REPUBLIKA SRBIJA KRIMINALISTIKO-POLICIJSKA AKADEMIJA BEOGRAD, 20.02.2012.

PREDMET: Pravni osnovi bezbednosne zatite lica i imovine TEMA: Ocena rada kompanija za privatno obezbedjenje na Kosovu i Metohiji

PROFESOR: Prof. dr eljko Nika

STUDENT: Miljan Stevanovi S-71/11

SADRAJ: Uvod.....4 Stav i miljenja o privatnim bezbednosnim kompanijama...5 Poglavlje 16 1.1. Istorijat...6 1.2. Metodologija..7 Poglavlje 28 Privatizacija obezbeenja u novom bezbednosnom okruenju....8 2.1. Nadzor trenutnog privatnog obezbeenja na Kosovu...82.2. Pravna dimenzija PBK na Kosovu12 2.3. Regulisanje trita privatnog obezbeenja14 2.4. Potranja na tritu nakon rasputanja Kosovskog zatitnog korpusa (KZK)...16 Poglavlje 3..17 Uinak privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu..17 3.1. Organizacija, selekcija i provera....18 3.2. Posedovanje oruja....19 3.3. Upotreba sile..20 3.4. Oprema i obuka..21 3.5. Ukljuivanje ljudskih prava unutar operacija privatnih bezbednosnih kompanija22 Poglavlje 4 ..23 Saradnja i komunikacija sa javnim bezbednosnim mehanizmima..23 4.1. Saradnja sa Kosovskom policijom.24 4.2. Saradnja sa hitnim slubama..25 Poglavlje 5...25 Nadzor i kontrola PBK25 5.1. Nadzor od strane Ministarstva unutranjih poslova (MUP)...26 5.2. Parlamentarni nadzor PBK.26 Poglavlje 6...27 Opta shvatanja privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu rezultati istraivanja....27 Poglavlje 7. .352

Zakljuci i preporuke....35 Reference..36

3

UVOD

Uestalost neoliberalnih planova nastavlja da biva kljuni faktor porasta privatnih bezbednosnih kompanija. Ideologija trita i stanovite da je privatizacija najefikasniji nain pruanja usluga, uticale su na nain dravnog upravljanja. Pretpostavlja se da je privatizacija odreenih segmenata bezbednosti najefektivniji pristup u utedi. U danima nakon Kosovskog konflikta, neadekvatno razoruavanje, prisustvo oruja kao i oduenog perioda za formiranje policijskih struktura, stvorilo je plodno tlo za postojanje privatnih bezbednosnih struktura. Sa rasputanjem Oslobodilake vojske Kosova, neki od bivih boraca postali su traeni na tritu rada i u privatnim bezbednosnim kompanijama kako bi doprineli svojim radnim potencijalom. Uslovi za prijem u zvanje privatnog bezbednosnog radnika bili su vrlo niski, sav potreban alat, ukljuujui i relativno jeftinu radnu snagu bili su spremni i dostupni na otvorenom tritu. Kombinacija globalnih strukturnih i sistemskih faktora i lokalniih odgovora na njih, stvorilo je potrebu za privatnim vojnim kompanijama kao i snabdevanje radnim i kapitalnim investicijama kako bi se izalo u susret potrebama. Kao to je sluaj sa drugim bivim komunistikim dravama, postkonfliktno stanje kosovskih institucija i trita bilo je oslabljeno i neregulisano. Veliki broj privatnih bezbednosnih kompanija nastao je u periodu izmedju 2000. i 2008. Infrastruktura za kontrolu i nadgledanje je u tom periodu bila neadekvatna za hvatanje u kotac sa potencijalnim opasnostima, fer konkurencijom i legalnim operacijama u industriji. Ovaj document o proceni odnosi se kako na kvalitativne tako i na kvantitativne podatke u predstavljanju sveobuhvatnije i struktuiranije konceptualizacije industrije privatnog obezbeenja na Kosovu. Ovo istraivanje pokrenuto je u novembru 2008. godine i ukljuuje pregled 1202 domainstva, razgovor sa est ciljnih grupa, vie od ezdeset intervjua sa lokalnim voama zajednica, ekspertima za bezbednost, lanovima parlamenta, vladinim zvaninicima kao i radnicima privatnog obezbeenja; analizu zvaninih podataka o radnicima privatnog obezbeenja, kao i kritike kako internacionalnih akademskih tako i policijskih dokumenata vezanih za privatnu bezbednost.

4

Kljuna saznanja: Neka od kljunih saznanja u izvetaju o oceni su: Nedostatak dovoljnog nadzora, kontrole i regulacije privatnih bezbednosnih kompanija Neefektivna provera dosijea i sprovoenja procedura za odabir lanova privatnih bezbednosnih kompanija Broj privatnih kompanija i lanova je vei nego to to kae zvanina statistika Privatne bezbednosne kompanije su razdvojene i nedostaje im povezanost u organizovanju Nepravedna takmienja i prepreke za ulazak na trite Nedovoljna saradnja i razmena infomacija izmeu privatnih bezbednosnih kompanija i sprovodilaca javne bezbednosti Ozbiljna povreda ljudskih prava unutar privatnih bezbednosnih kompanija, zakon o zapoljavanju koji se ne potuje i dobar deo aktivnosti i osoblja se ne prijavljuju zvaninom dravnom aparatu Zanemarljivo predstavljanje ena (1-3%) Vrlo nizak, skoro nepostojei nadzor od strane skuptine Kosova Industriji nedostaju regulatorni i mehanizmi kontrole Stav i miljenja o privatnim bezbednosnim kompanijama Od ukupnog broja anketiranih, 73% je izjavilo da privatne bezbednosne kompanije igraju pozitivnu ulogu u sveukupnoj bezbednosti na Kosovu Veina Kosovara je zadovoljna uinkom privatnih bezbednosnih kompanija (PBK) Skoro polovina anketiranih (46%) ipak veruje da PBK nemaju adekvatno ljudstvo kao i da ne ispunjavaju kriterijume za bavljenje poslovima koji ukljuuju bezbednost Kosovari ostaju podeljeni po pitanju dozvole PBK da nose oruje, i dok 46% anketiranih odobravaju noenje, 39% je protiv toga i ostatak odbija da se izjasni ili nema odgovor. Od ukupnog broja anketiranih 57% veruje da PBK doprinosi smanjenju kriminala na Kosovu

5

Od ukupnog broja anketiranih 31% izjavljuje da je iskusilo ili videlo sluajeve zloupotrebe ili povrede ljudskih prava od strane PBK

Uprkos zapaanju o prevelikom porastu radnika unutar privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu, broj je proporcionalno manji u odnosu na ostatak Evrope. Ipak, dravne institucije suoavaju se sa zastraujuim izazovima u regulaciji industrije i nedostatku vizije kada su u pitanju politike inicijative. Zakon o privatnom obezbeenju je predugo bio u parlogu, dok sa druge strane postojei legalni objekti nisu ispunjavali zahteve demokratskog upravljanja i odgovornosti. Skoranje inicijative na ubrzavanju odabira i eventualnog usvajanja Zakona o privatnom o obezbeenju su obeavajue, ali padaju po pitanju suprotstavljanja postojeima i buduim izazovima.

Poglavlje 11.1 .

Istorijat

Mali broj je mogao da zamisli toliko uveanje sektora privatnog obezbeenja na Kosovu. Nekoliko godina ranije ak i zahtev za strukturiranim privatnim obezbeenjem bio je skoro nezamisliv. Asortiman usluga PBK koje se danas nude kreu se od klasinog fizikog obezbeenja privatnog i javnog vlasnitva, obezbeenja vanih linosti, uvanja vlasnitva od stratekog znaaja kao i obezbeenja sportskih i muzikih manifestacija. Veruje se da svojom ekspanzijom, industrija privatnog obezbeenja doprinosi sigurnijem okruenju na Kosovu. Prisustvo PBK-a na terenu pomae policijskim snagama u ouvanju sigurnosti i bezbednosti, kako na direktan tako i na indirektan nain. I to je najvanije, bezbednosni vakuum koji nastaje neadekvatnou policijskih mehanizama, moe biti popunjen delovanjem kompanija za privatno obezbeenje. Sa aspekta bezbednosti, novi rizici i pretnje usmereni protiv ljudske bezbednosti i privatnog vlasnitva su uvek prisutni. Ovi rizici se ne bi mogli izbei bez doprinosa graana i drugih individua. Policijski zvaninici se suoavaju sa odredjenim brojem uskih grla i jednostavno ne mogu da podnesu teret potrebe za prisustvom i obezbeivanjem za svako vlasnitvo i individuu. Napori vladinih institucija, graanstva i medija u nadgledanju i ocenjivanju rada i operacija PBK su retki i zanemarljivi. Neki ak kau da je vanost industrije za privatno obezbeenje

6

esto potcenjena.1Zajednica u globalu i pojedini miljenici i dalje smatraju bezbednost kao ekskluzivni monopol vlade ili meunarodnih snaga prisutnih na Kosovu. Ovo je delom zbog nemogunosti prilagoavanja paradigmatikim promenama u spoljanjem svetu. Ovim istraivanjem ocenjuje se uinak i trenutno stanje privatnog obezbedjenja na Kosovu. Druge privatne bezbednosne strukture, kao to su privatne vojne kompanije, detektivske agencije, nisu razvijane na Kosovu niti je ikoja Kosovska kompanija ovog tipa uzimala uea u bilo kojoj operaciji u inostranstvu. Preciznije reeno, ovo istraivanje iskljuuje ocenu privatnih vojnih kompanija i privatnih detektivskih agencija s obzirom na to da one nisu prisutne na terenu i nisu regulisane zakonom. U ovom poglavlju se vrlo jasno ocenjuje opta dimenzija privatizacije bezbednosti u kontekstu novog bezbednosnog okruenja i opteg pregleda trenutnih PBK na Kosovu. Ono to sledi je analiza legalnih dimenzija i prepreka za usvajanje zakona o privatnom obezbeenju. Do tada, industrija privatnog obezbeenja nastavlja da radi pod okriljem UNMIK-a, a prema regulativi 2000/33. U drugom poglavlju ovog teksta, obradiemo ocenu kruenja gde rade PBK ukljuujui, regulaciju trita, trine potrebe, trite rada, kontekst zaposlenja kao i analizu oblika mikromenadmenta ukljuujui obuavanje, organizovanje, opremanje, posedovanje oruja i upotrebu sile. Tree poglavlje ukljuuje obraene podatke iz ankete sprovedene nad 1202 anketiranih o stvarima koje se tiu privatnog obezbedjenja na Kosovu. U zavrnom delu nalaze se ponueni zakljuci i preporuke.1.2 .

Metodologija

Istraivanja za potrebe ovog dokumenta o oceni privatnih kompanija za obezbeenje na Kosovu su sprovedena tokom tromesenog perioda od novembra 2008. godine do februara 2009. godine. Korieni su raznovrsni izvori sa ciljem prikupljanja podataka potrebnih za uporednu studiju, kako bi se osigurao visok nivo preciznosti i dopustila detaljna analiza situacije. Istraivanje se oslanja na kvantitativne i kvalitativne podatke. Izvori ukljuuju:

Anketu sprovedenu meu Albancima i Srbima na celoj teritoriji Kosova. Anketa je sprovedena u januaru 2009. godine i to nad 1202 anketiranih na teritoriji Kosova pokrivajui sve glavne etnike , socijalne i demografske grupe.

1

Intervju sa Emruom Zemajlijem, Narodnim poslanikom, lanom Komiteta za bezbednost I unutranje poslove, Skuptina Kosova, 16.01.2009.god.

7

Razgovore sa est ciljnih grupa - dve u Pritini i po jednom u Kosovskoj Mitrovici, Ferizaju2, Graanici, Prizrenu i Gnjilanu. Preko 60 intervjua sa kljunim licima vezanim za rad privatnih bezbednosnih kompanija, dravnim zvaninicima, narodnim poslanicima, ekspertima za bezbednost i liderima zajednica. Analiza podataka Ministarstva unutranjih poslova i Kosovske policije. Pregled nacionalnih i meunarodnih akademskih i istraivakih dokumenata koji se odnose na privatne bezbednosne kompanije.

POGLAVLJE 2:PRIVATIZACIJA OBEZBEENJA U NOVOM BEZBEDNOSNOM OKRUENJU

2.1 .

Nadzor trenutnog privatnog obezbeenja na Kosovu

PBK na Kosovu postoji skoro deceniju, mnogo kasnije nego u drugim delovima bive Jugoslavije. Dug period zategnutih odnosa sa Miloevievim reimom i tekom politikom situacijom uopteno je oteao drutvene razvoje. Okonanje rata na Kosovu u 1999. godini oznaio je poetak nove trine ekonomije i pluralistike demokratije kao i savremenu praksu u ljudskoj bezbednosti. Inicijative za privatnim obezbeenjem su ubrzano poprimale oblik u skladu sa razvitkom policijskih struktura koje su se borile da obezbede potovanje reda i zakona. Veina PBK su uspostavljene od strane bivih boraca Oslobodilake vojske Kosova (OVK), bivih vojnih oficira Jugoslovenske narodne armije(JNA) i individualaca sa prolosti u pruanju usluga obezbeenja. Brza pojava inicijativa za privatnom bezbednosti mogla bi se delom objasniti simbiotskom potrebom za adaptacijom na nova stanja, ali samo na polju koje odgovara njihovim radnim potencijalima i tenjom za finansijskom dobiti. Sline promene doivljene su sa bivim borcima u drugim konfliktnim zonama u bivoj Jugoslaviji. Ipak, ne moe se iskljuiti injenica da su mnoge takve inicijative

2

Uroevac

8

takoe dole od strane mudrih preduzetnika koji su doneli svoje znanje prikupljeno iz Zapadne Evrope. Obino su to bile dve vrste privatnih bezbednosnih inicijativa:a)

Fizika zatita imovine (uvari i elektronska oprema) kao i obezbeenje individua. Prepreke za ulazak u posao sa privatnim obezbeenjem u poetku su bile veoma niske: sva neophodna oprema, ukljuujui relativno jeftinu radnu snagu koja je bila spremna i dostupna na tritu rada. Kombinacija globalnih sistemskih i strukturalnih faktora kao i lokalnih odgovora na njih stvorila je potrebu za PBK i nabavku radnikih i kapitalnih investicija kako bi se izalo u susret potrebama.

Privatna bezbednost na Kosovu raste iz dana u dan. Preciznost mnotva injenica i otkria iz bilo koje bezbednosne inicijative je vremenski ograniena zbog dinamikih dostignua i potencijalnih neformalnosti u sektoru. U januaru 2009. godine, zvanini podaci pokazali su postojanje 48 lokalnih i meunarodnih PBK na Kosovu, od kojih je 44 domaih a ostalih 4 meunarodnih.3 Vie od polovine je smeteno u Pritini, znaajno prisustvo je registrovano i u Prizrenskom okrugu, Gnjilanu i Ferizaju (Uroevcu)4. Skoro sve PBK su u vlasnitvu Albanaca sa izuzecima od kojih je jedna smetena na severu Kosovske Mitrovice i u vlasnitvu je kosovskih Srba.5 Od svih kompanija, jedino jedna od njih (meunarodna) ima licencu za noenje oruja.6 Iako se zvaninim podacima daje drugaija slika, postoji zajedniko vienje da mnoge kompanije nisu ni registrovane niti poseduju ikakvu licencu za rad. Sa druge strane, ostaje nejasno kako kompanije u javnoj svojini pokrivaju svoje potrebe za obezbeenjem. Postoje sluajevi gde bezbednosni servisi ostaju neregistrovani kao i druge javne kompanije koje su uspostavile sopstvene interne bezbednosne strukture ali su ih registrovale.7 U dodatku, neke od PBK, uglavnom one u severnom Kosovu, rade na crno. Kako je prijavljeno, one su registrovane i licencirane od strane srpskih dravnih predstavnika.83

Istrana jedinica za pruanje usluga obezbedjenja,Jedinica Kosovske policije za pregled PBK, decembra 2008. Ipak, procenjeno je deset kompanija ne posluje iako poseduje licencu.Verovatno ne mogu da se bore sa konkurencijom 4 Zvanini podaci Kosovske policije u pregledu PBK 5 PBK sa nazivom Soko 6 Henderson 7 Istraivanje je ukljuilo sluaj Pote i Telekoma Kosovo 8 lanak o sektoru kosovske unutranje bezbednosti, Izdanje: Privatne bezbednosne kompanije,str. 112, 2006

9

Ove mane spreavaju pravilan razvoj privatne bezbednosne industrije na Kosovu i ne doprinosi stvaranju multietnikih inicijativa tamo gde su potrebne.9 Ipak, kompanije koje upoljavaju radnike koji pripadaju razliitim etnikim zajednicama i nisu tako retke. Najmanje dve meunarodne kompanije i jedna domaa zapoljavaju radnike iz srpske manjinske zajednice. Jedna meunarodna kompanija koja deluje na celoj teritoriji Kosova je bila izuzetno eksplicitna u podacima da 10% zaposlenih ine Srbi.10 Skorije, lokalna PBK smetena u Uroevcu zapoljavala je do 6 uvara iz redova srpske manjinske zajednice za poslove uvanja privatnih rezidencija na turistikoj destinaciji Brezovica, u junom delu Kosova. Prema zvaninim podacima postoji 3750 registrovanih radnika obezbeenja. Ipak, ak i najskeptinije osobe ne poriu da je ovaj broj znatno vei. Na bazi informacija dobijenih od PBK, zvanini podaci, kao i ubrojavanje i moguih praksi, eventualna procena bi bila izmeu 4000-4500 pojedinaca zaposlenih od strane PBK. Zbog brojnih razloga skoro je nemogue dobiti precizan broj zaposlenih. Kao prvo, neki od zaposlenih se nisu izjasnili u pokuaju da izbegnu zakonske i finansijske obaveze koje su navedene u Zakonu o radu. Sve ovo dolazi kao rezultat odsustva propisnog nadgledanja, mehanizama kontrole i drutvene neodgovornosti koja dolazi od strane PBK. Kao drugo, mnogi pojedinci su zaposleni samo privremeno i oslanjaju se iskljuivo na promenljivost i potrebe trita. U lokalnom argonu ovo je poznato kao trbuhom za kruhom. Da pojednostavimo, oni se unajmljuju nakratko a zatim otputaju. I konano, operacije mnogih neregistrovanih firmi uopteno, a naroito na severnom Kosovu podrava nae prethodne pretpostavke. PBK-ama na Kosovu nedostaje kohezivna i efektivna udruena struktura. Oni su izjednaeni sa jednom od dve postojee PBK strukture: )a Udruenje privatne bezbednosti na Kosovu (APSK) ili pri udruenju AKIS, i neke nisu udruene ni u jednu od njih. Ali ta to dri PBK tako daleko jedne od druge? APSK okuplja est privatnih bezbednosnih kompanija, dok AKIS ima otprilike esnaest. Mehanizmi glasanja i predsedavanja se odreuju ukupnim brojem zaposlenih privatnih radnika obezbeenja, to u teoriji znai da se najveoj PBK daje vea upravna vlast. Ove prakse se u naelu razlikuju od AKIS gde model zastupljenosti je svaka kompanija ima jedan glas, naime vie balansirana zastupljenost interesa.11 Meutim, ovo obuhvata samo deo sutine. Pored toga, trenutno9

10

11

Ibid. Intervju sa Grantom Kembridem, menaderom u PBK Henderson.

Udruenje Akis. Tokom intervjua sa PBK lanova Akis oni su nam objasnili korist od toga biti lan jednog tela imajui u vidu da male ili velike kompanije imaju ravnopravnost u glasanju.

10

strukturiranje mehanizama saradnje moe dovesti do tendencija da se zatvori sistem i stvore barijere na pristup tritu. Dve najvee PBK na Kosovu dre oko 60% trita i zapoljavaju vie od 50 posto privatnih radnika obezbeenja u industriji.12 Iako tim nije uspeo da dobije tane podatke o visini linih primanja po radniku u PBK, anegdotski dokazi ukazuju na opseg od 100-350 evra meseno.13 PBK imaju drugaija merila i metode isplaivanja. Prema izvetajima, PBK naplauje svojim klijentima satnicu koja iznosi 0.78 do 2.10 evra po satu.14 Asortiman usluga je irok, poevi od fizikog obezbeenja, obezbeenje vanih osoba, obezbeivanja vanih skupova, obezbeivanja privrednih subjekata, itd. Gledano iz bezbednosne perspektive, PBK na Kosovu ne doprinose bezbednijoj okruenju. Trenutan broj policajaca iz redova Kosovske policije je vei od 8.000, stoga proporcija izmeu broja policajaca i privatnih radnika obezbeenja je otprilike 2:1. 15 Praksa je pokazala da broj privatnih radnika obezbeenja ima tendenciju da se priblii broju policajaca, a u Zapadnoj Evropi su ak i u veem broju. 16 Na Kosovu i u drugim zemljama u regionu svakodnevni rast industrije privatnog obezbeenja tei izjednaavanju proporcije pripadnika (1:1). Potranje na tritu obavezno poveavaju broj privatnih radnika obezbeenja i skidaju finansijski teret sa dravnih bezbednosnih institucija. Vano je napomenuti da neke male kompanije ili privatni posedi i dalje koriste stari nain fizikog obezbeenja, time to zaposle starca17 ili nekog drugog kako bi bio prisutan i navodno zastraio pljakae ili kradljivce. Razlog tome je mentalitet da se ne veruje strancima u uvanju njihove imovine. Ova situacija je oiglednija u pruanju usluga linog obezbeenja gde vane osobe uglavnom radije angauju lana sopstvene porodice ili prijatelja nego da angauju telohranitelje privatnih bezbednosnih kompanija. Na Kosovu nema ovlaenih privatnih detektiva. Iako postoje neki nagovetaji da su takvi planovi deo zakonodavne strategije18 Ministarstva unutranjih poslova, postojee zakonodavstvo ne dozvoljava funkcionisanje takvih subjekata. Zakon o privatnim detektivima treba da se izradi i usvoji, te i da se uzme u obzir situacija na terenu. Kosovo treba da usvoji praksu drugih zemalja kada su u pitanju privatni detektivi odobrenje uz blizak nadzor i striktne postupke. Detektivi nude privatne12

Intervju sa Agronom Jusufijem, direktorom WDG i efom Udruenja za privatnu bezbednost na Kosovu. Dve najvee PBK na Kosovu su WDG i Balkan International Security. 13 Razlikuje se od kompanije do kompanije 14 Ovi podaci su dobijeni iz diskusija sa ciljnim grupama 15 Intervju sa Nuredinom Ibiijem, strunjakom za bezbednost, 07.01.2009 16 Ibid, 17 Intervju sa Agimom Musljiu, South East Europe Security, 12.01.2009 18 Izgleda ne u bliskoj budunosti

11

istrage ugovorenim/dotinim stranama. Ove usluge su tajne i veoma osetljive.19 Nekoliko drava u regionu su ve uveli takve prakse premda izvetaji navode mogue zloupotrebe.20 Na ovaj nain posebna panja se treba dati buduem osnivanju privatnih detektiva.

2.2. Pravna dimenzija PBK na Kosovu Privatizacija bezbednosnog sektora smatra se novim fenomenom u postkomunistikim drutvima. Kao to se ve dobro zna, u prethodnom drutvenom sistemu bezbednosni sektor je bio pod totalnim monopolom dravnih institucija. Stoga je i pravno ureenje tog sistema smatralo da samo dravne institucije polau pravo na pruanje bezbednosnih usluga, iskljuujui uee civilnih organizacija iz te delatnosti.21 Pored toga dravna preduzea su bile obavezne da osnuju svoje bezbednosne strukture za zatitu imovine i radnika zaposlenih u preduzeu.22 A to se tie drava zapadnog Balkana i pogotovo drava bive Jugoslavije, pravno ureenje sistema je dovoeno u pitanje daljim potekoama koje su osakatile bezbednosni sektor. Sve ovo ukljuuje probleme sa organizovanim kriminalom, bivim borcima, vojnim i dobro strukturiranim paravojnim akterima koji bi mogli legalizovati svoje aktivnosti pod izgovorom da pruaju usluge obezbeenja svojim klijentima.23 Kao to je napomenuto u uvodu, odmah u postkonfliktnom periodu brzo je rasla privatizacija bezbednosnog sektora obuhvatajui razne delove drutva. Na Kosovu je bilo pravnog vakuuma odmah u postkonfliktnom periodu, to znai da Sektor privatne bezbednosti nije bio regulisan a kao rezultat toga i nekontrolisan i bez nadzora. Stoga je 2000. godine UNMIK-ova administracija preduzela mere i realizovala prvi akt koji regulie ovaj sektor na Kosovu. UNMIK-ova Uredba o izdavanju dozvola kompanijama za pruanje usluga obezbeenja na Kosovu i pravilniku koji regulie odnose zaposlenih kod njih je pravni akt na dve strane, koji je do dananjeg dana regulisao privatni bezbednosni sektor. Kao veoma kratka, Uredba je vie bila namenjena za kontrolu19 20

Intervju sa Nuredinom Ibii, strunjakom za bezbednost, 07.01.2009 Ibid. Meutim ovaj izvetaj nije se mogao potkrepiti nekim konkretnim podatkom osim miljenjem strunjaka. 21 Kehaja Ramadan, direktor Kosovskog centra za bezbednosne studije.To je predvieno Zakonom o civilnoj samozatiti 22 Ibid 23 Istaknut sluaj u regionu je Srbija. Pogledajte Private Security Companies in Serbia A friend or foe?, strana.49 CCMR, Beograd, 2007.

12

uea bilo koje bive vojne strukture u ovim kompanijama nego li regulisanje doslednog funkcionisanja ovog sektora. Regulisala je uslove za izdavanje dozvola, a proces izdavanja dozvola PBK i njihovim radnicima vren je kako bi oni obavljali svoje delatnosti. Uredba odreuje da svaka domaa i strana kompanija koja prua usluge obezbeenja na Kosovu treba biti licencirana od strane UNMIKovog odeljenja.24 lan 2. UNMIK-ove uredbe regulie proces izdavanja dozvole PBK, proveru prolosti (provera) svakog lica ukljuenog u PBK i to se smatra najvanijim zabrana posedovanja oruja od strane domaih PBK, kao i regionalnih kompanija kao onih iz drava bive Jugoslavije i susedstva. Samo stranom osoblju se moe dopustiti noenje oruja.25 injenica da je samo stranom osoblju bilo dozvoljeno da poseduje oruje, smatra se zatitnom merom za spreavanje naoruavanja stanovnitva na Kosovu, kao i nainom da se obeshrabri osnivanje paravojnih grupa koje bi destabilizovale bezbednosnu situaciju na Kosovu a i ire. Ali sa druge strane, dala je prednost meunarodnim PBK kao jedinom tipu kompanije koja poseduje oruje, kao i koje imaju kapacitet da prue veoma vane usluge kao to su pruanje usluga obezbeenja za banke i prevoz novca.26 A to se naoruanih telohranitelja tie, ovim ureenjem nisu predviena nikakva pravila, tek UNMIK-ova Uredba 2001/60 dozvolama za posedovanje oruja na Kosovu predvia da osoba koju je Komisija za procenu pretnji (KPP) ocenila ugroenom ima pravo na izdavanje oruanog lista na svoje ime kao i na ime njegovog/njenog telohranitelja, i to samo ako je KPP to dozvolio u tekstu oruanog lista.27 Prostije reeno, UNMIK-ove Uredbe 2000/33 i 2001/7 ne reguliu bitne aspekte funkcionisanja PBK. Kao rezultat toga, procenjeno je kao hitna potreba ponovno regulisanje ovog domena unutar oblasti novog zakonodavstva koje bi poboljalo poziciju PBK. Dalje, takva uredba bi regulisala aspekt zaposlenih, odnos izmeu PBK i njihovih klijenta, itd. Do poetka 2007. godine, MUP Kosova je osnovao radnu grupu za izradu Nacrta zakona o privatnoj bezbednosti koju je predvodio predstavnik MUP-a, u ijem sastavu su bili i predstavnici iz Skuptine Kosova Odbora za bezbednost, predstavnici OEBS-a kao i predstavnici iz Udruenja PBK. Predloeno je da ovaj zakon bude u skladu sa zakonodavstvom drava lanica EU, te se ova radna grupa fokusirala na slovenaki model, koji kao predstavnika drave lanice EU kao i drave bive Jugoslavije moe priblino da ilustruje situaciju na terenu na Kosovu. Ovaj nacrt zakona je u naelu regulisao24

UNMIK-ova Uredba 2000/33 o izdavanju dozvola kompanijama za pruanje usluga obezbeenja na Kosovu i pravilniku koji regulie odnose zaposlenih kod njih, lan 1. 25 Ibid, lan 2. 26 To se ranije smatralo monopolom. 27 UNMIK-ova uredba 2001/7 o dozvolama za posedovanje oruja na Kosovu, lan 2.

13

slube privatnog bezbednosnog sektora; tanije one koje nisu deo dravnih institucija. Imao je za cilj regulisanje procesa izdavanja dozvola PBK; prava na dobijanje dozvole; uslova za obavljanje njihovih delatnosti, strunih kvalifikacija, strukturiranje PBK; dozvole za upotrebu sile, line opreme i posedovanja oruja; saradnje sa policijom, izdavanja legitimacija; minimalnih uslova za pruanje obezbeenja; nadgledanja inspekcije; istraga i dokaza u vezi navodnih krenja od strane PBK, kao i vremenskih okvira za uvanje podataka; i na kraju regulisanje kaznenih odredbi28. Ovaj nacrt je ire prihvaen od strane PBK, stoga je smatran kao znaajni osnov za regulisanje ovog sektora. Zajedniko miljenje je bilo da neke mogue praznine budu popunjene detaljnim regulisanjem nekih od znaenja sekundarnim zakonodavstvom. 29 Nacrt zakona je takoe cenjen zbog toga to je predvideo druge subjekte za pruanje usluga iz domena privatnog bezbednosnog sektora, kao to su privatni individualni uvari i drugi koji nisu deo institucija za sprovoenje zakona.30 Nacrt zakona je pretrpeo znaajne izmene poevi od naziva. Prostije reeno, Nacrt zakona o privatnoj bezbednosti je izmenjen u Nacrt zakona o privatnim bezbednosnim kompanijama i nakon toga izmene u optim odredbama suavaju ciljnu grupu kako bi regulisali samo PBK ostavljajui druge subjekte za pruanje usluga obezbeenja, van oblasti dejstva.31 Ove osnovne modifikacije kao i neslaganja oko posedovanja oruja je dovele su do vraanja nacrta na ponovnu izradu.32 Zakon treba da se izradi i usvoji od strane Parlamenta to je pre mogue. Od posebne vanosti je da se ovo pitanje regulie vladavinom zakona i dalja odlaganja su neopravdana. Zakoni treba da se poprate sekundarnim zakonodavstvom u odreenim sluajevima, kao to su: upotreba sile, posedovanje oruja, standardi kod ponaanja na tritu i prava radnika. 2.3. Regulisanje trita privatnog obezbeenja

28

Pogledajte Nacrt zakona o privatnom obezbeenju na Kosovu. Nacrt zakona predvia sekundarno zakonodavstvo za kljune delove kao to su upotreba sile, kaznene odredbe, itd. 30 Intervju sa Sedatom Burrniku, efom divizije za privatno obezbeenje, MUP, 23.01.2009. Sedat je bio ef radne grupe za izradu Zakona o privatnom obezbeenju na Kosovu. 31 Nacrt zakona o privatnim bezbednosnim kompanijama. 32 Intervju sa Emruom Demajlji, poslanikom u Skuptini Kosova, pri Odboru za unutranje poslove i bezbednost, 16.01.2009.; Imajui u vidu da je ak i ime modifikovano kao i opte odredbe, nacrt zakona je trebalo da se vrati natrag MUP-u.29

14

Organi za kreiranje i implementaciju politike, treba da obezbede da se zakonske praznine koje mogu nenamerno da stvore povod za dodatno osnaivanje kriminala koji podstie potranju za uslugama privatne bezbednosti, pravilno popune i sankcioniu gde je to mogue. Teoretski, postoji moralna pretnja kada je u pitanju misija privatnih bezbednosnih kompanija. Dok one u principu imaju za cilj da prue bezbednost, veoma je iracionalno da se za cilj uzme i smanjenje stope kriminaliteta. Stoga, politikim okvirom se treba jasno tretirati ovo pitanje i to veoma paljivo. Sa druge strane, regulatorni i nadzorni organi treba da obezbede da lica ne zloupotrebe usluge pruene od strane privatnih bezbednosnih kompanija i profitiraju od pozitivnih spoljanjih efekata koje stvara prisustvo PBK. Postoji mogunost da to postane kontroverzno pitanje PBK u teoriji moe namerno tolerisati i olakati provale u preduzeima koja su u vlasnitvu onih koji iste zloupotrebljavaju. Dok je trenutna pravna infrastruktura definisana do nekog nivoa ono ta se moe i ne moe a uglavnom vezano za bezbednosnu dimenziju, politici nedostaje ekonomska dimenzija. Kao i kod drugih ekonomskih transakcija, privatnom obezbeenju treba klijent i prodavac. Po svoj prilici, nevidljiva ruka u industriji privatnog sektora se suoava sa nizom nedostataka. Od potrebe da se obezbedi pravedna konkurencija, do bilateralne ekonomske razmene, ugovora, fiskalne utaje i privredne drutvene odgovornosti, svemu ovome je potrebna intervencija nevidljive noge organa sprovoenja. Rastue trite privatne bezbednosti zahteva pravedan tretman za sve agente, pravednu konkurenciju, pristup informacijama i gde je to mogue organizovati ih tako da konstantno usavravaju usluge koje pruaju klijentima. Kao to broj onih koji su intervjuisani pokazuje, Vlada mora ozbiljno da se uhvati u kotac sa korupcijom u industriji pogotovo zbog osetljivosti pitanja. Privatne bezbednosne kompanije su naglasile niz administrativnih prepreka sa kojima se suoavaju pri registraciji i licenciranju svojih radnika, neto to moe stimulisati fiskalnu utaju. Prema izvetajima, skoro sve privatne bezbednosne kompanije ne uspevaju da sprovedu uslove zacrtane Zakonom o zapoljavanju. Uz malobrojne izuzetke, kompanije se ne pridravaju nijednog osnovnog naela privredne drutvene odgovornosti. Diskusije sa kljunim izvestiocima su otkrile da pripadnici PBK esto nisu registrovani, ne nude im se ugovori i nedostaje osnovna spoznaja o nivoima isplate. Mnoge kompanije pokuavaju da osvoje svoj deo trita, ponekad, nudei cene koje su ispod potrebnog nivoa za zadovoljenje faktora ili proizvodnje. Cena usluga je ozbiljno opala, delom zbog velike ponude radne snage i oskudnih mogunosti. Strunjaci za bezbednost i drugi kljuni izvestioci su naglasili neusklaenost koja postoji izmeu Zakona za javnu nabavku i Zakona o15

zapoljavanju prema bivim zakonima, gde kompanija sa najniom finansijskom ponudom postaje mogu pobednik, to samo po sebi tera kompanije da konkuriu pod uslovima koji su ispod onih koji su odreeni Zakonom o zapoljavanju i naelima drutvene odgovornosti utisnutih unutar Ustava Republike Kosovo. 2.4. Potranja na tritu nakon rasputanja Kosovskog zatitnog korpusa (KZK) KZK je stvoren 1999. godine od strane Meunarodne zajednice. Slubeno je osnovan 21. januara 2000. godine kao pravni subjekt koji potpada pod rezervisane nadlenosti Specijalnog predstavnika generalnog sekretara (SPSG). Njegovi zaeci lee u poduhvatu za demilitarizaciju i demobilizaciju Oslobodilake vojske Kosova33 popisan od strane vostva Oslobodilake vojske Kosova (OVK) i Komandanta NATO snaga na Kosovu (KFOR). Veliki deo osoblja KZK je prebaen iz redova bive OVK,34 koja je, kao deo sporazuma, zapoela sa predajom oruja. Stvorena prema Francuskom modelu Scurit Civile, KZK je predodreen da zatiti kosovsko stanovnitvo od prirodnih nepogoda i katastrofi nastale ljudskom grekom i da pomogne u obnovi Kosova. Prema Ahtisarijevom Sveobuhvatnom predlogu za reenje statusa Kosova, Kosovski zatitni korpus (KZK) e se raspustiti kako bi otvorio put ka stvaranju Kosovskih bezbednosnih snaga. Budui da je proces stvaranja novih snaga u toku, planirane procene i slubeni izvetaji ukazuju da od 2883 aktivnih pripadnika ZKZ, za 1800 bie potrebna pomo u nalaenju alternativnog civilnog ivota. Savez severnoatlantskog pakta (NATO) zaduio je Razvojni program Ujedinjenih nacija (RPUN) da predvodi program za reintegraciju bivih pripadnika KZK. Program za reintegraciju KZK,35 kreiran za one pripadnike KZK kojima je potrebna pomo u tranziciji ka ivotu posle KZK, rezultat je njihovog rada. Iako je KZK imao ulogu civilne zatite, KZK je bio organizovan prema vojnim naelima po inovskoj strukturi, organizaciji i uniformi. Treba se napomenuti da iako meunarodna administracija nikada nije predviala da KZK obavlja dunosti van svog mandata kao snage za civilnu zatitu, veina stanovnitva je smatrala KZK kao naslednikom OVK. To je dovelo da stopa javne podrke za KZK prevazilazi skoro sve druge institucije na Kosovu. Proces regrutovanja, sortiranja i selekcije (RSS) za pristupanje Kosovskim bezbednosnim snagama e odrediti one osobe koje nee biti regrutovane u novim33 34

Procenjeno je da je 1999. godine bilo oko 22,000 pripadnika OVK /UCK. Trenutni broj pripadnika KZK koji su bivi pripadnici OVK prema procenama je 70%. 35 Reintegracija je naziv koji je prikladniji da se koristi na Kosovu, pogledajte RPUN program za reintegraciju.

16

snagama, kako zbog neispunjavanja kriterijuma za pristupanje, ne ispunjavanja potrebne slube ili ne ispunjavanja neophodnih standarda tokom obuke. Zajedno sa onima koji dobrovoljno odlue da ne pristupe novim snagama, ovi pojedinci e imati pravo da se upiu u Program za reintegraciju KZK. Iako su NATO i RPUN najavili snaan proces reintegracije, ostaje da se vidi kako e se bivi pripadnici KZK ukljuiti na trite rada. Naravno proces reintegrisanja lica sa dugom istorijom vojnog duha bi mogao biti relativno komplikovan. Mnoge privatne bezbednosne kompanije su izjavile da su stupile u kontakt sa rukovodstvom KZK kao bi im ponudili posao u industriji, ali su bili estoko odbijeni.36 Kao to je to bio sluaj sa bivim pripadnicima OVK, mnogi od njih e verovatno traiti da uposle svoje sposobnosti u industriji privatne bezbednosti. Postojei planovi nisu predvideli pruanje podrke nekom kolektivnom poduhvatu za nalaenje mesta za bive pripadnike KZK.

POGLAVLJE 3:UINAK PRIVATNIH BEZBEDNOSNIH KOMPANIJA NA KOSOVU

Industrija privatnog obezbeenja na Kosovu se smatra za jednim od najbitnijih dogaaja u postkonfliktnom periodu. Iako opaene kao isto poslovne slube, njihov doprinos ka sigurnijoj sredini je neizbean i zasluuje posebno potovanje.37 U velikoj meri akteri privatnog obezbeenja mogu dati vredan doprinos u pruanju bezbednosti i bezbednosnim naporima unutar drave.38 Pored toga, ekspanzivna industrija privatne bezbednosti oblikuje dravni monopol nad bezbednosnim sektorom kao rezultat ogromnih potranji na tritima za zatitu imovine. Sa bezbednosne take gledita, prisustvo i dalji rast PBK na Kosovu je doprineo zajednikim naporima u obezbeivanju sigurnijeg okruenja u zemlji. Imajui PBK koje izvravaju statine zadatke u uvanju privatne i javne imovine, to oslobaa dravnu policiju od skupih i tegobnih zadataka.39 Ne predvia se porast36

Intervju sa Abedinom Hasanijem, direktorom Besa Security, 09.01.2009. Pogledajte kvantitativne nalaze po pitanju doprinosa PBK u smanjenju stope kriminaliteta, veina njih je bila pozitivna. Takoe postoji zajedniki stav da prisustvo PBK doprinosi sigurnijoj sredini. 38 Richards Anna i Smith Henry, Addressing the role of private security companies within security sector reform programmes, Journal of Security Sector Management, 2007. 39 Intervju sa Agimom Musliu, South East Europe Security, 12.01.2009.37

17

broja policajaca zbog rastueg broja privatnih radnika obezbeenja. Nedavno je rasputena jedinica kosovske policije zaduena za uvanje javnih institucija i zadueni su da prate osnovni kurs obuke pri Kosovskom centru za javnu bezbednost kako bi postali deo ostalih regularnih policijskih jedinica.40 Razlog za rasputanje ove jedinice je veoma prost ne postoji nijedan razlog da se nastavi sa ovim uslugama uvanja zbog mogunosti angaovanja privatnog obezbeenja. Meutim, to ne iskljuuje imanentnu ulogu policije u osetljivim delovima zaduenosti koje su predviene samo za mehanizme za sprovoenje zakona. 3.1. Organizacija, selekcija i provera Veina PBK na Kosovu ima prethodno iskustvo u institucijama javne bezbednosti. Oni koji su imali iskustva sa vojnim ili bezbednosnim strukturama su bili u mogunosti da bolje objasne komandni lanac unutar organizacije. Glavne PBK imaju detaljni organogram. Trenutna meunarodna kompanija je logian lanac funkcionisanja primeren svakoj savremenoj privatnoj slubi bezbednosti.41 ak i druge lokane kompanije su naglasile da oni imaju jasnu hijerarhijsku strukturu. Prema istraivanju, lanac rukovodstva zavisi od opteg broja zaposlenih u PBK kao i broja radnika obezbeenja prisutnih na terenu. Tipino, oni koriste model taaka da organizuju svoje operacije koje variraju, prema tim promenljivim vrednostima kao to je razdaljina ovih taaka na terenu i odreenih taaka od vanosti. Na primer, nadzornik je zaduen da rukovodi jednom vanom takom, ili nad nekoliko manje vanih taaka bliskih jedne drugoj. Taj nadzornik izvetava direktno direktoru ili efu PBK. Tamo se esto nalazi deurni oficir, pogotovo u nonoj smeni. Neko moe biti zabrinut oko profesionalizma na nivou rukovodstva. Osim onih koji imaju vojno ili drugo iskustvo u bezbednosti, postoji zabrinutost da e se angaovati lica sa nedovoljnim iskustvom u bezbednosti. Meutim, to ne iskljuuje iskustvo koje su stekli radei za razliite PBK. Najverovatnije, rukovodstvo moe biti voeno od strane lica koji su angaovani na osnovu njihovog potenja a ne na osnovu njihovog iskustva. To moe da se desi kao rezultat nepravilne selekcije, pogotovo za vie pozicije. Trenutna zakonska infrastruktura nije predvidela koje su to relevantne kvalifikacije koje treba posedovati vlasnik ili vii slubenici u PBK. Na osnovu nacrta zakona, nova zakonska infrastruktura moe nametnuti relevantne kvalifikacije za vie pozicije. Meutim, proces selekcije mora proi kroz striktnu proveru. PBK moraju da izveste policiju kada prime novog radnika obezbeenja. Oni dobijaju odgovor odmah nakon to policija obavi proveru istih (provera). Provera obuhvata mogui krivini dosije, da li je on/ona zavrio proces40 41

Ovu jedinicu ini izmeu 500 i 600 policijskih slubenika. Henderson

18

resocijalizacije nakon izvrenja kazne, ili je podloan korupciji, itd. Provera je proces u kojem se osobe kontroliu za pristup pravima i dunostima za praktino sve pozicije u vladi i preduzeima.42 ak i u sektoru privatne bezbednosti provera je neizbena. 3.2. Posedovanje oruja Posedovanje oruja je veoma kontraverzno, osetljivo i komplikovano pitanje. Zavisi od zemlje do zemlje, meutim trenutno na Kosovu samo jedna meunarodna kompanija ima dozvolu za noenje vatrenog oruja.43 Trenutno zakonodavstvo je iskljuilo pravo lokalnih kompanija da podnesu zahtev za lako naoruanje uprkos velikoj potranji za njim. Time se ustanovio monopol meunarodnih kompanija poto je bilo gotovo nemogue da lokalne kompanije daju ponude i dobiju tendere za neke usluge; pogotovo, prevoz gotovog novca za komercijalne banke. Prostije reeno, lokalne kompanije su bile automatski iskljuene iz pruanja usluga zatite, pogotovo za meunarodne banke. Novi zakon e definitivno slomiti taj monopol i omoguiti ak i lokalnim PBK da podnesu zahtev za izdavanje dozvola za posedovanje oruja i oruane listove. Ovo istraivanje je otkrilo velike razlike izmeu zahteva PBK i onih koji su pisali zakon po pitanjima posedovanja oruja. Izgleda da e predstojee zakonodavstvo izriito predvideti posedovanje oruja samo u dve svrhe: prevoz gotovog novca za banke i privatne telohranitelje.44 Restrikcija oko posedovanja oruja je u uzajamnom odnosu sa neophodnou da se izbegnu dalje posledice zloupotrebe oruja. Ne smeju se zaboraviti radnici obezbeenja koji rade sa psima i koriste ih. Uprkos injenici da ak i ovi radnici obezbeenja treba da prou obuku, pas se moe upotrebiti kao oruje i moe da uspeno otkloni mogue rizike od napada na imovinu ili ovlaena lica PBK. Meutim pas moe biti opasnija odgovornost i treba se obratiti posebna panja , isto kao to to policija radi. Sa druge strane, PBK su veoma zadovoljne novinama predstojeih zakona45 i doputanjem posedovanja oruja, ali veina njih smatra da je ogranienje samo u dve svrhe neprihvatljivo.46 Razlog su takozvane imovine od strateke vanosti kao to su brane na jezerima, Kosovska energetska korporacija (KEK) i druge vane imovine. Oni navode scenario mogue sabotae ili napada u sluajevima kad nisu u stanju da se efikasno izbore sa pretnjom, bez oruja. Meutim, postoji mogunost kombinovanja privatnog i javnog obezbeenja za zatitu tih vanih42 43

DCAF, Vetting and Security Sector, 2006. Henderson 44 Na osnovu diskusija sa relevantnim iniocima 45 Posebno, prvo itanje. 46 Tokom debate sa ciljnim grupama, veina direktora ili vlasnika PBK se zalagala da ne bude ogranienje samo u ove dve svrhe.

19

taaka47, ali ona nije ubedljiva za vlasnike PBK. Neke PBK su otile tako daleko da predlau da ak i patrole obezbeenja treba da nose oruje kao i radnici obezbeenja koji su u bankama. Oni uvek zasnivaju svoje argumente pozivajui se na susedne i druge regionalne drave.48 Uzimajui u obzir mogue posledice i zloupotrebe, treba se dati posebna panja ovom pitanju pri izradi zakona. Treba postaviti restrikcije na nain kako se tretira oruje i ne sme se ostaviti prostora za iroko pravno tumaenje. Ove restrikcije treba da se pregledaju u budunosti i da se odobre za vie svrhe ako nema ozbiljnih povreda ili zloupotreba u sledeih 3 5 godina. Postupak provere za nosioce oruja je neophodan i treba da se garantuje striktni nadzor. Takoe, oruje u te svrhe bie noeno za vreme obavljanja dnevnih zadataka i odmah po povratku biti vraeno u skladite. 3.3. Upotreba sile Zatita imovine ili lica moe predstaviti rizinu situaciju, stoga zahteva efikasne reakcije od strane privatnih radnika obezbeenja. Radnici obezbeenja mogu da se suoe sa direktnim napadom na imovinu ili lice pod njihovom zatitom, pljakom ili ak oruanim napadom. Pod ovim okolnostima, nain reagovanja PBK, kako bi pruila zatitu u ovim sluajevima, moe biti sporan. Trenutna uredba i predstojei zakon predviaju upotrebu sile u sluaju da nema nijedan drugi nain na koji mogu da se zaustave neovlaena lica. To obuhvata upotrebu fizike sile kao to je palica ili lisice kako bi se osujetio svaki direktni napad. Primena naela srazmernosti je nezamenljiva a sve u cilju izbegavanja bilo kakvog krenja ljudskih prava upotrebom sile. Zakon ne moe da opie u detalje kako se pridravati tog naela, meutim sekundarno zakonodavstvo e verovatno biti preciznije. Prostije reeno, sila se koristi samo u odreenim sluajevima i kada je to neophodno, samo do odgovarajueg stepena, izbegavajui mogui rizik. Prostije, upotreba sile bie koriena do stepena potrebnog za dostizanje legitimne bezbednosti sa to manje tetnih posledica. U sluaju oruanog napada u momentu obezbeivanja VIP ili prevozu novca, upotreba oruja od strane privatnih radnika obezbeenja e se vriti samo u cilju zatite oblasti njihove odgovornosti i oni ne mogu preduzeti protivnapad poto to ide van opsega srazmernosti. Policija mora da se obavesti to je pre mogue o upotrebi sile. Privatnim radnicima obezbeenja je dozvoljeno da upotrebe silu pri zaustavljanju napadaa i kad istog sprovode policijskim organima. Meutim novo zakonodavstvo ne odreuje taan period zadravanja lica od strane privatnih47

Intervju sa Emruom Zemajljijem, poslanikom u Skuptini Kosovo, pri odboru za unutranje poslove i bezbednost, 16.01.2009. 48 Oni se uglavnom pozivaju na sluaj Bugarske, Albanije i Makedonije.

20

radnika obezbeenja, na taj nain dajui PBK vea ovlaenja u odnosu na policiju.49 Istraivanje je otkrilo potekoe u dobijanju podataka o povredama i prekrajima uinjenih od strane PBK. Smatra se da ovim podacima nedostaje transparentnost od strane relevantnih organa, izuzevi razmene informacija o sluajevima tekih povreda od strane PBK. Nedavno, menader jedne PBK je upotrebio nesrazmernu silu ime je jednom licu naneo teke telesne povrede.50 PBK je odmah zatvorena od strane javnih organa. 3.4. Oprema i obuka Veina PBK na Kosovu daje vie znaaja opremi i tehnologiji. Upotreba tehnologije olakava zatitu imovine, jeftinija je i izbegava nepotrebno statino prisustvo radnika obezbeenja. Sve PBK na Kosovu poseduju radio veze u svrhu internog komuniciranja izmeu patrola na terenu i sedita kompanije. Postavljanje alarma i detektora se smatra isplativim i skoro 100% uspenijim. PBK se suoavaju sa veom potranjom za postavljanjem alarma i druge tehnoloke opreme za zatitu imovina nego statinim prisustvom radnika obezbeenja. Takoe, postavljanje kamera je veoma traeno od strane privatnog sektora. Meutim, pokrivanje efikasnim CCTV kamerama nije prisutno na zadovoljavajuem nivou na Kosovu.51 Glavno odvraanje od toga je visoka cena ove tehnologije, stoga su kamere postavljene samo na odreenim mestima. ak i praenje kamerama zahteva strune osobe koje su prole obuku samo u tu svrhu. Novo zakonodavstvo predvia specifinu obuku za to. Tokom ovog istraivanja neki od vlasnika PBK su pomenuli da su neka mesta kao to su banke, angaovale svoje radnike da prate rad kamera. Pored toga, u toku ponude ugovora, neke kompanije se zahtevale manji broj kamera i druge dodatne opreme nego to je preporueno kako bi izbegli trokove.52 Doista, to poveava garanciju u zatiti imovine. Na osnovu trenutnog zakonodavstva, PBK su obavezni da organizuju, u najmanju ruku, osnovnu obuku za privatne radnike obezbeenja. Najvea PBK na Kosovu je osnovala centre za obuku investirajui po tom pitanju.53 Jedan broj manjih PBK koriste kapacitete i centre za obuku veih kompanija, dok drugi deo angauje trenere u te svrhe. Takoe ne postoje jasni podaci o ispunjavanju zakonskih obaveza za organizovanje49

Intervju sa Agimm Musliu, South East Europe Security, 12.01.2009. Ova izjava je vezana sa moguim ubacivanjem vremenskog perioda zadravanja napadaa u novi zakon. 50 PBK pod nazivom Vetmbrojtja je zatvorena krajem 2007. godine. Slubeni podaci, Jedinica kosovske policije za inspekciju PBK. 51 PBK koji vre prodaju opreme su napomenuli da postoji potranja za druge vrste a veoma malo za CCTV. Veina njih je montirana u bankama i drugim vanim zgradama. 52 Intervju sa Bahrijem Arifijem, direktorom Delta Security, 18.01.2009. 53 Pogotovo, WDG i Balkan Security.

21

tih obuka. Zbog toga postoji sumnja u kvalitet obuke i manjka nadzora. Zajedniko je miljenje za poboljanjem obuke i organizacijom specifinih oblika obuke u zavisnosti od zadataka. Posebna panja treba se dati obuci za noenje i korienje oruja i pasa. Sa strune strane gledano, obuka za korienje oruja treba da bude u istoj liniji sa policijskom obukom. Pre obuke, osobe treba da prou kroz odreene procese provere od strane relevantnih institucija. Sigurnosno odobrenje je preduslov za pravo na obuku a kasnije i za noenje oruja. Preporuuje se po ovom pitanju minimum 3 meseca intenzivne obuke.54 Meutim, postavlja se pitanje ta je to adekvatni centar za obuku u tu svrhu. Jedini specijalizovani centar obuke je, ukljuujui i sve objekte, kao to su poligoni i ostalo, Kosovski centar za javnu bezbednost, obrazovanje i razvoj (KCJBOR). Postaji bojazan da ova institucija bude preplavljena i da ne moe da ispuni uslove za obuku PBK. Razlog za to je to je centar ve proirio svoju ulogu u pruanju obuke i za druge mehanizme bezbednosti. Trenutno, KCJBOR organizuje obuku za vatreno oruje za Kazneno-popravne slube, Carinu, i Kosovske bezbednosne snage. Dalje, ovaj centar prua obuku za hitne slube. Imajui to vidu, dobro bi dola mogua alternativa zato to bi se time izbegla neizbena birokratija i kanjenja za obuku vatrenim orujem. Slino, obuke za vodie pasa treba da se obave u KCJBOR u skladu sa policijskim planom i programom. 3.5. Ukljuivanje ljudskih prava unutar operacija privatnih bezbednosnih kompanija Ovo istraivanje je dalo posebnu panju pitanjima ljudskih prava u PBK. Namenjeno je pravima radnika i polnoj ravnotei. Po nekim oekivanjima krenje prava radnika u PBK je esto. Poevi od momenta zaposlenja, paradoksalno veina PBK primenjuju pravilo da radnici treba da kupe uniforme55 i po svoj prilici za jedno kratko vreme budu otputeni i bez prava da trae nadoknadu za uniformu. Pitanje plaanja uniformi od strane radnika je krenje ljudskih prava. Zakon o zapoljavanju jasno odreuje, izmeu ostalog, da je poslodavac odgovoran da obezbedi prihvatljive radne uslove za radnike. To treba da se po svaku cenu pregleda i ako je mogue da se regulie sekundarnim zakonodavstvom. Osim toga, oni se zapoljavaju na neplaenim privremenim osnovama (do tri meseca) i bivaju otputeni bez obrazloenja. Neki od ovih radnika su zahtevali plate za mesece koje su radili ali u veini sluajeva nisu bili uspeni.56 Ova situacija eksploatie sadanji stepen siromatva i nezaposlenosti u drutvu. Osim54 55 56

Takoe je to napomenuo Agim Musliu Neki od direktora PBK su nam to direktno rekli Na osnovu razgovora sa nekim bivim radnicima PBK

22

toga, neke od kompanija primenjuju veoma striktnu disciplinu. Jedan od bivih radnika obezbeenja je otiao tako daleko da smatra ovo stanje discipline koje je prema njemu srazmerno francuskoj Legiji stranaca (Lgion d trangre)57. Doista, bezbednosne kompanije i institucije zahtevaju visoki stepen discipline, meutim ne smeju da kre prava radnika. tavie, to treba biti regulisano i radnici treba da su svesni toga, ta nije sluaj u nekim PBK na Kosovu. U sluaju krenja ovih uredbi, kazne treba da se primenjuju na strukturalan nain i ne smeju biti usmerene odmah na utrb plate. ak i kaznene odredbe treba da budu ureene i dostavljene relevantnim javnim organima. Ovo pitanje ne treba da se iskljuivo smatra kao pitanje koje se tie PBK poto su prava radnika i ljudska prava jedna od opteg interesa. Dok trend ka privatizaciji bezbednosti raste, razvija se i regulisanje PBK. Ukljuenje polova bi u velikoj meri usavrilo operativnu efikasnost du sektora i pozitivno oblikovalo budui razvoj.58 to se polne zastupljenosti na Kosovu tie, veoma mali broj ena je zaposleno u PBK. One su uglavnom angaovane u administraciji, centrima za nadgledanje i veoma malo njih je u patrolama. Samo jedna kompanija je tvrdila da ima zastupljenost od 5% ena,59 druge kompanije manje i veina njih ne zapoljava nijednu enu. Na mestima fizikog pretresa lica, kao to sluaj na sportskim meevima ili koncertima, trenutno zakonodavstvo zahteva da je neophodno imati radnika obezbeenja drugog pola. Zbog toga se neke od ena pozivaju na ovakvim dogaajima. Oigledno je da je pitanje polne ravnotee u bezbednosnim mehanizmima od opteg interesa i treba joj se dati posebna panja. Angaovanje ena u statino obezbeenje na vanim takama, lino obezbeenje i ak u radu sa orujem se smatra kao neto to e se teko postii. To ne iskljuuje sposobnost ena da izvravaju i ove zadatke, ali postoji bojazan da nee biti u mogunosti da odgovore na fiziki prikladan nain na eventualne napade. Neki klijenti su ak bili protiv angaovanja ena u PBK.60 POGLAVLJE 4:SARADNJA I KOMUNIKACIJA SA JAVNIM BEZBEDNOSNIM MEHANIZMIMA

Privatni bezbednosni sektor ne bi trebalo da se shvati kao isto privredni sektor. Njegova uloga je da prui fiziku zatitu za imovinu kao i lino obezbeenje lica. Meutim, ove usluge takoe odgovaraju mandatu i misiji javnih57

Intervju sa jednim od bivih radnika u nekim od PBK 57Schulz Sabrina i Christina Yeung, Private Miltary and Security Companies and Gender, DCAF, OESC/ODHIR, UN INSTRAW 2008 59 Henderson 60 Intervju sa Grantom Kembridom, Henderson, 13.01.2009.58

23

bezbednosnih mehanizama za javni red, bezbednost ljudi i javnu sigurnost. Deo ovog istraivanja je usredsreen na pitanja saradnje i komunikacije izmeu PBK i institucija javne bezbednosti na Kosovu. Zbog toga je kratka procena u ovom pogledu ciljala dva bezbednosna mehanizma: policiju i hitne slube. 4.1. Saradnja sa Kosovskom policijom Saradnja izmeu kosovske policije i PBK se smatra presudnom. U principu, teko je ignorisati trenutnu saradnju izmeu privatnih i javnih bezbednosnih mehanizama poto postoje argumenti za spremnost i komunikaciju na terenu. Doista PBK moraju da prijave policiji bilo kakvu povredu ili napad na imovine poto su oni obavezni da to rade na osnovu sadanjeg zakonodavstva. Meutim i dalje ne postoje mehanizmi koji bi pravno obavezali saradnju. Novi zakon moe regulisati saradnju ali ne na adekvatnom nivou. Najbolji nain bi bio da Kosovska policija potpie memorandum o razumevanju (MoR) sa PBK.61 Ovaj MoR bi specifino predvideo aspekte saradnje i komunikacije; pogotovo razmenu informacija od posebne vanosti za mehanizme za sprovoenje zakona.62 Sa strunog gledita, prisustvom privatnih radnika obezbeenja na terenu omoguilo bi se praenje i prijava sumnjivih kretanja lica, kao i pomo u reavanju krivinih dela.63 Na osnovu trenutnog broja PBK, prisustvo 1.200 - 1.400 radnika obezbeenja po smeni dostie znaajan broj i oni prosto mogu popuniti praznine na terenu.64 Sa gledita PBK, njihov stav u ovom pogledu je zbunjujui i teko je dobiti zajedniki stav. Neki od njih shvataju saradnju samo sa moralnog gledita a ne sa profesionalnog i zakonskog. Neke od kompanija se dre stava da je privatnim radnicima obezbeenja doputeno da sarauju sa policijom u bilo kom sluaju ali oni nisu obavezni da to ine.65 Doista, saradnja efektivno poveava uinak i privatnih i javnih bezbednosnih mehanizama. Naprotiv, ova dva bezbednosna faktora ne treba da gledaju jedan drugog kao konkurenciju. Praksa u drugim dravama pokazuje da je ovo veoma problematina oblast.66 To pogotovo moe da se desi ako policiji ili drugim pripadnicima javne bezbednosti nije zabranjeno da rade u PBK. Novi zakoni za dve druge institucije javne bezbednosti striktno61

Intervju sa pukovnikom Rifatom Marmullakuom, efom odeljenja za kriminal, Kosovska policija, 17.01.2009. 62 Ibid 63 Ibid 64 Ibid 65 Intervju sa Abedinom Hasanijem, direktorom Besa Security, 09.01.2009. 66 Born Hans, Caparini Marina i Cole Eden, Regulating Private Security in Europe; Status and Prospects, 2007, DCAF Geneva.

24

zabranjuju angaovanje u drugim sektorima dok rade u ovim institucijama.67 Slino, novi zakon o PBK zabranjuje angaovanje PBK u drugim bezbednosnim mehanizmima. Rigorozna inspekcija mora da se sprovede kako bi osiguralo da jedna osoba ne radi istovremeno za privatni i javni bezbednosni mehanizam. 4.2. Saradnja sa hitnim slubama Saradnja sa hitnim slubama je veoma vana. Pogotovo u sluaju da se desi poar na mestu gde su prisutni radnici obezbeenja, PBK treba da ustanove direktnu komunikacijsku vezu sa vatrogasnim brigadama kako bi izbegli dalja razaranja ili stradanja. Ova komunikacija treba da bude direktna a ne preko policije. Svaki pokuaj da se stupi u vezu i zatrai intervencija od hitnih slubi preko policije moe prouzrokovati neefikasnost, te stoga oni treba da direktno okrenu broj 112.68 Dat je jedan pametan predlog o intervenciji patrole PBK, kojim se u hitnim sluajevima daje mogunost prekoraenja brzine i korienja narandastog signalnog svetla.69Meutim, mogue odobrenje korienja narandastog svetla bi bilo pod striktnim nadzorom i podlono istrazi u sluaju zloupotrebe. Osim toga, posebna vanost se pridaje komunikaciji izmeu PBK i slubi hitne pomoi. POGLAVLJE 5.NADZOR I KONTROLA PBK

Demokratski nadzor bezbednosnih mehanizama neophodno zahteva efikasne i snane organe kontrole. Zbog poveane vanosti i protezanja privatnih bezbednosnih aktera sve vie i vie je vano da demokratske institucije obezbede minimalni standard nadzora i kontrole.70 U tom pogledu, ak i Ustav eksplicitno predvia vanost demokratskog nadzora bezbednosnog sektora. ire znaenje provere lei u transparentnosti i odgovornosti. PBK na Kosovu trebaju da budu potpuno transparentne i odgovorne za usluge koje pruaju. Bezbednost je veoma osetljivo pitanje i zahteva uee razliitih aktera, stoga iskljuuje ekskluzivno pravo na usluge. tavie, bliska provera ispunjavanja obaveza kao to su: obuka, osoblja, krenje ljudskih prava, mogue krivine delatnosti, trebaju se smatrati neizbenim.67 68

Pogledati Law on the Service in Kosovo Security Force and Law on Police. Broj za hitne sluajeve 69 Intervju sa Bahri Arifijem direktorom Delta Security, 18.01.2009. On je naznaio neke primere u regiji koji koriste narandasto svetlo. 70 enevski centar za demokratsku kontrolu nad oruanim snagama, Parlamentarni nadzor nad sektorom bezbednosti: principi, mehanizmi, prakse, str. 72

25

5.1. Nadzor od strane Ministarstva unutranjih poslova (MUP) MUP ima glavnu prednost u nadgledanju bezbednosnih mehanizma poto to ve radi za Kosovsku policiju i hitne slube. U vreme izrade ovog dokumenta, MUP ima Diviziju za privatnu bezbednost koja ima ograniena nadzorna ovlaenja. Sektor za izdavanje dozvola za noenje oruja i Jedinica za inspekciju slubi za bezbednost UNMIK-a (JISB) je izvrila inspekcije i izdala je dozvole ali sektor vie ne postoji dok su se nadlenosti prenele na Kosovku policiju. Policija je primila izvetaje, obnovila dozvole i izvrila inspekciju moguih krenja uslova od strane PBK. Inspekcije su izvrene od strane Odseka za inspekciju pri Odeljenju administracije. Meutim postavlja se pitanje da li e Kosovska policija da nastavi sa proverom PBK? Dve verzije zakona o PBK predviaju nadlenost MUP-a da nadgleda PBK. Postoje neke indikacije da e MUP biti krajnji organ koji e vriti inspekciju PBK i ta je najvanije, izdavae dozvole preko jednog organa. Postoje indicije za osnivanjem Odeljenja za javnu bezbednost unutar MUP-a i organa privatne bezbednosti, koji prema planu treba da funkcioniu unutar opsega rada odeljenja.71 Meutim, policija e drati podatke i dati doprinos u nadzornim delatnostima. Specijalizovani inspektori e nadgledati mogue krenje statuta i izmene standardnih operativnih propisa (SOP). Postoji bojazan u pogledu profesionalizma ovog inspekcijskog organa. Sa druge strane, postoji predlog da se osnuje specijalizovana inspekcijska jedinica unutar policijskog inspektorata koja je veoma pripremljen da izvrava proveru.72 5.2. Parlamentarni nadzor PBK Parlamentarni nadzor PBK je veoma vaan. Meutim, blie posmatranje PBK se esto smatra komplikovanim a neke zemlje su izbegle parlamentarni nadzor PBK tako da su iste iskljuili iz opsega rada. Na Kosovu, Odbor odgovoran za nadzor PBK je Odbor za unutranje poslove i bezbednost. Osim uloge vrenja nadzora nad drugim institucijama bezbednosti, ovaj odbor treba vriti kontrolu i zahtevati odgovornost za delatnosti PBK. Bilo je nekih pokuaja od strane jednog dela lanova Odbora da budu deo u procesu izrade zakona i uju glasove PBK.71

Na osnovu nekih kontakta koje smo imali sa slubenicima MUP-a naili smo na tekue napore da se osnuje ovo odeljenje to je pre mogue. 72 Intervju sa Hajncom najderom, efom sektora za razvoj javne bezbednosti, OEBS. G-din. najder je angaovan od strane OEBS-a u ovoj radnoj grupi za izradu Zakona o privatnoj bezbednosti, 14.01.2009.

26

Doista to se smatra kao prvi korak ka proveravanju privatnog bezbednosnog sektora. Direktni nadzor PBK od strane odbora se bukvalno smatra nemoguim. Odbor za unutranje poslove i bezbednost ne moe zaobii MUP u vrenju kontrole nad tim sektorom. Odbor e vriti indirektnu kontrolu.73 U sluaju da se desi neka nezakonita aktivnost, krenje ljudskih prava ili nepravilno funkcionisanje ovog sektora, Odbor e zatraiti od Ministarstva objanjenja i odgovornost.74 Trenutna zakonska infrastruktura75 ne predvia parlamentarni nadzor, a novi zakon je u izradi. Vredno je napomenuti da su u vreme odvijanja istraivanja rukovodioci i vlasnici PBK naglasili vanost parlamentarnog odbora i njegove uloge u procesu izrade zakona. Svaki sluaj krenja ljudskih prava od strane radnika obezbeenja, ukljuuje neizbenu ulogu Zatitnika graana Kosova. Meutim manji prekraji ne moraju da budu deo parlamentarnog nadzora imajui u vidu inspekcijsku nadlenost Ministarstva. Odbor treba da zahteva odgovornost u sluaju tekih povreda i prekraja, sumnjivog finansiranja privatnih slubi bezbednosti, itd. POGLAVLJE 6.OPTA SHVATANJA PRIVATNIH BEZBEDNOSNIH KOMPANIJA NA KOSOVU REZULTATI ISTRAIVANJA

U ovom delu analize su objanjeni opti nalazi anketiranja 1202 ispitanika, pruajui spektar opteg shvatanja o ulozi privatnih bezbednosnih kompanija u optoj bezbednosnoj situaciji, njihov uinak, kadar i stepen profesionalizma, posedovanje oruja, upotrebu sile, mogunost kanalisanja bivih oficira KZK u industriji privatne bezbednosti i etike stavove operatera. Istraivaki tim i odreene podgrupe su obavljale ad hoc ankete lice u lice, obavljajui intervjue po kuama ispitanika. Podaci su sakupljeni od reprezentativnog uzorka stanovnitva Kosova, koje su ukljuivali graani od 18 godina pa navie. Uzorak od 1202 ispitanika je proizveden kako bi odgovarao ciljanom stanovnitvu od 2,1 miliona. Tip uzorka je slojevito naslagan na osnovu uzorka od tri faze verovatnoe sa uzornim fazama: Teritorija glasakog mesta priblina brojnost od 200 HH (PPS sa verovatnoama proporcijalnim broju) Domainstva putem proizvoljne tehnike poevi od datih adresa. lanovi domainstva sa istom verovatnoom Kiova ema73

Intervju sa Emruom Zemajljjemi, poslanikom u Skuptini Kosova, pri odboru za unutranje poslove i bezbednost, 16.01.2009. 74 Ibid 75 UNMIK-ova Uredba

27

Slojevito slaganje je obavljeno u skladu sa: 1) tipom naselja urbano/ruralno i 2) est geoekonomskih regiona. Kontrola rada na terenu je obavljena u 12% od ukupnog broja intervjuisanih u svim slojevima proporcionalno uzornom broju, a logina kontrola i kontrola doslednosti sakupljenih podataka je obavljena u 100%. Podaci su sakupljeni od 12. decembra do 13. januara.

100% 90% 80% 70% 60% 50% 40% 30% 20% 10% 0% Q1 Q2 Q3 Q4 Q5 Q6 Q7

Tabela 1.: Opti prikaz rezultata ankete modelirane na osam kljunih pitanja u vezi privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu28

Uloga privatnih bezbednosnih kompanija u optoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu: rezultati ankete ukazuju da veina graana Kosova, uopte, smatra da je uloga PBK pozitivna u optoj bezbednosnoj situaciji na Kosovu. Kada je zatraeno od njih da ocene uticaj PBK-a na bezbednosni sektor na Kosovu, 73% je odgovorilo sa da, u poreenju sa samo 18% koji su imali negativno miljenje i 8% koji su odbili/ne znaju odgovor na pitanje. Ovog opteg shvatanja se dre i ene i mukarci, veinske ili manjinske zajednice, dok druge drutvene i geografske promenljive vrednosti proizvode jedino zanemarljive razlike u odnosu na opte shvatanje.(Slika 2.)

Slika Na pitanje da ocene opti uinak privatnih bezbednosnih kompanija, veina ispitanika je izjavila da su zadovoljni, (11% odlian (excellent), 78% dobar (good), 4% zadovoljavajui (satisfactory)) i samo 3% je izjavilo da je njihov uinak bio lo (bad) i preostali deo od 4% su odbili/ne znaju odgovor na pitanje. (Tabela 2.)

29

Tabela 2. Dok je veina ispitanika dala pozitivnu sliku o uinku privatnih bezbednosnih kompanija, isti su imali manje pozitivni stav o adekvatnom osoblju privatnih bezbednosnih kompanija i ispunjavanju kriterijuma u ukljuivanju u vana pitanja kao to je bezbednost. Gotovo polovina ispitanika (45%) je rekla da bezbednosne kompanije nisu zadovoljavajue ispunili zahteve u obavljanju bezbednosnih poslova. Pozitivna reakcija na pitanje je dola od 35% ispitanika dok oko 19% je odbilo da da odgovor ili su rekli da ne znaju o tome. (Slika 3.)

Slika 3.

30

Skoro polovina ispitanika (46%) veruje da privatnim bezbednosnim kompanijama zakonom treba da se dozvoli noenje oruja kada su na dunosti, dok znaajan deo odgovora (39%) je bilo protiv bilo kakvog zakonom odobrenog noenja oruja za privatne bezbednosne kompanije. Oko 15% od onih koji su odgovorili na anketu su neodreeni/nisu bili upuenu po tom pitanju. Kada se rezultat podeli na drutvene, etnike ili demografske kategorije, dobijeni odgovori su dali slian rezultat. Dok procenat mukaraca koji su rekli da - mogunosti da privatne bezbednosne kompanije nose oruje kada su na dunosti, manje od 41% ena bi se sloilo sa tim. Vei procenat ena (18%) je reklo da ne zna, u poreenju sa samo 11% mukaraca. (Slika 4.)

Slika 4.

31

Geografska podela daje interesantnije rezultate - znaajan procenat ispitanika u oblasti Kosovske Mitrovice (71%) veruju da privatne bezbednosne kompanije treba da su opremljene orujem nasuprot samo 37% odgovora u oblasti Pritine sa slinim gleditem. Na pitanje da li Zakon o privatnim bezbednosnim kompanijama treba da dozvoli upotrebu sile u vanrednim situacijama u sluaju kada institucija/lice, koje je pod zatitom kompanije, bude napadnuto, 62% je reklo da se slae a 26% je dalo negativan odgovor. Znaajan broj ispitanika (12%) je reklo da su neodluni ili da ne znaju. Drutveni, etniki geografski uticaj promenljivih vrednosti je zanemarljiv to se tie ovog pitanja. (Slika 5)

Slika 5.

Opte gledano, ispitanici su pokazali pozitivno gledite o doprinosu privatnih bezbednosnih kompanija na smanjenju stope kriminaliteta na Kosovu sa 57% onih koji su ocenili da njihovo prisustvo spreava kriminalne incidente. Samo 26% je bilo suprotnog miljenja. U ovoj kategoriji, rezultati su slini du razliitih etnikih zajednica i drugih demografskih grupacija na Kosovu. (Slika 6.)

32

Slika 6 Na pitanje da li su ikada doiveli bilo kakav sluaj nepropisnog ponaanja ili krenje ljudskih prava od strane privatnih bezbednosnih kompanija na Kosovu, veina ispitanika (66%) je reklo ne. Posebnu zabrinutost predstavlja znaajan postotak onih koji su rekli da su doiveli ili videli takve sluajeve (31%). Samo mali broj njih 3% je odbilo da da odgovor ili nisu znali. (Slika 7.)

33

Slika 7. Istraivaki tim je takoe bio zainteresovan da zna miljenje graana Kosova na pitanje da li industrija privatne bezbednosti moe da apsorbuje bive pripadnike Kosovskog zatitnog korpusa koji nisu uspeli da postanu deo novoformiranih Kosovskih bezbednosnih snaga. Otprilike 57% je dalo svoju podrku ideji i smatraju da je to dobar mehanizam za njihovu reintegraciju na trite rada. Preostali deo je rekao da se protive takvoj mogunosti (25%) ili su odbili da daju odgovor / ili nisu znali odgovor. (Slika 8.)

Slika 8.34

POGLAVLJE 7ZAKLJUCI I PREPORUKE

Ovaj dokument procene ukazuje na mnogobrojne oblasti u kojima industrija privatne bezbednosti ima potrebe za daljim usavravanjem, ureenjem i nadzorom. Dok miljenja o privatnim bezbednosnim kompanijama izgledaju stabilno, kao to je naznaeno u ovom dokumentu, skuptina, vlada, privatne bezbednosne kompanije kao i civilno drutvo i mediji treba da budu stalno ukljueni u tretiranju naznaenih izazova. Sektor se suoava sa nedovoljnom zakonskom regulativom i velikim brojem dvosmislenosti u znaenju, opsegu rada i merama. Osetljivost veza koje stoje iza operacija PBK i veliki broj nedavnih negativnih tendencija zahtevaju hitnu intervenciju od strane drutva. Naravno, pojedini mogu pratiti profesionalizam, posveenost i privrenost u odreenim segmentima sektora, meutim procena otkriva da je potrebna intervencija vlade i da pobolja okolnosti u kojima ove kompanije operiu kao i da uvedu zakonsko obavezujue propise. Od najvee vanosti je da procene nalaza ovog dokumenta uu u listu prioriteta kreiranja politike za Kosovo. A to je da doprinese sigurnijoj sredini na Kosovu kao i da obezbedi dobro strukturirano trite privatne bezbednosti na Kosovu. Meutim reakcija mora biti brza, sveobuhvatna i u bliskoj konsultaciji sa zainteresovanim stranama. PBK koje e biti predmet takvih inicijativa kreiranja politika treba da gradualno zaponu sa prelaskom u pouzdane strukture, obezbeujui visoke kriterije za selekciju, da sprovode poslovnu etiku i naela privredno-drutvene odgovornosti, da postanu transparentniji i odgovorniji u njihovom delovanju i da se angauju u dijalogu u kojem bi razradili perspektivu daljih usavravanja. Sa druge strane PBK treba da iskoriste prednost pozitivnog stava u pogledu njihovog prisustva na terenu. Doista, kao to i rezultati nae ankete pokazuju da visoki nivoi odobravanja i reputacije mogu sluiti kao vredan drutveni kapital za kompanije kako bi odrali profesionalan pristup i poveali kvalitet njihovih usluga koje pruaju klijentima. Meutim, PBK ima potrebu za unutranjim reformama i konkretnim planovima kako bi pruili efikasne ali i drutveno prihvatljive usluge. Nedostaci primeeni u pridravanju zakona o zapoljavanju mogu se prevazii potenim sporazumima meu PBK kao i poveanim praenjem od strane agencija za sprovoenje zakona.

35

REFERENCE:Journals and Reports

Born Hans, Caparini Marina and Cole Eden, Regulating Private Security in Europe; Status and Prospects, 2007, DCAF Geneva CCMR, Private Security Companies in Serbia A friend or foe?, Belgrade, 2007 DCAF, Vetting and the Security Sector, 2006 Kosovo Internal Security Sector Review (ISSR), UNDP, 2006 Richards Anna and Smith Henry, Addressing the role of private security companies within security sector reform programmes, Journal of Security Sector Management, 2007 Schulz Sabrina and Christina Yeung, Private Military and Security Companies and Gender, DCAF, OSCE/ODHIR, UN INSTRAW 2008 Legal Documents Constitution of the Republic of Kosovo Draft Law on Private Security in Kosovo, 2008 Draft Law on Private Security Companies in Kosovo, 2008 Law on Police, Kosovo Assembly, 2008 Law on Service in the Kosovo Security Force, Kosovo Assembly, 2008 UNMIK Regulation 2000/33 on Licensing of the Security Services Providers in Kosovo and regulation of their employees, UNMIK Regulation 2001/7 on the Authorization of Weapon Possession in Kosovo, Interviews with focus groups Interview with Abedin Hasani, Director of Besa Security, 09.01.2009 Interview with Agim Musliu, security expert, 12.01.2009 Interview with Agron Isufi, Director of WDG and head of the Association of Private Security in Kosovo Interview with Bahri Arifi, Director of Delta Security, 18.01.2009 Interview with Colonel Rifat Marmullaku, Head of the Department of Crimes, Kosovo Police, 17.01.2009 Interview with Emrush Xhemajli, Member of Parliament of Kosovo, Committee on Internal Affairs and Security, 16.01.2009 Interview with Grant Cambridge, Country Manager at Henderson Interview with Heinz Schnaider, Chief of Public Safety Development Section, OSCE, 14.01.2009 Interview with Nuredin Ibishi, security expert, 07.01.2009 Interview with Sedat Burrniku, Chief of Division for Private Security, MoIA, 23.01.2009 Interview with Naim Azemi, Director of Bodyguards, 12.01.2009 Interview with Lt. Col. Zylfije Krasniqi, Kosovo Police Interview with Fadil Syla, Director of Skyfterat, Ferizaj, 12.01.200936