prirodnih izvora nalazi se na teritoriji Srbije van Vojvodine.

Pokrajinski sekretarijat za energetiku napravio je Geotermalni atlas, u kojem je evidentirano sve što je u proteklih 50 godina izbušeno.

Oliver Dulić, ministar za zaštitu životne sredine i prostorno planiranje, nedavno je izjavio da lokaliteti na jugu zemlje raspolažu značajnim resursima u geotermalnoj energiji.

- Problem u proizvodnji geotermalne energije iz geotermalnih izvora je niska temperatura naših izvora, ispod 100 stepeni Celzijusovih. Trebalo bi podsticati lokalnu samoupravu da uključi projekte iz te oblasti u svoja planska dokumenta, kao i da stvori uslove za privlačenje stranih investitora - objasnio je on.

Primena geotermalnih voda

♦ grejanje♦ lečenje♦ u proizvodnji hrane (pasterizacija, destilacija alkoholnih pića, pranje voća i povrća...)♦ ostale grane industrije (sušenje drvene građe, proizvodnja nameštaja, proizvodnja akrilne smole...)Izvor: Kurir 1.april 2012. 

Zašto Srbija ima malu iskorišćenost obnovljivih izvora energijeutorak, 08 novembar 2011 16:44

Share

Nemamo ni elektrana na biomasu, mada imamo 180 miliona tona neiskorišćene biomase koja bi u potpunosti mogla da zameni mazut i gas za grejanje. Samo zbog tog propusta, kažu stručnjaci, godišnje gubimo oko milijardu evra, a gde su ostali neiskorišćeni potencijali obnovljivih izvora koji zbirno predstavljaju nesagledivo veliku ispuštenu šansu za budžet, povećanje zaposlenosti, uz istovremeno smanjenje uvozne zavisnosti od energenataPoslednjih nekoliko godina u Srbiji se mnogo priča o alternativnim izvorima energije, o njihovoj važnosti za ceo svet koji polako izvlači poslednje zalihe nafte i uglja iz zemlje, a najpre o mogućnosti naše zemlje koja je bogata vodom, suncem i vetrom, da na njima i zaradi. Tu je i stroga palica Evropske unije koja nalaže da do 2020. godine Srbija 25 odsto energije dobija iz takozvanih zelenih izvora energije, ali nam ispunjavanje tog naloga za sada, izgleda, slabo ide. Iako imamo ogromne hidropotencijale i identifikovanih oko 1.000 lokacija gde je moguće izgraditi mini-hidroelektrane, u Srbiji trenutno postoji svega tridesetak ovakvih objekata. Solarni kolektori su kod nas retki poput beloglavih supova, iako naša zemlja ima gotovo dvostruko veći broj sunčanih dana godišnje od evropskog proseka, dok vetrogeneratora u elektroenergetskom sistemu uopšte i nema, premda je gotovo cela zemlja idealno mesto za iskorišćavanje energije vetra. Nema ni elektrana na biomasu, mada imamo 180 miliona tona neiskorišćene biomase koja bi u potpunosti mogla da zameni mazut i gas za grejanje. Samo zbog tog propusta, kažu stručnjaci, godišnje gubimo oko milijardu evra, a gde su ostali neiskorišćeni potencijali obnovljivih izvora koji zbirno predstavljaju nesagledivo veliku ispuštenu šansu za budžet, povećanje zaposlenosti i bruto domaćeg proizvoda, uz istovremeno smanjenje uvozne zavisnosti od energenata.

PARTIJSKA ŠAPA NA ZELENOJ ENERGIJI

Prema rečima Jovana Mandića, predsednika Udruženja za alternativne izvore energije, i ova i prethodna vlast čine sve da se potencijali Srbije u sektoru alternativnih izvora energije ne iskoriste.

„Energetiku Srbije vode partijski ljudi koji nemaju veze sa strukom. Njima ništa ne znači činjenica da nas je i Albanija pretekla u ovoj oblasti. Razmišljaju kao u vreme komunizma, kao da su oni vlasnici zemlje, vode i vetra, po principu što bi mi investitorima davali naše prirodno bogatstvo. Oni su svojim partijskim drugovima razdelili lokacije sa obnovljivim izvorima i stavili šapu na to. Ne žele da naprave sistem da kada investitor dođe u opštinu i kaže: ′Dobar dan, ja hoću da pravim mini-hidroelektranu’, da mu papiri odmah budu spremni, a ne da moljaka od institucije do institucije, i da ga još tamo ubeđuju da ne gradi jer je to skupo i neće mu se isplatiti, kakvih primera ima. Država nije definisala postupak izdavanja dozvola, pa se investitorima za gradnju male hidroelektrane traži pet dokumenata od tri različite institucije. Zato ulagači ne mogu da grade i zato je 50 odsto hidropotencijala u Srbiji neiskorišćeno“.

“Energetiku Srbije vode partijski ljudi koji nemaju veze sa strukom. Njima ništa ne znači činjenica da nas je i Albanija pretekla u ovoj oblasti. Razmišljaju kao u vreme komunizma, kao da su oni vlasnici zemlje, vode i vetra, po principu što bi mi investitorima davali naše prirodno bogatstvo” Jovan Mandić, Udruženje za alternativne izvore energijeMandić za „Akter“ kaže da se ne shvata da su upravo male HE najisplativije, jer nije potrebna velika građevinska operativa i investitor najčešće upošljava na lokalu, a isplate se za tri godine. Pri tom, kako kaže, opštine u Srbiji imaju ogromne kapacitete za njihovu gradnju:

„Ako je Srbija mogla da ima 10.000 vodenica, zbog čega ne bi mogla da ima 1.080 mini HE, za koliko je naše Udruženje napravilo plan na oko 1.000 lokacija? Država i tu luta, jer ima plan još iz 1987. godine, i to napravljen na bazi grube procene, da postoji svega 856 lokacija za gradnju malih HE, a od tada se izmenila hidrološka situacija.“

SKUPLJA STRUJA, ILI NE?

Naš sagovornik ističe da su priče da u budžetu nema para za stimulisanje takvih projekata ili bezobrazluk ili nepoznavanje materije.„Udruženje je ministarstvu i EPS-u nudilo da po utvrđenoj ceni od 9,3 centa po kilovatu kupi struju proizvedenu na mini-hidroelektranama koje bismo izgradili, preproda je u okruženju gde su cene više i zaradi, pa bi se našlo para za dalja ulaganja. Drugo, ponudili smo da opštini ide 10 odsto tako proizvedene energije za njene potrebe, i da to bude jedino davanje investitora državi. Opštine bi tako zarađivale 400.000 evra godišnje, što je za mnoge više od svih ostalih prihoda ukupno. Dobra vest je i da ne bismo morali da dižemo cenu struje kada bismo proizvodili više iz obnovljivih izvora, jer bi bilo više energije u mreži. Međutim, vlast je neorganizovana, ne sankcioniše godišnje gubitke od 18 procenata struje u sistemu zbog kojih Srbija godišnje ostane bez 300 miliona evra, a novac za stimulacije obnovljivih izvora ne može da izdvoji. Naši članovi uspeli su da izgrade tek desetak mini-hidroelektrana u Srbiji, i to će tako sporo da ide sve dok ne krene jedna veća medijska kampanja i dok stručnjaci i intelektualci ne podignu glas. Šteta je da toliki potoci teku, a da se ne iskoriste“, zaključuje Mandić.

Država nije definisala postupak izdavanja dozvola, pa se investitorima za gradnju male hidroelektrane traži pet dokumenata od tri različite institucije. Zato ulagači ne mogu da grade i zato je 50 odsto hidropotencijala u Srbiji neiskorišćeno

S druge strane, Rastislav Kragić, savetnik za nove i obnovljive izvore energije (OIE) u Agenciji za energetsku efikasnost Republike Srbije, za „Akter“ kaže da obnovljive izvore energije čini problematičnim baš činjenica da ih je potrebno subvencionisati da bi bili finansijski dostupni.

„Osnovni problem male zastupljenosti obnovljive energije u ukupnom energetskom konzumu je što je ona veoma skupa. Da nije tako danas bismo koristili isključivo OIE i niko ne bi ni pomišljao na ugalj, naftu, gas... Ulaganja koje je neophodno imati da bi se počela eksploatacija energije vetra, sunca, vodotokova, geotermalne energije ili biomase često su toliko velika da, u poređenju

sa cenom energije iz drugih energenata, upotreba OIE ekonomski uopšte nije opravdana. Uzimajući u obzir zagađenje i konačnost neobnovljivih energenata, veliki broj zemalja, pa i Srbija, uvele su sisteme subvencionisanja nekih OIE. Opterećujući dodatnim uvećanjem cene neobnovljive energente teži se stvaranju ekonomske klime u kojoj će upotreba OIE biti isplativa“, objašnjava Kragić.

PO DŽEPU GRAĐANA

Drugi problem, prema njegovim rečima, jesu relativno skromni potencijali OIE u odnosu na potrebe savremenog čoveka.

“Srbija godišnje utroši oko 17 miliona tona ekvivalenta nafte (Mten) primarne energije, a neiskorišćeni potencijal OIE je procenjen na nešto preko 4 Mten. Potencijal biomase je oko 2,7 Mten, neizgrađenih hidroelektrana 0,6 Mten, termosolarni 0,6 Mten, energije vetra 0,2 Mten i postojećih geotermalnih izvora oko 0,2 Mten. Naravno, ukupan teoretski potencijal Sunčevog zračenja, kao i unutrašnje toplote dubokih slojeva tla, mogao bi u potpunosti zadovoljiti potrebe celog čovečanstva za energijom, što važi i za teritoriju Srbije. Međutim, oprema koja je za realizaciju takve ambicije potrebna toliko je skupa da je u ovom trenutku iluzorno o tome i razgovarati. Cena energije u tom slučaju bila bi desetak puta veća nego što je danas. Sa gledišta raspoloživih tehnologija i planova za narednih nekoliko godina, svako uvećanje udela OIE od jedan odsto uvećava cenu energije za 1,5–3 odsto.”

Kragić ističe da ukoliko želimo više OIE u sistemu onda moramo biti svesni da to neko mora i da plati, kroz novu, višu cenu energije na tržištu.

“Kakva nam se šansa pruža širom upotrebom OIE? Ako se nova postrojenja finansiraju isključivo iz inostranstva i sva oprema kupuje isključivo u inostranstvu, onda je i zarada od upotrebe naših OIE isključivo negde van Srbije. Nasuprot tome, ako mi investiramo i proizvodimo opremu onda mi i zarađujemo, ali i stičemo tehnička iskustva i razvijamo proizvode koji se mogu izvoziti. Dakle, OIE – da, ali treba da budu u vlasništvu naše dece i unuka kojima će to možda biti jedini izvori energije za koju deceniju. Onda je to šansa, a u suprotnom je novi trošak. Pristupanjem Energetskoj zajednici jugoistočne Evrope i Srbija se obavezala da implementira direktivu Evropske unije 2009/28/EK, po kojoj sve zemlje članice treba da ispune određene obaveze po pitanju udela OIE u brutofinalnoj potrošnji energije do 2020. godine, tako da će dobiti i odgovarajuće kvote udela OIE koje treba da ispuni. U skladu sa tim, Srbija priprema Akcioni plan za OIE, kojim će se definisati ciljevi i smernice kojima se ti ciljevi žele postići“, podseća naš sagovornik.Kragić dodaje i da su nedavno završenim projektom u oblasti primene solarne energije priključene i prve solarne elektrane na elektroenergetski sistem Srbije u Varvarinu, Kuli i Beogradu.

HIDROELEKTRANE NA IBRU Damnjanovićeva ističe da su već izdate dve, tri dozvole za mini HE i da se one grade. Ona podseća i da dozvole za mini HE do 10 megavata izdaje opština, a za one većih kapaciteta ministarstvo. Naša sagovornica pominje i nedavno potpisani projekat gradnje 10 mini-hidroelektrana na Ibru između Kraljeva i Raške sa Italijanima, koje bi, kako kaže, trebalo da dopune naš elektroenergetski sistem. „Taj projekat je što se tiče našeg ministarstva već prošao deo postupka i Državna reviziona komisija dala je potvrdu studije opravdanosti sa generalnim projektom“, ističe Damnjanović, i dodaje da su u Srbiji već zaživeli i veliki projekti vetroparkova, uglavnom u Vojvodini, ali da se i na jugu Srbije vrše ispitivanja u tom pravcu. Ona poručuje da projekti iz oblasti obnovljivih izvora dugo traju pre svega zbog prethodnih radnji, poput studije o proceni uticaja na životnu sredinu, ali da ih kada dođu do ministarstva čeka lak administrativni postupak dolaska do građevinske dozvole.ČEKAĆEMO DO KRAJA SLEDEĆE DECENIJE

Miroslav Nikčević, koordinator resornog odbora za zaštitu životne sredine Demokratske stranke Srbije, upozorava da treba imati u vidu da neki vidovi proizvodnje obnovljive energije zahtevaju značajna ulaganja, sa znatnim periodom čekanja da se ta investicija vrati. Ovo se, prema njegovim rečima, pre svega odnosi na vetrogeneratore, fotonaponske ćelije, kao i kombinovanu prozvodnju elektro i toplotne energije, što se takođe tretira kao obnovljiv izvor energije, dok male hidroelektrane zahtevaju manje investicije i ceo ciklus od dobijanja svih neophodnih dozvola do početka rada može se završiti u periodu od 2 do 2,5 godine.

Sagovornik „Aktera“ podseća da se, s obzirom na situaciju u Srbiji 90-tih, pitanju obnovljivih izvora nije posvećivala veća pažnja sve do 2000. godine, a tek pre nepune dve godine usvojene su podsticajne mere u formi Uredbe o “Feed –in – tarrif”, što podrazumeva da se potencijalnim investitorima obezbeđuje znatno viša cena za tako dobijenu energiju (za mini-hidroelektrane do 10 megavati, vetrogeneratore, biomasu, fotonaponske ćelije, geotermalnu energiju i kombinovanu proizvodnju struje i toplote) u periodu od sledećih 12 godina.

Na pitanje gde je onda prepreka za investitore u ovoj oblasti, on odgovara da investitori uvek smatraju da je beneficirana cena koja se njima nudi niska, a potrošaci da je visoka. “Tu višu cenu energije koja je investitorima obezbeđena plaćaju potrošači, građani, jer je EPS obavezan da primi svu tako proizvedenu struju”, ističe Nikčević.

On dodaje i da je problem investitorima prikupljanje svih neophodnih dokumenata da bi mogli da započnu ulaganje i procenjuje da će poslovi na izgradnji objekata za proizvodnju alternativnih izvora energije sigurno trajati do kraja sledeće decenije, a i nakon toga.

GEOTERMALNI RESURSI U ZAPEĆKU „Stručnjaci uveliko upozoravaju da je rasipnički manir iz obnovljivih izvora proizvoditi električnu energiju, pa je potom pretvarati u toplotnu. Poruka je jasna, biomasu i smeće, ali i solarnu energiju, treba koristiti za zagrevanje vode i stanova. To je svakako jeftinije od uvoznog prirodnog gasa“, kaže za „Akter“ Jelica Putniković, stručnjak za energetiku iz „Balkan magazina“. „Srbija raspolaže geotermalnim resursima koji su poprilično gurnuti u zapećak, a na taj način mogli bi se grejati gradovi, ali i staklenici za proizvodnju povrća, cveća...“, ističe ona.MINISTARSTVO: DOZVOLE VIŠE NISU PREPREKA

Na administrativne prepreke ukazuje i profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i nekadašnji državni sekretar za elektroenergetiku Nikola Rajaković, koji ocenjuje da se mnogo

šaltera mora proći do građevinske dozvole, dodajući da ima i nesnalaženja investitora, koji bez dobre lokalne podrške teško prolaze i male barijere.

„Ipak smatram da su Ekonomski podsticaji relativno dobro odmereni, tako da će proces dobijanja energije iz obnovljivih izvora početi polako da se ubrzava nezavisno od prepreka, i da će u narednih pet godina u Srbiji biti izgrađeno dosta megavata baziranih na obnovljivim izvorima“, kaže Rajaković za „Akter“.

U Ministarstvu životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja za „Akter“ kažu da su stupanjem na snagu novog Zakona o planiranju i izgradnji 2009. godine, a naročito izmenama i dopunama u aprilu ove godine, mnoge prepreke vezane za postupak izdavanja dokumentacije za gradnju objekata za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora uklonjene.

„Olakšana je procedura kada su planski dokumenti u pitanju, tako što je precizno propisano u kojim situacijama treba da se radi plan za ove objekte“, kaže Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra. Druga prepreka koja je, prema njenim rečima, sprečavala realizaciju projekata u oblasti alternativnih izvora bila je nerešeno imovinsko-pravno pitanje:

„Postupak pribavljanja dozvola sada je značajno olakšan time što je tačno propisano koju vrstu dokaza je u određenoj fazi postupka potrebno priložiti. Recimo, za izdavanje lokacijske dozvole za mini-hidroelektrane dovoljno je dostaviti dokaz da imate zemlju u svojini ili u zakupu u skladu sa zakonom za gradnju glavnog objekta. Kada se krene u izradu idejnog ili glavnog projekta, tek onda se rešava imovinsko-pravni osnov polaganja nadzemnih ili podzemnih cevovoda koji idu do reke”, kaže Damnjanovićeva.

Izvor: Akter

Obnovljivi izvori energija - Srbija

Share

Pod pojmom obnovljivi izvori energije (OIE) podrazumevaju se izvori energije koji se nalaze u prirodi i obnavljaju se u celosti ili delimično, posebno energija vodotokova, vetra, neakumulirana sunčeva energija, biomasa, geotermalna energija i dr.

Korišćenje ovih izvora doprinosi efikasnijem korišćenju sopstvenih potencijala u proizvodnji energije, smanjenju emisija "gasova staklene bašte", smanjenju uvoza fosilnih goriva, razvoju lokalne industrije i otvaranju novih radnih mesta.

Tehnički iskoristiv energetski potencijal navedenih OIE u Republici Srbiji, veoma je značajan i procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (toe) godišnje - od čega se oko 2,7 miliona toe godišnje nalazi u iskorišćenju biomase, 0,6 miliona toe godišnje u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona toe godišnje u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona toe godišnje u energiji vetra i 0,6 miliona toe godišnje u iskorišćenju sunčevog zračenja.

Ratifikacijom Ugovora o osnivanju energetske zajednice, Srbija je, između ostalog, prihvatila obavezu  da donese i realizuje plan primene direktive 2001/77/EC o promovisanju proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora energije i direktive 2003/30/EC o promovisanju korišćenja biogoriva i drugih goriva iz obnovljivih izvora energije u sektoru saobraćaja.Direktiva 2001/77/EC definiše obnovljive izvore energije (OIE):

nacionalni cilj za proizvodnju električne energije dobijene iz OIE program mera za njihovo dostizanje garancije o poreklu - za električnu energiju proizvedenu iz OIE (Guarantee of Origin) pojednostavljenje pravnog okvira za izgradnju i eksploataciju postrojenja obaveza za operatera prenosa i distribucije da preuzimaju i transportuju električnu

energiju iz OIE definisanje uslova i tarifa za priključenje na mrežu

Direktiva 2003/30/EC definiše biogoriva:

obezbediti pojavljivanje određene količine biogoriva na tržištu - 5.75% od ukupne količine goriva koje se koristi u saobraćaju do kraja 2010. godineRepublika Srbija je usvojila sledeću pravnu regulativu u oblasti obnovljivih izvora energije:

Zakon o energetici Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine Program ostvarivanja strategije razvoja energetike Srbije od 2007-2012. godine (Izmene i

dopune - Novembar 2009.) Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije i

kriterijumima za ocenu ispunjenosti tih uslova Uredbu o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem OIE i

kombinovanom proizvodnjom električne i toplotne energije Model ugovora o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača

Republika Srbija postala je 26. januara 2009. godine članica i osnivač Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA), kao prve međunarodne (međuvladine) organizacije koja se fokusira isključivo na obnovljivu energiju i aktivno će nastaviti učešće u radu ove agencije u skladu sa Statutom Agencije i svojim interesima u oblasti aktiviranja i korišćenja obnovljivih izvora energije.

Osnovni cilj Međunarodne agencije za obnovljivu energiju (IRENA-International Renewable Energy Agency) je da postane glavna pokretačka snaga u ubrzanoj tranziciji prema široko rasprostranjenom i održivom korišćenju obnovljivih energija u čitavom svetu, a njene glavne aktivnosti obuhvataju:

pružanje konkretnih savetodavnih usluga vladama industrijalizovanih i zemalja u razvoju - vezanih za politiku korišćenja obnovljivih izvora energije;

transfer tehnologija i savetodavnih usluga u vezi finansiranja projekata; izgradnja i podizanje kapaciteta u oblasti korišćenja obnovljive energije.

Septembra 2008. godine, Evropski parlament je usvojio paket propisa o klimatskim promenama koji ima za cilj da obezbedi smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte od 20 %, unapređenje energetske efikasnosti od 20% i učešće obnovljive energije od 20 % u ukupnoj potrošnji energije u EU - do 2020. godine, posmatrano u odnosu na 1990. godinu.

Nova Direktiva o obnovljivoj energiji 2009/28/EC postavlja obavezujuće nacionalne ciljeve koje članice Evropske unije treba da dostignu kroz promociju obnovljive energije u sektorima električne energije, grejanja i hlađenja i u sektoru transporta, kako bi se obezbedilo da do 2020. godine obnovljiva energija čini bar 20 % ukupne potrošnje energije u Evropskoj uniji. Direktiva takođe predviđa da će do 2020. godine korišćenje obnovljive energije u transportu (biogoriva, električna energija i vodonik proizveden iz obnovljivih izvora) iznositi najmanje 10% ukupne potrošnje goriva u Evropskoj uniji.

Početak primene nove Direktive o obnovljivoj energiji u Republici Srbiji i drugim državama potpisnicama Ugovora o energetskoj zajednici odrediće se i uskladiti u okviru ove zajednice.

Čista energija iz Srbije u Italijupetak, 28 oktobar 2011 07:20

Share

Italija će otkupiti svu energiju iz obnovljivih izvora u hidroelektranama koje će zajednički graditi EPS i italijanska kompanija "Seći", što će EPS-u omogućiti značajne finansijske dobitke.

Ministar infrastrukture Milutin Mrkonjić i italijanski ministar razvoja Paolo Romani potpisali su u Rimu sporazum o energetskoj saradnji dve zemlje, kojim Vlada Italije garantuje da će otkupiti svu energiju iz obnovljivih izvora proizvedenu u Srbiji.

Sporazumom je predviđeno da Vlada Italije otkupi za 155 evra po megavat-času, što je jedna od najviših cena u Evropi. Sva proizvedena električna energija iz zajedničkih kapaciteta plasireraće se na italijansko tržište po cenama koje su značajno veće nego u Srbiji.

Taj sporazum će omogućiti EPS-u značajne finansijske dobitke, a građanima Srbije da ne plaćaju podsticajne tarife za proizvedenu obnovljivu energiju u Srbiji, što je inače praksa u svim zemljama Unije.

Ministar Mrkonjić izjavio je da će Italija uložiti najmanje dve milijarde evra u energetski sektor Srbije, i to kroz samo dve investicije koje su italijanske kompanije dogovorile u saradnji sa "Elektroprivredom Srbije".

Mrkonjić je nakon potpisivanja sporazuma o energetskoj saradnji Italije i Srbije rekao da je očigledno da Srbija ima veliku perspektivu u oblasti energetike.

"Tvrdim da je energetika naša najveća šansa", rekao je Mrkonjić i pojasnio da se italijanska vlada obavezuje da otkupi svu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora u hidroelektranama koje će zajednički graditi EPS i italijanska kompanija "Seći".

Važan razvojni projekat Savetnik premijera za energetiku Petar Škundrić, koji je projekat i pokrenuo, ocenio je da je reč o jednom od najvažnijih razvojnih projekata u Srbiji.

Škundrić je rekao da će, zahvaljujući tom projektu EPS imati tri i po puta veću zaradu nego da je sam gradio hidrorelektrane i to sa upola manjnim ulaganjem, a da će punjenje budžeta Republike Srbije po ovom osnovu biti sedam puta veće.

Sporazum o otkupu čiste energije samo je jedan u nizu energetskih sporazuma Italije i Srbije kojim se zaokružuje uspešna saradnja dve zemlje u oblasti energetike, a primenjivaće se na otkup energije proizvedene u hidroelektranama na srednjem toku Drine i na Ibru koje će zajednički graditi "Elektroprivreda Srbije" i italijanska kompanija "Seći enerđija".

Od Sporazuma koji je potpisan u Rimu koristi će imati i Republika Srpska zbog realizacije postrojenja na Srednjoj Drini.

Pomoćnik ministra za elektroenergetiku u Vladi Republike Srpske Milan Baštinac ocenio je da je taj sporazum prekretnica za RS.

"Ovo će značiti dodatnu komponentu za ekonomski razvoj Repubike Srpske, a takođe i strateško povezivanje sa Srbijom i sa Italijom, rekao je Baštinac.

Realizacijom te investicije Srbija će, prema očekivanju delegacije koja predstavlja zemlju u Rimu, izbiti na prvo mesto u regionu po instalisanim kapacitetima "čiste energije".

Biomasa najzastupljeniji izvor alternativne energije u Srbiji

Korišcenje biomase i otpada kao alternativnih goriva u srpskoj industriji je u porastu, ali se komunalni otpad kao energent ne koristi nigde u Srbiji – re?eno je na panel diskusiji o upotrebi alternativnih goriva u industriji, koju su pod pokroviteljstvom kompanije "Holcim"organizovali CEDEF i Agencija za energetsku efikasnost Srbije.

Upotreba otpada kao goriva smanjuje ukupnu koli?inu otpada koji se ne može druga?ije iskoristiti, doprinosi o?uvanju životne sredine, štedi fosilno gorivo, proizvodi toplotu koja se može koristiti u industriji i smanjuje njene troškove.

Da bi bio koriš?en kao gorivo otpad mora biti prethodno obra?en, razvrstan i potpuno analiziran. Kao gorivo koristi se nekoliko vrsta industrijskog otpada: guma, ?vrsti se?eni otpad, ?vrstva goriva, te?ni otpad, muljevi i biomasa.

- Srbija ima procenjeni potencijal biomase od 2,7 do 3,2 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje i njega bi trebalo više koristiti u industriji - navela je profesorka Mašinskog fakulteta Dragoslava Stojiljkovi?, istakavši da je za ve?u upotrebu biomase potrebno pojednostavljenje zakonske regulative.

Biomasa se naj?eš?e koristi za proizvodnju toplotne enregije a njen potencijal može biti iskoriš?en i za transport i elektri?nu energiju.

- Osnovni problem sa upotrebom biomase je što je potrebna njena ogromna koli?ina za malo energetsko iskoriš?enje, neophodne su velike površine za uzgajanje tzv, energetskih zasada, a problemati?an je i na?in njenog skladištenja, kontrole ostataka ali i emisije štetnih gasova koje osloba?aju.

Za upotrebu biomase kao alternativnog goriva u Srbiji postoje relativno mala postrojenja, a kako kaže Stojiljkovi? "ko god ima mogu?nost da direktno upotrebi svoj otpad on ga i koristi".

Pozitivan primer su uljare koje imaju iskustvo od preko 25 godina koriš?enja sopstvenog otpada u svojim kotlovima. Biomasu kao alternativno goprivo koriste i drvna industrija, poljoprivredna gazdinsta, proizvo?a?i vo?a i sušare drveta, a me?u kompanijama to su "Soja Protein", PKB, "Forma Ideale" i drugi.

Govore?i o upotrebi otpada u industriji, profesor Mašinskog fakulteta Aleksandar Jovovi? rekao je da je Uredba RS o preradi otpada u gorivo loša i da predvi?a ko-sagorevanje i sagorevanje otpada, dodaju?i da samo dve kompanije u Srbiji, obe cementare, koriste alternativno gorivo dobijeno iz otpada.

- Para?inski "Holcim" i "Lafarge" iz Beo?ina koriste odre?ene vrste otpada kao energent, ali to ne zna?i da one rade sa 100% kapaciteta na otpad, ve? da deo svog primarnog goriva - uglja zamenjuju nekim drugim otpadom.

Kompanija "Holcim Srbija" od 2006. godine koristi otpadne gume kao alternativno gorivo.

- Gumu nabavljamo isklju?ivo sa doma?eg tržišta, a njegovi kapaciteti se procenjuju na 25- 28.000 godišnje. Dvadeset posto otpadnih guma može da ide cementarama u energetske svrhe a 80% u reciklažu. Imamo problema sa nabavkom, a i troškovi transporta su ograni?avaju?i a uvoz je zabranjen važe?im zakonom – rekla je Jasminka Miloševi?, direktorka službe zaštite životne sredine u kompaniji "Holcim".

U "Holcimu" planiraju i upotrebu SFR ?vrstog obnovljivog goriva, ali kažu da u Srbiji ne postoji tržište takvog materijala. I sortiranje otpada je na niskom nivou, pa su ograni?eni na ono što mogu da dobiju iz poljoprivrede i industrije.

- Saglasno rešenju Ministarstva za prostorno planiranje i zaštitu životne sredine "Holcom" može da koristi gume maksimalno 12%, a ?vrsto obnovljivo gorivo maksimalno 18% od ukupne koli?ine goriva. U EU kada je cementna industrija u pitanju dozvoljeno je 45-50%. Me?utim, imaju?i u vidu tržište kod nas ni tih 30% ne?e biti ostvarivo - napominje Miloševi?.

Jovovi? je za "eKapiju" rekao da nema cementare u svetu koja ne koristi alternativna goriva i da to ima pozitivan uticaj na društvenu zajednicu, dodaju?i da je kod nas najve?i problem neupu?enost javnosti o tim efektima. Ono što je posebno istakao je da se komunalni otpad kao energent ne koristi nigde u Srbiji.

- Srbiji je pod hitno neophodna izgradnja postrojenja za termi?ki tretman opasnog otpada organskog porekla, zato što takav otpad sav ide u izvoz i industrija daje ogromna sredstva za tako nešto. Na primer, preradom komunalnog otpada u Beogradu godišnje bi se moglo dobiti oko 150.000 tona goriva. Sa druge strane ogromne koli?ine otpada završavaju na deponiji pa imamo njegovo veliko neiskoriš?enje i ogromno zaga?enje.

Jovovi?, kaže da se izgradnja i po?etak rada takvih postrojenja ne može o?ekivati u narednih par godina i da je lokalnim samoupravama neophodan dobar plan upravljanja otpadom. Kako je rekao "eKapiji", broj sistema termi?kog tretmana otpada nije stvar masovnosti. Ekonomski, oni nisu isplativi za male sredine i ne o?ekuje da ?e se osim u tri ?etiri ve?a grada u Srbiji neko odvažiti na takvo nešto.

- Sredstava za izgradnju takvog postrojenja odre?uju se po jedinici toplotne snage koju oslobodi otpad. Otprilike cena je nešto ve?a nego za izgradnju termoelektrane, dakle preko 1 mil EUR za 1 megavat toplote koju ?e otpad osloboditi. U pitanju su jedne od najve?ih investicija - rekao je Jovovi?.

Cilj organizovanja panel diskusije "Alternativna goriva u industriji" bilo je unapre?enje informisanosti javnosti i privrede o njihovoj industrijskoj upotrebi, kao i o zna?aju i efektima njihove upotrebe.

Na panelu je najavljen Sajam energetike i Sajam zaštite životne sredine, koji ?e se istovremeno održati na Beogradskom sajmu od 12. do 14. oktobra 2011. godine.

Izvor: www.ekapija.com

Upravljanje otpadom Izrada planova upravljanja otpadom dalje...

1. Izrada regionalnih planova upravljanja otpadom2. Izrada lokalnih planova upravljanja otpadom

3. Izrada planova upravljanja industrijskim otpadom

Regionalni planovi upravljanja otpadom

Pojedina sela i mesne zajednice zbog ograničenosti resursa, nisu u mogućnosti da samostalno obezbede sve usluge koje bi trebale, a tiču se upravljanja komunalnim otpadom i drugih projekata od javnog značaja. Jedna od strategija koju su razvile opštine, sa ciljem povećanja efikasnosti pružanja usluga, je regionalizacija. Od značaja je da je i Zakon predvideo mogućnost da se obavljanje komunalnih delatnosti može organizovati za dve ili više opština pod uslovima utvrđenim zakonom i Sporazumom skupština tih opština. Predmet toga Sporazuma je veoma širok dijapazon uzajamnih pravnih, ekonomskih, finansijskih, organizacionih i drugih odnosa tih opština, kao i između opština i javnih preduzeća. Dekonta pruža podršku opštinama u postupku formiranja regiona za upravljanje komunalnim otpadom i izradi regionalnih planova upravljanja otpadom koji uzimaju u obzir politike i principe upravljanja otpadom na nacionalnom nivou, zakonodavstvo EU i nacionalne i regionalne strategije i planove. Stručni tim inženjera radi na uspostavljanju veze između svih ciljnih grupa - klijenta, javnih komunalnih preduzeća, ovlašćenih organa, javnosti, industrija i ostalih zainteresovanih strana.

Lokalni planovi upravljanja otpadom

Dekonta nudi uslugu izrade lokalnog plana upravljanja otpadom jedinicama lokalne samouprave kojim su definisani ciljevi upravljanja otpadom na teritoriji u skladu sa Nacionalnom strategijom.

Planovi upravljanja industrijski otpadom

Uspostavljanje jedinstvenog sistema upravljanja otpadom u industrijskim postrojenjima zahteva poznavanje procesa nastajanja, procedura rukovanja, skladištenja, transporta, tretiranja i odlaganja istog. Izučavanje tih aspekata upravljanja otpadom zahteva visoku stručnost, mnogo vremena i resursa, a posebno, obzirom na složenost pitanja životne sredine, povezanih sa pojavom novih tehnologija tretiranja otpada. Međutim, troškovi uspostavljanja jednog praktičnog sistema upravljanja otpadom su mali u poređenju sa potencijalnim finansijskim posledicama degradacije životne sredine i sa tim povezanim dejstvima na ljudsko zdravlje do kojih dovodi ne adekvatno postupanje sa opasnim otpadom.Dekonta nudi identifikaciju svih tokova otpada koji se generišu i njihovih izvora kako bi naš stručni tim odabrao i primenio najadekvatnije tehnike upravljanja otpadom u industriji. Izradom plana upravljanja otpadom se postiže efikasan sistem upravljanja neopasnim i opasnim otpadom, od samog mesta njegovog nastanka pa do konačnog odlaganja, štite se industrijski radnici, osoblje koje radi u domenu upravlja nja otpadom i stanovništvo uopšte, a dobrim sistemom upravljanja otpadom se štedei novac i resursi.