ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД

ISSN 2560-5801

МАЈ/ЈУН 2019/БРОЈ 100

ГОВОРЕ И ПИШУ: Бобан Стојановић, Сања Кесић Ристић, Александар Станојловић, Снешка Квадвлих Михаиловић, Дража Петровић, Марко Бастаћ, Вук Хуљић, Давид и Мира Матић, Душан Раичковић, Бојана Савић, Сања Лазовић, Предраг Јанковић, Снежана Морина, Александар Говедарица, Драган Великић, Бранко Миљуш

ОДБРАНАСТАРОГ ГРАДА

ГРАЂАНИ НА ПОТЕЗУ

ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.2 Уводник

Драги Старо-грађани,

Не же-лим да се

бавим агресијом која царује у нашем друштву. Не же-лим ни да се бавим лажним оптужбама којима напредњач-ки паразити, попут вечитог заменика Весић Горана, уг-рожавају безбедност моје породице, мојих сарадника и мене. Не желим ни да се бавим претњама са којима се сусрећем на друштвеним мрежа-ма, баш као ни пљувањем и напади-ма каменицама, којима сам заједно са осталим демонстрантима био из-ложен током блокада радова, који-ма смо зауставили изградњу жичаре и одложили опште прекопавање Ста-рог града. Не желим ни да се бавим одсуством правне државе која ни на шта од овога не реагује.

Желим да се бавим животом.То моји сарадници и ја покушава-

мо да радимо пуне три године, све са смањеним буџетом, ограниченим и отетим надлежностима и констант-ним притисцима.

А живот је ту, на улицама у који-ма живимо и радимо. И тај живот, тај наш начин живота, наше навике, по-требе, обичаји и културно наслеђе које баштинимо је на удару оних који Београд и Стари град не разумеју, а самим тим и не воле. Они су Београд, а онда и његово срце, Стари град, схватили као страначки плен који треба да им послужи као полигон за лечење фрустрација и обезбеђења имовинске користи која ће им осигу-рати угодну превремену пензију. И то сви знате. Да у то не треба сумња-ти, јасно је, јер нико од функционе-ра ове аматерске дружине није од-говорио на моје јадноставно питање. Како, људи, намеравате да решите проблем јавног и приватног транс-порта када проширењем пешач-ке зоне укидате саобраћајнице на Тргу републике и околним улицама?

Тражио сам да нам објасне, јер грађе-винске табле и сту-дија о проширењу пешачке зоне коју су наручили и пла-тили нашим нов-цем каже једно, док градски чиновници, на челу са вечитим замеником, причају бајке о зонама „ми-рујућег саобраћаја”

или саобраћајницама са четири тра-ке. Џаба вам све те приче, јер сте на Топличином венцу већ слагали да нећете затворити саобраћај, већ да само поправљате водоводну и кана-лизациону мрежу, а онда сте све око-вали вашим чувеним плочама, чији је рок трајања тек мало дужи од рока трајања дуготрајног млека. Нико није знао да одговори ни на моје пи-тање где ће Старограђани, али и сви Београђани и грађани Србије који нам долазе у госте, паркирати своје аутомобиле. Нема одговора ни на пи-тање колико дуго ће ови радови, који се изводе брзином пужа на седативи-ма, трајати баш као што нема одгово-ра ни на питање колико све то кошта. А то је живот. То су локалне теме које интересују једнако Старограђане, угоститеље, као и све оне који имају неки свој бизнис у централној град-ској зони. На питања које живот зна-че оваква градска власт нема одго-вор. Никада га није ни имала, јер све што градска власт ради на нашој општини заправо и није мотивисано интересом Старограђана. Ова власт је овде, једнако као и свуда у Србији, у функцији заштите и оплодње круп-ног капитала. Када је потребно, у њи-ховом интересу се мењају планови, доносе закони, намештају тендери и ко зна шта још...

У таквим околностима Градска општина Стари град има само је-дан избор и ми смо га направили. Ми се боримо да заштитимо Стари град и смањимо, колико је то у нашој моћи, негативне ефекте штеточин-ског режима којим командује вечити

Марко Бастаћ, председник општине Стари град

ЖИВОТ

Давид Матић, најуспешнији млади физичар Старог града:

ДО РЕШЕЊА НА СВОЈ НАЧИН Страна 17.

Tема броја РЕФЕРЕНДУМ:

„А САД МАЛО МИ, ГРАЂАНИ!“ Страна 4.

Јубилеј ПУ „Дечји дани“:

ГОДИНА ВЕСЕЛИХ СТО Страна 24.

Спрема се отимачина спортског центра од Старограђана

Страна 22.

3ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019. Уводник

заменик Весић Горан. То радимо и блокадама радова, који су израз ле-гитимне грађанксе непослушности. Наиме, осим кроз карте, нашим нов-цем се финансира читав систем јавног транспорта. Ми те услуге више не само да не можемо тренутно да користимо, већ не знамо када и како ће нам оне бити доступне. А имамо право не само да знамо, већ имамо право и да се питамо како ће то из-гледати. Зато смо правили блокаде и то у договору са нашим комшијама. Зато смо расписали референдум на којем ћете ви моћи да се изјасните о животу, а не о небеским темама који-ма нас залуђују крадљивци наше бу-дућности.

На Старом граду, дакле, и ти се пи-таш. А када једном кажемо шта ми-слимо о пројектима којима би да нам украду и успомене са Келемегдана и културно историсјко наслеђе, које су нам они који ће тек да се роде ос-тавили да им чувамо, онда је све на њима. Да ли ће и даље да нас игори-шу, а самим тим и да прихвате пуну одговорност за све што може да про-изведе то игнорисање мишљења грађана, или ће да отворе цивилизо-вану стручну и јавну расправу о це-локупном уређењу Старог града и онда редефинишу постојећа решења, уз обавезно разрешење оних који су покушали да нам прошверцују своје комбинације као капиталне пројекте у функцији развоја Београда, на челу са кандидатом за титулу највеће штеточине у историји Београда Ве-сић Гораном, избор је који би треба-ло да буде једноставан. Бар за прис-тојне и нормалне људе.

Пре него што у себи кажете „па ни-када нам неће испунити нити један захтев“, позивам вас да направимо први корак. Позивам вас да кажете своје мишљење и повећате притисак на све њих који се већ шест месеци суботом крију од грађана који мирно и достојанствено понављају да неће да живе у заробљеној држави. Јер ово је наш град и наша општина, а не њи-хова прћија.

Ми се боримо да заштитимо Стари град и смањимо, колико је то у нашој моћи, негативне ефекте штеточинског режима

4 Тема броја ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МАЈ/ЈУН 2019.

П рошло је више од три године од рушења у Савамали.

Прошло је годину дана од када је изабрана ова град-

ска власт.Прошло је шест месеци од када су

због покушаја убиства Борка Стефа-новића почели протести „Један од пет милиона“.

Прошло је нешто мање од 40 дана од када су напредњачки активи-сти на препад упали у Скупштину Градске општине Стари град, плус у још две општине у којима власт не функционише по диктату СНС-а.

Све ово дефинисало је нову по-литичку реалност. Реалност у којој су поделе у друштву на историјс-ком максимуму, реалност у којој је правна држава суспендована, реал-ност у којој се лаж представља као чињеница, а сила као аргумент. Ову реалност карактерише и супсти-туција реалних политика странач-ким и партијским диловима који обезбеђују услове за егзистенцијал-но уцењивање грађана са једним је-диним циљем – дугорочна форти-фикација Вучићевог режима. Сви који осмеле да критикују овај сис-тем, креиран да ради само за бо-гате, пролазе кроз таблоидног ме-дијског зеца, који је у ери интернета гори и од оног голооточког. Посебно се јако ударају они појединци који имају професионални кредибили-тет и углед у јавности. Тако пигмеји, попут оног Ристичевић Марјана и вечитог заменика Весић Горана, примитивно вређају судију Мајића, архитекту Драгољуба Бакића и ака-демика Матију Бећковића. И ми ту болест живимо. Она има различи-те називе. Дијагноза Фридом хау-са каже да смо делимично слобод-но друштво. Истраживачки центар Европског парламента говори о рас-тућем ризику од ауторитаризма. А ми животаримо у нелибералној де-мократији која се галопирајућом плишаном револуцијом претва-ра у либералну диктатуру. Успут, одржи се нека парада полиције и

донесе неки правни акт који и неко-респондира са законом, али уредно ограничава право грађана да про-тестују, чисто да се сви ми подсети-мо на снагу репресивног апарата, који стоји на располагању режи-му који не преза ни од напада на владике СПЦ-а. Није да се не бу-нимо, али то, преокупирани егз-истенцијалним проблемима, ради-мо једном недељно, кроз протестну шетњу и борбом са армијом ботова које плаћају нашим новцем, новцем пореских обвезника. Спремност на

већи ангажман није баш на неком завидном нивоу, а подсећа на песму пастора Мартина Нимелера у којој каже

„Када су дошли по комунисте, ја сам ћутао јер нисам био комуниста

Када су дошли по синдикалце, ја се нисам бунио јер нисам био син-дикалац

Затим су дошли по католике, а ја се нисам бунио јер сам био протес-тант

Онда су дошли по мене, али тада више никога није било да се побуни“

И сада када имамо неупит-ну стручну и независну дијагно-зу стања у коме се налазимо, као и општу слику друштва око које не морамо да се сложимо, поставља се

Животаримо у нелибералној демократији која се галопирајућом плишаном револуцијом претвара у либералну диктатуру

А САДА МАЛО МИ, ГРАЂАНИ

5Тема бројаИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МАЈ/ЈУН 2019.

питање како даље. Треба нам ефи-касна колективна терапија. Мно-ги је у последње време нуде. Неки би да прекрше Споразум са наро-дом, као документ који је израђен на бази захтева које су опозицији испоставили побуњени грађа-ни и да целу ствар врате у Народ-ну скупштину. Други захтевају ра-дикализацију протеста, шта год то значило. У општини Стари град оп-ределили смо се за трећи пут. На-име, у условима гетоизације Ста-рог града, мотивисане потребом да се центар Београда пресели у „Бе-оград на води“ да би новој елити било лепше, руководство општи-не се определило да врати ст-вар грађанима на одлучивање.

Конкретна питања о томе да ли сте за укидање и измештање јавног превоза, бесконачно ширање пе-шачке зоне и изградњу жичаре на Калемегдану, треба да афирми-шу принцип партиципативне демо-кратије као контролни механизам свакој власти. Овај модел ради у Швајцарској, царује у ЕУ, али функ-ционише и у Шапцу, па је нервоза код напредњачког естаблишмента схватљива само у контексту разу-мевања да за ово што корумпирана, нестручна и бахата градска власт ради, данас нема подршку грађана. И нема ту више опредељивања за или против Вучића, нема ту више небеске Србије, нема више Косо-ва као најважније теме. Питање је

јасно – да ли прихватате да тамо неки Весићи, Симоновићи, Јутке у мрачним кутцима наших градо-ва доносе одлуке у маниру припи-тог Штрахеа које директно утичу на животни стандард и начин жи-вота, и уз то не само да игноришу мишљење стручне јавности, већ га брутално омаловажавају. Због тога, овај референдум нема само локал-ни значај, већ је својеврсна побуна против система који занемарује ин-тересе грађана и јавности, система који омогућава енормно богаћење кроз намештене тендере, система који је у функцији заштите крупног капитала, система за који је слобо-да утопија, а правда категорија без значаја. Тај систем је наш највећи проблем. Њега морамо да промени-мо уколико желимо да нормално да живимо. Његову демонтажу мож-да не можемо да започнемо од гла-ве али можемо да направимо први корак обесмишљавајући исти тај систем. И то мирно. Цивилизовано. Оловком. Из Старог града је и она-ко све почело. И Београд. И борба за слободу. И демократија у Србији. И протести. Време је за нови поче-так, почетак у коме се грађани пи-тају, почетак у коме се ти питаш. И зато до 16. јуна позивамо све Старо-грађане да искористе своје право и изјасне се на референдуму, јер тако чувамо наш град – Стари град и ст-варамо нови оквир који треба да обезбеди услове за укључивање што већег броја грађана у процес одлу-чивања. А то је пут повратка пове-рења у демократију, у чију импо-тенцију смо почели да верујемо под притиском бесмислица којима нас затрпава напредњачка пропаганд-на машинерија.

Е сада само од нас зависи.БРАНКО МИЉУШ

Референдум нема само локални значај, већ је својеврсна побуна против система који занемарује интересе грађана и јавности, система који омогућава енормно богаћење кроз намештене тендере, система који је у функцији заштите крупног капитала, система за који је слобода утопија, а правда категорија без значаја

А САДА МАЛО МИ, ГРАЂАНИ

6 ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МАЈ/ЈУН 2019.Тема броја

П олитички аналитичар Бобан Стојановић за СГ:инфо каже да се у савременим друштвима уп-рављање државом реализује

кроз представничка тела која грађани бирају на изборима, а који онда доносе одлуке уместо грађана.

„Међутим, с обзиром на различи-те нивое власти који постоје, грађани би морали да буду консултовани и да учествују у доношењу одлука пре све-га на нивоу локалне самоуправе, око пи-тања која се тичу њиховог најнепосред-нијег окружења, а од чега им директно зависи квалитет живота. То би требало да буде пракса добре владавине и доброг управљања, да се приликом одлука кон-султују они на које такве одлуке директ-но утичу и да се заједница обликује и развија према интересу њихових грађа-на“, сматра Стојановић.

Он ипак тврди да пракса показује да партиципативна демократија у Србији није развијена, да су иницијативе и рефе-рендуми појаве на нивоу инцидента, али и да политичари не желе да питају грађа-не и да им омогуће директно учешће.

Стојановић нас подсећа и да најбољи примери учешћа грађана долазе из Швајцарске, где се на локалном и реги-оналном нивоу доносе све важне одлу-ке и где грађани кроз референдуме зна-чајно обликују своје животе кроз одлуке које доносе.

Град Београд има апсолутну власт у односу на градске општине

Како би се спречила ситуација у којој они који „држе“ власт између два избор-на циклуса присвајају јавно добро и чине

шта им је воља, власт би морала да буде ограничена законима, да се зна у којим оквирима одлуке могу да се доносе, а по-себно на нивоу великих јединица локал-не самоуправе каква је град Београд да буде ограничена на неки начин нивоима градских општина и месних заједница.

„Сам систем локалне самоуправе у коме градске општине у граду Београ-ду немају статус јединице локалне са-моуправе доводи до тога да град Бе-оград може потпуно самостално да одлучује о животима људи, пројекти-ма, радовима итд. Међутим, поред тога што град Београд има апсолутну власт у односу на градске општине, мора-ли би да буду ограничени у својим од-лукама. Најбољи начин да се то фор-мално-правно ограничи јесте да се систем децентрализује и да се креи-рају институције које би ограничиле вољу појединаца и прописале јавне рас-праве, учешће грађана у доношењу ва-жних одлука и консултације са струком и свим релевантним актерима, али и промена свести у погледу вођења држа-ве или градова, од власти ка управљању, што макар у Србији није случај и где по-беда на изборима практично значи мо-гућност да радите шта год да жели-те без икаквог ограничења“, објашњава млади политиколог.

Ауторитарни режими искључују грађане из процеса доношења одлука

На питање који друштвено-политич-ки системи су у теорији против пар-тиципативне демократије, Стојано-вић каже да су то сви они политички

системи и облици политичког режима који на било који искључују грађане и који желе самостално да доносе одлу-ке, посебно уколико се тим одлукама противи велики део грађана.

„То су сви они облици политичког ре-жима који нису демократије, односно који чак и минимално имају аутори-тарне тенденције. Углавном су аутори-тарни режими ти који желе да грађани не буду укључени, да буду пасивизира-ни, да не учествују у политичком живо-ту и да се не питају о томе какве одлуке се доносе. У нпр. тоталитарним режи-мима се захтева велика мобилизација грађана и њихово учешће, које нарав-но није слободно и није заиста учешће, већ је потпуно подаништво и грађани су приморани да учествују у „привид-ној партиципацији“. Међутим, овде је циљ да грађани буду отуђени од поли-тике и од доношења одлука“, објашња-ва Бобан Стојановић.

Поданичка политичка култура„У Србији генерално није развије-

на свест о значају учешћа у процеси-ма доношења одлука, а то је последица политичке културе која је доминант-но поданичка. У друштвима са развије-ном партиципацтивном политичком културом, степен заинтересованости за учешће је много већи. Од политич-ке културе значајно зависе односи из-међу власти и грађана, па се тако може и тумачити та жеља власти да владају, а не да управљају“, каже Стојановић упи-тан на који начин мотивисати грађане да повећају своје учешће у политичком животу.

„Политичка култура се доста теш-ко и споро мења, што нам представља проблем јер грађани нису навикну-ти да учествују у процесу доношења од-лука осим на изборима. Ипак, постоје грађани, удружења, иницијативе које желе већи степен учешћа и који би тре-бало мало по мало да мотивишу све ос-тале грађане да учествују у процесима доношења одлука, да одлучују о томе како ће изгледати и како ће се креирати политике и пројекти, у крајњем случају како ће се трошити њихов новац“, за-кључује политички аналитичар Бобан Стојановић. Н.Г.

ПОЛИТИКОЛОГ И ПОЛИТИЧКИ АНАЛИТИЧАР БОБАН СТОЈАНОВИЋ О ПАРТИЦИПАТИВНОЈ ДЕМОКРАТИЈИ

ГРАЂАНЕ ТРЕБА ПИТАТИ КАКО ДА СЕ ТРОШИ ЊИХОВ НОВАЦ

7ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МАЈ/ЈУН 2019. Тема броја

У најужем центру Београ-да налази се широка зона ар-хеолошког налазишта, културног добра - Антич-

ки Сингидунум, а пројекат гондо-ле на Београдској тврђави и наја-ва изградње подземне гараже на Студентском тргу су најалармат-нији примери угрожености овог не-покретног културног наслеђа који

могу угрозити номинацију Србије за Унескову листу светске баштине.

„Антички Сингидунум је споме-ник културе од националног и свет-ског значаја. Зато је несхватљи-во зашто Република Србија, с једне стране, жели да се прикључи транс-националној серијској номинацији „Граница Римског царства“, у оквиру које су већ на Унескову листу светске

баштине уписани остаци Лимеса у Великој Британији и Немачкој, док с друге стране угрожава један од најзначајнијих локалитета у Србији, без којег номинација не би имала смисла”, констатује секретарка На-ционалног комитета ICOMOS-a, ис-торичарка уметности Сања Кесић Ристић.

ПРЕЛИМИНАРНА ЛИСТА Прелиминарна листа, објашња-

ва наша саговорница, код нас се по-грешно назива тентативна, форми-ра се у другим земљама у оквиру националне комисије за сарадњу са Унеском, коју би требало да чине најзначајнији професионалци и екс-перти у струци. Национални члано-ви ICOMOS-a по правилу су и члано-ви комисија за сарадњу са Унеском, често и њихови председници.

„У нашој земљи то није случај. Иако би према „Валета-Дубровник принципима“, сарадња са ICOMOS-овим стручњацима била неопходна при изради прелиминарне листе, они су по правилу заобиђени! Иначе би

УГРОЖЕНА НОМИНАЦИЈА СРБИЈЕ ЗА УНЕСКОВУ ЛИСТУ СВЕТСКЕ БАШТИНЕ

АНТИЧКИ СИНГИДУНУМ СПОМЕНИК ОД НАЦИОНАЛНОГ И СВЕТСКОГ ЗНАЧАЈА 

ICOMOS (International Council on Monuments and Sites)Међународни савет за споменике и споменичке целине представља високо респектибилну невладину организацију која данас окупља преко 10.000 чла-нова, из више од 100 земаља, који су својим професионалним ангажовањем укључени у активности заштите и очувања културног и природног наслеђа широм света. Званично је признат као саветодавно тело Унеска које активно доприноси раду Комитета за Светску баштину и учествује у имплементацији Конвенције о заштити Светске културне и природне баштине из 1972. године. Чланови ICOMOS-a представљају утицајну мрежу стручњака која промовише принципе савремене конзервације и афирмише вредности наслеђа. Њихова активност одвија се преко националних комитета, у земљама које су члани-це УНЕСКО-а (www.icomos.org)

8 Тема броја ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

били упознати с процедурама уписа и на прелиминарну и на листу свет-ске баштине“, оцењује Сања Кесић Ристић и прецизира да „прелими-нарна листа значи само да је одређе-но културно или природно добро у својој средини препознато као потен-цијално добро светске баштине“.

„С обзиром на различите развојне планове везане за Београдску тврђаву, али и за простор Студентског трга где су остаци Сингидунума сасвим из-весни, не може се баш стећи утисак да је наше наслеђе препознато нити као вредно, нити као необновљиво, а још мање као ресурс!“, указује на однос власти према непокретном култур-ном наслеђу секретарка Националног комитета ICOMOS-a.

РАЈИЋЕВАНајдрастичнији случајеви нес-

тајања и игнорисања значаја кул-турног и археолошког наслеђа у протеклих 15 година у Београду су -  Рајићева улица, реконструкција трамвајских шина у Тадеуша Ко-шћушка и уградња подземних кон-тејнера, а о томе је детаљније писао др Адам Црнобрња, председник Срп-ског археолошког друштва у чланку „Археолошко наслеђе у Србији данас – брига државе или посао ентузијас-та“, објављеном у стручном часопису Модерна конзервација 5 (2017), који издаје ICOMOS Србија.

„Нажалост, простор Рајићеве је потпуно уништен, иако је струка – конкретно Републички завод за заштиту споменика културе (РЗЗСК) – одбијала још 2003. године да изда сагласност за изградњу на том просто-ру. И ондашња власт је желела да на-ведени простор „уновчи“, тј. изгради, али су тадашње руководство и Струч-ни савет РЗЗСК-а донели аргументо-вану и чврсту одлуку која је могла да

се поништи на нивоу министарства. Тада је власт још увек имала неки респект према онима који су учени и образовани управо да би доносили такве одлуке“, појашњава однос нека-дашњих градских власти према стру-ци наша саговорница и констатује да смо сада у још горој ситуацији!

ИЗРАДА НОМИНАЦИОНОГ ДОСИЈЕА

Србија се прикључила тзв. Братис-лавској групи, и тиме званично по-кренула процедуре неопходне да би се приступило изради номинационог досијеа - за сваки локалитет треба да се утврде критеријуми, прописани Смерницама за примену Конвенције о заштити светске културне и при-родне баштине (10 критеријума), на основу којих је предложен упис на Листу. Међутим, оно што сваки ло-калитет мора да поседује, то су ау-тентичност и интегритет.

„Сингидунум је неспорно аутен-тичан, али само док се не уништи данашњим интервенцијама. Не-нарушавају га слојеви потоњих градњи – они сведоче о контину-итету ове стратешки изузетне пози-ције тврђаве, трагови култура које су се ту смењивале и које сведо-че о историјском континутету мес-та, чак и старијем од времена Рим-ског царства. Аутентичност се не мери процентима оригиналне мате-рије која би била уништена за пот-ребе станице за гондолу, она се сас-тоји у својој целовитости, у којој треба да буде сачувана и пренета бу-дућим генерацијама, као што је то још одавно поменуто у Венецијан-ској повељи“, наглашава секретарка Националног комитета ICOMOS-а.

Аутентичност, као и интегритет једног добра, зависе и од њиховог од-носа према културном и природ-ном наслеђу које их окружују, тако да су визуре нешто што је можда најважније у очувању идентитета и

Сингидунум је неспорно аутентичан, али само док се не уништи данашњим интервенцијама

Ставити гондолу је исто као и променити ток Саве и улити је у Дунав негде другде, а не подно Београдске тврђаве, а скоро исто толико и кошта!

9ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019. Тема броја

јединствене универзалне вредности без које је немогуће уписати добро на листу светске баштине.

НЕСТАЈУ ОБРИСИ ГРАДА„Ставити гондолу је исто као и про-

менити ток Саве и улити је у Дунав негде другде а не подно Београдске тврђаве, а скоро исто толико и ко-шта! Обрис центра града већ је на-рушен изградњом вишеспратница у „Београду на води“, а гондола ће довести до непрепознатљивости са свих страна. Историјске визуре ка Земуну и од Земуна не смеју се пре-сецати непримереним и надасве не-потребним садржајем“, поручује јав-ности и надлежнима историчарка уметности Сања Кесић Ристић, уз опаску „да туризам и наводно олак-шање приступа споменику културе у овом случају уопште нису релевант-ни аргументи“.

„Београдска тврђава се може обићи и одозго надоле, и обрну-то, како се коме допада и како ко може. На крају крајева, приступ јед-ном тако сложеном културном добру треба да буде прилагођен његовом карактеру некадашњих тврђава и са-дашњег градског парка“, закључује наша саговорница.

ПРАКСА ЗАВОДА„За начин доношења одлука у Репу-

бличком заводу за заштиту спомени-ка културе не бих рекла да је потпуно нелегалан, али је заснован на прин-ципу да „деликатне“ предмете до-бијају они „стручњаци“ који желе да изађу у сусрет нечијим жељама. Ако ја одбијем да се сагласим са дозиђи-вањем једног споменика културе, мој одговор неће изаћи из Завода већ ће предмет бити дат ономе ко је спре-ман да изда сагласност“, појашња-ва Кесић Ристић праксу рада, како каже, modus vivendi Републичког за-вода у последњих 15 година.

„Гондола је само мала опасност у мору опасности којима је наше не-покретно културно наслеђе кон-стантно изложено и нажалост, у појединим ситуацијама, униште-но до непрепознатљивости“, осли-кава суморну слику нестајања и иг-норисање археолошког и културног наслеђа Београда и Србије секретар Националног комитета ICOMOS-а, историчар уметности Сања Кесић Ристић на крају разговрора за наш лист.

ДАРКО МИШИЋ

ПОДЗЕМНА ГАРАЖА НА СТУДЕНТСКОМ ТРГУ

Када је градска власт 2006. године обелоданила намеру да на Студентском тргу планира изградњу подземне гараже, на простору који вековима није био узурпиран градњом зграда с дубљим темељима и који се сматра  једном од ретких лока-ција са знатније очуваним остацима из римског периода, стручна јавност је одмах реаговала и успротивила се званичним до-писима. Садашња градска власт има исте намере. По објави јавног увида у урбанистички пројекат, а након што је Завод за заштиту споменика културе града Београда издао услове који нису у складу са Законом о културним добрима за ову лока-цију, званичну примедбу је упутила уједињена стручна јавност - Српско археолошко друштво, Археолошки институт, Одељење за археологију Филозофског факултета, Народни музеј, Друштво конзерватора Србије, Национални комитет ICOM Србија и На-ционални комитет ICOMOS Србија. Струка наглашава, посебно у случају када постоје индиције за битније налазе, као у случају Студентског трга и парка, да је за градњу подземне гараже на овој локацији могућа само једна опција -  пре почетка било как-вог планирања или изградње неопходно је обавити заштитна археолошка истраживања на целој површини након којих је мо-гуће дефинисати и издати мере техничке заштите (конзерваторске услове), а све у циљу заштите, презентације и валориза-ције непокретног културног наслеђа Античког Сингидунума, уз безусловно поштовање Закона о културним добрима.

Доношење одлука у заводу за заштиту споменика културе засновано је на принципу да „деликатне“ предмете добијају они „стручњаци“ који желе да изађу у сусрет нечијим жељама

10 Тема броја ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

М еђународна организација „Европа Ностра“, која се бави заштитом култур-ног наслеђа, подржала

је петицију против градње гондоле на „Београдској тврђави“ и упутила стручну делегацију која је од 4. до 7. маја боравила у нашем главном гра-ду, на позив националне организа-ције „Европа Ностра“ Србија.

Након састанака са премијерком Брнабић, надлежним министарстви-ма, САНУ и другим установама и стручним удружењима, еминент-на делегација је оценила „да би се из-градњом гондоле, могао угрозити упис Београдске тврђаве за Унескову листу светске баштине“ и најавила извештај који ће поред власти у Ср-бији добити и представници Европ-ске уније.

О резултатима посете разговарамо са генералном секретарком „Евро-па Ностра“ Снешком Квадвлих Ми-хаиловић.

ОТКУД ГОНДОЛА? „Делегација је импресионирана

изузетном вредношћу и лепотом Бе-оградске тврђаве са калемегданс-ким парком. Грчка археолошкиња проф. Фани Туфано је одушевље-но изјавила „ово је ваш Акропољ!“. Италијански архитекта проф. Паоло Вити, специјалиста за римску кул-турну баштину, био је опчињен по-ложајем Калемегдана и констатовао да „овде не само очима, већ и руком можемо да дотакнемо границу Рим-ског царства“, износи запажања уг-ледних чланова делегације наша саговорница и констатује да, с обзи-ром на такву вредност и лепоту Ка-лемегдана, заштићеног законом Ср-бије и Генералним урбанистичким планом Београда, никоме није јасно „откуд уопште идеја о градњи гондо-ле и како је могла да се донесе одлу-ка о пројекту, и то без прописаних и

неопходних Студија изводљивости и утицаја на културну баштину!?“.

„Пројекат је очигледно у сукобу са добром праксом и са законским од-редбама. Искрено се надамо да ће Управни суд и Уставни суд преузе-ти одговорност како би се закон ис-поштовао и зауставио пројекат гон-доле“, очекује генерална секретарка „Европа Ностра“.

Такође, нису јасни ни разлози зашто је из буџета потребно уложити 15 милиона евра у жичару која није средство за превоз Београђана.

„Ако је намера да постане највећа

туристичка атракција, наш одговор је - зар Београдска тврђава није знат-но већа туристичка атракција. Жи-чара има у другим градовима Евро-пе, али је само један Калемегдан!“, приметили су чланови делегације, истиче Квадвлих Михаиловић и предлаже да се средства уместо у гондолу, са негативним утицајем на културну баштину од непроцењи-вог значаја за Србију и Европу, уложе у даљу конзервацију и валоризацију саме тврђаве и Античког Синги-дунума, који је недовољно истражен и презентиран јавности.

� ГЕНЕРАЛНА СЕКРЕТАРКА „ЕВРОПА НОСТРА“ СНЕШКА КВАДВЛИХ МИХАИЛОВИЋ

БЕОГРАДСКА ТВРЂАВА ЈЕ СРПСКИ АКРОПОЉ

КУЛТУРНА БАШТИНА СТРАТЕШКИ ПРИОРИТЕТ СРБИЈЕ!?Београдска тврђава је од 2015. године уврштена у транснационални проје-кат за номинацију на Унескову  Листу Светске Баштине  -  Границе Римског царства. Градња гондоле довешће у питање аутентичност и интегритет ло-калитета, два кључна критеријума за упис. То је била јасна порука делега-ције републичким властима. „Верујемо да су представници УНЕСКО-а сличну поруку упутили делегацији стручних органа Републичког завода за заштиту споменика културе (РЗЗСК) и Археолошког института, 17. маја у Паризу“, костатује Квадвлих Михаиловић.Имајући у виду озбиљне примедбе и препреке „Европа Ностра” је убеђена да до градње гондоле не би смело да дође.„Не би било први пут у Европи и свету да се одустане од једног штетног, ску-пог и непотребног грађевинског пројекта, у циљу заштите закона, културне баштине и општег интереса, поготово када се таквом пројекту противи го-тово целокупна стручна јавност, укључујући САНУ, са својим неприкоснове-ним ауторитетом, легитимитетом и кредибилитетом”, истиче саговорница, уз констатацију да је руководство РЗЗСК очигледно најпре подлегло притис-цима. Почетком априла већина запослених се огласила против гондоле, на-кон тога и Стручни савет, да би недавно негативна мишљења дали Управни и Надзорни одбор. На потезу је министар културе Владан Вукосављевић под чијем је надлежношћу РЗЗСК.„Током разговора премијерка Ана Брнабић је истакла улагање у културу и културну баштину као стратешки приоритет Владе. Такође, похваљујемо Стратешки план туристичког развоја Србије (2016-2025) који истиче култур-ну баштину као један од главних ресурса за развој туризма. Наглашавамо да је гондола у супротности са овим стратешким приоритетима Републике Ср-бије”, упозорава генерални секретар „Европа Ностра” Снешка Квадвлих Ми-хаиловић.

11ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019. Тема броја

„Вишеслојност Калемегдана, спо-меника културе који сведочи о више хиљада година узбуркане историје на овим просторима, говори о њего-вом значају за заједничку култур-ну баштину Европе. Његово очување није само у интересу Србије већ чи-таве Европе. То је наша јасна по-рука Европској унији, која преговара са Србијом о учлањењу, као и Саве-ту Европе чији је Србија члан“, исти-че наша саговорница и стручно об-разлаже да је гондола у супротности са свим принципима добре праксе и смерницама за будуће деловање које је ЕУ усвојила.

„Посебно прошле године, када смо сви заједно, укључујући и Србију, славили Европску годину културне баштине. Гондола је и у супротности са Европским конвенцијама о кул-турној баштини Савета Европе које је Србија потписала и ратификовала, као и са УНЕСКО-вом Конвенцијом о очувању светске културне и при-родне баштине“, констатује Снешка Квадвлих Михаиловић.

СТАРИ ГРАД - УКЉУЧИТИ ЈАВНОСТ„Фаро конвенција“ о значају кул-

турне баштине за друштво инсисти-ра на значају дијалога између власти - од државних до општинских – не само са представницима струке већ и са грађанима и заједницама тесно повезаним са културном баштином.

То је важна порука и за Стари град где се налази не само Калемегдан већ и огроман део драгоцене исто-ријске, археолошке и архитектонске културне баштине Београда, Србије и Европе.

„Одлуке о новим урбанистичким решењима и грађевинским пројек-тима морају се доносити уз пуно укључивање и уважавање стручне и грађанске јавности. Није само гон-дола проблем, суочени сте са дру-гим контроверзним пројектима, од градње гараже на Студентском тргу на месту Античког Сингидунума до пројекта К-Дистрикта у заштићеној зони Калемегдана, чије је постојање тек недавно испливало у јавност“, за-кључује Снешка Квадвлих Михаи-ловић.

Током боравка, генерална секре-тарка „Европа Ностре“ је посетила и општину Стари град. Са председни-ком Марком Бастаћем договорено је да ће наша општина бити потпис-ница „Берлинског позива за акцију“, којим се политичари и доносиоци одлука обавезују да пажњу посвете култури и историјској баштини, као и да ће аплицирати за придружену чланицу „Европа Ностра“.

„То је сјајна вест, али и велика од-говорност! Унапред се радујемо бу-дућој сарадњи и конструктивном дијалогу, посебно јер је пракса ЕУ да јавност - како стручњаци, тако и

грађани, буду директно укључени у процес доношења одлука“, закључује Снешка Квадвлих Михаиловић, дугогодишња генерална секретарка „Европа Ностре“, а као рођена Бео-грађанка поручује да ће са колегама из Србије, Европе и целог света „учи-нити све да се аутентичност и ин-тегритет Београдске тврђаве не на-руши једним погрешним пројектом као што је гондола!“

„Нека Калемегдан буде побед-ник и ми сви заједно са њим! Тако ћемо ускоро моћи да славимо упис Београдске тврђаве на УНЕСКО-ву листу светске баштине. Такво при-знање биће у потпуности заслужено, а њиме ће се поносити сви Београђа-ни и власт – од општине Стари град, Града Београда, Републике Србије, па и читаве Европе“, поручује на крају разговора за наш лист Снешка Квадвлих Михаиловић.

ДАРКО МИШИЋ

Одлуке о урбанистичким решењима и грађевинским пројектима доносити уз пуно укључивање и уважавање стручне и грађанске јавности

Представници општине на састанку са генералном секретарком „Европа Ностре“

12 Тема броја ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

Замисао поплочавања београд-ских улица не може се поредити са примерима европских градо-ва, који имају потпуно другачију

саобраћајну слику. Београд је вишес-труко осакаћен због непостојања ка-питалних инфраструктурних коридо-ра какве имају градови који су се после Другог светског рата равномерно раз-вијали и где се много улагало у реша-вање саобраћајних проблема у старим градским зонама, сматра архитекта Александар Станојловић, аутор књиге „Пешачке зоне у старим градским јез-грима“.

Добра замисао поплочавања ули-ца у централним београдским ули-цама, чији је покретач био архитекта Бранислав Јовин, требало је да пра-ти рад на изградњи метроа, али како се то није десило, поставља се питање оправданости даљег ширења пешач-ке зоне на територији Старог града. Студија о пешачким зонама архи-текте Александра Станојловића гово-ри да реконструкција улица у пешачке зоне има своје оправданости, пре све-га у заштити градитељског наслеђа и очувању животне средине. Међутим, у случају Васине улице, како сматра архитекта Александар Станојловић, предност треба дати јавном градском превозу.

„Васина је већ имала редуковани вид саобраћаја и одавно је забрањена за ау-томобиле. Њом су до пре месец дана саобраћала возила јавног градског превоза и такси возила. Након свих ових радова такав режим саобраћаја би требало задржати, са минимум две саобраћајне траке и широким трото-арима за пешаке. Потпуним затва-рањем ове улице замро би плато Сту-дентског трга, а то је централно место старог Београда. Смањила би се његова

атрактивност и људи би ређе долази-ли. То је изузетан просторни амбијент са значајним културним и просветним институцијама, то је наш историјски трг. Свака власт би требало да истак-не историју београдског градитељства и археологије, а не да их учини недос-тупним”, сматра архитекта Алексан-дар Станојловић.

Кад се грађани не питајуОн је става да би изостанак јавног

превоза из Васине улице и повећање пешачких дистанци могли довести у проблем велики број грађана који живе у овом делу града. Власт и овог пута из-бегава да грађанима представи кона-чан изглед Васине, што је како каже ар-хитекта Станојловић, поново поделило грађане који рамзлишљају да ли су за или су против пешачких зона.

„То је политизација урбанизма која се дешава када изостане дијалог. Грађани још увек нису имали прили-ку да виде право решење, а треба на-поменути да у свим генералним пла-новима до сада није било говора о пешачкој зони у Васиној улици. Власт дубоко греши што и овим поводом није организовала ни једну јавну три-бину са грађанима како би кроз демо-кратски разговор свака страна изне-ла своје мишљење и како би се дошло до коначног решења. Грађани су ко-рисници јавног простора и требало би да се питају, а јавне расправе се у по-селдњих неколико година организују реда ради и нико за њих не зна. Када је био конкурс за будући изглед Савског трга, изложба је трајала једно поподне без јавне расправе. Исто се догодило и када је био конкурс за споменик Зора-ну Ђинђићу - изложбе и јавне распра-ве није било.”

На исти начин се уређује и Топличин венац, где су грађани тог дела града

били упознати само преко једностав-них 3д визуелизација, а не презента-цијом пројекта. У погледу саобраћаја се не излази у сусрет свим циљним групама, а највише станарима окол-них зграда. Град највише жели да по-влађује туристима и на тај начин пра-ви нову туристичку зону, као што је случај са Скадарлијом, која је, према мишљењу архитекте Александра Ста-нојловића неправедно одузета Бео-грађанима.

Станари у гету„Грађани Варош капије су оправ-

дано љути што власт жели да мења структуру садржаја у кварту у којем живе. Све више се отварају хостели, апартмани, туристи који долазе немају обавезу према згради и станарима. На тај начин одлазе озбиљни послов-ни садржаји, а на њихово место дола-зе ресторани брзе хране или сличне баналности. Ако власт жели пешачку зону, мора решити проблем прилаза возила станара“, напомиње архитекта и наглашава да београдска власт свес-но прави гето просторе намењене по-сетиоцима Београда надајући се при-ходу од туризма.

„Београђани нерадо иду у Скадар-лију, јер је ово што данас имамо лаж-на Скадарлија, која је изгубила душу и кроз коју Београђани само пролазе и избегавају да учествују у њеном жи-воту. Са друге стране, имамо Косан-чићев венац и Улицу Краља Петра које и након ревитализације немају садр-жаје, што је својеврсни апсурд. То до-казује да ултимативно поплочавање и постављање мобилијара неће доприне-ти животу неког места. На Косанчиће-вом венцу смо добили добро сређени паркинг, а у Краља Петра, код Народне банке, простор вапи за садржајем, по-готово што знамо да је то улица која је некада врвела од живота“, закључује архитекта Александар Станојловић.

ЈЕЛЕНА ЗИМОЊИЋ

� ПРОШИРИВАЊЕ ПЕШАЧКЕ ЗОНЕ НА СТАРОМ ГРАДУ

АТЕНТАТ НА УРБАНИЗАМ

Добра замисао поплочавања улица у централним београдским улицама, чији је покретач био архитекта Бранислав Јовин, требало је да прати рад на изградњи метроа, али како се то није десило, поставља се питање оправданости даљег ширења пешачке зоне

Политизација урбанизма се дешава када изостане дијалог

13ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019. Колумна

Лош, гори, најгори, ГоранЧекамо комшија Божа и ја

трамвај код Бајлонија, ком-шија Божа се гласно запита: „Која ли је будала исекла оно

лепо дрво код Сарајевске чесме?“, тамо на почетку Скадарлије – кад у том моменту на комшију Божу ско-чи нека жена са кишобраном на го-товс.

Ја волим кад се ради! Ви само кри-тикујете, а ништа не радите! – рекла је бесно, смотала Информер у таш-ну, мада смо очекивали да таш-ну смота у Информер који јој очиг-ледно више значи од ташне. Онда је ушла у трамвај за који нико није тачно знао куд иде, куд пролази и где тачно води, јербо је градски сао-браћај у Београду тренутно конци-пиран тако да увек морате питати возача: „Куда иде овај трамвај, ауто-бус или тролејбус?“

Ех, где су она лепа времена када је градски превоз ишао својом трасом? – уздахнуо је комшија Божа над кле-том судбином живота у Београду под реконструкцијом, где никада не зна-те шта ће вас сутра затећи испред куће и никада не знате да ли ауто-бус 26 стаје код Вука, где је стајао од памтивека, него морате питати во-зача, који после 126 таквих питања дневно на крају одлучи да емигри-ра у Кливленд да би возио шлепер од прецизне тачке А до прецизне тач-ке Б.

Још одавно је колега Стојићевић у Политици написао колумну под на-зивом „Путници лудог трамваја“, ни не знајући да ће сви трамваји, тро-лејбуси и аутобуси у Београду једног дана полудети, док путују „подеље-ни“ на две групације путника. Прва група се пита: „Шта ови људи побогу раде?!“, мислећи на београдски око-лиш, а друга група самозадовољно констатује: „Ја волим да се ради!“, не питајући много шта се ради, јер се у Београду тренутно одвијају радо-ви под геслом: „Реконструкција ради реконструкције свега чега се дова-тимо, јер народ воли да види да се ради“.

Шта ми ту можемо? – уздахне неки чича који је у трамвају седео испред комшије Боже, чича који заправо припада трећој групацији, такозва-ној „шта-ми-ту-можемо“ групацији, која се помирила са судбином и само ћути, гледа, уздише, убеђена да је београдска власт нека виша сила са елементима елементарне непого-де, којој нико живи не може ништа. Мисле да је Весић врста тропс-ког циклона званог тајфун са којим ни Американци не могу да се избо-ре, јер Америку мало-мало захвати неки тајфун коме ни противваздуш-на одбрана не може ништа.

Можемо да им кажемо историјско НЕ! – објаснио је комшија Божа оном „шта-ми-ту-можемо“ чичи у трам-вају, да смо на Старом граду решили да преузмемо ствар – тачније оловку - у своје руке, јер једино ми са Старог града има да имамо референдум, где ћемо да одговоримо на питање: „Да ли сте за то да Стари град зао-биђу елементарне непогоде у виду тропског циклона званог Весић?“

Како, молим вас лепо, неко може на референдуму да изгласа да га за-обиђе елементарна непогода кад је елементарна непогода виша сила? - питао је онај „шта-ми-ту-можемо“ чича.

Па лепо! Добро је да у овом време-ну остане траг да су грађани једне мале београдске општине рекли НЕ једној елементарној непогоди, макар и не будемо могли да је зауставимо. Да нам буде чиста савест пред вама

који сте ћутали – објаснио му је ком-шија Божа.

Ситуација је таква: када Весић иза себе жели да остави траг, мо-раш да пазиш да не угазиш у тај траг, као што је комшија Божа пре неки дан угазио у рупу неког повр-шинског копа реконструкције нече-га ради ничега или реконструкције ничега ради нечега. Те две врсте ре-конструкције су обележје Весиће-ве фазе реконструкције Београда по систему – дај да уђем у историју, јер ће се неко једног дана питати – која праисторијска личност је направила ове модерне присторијске урбанис-тичке захвате?

Био је, децо, то неки Горан Весић због кога ће будуће генерације Бео-грађана обележавати Дан сећања на жртве урбанистичких планова Гора-на Весића.

Једино ћемо ми са Старог града имати статус „скојеваца“ који су у сред привремене окупације Београ-да рекле – Неееееееееееееее!

Историја увек памти храбре, али још више паметне. А ретко памти оне које су током последњих град-ских избора морали да сакривају ис-под тезге, како Београђани не би на-слутили шта ће да им бидне. Или што би рекао комшија Божа: Заде-сио нас је компаратив придева лош, гори, најгори, Горан...

Добро је да у овом времену остане траг да су грађани једне мале београдске општине рекли НЕ једној елементарној непогоди, макар и не будемо могли да је зауставимо. Да нам буде чиста савест пред вама који сте ћутали

Пише: Драгољуб Дража Петровић

14 Тема броја ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

Д ок омиљени дневни лист председника Вучића најављује скори улазак у Ев-роазијску унију, а председ-

ницу Владе забавља чињеница да из-вештај Европске комисије указује на бројне проблеме са којима се као друштво суочавамо, ту у нашем ком-шилуку се води мали рат. Наиме, градска власт је одлучила да казни Старограђане зато што никада нису гласали за СНС у мери која би им омогућила да врше власт.

У том смислу, они су одлучили да гетоизују уже градско језгро и прет-воре га, како Драгољуб Бакић каже, у посељачени Дизниленд. Тај наводни рај за непостојеће туристе у изради, претворио је живот Старограђана у перманетни пакао. Иза овог пројек-та, наравно, крије се финансијски интерес напредњачких новокомпо-нованих богаташа, али и њихових омиљених домаћих и страних тајку-на, који су се груписали око пројекта „Београд на води“ који се реализује брзином пужа на седативима.

Једини проблем је што се Старо-грађани буде и организују разли-чите облике отпора напредњачком лудилу, којим диригује заменик гра-доначелника Весић Горан. И тај от-пор даје резултате.

На Калемегдану нема радова на изградњи жичаре. Након договора грађана и општинске власти, Канце-ларија за одбрану Калемегдана је заједно са домаћом, али и међуна-родном стручном јавношћу указа-ла на сву штетност овог бесмисленог

пројекта. Огласио се и Управни суд и суспендовао радове, чиме је потвр-дио да не постоји ваљана правна до-кументација, што смо тврдили од по-четка. И ово је наша победа. Баш као што смо победили када смо их на-терали да одложе планиране радо-ве на другим локацијама на Старом граду и тако спречили потпуни сао-браћајни колапс. Победа је и то што смо за саобраћај отворили Чубрину улицу, коју су планирали да претво-ре у пешачку зону. Последње најаве указују на то да ће се и на потезу око Трга републике обезбедити норма-лан саобраћај и поред чињенице да на грађевинској табли стоји пројекат према коме на том простору нису предвиђене саобраћајнице.

Али ми се не задовољавамо овим малим победама, ма колико да су нам важне. Ми желимо више. Жели-мо да кроз референдум који спро-водимо обезбедимо оквир у коме се грађани питају. Наш крајни циљ јес-те децентрализована власт, која је сервис грађана, а не отуђени центар

моћи, који се претворио у главног заштитника крупног капитала. Том циљу смо ближи сваком нашом ма-лом победом. Али, потребно нам је још нешто, потребно је да људи по-пут господина Рафаиловића, се-кретара за саобраћај објасне како и на који начин диктирају радове из-ван оквира који су предвиђени доз-волама. То се, пре свега, односи на Топличин венац где дозволе пред-виђају искључиво реконструкцију у постојећој регулацији, а господин Рафаиловић то мења како замисли, или можда како му неко нареди. По-требно нам је да утврдимо и одго-ворност оних који нису реаговали на нашу пријаву везану за радове на из-градњи хотела Мирослава Мишко-вица у Чика Љубиној улици, који су брутално прекршили дозволу што је на крају резултирало рушењем зида и повредама радника са смртним исходом. Овакви и слични случаје-ви морају бити предмет истрага, јер само тако ћемо из правног хаоса у коме живимо постати сређена држа-ва у којој су закони облигаторни, а не факултативни.

А до коначне победе велико хва-ла за Бранка, Милицу, Небојшу, Светлану, Драгана, Мимија, Љуби-цу, Дубравку, Ђорђа, Бодина, Тању, Цицу, Мајера, Ђолета, Ану, Боја-ну, Уроша, Милу, Николу, Церу, Ма-ријану, Ивану, Милоша, Мају, Мар-ка, Тамбуру, Весну, Драгољуба и све оне за које нема места да их помене-мо, а без њих би ове наше мале побе-де биле немогуће. БРАНКО МИЉУШ

Наш крајни циљ јесте децентрализована власт, која је сервис грађана, а не отуђени центар моћи, који се претворио у главног заштитника крупног капитала

МАЛЕ ПОБЕДЕ

15Тема бројаИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

Драги Старограђани,

Овде, на овој нашој калдрми је срце Београда, срце Ср-бије.

Корумпирана, нестручна и бахата градска власт, на челу са вечитим замеником Весић Гораном, то не раз-уме. Њихов план је да преместе центар града у њихов имагинаријум који зову "Београд на води". У том свом пројекту они руше наш крај, укидају тролејбуски сао-браћај, отимају паркинг места и планирају да изграде жичару на Калемегдану.

Они уништавају Стари град, наш начин живота и кул-турно-историјско наслеђе које баштинимо. Немају на то право.

И ти се питаш!

Сваки Старограђанин има право да каже НЕ пројекти-ма који директно угорожавају квалитет живота у нашем

крају. Зато је ваша општина расписала референдум који ће се одржати од 28. маја до 16. јуна 2019. године. На ваша врата ће доћи акредитовани анкетари који ће вас замолити да се изјасните о:

1. укидању тролејбуског саобраћаја и других линија јавног транспорта у ужем градском језгру

2. изградњи жичаре на Калемегдану, којој се противи целокупна стручна јавност

3. проширењу пешачке зоне на потезу Топличин венац - Васина - Чика Љубина улица

Од вас зависи.

Битка за Стари град је почела. Време је да се сви укљу-чимо.

Чувајмо наш град – Стари градИ ти се питаш.

Марко Бастаћпредседник ГО Стари град

16 Бесплатни програми ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

Првог викенда у мају почела је сезона бесплатних изле-та за пензионере који су већ готово пет година омиљени

општински програм староградских сениора. Дестинације које су у по-нуди, изабране су након спроведе-не анкете међу пензионерима који су изразили жељу да се овог про-лећа путује у Виминацијум, на Го-лубачку тврђаву и у Шабац.

Због недавно реконструисане

Голубачке тврђаве, највеће инте-ресовање међу пензионерима вла-да за ову дестинацију, када се оби-лази и Сребрно језеро и манастир Тумане. Такође, многи бирају и по-сету археолошком налазишту Ви-минацијум, уз које се обилази По-жаревац, као и ергела у Љубичеву. Приликом путовања у Шабац ор-ганизоване су посете Парку нау-ке, цркви Свете Тројице, Народ-ном музеју, као и Зоо врту који се

налази у оквиру Пољопривредне школе. На свим излетима општина обезбеђује превоз, улазнице за по-сету културно-историјским уста-новама и ручак за путнике.

Пријаве за излете се врше дола-ском у Контакт центар општине Стари град у приземљу општинске зграде у Македонској 42, а једини услови за путовање је да су пензи-онери са Старог града и да поседу-ју „Староградску картицу“ која се потпуно бесплатно добија, такође у општинском Контакт центру, сва-ког радног дана између 8 и 16 ча-сова. Додатне информације могу се добити позивом на број Контакт центра 785-2-999.

Н.Г.

Дестинације које су у понуди, изабране су након спроведене анкете међу пензионерима који су изразили жељу да се овог пролећа путује у Виминацијум, на Голубачку тврђаву и у Шабац

ИЗЛЕТИ ПО ВОЉИ ПЕНЗИОНЕРА

17MладиИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

Давид Матић, ученик шес-тог разреда Основне школе „Вук Караџић”, учесник је овогодишњег државног пр-

венства за младе физичаре, које је почетком маја одржано у Кладо-ву. Он је претходно био победник општинског такмичења за његов уз-раст, док је на градском такмичењу био на другом месту, што је био пут до такмичења на нивоу републике.

Љубав према математици озбиљ-но је почела у петом разреду, а Да-видов таленат открила је његова на-ставница Александра Балтић. Како каже Давидова мама Мира, настав-ница математике је још током про-шле школске године код њега от-крила један необичан таленат који не поседује много деце.

„Давид до резултата најтежих за-датака из математике долази на врло специфичне начине, који уопште нису својствени деци њего-вог узраста. Наставници из „Вука Караџића“ били су неколико пута затечени којим путем он долази до решења и то су објаснили као неве-роватан таленат“, каже Мира Ма-тић, Давидова мама.

Када је у шестом разреду као на-ставни предмет дошла и физика, нико од наставника није сумњао да ће Давид од почетка заволети овај предмет. За такмичење га је спре-мао наставник Драган Јовановић, а занимљиво је да Давид не иде на приватне часове и да је знање сте-као на регуларним часовима и до-датној настави у Основној школи „Вук Караџић“.

„Задаци из физике су понекада веома тешки, али су ту мама и тата

да помогну, а имамо и једну рођа-ку која ми понекада помаже. Нај-више радим у школи са наставни-ком Драганом, који ме ангажује да и другој деци помогнем да схвате како се решавају задаци“, каже Да-вид, који је на државном првенству у Кладову показао да и задатке из физике решава неким „другим” пу-тем.

„Чланови комисије, састављене од еминентних физичара, али и про-фесора Физичког факултета у Бе-ограду, звали су нас после такми-чења да се Давид врати и објасни им како је дошао до решења задат-ка. Нико од њих у својим решењи-ма није предвидео Давидов пут до краја задатка. Нико није веровао да то може да изведе дете од тринаест година“, каже мама Мира.

Давид има сестру близнакињу Елену, која је такође талентована за

математику и физику. Ове године, у шестом разреду, Елена се такмичи-ла из математике на школском так-мичењу, али је због обавеза у школи одустала од даљег првенства из овог предмета. Обоје су врло активни и у спорту, Давид тренира кошарку, а Елена гимнастику. Од првог разреда уче немачки језик, а Елена иде и на часове глуме. Како верују, за две го-дине уписаће природни смер у некој од београдских гимназија.

ЈЕЛЕНА ЗИМОЊИЋ

Тата Зоран мајстор за немогућеДавидов и Еленин деда Мирко По-повић био је староградски ташнер. Радњу у Булевару деспота Стефа-на 58 отворио је крајем шездесе-тих година, а умеће шивења и по-прављања ташни пренео је на свог зета Зорана Матића и ћерку Миру, поносне родитеље талентованих близанаца Давида и Елене.Зоран је машински инжењер, та-ко да осим израде предмета од коже, не постоји ствар коју Зоран не уме да поправи. Тако у радњу у Деспота Стефана 58 свакодневно навраћају и колекционари старих фотоапарата и старог оружја. Ту се поправља старо ремење брод-ских мотора, обрађују се предме-ти од метала и пластике, печати, а израђују се и специјалне нарук-вице за старе сатове и поправља спортска опрема.„По питању маркетинга смо врло старомодни, али смо по питању деце и посла веома строги и про-фесионални”, девиза је инжењера и ташнера Зорана Матића. Осим што је способан да поправи немо-гуће, глава ове несвакидашње по-родице, тата Зоран, је и веома ан-гажован музичар.

Чланови комисије, састављене од еминентних физичара, али и професора Физичког факултета у Београду, звали су нас после такмичења да се Давид врати и објасни им како је дошао до решења задатка. Нико од њих у својим решењима није предвидео Давидов пут до краја задатка

� НАЈУСПЕШНИЈИ ФИЗИЧАР СТАРОГ ГРАДА

ДО РЕШЕЊА НА СВОЈ НАЧИН

18 Спорт и забава ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МАЈ/ЈУН 2019.

У рбани староградски дух и викцасти смисао за хумор увек побеђују кад фудбал иг-рају дебели и мршави, и кад

се на добро познатим трибинама, где је снимљен култни филм „Мон-тевидео, бог те видео”, окупе махом Дорћолци да са најближима уживају у сунчаном суботњем поподневу, ретком угођају током овогодишњег кишовитог маја.

Иако је програм водио, и по мало уживо преносио, познати спортски коментатор РТС-а Александар Стоја-новић, новопечени Дорћолац позна-тији као Аца Информација, целокуп-на атмосфера и песме о Београду са разгласа Ђорђа Марјановића, Душа-на Прелевића Прелета, Идола, Гене-рације 5… подсетили су нас на ра-дио преносе фудбалских утакмица

легендарног Радивоја Марковића. Њему у част наставићемо овај

текст радијским извештајем: „На зе-леном тепиху ФК „Дорћол”, смеште-ном подно зидина древног Кале-мегдана, по сунчаном и топлом времену копачке су укрстили Дорћолци - љути ривали, тимови

„Дебелих” и „Мршавих”, предвође-ни познатим личностима и играчи-ма из краја, било у тимовима, било у препуном гледалишту. Почетни уда-рац је извео осамдесетосмогодишњи Никола Петровић - Нини, који је давне 1951. први дао гол на овом фудбалском игралишту. Након из-вођења државне и дорћолске химне „Београдски мали пијац” утакмица је почела силовитим нападом „Де-белих” са леве стране… Гол, Гол, Гол - Није гол…. Гол…. Ма … Јесте гол!!! Утакмица је завршена резултатом 2:2, али је екипа буцмастих и ове го-дине однела победу у спектакулар-ној пенал завршници. „Мршави-ма” није помогло ни то што су били

На зеленом тепиху ФК „Дорћол“, смештеном подно зидина древног Калемегдана, по сунчаном и топлом времену копачке су укрстили Дорћолци - љути ривали, тимови „Дебелих“ и „Мршавих“, предвођени познатим личностима и играчима из краја, било у тимовима, било у препуном гледалишту

НАСТАВЉА СЕ СЈАЈНА ДОРЋОЛСКА ТРАДИЦИЈА

КАД ИГРАЈУ ДЕБЕЛИ И МРШАВИ, ПОБЕЂУЈУ ХУМОР И ХУМАНОСТ

„Пивара Дорћол” наставила је са познатом традицијом овог краја, коју је оживела прошле године, организујући 17. маја нови егзибициони фудбалски хуманитарни меч дорћолских екипа „Мршавих” и „Дебелих”

19Спорт и забаваИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ МАЈ/ЈУН 2019.

КАД ИГРАЈУ ДЕБЕЛИ И МРШАВИ, ПОБЕЂУЈУ ХУМОР И ХУМАНОСТ

појачани председником општине Марком Бастаћом, који је показао завидно фудбалско умеће, богме и кондицију, коју је стекао спрече-вајући бројна Весићева поплоча-вања староградских тргова и улица, градњу жичаре и ширење љубичас-те паркинг зоне, док је победници-ма ветар у леђа дао новинар Игор Микља пребегом из екипе „Мрша-вих”!

Било је то весело суботње поподне на Дорћолу. Са пуних трибина ори-ле су се досетке, бодрење и смех, около су мирисале роштиљ кобаси-це и пљескавице, обавезне семен-ке, а пило се неизбежно пиво! Било је и крофни. Младе породице са де-цом, четвороножни љубимци, бици-клисти, рекреативци и времешнији Дорћолци, присуством и комента-рима употпунили су ово дружење. Све је одавало утисак озбиљног фудбалског дербија, а прави побед-ник, осим дорћолског вицкастог ху-мора била је - хуманост.

Целокупни приход организатори су наменили за операцију младог Београђанина Вука Хуљића, у нади да ће им се следеће године придру-жити на терену.

„До небеса сам захвалан. Преос-тало је да скупимо још око десет хиљада евра и надам се брзом од-ласку на операцију. Велико хвала свима”, рекао је Вук за Информатор.

Аца Информација, који је опуште-но пратио меч, каже да му „једино, није јасно ко је прошле године био бољи јер су му и „Дебели” и „Мршави”

тврдили да су они победили!“ Ми смо сведоци да су овај пут по-

бедили они „крупнији” - на пенале, а

да ли ће та истина потрајати до сле-дећег меча, уверћете се догодине - лично! ДАРКО МИШИЋ

ПОМОЗИМО ВУКУ! УПИШИМО 631 И ПОШАЉИМО СМС НА 3030. Млади Вук Хуљић је октобра 2017. године пао са висине од 4 метра и остао непокретан. Када је сазнао за болни-цу у Кини, где се ради оперативна уградња матичних ћелија, која је веома скупа, обратио се свим добрим и хуманим људима да му помогну да оствари свој сан - да стане на ноге и да настави живот који је водио пре повреде, да буде срећан и да обрадује своју породицу.

20 ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.Kултура

О пштинска установа култу-ре наставља свој рад у ди-намичном ритму, те се у просторијама зграде Првог

дунавског паробродарског друштва на углу Капетан Мишине и Господар Јевремове улице смењују уметници и публика различитих афинитета.

Тако су на промоцији књиге др Тибора Варадија „Догодило се у Ечки“ говорили писац и прево-дилац Иван Ивањи, књижевник Драган Великић и професор са-времене историје Филозофског факултета др Милан Ристовић, док су у оквиру књижевне вечери под називом „Дански писци у Бео-граду“ гости УК „Стари град“ били Кирстен Торуп, највећа савремена данска књижевница и Кристијан Химелструп.

Током маја месеца у галерији Установе културе „Стари град“ смењивале су се фотографије у оквиру изложбе „Make it able for disabled“ аутора Џерома Сида, који је кроз објектив једног странца по-кушао да прикаже како види и до-живљава могућност кретања особа са инвалидитетом у Београду, по-том радови студената дизајна енте-ријера и студентског удружења пеј-зажних архитеката, да би се месец

завршио изложбом серије фотогра-фија визуелног уметника Филипа Рађеновића, на којима је предста-вљен финални изглед перформера, полазника и ментора „Драма квин“ у оквиру ФИСТ фестивала, који ор-ганизују студенти и студенткиње Факултета драмских уметности.

У Установи културе „Стари град“ истичу задовољство сарадњом са великим бројем студената умет-ничких усмерења и поручују да ће староградски центар културе увек бити место афирмације младих уметника.

Позоришни и филмски програм обојен сада већ редовним играњи-ма представа „Загонетка револу-ције“, „Божићна прича“, „Јул“ и но-вом представом „Суђаје“ потврђује тезу да позоришна уметност више није везана само за велике дво-ране и позоришне институције, већ да се „даске које живот значе“ могу поставити свуда око нас.

БОГАТА КУЛТУРНА ПОНУДА И У ЈУНУ

Почетак првог месеца лета у Ус-танови културе „Стари град“ ре-зервисан је за љубитеље књиге. У понедељак, 3. јуна ће на промо-цији књиге „Нема оазе“ Бојана

Савића Остојића говорити Јеле-на Ниџовић и Јасмина Врбавац, док ће се 6. јуна одржати заједнич-ка промоција књига „Караоке ка-питализам“ аутора Борислава Ста-нића и „Истине и лажи“ аутора Војислава Радојковића.

За све оне који би да се опробају у тангу, УК „Стари град“ ће од 21. до 24. јуна угостити учитељицу ар-гентинског танга маестру Жанину Ерамуспе, која ће 22. јуна одржа-ти предавање о историји танга, као и отворени час аргентинског танга за све оне који су заинтересовани

У Установи културе „Стари град“ истичу задовољство сарадњом са великим бројем студената уметничких усмерења и поручују да ће староградски центар културе увек бити место афирмације младих уметника

ЛЕПШЕ ЈЕ СА КУЛТУРОМ

21ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019. Култура

да се упознају са овим плесом и учине своје прво танго кораке. От-варање танго викенда заказано је за петак 21. јун са почетком од 18 часова када ће посетиоци моћи да се информишу на тему: „Танго кроз време: настанак, развој и по-новни процват“.

Од 29. јуна до 3. јула у УК „Ста-ри град“ одржаће се треће издање Међународне летње школе лати-ноамеричких студија у режији Друштва хиспаниста. Треће из-дање пројекта имаће за централ-ну тему Латинску Америку и Ка-рибе: зашто треба да знамо више. Овај пројекат ће покушати да раз-бије митове и предрасуде о Латин-ској Америци као егзотичном ре-гиону теленовела од кога немамо шта да научимо и истакне потребу да истражујемо, испитујемо, кри-тички проматрамо и оснажује-мо идеје које нам доноси научно и

критичко бављење овим регионом. Као најава овог догађаја 17. јуна одржаће се предавање професо-ра Каи Михаел Кенкела под нази-вом „Sitting at the Big Table: Sauth American States contributions‘ to UN peace operations“.

Установа културе наставља и дугогодишњу успешну сарадњу са Факултетом музичке уметности са додатна 4 концерта у јуну месецу, а о детаљима свих програма мо-жете се додатно интересовати на сајту ukstarigrad.rs

ИЗЛОЖБЕ

ПОЗОРИШТА

22 Гале ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

С портско рекреативно пословни центар који се некада звао „25. мај“, а од 2005. године носи име чувеног ватреполо голмана

Милана Галета Мушкатровића данас је пред гашењем. Бисер архитектуре који је направљен 1973. године за само дванаест месеци, ова градска власт жели да доведе на руб пропасти, са идејом да га продају неком од својих омиљених тајкуна. Овако ће нестати центар који је био у функцији грађа-на. Доказ за то је чињеница да он пру-жа разноврсне услуге на отвореном и затвореном базену, у спортској сали и сауни, по привилегованим ценама за

преко 250.000 људи, уз бесплатне про-граме за скоро 30.000 Старограђана.

Градске власти већ недељама у јав-ности износе полуистине и лажи који-ма припремају терен за отимачину, као што су то урадили са одмара-лиштем на Дивчибарама, које је ра-није функционисало у склопу спорт-ског центра. Као кључни аргумент, градске власти предвођене Весић Го-раном, који је присвојио за себе сва овлашћења градоначелника, корис-те дугове у којима се налази спортски центар.

Директор спортског центра Душан Раичковић каже да дугови, иако су на-стали у прошлости, нису спорни, али и да су у претходном периоду значајно смањени. Исплаћен је цео дуг за воду, а комерцијални кредит, који је пову-чен пре његовог мандата се уредно сервисира, баш као и други дугови за комуналије. Раичковић објашњава да су тешком финансијском ситуацијом највише погођени запослени којима касне плате, али који и даље раде у пу-ном капацитету. Он додаје да је “ва-жно да разумемо неколико ствари, пре свега да овакви спортски центри нигде нису профитабилни, већ функ-ционишу на бази субвенција од локал-них самоуправа. Такав је случај и са „Галетом“. Општина Стари град, као

наш оснивач, у складу са својим мо-гућностима, ограниченим констант-ним смањењем буџета, делимично је финансирала функционисање цен-тра, док смо ми изналазили додатне изворе финансирања, кроз организа-цију разних такмичења и догађаја, за које смо увек добијали највише оцене. У последњих неколико месеци нама се та могућност отима по директним на-ређењима градских моћника, који се тако разрачунавају са једином опози-ционом општином у Београду, а све преко леђа грађана”, огорчен је ди-ректор спортског центра који исти-че незаинтересованост градске власти да спортске центре препозна као јав-но добро у служби општег здравља на-ције, јер комуналне услуге спортским

СПРЕМА СЕ ОТИМАЧИНА СПОРТСКОГ ЦЕНТРА ОД СТАРОГРАЂАНА

“Овакви спортски центри нигде нису профитабилни, већ функционишу на бази субвенција од локалних самоуправа“, Душан Раичковић, директор спортског центра

ГЛОСА: ГЛОСА:

Рубрика: Гале

Душан Раичковић, директор СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“

23ГалеИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

СПРЕМА СЕ ОТИМАЧИНА СПОРТСКОГ ЦЕНТРА ОД СТАРОГРАЂАНАцентрима наплаћују као фабрикама, које су највећи загађивачи, уместо да цене буду субвенционисане.

Да у читавој овој причи није све чис-то, доказују бројни примери у који-ма су власти биле спремне да отпишу дугове правдајући то јавним интере-сом. У СРПЦ „Милан Гале Мушкати-ровић” нико то није тражио. Оно што траже јесте потпис репрограма дуга и решење проблема везаног за ко-ришћење тениских терена, које данас користи приватна компанија која за то не плаћа било какву надокнаду.

Директор Раичковић објашња-ва „када смо покушали да наплати-мо то што неко без накнаде користи несто што припада спортском центру, из града су то стопирали. По нашој процени, тај дуг је већи од два мили-она евра и његово сервисирање у било којој динамици би обезбедило нор-мално функционисање центра и ис-плату свих наших обавеза, које ни на који начин не доводимо у питање“.

И док неко повлачи потезе који

практично спречавају нормалан рад центра, у игру се укључују и приват-ни извршитељи, који прете блока-дом рачуна. У општини Стари град не-мају дилему да се ради о игранци коју предводи заменик градоначелника. Помоћница председника ГО Стари град истиче „ми ћемо као општина на-ставити да подржавамо рад спортског центра, који је од огромног значаја за здравље Старограђана. У услови-ма најмањег буџета у историји, наше

могућности јесу ограничене, али смо заједно са менаџментом спортског центра нашли модел који је гаранто-вао функционисање система. Данас се суочавамо са новим изазовом, али и поред свих притисака гарантујемо да нећемо дозволити отимачину спорт-ског центра. Он је био и остаће у функ-цији Старограђана и ова градска власт то неће променити, ма каквим трико-вима да се служе. Последњи извештај Европске комисије о напретку Србике ка ЕУ, као и извештаји Савета Европе говоре о различитим примерима при-тисака на општинске власти које нису направљене по вољи напредњака, а ово је један еклатантан пример так-ве праксе о коме ћемо обавести међу-народне институције чији је Србија члан”, каже Бојана Савић. Б.М.

„У условима најмањег буџета у историји, наше могућности јесу ограничене, али смо заједно са менаџментом спортског центра нашли модел који је гарантовао функционисање система“, Бојана Савић, помоћница председника општине Стари град

Бојана Савић, помоћница председника општине Стари град

24 Деца ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

� ЈУБИЛЕЈ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ „ДЕЧИЈИ ДАНИ“

ГОДИНА ВЕСЕЛИХ СТОС тароградска установа „Дечји

дани“ ове године прославља сто година постојања. Прво градско обданиште, по угле-

ду на европске градове, отворено је још у априлу 1867. године као За-вод за васпитање мале деце у општи-ни Стари град, али како се временом број вртића у центру повећавао, јуна 1919. године сви вртићи интегрисани су у јединствену установу као први ниво васпитно образовног система у Београду, под називом „Дечји дани“. Данас ова установа броји 11 органи-зационих јединица, 2300 деце и 330 запослених.

Сања Лазовић, помоћница дирек-торке ПУ „Дечји дани“, каже да су се у последњих петнаест година услови у предшколким установама проме-нили на боље, а да о томе говори пр-венствено задовољство деце и роди-теља.

„Надлежни су многобројне аларме да у предшколским установама ст-вари не функционишу веома озбиљ-но схватили. Много ствари се проме-нило на боље. Међутим, на Старом граду се увек добро радило. Време-ном смо и ми прихватили савреме-не приступе у раду са децом, а то је да негујемо њихову индивидуалност,

таленте и различите склоности. У таквом окружењу учимо их да воле и поштују једни друге“, каже Сања Ла-зовић и додаје да су се вртићи у од-носу на школе доста променили, отишли напред у новим програмима које примењују у раду са децом.

„Све што радимо са децом види се у нашем даљем односу са роди-тељима. Задовољство је обостра-но, а данашња деца су веома памет-на и напредна, знају много тога јер захваљујући новим технологија-ма имају приступ многим инфор-мацијама. Једино на шта би у бу-дућности требало обратити пажњу

У ВРТИЋУ ОД ДЕТИЊСТВА ДО ПЕНЗИЈЕПредраг Јанковић, референт за опште послове у ПУ „Дечји дани“, кренуо је у вртић „Скадарлија“ давне 1959. године, где му је мајка радила као васпитачица. „Кад сам се оженио и моја деца су ишла у „Скадарлију“, а 1989. године сам се запослио у управи вртића. Може се рећи да сам шездесет година везан за ову установу, где сам про-вео најлепше године“, каже Предраг Јанковић док чека по-четак јуна и одлазак у пензију.„Пеђа је институција. Он је наш узор у раду, од њега смо на-учили какав треба имати однос са људима, како увек тре-ба бити културан и фин. У нашем колективу не постоји ни једна особа која њега не обожава“, каже помоћница дирек-торке Сања Лазовић.Пеђа у пензију иде годину дана пре испуњења старосног услова. Каже, жели да ослободи место неком млађем ко-леги, а у исто време је поносан што ће умањењем пензије од нула пет одсто сваког месеца дати свој допринос ка-питализму.„То је мој поклон овој држави која је пљунула на социјали-зам и отишла ка капитализму. Ипак, сматрам да сам са 43 године стажа исувише радио, хоћу мало и да се одморим. Променио сам три директора и пет помоћника директора. Био сам једна од ретких мушких секретарица, читавог жи-вота сам радио са женама, прво сам ишао у женску Правно биротехничку школу, у војсци сам радио на администра-тивним пословима такође са женама.“Као најлепши период у Предшколској установи „Дечји да-ни“ памти године између 1989. до почетка кризе изазава-не распадом земље. Како каже, тај период је био време оз-биљног рада, али и дружења.„Колектив је тада био фантастичан. Нико нас није терао да

радимо, а све је функционисало по принципу - посао је дру-га кућа, па се подразумева да такав став из социјализма нико не може да оспори. Како време пролази схватам да је то било исправно и штета је што и сада није тако. Сада је људима битан само новац.“Посматрајући вртић од малена, сматра да је ова устано-ва веома важна. „Деца су мали људи, они упијају ствари и толико им ово време проведено у вртићу остане у под-свести, тако да би о предшколским установама требало повести много више рачуна. По мени, ниво образовања је добар, али би свим институцијама које се баве децом тре-бало вратити и надлежност васпитања, као што је било за време социјализма“, закључује Пеђа.

25ДецаИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

је њихова физичка активност. Све више времана родитељи проводе на послу, а деца на телефонима, па би физичка активност требало да буде обавезна у предшколском систему образовања. Наше васпитачице су препознале тај проблем и ми свако јутро у вртићима имамо час гимнас-тике, а негде чак имамо и васпитачи-це које децу уче разним плесовима и фолклру.“

Прича „Мајског цвета“Главна васпитачица вртића

„Мајски цвет“ Снежана Морина, која у овом вртићу ради пуних тридесет и шест година, каже да је велика при-вилегија радити у академском ок-ружењу Васине улице, где се деца од малих ногу упознају са средином у којој бораве стварајући тако темељ ка даљем образовању.

„Од Косанчићевог венца, преко Ва-рош капије, па до Трга републике ми смо једино обданиште. Користимо две зграде и имамо око три стотине деце. Многи мисле да је мана то што немамо двориште, али ја мислим да је то предност јер су нам генерације

деце одрасле уз музеје, библиотеке, позоришта, концертне дворане, Бео-градску тврђаву и Калемегдан. Деца се од друге године вежу за средину у којој проводе највише времена, а наша деца га проводе у најлепшем и најкултурнијем делу Београда“, при-ча Снежана Морина, руководилац радне јединице „Мајски цвет“.

Група родитеља деце из „Мајског цвета“ недавно је покренула ини-цијативу да се васпитачице награде за свој успешан рад и залагање. На тај начин желели су, како кажу, да скрену пажњу и осталим родитељи-ма да се укључе у ову акцију како би

се скренула пажња на изузетан рад васпитача на Старом граду.

„Желимо да се зна да наша деца имају прилику да расту и да се вас-питавају кроз веома квалитетне вас-питаче, који су не само компетентни, него са пуно љубави раде овај по-сао, развијају њихову машту и њихо-ве способности. Надамо се да ће ова наша мала акција допринети промо-цију и популаризацију овог дивног и племенитог занимања“, сагласни су родитељи, док васпитачи тврде да су у њиховом послу најбитније емоција и добар однос са дететом.

ЈЕЛЕНА ЗИМОЊИЋ

Прво градско обданиште, по угледу на европске градове, отворено је још у априлу 1867. године као Завод за васпитање мале деце у општини Стари град, али како се временом број вртића у центру повећавао, јуна 1919. године сви вртићи интегрисани су у јединствену установу као први ниво васпитно образовног система у Београду, под називом „Дечји дани“

Славље најмлађих старограђана

26 Предузетништво ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

� KОД „КОМШЕ“ СЕ У ХИЛАНДАРСКОЈ 8 КУВА ПРАВА ДОМАЋА ХРАНА

НАЈБОЉА СУ ЈЕЛА ИЗ КЕВИНЕ КУЈНЕ Л окал-ресторан „Комша“, у

коме се дневно кува до 300 порција сезонских, свежих, мрсних и посних домаћих

јела, разноврсних салата и послас-тица, смештен је између неколико оближњих кафића у Хиландарској улици, недалеко од Радио Београда, у срцу Старог града.

Кева и комшије су закон Данас би многи рекли „на веома ат-

рактивној локацији”, што је важно за сваки приватни посао. Међутим, оно што је „Комшу“ Александра Говеда-рицу (1975) учинило препознатљивим код сталних муштерија из околних фирми, ученика Трговачке школе, туриста из оближњег хостела, као и код случајних пролазника намерни-ка, није локација, већ прави, за многе заборављени мириси и укуси сласне и квалитетне домаће кујне! Сва јела су спремљена као код куће по „тај-ном“ рецепту сачињеном од љубави и знања Александрове мајке - момока-поровски речено Кеве Марије, еконо-мисткиње у пензији „која је целог жи-вота желела да буде куварица“.

„Почели смо пре 11 година када је мајка отишла у пензију. Био сам ап-солвент Технолошког, са три испи-та до краја факултета. После туж-них 90-тих, распада државе, ратова и бомбардовања, оженио сам се да-нашњом супругом Аном и постао отац. Одлучили смо да отворимо по-родичну радњу. Кева је рекла да ће да кува, а ја да радим све остало“, по-чиње своју занатску и животну при-чу Говедарица, стасити човек, не-кадашњи пливач и џудиста, и како шаљиво каже вечити апсолвент Тех-нолошког.

Име д.о.о. фирми и локалу је дао из прве – Комша! Није било тешко јер је са мајком и сестром одрастао у крају

где се поштовао комшилук, а први комшија је био као члан породице, увек ту кад затреба.

„Наша кева је била стуб породице. Окупљала нас је на ручку, који је био обавезан сваког дана. Уз клопу смо разговарали о битним породичним и личним стварима и обавезама”, при-ча Комша, јер га мало ко ословља-ва по имену. Породичне и комшијске вредности и врлине постале су те-мељ породичне кулинарске ману-фактуре.

„Тимским радом, комшијским од-носом према муштеријама, међу-собним поверењем, квалитетном услугом и увек свежим јелима, одр-жали смо се и постали препознатљи-ви у бранши. Мама Марија више не ради, а ја сам поносан што до дан-да-нас нисмо променили ни 10 одсто њених рецепата, зачињених поро-дичном слогом и љубављу према ку-вању“, с осмехом прича Александар и додаје да се данас свакодневни жи-вот у крају око Хиландарске не може замислити без кевине клопе.

„Комшо, од кад си ти отворио радњу ја не палим шпорет. Јести ка-шиком значи живети дуго, а кад је „бациш“, онда си већ отишао код све-тог Петра“, рече ми пре неки дан стална муштерија, прича ведри Александар.

Сезонска јелаДанас у локалу ради шесторо за-

послених. Од курира, достављача, продаваца, до главне куварице Љу-бице, која је ту од првог дана.

„Посао захтева поверење, међусоб-но поштовање и потпуну контролу. То је рецепт за све који желе да кре-ну са овим послом, који захтева 100 одсто сваког од нас, да после три ме-сеца не бисте ставили кључ у браву“, саветује Комша и описује радни дан. Све почиње састављањем главног менија у рано јутро одласком на Бајлонијеву пијацу где се набавља

Код „Комше“се дневно кува до 300 порција сезонских, свежих, мрсних и посних домаћих јела, разноврсних салата и посластица

Александра Говедарицу мало ко ословљава по имену, сви га зову Комша

27ПредузетништвоИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

� KОД „КОМШЕ“ СЕ У ХИЛАНДАРСКОЈ 8 КУВА ПРАВА ДОМАЋА ХРАНА

НАЈБОЉА СУ ЈЕЛА ИЗ КЕВИНЕ КУЈНЕ свеже сезонско поврће, намирни-це и зелениш, ако треба и више пута дневно.

„Сва јела се кувају у локалу, на лицу места. На то сам посебно поно-сан. До пола 12 све је готово и спрем-но за муштерије. Ради се као на тра-ци од 12 до 14, јер је тад радња пуна, а скоро 80 одсто спремљених оброка се плати и носи. Неко руча у локалу који смо мало проширили за ту на-мену“, и објашњава да су му „велика улагања у вентилациони систем ку-хиње и радње, скоро више од 7 хиља-да евра, омогућила да се комшијама из законом заштићене зграде и ули-цом не шире мириси, тако да из ку-хиње излази само водена пара.

Наш домаћин свакоме препо-ручује свежа сезонска јела. Зими, зна се - свадбарски купус, пребра-нац, пасуљ са сувим месом, домаћа сарма, подварак...

„Време је свежег зелениша. Ништа сласније у ово доба године не постоји од сармица од зеља, пуњених тиквица или мусаке од тиквица, кеља, бећар сатараша или спанаћа спремљеног са доста белог лука, а уз кисело млеко је деликатесни и здрав оброк“.

Наравно, у понуди су и домаћа су-пица са кнедлама, свеже салате, бело пилеће, фаширане шницле...

„Поносан сам јер се код нас хра-не и ученици из Трговачке. То сма-трам великим личним успехом, јер се деца, по цени сендвича или пекар-ских производа, овде здраво наједу праве домаће клопе. Такође, сваке године на Светог Николу донирамо оброке за клинце штићенике Свра-тишта у Крфској “, каже Говедари-ца, који је временом постао и нутри-циониста технолог. Спојио је, каже, знање са факултета и препоруке по-знавалаца правилне исхране јер је за неколико муштерија спремао хра-ну по њиховом захтеву и на посе-бан начин. Наравно и то је део посла и понуде за сваког љубитеља домаће

кухиње, јер све може да се договори са правим комшијом.

Слушати муштеријеИ то није све, јер Комша поштује

традицију, обичаје и стално ослуш-кује жеље и захтеве муштерија. Среда и петак су посни дани, пола менија чине риба или гулаш од пе-чурака и друга посна храна. Зна се, четвртак је резервисан за домаће ла-зање, што посебно радује нашег фо-торепортера Дабу који тог дана себе почасти, каже сласном посластицом „иако не би смео”. Таман смо завр-шавали разговор кад је у локал ушао и наш познати књиженик Драган

Великић, који каже да редовно дола-зи код „Комше“.

„Овде сам због омиљене супе са кнедлама. Боља кухиња, од свих које сам до сада посетио, не постоји! Ква-литетна храна, здраво спремљена. Свако јело је благо зачињено и на-равно јако укусно. Права домаћа и проверено лагана исхрана“, оцењује наш писац кулинарско умеће главне Комшине куварице Љубице.

И на крају, ко не зна, не може или нема времена да спрема укусно ку-вано јело, препоручујемо да про-шета до Хиландарске 8 и да се сам увери у све што је овде речено и на-писано. Нешто смо морали и да про-пустимо, али знамо да нико није иза-шао од Комше а да нешто није добио на поклон – неко љуту папричицу да појача укус јелу или колач да се за-слади после ручка.

Викендом се не ради, јеср су субо-та и недеља резервисани за породи-чне обавезе, супругу Ану и подмла-дак поносног тате - Тадију, Софију и тромесечног Матију - „тима за нове породичне победе“ Александра Гове-дарице. ДАРКО МИШИЋ

Сва јела су спремљена као код куће по „тајном“ рецепту љубави, знања и кулинарског умећа кеве Марије, како би то рекао Момо Капор

Драган Великић у посети „Комши“

ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.28 Фото броја

� НА ПРАЗНИК ЦВЕТИ МАНИФЕСТАЦИЈОМ “ЈЕВРЕМОВА - УЛИЦА СУСРЕТА” ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД

ЧИТАВ СВЕТ МЕЊА СЕЈ еданаесту годину заредом

Дан општине Стари град и празник Цвети обележени су у Господар Јевремовој,

када је више од 18 хиљада гос-тију и Старограђана уживало у богатом забавном, музичком и позоришном програму. Рекор-дан број излагача попунио је Јевремову од Калемегдана до Скадарлије, а намлађи Старо-грађани, предшколци „Дечијих дана“ су имали свој карневал и дефиле под маскама, обележи-вши тако 100 година предшкол-ства на Старом граду. Домаћин програма на главној бини био је познати телевизијски води-тељ Иван Ивановић, а награду „Кључеви Јевремове“ ове годи-не добио је наш комшија, му-зичар Живорад Жика Милен-ковић, фронтмен групе „Бабе“ и неизоставни члан Бајаги-них „Инструктора“. У свом об-раћању присутнима, председ-ник општине Марко Бастаћ је поручио да „само ако буду је-динтвени, Старограђани могу да заштите Стари град и свој начин живота“.

Програм је завршен свир-ком Владе Георгиева и његовим заједничким наступом са сви-ма који су учествовали у орга-низацији овогодишње прославе Дана општине, уз стихове „Чи-тав свијет мијења се, зашто не би могли ти и ја...“

29ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019. Фото броја

� НА ПРАЗНИК ЦВЕТИ МАНИФЕСТАЦИЈОМ “ЈЕВРЕМОВА - УЛИЦА СУСРЕТА” ОБЕЛЕЖЕН ДАН ОПШТИНЕ СТАРИ ГРАД

ЧИТАВ СВЕТ МЕЊА СЕ

30 Фељтон ИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

Х отел „Бристол“ подигнут је 1912. године у Карађорђе-вој 50, по пројекту архитекте Николе Несторовића. У тур-

ско време на мањем делу површине коју заузима хотел налазила се ка-фана абаџије и трговца Ђорђа Тоске.

Изградњу палате у којој се налазио „Бристол“ финансирала је Београд-ска задруга, која је и њен власник. Хо-тел је заузимао добар део зграде, али су се у њој налазили и станови, као и више фирми и локала са уличне стра-не. У делу приземља били су ресто-ран, кафана и рецепција, а на спрато-вима су распоређени хотелске собе, неколико апартмана и салона. Пра-тећи трендове, тридесетих година у „Бристолу“ је отворен међу монден-ским светом веома популаран аме-рикан бар са „концертним џез оркес-тром“ и радним временом од 20 до 2

часа после поноћи. Хотел је био прво-разредан, веома луксузно опремљен и намењен имућнијој клијентели. У њему су одседале многе угледне лич-ности, чланови краљевских породи-ца, а двадесетих година у њему је бо-равио Дејвид Рокфелер, по коме је један апартман и добио назив.

У „Бристолу“ су се одржавали све-чани банкети, гала прославе, заба-ве и дочеци Нових година, а и обич-ним данима у ресторану је свирала одлична музика и на гласу је била пр-вокласна кухиња и врхунска услуга. Тако је 1914. група српских официра дала банкет у част својих јапанских колега који су обилазили Европу. Ук-ратко, „Бристол“ је дуго вемена био један од најпрестижнијих београд-ских хотела. И после Првог светског рата сматран је „најотменијом кафа-ном београдском“, мада удаљен од

центра вароши.За време Другог светског рата Нем-

цима назив „Бристол“ није био баш по вољи, па су га прекрстили у „Ду-нав“. Зграда у којој се налазио хотел „Бристол“ проглашена је за споменик културе.

� ОДЛОМАК ИЗ КЊИГЕ БОРИСА БЕЛИНГАРА И БОШКА МИЈАТОВИЋА “ИЛУСТРОВАНА ИСТОРИЈА БЕОГРАДСКИХ КАФАНА – ОД ТУРСКОГ ХАНА ДО АЕРО КЛУБА”

ХОТЕЛ „БРИСТОЛ“

У „Бристолу“ су одседале многе угледне личности, чланови краљевских породица, а двадесетих година у њему је боравио Дејвид Рокфелер, по коме је један апартман и добио назив

31РубрикаИНФОРМАТОР ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ l МАЈ/ЈУН 2019.

М ењала је имена: првобитно „Царица Милица“, за-тим „Краљево“ и, на крају, „Црногорац“. Адре-су није мењала: увек Царице Милице 2, на углу са Зеленим венцем.

Врло стара, обична пролазна кафаница, близу пијаце. Више крчма или бифе урбаног типа. Једно време пре Пр-вог светског рата користили су је Димитрије Туцовић, Три-ша Кацлеровић и други социјалисти за договарање политич-ких акција. Такође су је за радничка окупљања користили графичари из оближње штампарије и друга радничка удру-жења из комшилука (1903). Касније је нудила абонман (сва-кодневна исхрана са попустом), било у кафани било са одно-шењем хране.

Кафану „Царица Милица“ једно време пре Првог светског рата користили су Димитрије Туцовић, Триша Кацлеровић и други социјалисти за договарање политичких акција

ГРАДСКА ОПШТИНА СТАРИ ГРАДМакедонска 42, Београд, телефон: 011/3220-721www.starigrad.org.rs, e-mail: opstina@starigrad.org.rsПИБ: 102689765, матични број: 07027125рачун буџета општине: 840-146640-06

Председник Градске општинеМарко Бастаћ

predsednik@starigrad.org.rs3221-114 и 3227-016

Начелник УправеАндреј Белингар

abelingar@starigrad.org.rs 3221-114

Председница СкупштинеМила Поповић

mpopovic@starigrad.org3222-626

Заменица председникаНевенка Грабеж

ngrabez@starigrad.org.rs3221-114 и 3227-016

Секретарка СкупштинеИва Ћипранић

ipaic@starigrad.org.rs3226-476

ЧЛАНОВИ ВЕЋА ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ:Милан Церовац (mcerovac@starigrad.org.rs),

Драгутин Хаџи Бошковић (dboskovic@starigrad.org.rs), Петар Бојовић (bojovic@starigrad.org.rs),

Андреја Миливојевић (a.milivojevic@starigrad.org.rs), Александар Тодоровић (atodorovic@starigrad.org.rs), Зоран Млађеновић (zmladjenovic@starigrad.org.rs)

Бранко Миљуш (bmiljus@starigrad.org.rs)Телефони: 3222-626 и 3220-721/лок. 212

Контакт центар 785 2 999, Македонска 42, приземље, соба 6

Одељење за буџет и финансије 3225-515; 3220-721/лок. 264

Биро за нађене ствари 3220-721/лок. 257

Одељење за имовинске, правне, стамбене и опште послове

3220-807, 3226-906, 3220-721/лок. 262

Послови правне помоћи

3220-721/лок. 245

Одељење за грађевинске послове 3222-209, 3220-721/лок. 260

Одељење за комуналне послове и комуналну инспекцију 3227-104, 3220-721/лок. 380

Комунална инспекција 3225-512, 3220-721/лок. 279

Одељење за информационе технологије и е-управу 3225-916, 3220-721/лок. 266

Одељење за скупштинске послове, послове Већа и председника и Услужни центар

3300-653, 3220-721/лок.353

Служба за јавне набавке

3220-314, 3220-721/лок. 222

Одсек за људске ресурсе

3300-551

Правобранилаштво 3225-573

Одсек за локални економски развој, сарадњу са невладиним организацијама и међународну сарадњу и европске интеграције 3300-541

Служба за односе са јавношћу 3223-564

Канцеларија за младе „Стари град“ Македонска 42, приземље, канцеларија 6а, 3300-660, kzmstarigrad@gmail.com www.kzm.starigrad.org.rs

Волонтерски сервис ГО Стари град Македонска 42, приземље, канцеларија 6а, 3300-509 volonterskiservis@starigrad.org.rs

Установа културе „Стари град“ Капетан Мишина 6а 414-21-63, www.ukparobrod.rs

Кућа Ђуре Јакшића Скадарска 34, телефон 723-03-02 www.kucadjurejaksica.rs

ЈП СРПЦ „Милан Гале Мушкатировић“ Тадеуша Кошћушка 63, 218-22-42 Гале инфо центар 381-81-15 infocentar@gale.rs, www.srcmgm.rs

Матичари – Секретаријат за управу Града

3220-721/лок. 276

Центар Министарства одбране Стари град Македонска 42, V спрат, соба 85а,

3300-675 и 3224-747

Полицијска станица Стари град Мајке Јевросиме 33, 3239-732

Дом здравља Стари град Симина 27

Инфо центар Дома здравља Радним данима од 08:00 до 15:00 3215-600, 3215-700 Факс 3215-601, 3215-701

Друштво за бригу о старим лицима Добрачина 11, 2629-662

Удружење пензионера Стари град Краља Петра 54, 3242-112

ДВД Стари град Ђорђа Јовановића 11,

2623-476

Пријатељи деце - Дечји савез општине Хиландарска 7а, 3223-377, 063-222-141

Црвени крст Стари град Студентски трг 18, 2628-882

� ОДЛОМАК ИЗ КЊИГЕ БОРИСА БЕЛИНГАРА И БОШКА МИЈАТОВИЋА “ИЛУСТРОВАНА ИСТОРИЈА БЕОГРАДСКИХ КАФАНА – ОД ТУРСКОГ ХАНА ДО АЕРО КЛУБА”

КАФАНА „ЦАРИЦА МИЛИЦА“

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 352 (497.11) СГ:Инфо : Стари град инфо: Информатор Градске општине Стари град - 2017, бр. 89 (окт.) Београд: Градска општина Стари град Служба за односе с јавношћ у, 2017. (Инђија: Комазец) - 30 cm

Доступна и на www.starigrad.org.rs/category/84 ISSN 2560-5801 = Стари град инфо COBISS.SR-ID 251299084

РЕФЕРЕНДУМДраги Старограђани,

Корумпирана, нестручна и бахата градска власт, на челу са вечитим замеником Весић Гораном руши наш крај, укида тролејбуски саобраћај, отима паркинг места и планира да изграде жичару на Калемегдану...

Немају на то право...

И ТИ СЕ ПИТАШ!

Сваки Старограђанин има право да каже НЕ пројектима који директно угорожавају квалитет живота у нашем крају. Oпштина je расписала РЕФЕРЕНДУМ који се одржавa од 28. маја до 16. јуна 2019. године. На ваша врата ће доћи акредитовани анкетари који ће вас замолити да се изјасните о радовима које на Старом граду спроводи градска власт. Изјашњавање је могуће и сваког дана до 16. јуна од 8 до 20 часова у Контакт центру, који се налази у приземљу зграде општине Стари град у Македонској 42.

Битка за Стари град је почела. Време је да се сви укључимо.Чувајмо наш град – Стари град

И ТИ СЕ ПИТАШ!