obezbedjenje obligacija

Obezbeđenje obligacija

SADRŽAJ:

UVODNE NAPOMENE.................................................................................2

1. OBEZBEĐENJE OBLIGACIJE ....................................................................32. LIČNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE……………………..4

2.1. POJAM JEMSTVA……………………………………………………..42.2. PREDMET JEMSTVA……………………………………………….....5

2.3. OBLICI JEMSTVA..................................................................................62.4. ODNOS JEMCA I DUŽNIKA……………………………………….....6

3. STVARNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE…………….…..73.1. KAPARA……………………………………………………………......73.2. ODUSTANICA………………………………………………………….83.3. UGOVORNA KAZNA………………………………………………….93.4. PENALI………………………………………………………………...103.5. ZATEZNA KAMATA………………………………………………....11

4. OSTALA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE …………………....11

ZAKLJUČAK ……………………………………………………………....15

LITERATURA……………………………………………………………....16

1


UVODNE NAPOMENE

Obligacija se u pravu obično smatra kao imovinsko-pravni odnos koji nastaje između

dva ili više lica, na osnovu kojeg jedno lice (poverilac) ima pravo da od drugog lica (dužnika)

zahteva da ovaj nešto učini, izvrši određenu radnju, odnosno da se uzdrži od neke činidbe što

bi inače ovaj imao pravo da u drugim okolnostima učini, a s druge strane, dužnik se obavezuje

da izvrši određenu činidbu, odnosno uzdrži od određene činidbe koju bi u drugim okolnostima

imao pravo da učini.

Lice koje iz ovakvog imovinsko-pravnog, obligacionog odnosa nešto potražuje, naziva

se poverilac (creditor), a drugo lice koje je obavezno da učini neku činidbu odnosno da se od

nje uzdrži na koju bi inače, u drugim okolnostima, imao pravo da istu učini, naziva se dužnik

(debitor).

Obligacija, dakle, predstavlja imovinsko - pravni odnos koja se uvek sastoji iz prava

poverioca na određenu činidbu i obaveze dužnika na izvesno činjenje ili uzdržavanje od nekog

činjenja. Kako poverilac ima pravo da od dužnika zahteva da nešto učini, odnosno traži da

izvrši, to se ovo njegovo pravo i naziva tražbinom. Iz tih razloga se i obligaciono pravo naziva

i tražbeno pravo. Dužnik, kao druga strana u ovom pravnom odnosu, ima obavezu, odnosno

dug da izvrši tražbinu poverioca. Kako se ovde radi o obligaciji, odnosno obavezi, ovo pravo

se naziva i obligacionim, odnosno obveznim pravom.

Tražbina i dug kod obligacije se posmatraju kao jedinstvena celina, odnosno tražbina ne može

postojati ako nema duga i obrnuto, ne može da se duguje kada nema potraživanja.

2


1. SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE

Obligacioni odnosi se zaključuju da bi se izvršile određene radnje koje su predviđene

ugovorom. Obezbeđenje izvršenje ugovora se obavlja nizom pravnih sredstava.1 Ta sredstva

obezbeđenja mogu da se podele na lična i stvarna sredstva obezbedenja. Pored ovih, postoje i

druga sredstva koja služe obezbeđenju ugovora. U teoriji prava javljaju se, od strane nekih

autora, razlike u pogledu razvrstavanja sredstava obezbeđenja na lična i stvarna sredstva, kao

što je to slučaj sa odustanicom, ugovornom kaznom i dr. Smatra se da u lična sredstva

obezbeđenja spada i jemstvo, a u stvarna sredstva obezbeđenja: kapara, odustavnica, ugovorna

kazna i penali. Među ostala sredstva obezbeđenja, spadaju: avans, kaucija i pravo zadržanja

(retencija).

1 Srdić M. , “Poslovno pravo“, Čačak, Visoka poslovna škola, 2007., str 177

3


2. LIČNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE

2.1. POJAM JEMSTVA

Jemstvo predstavlja ugovorni odnos između poverioca i trećeg lica (jemca) kojim se

ovaj obavezuje prema poveriocu da će da ispuni punovažnu i dospelu obavezu dužnika, a ko to

poverilac ne učini.

Kod jemstva postoji pravo poverioca da traži ispunjenje punovažne dospele obaveze, a

i obaveza jemca da to učini. Ugovor o jemstvu obavezuje jemca samo kada je izjavu o

jemčenju učinio pismeno i pod uslovom da on ima potpunu poslovnu sposobnost.

Za izvršavanje ugovora, jemac odgovara lično i iz tih razloga ovakvo obezbeđenje

spada u lična obezbeđenja. Preuzimajući određeno jemstvo za dužnika, jemac pojačava

obezbeđenje tražbine poverioca svojom obavezom. On odgovara za izvršenje ugovora kao i

dužnik, najčešće celokupnom svojom imovinom.

1a) Nastanak jemstva. - Kao što smo istakli, jemstvo nastaje pismenim ugovorom

između poverioca i jemca, a izuzetno i na osnovu zakona.

Ugovorno jemstvo nastaje, po osnovu ugovora koji je sačinjen, u pismenoj formi, i

zmeđu poverioca i trećeg lica (jemca).2 Jemac se istim ugovorom obavezuje da će on ispuniti

dospelu obavezu, ukoliko to ne učini glavni dužnik. Najčešće se pre zaključenja ugovora o

dugu, poverilac obraća dužniku i zahteva da još neko treće lice bude garant za izvršenje

ugovora. Između dužnika i jemca mogu postojati različiti odnosi, koji vrlo često nisu od

značaja za jemstvo. Kao što smo već napred istakli, u nas se zahteva se pismena forma

ugovora o jemstvu.

Zakonsko jemstvo je predviđeno po osnovu zakona. Tako na primer, država jemči za

isplatu deviznih uloga građana kod banke, jer se na taj način stimuliše štednja i sigurnost

uloženih uloga.

2 Grupa autora, “Pravna enciklopedija”, Beograd, Savremena administracija, 1985., str:233.

4


2.2. PREDMET JEMSTVA

Jemstvo se može dati za svaku punovažnu obavezu bez obzira na njenu sadržinu.

Ono se može dati i na uslovnu obavezu, kao i za određenu buduću obavezu. Kada se

jemstvo daje za buduću obavezu isto se može opozvati pre nego što obaveza nastane, ako nije

predviđen rok u kojem ona treba da nastane. U skladu sa ovom zakonskom normom, jemstvo

se može dati i za obavezu nekog drugogjemca (jemčev jemac).

1. Obim jemčeve odgovornosti. - Jemčeva obaveza ne može biti veća od obaveze

glavnog dužnika, a ako je ugovoreno da bude veća, onda se ona svodi na meru dužnikove

obaveze. Jemac odgovara za ispunjenje cele obaveze za koju je jemčio, pod uslovom da

njegova odgovornost nije ograničena na neki njen deo ili na drugi način podvrgnuta

povoljnijim uslovima.

Jemac je u obavezi da naknadi potrebne troškove koje je poverilac učinio u cilju

naplate duga od glavnog dužnika. On odgovara kako za ispunjenje glavnih, tako i sporednih

obaveza glavnog dužnika (plaćanje kamate, ugovorne kazne i dr. ). On odgovara samo za onu

ugovorenu kamatu koja je dospela posle zaključenja ugovora o jemstvu. Jemac odgovara i za

svako povećanje obaveze koje bi nastalo dužnikovom docnjom ili dužnikovom krivicom, sem

ako nije drugačije ugovoreno.

Jemac može da istakne protiv poveriočevog traženja da ispuni obligaciju, iste

prigovore koje može da istakne i glavni dužnik, ukoliko se oni odnose na sam dug (na primer,

prigovor da je tražbina zastarela i dr.). 3

2. Prelaz poveriočevih prava najemca (subrogacija). - Na jemca koji je izmirio

potraživanje, prelazi to potraživanje, sa svim sporednim pravima i garantijama za njegovo

ispunjenje.

2.3. OBLICI JEMSTVA3 Perović S., „Obligaciono pravo “, Beograd, Privredna štampa, 1980., str: 165.

5


Od jemca se može da zahteva ispunjenje obaveze, tek kada glavi dužnik ne ispuni

svoju obavezu u roku određenom u pismenom pozivu (subsidijarno jemstvo). Tako, poverilac

može da zahteva ispunjenje od jemca, iako nije pre toga pozvao glavnog dužnika da ispuni

obavezu, a ko je očigledno da se iz sredstava glavnog dužnika ne može ostvariti njegovo

ispunjenje ili ako je glavni dužnik pao pod stečaj. U slučaju da se jemac obavezao kao jemac

platac, on odgovara poveriocu kao glavni dužnik za celu obavezu. Tada poverilac može da

zahteva njeno ispunjenje bilo od glavnog dužnika, bilo od jemca ili od obojice istovremeno, u

isto vreme (solidarno jemstvo).

Za obaveze koje su nastale iz ugovora u privredi, jemac odgovara kao jemac platac,

pod uslovom da nije što drugo ugovoreno.

2.4. ODNOS JEMCA I DUŽNIKA

Jemac koji je isplatio poveriocu njegovo potraživanje, može da zahteva od dužnika da

mu ovaj naknadi sve što je isplatio za njegov račun, kao i kamatu od dana isplate. On ima

pravo i na naknadu troškova koji su nastali u sporu sa poveriocem od momenta kada je

obavestio dužnika o tom sporu, kao i na naknadu štete ako je iste bilo.

Pored prava da zahteva naknadu od dužnika, jemac ima i pravo na prethodno

obezbeđenje, pravo na vraćanje isplaćenog, i dr. Tako, a primer, jemac koji je bez dužnikovog

znanja isplatio poveriočevo potraživanje koje je docnije na dužnikov zahtev poništeno ili

ugašeno prebijanjem, može od poverioca zahtevati samo vraćanje isplaćenog.

Osim toga kada ima i više jemaca, pa jedan od njih isplati dospelo potraživanje, tada

on ima pravo da zahteva od ostalih jemaca da mu svaki naknadi deo koji pada na njegov teret.

1 Zastarelost obaveze glavnog dužnika i obavezajemca. - U slučaju da nastupi

zastarelost obaveze glavnog dužnika, zastareva i obaveza jemca. Kad je rok za zastarevanje

obaveze glavnog dužnika duži od 2 godine, obaveza jemca zastareva po iteku roka od 2 godine

od dospelosti obaveze glavnog dužnika, izuzev kad jemac odgovara solidarno sa dužnikom.

Kako predviđa u nas zakonodavac, prekid zastarevanja potraživanja prema glavnom dužniku

6


dejstvuje i prema jemcu, samo ako je do prekida došlo nekim postupkom poverioca pred

sudom protiv glavnog dužnika.

Sprečavanje zastarevanja obaveze glavnog dužnika nema dejstva prema jemcu.

3. STVARNA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE

3.1. KAPARA

Kapara predstavlja novčanu ili drugu imovinsku vrednost (na primer, izvesnu količinu

zamenljivih stvari) koju jedna ugovorna strana pri zaključenju ugovora daje drugoj ugovornoj

strani kao dokaz da je ugovor zaključen, a koja služi kao sredstvo obezbeđenja ugovora.

Kapara, dakle, predstavlja stvarno, realno sredstvo obezbeđenja ugovorenih obligacija i

ima dvostruku ulogu: a) ista služi kao vidljiv znak i dokaz da su stranke postigle saglasnost

svojih volja i da je određeni ugovor zaključen i b) ona predstavlja sredstvo kojim se

obezbeđuje izvršenje ugovornih obaveza.

Kaparu najčešće daje jedna ugovorna strana, a izuzetno se može dogoditi da obe

ugovorne strane daju kaparu. Predmet kapare je zamenljiva i nezamenljiva stvar. Kada je

predmet kapare zamenljiva stvar, ista se prenosi u vlasništvo druge ugovorne strane, a kada je

nezamenljiva stvar, kaparu primalac čuva i vraća je davaocu kad prestane razlog za njeno

držanje. Kapara se daje na osnovu posebnog sporazuma i spada u realne ugovore. To bliže

znači da ista proizvodi pravno dejstvo tek od njenog momenta predaje drugoj ugovornoj strani.

U slučaju da dode do potpunog ili delimičnog neizvršenja ugovora, primenjuju se

sledeća pravila: 4

1) kad je za neizvršenje ugovora, odgovorna strana koja je predala kaparu, tada druga

strana može po svom izboru da zahteva izvršenje ugovora kada je to još moguće i da traži

naknadu štete. Strana koja je primila kaparu, može u tom slučaju da je uračuna, a primer, u

4 Perović S., „Obligaciono pravo “, Beograd, Privredna štampa, 1980., str: 167.

7


isplatu kupovne cene druge ugovorne strane ili da je vrati ili da se zadovolji primljenom

kaparom;

2) u slučaju da je za neizvršenje ugovora odgovorna strana koja primi kaparu, onda

druga ugovorna strana može po svom izboru da zahteva: a) izvršenje ugovora kada je to još

moguće, b) da zahteva naknadu štete i vraćanje kapare i c) da traži udvojenje (dvostruke)

kapare;

3) potrebno je istaći, da druga ugovorna strana, u svakom slučaju ima pravo kad, traži

izvršenje ugovora da traži i naknadu štete koju trpi zbog zakašnjenja,

4) na zahtev zainteresovane strane, sud može da smanji preterano visoku kaparu;

5) u slučaju da dođe do delimičnog ispunjenja ugovorene obaveze, poverilac nema

pravo da zadrži kaparu, već može da traži ispunjenje ostatka obaveze i naknadu štete usled

zadocnjenja.

Svaka suma novca koja se daje u cilju obezbeđenja ugovora, ne mora uvek biti kapara.

Takve sume novca mogu biti date i radi predujma, avansa, otplate, odustanka i sl., zavisno od

namere stranaka. U slučaju da stranke prilikom zaključenja ugovora nisu se izjasnile zašto se

daje određena suma novca, niti se to može izvesti iz okolnosti slučaja, onda se ta suma smatra

kao kapara.

3.2. ODUSTANICA

Strane ugovornice mogu da ugovorom predvide da jedna ili druga strana ima pravo da

odustane od ugovora uz plaćanje određenog novčanog iznosa drugoj ugovornoj strani

(odustanica). Odustanica kao sredstvo obezbeđenja ugovora predstavlja davanje određenog

novčanog iznosa ili druge imovinske vrednosti kada se odustane od izvršenja ugovora. Ona se

obično ne daje unapred, kao što se to daje kapara. Međutim, strane ugovornice mogu da

ugovore da se odustanica daje unapred, a i tada treba jasno predvideti da se takva suma ne daje

na ime kapare, već na ime odustanice.

Između odustanice i kapare, postoje sledeće razlike:

1) kapara kao sredstvo jačanja ugovora daje se radi njegovog izvršenja, a odustanica se

daje da bi se moglo odustati od ugovora; 2) kapara se daje unapred, a kod odustanice se samo

8


daje obećanje i 3) pravo na kaparu ima strana koja nije kriva za neizvršenje ugovora, dok na

odustanicu ima pravo protivna strana, bez obzira na postojanje krivice dužnika.

Pravno dejstvo odustanice ogleda se u sledećem: 1) strana u čiju je korist ugovorena

odustanica ne može da zahteva izvršenje ugovora kada je izjavila drugoj strani da daje

odustanicu; 2) strana koja je ovlašćena da odustane od ugovora obavezna je da odustanicu da,

istovremeno sa izjavom o odustajanju; 3) u slučaju da ugovorne strane nisu predvidele rok do

kada ovlašćena strana može da odustane od ugovora, tada ona može da odustane od ugovora

sve dok ne protekne rok koji je predviđen za ispunjenje njene obaveze; 4) pravo odustajanja

od ugovora prestaje i kad strana u čiju je korist ugovorena ova mogućnost odustajanja od

ugovora, počne da ispunjava obaveze iz ugovora ili primi ispunjenje od druge strane.

3.3. UGOVORNA KAZNA

Ugovorna kazna predstavlja obavezu dužnika da plati poveriocu određeni novčani

iznos ili. pribavi neku drugu materijalnu korist, kad ne ispuni svoju obavezu ili zakasni sa

njenim ispunjenjem.

Ugovorna kazna se može predvideti u novcu ali takođe i u stvarima. Njena visina se

može odrediti u jednom ukupnom iznosu ili alikvotnom delu (na primer, u procentu za svaki

dan zadocnjenja ili na drugi način).

Ugovorna kazna se razlikuje od kapare i to: 1) kapara se daje unapred, a ugovorna

kazna se ne daje, već samo predviđa, 2) kapara je znak da je ugovor zaključen i ona ne

predstavlja naknadu štete, dok ugovorna kazna služi i kao naknada štete, 3) kapara se ne

kumulira sa izvršenjem, a ugovorna kazna se može kumulirati sa izvršenjem u slučaju

zadocnjenja pri izvršavanju ugovora i 4) sudija nema pravo da smanji kaparu dok ugovornu

kaznu može smanjiti.

Ugovorna kazna razlikuje se od odustanice po cilju i funkciji ugovorene kazne i

odustanice. Tako je ugovorna kazna naknada štete, a odustanica ne predstavlja naknadu štete i

ne služi kao sredstvo obezbeđenja izvršenja ugovora. Pored toga, sud ne može da smanji

odustanicu, a ugovornu kaznu može. Osim toga, odustanica se ne može kumulirati sa

izvršenjem ugovora, dok se ugovorna kazna može kumulirati sa izvršenjem ugovora.

9


Pravno dejstvo ugovorne kazne se manifestuje na sledeće načine: 1) ugovorna kazna

mora da bude ugovorena u formi koja je propisana za ugovor iz kojeg nastaje obaveza,

odnosno na čije se ispunjenje odnosi, 2) ugovorna kazna deli pravnu sudbinu obaveze na čije

se obezbeđenje odnosi, 3) u slučaju da je ugovorna kazna ugovorena za slučaj neispunjenja

obaveze, poverilac može da zahteva alternativno ispunjenje obaveze ili ugovornu kaznu.

Dakle, poverilac gubi pravo da zahteva ispunjenje obaveze, kada je zahtevao isplatu ugovorne

kazne, 4) kada je ugovorna kazna ugovorena za slučaj neispunjenja, dužnik nema pravo da

isplati ugovorenu kaznu i da odustane od ugovora, sem kad to nije bila namera ugovornih

strana, 5) u slučaju da je ugovorena kazna, predviđena kada dužnik zadocni sa izpunjenjem

svoje obaveze, tada poverilac ima pravo da zahteva kumulativno, ispunjenje obaveze i

ugovornu kaznu.

3.4. PENALI

Penali služe kao sredstvo obezbeđenja ugovora i slični su ugovornoj kazni. Oni

predstavljaju zakonom propisanu naknadu koju je dužno da plati određeno lice kada o roku ne

izvrši svoju obavezu. Tako se, na primer, penali plaćaju, kad određeno lice iz ugovora u

određenom roku ne utovari ili istovari, određenom robom, vagone i dr.

Za razliku od ugovorne kazne, penali se propisuju zakonom, a ugovornu kaznu utvrduju same

ugovorne strane, sporazumom. Propisima je utvrđeno kada se i u kojem iznosu plaćaju penali.

Penali predstavljaju sredstvo discipline ugovornih strana pri izvršavanju svojih obaveza.

Dužnik je oslobođen plaćanja penala jedino ako je do neizvršenja ili do neurednog ispunjenja

ugovorne obaveze došlo iz razloga za koju on ne snosi odgovornost.

Šta biva kada je zakonom određena naknada i ugovorna kazna? - Kad je za

neispunjenje obaveze ili za slučaj zadocnjenja sa ispunjenjem zakonom određena visina

naknade, pod nazivom penala, ugovorne kazne, naknade ili pod kojim drugim nazivom, a

ugovorne su strane pored toga ugovorile kaznu, tada poverilac nema pravo da zahteva

kumulativno ugovorenu kaznu i naknadu koja je određena zakonom, izuzev kada je to samim

zakonom dozvoljeno.

10


3.5. ZATEZNA KAMATA

Dužnik koji zadocni sa ispunjenjem novčane obaveze, duguje pored glavnice i zateznu

kamatu, po stopi koja je utvrđena saveznim zakonom. Kada je stopa ugovorene kamate viša od

stope zatezne kamate, ona teče i posle dužnikove docnje.

Poverilac ima pravo na zateznu kamatu, bez obzira na to da li je on pretrpeo kakvu

štetu zbog dužnikove docnje. U slučaju da je šteta koju je poverilac pretrpeo zbog dužnikovog

zadocnjenja veća od iznosa koji bi on dobio na ime zatezne kamate, tada on ima pravo da

zahteva razliku do potpune naknade štete.

Na dospelu a neisplaćenu ugovorenu ili zateznu kamatu, kao i na druga dospela

povremena novčana davanja ne teče zatezna kamata, sem u slučaju kad zakonom nije drukčije

određeno. Na iznos neisplaćene kamate, može se zahtevati zatezna kamata samo od dana kad

je sudu podnet zahtev za njenu isplatu.

4. OSTALA SREDSTVA OBEZBEĐENJA OBLIGACIJE

1) Avans (predujam). - Avans predstavlja novčani iznos koji jedna ugovorna strana

daje unapred drugoj ugovornoj strani prilikom zaključenja ugovora, kao delimično ispunjenje

ugovora i to pre nego što je dospeo rok za ispunjenje obaveza. On ne predstavlja sredstvo radi

obezbedenja ugovora, ali služi svakako jačanju ugovora. Ugovorne strane kada su ugovorile

da jedna strana preda određeni avans na ime isplate svoje ugovorne obaveze, svakako sa više

sigurnosti očekuju da će se ugovor ispuniti.

2) Kaucija. - Kaucija predstavlja novčanu ili neku drugu obavezu koju najčešće dužnik

daje poveriocu u vezi sa zaključenim ugovorom, kao garanciju da će da izvrši svoju

11


ugovorenu obavezu, s tim što on ovu kauciju gubi kad ne ispuni obavezu. Ona se u praksi

javlja retko i obično se sreće kod ugovora koji se zaključuju putem javnog nadmetanja. Njeno

pravno dejstvo ogleda se u tome, što poverilac ima pravo da zadrži kauciju kad dužnik o roku

ne izvrši svoju obavezu, a ukoliko je izvrši, tada je poverilac u obavezi da kauciju vrati

dužniku.

Kaucija se razlikuje od ugovorne kazne iz razloga što dužnik kauciju gubi (bez obzira

da li je kriv ili nije kriv za neizvršenje ugovora), a od naknade štete iz razloga što dužnik

kauciju gubi i kada protivna strana nije imala nikakvu štetu zbog neispunjenja ugovora i što se

njen iznos ne uračunava u naknadu štete.

3) Pravo pridržaja, zadržavanja (retencija). - Pravo pridržaja ili zadržavanja, odnosno

retencija predstavlja realno sredstvo obezbeđenje ispunjenja ugovorne obaveze po kojoj je

jedno lice dužno da preda izvesne stvari drugom licu. Tako najčešće, poverilac nekog

dospelog potraživanja ima u svojim rukama neke dužnikove stvari koje ima pravo da zadrži

sve dok mu ne bude isplaćeno potraživanje.

Pravo retencije se razlikuje od prava zaloge mada ima sličnosti sa njom iz razloga što

založno pravo pripada samo određenim poveriocima, a pravo retencije pripada svim

poveriocima kada su ispunjeni zakonski uslovi.

Ovo pravo retencije primenjuje se u mnogim poslovima robnog prometa, odnosno

ugovora u privredi i za njegovo dejstvo je neophodno da se ispune određeni uslovi. Ti uslovi

bi bili sledeći:

1) da se radi o potraživanju koje je nastalo po osnovu robnog prometa,

2) da je to dospelo potraživanje poverioca i

3) da dužnik nije predao stvar poveriocu u drugu svrhu.

Poverilac ima pravo zadržavanja i kada njegovo potraživanje nije dospelo u slučaju

kada je dužnik postao insoloventan. Poverilac nema pravo retencije, kad dužnik zahteva da mu

se vrati stvar koja je izašla iz njegove državine protiv njegov volje ili ako dužnik zahteva da se

vrati stvar koja je bila predata poveriocu na poslugu ili čuvanje.

4) Zaloga. - Zaloga predstavlja, takođe, jedno realno sredstvo obezbeđenja

poveriočevih potraživanja u odnosu na dužnika. To se postiže predajom određene stvari u

zalogu poveriocu, u slučaju da dužnik ne ispuni svoju ugovorenu obavezu, kako bi se

poverilac mogao namiriti iz njene vrednosti, ako mu potraživanje ne bude namireno o

12


dospelosti. Poverilac je u obavezi da po namirenju svojega potraživanja vrati neoštećenu

založenu stvar zalogodavcu.

Zaloga se ostvaruje putem posebnog ugovora, gde se ugovorom o zalozi obavezuje

dužnik ili neko treći (zalogodavac) prema poveriocu (zalogoprimcu), da mu preda neku

pokretnu stvar na kojoj postoji njegovo pravo svojine da bi se pre ostalih poverilaca mogao

naplatiti iz njene vrednsti, za slučaj da mu potraživanje ne bude isplaćeno o dospelosti, a

poverilac se obavezuje da primljenu stvar čuva i po prestanku svog potraživanja vrati

neoštećenu stvar zalogodavcu.

Zalogoprimac stiče zasložno pravo, kada mu stvar koja je predmet ugovora bude

predata. Ugovor o zalozi može biti zaključen o stvari koja je već založena nekome5. Tada

založno pravo nastaje kad zalogoprimac obavesti poverioca kod kojeg se stvar nalazi, pri

zaključenju ugovora o zaqlozi sa drugim poveriocem i naloži mu da po naplati svog

potraživanja preda stvar ovome. Zaloga se može dati i za buduću i za uslovnu obavezu.

Obaveza zalogodavca je da preda zalogoprimcu ili trećem licu koje su sporazumno

odredili stvar ili ispravu koja daje imaocu isključivo pravo raspolaganja istom. Takođe je

obaveza zalogoprimca, da čuva stvar sa pažnjom dobrog privrednika, odnosno dobrog

domaćina, koja mu je predata u zalogu. On je dužan vratiti založenu stvar, čim mu dug bude

namiren. On nema pravo da upotrebljava založenu stvar ili da istu predaje drugom na upotrebu

ili u dalju zalogu (podzalogu), sebi kad tog mu dozvoli zalogodavac. U slučaju da on suprotno

postupi, odgovaraće za propast ili oštećenje stvari koje bi se dogodile tom prilikom.

Kada založena stvar daje plodove, a nije ugovoreno kome oni pripadaju, poverilac

može da ih zadrži za sebe.

Ako zalogoprimac ne čuva založenu stvar kako treba, tj. kada je upotrebljava bez

dozvole zalogodavca, daje drugom na upotrebu, uopšte ne postupa sa njom saglasno datoj mu

dozvoli, sud će na zahtev zalogodavca narediti da se založena stvar oduzme od zalogoprimca i

da je preda nekom trećem licu da je drži za njega.

U slučaju da se pokaže da založena stvar ima neki neodostatak (bilo materijalni ili

pravni), te ne predstavlja dovoljno obezbeđenje za naplatu potraživanja, založni poverilac ima

pravo da zahteva od zalogodavca drugu odgovarajuću zalogu.

5 Srdić M. , “Poslovno pravo“, Čačak, Visoka poslovna škola, 2007., str 179.

13


Kad poveriočevo potraživanje ne bude namireno o dospelosti, poverilac može da

zahteva od suda odluku da stvar prodoa na javnoj prodaji ili po tekućoj ceni kad stvar ima

beszansku ili tržišnu cenu. Međutim, ako poveriočevo potraživanje nastane iz ugovora u

privredi, a dužnik, ne namiri o dospelosti potraživanja, poverilac nije obavezan da se obraća

sudu nego može pristupiti prodaji založene stvari na javnoj prodaji, po isteku 8 dana od dana

upozorenja učinjenog dužniku, kao i zalogodavcu kad to nisu ista lica. Poverilac je u ovom

slučaju, kad se radi o ugovorima u privredi, dužan da blagovremeno obavesti oba lica o

datumu i mestu prodaje. Kad založene stvari imaju tržišnu ili berzansku cenu, poverilac ih

može prodati po toj ceni, po isteku roka od 8 dana od dana upozorenja učinjenog dužniku i

zalogodavcu da će tako postupiti.

U slučaju da se radi o tome da založena stvar se kvari ili gubi vrednost te postoji

opasnost da postane nedovoljna za obezbeđenje poveriočevog potraživanja, sud može na

zahtev zalogoprimca ili zalogodavca da odluči da se stvar proda na javnoj prodaji (ili po

berzanskoj ili tržišnoj ceni) i da se cena ili dovoljan deo cene uloži kod suda radi namirenja

zalogoprimčevog potraživanja.

Kad je jedna stvar založena nekolicini poverilaca, red kojim se isplaćuju i njihova

potraživanja iz vrednosti založene stvari određuje se prema datumu nastanka njihovih založnih

prava.

Prestanak založnih prava može da nastane gubitkom državine, prestankom prava

potraživanja, kao i zastarelošću međusobnih potraživanja.

14


ZAKLJUČAK:

Obligacija je (imovinsko) pravni odnos što znači da se pravo poverioca i obaveza

dužnika mogu neposredno ili posredno izraziti u novcu.

Odnos je položaj jednog lica prema drugom u određenom pogledu. Pravni odnos je

specifična vrsta odnosa, jer postoji pravna sankcija. Kada se kaže da je to imovinsko pravni

odnos, neposredna sankcija koja prati povredu prava iz obligacije ima sva obeležja

imovinskopravne sankcije – to može biti naknada štete ili povraćaj u pređašnje stanje. Vrsta

zaštite (imovinska sankcija) posledica je prirode obligacionog odnosa kao imovinskopravnog

odnosa u kojem je neposredno angažovan imovinski interes.

Imovinski interes se najčešće može izraziti u novcu tj. novčano proceniti ali u nekim

slučajevima (npr. kod novčane naknade materijalne štete - afekciona vrednost) teško ju je

novčano proceniti po objektivnim kriterijumima. Obligacija stvara jedan imovinsko pravni

odnos zasnovan na određenoj koristi i imovinskom interesu koji se može novčano izraziti.

15


LITERATURA:

1. Grupa autora, “Pravna enciklopedija”, Beograd, Savremena administracija, 1985.

2. Perović S., „Obligaciono pravo “, Beograd, Privredna štampa, 1980.

3. Srdić M. , “Poslovno pravo“, Čačak, Visoka poslovna škola, 2007.

INTERNET STRANE:

1.http://sr.wikipedia.org/

2. http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0003-25650101255S

3. http://www.knowledge-bank.org/poslovno_pravo/lekcije/program.htm

16

http://www.knowledge-bank.org/poslovno_pravo/lekcije/program.htm

obezbedjenje obligacija

Documents