Rada Drezgiæ UDK: 314.12:32(497.11)Institut za filozofiju i društvenu teoriju Originalni nauèni radBeograd DOI:10.2298/FID0803181D

OD PLANIRANJA PORODICE DOPOPULACIONE POLITIKE – PROMENAVLADAJUÆE PARADIGME U SRPSKOJ

DEMOGRAFIJI KRAJEM 20. VEKA*

Apstrakt: Ovaj rad opisuje promene nauène paradigme u demografiji do ko-jih je došlo u kontekstu društveno-politièkih procesa tokom zadnje dve decenije dva-desetog veka. Promena se posmatra u domenu analize reproduktivnog ponašanjagde je, kako tvrdi autorka, teorija demografske tranzicije ostala dominantan okvir alije prednost dobila njena modifikovana verzija koja primat daje idejnim u odnosu nastruktrualne varijable u objašnjavanju reproduktivnog ponašanja; i u domenu soci-jalne politike, gde je, po reèima autorke, napušten koncept planiranja porodice a nanjegovo mesto stupio koncept populacione politike. Autorka, meðutim, tvrdi da alar-mirajuæa upozorenja i oštra retorika o populacionim problemima nisu doveli do for-mulisanja specifiènih mera populacione politke te da su demografski diskursi koji suu to vreme prepravili javni prostor bili mnogo znaèajniji za politiku identiteta – na-cionalnog i rodnog – nego za socijalnu politiku.

Kljuène reèi: demografija, demografska tranzicija, populaciona politika,rod, nacija

Uvod

Opisujuæi društvene procese u Italiji poèetkom dvadesetogveka, amerièki antropolog Dejvid Horn (1994) ka�e da je „kriza po-litièke racionalnosti zvane liberalizam [u to vreme] bila (bar jednimdelom) kriza utvrðivanja (i kontrole) odnosa izmeðu celine i delova,prava i morala, rizika i odgovornosti“ (1994:12). Tekst koji sledi po-kazuje kako je, krajem dvadesetog veka u Srbiji ‘kriza politièke ra-cionalnosti zvane socijalizam’dovela do sliènih preispitivanja i da je

181

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

* Tekst je nastao u okviru rada na projektu „Regionalni i evropski aspekti inte-grativnih procesa u Srbiji: civilizacijske pretpostavke, stvarnost i izgledi za buduæ-nost“ koji realizuje Institut za filozofiju i društvenu teoriju, a finansira Ministarstvonauke i zaštite �ivotne sredine Republike Srbije (br. 149031).

u njima, opet slièno Italiji s poèetka veka, sprega nauke i politikeimala znaèajnu ulogu. Ova sprega nauke i politike je na specifièannaèin oblikovala odnos prema pitanjima „vitalnosti“, stopa rasta ivelièine stanovništva Srbije.

S hegemonistièkim napredovanjem nacionalistièkih ideolo-gija, poslednjih decenija prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji, raðanje ibiološki opstanak nacije postali su dominantne teme politièkih di-skursa a demografska znanja su postala konstitutivnim delom nacio-nalistièkih ideologija. Ova povezanost demografije i nacionalizmanije, meðutim, bila nekakva novina ili posebna karakteristika bivšihjugoslovenskih prostora. Prema Majklu Hercfeldu (Michael Herz-feld), obnavljanje stanovništva je inherentna briga nacionalistièkihideologija, pa ga one isto kao i demografija, tretiraju kao predmetzanja i upravljanja:

Reproduktivni potencijal je nešto što je zajednièko svim na-cionalnim ideologijama. On daje formalnu osnovu uobièaje-nom pozivanju na kulturni (i rasni) kontinuitet, na zajednièkijezik i iste obièaje, na retoriku socijalne patologije i normal-nosti (Herzfeld, 1992:76).

Jedna od posledica ove obnovljene sprege izmeðu nacionali-stièke ideologije i demografije u Srbiji bila je promena vladajuæe pa-radigme u okviru demografije. Preciznije reèeno, došlo je do pome-ranja u okviru iste, vladajuæe, teorije demografske tranzicije1, tj.tranzicije fertiliteta. Za one demografe i druge struènjake u Srbiji ibivšoj Jugoslaviji koji su, poput velikog broja njihovih kolega na

182

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

1 Teorija demografske tarnzicje je nastala poèetkom dvadesetog veka iznastojanja da se objasne promene u stopama fertiliteta i kretanju stanovništva u poje-dinim delovima Zapadne Evrope tokom devetnaestog veka kada je dotada vladajuæidemografski re�im visokih stopa raðanja i smrtnosti zamenjen modelom niskih stopafertiliteta i niskih stopa smrtnosti. Ova promena je imala i meðu-fazu tokom koje jedošlo do smanjenja stopa smrtnosti dok su stope fertiliteta ostale visoke što je dovelodo ubrzanog rasta stanovništva u jednom periodu, ali je sa postepenim smanjenjemstopa fertiliteta došlo do usporavanja rasta stanovništva, tj., po zagovornicima oveteorije, ponovo je uspostavljen demografski ekvilibrijum. Promena se najèešæe do-vodi u vezu s procesima modernizacije i urbanizacije i smatra se univerzalnim mode-lom demografskih kretanja. Mada su neka od osnovnih naèela teorije demografsketranzicije a naroèito njeno univerzalno znèenje ubedljivo osporeni veæ sredinom20-og veka, ona je još dugo nastavila da se koristi kao deskriptivni model i kao sred-stvo socijalne politike kako u okviru pojedinaènih dr�ava tako i na globalnom planu(Szreter, 1993).

Zapadu, verovali da model demografske tranzicije ne objašnjavasamo šta se desilo na Zapadu i šta bi moglo da se desi na drugim me-stima, veæ da ovaj model odreðuje i šta treba da se dogodi (Szreter,1993), novi politièki kontekst je otvorio prostor za promovisanjekoncepta populacione politike kao neopohodnog sastavnog delarazvojnih planova srpskog društva. Time je trabalo stvoriti uslove zaostvarivanje, u okviru nauke o stanovništvu dugo prisutnih ali u vre-me socijalizma politèki nepopularnih i stoga neostvarivih demo-grafskih ciljeva.

Had�son (Hodgson, 1983) smatra da se demografi u odreðe-nim okolnostima manje bave razumevanjem ljudskog ponašanja aviše time kako da ga oblikuju i menjaju. Šreter (1993) pak, tvrdi da jemodelu demografske tranzicije inherentna orijentacija ka socijalnojtj. populacionoj politici. Po njegovom mišljenju, u istra�ivanjamakoja imaju za cilj formulisanje konretnih mera socijalne politike unaèelu se manje pa�nje poklanja analizi uticaja društvene strukturena ponašanje pojedinaca a više se u mehanicistièkom maniru utvrðu-ju oblici ponašanja i mere koje treba da dovedu do �eljene promene.

Veæina demografa i drugih eksperata u Srbiji osamdesetih idevedesetih godina prošlog veka, iznosi stav o neophodnosti prome-na u reproduktivnom ponašanju stanovika Srbije. Oni su proizvodiliznanja o „populacionim problemima“ koja su èesto imala formualarmantnih upozorenja pri èemu su isticani zahtevi da se na dr�av-nom nivou definiše i sporovede populaciona politika. Demografi,meðutim, nisu uspeli da kreiraju jednu celovitu populacionu politikuili da ponude neka inovativna rešenja. Šta više, stièe se utisak da suizbegavali da predlo�e bilo kakve konkretne mere populacione poli-tike. Preciznije reèeno, predlo�ene mere su se svodile na isticanjepotrebe za obrazovanjem, propagandom i podizanjem svesti o popu-lacionim problemima.

Dominantna teorijska paradigma koja je u to vreme oblikova-la demografska ista�ivanja i diskurse u Srbiji, kao i predlo�eni cilje-vi i mere populacione politike, bila je transformisana verzija teorijedemografske tranzicije koja u objašnjavanju reproduktivnog pona-šanja daje veæi znaèaj idejnim nego strukturalnim varijablama, èimese i mo�e objasniti fokus na obrazovanje, propagandu i podizanjesvesti u predlaganim merama populacione politike. Opšti cilj predla-gane populacione politike bio je da se stope fertiliteta u Srbiji ujed-

183

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

naèe i dovedu do nivoa na kome se posti�e prosta reprodukcijastanovništva na celoj teritoriji republike. Ovakav plan je, meðutim,podrazumevao razlièite specifiène ciljeve populacione politike urazlièitim delovim Srbije – pronatalne za u�u Srbiju i Vojvodinu, aantinatalne za Kosovo.

Elizabeta Kraus (Elitabeth Krause), amerièka antropološki-nja, analizirajuæi demografska istra�ivanja u Italiji krajem dvadese-tog veka tvrdi da „alarmirajuæi demografski diskursi, èak i ondakada nisu otvoreno rasistièki, omoguæavaju rasistièke ideološke pro-jekcije i na taj naèin doprinose odr�avanju hegemonistièkih gledištao ‘drugom’“ (2001:595). Ovo je naroèito prisutno u situacijamakada se vlastita grupa za koju se veruje da se nedovoljno reproduku-je posmatra u odnosu na grupu koja �ivi u okviru istih dr�avnih gra-nica i reprodukuje se u znatno veæoj meri, što je bio sluèaj i u Italiji iu Srbiji u posmatranom periodu. U ovakvom kontekstu demografskaznanja i diskursi bivaju utkani u nacionalistièku ideologiju i èineznaèajan elemenat u naracijama o kolektivnom identitetu.

U sluèaju Srbije, ovaj tip demografskih diskursa dodatno jeuèvrstio veæ postojeæa rasistièka shvatanja kulture koja su prema Kri-su Hanu dominirala na èitavom postsocijalistièkom prostoru (Han2002), kao i njima srodni herderovski pogled na naciju koji je takoðeimao dominantan status u to vreme.2 Ovaj koncept nacije podrazume-va preklapanje njenih politièkih i kulturnih granica. Nastao u devet-naestom veku, on se zasniva na uprošæenom viðenju nacije kaoomeðanog entiteta èiji su èlanovi povezani zajednièkim poreklom,jezikom i kulturom. Ovde se prevlast daje društvenim (nacionalnim)interesima u odnosu na interese pojedinca, a razlièite etno-nacionalnegrupe su meðusobno hijerarhijski poreðane. Štaviše, odnosi izmeðurazlièitih nacionalnih grupa, prema ovom stanovištu poniklom izevolucionizma, oznaèeni su sukobom oko teritorije nad kojom se �eliostvariti dominacija ili iskljuèiva kontrola. Dosledno svom evolucio-nistièkom izvoru, ovo stanovište podrazumeva da sukob pre�ivljava-ju one nacije koje su bolje adaptirane i bolje opremljene doprinoseæitako napretku èitavog èoveèanstva.

Demografski diskursi u Srbiji krajem prošlog veka imali suistaknuto mesto u sukobu izmeðu srpskog i albanskog nacionalizma.Zajedno sa drugim ekspertskim diskursima demografija je davala

184

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

2 vidi Denich, 2000; Hayden, 1999

„objektivnost“ i „nauènu utmeljenost“ narativima o vlastitom (naci-onalnom) identitetu ali i stereotipima o „drugom“.

U demografskim diskursima je, na primer, reproduktivno po-našanje postalo obele�je etno-nacionalnih razlika u okviru hijerarhij-ski organizovanog sistema nacija, pa je niska stopa nataliteta smeštalasrpsku kulturu u okvire glavnih tokova evropskog razvoja, a visokastopa nataliteta kosovskih Albanaca je njih i njihovu kulturu lociralavan tokova evropskog progresa. Ovim su, izmeðu ostalog, opravda-vane ambicije srpskih vlasti da ponovo uspostave politièku kontrolunad pokrajinom i time obezbede napredak za sve. Sama definicija ipristup „populacionim problemima“ su bili odreðeni gore opisanim,dominantnim viðenjem nacije i projekta stvaraja dr�ave-nacije.

Demografska slika Srbije

U demografskim istra�ivanjima i raspravama tokom poslednjedve decenije prošlog veka èesto je isticano kako je Srbija jedino po-druèje u Evropi gde „paralelno postoje dva suprotstavljena modela re-produkcije“. Jedan u Vojvodini i u�oj Srbiji u kojima je prirodni raststanovništva 20% ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukciju; idrugi na Kosovu, koje ima ubrzani rast stanovništva, tako da se gene-racije gotovo „dupliraju“ (Avramov, 1990-91:239).3 Da je ovde bilareè samo o regionalnim razlikama u stopama fertiliteta, „populacioniproblemi“ kao i mere za njihovo rešavanje bi bili sasvim drugaèijekoncipirani. Zdrav razum i demografska evidencija4 pokazuju da se

185

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

83 Prirodni priraštaj je na Kosovu poèeo da opada u drugoj polovini šezdesetih

godina, ali je celokupan porast stanovništva ostao nepromenjen tokom perioda od tri-deset godina (još od pedesetih). Prirodni priraštaj je poèeo da opada tek u ranimosamdesetim (vidi Breznik, 1980:61; 1986:61). Opšta stopa smrtnosti na Kosovu jeopala sa 17 promila u godinama neposredno posle Drugog svetskog rata, na 6 promi-la u 1980. Vrlo visok procenat mladih u sastavu albanskog stanovništva na Kosovu jezapravo doprineo niskim stopama mortaliteta. Kosovo je imalo najni�u stopu smrt-nosti u Jugoslaviji u 1980. (vidi Breznik, 1986:61).

4 Na primer, postoje regionalne razlike u stopama fertiliteta meðu �enama istenacionalnosti: stopa kumulativnog (završnog) fertiliteta Albanki koje su �ivele naKosovu 1991., bila je za 1,3 dece veæa nego stopa fertiliteta Albanki koje su �ivele uu�oj Srbiji i Crnoj Gori. Isto tako, Srpkinje koje su �ivele na Kosovu imale su mnogoveæu stopu nataliteta od �ena iz drugih krajeva zemlje. Stopa kumulativnog fertilitetaSrpkinja na Kosovu je 1991. iznosila 2.8, dok je u centralnoj Srbiji bila 1.8 (Penev,1998:21, vidi takoðe Breznik, 1990-91; Todoroviæ, 1991).

socijalni problemi koji se èesto dovode u vezu sa „prenaseljenošæu“ i„padom prirodnog rasta“ mogu lako rešiti internim migracijama.

Meðutim, s obzirom da se radilo o velikom disparitetu u sto-pama fertiliteta i rasta kod pripadnika razlièitih i suprotstavljenih na-cionalnih grupa – Srba i Alabnca – interne migracije gotovo da nisurazmatrane kao moguæe rešenje ili su, pak otvoreno odbacivane.Tako, na primer, Dragana Avramov (ibid.) iznosi stav da migracijenose brojne probleme i posebno naglašava dva. Prvo, ona tvrdi damigracije utièu samo na promenu obima populacije, ali ne menjajustarosnu piramidu. Drugo, i za potrebe ovog rada va�nije, Avramoviznosi stav da su migracije loše rešenje zbog, kako tvrdi, nepremosti-vih kulturnih razlika koje postoje izmeðu Srba i Albanaca (Avramov,1990-91:240).

Avramov stoga zakljuèuje da je jedino rešenje za populacioneprobleme u Srbiji da se „prevaziðu devijacije“ u reprodukciji stanov-ništva, što je ujedno bio gotovo jedinstven stav meðu srpskim demo-grafima. I niska i visoka stopa nataliteta smatrane su devijacijama uodnosu na „racionalnu reprodukciju“. Iz tog razloga, demografi su sezalagali za uvoðenje mera kojima bi se ove devijacije „korigovale“.Uverenje da Srbi i Albanci pripadaju ne samo zasebnim veæ i inkopa-tibilnim kulturama spreèavalo je srpske demografe da uzmu u obzirinterne migracije kao potencijalno rešenje populacionih problemakoje su definisali pre svega kao disparitet u stopama fertiliteta.5 Utom smislu navedeni tekst Dragane Avramov na izvestan naèin pred-stavlja izuzetak – mada tvrdi da se migracijama ne mogu rešiti popu-lacioni problemi u Srbiji, ona ih barem uzima u razmatranje. Drugidemografi migracije kao moguæu opciju ni ne pominju.

Stoga je meðu demografima gotovo opšteprihvaæeni cilj po-pulacione politike bio homogenizacija stopa fertiliteta na nivou ob-navljanja generacija ili nultog rasta na celoj teritoriji Srbije. Da bi seovaj cilj ostvario, trebalo je poveæati tj. „rehabilitovati“ stope fertili-teta, u u�oj Srbiji, i Vojvodini a „modernizovati“ ih, tj. smanjiti naKosovu. Stoga su se mnogi demografi još od ranije zalagali za uklju-èivnje proaktivne, diferencijalne populacione politike u razvojniplan Srbije. To je podrazumevalo zalaganje za pronatalnu popula-

186

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

5 Krausova (2000) bele�i slièan stav nekih italijanskih demografa devedese-tih godina. Oni su smatrali, na primer, da strani „imigranti nisu sposobni da vode ita-lijansku civilizaciju napred“ (2000:597).

cionu politiku u u�oj Srbiji a antinatalnu na Kosovu. Ova vrsta poli-tike, meðutim, nije mogla dobiti politièku podršku u vreme vladavi-ne ideologije „bratstva i jedinstva jugoslovenskih naroda“. Ali èimje ova ideologija zamenjena politikom nacionalnih sukoba, proak-tivna populaciona politika je poèela da dobija i politièku podršku.

„Pritajeni pronatalizam“

Krajem 1983. godine, Skupština socijalistièke republike Srbi-je donela je Rezoluciju o politici obnavljanja stanovništva za u�uSrbiju. Ovaj dokument je, po prvi put tokom socijalistièke istorijeSrbije, definisao ciljeve, zadatke i mere populacione politike. Doku-ment je oznaèio ideološki i teorijski zaokret koji se ogledao u prela-sku sa politike planiranja porodice na promovisanje aktivne popula-cione politike. Osnovno obele�je politike planiranja porodice jesteshvatanje o neprikosnovenom pravu pojedinca da slobodno odluèu-je o raðanju, tj. o broju dece i o razmaku izmeðu raðanja. Populaci-ona politika, suprotno tome, podrazumeva direktnu intervenciju,najèešæe dr�ave, u privatnu sferu braka i porodice a da bi se ostvariliodreðeni demografski ciljevi, koji mogu biti bilo u domenu smanji-vanja bilo podizanja stopa raðanja pa je tako èesto suprotstavljenaindividualnim interesima kao i idelogiji ljudskih prava.

Mere populacione politike mogu biti represivne ili pak stimu-lativne u kom sluèaju se prepliæu sa merama politike socijalnog stara-nja èiji je cilj podrška porodicama sa decom. Mere populacione poli-tike predlo�ene Rezolucijom o stanovništvu Srbije iz 1983. godine,spadale su u ovu drugu grupu i podseæale su na mere populacione po-litike koje su neke druge socijalistièke zemlje uvodile prethodnihdecenija. To su pre svega bile indirektne ekonomske mere, te obrazo-vanje i propaganda u cilju podsticanja raðanja veæeg broja dece: be-neficije za porodice sa malom decom, du�e porodiljsko odsustvo i sl.

Rezolucija o stanovništvu je ukljuèena u Razvojni plan re-publike Srbije za period 1981-1985. Rad na Rezoluciji je, prema ob-javljenom izveštaju Koordinacionaog odbora Skupštine, zapoèeotek kada je istra�ivanje za Razvojni plan pokazalo da „stanovništvone raste u dovoljnoj meri“. Vlada je onda poverila Ekonomskom in-stitutu da dalje istra�i „problem“ (Koordinacioni odbor 1986). Ovoistra�ivanje je samo potvrdilo veæ poznate èinjenice na koje su

187

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

demografi ukazivali veæ du�e vreme: stope fertiliteta su u nekim de-lovima u�e Srbije bile ispod nivoa potrebnog za prostu reprodukcijustanovništva još od 1956. godine. Broj roðenih na 1.000 stanovnikau Srbiji je pao sa 18 u 1961. godini, na nešto ispod 15 u 1981. Smrt-nost dece je takoðe opala (sa skoro 69 na 1.000 novoroðenih 1961.godine na 23.5 u 1985. godini) ali je još uvek bila komparativno vi-soka. Meðutim, ukupan broj stanovnika u u�oj Srbiji nije se još uveksmanjivao zbog priliva imigranata iz drugih republika i sa Kosova,zbog relativno mlade starosne sturkture, te zbog produ�enog proseè-nog �ivotnog veka.

Autori istra�ivanja su ipak procenili da æe do 2050. stanovni-štvo u u�oj Srbiji poèeti da se smanjuje i da æe se broj starijih kohortipoveæati i u apsolutnom i u relativnom smislu što æe se onda nepo-voljno odraziti na odnos ekonomski aktivnog i pasivnog stanovništvapa time i na ekonomski rast. Raspravljajuæi o uzrocima ovakvih popu-lacionih kretanja, autori studije su zakljuèili da su potrošaèki mentali-tet i samo�ivost preovladali društvom, te da vladajuæa �ivotna filozo-fija u socijalistièkoj republici Srbiji ne odr�ava rast stanovništva èakni na nivou proste reprodukcije (Koordinacioni odbor, 1986:170), tese zbog toga predla�e uviðenje proaktivne populacione politike.

Sledeæi preporuke Odbora, Skupština Srbije je donela Rezo-luciju o populacionoj politici u kojoj su navedeni sledeæi ciljevi:odr�avanje rasta stanovništva na nivou proste reprodukcije; odr�a-vanje društvenih uslova koji bi osigurali „slobodno i odgovorno ro-diteljstvo“; (veæu) socijalizaciju poslova u domaæinstvu; veæu soli-darnost i socijalizaciju troškova roditeljstva i rasta stanovništva(ibid.:171-172). Predlo�eno je i da se osnuje Društveni savet za po-rodicu i stanovništvo na nivou Republike sa mandatom da koordini-ra populacionu politiku. Na kraju, u dokumentu se navodi da graðanitreba da budu bolje informisani o problemima demografije i njiho-vom znaèaju: „Treba da gajimo onu vrstu društvene svesti koja pre-poznaje i prihvata reporduktivne norme koje odr�avaju normalanrast stanovništva“ (ibid. 172). „Normalan rast stanovništva“ je pritome definisan kao prosta reprodukcija, tj. obnavljanje generacija.

Rezolucija je sadr�avala i jedan znaèajan ideološki zaokret –govorila je o sukobu izmeðu, individualnih i porodiènih interesa sjedne strane i društvenih, tj. nacionalnih interesa s druge strane. Urezoluciji se tvrdi da su individualni interesi oblikovani pogrešnim

188

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

vrednostima, te da su pojedinci nezainteresovani za potrebe i intere-se èitavog društva.

Planiranje porodice se u nas tretira kao lièna stvar pojedincaili same porodice, lièna sloboda koja se realizuje kao pravo�ene da ne rodi ako ne �eli ili ne �eli u tom trentku. Još jedanizraz sabijanja reprodukcije stanovništva u porodiène i lièneokvire i njenog neuva�avanja kao društvenog procesa (Petro-viæ, 1984:28)

Time je omoguæen i teorijski zaokret pa je modifikovana ver-zija teorije demografske tranzicije konaèno preuzela primat odizvorne verzije i postala dominantan istra�ivaèki i analitièki okvir usrpskoj demografiji. Kategorije kao što su vrednosna orijentacija i�ivotni stil uglavnom su izvan domašaja izvorne verzije teorije de-mografske tranzicije mada bi prema Šreteru ove kategorije mogle daimaju kljuènu ulogu u razumevanju procesa koji su doveli do prome-na stopa fertiliteta u razlièitim istorijskim periodima i društvima(Szreter, 1993:629). Šreter smatra da se uz pomoæ ovih kategorija uprouèavanje reprodukcije i reporduktivnog ponašanja mo�e na heu-ristièki produktivan naèin ukljuèiti i pojam kulture.

Na�alost, demografi pojam vrednosne orijentacije najèešæekoriste mehanicistièki te je u anlizi tretiraju kao samo još jednu vari-jablu u okviru apstraktnog i zatvorenog sistema. Što je još va�nije,vrednosnim orijentacijama se èesto daje negativan predznak (Krea-ger, 1997:161) što je bio sluèaj i u srpskoj demografiji u posmatra-nom periodu.

Vladajuæi vrednosni sistemi u u�oj Srbiji i na Kosovu, sma-trani su glavnim krivcima depopulacionih procesa u prvom sluèaju iubrzanog rasta stanovništva u drugom. Isticano je, na primer, da sumaterijalnost, potrošaèko društvo i egoizam, kao „nus produkti“ mo-dernizacije, doprineli tome da se ljudi na prostorima u�e Srbije iVojvodine ne odluèuju na raðanje veæeg broja dece. Istovremeno,tvrdilo se da nazadne, tradicionalne, vrednosti albanskog stanovni-štva na Kosovu stoje na putu tranziciji fertiliteta, tj. samnjivanju sto-pa fertiliteta i stopa rasta stanovništva.

Demografima su se pridru�ili i drugi eksperti koji su tvrdili davrednosni sistem, vrednosne orijentacije i �ivotni stilovi igraju va-�nu ulogu u donošenju reproduktivnih odluka i u reproduktivnomponašanju. Tako se „deformacije u reproduktivnom ponašanju“

189

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

smatraju posledicom „deformacije vrednosnog sistema“ (Jakšiæ,1986:47), a niske stope raðanja posledicom konzumerizma, posesiv-nog individualizma i hedonizma kao dominantnih vredosnih orijen-tacija, (Markoviæ1997; Miladinoviæ, 1997).

Konzumerizam, hedonizam, te egoizam/individualizam se udruštvenim naukam tokom 1980-ih, èesto navode kao uzroènici ra-zlièitih „društvenih problema“ ukljuèujuæi i niske stope raðanja.Kao posledica takvog stanovišta, predlo�ene mere pronatalne politi-ke bile su u biti voluntaristièke, i usmeravale su se na obrazovanje ipropagandu pri èemu se va�na uloga daje dr�avi, crkvi i medijima uprocesu „podizanja svesti“ i informisanju graðana o „ozbiljnostiproblema obnavljanja stanovništva“ kao i njihovim obavezama uvezi sa rešavanjem ovog „problema“.6

Mada izglasavanje Rezoluciju o obnavljanju stanovništva nijedovelo do definisanja celovite (pronatalne) populacione politike kojabi sadr�avala konkretne mere, populacione teme, pre svega vezane zaniske stope fertiliteta i negativan rast stanovništva u pojedinim kraje-vima, preplavile su javni diskurs u Srbiji poslednjih decenija prošlogveka. Izraz „bela kuga“ je postao opšteprihvaæen i široko primenjiva-ni naziv za ove fenomene ne samo u medijima veæ, ne tako retko, i ustruènoj literaturi. Demografi i ostali eksperti koji su se zalagali zaagresivniju populacionu politiku èesto se �aleæi da politièari ignorišunjihovo mišljenje. Meðutim, èinjenica da su populacione teme u koji-ma je naglasak bio na problemu nedovoljnog raðanja u u�oj Srbiji iVojvodini poèetkom 80-ih preplavile medije i èitav javni diskurs, go-vori o prisustvu barem indirektne politièke podrške pronatalizmu.Ovo je predstavljalo znaèajnu promenu u poreðenju sa prethodnimperiodom kada je uvoðenje populacione politike bilo zagovarano is-kljuèivo unutar nauènih krugova (pre svega u demografiji i medicini)na konferencijama i u struènim èasopisima. Pre osamdesetih, kakotvrdi Besemers (Besemeres, 1980) štampa u Srbiji nikada nije pisalao potrebi uvoðenja populacione politike.

„Homogenizacija“ stopa fertiliteta bila je jedan od normativ-nih principa jugoslovenske demografije ali nikada nije došlo do nje-gove operacionalizacije u sistem specifiènih mera na federalnom ni-vou gde je dominiralo stanovište o postojanju konceptualne razlike

190

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

6 Vidi Beliæ-Belopavloviæ, 1992; Macura, 1986, 1987-88, 1997; Ranèiæ,1990; Miroslav Raševiæ, 1994 izmeðu ostalih

izmeðu planiranja porodice i populacione politike.7 Razlike meðunjima su posledica suprotstavljenih gledišta o uzroènoj vezi izmeðuekonomskog razvoja i demografskih procesa.

Planiranje porodice je vezano za stanovište po kome je fertili-tet krajnja zavisna varijabla i nalazi se pod direktnim uticajem so-cio-ekonomskih promena. Ovo stanovište se uklapalo u ekonomskideterminizam marksistièke teorije koja je dominirala društvenimnaukama u Jugoslaviji. Populaciona politika je pak vezana za onostanovište koje tvrdi da ekonomski razvoj sam po sebi nije dovoljanza otpoèinjanje procesa tranzicije fertiliteta te da je neophodno uve-sti pravne i ekonomske mere koje bi stimulisale pad fertiliteta. Imada je socijalna politika u domenu stanovništva bila decentralizo-vana što znaèi da su specifiène mere definisane i sprovoðene na ni-vou republika i autonomnih pokrajina, ova liberalna meta-teorijakoju su promovisale federalne institucije ogranièavala je moguæarešenja na republièkom i pokrajinskom nivou.8

Napuštanje ove liberalne meta-teorije u Srbiji do kog je došlosredinom 1980-ih bilo je u tesnoj vezi sa društvenim i politièkimprocesima koji karakterišu ovaj period: urušavanje socijalistièkogsistema i komunisrièke ideologije na kojoj je poèivao, raspad fede-ralne vlade i dr�ave, te uspon nacionalizma koji je doveo do nastan-ka novih nacionalnih dr�ava.

Sliènu situaciju koju karakteriše s jedne strane oštra retorikakojom se opisuju i objašnjavaju populacioni trendovi i problemi; a sdruge, izostanak konkretnih mera populacione politike, tj. njihovosvoðenje na indirektne ekonomske mere (tj. pozitivnu stimulaciju) iedukaciju, Krausova u to vreme opisuje u Italiji. Propagirajuæi pro-natalizam a izbegavajuæi rasprave o konkretnim merama pronatalnepolitike, italijanski demografi i politièari s kraja dvadesetog vekaizbegavali su neprijatne asocijacije na fašistièku demografsku kam-panju s poèetka veka i na taj naèin umesto celovite populacione poli-tike proizvodili javne diskurse što Krausova naziva „pritajenim pro-natalizmom“ („sneaky pronatalism“, Krause, 2001:598-599).

Koncept „pritajenog prontalizma“ se mo�e primeniti i na do-minantne demografske diskurse u Srbiji u to vreme a on je bio rezul-

191

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

7 Vidi Breznik, 1980:259-60)8 Vidi Besemeres, 1980

tat delovanja nekoliko teorijskih faktora ali i aktuelnih ekonomskih ipolitièkih prilika.

Teorijski posmatrano, pronatalizam izaziva unutrašnju nape-tost u okviru modela demografske tranzicije s obzirom da je idealmale porodice njegov sastvani deo. U okviru ovog teorijskog pristu-pa mala porodica je istovremeno i rezultat i simbol progresa i moder-nizacije. S toga, da bi niske fertilne stope mogli definisati kao pro-blem demografi su morali da na glavaèke postave èitavu logiku idejemodernosti.9 Ova logièka nedoslednost je razrešena tako što su stopefertiliteta na nivou proste reprodukcije stanovništva tj. obnavljanjageneracija odreðene kao „normalne“. I pored toga nije bilo lako izokvira teorije demografske tranzicije, koja je uvek bila pre svegazainteresovana za kreiranje zakonskih mera namenjenih smanjiva-nju stopa raðanja, iznedriti rešenja namenjena njihovom poveæanju.Teorija demografske tranzicije nije naprosto u ovom domenu moglamnogo da ponudi u smislu gotovih rešenja.

Istovremeno, ekonomske prilike u Srbiji u to vreme su biletakve da dr�ava èak i da je htela, nije imala sredstava ni za ona da-vanja u sferi sistema socijalnog staranja koja je nasledila iz prethod-nog, socijalistièkog, sistema,10 a neki novo-uvedeni propisi su èak uvelikoj meri i ogranièavali ostvarivanje postojeæih prava.11

Najzad, veæina demografa koja je izra�avala zabrinutost zbogniskih stopa fertiliteta u u�oj Srbiji i Vojvodini i/ili se zalagala zaaktivnu pronatalnu politiku, u isto vreme je verovala da odluka oraðanju i broju dece pripada pojedincima i porodicama što je ogra-nièavalo opseg i vrstu moguæih mera pronatalne politike. Ovaj„pritajeni pronatalizam“ nije dakle mogao iznedriti celovitu i siste-matsku pronatalnu populacionu politiku sa jasno definisanim i ope-racionalizovanim konkretnim merama, ali je zato imao znaèajnu

192

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

9 Ogranièavanje broja dece se u okviru populacione teorije smatra uzorom ra-cionalnosti i modernosti. Vidi Krause 2000:580).

10 Gavriliviæ daje iscrpani pregled kašnjenja isplata socijalnih davanja iz do-mena socijalne brige o deci tokom devedesetih godina prošlog veka (Gaviloviæ,2005:143)

11 Na primer, do 1991. godine deèiji dodatak je bio univerzalno sredstvo soci-jalnog staranja namenjeno èitavom stanovništvu. 1991 godine dolazi do promenetako da pravo na deèiji dodatak ostvaruju samo ekonomski ugro�ene porodice takoda je u 1992 godini broj dece koja su primala deèiji dodatak opao za jednu treæinu uodnosu na 1990. godinu (see Bjeloglav and Pošarac, 1994:220).

simbolièku ulogu i mesto u politici identiteta – kako nacionalnogtako i rodnog.

Pošto se raðanje prvenstveno vezuje za �ene, sukob individu-alnih i društvenih ili nacionalnih interesa o kojima su govorili demo-grafski diskursi imao je izra�eno rodnu dimenziju i �ene su èesto kriti-kovane zbog toga što te�e ostvarivanju svojih liènih ineresa i ciljeva,navodno, na štetu društva u celini. S obzirom da u demografskim pro-raèunima centralno mesto zauzima reproduktivno ponašanje �ena èaki onda kada se govori o sebiènim i egostiènim roditeljima implicitnose govori mnogo više o �enama nego o muškarcima (Krause, 2000).

�enama je, dakle, u okviru demografskih diskursa pripisivanegoizam i sebiènost ali je istovrmeno idealizovana �enska �rtva, našta meðu domaæim sociolozima koji se bave demografskim pitanjimaposebno ukazuje Marina Blagojeviæ (1997). Blagojeviæeva formulišei jedno alternativno tumaèenje niskih stopa nataliteta, polazeæi odpretpostavke da je polo�aj �ene u okviru patrijarhalne porodice i dru-štva kljuè za razumevanje reporduktivnog ponašanja i tvrdi da patri-jarhalnu mušku dominaciju u društvu dopunjava porodièni „�rtvenimikro-matrijarhat“, u kome �ene ostvaruju dominaciju �rtvujuæi seza dobrobit porodice i svih njenih èlanova. Samo�rtvovanjem �eneostvaruju dominaciju u okviru porodice, ali se ovom vrstom domina-cije dodatno podstièe i stabilizuje njeno �rtvovanje i tako istovreme-no reprodukuju globalne patrijarhalne strukture. Za ovaj proces jekarakteristièna eksploatacija i iscrpljivanje �enskih psihofizièkihmoguænosti, što navodi �ene da ogranièe broj raðanja. Ne raðajuæiviše dece �ene se suprotstavljaju patrijarhatu i tako uspostvljaju nekuvrstu balansa u odnosima moæi (ibid. 248-249).

Koncept „�rtvenog porodiènog mikro-matrijarhata“ ima ne-sumnjive heuristièke kvalitete u prouèavanjima rodnih odnosa. Bla-gojeviæeva je osim toga neosporno u pravu kada tvrdi da je dvojedece u porodici predstavljalo apsolutni maksimum �enskih moguæ-nosti i resursa u društvu u kome je njima prepušten najveæi deo brigeo deci i kuænim poslovima a da pri tome one u velikom broju imaju istalno zaposlenje s punim radnim vremenom van kuæe. Ipak, pogre-šno je, po mom mišljenju, interpretirati ogranièavanje porodice najedno do dvoje dece kao �ensku osvetu i/ili suprotstavljanje patrijar-hatu. Ovakva interpretacija proizlazi iz jedne pogrešne ali dosta po-pularne teorijske pretpostavke koja društveno delanje definiše pre

193

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

svega kroz otpor. Heuristièki mnogo plodotvornija je definicija kojaotpor posmatra kao jedan i to reði vid delanja i ne zanemaruje oneuobièajene, svakodnevne oblike delanja u kojima pojedinci i grupepribegavaju raznolikim strategijama prilagoðavanja i snala�enja umre�i razlièitih odnosa moæi.

U ovom konkretnom sluèaju, da bi se reproduktivno ponaša-nje �ena tumaèilo kao otpor patrijarhatu morali bi da pretpostavimoda su u domenu reprodukcije interesi patrijarhalne porodice tj. mu-škaraca bili razlièiti od interesa �ena, odnosno da su muškarci (ili po-rodica) imali potrebu, �elju ili interes za veæim brojem dece, što ovdenije bio sluèaj. Ovim ne �elim da negiram društvenu delatnost �ena udomenu odluèivanja o broju dece veæ da osporim implicitnu tezu dasu interesi �ena i muškaraca u tom domenu bili suprotstavljeni.

Ono što je dovelo do smanjenja broja dece u porodici širombivše Jugoslavije u vreme socijalizma jeste kombinacija socio-eko-nomskih razloga i promena u vrednosnom sistemu, kao što je, na pri-mer, prelazak sa instrumentalistièkog na pre svega psihološko vred-novanje dece. Kao rezultat kombinacije strukturalnih i ideološkihfaktora uspostavljena je dosta rigidna norma koja je propisivala dvadeteta po porodici, što uoèava i Blagojeviæeva (1991, 1995), pa subez obzira na svoje socio-ekonomske prilike porodice te�ile dosti-zanju ove norme (Blagojeviæ, ibid., Petroviæ, 1995). Èak i u sluèaje-vima kada je drugo dete predstavljalo ozbiljno optereæenje za poro-dièni bud�et. Istovremeno su se porodice sa obilnim resursima izadovoljavajuæim stamebnim uslovima retko odluèivale na treæedete. Sve što je bilo ispod ili preko propisane norme nailazilo je naotpor i osudu od starne neposrednog socijalnog okru�enja.

Blagojeviæeva (1995) s pravom kritikuje dominantna tuma-èenja u srpskoj demografiji koja niske stope fertiliteta vide kao izrazegoizma i individualizma. Ona tvrdi da, sasvim suprotno, kolektivnoutvrðena norma od dvoje dece po porodici èesto nadjaèava racional-nost individue u ovom domenu.

Uzroci i posledice „ekspolozije stanovništva“ na Kosovu

Demografska istra�ivanja u Srbiji su tokom prve polovinedvadesetog veka bila usredsreðena na prouèavanje niskih fertilnihstopa u u�oj Srbiji i nisu se mnogo bavila visokim fertilnim stopama

194

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

na Kosovu što je bilo posledica decentalizovane organizacije jugos-lovenske federacije u okviru koje su se sve federalne jedinice (re-publike i pokrajine) bavile vlastitim problemima i nisu se mešale u„unutrašnje“ stvari ostalih federalnih jedinica. Nakon što je Miloše-viæ 1986. godine došao na vlast i promovisao politiku nacionalnekonfrontacije i unutar i izvan Srbije, zvanièna politika je poèela dapromoviše antinatalni, tj. neo-maltuzijnski pristup u prouèavanjupopulacionih kretanja na Kosovu. Do tog vremena, alarmantna upo-zorenja o navodnoj „eksploziji stanovništva“ na Kosovu bila suogranièena na struène diskurse u okvirima jugoslovenske demogra-fije, ali su retko stizala do medija i šire javnosti.

Èetiri godine nakon donošenja Rezolucije o stanovništvu zau�u Srbiju, taènije 1988. godine otpoèele su pripreme za donošenjerezolucije o Stanovništvu Kosova. Izvršno veæe Kosova je poveriloDemografskom centru Instituta društvenih nauka u Beogradu da izra-di studiju koja bi opisala populacione tokve u pokrajini, utvrdila os-novne „probleme“ i ponudila smernice za izradu Rezolucije koja bipredstavljala osnovicu neke buduæe populacine politike u Pokrajini.

Zansovana na postojeæim podacima iz popisa stanovništva ipodacima vitalne statistike, studija je kompletirana u roku od šestmeseci i predata Izvršnom veæu Kosova (Avramov, 1992:11).

Èetiri godine nakon toga, taènije 1992. godine Centar za de-mografska istra�ivanja je rezultate studije objavio u knjizi koja jeizašla u samo 100 primeraka. Namera autora studije bila je da širujavnost upoznaju sa nalazima istra�ivanja. Iz uvoda urednice ovogzbornika, Dragane Avramov, saznajemo da Skupština Kosova ni èe-tiri godine nakon završetka naruèene studije nije bila donela Rezolu-ciju o stanovništvu. Avramov u uvodnom tekstu kritikuje politièarena Kosovu ali i u èitavoj Srbiji zbog toga što po njenim reèimaignorišu jedan tako va�an društveni problem kao što je „eksplozivnirast stanovništva na Kosovu koje je poslednje uporište visokog ferti-liteta u Evropi“ (Avramov, 1992a:2).

Interesnatno je da autorka uvoda ni jednom reèju ne pominjesuštinske politièke promene koje su se dogodile na Kosovu od za-vršetka studije do objavljivanja zbornika, tj. èinjenicu da je Skup-ština Srbije 1989. godine ukinula autnomni status pokrajinama patime i instituciju pokrajinskog izvršnog veæa koje je bilo naruèilac

195

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

projekta, što verovatno delimièno objašnjava zašto Rezolucija ostanovništvu Kosova nije nikada ni napisana.

Opisujuæi stope feritliteta na Kosovu, udernica zbornika kao iostali autori reprodukuje retoriku karakteristiènu za modifikovanuverziju teorije demografske tranzicije koja je u to vreme dominiralademografskim istra�ivanjima i populacionom politikom u globalnimrazmerama. Za ovaj teorijski model je karakteristièno da se viske sto-pe fertiliteta smatraju „eksplozivnim“ i „devijantnim“, pa stoga i opa-snim po društvo. Tvrdnja da je Kosovo „uporište nekontrolisanih,haotiènih“ demografskih procesa implicira da se ono opire progresu,onemoguæava razvoj regiona i ugro�ava dostignuti nivo razvoja u èi-tavoj Evropi. Drugi autori su sasvim eksplcitni s tim u vezi:

Sredine [sa visokim prirodnim priraštajem] ni biološki, niekonomski ni psihološki ne mogu da idu u korak sa napret-kom èoveèanstva ali i drugih delova naše zemlje, a još manjeda doprinosi svojim pozitivnim rezultatima. (Beriæ, Belopav-loviæ, 1992:159).

Drugim reèima, odr�avanje „umerene ali kontrolisane repro-dukcije stanovništva“ je nu�an preduslov socio-ekonomskog razvo-ja i progresa odreðene zajednice (ibid.) Avramov kao i ostali autoriovog zbornika, meðutim, veruje da nauka ima rešenja za sve dru-štvene nevolje koje prouzrokuju kako ona ka�e „rudimentarne re-produktivne sile“ ali da se politka i politièari oglušuju o njih. Ovavrsta vere, koja se granièi sa arogancijom, u moguænost iznala�enja„nauènih rešenja“ za naukom definisane društvene probleme domi-nirala je meðunarodnim institucijama koje su se bavile rešavanjemproblema „eksplozije stanovništva“ u zemljama Treæeg sveta a teškoju je razumeti s obzirom na èinjenicu da su se mnogobrojni projektikoji je trebalo da dovedu do pada fertilnih stopa završili neuspehom.Stoga je vera u moguænost uspešnih, nauèno postavljenih rešenjabila zasnovana više na ideološkom ubeðenju nego na ubedljivoj em-pirijskoj evidenciji ili teorijskom obrazlo�enju.12

Gore pomenuti zbornik sadr�i detaljnu analizu populacionihkretanja na Kosovu, polazeæi od pretpostavke o postojanju direktneveze izmeðu populacionih tokova i ekonomskog razvoja – tako štoubrzani rast stanovništva usporava pa èak i onemoguæava ekonom-ski razvoj.

196

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

12 Vidi, Simon and Zinsmeister, 1995; Sen, 1995; Teitelbaum and Winter, 1985

Treba naglasiti da je istra�ivanje kreæuæi se u okviru prihva-æenog teorijskog modela sledilo stroge nauène standarde ali je ispo-ljilo i sva ogranièenja i ideološke predrasude ovog modela. Jedna odnjih je pretpostavka da su odnosi u tzv. tradicionalnim društvima, re-gulisani „starim tabuima“ zbog kojih ljudi pasivno prihvataju visokestope raðanja. Neki srpski demografi i eksperti iz drugih disciplinasu ovome dodali novi momenat tvrdeæi da su predstavnici albanskeintelektualne, politièke i religijske elite na Kosovu, svesno manipu-lisali tradicionalim vrednostima radi odr�anja visokih stopa raðanjaa u cilju ostvarivanja ekspanzionistièke politike. Ova tvrdnja se za-snivala na pretpostavci da su tradicionalna društva autoritarna te dase èak i najintimnije sfere društvenog �ivota mogu lako kontrolisati imanipulisati od strane lokalnih lidera i porodiènih patrijarha.

U prvom poglavlju knjige, Avramov sa�ima glavne nalazeistra�ivanja i poredi populacione trendove i reproduktivno ponaša-nje kosovskih Albanaca sa populacionim trendovima u drugim delo-vima bivše Jugoslavije i u nekim evrposkim zemljama. Kosovo sedefineiše kao „problematièan region“ zbog demografskih trendovakoji predstavljaju pretnju demografskim odnosima u pokrajini i u èi-tavoj zemlji. Retorika koja se ovde koristi u opsivanju rezultataistra�ivanja prikazuje Kosovo kao strano telo kako unutar Jugoslavi-je tako i u evropskim razmerama, tj. smešta ovu pokrajinu van okviramodernih društava.

„Broj stanovnika na Kosovu je danas èetiri puta veæi nego štoje bio 1920-tih. Ovakav eksplozivni rast je neèuven za ostale evrop-ske narode“ (Avramov, 1992:4). Avramov citira renomiranog itali-janskog demografa, Livi Baæija (Livi Bacci, 1984),13 u prilog tezi da„modernizacija demografskog re�ima (...) otvara put razvoju“ (ibid:4). Avramov dalje tvrdi da do promene reproduktivnih re�ima ne do-lazi nu�no kao posledica socio-ekonomske modernizacije. „Ovlada-vanje fertilitetom je pre naèin na koji se društvo priprema za prome-ne koje vode modernizaciji“ (ibid:5).

Istra�ivanje koje ovde razmatramo još jednom je potvrdilo dasu visoke stope fertiliteta primarni faktor ubrzanog rasta stanov-ništva Kosova (s obzorom da su stope mortaliteta kao i imigracionestope bile vrlo niske). Avramov zato tvrdi da je fertilitet Albaniki na

197

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

13 Prema Krausovoj (2000), Livi-Baæi uèestvuje u proizvodnji znanja koje tre-tira nisku stopu nataliteta u Severnoj Italiji kao društveni problem, promovišuæi timepronatalnu politiku.

Kosovu višestruko specifièan i da se razlikuje od fertiliteta �ena udrugim delovima Jugoslavije. Tako su se, na primer, opšte stope na-taliteta na Kosovu sporo smanjivale i u deceniji koja je prethodilaistra�ivanju fluktuirale su na nivou od oko 30 na 1000 stanovnika.

Autori studije ipak priznaju da je došlo do odreðenog stepena„modernizacije“ raðanja na Kosovu navodeæi razlike koje postoje ustopama fertiliteta izmeðu �ena razlièitog socio-ekonomskog statusa:

Prethodnici planiranja porodice na Kosovu su obrazovane iekonomski aktivne �ene i viši društveni slojevi. Sa druge stra-ne, ekonomski zavisne, nedovoljno obrazovane �ene koje �ivena selu, i dalje imaju prirodni, nekontrolisani feritilitet i u pro-seku raðaju sedmoro dece (Avramov, 1992a:9, podvukla R.D.)

Ovaj zakljuèak u istra�ivanju samo potvrðuje od drugih auto-ra veæ uoèenu èinjenicu da etnièka i religijska pripadnost kao i kul-turne karakteristike ne daju pouzdane odgovore kada se koriste zaobjašnjavanje smanjenja stopa fertiliteta (cf. Kreager, 1997:139).Avramov, meðutim, ignorišuæi u gornjem citatu navedene nalazevlastitog istra�ivanja, sugeriše da dominantne kulturne i religijskevrednosti na Kosovu spreèavaju modernizaciju reproduktivnogponašanja do koje bi inaèe trebalo da doðe na tamo veæ postignutomstupnju socio-ekonomskog razvoja. Štaviše, ona tvrdi da je postig-nuti nivo socio-ekonomskog razvoja uveliko premašio stupanj nakome dolazi do modernizacije u repordukciji stanovništva, što zanèida neki drugi faktori imaju sna�niji uticaj na reproduktivno pona-šanje na Kosovu (Avramov, 1992a:9).

Pod drugom vrstom faktora ovde se podrazumevaju „tradici-onalne“ vrednosti koje prema prihvaæenoj teorijskoj shemi imaju ne-gativnu ulogu jer usporavaju tranziciju fertiliteta tj. opadanje stopafertiliteta.14

Ekonomski razvoj je na Kosovu uticao na demografske pro-cese ali je po uverenju Dragane Avramov, doveo do samo blagogpada stopa fertiliteta. Ona tvrdi da ekonomski razvoj i tradicionalneinstitucije na razlièite naèine utièu na tranziciju fertiliteta.

[Ekonomski] razvoj deluje na porast liènih aspiracija i zahte-va prema sopstvenoj deci što posredno utièe na ogranièavanjebroja potomaka. Moguænost da se poboljša ekonomski i

198

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

14 Vidi, Kreager, 1997:161

društveni polo�aj porodice i njenih èlanova, najèešæe motivi-še roditelje da planiraju potomstvo. Meðutim, na nivo raðanjautièu i institucije neposrendog okru�enja porodice, lokalnojavno mnenje, savet straca, uticajni pojedinci u selu, srodnici,hod�e. Preko ove neformalne mre�e deluju brojni èinioci tra-dicionalne svesti koji doprinose odr�avanju visokog fertilite-ta stvarajuæi kulturnu barijeru za prodor novih normativnihstandarda u unutarporodiènim odnosima, statusu �ene, kvali-tetu investicija u decu, koji direktno i indirektno utièu na ve-lièinu porodice (1992:10, podvukla R.D).

I drugi demografi su ukazivali na to kako tradicionalni aspek-ti albanske kulture utièu na reproduktivno ponašanje. Ranèiæ, na pri-mer, tvrdi da meðu kosovskim Albancima obièaji imju veæi znaèaj iuticaj nego pozitivno zakonodavstvo (Ranèiæ, 1989-90:63-4).

„Tradicionalni model reprodukcije“, tj. visoke stope fertilite-ta su, dakle, izraz dominacije tradicionalnih normi u organizacijidruštvenog �ivota i individualnog ponašanja. Dosledno duhu mo-dernizacijskih teorija, ove norme se smatraju nazadnim i inferironimu odnosu na norme modernog društva:

Avramov navodi sledeæe „društvene probleme“ do kojih sudovele visoke stope fertiliteta na Kosovu: eksponencijalni rast sta-novništva i gustine naseljenosti; promene u etnièkom sastavu u Srbi-ji i Jugoslaviji; porast stopa nezaposlenosti; poveæan procenat eko-nomski zavisnih èlanova stanovništva; produbljivanje socijalnihrazlika izmeðu porodica koje su „ovladale“ sopstvenim fertilitetom ionih koje to nisu.

Postojeæa demografska i ekonomska literatura, meðutim,nudi podjednako uverljive dokaze da gore opisane posledice visokihstopa fertiliteta ne moraju nu�no imati negativni efekat u društvu.Tako se, na primer, Japan èesto navodi kao primer jedne od najgušæenaseljenih zemalja na svetu koja pri tome ima visok nacionalni do-hodak a niske stope kriminala i siromaštva. Pored toga, mnogi autoripokazuju da se problemi vezani za smanjivanje radno aktivnog sta-novništva mnogo uspešnije rešava prestrukturisanjem ekonomijenego populacionom politikom bilo da je ona usmerena na poveæa-vanje ili na smanjivanje stopa fertiliteta.15

199

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

15 Vidi, Simon and Zinsmeister, 1995; Sen, 1995; Teitelbaum and Winter, 1985.Miloš Macura, doajen jugoslovenske i srpske demografije koji se tokom 1990-ih zala-

Kao najozbiljniji problem i posledcu dugotrajnog delovanjavisokih stopa feriliteta na Kosovu Avramov navodi promene do ko-jih dolazi u generacijskoj sturkturi stanovništva tako da dominacijamlaðe populacije perpetuira ubrzani rast. U sa�etku studije pisanomna engleskom, Avramov upozorava da æe se ukupan broj Albanaca(u Albaniji i na Kosovu) duplirati tokom naredne tri decenije te da æeAlbanci biti mnogobrojniji u odnosu na ostale nacije ne samo u jugo-istoènoj Evropi veæ i na Zapadu:

Ukupan broj stanovnika Albanije dosegao je 3 miliona u 1986godini a broj etnièkih Albanaca u Jugosalviji je u 1987. godiniprocenjen na 2 miliona. Godišnja stopa rasta u prvoj poloviniosamdesetih godina u Albaniji bila je 20,9 na hiljadu stanovni-ka i 25,1 na Kosovu. Zbog uticaja demografske i kulturne iner-cije mo�e se oèekivati da æe se obe populacije udvostruèiti to-kom otprilike naredne tri decenije. To znaèi da æe u drugojpolovini XXI veka Albanci na Balkanu brojati pribli�no 10 mi-liona ljudi. Tako æe se broj Albanaca u Jugoslaviji i Albanijipribli�iti broju stanovnika u susednim dr�avama, Bugarskoj iliGrèkoj, na primer, a premašiti broj stanovnika u nekim evrop-skim dr�avama kao što su Austrija, Danska, Norveška, Šved-ska i Švajcarska…Dok se broj stanovnika mo�e dosta preciznopredvideti za narednih dvadeset ili trideset godina, moguæi so-cijalni, ekonomski i politièki prospekti ostavljaju vše prostoraza spekulisanje o moguæim scenarijima. (Avramov, 1992b:178,prevela s engleskog i podvukla R.D.)

Avramov, dakle, upozorava na moguænost da Albanci za ne-koliko narednih decenija postanu najbrojnija nacija na Balkanu kao ida brojèano nadmaše neke zapadnoevropske nacije. Ona dalje, vrloozbiljno upozorava da ovakav scenario sadr�i u sebi potencijal zaproizvoðenje još nepoznatih ali svakako opasnih društvenih i poli-tièkih posledica. Ona, zapravo, nema ni potrebe da detaljnije obra-zlo�i o kakavim se moguæim posledicama tu radi – jer su one veæsadr�ane u samoj teoriji demografske tranzicije, koja tvrdi da na glo-balnom nivou najveæu pretnju predstavljaju jako visoke reproduk-

200

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

gao za uvoðene pronatlane populacione politike u u�oj Srbiji i Vojvodini, u tekstuobjavljenom samo deset godina ranije takoðe predla�e restrukturisanje ekonimijekao odgovor na niske stope raðanja u Zapadnoj i Istoènoj Evropi (Macura, 1980:108)

tivne performanse relativno siromašnih i ekonomski ugro�enih seg-menata svetske populacije.16

Kad je reè o kosovskim Albancima, ovaj strah je bio dodatnouveæan èinjenicom da su oni prete�no pripadnici islamske religije.Starh od Islama je posledica uverenja koje je još poprilièno jako naZapadu da on ugro�ava evropsku i hrišæansku civilizaciju (Duij-zings, 2000), a posle teroristièkih napada na SDA 11. septmebra2000, taj strah je dodatno uèvršæen.17 U Srbiji nakon dolaska na vlastSlobodana Miloševiæa nacionalistièki orijentisani mediji su poèelida opisuju Muslimane kao fundamentaliste koji su objavili d�ihadprotiv Pravoslavnih Srba18 i koji svoju dominaciju na Kosovu izme-ðu ostalog pokušavaju da utvrde i planskim odr�avanjem visokihfertilnih stopa.

„Pritajeni“ antinatalizam

Mada je namera gore opisane studije bila da pru�i osvnovu zakreiranje na empirijskim podacima zasnovane populcione politike,samo jedan tekst u knjizi se time eksplicitno bavi.19 U njemu se obra-zla�u osnovni principi populacione politike i predla�u neke konkret-ne mere. Iznoseæi argument da je populaciona politika suvereno pra-vo svake dr�ave autori ovog teksta se zala�u za politiku koja bivodila postizanju i odr�avanju „racionalne reprodukcije“, što po nji-ma podrazumeva „proces kontinuiranog, neometanog i balansiranogbiološkog obnavljanja ljudske vrste“ (str. 143).

201

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

16 Vidi, Raily, 1997:16017 Primeri otvorenog rasizma prema pripadnicima islamske veroispovesti su

brjni na èitavoj Zapadnoj hemisferi a ovde æemo, ilustracije radi, navesti izjavu Dani-jela Pajpsa (Daniel Pipes) koju je dao 1990 (dakle u vreme u kome su se u Srbiji odvi-jali procesi koji se analiziraju u ovom teksu) a koga je kasnije, aktualni amerièkiPerdsednik, V.V. Buš imenovao za èlana upravnog odbora Instituta za mir. Pajps je zakonzrevativni èasopis, Nacionalni pregled (National Review), izjavio sledeæe: „Za-padnoevropska društva nisu spremna za masovnu imigraciju ljudi sa ko�om braonboje koji kuvaju èudnu hranu i imaju drugaèije higijenske standarde…Svi imigrantidonose sa sobom egzotiène obièaje i ponašanja, ali obièaji Muslimana su više negosvi drugi razlog za brigu“ (Navedeno u Benin, 2003:1).

18 Vidi, Duijzings, 2000:106; Hayden, 2000:11819 Vidi, Beriæ i Belopavloviæ, 1992.

Raspravljajuæi o konkretnim merama populacione politike zaKosovo Beriæ i Belopavloviæ se usredsreðuju pre svega na informi-sanje i edukaciju koji bi treblo da dovedu do promene reproduktiv-nih normi i reproduktivne svesti (ibid.). Dakle, predlo�ene mere kojeje trebalo da „modernizuju“ reproduktivno ponašanje na Kosovusuštinski se ne razlikuju od mera koje su predlagane u cilju „rehabili-tacije“ raðanja u drugim delovima Srbije. I u jednom i u drugom slu-èaju fokus je bio na obrazovanju i propagandi koje bi sprovodiledr�avne institucije (pre svega škola i zdravstvo), zatim religijske in-stitucije i mediji.

I u jednom i u drugom sluèaju eksperti i politièari su izbega-vali da predla�u mere koje bi predstavljale direktniju intrevenicjudr�ave u domen ljudske reprodukcije iz veæ pomenutih razloga. Po-red toga, s obzirom da od 1990 srpska dr�ava zapravo i nije imalanikakve mehanizme kontrole društvenog �ivota na Kosovu jer su Al-banci organizovali paralelne institucije vlasti, ona i nije bila u mo-guænosti da sprovodi bilo koji oblik socijlne politike u pokrajini.Stoga su Beriæ i Belopavloviæ skeptièni u vezi sa rezultatima eventu-alne populacione politike na Kosovu i tvrde da nema politièke voljeu relevantnim institucijana ni meðu graðanima Kosova za uvoðenje isprovoðenje populacione politike u pokrajini.

Neki drugi eksperti u Srbiji su, meðutim, tvrdili da politièka iintelektualna elita Kosova prmoviše pronatalnu politiku u pokrajini.Tako je Miloš Macura, na primer, u više navrata kritikaovao svoje al-banske kolege zbog toga što su navodno propagirali pronatalizam.20

Ovim kritikma se pridru�io i Kosta Mihajloviæ, ekonomista blizakre�imu Slobodna Miloševiæa koji je tvrdio da se izvor pronatalizmana Kosovu mo�e naæi u religijskoj i nacionalnoj ideologiji koje su lo-kalne politèke i intelekrualne elite potajno podr�avale dugi niz godi-na.21 Niko, meðutim, nije ponudio ubedljivu empirijsku evidenciju opostojanju pronatalne kampanje na Kosvu ni pre ni posle ukidanjaautonomije.

Zbog svoje inkopatibilnosti sa u to vreme vladajuæom marksi-stièkom teorijom, Maltuzijanstvo je u vreme socijalizma bilo nepo-pularno kako u politièkim tako i u nauènim krugovima. U društvenim

202

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

20 Vdi, NIN, March 6, 1988:1221 Ibid.

naukama je i po raspadu socijalizma opstala prete�no anti-maltuzi-janska orijentacija,22 ali je neomultuzijanstvo zadobilo kredibilitet uokviru demografije. Meðutim, s obzirom da neomaltuzijanska propa-ganda nije obuhvatila i rasparavu o konkretnim merama za smanjenjestopa fertiliteta na Kosovu, mo�emo reæi da je i u ovom sluèaju nadelu bila „pritajena“ (antinatalna) populaciona politika.

Zakljuèna razmatranja

Srpski demografi su èesto ukazivali na podreðeni polo�aj Al-banki u okviru patrijarhalne porodiène organizacije kao na jedan odkljuènih uzroka visokih fertilnih stopa na Kosovu.

U tradicionalnim zajednicama ponašanje ljudi je vrlo maloodreðeno liènim izborom; rigidni moralni standardi koje na-meæu porodica i lokalna zajednica strogo ka�njavaju bilo ka-kvo prekoraèenje uspostavljenih modela �ivota. U uslovimaniskog stupnja društvene i kulturne emancipacije �ena i nji-hove segregacije nepostojanje populacione politike je svo-jevrsna politika, ona koja podstièe visoke stope fertiliteta(Avramov, 1990-91:240).

Kao potvrda ovom argumentu redovno je navoðen jedan de-talj iz istra�ivanja Gordane Todoroviæ. U svojim mnogobrojnimistra�ivanjima karakteristika fertiliteta u razlièitim oblastima Srbije i

203

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

822 Zvanièna pozicija bivše Jugosalvije bila je dosledno antimaltuzijaska kako

u domaæim tako i u meðunaronim okvirima: „na svim nivoima naše saradnje sa dru-gim zemljama [jugoslovenski] predstavnici se oštro suprotstavljaju neomaltuzijas-kim koncepcijama populacionih problema u nerazvijenim i zemljama u razvoju zatošto one ispoljavaju disparitet izmeðu raspolo�ivih egzistencijalnih sredstava i velièi-ne stanovništva. Jugoslovenski predstavnici tvrde da se siromštvo ‘suvišnog’ stanov-ništva ne mo�e razrešiti iskljuæivo uz pomoæ dobro organizovanih kontraceptivnihusluga…što je osnovna karakteristika neomaltuzijanskog pristupa, veæ pre svega ukontekstu pravednijeg ekonomskog poretka koji se bazira na jednakim pravima, su-verenoj jednakosti, zajendièkim intersima i saradnji meðu svim dr�avama bez obzirana razlike u nivou ekonoskog razvoja i organizaciju politièkog sistema. Integrisanjeplaniranja porodice u opšti društveno-ekonomski razvoj … bi…dovelo do postepe-nog rešavanja problema vezanih za takozvanu prenaseljenost koja se ne mo�e elimi-nisati ‘pilulom’kako se to popularno ka�e, veæ ubrznijim društveno-ekonomskim ra-zvojem, promenom proizvodnog sistema i pravednijom raspodelom dobara.“ (Petriæ,1980:153).

Jugoslavije ona je utvrdila da je broj dece koji Albanke sa Kosovasmatraju idealnim u proseku manji od ostvarenog broja.23

Oni demografi koji su se poput Dušana Breznika konzistentnozalagali za planiranje porodice a protivili uvoðenju ciljne populacio-ne politike, u ovom su podatku videli pokazatelj neprekinutog trendasmanjivanja stopa raðanja na Kosovu.24 Oni demografi, meðutim,koji su bili u strahu od moguæih posledica „eksplozije stanovništva“,nesrazmeru izmeðu ostvarenog i idealnog broja dece smatrali su po-sledicom podreðenog polo�aja �ene u albanskim zajednicama. Tako,na primer, Avramov, koristi podatke iz Todoroviækinog istra�ivanjakoje je obavljeno 1976. godine i tvrdi da

Nepoznavanje naèina da se fertilitet kontroliše bilo je bespri-merno ne samo za evropske veæ i standarde nerazvijenih ze-malja Afrike i Azije. Podaci svedoèe da je tek svaka drugaanketirana �ena znala da se fertilitet mo�e kontrolisati moder-nim sredstvima i da je svega 9 posto �ena koristilo kontracep-ciju. Tek svaka peta �ena koja nije koristila kontracepciju�elela je dete, dok druge to nisu èinile zbog neznanja, zbogtoga što se protivio suprug ili zbog verskih prepreka. Na po-sredan naèin, podaci iz ankete svedoèe da su kosovske �enebile motivisane da ogranièe raðanje, ali da ta motivacija nijebila ni svesno artikulisana, niti se ispoljavala kroz bihejvio-ralne modele (Avramov, 1992a:8, podvukla, R.D.).

Usredsreðujuæi se na uzan opseg socio-ekonomskih karakte-ristika �ena demografska istra�ivanja uspevaju tek da zagrebu povr-šinu mnogo kompleksnijeg fenomena rodnih odnosa koji utièu naljudsku repordukciju.25 Demografska istra�ivanja su u tom pogledukako trvrdi Grinhala (Greenhalgh) situirana izmeðu prefeminsitièke

204

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

23 Todoroviæ, 1976; 1980; 1984-85; 1990-91. Todoroviæeva je zapravo ustano-vila da je idealan broj dece razlièit od ostvarenog kako u krajevima sa visokim tako iu onim sa niskim stopama fertiliteta. U prvom sluèaju je idealan broj dece bio ni�i odostvarenog a u drugom je on bio viši od ostvarenog (Todoroviæ, 1980:177). Niko oddemografa koji su se zalagali za aktvnu, pronatalnu politiku nije uzimao u obzir ovajpodadak.

24 Breznik je kao potvdru tezi o samnjivanju fertilnih stopa kao i stopa rastastanovništva navodio još dva indikatora a to su opšta društveno ekonomska transfor-macija pokrajine koja je bila u toku kao i porast broja mladih �ena sa srednjoškolskimi visokoškolskim obrazovanjem. (vidi, Breznik, 1980a:82)

25 Greenhalgh, 1995a; Raily, 1997.

faze i faze koja bi se mogla nazvati „demografijom �ena“. Iskljuèi-vim fokusom na �enske uloge i statuse,26 izmeðu ostalog, se zanema-ruje uloga muškaraca i šire postavljenih rodnih odnosa u studijamafertiliteta, pri èemu se �enama obièno pripisuje pasivna uloga �rtve.

Treba naglasiti, meðutim, da nešto što je društveno i politièkimarginalno èesto zadobija centralno simbolièko mesto. Još od kolo-nijalnog doba �ene i njihova stvarna ili pretpostavljena potlaèenostsimbolizuju društva koja treba pokoriti i njima upravljati s polja, a totreba da uèine oni koji veruju u vlastitu superiornost i u superiornostdruštava iz kojih potièu. Njihova se superiornost ogleda u navodnosuperiornom poznavanju svega – ukljuèujuæi i ispravno i pravednotretiranje �ene.27 Slièno tome, u anti-kolonijalnim oslobodilaèkimpokretima �ene simbolizuju potlaèenu naciju èime se opravdavaborba za nacionalno osloboðenje.28

Kada je reè o srpsko-albanskom politièkom konfliktu, pred-stave o potlaèenoj Albanki su simbolisale zapuštenu i zanemarenuteritoriju što je obema stranama u konflinktu bio argument u prilogzahtevu za uspsotavljanje suverene kontrole nad pokrajinom. Zasrpske nacionaliste to je znaèilo ogranièiti ili u potpunosti eliminisa-ti politièku autonomiju Kosova. Za albanske nacionaliste, cilj je bioproširenje autonomije i/ili secesija.

Demografski diskursi su, dakle, imali znaèajnu ulogu u poli-tièkom sukobu koji se vodio oko teirtorije Kosova i dr�avnih grani-ca. Oni su, izmeðu ostalog, doprineli proizvodnji narativa vezanih zanacionalni i rodni identitet. Treba ponoviti da ovo nije nekakav spe-cifikum karakteristièan samo za Srbiju – demografiju i nacionalizampovezuje briga i interesovanje za stanovništvo i njegove karakteri-stike èime se mo�e objansiti i èinjenca da „fertilitet zauzima central-no mesto u preokupacijama moderne nacionalne dr�ave“ (Kreager,1997:154), što opet na specifièan naèin povezuje �ene i naciju(Kreager, 1997:154).

205

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

26 Koncept uloga i statusa koji je u društvenim naukama obele�io pretfeminis-tièku fazu u pristupu �enama s uspehom su kritikovale feministkinje još tokom 70-ihi 80-ih godina prošlog veka. Izmeðu ostalih, vidi, Moor, 1988, 1977; Mukhopadyayand Higgins, 1988.

27 Vidi, Chattrejee, 1989 o Indiji; Ahmed, 1982, 1992 and Abu-Lughod, 2002o muslimanskom svetu

28 Vidi, Chattrejee, 1989; Innes, 1994

Kriger navodi da je do ovakvog prepovezivanja nacije, dr�a-ve i stanovništva došlo u prvoj polovini devetnaestog veka, u vremekada je „narod“ zamenio aristokratske elite na mestu nosioca dr�av-nog suvereniteta (Kreager, 1997:155). Društva starog re�ima su bilapolimorfna i višesegmentarna jer su ih èinili ljudi ne samo razlièitih(etnièkih, verskih i drugih), veæ i višestrukih identiteta. Sa pojavomdr�ave-nacije etnièka, lingvistièka i religijska raznolikost su zame-njene idealom nacionalnog jedinstva i homogenosti.

Shodno tome, smatra se da nacionalne populacije ukolikonisu homogene više manje neizbe�no te�e homogenizaciji kroz dru-štveno ekonomski progres i modernizaciju. Prouèavajuæi podgrupenacionalnih populacija demografija traga za univerzalnim modelimatranzicije fertiliteta. Jednom kada se ustanove odreðeni modeli,razlike ili vremensko nepoklapanje se tretiraju kao devijacije nastaleusled „retrogradnih“ osobina „tradicionalnih kultura“. Ide se i korakdalje, pa se ova odstupanja tretiraju kao patološki procesi koji stojena putu sveukupnog društvenog/nacionalnog razvoja. U cilju „leèe-nja“ ovako definisanih patoloških procesa predla�u se mere èije jecilj kontrola i usmeravanje stopa fertiliteta i populacionih trendovazarad homogenizacije društveno-ekonomskog razvoja. Gore pome-nuta zalaganja za homogenizacju stopa feritliteta u Srbiji (i bivšojJugoslaviji) na nivou koji obezbeðuje prostu reprodukciju stanov-ništva predstavlja primer takvog jednog pokušaja homogenizovanjadruštva/nacije.

Najzad, nacionalizam i demografija se oslanjaju na istu epi-stemologiju u svom pristupu stanovništvu kao predmetu znanja iupravljanja. Demografija je jedna od onih disciplina koje veruju u„èinjenice, metode, predstavljanje i progres“, te proizvodnja èinjeni-ca i objektivnog znanja tu imaju centralno mesto. Demografi zatonemaju ni mnogo razloga ni vremena za podrivanje epistemološkogi društvenog autoriteta svoje vlastite delatnosti tako što bi je posma-trali kao društvenoistoistorijski uslovljenu…Discipline koje na ovajnaèin pristupaju èinjenicama ne tretiraju svoje osnovne konstruktekao konstrukte veæ kao realnost ili barem kao pribli�avanje Istini(Riley, 1997:128).

Zbog ovih svojih karakteristika demografija uèestvuje u utvr-ðivanju „obejktivnog nauènog“ znanje, dakle i istine o tome ko smo„mi“, i ko su „drugi“. U srpskim prièama o identitetu, predstave o

206

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

rodu i reproduktivnim normama koje su nastale u okviru demograf-skih diskursa slu�ile su za razdvajanje vlastitog etnièkog idenititetaod albanskog etnièkog ideniteta koji je odreðen kao „drugost“.

Znanje koje proizvodi demografjia kao nauèna disciplina nala-zi se u osnovi simptomatologije tela nacije (Krause, 2000). Prema tojsimptomatologiji, srpsko nacionalno telo je bilo ugro�eno posledica-ma „devijantnog“ i „iracionalinog“ reproduktivnog ponašanja acentralnu ulogu u tom procesu su imale �ene, kako Srpkinje tako i Al-banke. Odbijajuæi da raðaju više dece Srpkinje se u diskursima o sta-novništvu pojavljuju kao unutrašnji neprijatlji nacije, kao izdajicenacije odgovrne za njenu smrt. S druge strane, Albanke zbog „preko-mernog“ raðanja predstavljaju spoljašnjeg neprijatelja koji delujeunutar nacionalnih granica. Zbog njihovog brojnog potomstva izgle-dalo je kao da Albanke imaju nameru da oslabe i unište srpsku naciju.Zbog toga je telo �ene – i Srpkinje i Albanke – trebalo kontolisati i nji-hov fertilitet prilagoditi potrebama i ciljevima srpske dr�ave-nacije.

Demografi su tako predlagali „rehabilitaciju“ tela Srpkinja i„modernizaciju“ tela Albanki. Mada je proklamovani cilj bio „racio-nalna kontrola reprodukcije“, glagol „rehabilitovati“ obièno podra-zumeva uspostavljanje „prirodnih funkcija“. U ovom sluèaju to jeznaèilo da Srpkinje treba da se vrate svojim „prirodnim“ ulogama itime ponovo uspostave „prirodne“ rodne odnose i na njima zasnova-nu društvenu hijerarhiju. Istovremeno, Albanke je trebalo emanci-povati od patrijarhalne potèinjenosti i uvesti u civilizaciju tako što bise merama populacione politike navele da prihvate norme „racional-ne“ i „kontrolisane“ reprodukcije.

S druge strane, nema boljeg simbola kulturne dekadencije od�ene koja ne raða, koja odbija da prihvati „prirodnu“ i „svetu“ du-�nost majke, one koja brine za druge, koja se umesto toga prepuštaporivima egoizma, sebiènosti i konzumerizma. Tako je nastala pred-stava o srpskoj naciji ugro�enoj i stešnjenoj pod pritiskom dva nepri-jatelja koji su delovali unutar njenih nacionalnih granica – s jednestrane dekadentne Srpkinje koje odbijaju da raðaju, a s druge stranenazadne Albanke koje raðaju preko svake mere. S obzirom da su Al-banke tretirane kao pasivne �rtva porodiènog patriajrhata, odnosnoda im je osporavana socijalna delatnost, pravi neprijatelj srpstva bilisu Albanci, koji su reproduktivna tela svojih �ena navodno koristilizarad agresivnih politièkih ciljeva.

207

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Ekspertski diskursi o raðanju su dugi niz godina bili mestatvorbe ovakvih rodnih predstava o „sebi“ i o „drugom“. U širi javnidiskurs ove predstave su ušle poèetkom 80-ih godina prošlog vekakada je zapoèeo process dezintegracije jugoslovenske zajednice to-kom koga je nacionalizam preuzeo hegemoni status od komunizmakao integrativne ideologije.

Literatura

Avramov, D. 1990-91. „Opadanje stanovništva: od populacionog fenomenado populacionog problema“. Stanovništvo, Vol. XXIVIII-XXIX(3-4, 1-2):227-245 1992. Predgovor. U: D. Avramov (ed.) Demo-grafski problemi i populaciona politika Kosova i Metohije. Univer-zitet u Beogradu: Institut društvenih nauka, Centar za demografskaistra�ivanja. pp. 1-3

Avramov, D. 1992a. „Mesto Kosova na demografskoj karti Evrope i Jugo-slavije“. U: D.

Avramov (ur.) Demografski problemi i populaciona politika Kosova i Meto-hije. Univerzitet u Beogradu: Institut društvenih nauka, Centar zademografska istra�ivanja, pp. 4-3

Avramov, D. 1992b. Summary. U: D. Avramov (ur.) Demografski problemi ipopulaciona politika Kosova i Metohije. Univerzitet u Beogradu: Insti-tut društvenih nauka, Centar za demografska istra�ivanja, pp. 167-178

Avramov, D. 1993. Pojedinac, porodica i društvo u raskoraku. Beograd:Nauèna knjiga

Avramov, D. 1994. „Kosovo poslednja oaza visokog fertiliteta u Evropi“.U: I. Maksimoviæ (ur.) Prilozi demografskim i ekonomskim nauka-ma: Zbornik radova posveæen �ivotu i radu akademika Miloša Ma-cure. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti, pp. 169-180

Avramov, D., Penev, G. 1988. „Demographic Characteristics of Ethinic Al-baninas in Yugoslavia and of the Population of Albania“. In: Del Pri-mo Incontro Demografico delle Regioni Adriatiche. Pescara:Universita Degli Studi „G.D’Anunizio“ Facolta di Economia ECommercio, Instituto di Statistica, pp. 51-63

Bakic-Hayden, M. 1995. „Nesting Orientalisms: The Case of Former Yu-goslavia.“ Slavic Review 54, no 4 (Winter)

Bakic-Hayden, M., R. Hayden. 1992. „Orientalist Variation on the Theme‘Balkans’: Symbolic Geography in Recent Yugoslav Cultural Poli-tics.“ Slavic Review 51, no. 1 (Spring):1-16

208

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

Benin, J. 2003. „Watch and Tell“. La Monde diplomatique, Internet edition,July

Besemeres, J. F. 1980. Socialist Population Politics: The Political Implica-tions of Demographic Trends. Armonk, New York: Sharp

Blagojeviæ, M. 1991. �ene izvan kruga, profesija i porodica. Beograd: Filo-zofski fakultet, Institut za sociološka istra�ivanja

Blagojeviæ, M. 1995. Roditeljstvo i fertilitet: Srbija 90-ih. Beograd. Filo-zofski fakultet, Institut za sociološka istra�ivanja

Blagojeviæ, M. 1996. „Iseljavanje sa Kosova“. U.: N. Popov (ur.) Srpskastrana rata: Trauma i katarza u istorijskom pamæenju , Beograd: Re-publika i Vikom grafik; Zrenjanin: Graðanska èitaonica, 232-267

Blagojeviæ, M. 1997. „Neraðanje: pasivni otpor �ena“. U: Macura, M. (ur.)Osnovi populacione politike: ciljevi, institucije, mere. Beograd:Srpska akademija nauka i umetnosti 239-261

Bobiæ, M. 1999. „Brak i porodica“. U Raševiæ M. et. al. Razvitak stanovni-štva Srbije 1991-1997. Beograd: Centar za demografska istra�ivanjaInstituta društvenih nauka

Bogoev, K. 1986. „Naèelna pitanja reprodukcije stanovništva u Makedoni-ji“. U: Grupa autora. Populaciona politika u jugoslovenskom socija-listièkom samoupravnom društvu. Beograd: Savezna konferencijaSSRNJ, Savet za planiranje porodice Jugoslavije, pp. 201-206

Breznik, D. et. al.1992. „Raðanje i obnavljanje stanovništva“. In.: D. Avra-mov (ed.) Demografski problemi i populaciona politika Kosova iMetohije. Univerzitet u Beogradu: Institut društvenih nauka, Centarza demografska istra�ivanja, pp. 33-53

Breznik, D. (ed.) 1980. Fertility and Family Planning in Yugoslavia. Beo-grad: Institute of Social Scieneces, Demographic Research Center

Caldwell, J.C. 1980. Theory of Feritlity Decline. Academic PressCarter, A.T. 1995. „Agency and fertility: For an ethnography of practice“.

In: Greenhalgh, S. (ed.) Situating Fertility. Cambridge UnivesrityPress. 55-86

Denich, B. 1974. „Sex and Power in the Balkans“. In: M. Rosaldo, L. Lamp-here (eds.) Women Culture and Society. Stanford: Stanford Universi-ty Press

Denich, B. 1977. „Women, Work and Power in Modern Yugoslavia“. In: A.Schlegel (ed.) Sexual Stratification: A Cross-Cultural View. NewYork: Columbia University Press 215-245

Denich, B. 1994. „Dismembering Yugoslavia: nationalist ideologies andsymbolic revival of genocide.“ America Ethnologist. 21(2):367-390

209

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Denich, B. 2000. „Unmaking Multiethnicity in Yugoslavia: Media and Me-tamorphosis“. In: J. M. Halpern, D. A. Kideckel (eds.) Neighbors atWar: Anthropological Perspective on Yugoslav Ethnicity, Cultureand History. The Pennsylvania State University Press 39-56

Duijzings, G. 2000. Religion and the Politics of Identity in Kosovo. NewYork: Columbia University Press

Ehrilch, P. 1968. The Population Bomb. New York: Ballantyne BooksEhrlich, P., and A. Ehrlich. 1990. Overpopulation. In: Paul Ehrlich and

Anne Ehrlich. The population explosion. Simon and Schuster, NewYork. 37-40

Gavriloviæ, A. 2005. „Evolucija populacione politike u sistemu društvenebrige o deci“. M. Macura, A. Gavriloviæ (ur.) Evolucija populacionepolitike u Srbiji 1945-. Demografski zbornik VII, Srpska akademijanauka i umetnosti. 105-197

Greenhalgh, S. 1995a. „Anthropology theorizes reproduction: Integratingpractice, political economy and feminist prespectives“. In: Greenha-lag, S. (ed.) Situating Fertility: Anthropology and Demographic In-quiry Cambridge Univesrity Press. 3-29

Greenhalgh, S. 1995b „(Re)cpaturing reproduction for anthropology. In:Greenhalag, S. (ed.) Situating Fertility. Cambridge UnivesrityPress. 259-264

Greenhalgh, S. 1996. „The Social Construction of Population Science: AnIntellectual, Institutional and Political History.“ Comaprative Stu-dies in History and Society 38 (1):26-66

Hann. C. 2002. Introduction: Postsocialism as a topic of anthropological in-vestigation. In: C. Han (eds.) Postsocialism: Ideals, Ideologies andPractices in Euroasia

Hardin, G. 1993. Living within Limits: Ecology, Economics, and PopulationTaboos. Oxford University Press, New York.

Hayden, R. 1992. „Constitutional Nationalism in the Formerly YugoslavRepublics. Slavic Review 51:654-673

Hayden, R. 1996. „Imagined Communities and Real Victims: self-determi-nation and ethnic cleansing in Yugoslavia.“ American Ethnologist23 (4) : 783-801

Hayden, R. 1999. The Blueprints for a House Divided: A Constitutional Logicof the Yugoslav Conflicts. Ann Arbor: University of Michigan Press

Hayden, R. 2000 „ Muslims as ‘Others’ in Serbian and Croatian Politics.“In: M. Halpern, D. A. Kideckel (eds.) Neighbors at War: Anthropo-logical Perspective on Yugoslav Ethnicity, Culture and History. ThePennsylvania State University Press 116-125

210

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

Herzfeld, M. 1992. The Social Production of Indifference: Exploring theSymbolic Roots of Western Bureacracy. Chicago and London: TheUniversity of Chicago Press

Horn, D. 1994. Social Bodies. Science, Reproduction and Italian Moderni-ty. Princeton, New Jersey: Princeton University Press

Jakšiæ, S. 1986. „Uticaj nekih deformacija sistema vrednosti na reproduktiv-no ponašanje stanovništva“. U: Grupa autora. Populaciona politika ujugoslovenskom socijalistièkom samoupravnom društvu. Beograd:Savezna konferencija SSRNJ, Savet za planiranje porodice Jugoslavi-je, pp. 47-55

Koordinacioni odbor za društvenu brigu o deci i porodici RK SSRN Srbije.1986. „Ostvarivanje rezolucije Savezne skupštine o planiranju porodi-ce u SR Srbiji van SAP“. U: D. Šašiæ (ur.) Populaciona politika u jugo-slovenskom socijalistièkom samoupravnom društvu. Beograd: Saveznakonferencija SSRNJ, Savet za planiranje porodice Jugoslavije

Krause, E. 2001. „Empty Cradles“ and the Quiet Revolution: DemogrpahicDiscourses and Cultural Struggles of Gender, Race, and Class in Ita-ly. Cultural Anthropology 16(4): 576-611

Macura, M. 1974. „Population Policies in Socialist Countries of Europe“.Population Studies, 28, 369-379

Macura, M. 1981. „Evolving Population Policies“. In.: H.P. David, R.McIntyre (eds.) Reproductive Behavior: Central and Eastern Euro-pean Experiences. New York Springer, 30-52

Macura, M. 1986. Uvodno izlaganje za èetvrto tematsko podruèje. U: Grupaautora. Populaciona politika u jugoslovenskom socijalistièkom sa-moupravnom društvu. Beograd: Savezna konferencija SSRNJ, Sa-vet za planiranje porodice Jugoslavije, 175-177

Macura, M. 1987-88. „Uz rad Dragoljuba J. Tasiæa o populacionoj politici“.Stanovništvo, god. XXVII-XXVIII, br. 1-4; 1-2: 35-41

Macura, M. 1997. „Aktuelni problemi populacione politike“. U: M. Macura(ur.) Osnovi populacione politike: ciljevi, institucije, mere. Demo-grafski zbornik, knj. IV Beograd: Srpska akademija nauka i umet-nosti, pp. 5-27

Markoviæ, M. 1997. „Etièki osnovi populacione politike“. U: M. Macura(ur.) Osnovi populacione politike: ciljevi, institucije, mere. Beograd:Srpska akademija nauka i umetnosti, Demografski zbornik, knj.IV:147-157

Moor, H. 1888. Feminism and Anthropology. Minneapolis: University ofMinnesota Press

211

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Mukhopadyay, C., Higgins, P. 1988. „Anthropological Studies of Women’sStatuses Revisited 1977-1987“. Annual Review of Anthropology17:461-495

Nedeljne informativne novine (NIN), 1988. March, 6Penv, G. 1992. Posledice visokog rasta stanovništva. U: D. Avramov (ur.)

Demografski problemi i populaciona politika Kosova i Metohije.Univerzitet u Beogradu: Institut društvenih nauka, Centar za demo-grafska istra�ivanja, pp. 115-142

Penv, G. 1998. „Tendencije i osobine fertiliteta“. U: Raševiæ, M. (ur.) �ena iraðanje na Kosovu i Metohiji. Beograd: Centar za demografskaistra�ivanja Instituta društvenih nauka 9-31

Petriæ, N. 1986. Uvodno izlaganje za drugo tematsko podruèje. U: Grupaautora. Populaciona politika u jugoslovenskom socijalistièkom sa-moupravnom društvu. Beograd: Savezna konferencija SSRNJ, Sa-vet za planiranje porodice Jugoslavije, pp. 15-17

Petriæ, N. 1980. „Family Planning in Yugoslavia and its Development“. In:D. Breznik (ed.) Fertility and Family Planning in Yugosalvia. Beo-grad: Institut of Social Scineces, Demographic Research Center pp.145-151

Petroviæ, M. 1995. Svakodnevni �ivot u gradu i roditeljstvo. Beograd: Insti-tut društvenih nauka, Centar za demografska istra�ivanja

Petroviæ, M. 1992-93. „Istra�ivanje stavova od idealnom, �eljenom i reali-zovanom broju dece“. Stanovništvo, god. XXVIII-XIX br. 1-4;1-2:32-54

Ranèiæ, M. 1980. „Review of the Development of the Yugoslav Populati-on“. In: D.

Breznik (ed.) Fertility and Family Paning in Yugosalvia. Beograd: Instituteof Social Sciences, Demographic Research Center, pp. 49-59

Ranèiæ, M. 1987-88. „Prostorni razmeštaj naroda i nacionalnih manjina uJugoslaviji“ Stanovništvo, god. XXV-XXVI br. 1-4:48-62

Ranèiæ, M. 1989-90. Jedno razmišljanje o rešavanju demografskih proble-ma u Srbiji. Stanvoništvo, god. XXVII-XXVIII, br. 1-4; 1-2: 59-69

Ranèiæ, M. 1992. „Osnovne karakteristike demografskog razvoja Jugosla-vije“. U: D Avramov (ur.) Demografski problemi i populaciona poli-tika Kosova i Metohije. Beograd: Institut društvenih nauka, Centarza demografska istra�ivanja 14-33

Raševiæ, Mirjana. 1989/90 Od abortusa ka kontracepciji. Stanovništvo.Vols. XXVII, XXVIII br. 1-4, 1-2

Raševiæ, M. 1993 Ka razumevanju abortusa u Srbiji. Beograd: Centar zademografska istra�ivanja.

212

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

Raševiæ, Mirjana. et.al. 1998. �ena i raðanje na Kosovu i Metohiji. Beograd:Centar za Demografska istra�ivanja Instituta društvenih nauka.

Raševiæ, Mirjana. et.al 1999. Razvitak Stanvništva Srbije: 1991-1997. Beo-grad: Centar za Demografska istra�ivanja Instituta društvenih nauka.

Raševiæ, M., Petroviæ, M. 1997. Iskustva populacione politike u svetu. Beo-grad. Centar za demografska istra�ivanja

Raševiæ, M., Petroviæ, M. 1998. Analiza rezultata. U: Raševiæ, M. (ur.) �enai raðanje na Kosovu i Metohiji. Beograd: Centar za demografskaistra�ivanja Instituta društvenih nauka 71-131

Raševiæ, Miroslav 1986. „Skorašnji razvoj populacione politike u svetu“.U: Grupa autora. Populaciona politika u jugoslovenskom socijali-stièkom samoupravnom društvu. Beograd: Savezna konferencijaSSRNJ, Savet za planiranje porodice Jugoslavije, pp. 224-235

Raševiæ, Miroslav 1994. „Svest i niska plodnost stanovništva“. U. Maksi-moviæ (ur.) Prilozi demografskim i ekonomskim naukama: Zbornikradova posveæen �ivotu i radu akademika Miloša Macure. Beograd:Srpska akademija nauka i umetnosti. 23-29

Rivkin-Fish, M. 2003. „Anthropology, Demography and the Search for aCritical Analysis of Fertility: Insights from Russia.“ American An-thropologist, Vol 105, No. 2 June 289-302

Rily, N. 1997. „Similarities and Differences: Anthropological and Demogra-phic Perspectives on Gender“. In: D. Kertzer, T. Fricke, Anthropolo-gical Demography: Toward a New Syntheses. Chicago, London: TheUniversity of Chicago Press 115-139

Said, E. 1989. „Representing the Colonised: Anthropologist’s Interlocu-tors“. Critical Inquiry. 15:205-225

Said, E. 1978. Orientalism. New York: The Pantheon BooksSen, A. 1995. „Population: Delusion and Reality“. In: Cromartie (ed.) The

Nine Lives of Population Control. Washington D.C. Ethics and Pub-lic Policy Center; Michigan: William B. Eerdmans Publishing Com-pany101-129

Simon, J., K. Zinsmeister, 1995. „How Population Growth Affects HumanProgress“ In: Cromartie (ed.) The Nine Lives of Population Control.Washington D.C. Ethics and Public Policy Center; Michigan: Willi-am B. Eerdmans Publishing Company 61-80

Szreter, S. 1993. „The Idea of Demographic Transition and the Study of Fer-tility Change: ACritical Intellectual History“. Population and Deve-lopment Review, 19, No. 4 :659-701 (December)

213

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8

Šašiæ, D. (ur.) 1986. Populaciona politika u jugoslovenskom socijalistièkomsamoupravnom društvu. Beograd: Savezna konfernecija SSRNJ,Savet za planiranje porodice Jugoslavije

Teitelbaum, S., J.M. Winter. 1998. A Question of Numbers: High Migration,Low Fertility and the Politic of National Identity. New York: Hill &Wang

Teitelbaum, S., J.M. Winter 1985. The Fear of Population Decline. Acade-mic Press INC

Todoroviæ, G. 1980. „Attitudes Towards Family Size and Abortion“. In: D.Breznik (ed.) Fertility and Family Paning in Yugosalvia. Beograd: In-stitut of Social Scineces, Demographic Research Center, pp. 173-185

Todoroviæ, G. 1984-85. „Dejstvo aktivnosti i obrazovanja �ene na njeno ra-ðanje i stav o njemu na podruèjima SR Srbije“. Stanovništvo, god.XXII-XIII, br. 1-4:52-60

Todoroviæ, G. 1990-91. „Reprodukcija i plodnost stanovništva Srbije“.Stanovništvo, god. XVIII-XIX br. 3-4;1-2:57-89

Todoroviæ, G. 1991. „Reprodukcija i plodnost stanovništva Srbije“.Stanovništvo, XIX br. 3-4:7-39

214

RA

DA

DR

EZ

GIÆ

Rada Drezgiæ

FROM FAMILY PLANNING TO POPULATION POLICY– A PARADIGM SHIFT IN SERBIAN DEMOGRAPHY

AT THE END OF THE 20TH CENTURYSummary

This paper traces changes in the dominant paradigm of Serbian demographythat took palace in the context of major socio-political changes during the late twenti-eth century. The changes are traced both in the realm of research and social policy. Itis argued that demographic transition theory remained the main explanatory modelbut that its modified version which gives precedence to ideational vs. structural vari-ables gained the dominant status. In the realm of social policy the ideology of familyplanning was replaced by population policy ideology. It is further argued that alarm-ing discourses and sharp rhetoric about population problems did not result in formu-lation of a system of specific measures of population policy. Thus, the author claims,demographic discourses that at the time saturated public spaces were constitutive for– gender and national -identity politics and not inconsequential for social policy.

Keywords: demography, demographic transition, population policy, gender,nation

215

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

3/2

00

8