МАСТЕР РАД - university of novi...

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Кандидат: Мартин Јелић

МАСТЕР РАД

Нови Сад, 2014.

УНИВЕРЗИТЕТ У НОВОМ САДУ

ПОЉОПРИВРЕДНИ ФАКУЛТЕТ

Кандидат: Мартин Јелић

Ментор: Доц др Драгана Латковић

Утицај дугогодишњег заоравања жетвених остатака и растућих доза

азота на принос кукуруза

-Мастер рад-

Нови Сад, 2014.

Чланови комисије:

Доц. др Драгана Латковић – ментор

Проф. др Бранко Маринковић – председник

Др Срђан Шеремешић - члан

Утицај дугогодишњег заоравања жетвених остатака и растућих доза азота на принос кукуруза

РЕЗИМЕ

У раду су анализирани резултати из стационарног међународног пољског огледа (ISDV) са растућим дозама азота на третманима са и без заоравања жетвених остатака у ђубрењу кукуруза. Оглед је постављен на карбонатном чернозему, на огледном пољу Института за ратарство и повртарство, Нови Сад, на Римским Шанчевима.

Циљ истраживања био је да се испита утицај ефеката заоравања жетвених остатака у комбинацији са ђубрењем растућим количинама азота на принос зрна, однос зрно/кочанка као и садржај влаге и суве материје у зрну код два новосадска хибрида кукуруза.

Принос зрна добијен на третману са заоравањем жетвених остатака, просечно за све варијанте ђубрења азотом, износио је 8,38 t ha-1, а био је за 1 t ha-1 (односно за 13,55%) већи у односу на просек варијанти ђубрења без заоравања жетвених остатака. Највећи принос у просеку за оба испитивана хибрида (9,09 t ha-1) добијен је при ђубрењу са 180 kg ha-1 азота уз заоравање жетвених остатака, што је било статистички значајно веће у односу на варијанте на третману без заоравања жетвених остатака. Посматрано у просеку за оба хибрида, на контролној варијанти (без примене азота) заоравање жетвених остатака повећало је принос зрна за 600 kg ha-1, на варијанти са 90 kg N за 720 kg, док је на варијанти са најинтензивнијим ђубрењем заоравање жетвених остатака дало ефекат повећања приноса зрна за 920 kg ha-1.

Кључне речи: кукуруз, азот, ђубрење, жетвени остаци

Influence of the long-term plowed under harvest residues and different nitrogen amounts on corn yield

АBSTRACT

This study analyzes the results of the stationary international long-term field experiment (ISDV) with increasing doses of nitrogen fertilization of corn. The trial had been established on a calcareous chernozem soil, at Rimski Šančevi experiment field of Institute of Field and Vegetable Crops, Novi Sad.

The aim of the study was to investigate the influence of the effect of plowed under harvest residues with different increasing amounts of nitrogen fertilization on grain yield, than the ratio of grain/cob and the moisture content and dry matter in the grain of two NS maize hybrids.

The average yield of grain obtained on the variants with plowed under harvest residues was 8,38 t ha-1. It was higher by 1 t ha-1 or 13,55% than the average yield obtained in the fertilized variants that received no harvest residues. On average for both analyzed hybrids, the highest average yield (9,09 t ha-1) was achieved on the fertilization variant with 180 kg ha-1 of nitrogen combined with plowing under of harvest residues, which was significantly higher compared to variants of the treatment without plowing of crop residues. In average for both hybrids, the control variant (without nitrogen) with plowed under harvest residues increased the grain yield of 600 kg ha-1, the variant with 90 kg N to 720 kg ha-1, while the variant with the most intensive fertilization plowed under harvest residues given the effect of increasing grain yield of 920 kg ha-1.

Keywords: corn, nitrogen, fertilization, crop residues

САДРЖАЈ

1. УВОД ............................................................................................................................. 1

1.1. Привредни значај кукуруза ................................................................................... 1

1.2. Порекло и историјат кукуруза .............................................................................. 2

1.3. Захтеви кукуруза према земљишту...................................................................... 3

1.4. Жетвени остаци и утицај њиховог заоравања на земљиште .......................... 4

1.5. Азот и његов значај у исхрани кукуруза ............................................................. 7

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА ............................................................................. 10

2.1. Опис анализираних хибрида NS 540 и NS 6030 ................................................ 11

2.2. Временски услови у 2013. години ....................................................................... 12

3. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА .......................................................................................... 14

4. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА ................................................................................ 15

4.1. Принос зрна ............................................................................................................ 15

4.2. Проценат зрна и кочанке ..................................................................................... 19

4.3. Садржај влаге и суве материје ............................................................................ 23

5. ЗАКЉУЧАК ............................................................................................................... 29

6. ЛИТЕРАТУРА ........................................................................................................... 31

Мартин Јелић Мастер рад

1

УВОД

1.1. Привредни значај кукуруза

Привредни значај кукуруза проистиче из особина саме биљке, разноврсности

његове употребе и обима производње. Кукуруз се употребљава за исхрану људи, стоке

и за индустријску прераду. За исхрану људи користи се зрно од кога се прави хлеб,

качамак, и многе друге каше. Од зрна се производе гриз, пахуљице и други производи

који су веома квалитетни и служе као дечија храна. Недозрели клипови се користе за

кување и печење и као такви представљају веома добру посластицу. За исхрану стоке

користе се сви делови биљке. Зрно представља важну концентровану храну за стоку,

нарочито за тов стоке. Кукурузовина се такође може користити за исхрану стоке. Цела

биљка се користи за производњу силаже као веома квалитетна храна и даје више

крмних јединица него било која друга биљка. Кукуруз има велики значај и у

индустријској преради. У индустрији се може прерађивати зрно и сви остали делови

биљке. Индустријском прерадом од биљке кукуруза може се добити до 1500 разних

производа. Поред низа производа који се добијају од зрна које служи за исхрану људи,

у индустрији се производи алкохол, скроб, а од кукурузних клица и уље. Зрно се

користи у индустрији пива, фармацеутској индустрији и др. Стабло служи као сировина

у индустрији целулозе и вештачке смоле. Вретено клипа се користи за израду

пластичних маса и вештачког грађевинског материјала. Са усвајањем нових

технологија кукуруз ће у будућности бити у целости индустријска биљка (Маринковић

и сар., 2012).

Ипак кукуруз има највећи значај у исхрани стоке. У развијеним земљама света

он се у исхрани стоке користи 85%, а око 15% за индустријску прераду и остале

потребе, док у сиромашним земљама Африке и Азије он се за исхрану људи користи од

65-90%. У нашој земљи се за исхрану људи и индустријску прераду користи око 8%, за

исхрану стоке око 80%, док се остатак користи за извоз и друге намене (Милосављевић

и сар., 2010).

Поред напред наведеног привредног значаја кукуруза везаног за генетски

потенцијал, широку и разноврсну употребу, површине и производњу, треба додати и

његов агротехнички значај у одређеном систему гајења. Агротехнички значај кукуруза

произилази из његових великих захтева у односу на обраду, ђубрење и негу. Као

окопавина захтева високу технологију те оставља земљиште чисто од корова и у

погодном стању за наредне културе. Управо, ови његови велики захтеви према

условима гајења стављају га у ред најбољих предусева за различите њивске биљке. У

нашој земљи он представља водећи предусев за другу, по површинама и значају,

културу код нас – за пшеницу. (Маринковић и сар., 2008).


2

У погледу особина биљке кукуруза, у првом реду треба истаћи њен висок

генетски потенцијал за родност, највећи међу свим житима. По количини органске

материје коју може дати по хектару долази у ред њивских биљака са највећом

количином корисне органске материје. У САД-у су забележени максимални приноси

зрна кукуруза од 25,0 t ha-1

, док су из наше производне праксе познати рекордни

приноси од 12,0 t ha-1

, на већим површинама, а 14,0 - 18,0 t ha-1

на мањим површинама и

у системима за наводњавање. Кукуруз се поред високог потенцијала родности одликује

и високом пластичношћу, односно великим бројем хибрида прилагођених различитим

агроеколошким условима (Латковић и сар., 2014).

Што се тиче даље перспективе гајења кукуруза у свету, а и код нас, због великих

осцилација у приносима по годинама (што се може делимично приписати и глобалним

климатским променама), треба порадити на селекцији и оплемењивању кукуруза у

циљу стварања стабилнијих хибрида, толерантнијих на стресне услове, нарочито на

сушу (Marinković et al., 2008; 2011). Перспектива даље производње кукуруза у свету ће

сигурно ићи у два правца – повећање површина и подизање нивоа приноса по јединици

површине (интензификација производње) (Маринковић и сар., 2012).

1.2. Порекло и историјат кукуруза

Кукуруз је пореклом из Америке. О његовој ужој постојбини постоји неколико

хипотеза, али је највероватнија теорија о његовом мексичком пореклу. У дивљем

облику, у Мексику се и дан данас срећу биљне врсте сродне кукурузу (Teozinta и

Gamma grass), које се са кукурузом укрштају и дају хибриде. За разлику од већине

културних биљака за које се зна да имају своје претке у дивљој флори, за кукуруз се

још тачно не зна прародитељ (Јевтић, 1996).

Кукуруз је донет у Европу након открића Америке. Колумбо је заједно са

многим сувенирима које је донео из Америке, донео и биљку кукуруза. Убрзо након

тога, животи хиљада људи су постали везани за ову културу. Путеви увођења кукуруза

у нашу земљу су мало познати, али први записи говоре о увођењу кукуруза преко

Турске или преко Грчке или преко Венеције дуж Јадранске обале. Кукуруз се први пут

среће на просторима бивше Југославије 1572. године у Далмацији, где је стигао

поморским путем из Италије, а у Србији се гаји од 1576. године. Честе миграције

становништва, ратови и освајачки походи су снажно утицали на ширење појединих

типова кукуруза и њихово преношење у друге рејоне. Велики број подручја која се

разликују по едафско-климатским карактеристикама омогућио је појединим типовима

кукуруза услове за одржавање и ширење. У речним долинама и равницама своје место

су нашли касни и средње касни типови кукуруза, док су се у планинским крајевима

настанили рани типови кукуруза (Бабић и сар., 1997).

Кукуруз је код нас у 17. веку представљао значајну одомаћену гајену врсту, иако

први подаци о појави кукуруза на нашим пространствима датирају из 16. века. Ипак,


3

главно ширење и велик привредни значај кукуруз добија тек у првој половини 19. века,

а данас га узгајамо као једну од главних ратарских биљака (Бабић и сар., 1997).

1.3. Захтеви кукуруза према земљишту

Земљиште је настало и настаје деловањем педогентеских фактора (геолошка

подлога, клима, рељеф, вегетација, фауна и време) на површину литосфере. Тај

растресит слој се назива педосфера или земљиште. Земљиште, захваљујући својим

физичким, хемијским и биолошким особинама, омогућава живот виших биљака и тако

испуњава значајан производни задатак (Молнар и сар. 2003).

Земљиште има улогу супстрата који треба да обезбеди добро укорењавање

биљака, акумулирање одговарајуће количине воде и у њој растворених хранива и

несметано снабдевање биљака истим током вегетационог периода. Кукуруз је

биолошки високо продуктивна врста, па су и захтеви по питању земљишта прилично

високи (Бекавац, 2012).

Кукуруз најбоље успева на растреситим, добро пропусним, али истовремено и

на земљиштима са добрим капацитетом за воду. За гајење кукуруза повољна су и

земљишта која садрже лако приступачне минералне храњиве елементе. То су у

принципу средње и лаке глинуше, черноземи, гајњаче, црвенице. Земљишта тешког

механичког састава, збијена, заслањена и претерано влажна са високим нивоом

подземне воде као и земљишта са повећаном киселошћу су непогодна за гајење

кукуруза. Међутим, ова неповољна земљишта се разним агротехничким захватима могу

довести у стање где се успешно може гајити кукуруз. Оваква земљишта неопходно је

одржавати у растреситом стању на потребној дубини. То се постиже подривањем,

периодичном дубоком обрадом, са пролећним преоравањем и уношењем стајњака или

компоста. Што се тиче подземних вода, треба напоменути да се кукуруз успешно може

гајити само на парцелама чија подземна вода лежи на већој дубини од 1,5 до 2,5 m

(Спасојевић и сар, 1984).

Слика 1. Кукуруз на чернозему, Римски Шанчеви Слика 2. Педолошка карта Војводине


4

Основни задатак земљишта као супстрата, поред наведених природних особина,

је да обезбеди правилан водни режим током вегетације, од чега, поред температуре, у

крајњој линији, зависи биолошка и хемијска активација земљишта и искоришћавање,

како у земљишту постојећих, тако и у виду минералних ђубрива додатних хранива

(Молнар и сар., 2003). На плодним земљиштима (чернозем), највећа количина хранива

од које зависи принос потиче из земљишних резерви, око 70-80% (Сарић и сар., 1993.,

Старчевић и сар., 1999), а допринос примењених ђубрива износи само 20-30%.

1.4. Жетвени остаци и утицај њиховог заоравања на земљиште

Жетвени остаци представљају масу органске материје која остаје на њивама

након жетве или бербе главних производа. Жетвени остаци се могу користити на више

начина: као сточна храна, простирка у сточарству, за заоравање, за малчовање,

компостирање и припремање вештачког стајњака, материјал за добијање енергије, као

грађевински материјал. Уколико газдинство не располаже са сточним фондом и

жетвени остаци не могу да се користе за сточну храну или простирку за животиње и

врате у земљиште у оплемењеном облику путем стајњака, заоравање жетвених остатака

има предности у односу на друге начине коришћења. Представљају значајну количину

биомасе која има изванредно важну улогу у кружењу материја агроекосистема, посебно

у условима недовољне употребе органских ђубрива (Видојевић и Манојловић, 2010).

Капацитети сточарства су значајно мањи него што су били у „златном периоду”

осамдесетих година прошлог века, па је и сама производња стајског ђубрива у великој

мери онемогућена (Новковић и сар., 2010). Ђубрење органским и минералним

ђубривима позитивно утиче на садржај хумуса. Органским ђубрењем органска материја

се директно враћа у земљиште, а применом минералних ђубрива, посредно повећањем

надземне и коренове масе (Манојловић, 2008). Примену органских ђубрива треба

вратити као обавезну агротехничку меру у очувању плодности. Уколико би по хектару

обрадиве површине уместо досадашњих 0,18 имали 1 условно грло, знатно би се

повећао удео хранива у земљишту доспео из органских ђубрива. Познато је да се

уношењем органских ђубрива не поправља само хранидбени потенцијал земљишта већ

и водно-ваздушна и топлотна својства и микробиолошка активност неопходна за

мобилност биогених елемената (Чувардић, 1993).

На нашим њивама, жетвени остаци се често спаљују, при чему се биогени

елементи значајни за исхрану биљака делимично или у потпуности губе. Спаљивање

жетвених остатака је непожељна пракса и нашом законском регулативом је забрањено

(Сл. Лист РС, 62/2006, 65/2008 и 41/2009). Константно одношење биљних остатака са

њива или њихово уништавање спаљивањем дугорочно је веома штетно, што се огледа

кроз губитак азота, губитак хумуса из површинског слоја земљишта и уништавање

живог света у њему. Жетвени остаци се одликују и релативно великим садржајем

биогених елемената значајних у исхрани биљака, који се њиховим спаљивањем

потпуно или делимично губе (Латковић и сар., 2009). Да би повећали садржај органске

материје у земљишту неопходно је повећати уношење биомасе и жетвених остатака

заоравањем или применити органска ђубрива (Šeremešić et al, 2009). Судбина жетвених


5

остатака (заорани, спаљени, однети) има значајног утицаја на количину хранива коју

треба применити (Маринковић и сар., 2012).

Заоравање жетвених остатака биљне производње има низ предности. Позитивно

утиче на квалитет земљишта, а у првом реду на садржај органске материје. Заоравањем

се биљни остаци укључују у процес кружења органске материје у земљишту,

стимулира се биолошка активност земљишта и поправља структура као и водно-

ваздушне и топлотне особине земљишта. Другим речима, поправља се плодност и

продуктивност земљишта. (Латковић и сар., 2009). Уношење сламе или кукурузовине у

земљиште не може нагло и брзо повећати количину хумуса – то је спор и дуготрајан

процес, али може поправити структуру земљишта, што је нарочито значајно за тешка

земљишта. Тиме се обезбеђује бољи ваздушни и водни режим земљишта, боље

примање и чување влаге, формирање повољне структуре и „биолошке зрелости“

земљишта, што омогућује лакшу и квалитетнију каснију обраду, уз смањену потрошњу

горива (Малиновић и Меши, 2008).

У литератури има пуно примера где заоравање жетвених остатака даје исте или

сличне резултате као и примена стајњака у побољшању својстава земљишта и на

висину приноса.

Маса жетвених остатака (сламе, стабала, листова, корена) у биљној производњи

може бити прилично велика. Код кукуруза на пример, она износи и до 10 t ha-1

, код

пшенице 4-6, сунцокрета око 4-5, соје око 4 t ha-1

, а код шећерне репе чак 40-60 t ha-1

.

Заоравањем, а не одношењем или спаљивањем ове масе, уз комбиновану примену са

органским и минералним ђубривима утиче се на значајно повећање садржаја и

приступачности хранива, повећање садржаја хумуса у земљишту, а тиме и његове

опште плодности. Применом минералних ђубрива може се само донекле и краткорочно

амортизовати штетно дејство уклањања органске материје и паљења жетвених

остатака. Утврђено је да је задњих деценија дошло до смањења удела хумуса у

земљиштима Војводине за од 0,2 до 0,81%, у просеку за 0,38% (Богдановић и сар.,

1993), што се наравно не може приписати само недомаћинским односом према

нузпроизводима гајених биљака, њиховим спаљивањем, али је неоспорно да је и то

допринело овој крајње неповољној појави. У огледима који су изведени код нас и у

свету доказано је повољно дејство заоравања жетвених остатака на принос и његов

квалитет (Кастори и сар., 1985), на повећање садржаја укупног азота и угљеника,

побољшање плодности земљишта или смањење испирања азота (Nicholson et al., 1997;

Powlson et al., 1987) те на повећање приноса зрна (Ortega et al., 2000; Pracházková et al,

2002; Silgram et al., 2002).

Резултати вишегодишњих пољских огледа постављених на земљишту типа

чернозем на Римским Шанчевима, показали су да заоравање жетвених остатака

позитивно утиче на принос пшенице и кукуруза. Истраживање ефеката дугогодишњег

заоравања жетвених остатака (пшеничне сламе) при ђубрењу различитим количинама

азота на принос три сорте озиме пшенице изведено је на вишегодишњем стационарном


6

пољском огледу на Римским Шанчевима, Нови Сад, Србија. Примењене су количине

азота од 0, 90 и 150 kg ha-1

, на варијантама са и без заоравања сламе. Највећи принос

зрна добијен је при ђубрењу са 150 kg ha-1

азота на третману са дуготрајним

заоравањем сламе (Јаћимовић и сар., 2009).

На стационарном међународном пољском огледу (ISDV) који су извели

Латковић и сар., (2009) са растућим дозама азота у ђубрењу кукуруза, принос зрна

добијен на варијантама са заоравањем жетвених остатака износио је у просеку 12,22 t

ha-1

и био је за 1,02 t ha-1

(односно за 9,1%) већи у односу на просек варијанти ђубрења

без заоравања жетвених остатака. Највећи принос у просеку за оба испитивана хибрида

(12,76 t ha-1

) добијен је при ђубрењу са 150 kg ha-1

азота уз заоравање жетвених

остатака.

Према резултатима до којих су дошли Latković et al (2012), у огледу у коме је

испитивано девет варијанти, шест са и три без заоравања жетвених остатака, у

трогодишњем просеку просечан принос зрна на варијантама са заоравањем жетвених

остатака је износио 9,80 t ha-1

. Он је био виши за 3,28 t ha-1

у односу на просечан принос

остварен на ђубреној варијанти без заоравања жетвених остатака. У просеку за оба

испитивана хибрида, највиши просечни принос (11,67 t ha-1

) је остварен на ђубреној

варијанти са 150 kg ha-1

N у комбинацији са заоравањем жетвених остатака. Највиши

принос кукуруза остварен је на варијанти са комбинованом применом NPK ђубрива и

заоравањем жетвених остатака.

Ниже молекуларна једињења која настају разлагањем жетвених остатака биљке

могу непосредно да усвајају и да користе у промету материје и енергије, а неке

супстанце могу да делују и стимулативно на њихово растење и развиће (Кастори,

1990).

Вредност жетвених остатака зависи од садржаја хранива и од односа угљеника

према азоту и количини целулозе и лигнина. Ни количина ни садржај органских

састојака, а ни садржај хранива није исти код различитих биљних остатака. Однос

угљеника и азота најшири је у слами стрних жита 50-150:1, код пшенице 75:1, кукуруза

50-60:1, сунцокрета 40-50:1, код луцерке 14:1. Тај однос у зрелом стајњаку је 20:1, а у

трајном хумусу око 10:1. Заоравањем жетвених остатака са широким односом угљеника

и азота може се у току њиховог разлагања очекивати тзв. „азотна депресија“, због

смањења нитратног азота земљишта и његовог уграђивања у тела микроорганизама.

Ова појава се може неповољно одразити на наредне усеве, као пролазни недостатак

азота. Наиме, при уношењу органске материје, са малим садржајем азота од 0,40-0,50%,

са много целулозе, хемицелулозе, лигнина, и других угљених хидрата, развија се

интензивна микробиолошка активност. Микроорганизми за изградњу свог тела користе

нитратни азот из земљишног раствора и због тога се на усеву у току вегетације

запажају симптоми недостатка азота. Може да се јави и недостатак других хранива, али

је он таквог обима да се може занемарити. Због тога треба избегавати заоравање свеже


7

органске материје непосредно пре сетве, или при заоравању сламе и кукурузовине

додати 10-так kg азота по тони жетвених остатака (Милошев, 2012).

1.5. Азот и његов значај у исхрани кукуруза

Азот је конституциони елемент разних једињења у биљкама, међу којима је

велики број оних који имају изузетно важну физиолошку улогу почев од протеина,

хлорофила, ензима, хромозома, нуклеинских киселина (Hageman and Below, 1984).

Обично се истиче да је N најважнији међу неопходним хранљивим елементима, да је

синоним плодности земљишта и повећања приноса, и елеменат у првом минимуму.

Међу елементима минералне исхране, азот има највећу улогу у повећању приноса

гајених биљака (Кастори и сар., 2005; Малешевић и сар., 1994).

Азот се у земљишту налази у органском и минералном облику. Биљкама је

приступачан азот у минералном облику као нитратном NO3- и амонијачном NH4

+.

У сувишку, у плоду биљака, када доспе храном у организам човека нитрати NO3-

могу прећи у нитрите који блокирају хемоглобин, долази до метхемоглобинемије.

Такође у пробавном тракту нитрити са аминима могу градити канцерогене нитрозамине

(Маринковић и сар., 2012).

Симптоми недостатка азота:

Ситнији листови,

Боја лишћа и целе биљке је зелено-жута или жуто-зелена у зависности од

недостатка,

Биљке су ниже у порасту,

Коренов систем је релативно јаче развијен,

Створена органска материја троши се више на развој корена, а резерве биљке су

мање,

Клип и метлица су слабије развијени,

Принос је мањи.

Симптоми сувишка азота:

Цела биљка је тамно зелене боје,

Листови су бујни,

Нерационална потрошња воде, путем транспирације,

Код жита је интензивније бокорење,

Засењивањем приземног дела стабла оно се издужује,

Ћелијски зидови су тањи, а ћелије издуженије,

Смањена отпорност стабла на полегање, болести и штеточине,

Велика осетљивост биљака на стресне услове,

Смањење приноса.


8

Tollenar at al. (1994) наводе да је азот код кукуруза неопходан за продужење

трајања лисне површине, као и да позитивно утиче на повећање свих компоненти

приноса кукурузa. Имајући у виду изузетно важну физиолошку улогу азота у биљкама,

као и чињеницу да је азот носилац приноса и квалитета зрна, уношење овог елемента у

виду ђубрива у производњи кукуруза захтева посебну пажњу (Латковић и сар., 2011).

Највећи ефекат азот показује када се употреби заједно са фосфором и калијумом,

док ова два елемента употребљени без азота не само што не дају значајније повећање

приноса, већ га често и смањују (Сарић и Јоцић, 1993).

Количина и приступачност минералног азота у земљишту, мобилност, динамика

и дистрибуција у профилу земљишта, представљају незаобилазан елеменат анализе

сваке производне године. Потребне количине N неопходне за постизање економски

оправданих приноса варирају и условљене су климатским условима, својствима

земљишта, сортним карактеристикама и технологијом производње (Маринковић и сар.,

2008).

Процеси трансформације азота у земљишту су веома сложени и део су „азотног

циклуса“, који је у природним екосистемима затворен. У агроекосистемима долази до

нарушавања овог циклуса одношењем азота пољопривредним приносом, због чега је

неопходна примена N-ђубрива да би се очувала и унапредила продуктивност

земљишта. Правилан систем ђубрења, заснован на научној основи, једна је од

најзначајнијих агротехничких мера у производњи кукуруза и уопште у ратарској

производњи. Уједно, то је агротехничка мера којом најефикасније можемо утицати на

повећање приноса, под условом да се ђубрива употребљавају рационално и у довољној

количини (Старчевић, Латковић, 2005).

Међу једнако важним чиниоцима производње, ђубрење је у групи чинилаца који

доминантно утичу на висину приноса. Само правилна минерална исхрана води до

жељеног циља, доброг приноса и квалитета (чистој заради), хранимо биљке, чувајмо

земљиште (Маринковић и сар., 2011). Само складно укомпоновани, сви елементи

приноса, на нивоу сваке њиве и године могу дати врхунске резултате (Маринковић. и

сар., 2012). Корекцију ђубрења N, треба извршити у пролеће на основу садржаја влаге и

дистрибуције N по профилу земљишта (Marinković i sar., 2013).

У огледу који су извршили Шеремешић и сар., (2009), у ком је анализиран

утицај количине и времена примене ђубрива у двопољном плодореду (кукуруз-

пшеница) на динамику и дистрибуцију нитратног азота у земљишту, утврђено је да

количина NO3-N која се ствара минерализацијиом није довољна за формирање високих

приноса без уношења N- ђубрива.

Кукуруз спада у групу ратарских биљака са највећом продукцијом органске

материје по јединици површине. За формирање тако високог приноса неопходно је

обезбедити и одговарајућу количину хранива (Латковић, 2009). Само на основу

познавања производних особина њиве и агрохемијских анализа земљишта могуће је

дати праву препоруку ђубрења за дати ниво агротехнике (Маринковић и сар., 2012).


9

У истраживањима минералне исхране биљака посебно треба узети у обзир

резултате огледа са ђубрењем у пољским условима, у чему огромну важност имају

дуготрајни стационарни пољски огледи (Малешевић и сар., 1987, 2008).


10

2. МАТЕРИЈАЛ И МЕТОД РАДА

Истраживање ефеката заоравања жетвених остатака (у даљем тексту ЖО) при

ђубрењу различитим количинама азота на принос два хибрида кукуруза, изведено је на

вишегодишњем стационарном пољском огледу, међународни ISDV оглед

(Internationale Stickstoff Dauer Versuche). Оглед је заснован 1971. године, у оквиру

серије огледа Међународне комисије за проучавање плодности земљишта, на огледном

пољу Института за ратарство и повртарство на Римским Шанчевима, Нови Сад.

Земљиште на коме је рад заснован је типа карбонатни чернозем на лесу, благо алкалне

реакције, са око 3% хумуса у ораничном слоју, средње обезбеђено лакоприступачним

фосфором и добро обезбеђено калијумом. Кукуруз је постављен у тропољном

плодоредном систему (кукуруз – соја - пшеница). Сејано је по четири реда кукуруза, на

међуредни размак од 75 cm, а размак између биљака у реду износио је 25 cm. Дужина

реда по парцелици је износила 7 m. Предусев кукурузу била је пшеница. Сетва

кукуруза обављена је у оптималном агротехничком року за услове Војводине, 12.

априла 2013. године. Оглед је постављен као двофакторијелни а изведен је у 4

понављања са случајним распоредом варијанти. Оглед има девет варијанти, од чега

шест са заоравањем жетвених остатака и три без жетвених остатака. Експеримент

обухвата следеће варијанте ђубрења азотом (фактор А):

а) третмани са заоравањем ЖО: 0 (Ø; контролна варијанта), 60, 90, 120, 150 и 180

kg азота (N) ha-1

(сваке треће године под кукуруз се заорава 5 t ha-1

жетвених остатака,

уз додавање 50 kg N ha-1

из ђубрива (10 kg N по 1t ЖО) ради спречавања азотне

депресије). На контролној варијанти са 0 kg N ha-1

, жетвени остаци су заоравани али без

додавања N за њихову интензивнију разградњу.

б) третмани без заоравања ЖО: 0, 90 и 150 kg N ha-1

.

У раду су приказани једногодишњи резултати (2013. год.), а као објекат

испитивања одабрана су два домаћа NS хибрида кукуруза који се доста сеју у нашој

земљи (фактор Б): NS-540 и NS-6030.

Примена предвиђених количина азота у огледу врши се у 2 наврата: ½ под

основну обраду и ½ предсетвено. На свим варијантама уноси се стално иста количина

фосфора и калијума: по 80 kg P2O5 и K2O ha-1

и то под основну обраду.

Остварени резултати приноса кукуруза, процентуални удео зрна и кочанке као и

садржај влаге и суве материје у зрну, на различитим третманима огледа са и без

заоравања жетвених остатака и при различитом ђубрењу азотом, статистички су

обрађени методом анализе варијансе двофакторијалног split-plot огледа (статистички

софтвер GenStat v.9.1.), при чему је значајност разлика средина третмана тестирана

LSD тестом. Ефекат растућих количина азота на принос зрна обрађен је регресионом

анализом и приказан графички.


11

2.1. Опис анализираних хибрида NS 540 и NS 6030

Избор хибрида је први важан задатак у производњи кукуруза, јер од његовог

правилног избора у великој мери зависи коначан успех у производњи. Ми смо се

одлучили за домаћу селекцију кукуруза новосадских хибрида, NS 540 и NS 6030 који се

доста гаје код произвођача кукуруза у нашој земљи.

Хибрид NS 540

Отпоран на полегање, толерантан према суши.

NS 540 је средње касни хибрид. Потенцијал за принос

му је преко 13 тона сувог зрна по хектару и преко 50

тона силаже. Стабло је висине око 280 cm. Клип је

дугачак, цилиндричног облика са 12-14 редова зрна.

Маса 1000 зрна је око 400 грама.

Препорука за гајење:

Може се гајити као основни усев за зрно и

силажу. Препоручује се за ветровите рејоне источног

Баната и Срема. Погодан за умерено сушне рејоне и

лошије услове производње.Оптимални склоп око

68.000 биљака у повољним условима, а 60.000 биљака

у мање повољним.

Хибрид NS 6030

Хибрид рекордних и стабилних приноса. NS

6030 је средње касни хибрид. Потенцијал родности

износи преко 17 t ha-1

сувог зрна и 50 тона силаже по

хектару. Стабло је просечне висине за своју групу

зрења, чврсто и еластично, отпорно према полегању.

Листови задржавају зелену боју до пуне зрелости зрна.

Клип је цилиндричан, са 16 редова зрна. Зрно је типа

зубана жуто-наранџасте боје.

Препорука за гајење:

Може се гајити као основни усев за зрно и

силажу. Погодује му ранија сетва. Даје високе и

стабилне приносе у свим равничарским рејонима.

Оптимални склоп око 65.000 биљака у повољним

условима, а 57.000 биљака у мање повољним.

Сл.3. Хибрид NS 540

Сл.4. Хибрид NS 6030


12

2.2. Временски услови у 2013. години

Принос кукуруза у нашој земљи подложан је колебањима из године у годину. На

таква варирања, поред примењене агротехнике, огроман утицај имају временски

услови, пре свега количина и распоред падавина у вегетационом периоду (Маринковић

и сар., 2012).

Биљке кукуруза захтевају континуирано снабдевање водом поготово у периоду

пред свилање и током наливања зрна. Расположивост храњивих материја и воде у овом

периоду у значајној мери детерминише висину и квалитет приноса.

Са графикона 1. може се уочити да се количина зимских падавина кретала око

вишегодишњих просечних вредности за период од 1964-2009. године, уз нешто веће

вредности почетком децембра, средином јануара и током фебруара и марта.

Због одговарајуће количине и распореда падавина током зимског периода,

производна година за кукуруз почела је као повољна са аспекта резерви зимске влаге.

Довољно падавина условило је и добар распоред N по профилу. Највећи позитивни

ефекат на принос кукуруза остварује се са распоредом NO3- N по профилу земљишта

на дубини 30-60 cm и 60-90 cm (Latković et al., 2012).

0

10

20

30

40

50

60

70

-5

0

5

10

15

20

25

30

I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III I II III

X XI XII I II III IV V VI VII VIII IX

P (mm)t (0C)

M e s e c

P (mm) 2012-13 VP: 1964/2009 t (ºC) 2012-13 VP: 1964/2009

Графикон 1. Температурни услови и садржај влаге на експерименталној станици

на Римским Шанчевима (N 45° 19`, E 19° 50`)


13

Температуре у току зиме су биле нешто веће у односу на вишегодишње

просечне вредности за период од 1964-2009. године. Због повољних температура током

касне зиме и у рано пролеће као и довољне количине падавина обновљена је активност

микроорганизама и омогућен рани почетак минерализације органске материје.

Током априла су температуре биле нешто веће у односу на VP вредности уз

недостатак падавина. Међутим, у мају и јуну месецу су падавине биле знатно веће у

поређењу са просеком за вишегодишњи период, док су се температуре у овом периоду

кретале око просечних вредности.

Током јула, августа и септембра опет се јавио недостатак падавина, са једном

кишом од око 25 mm током треће декаде августа. Недостатак падавина се у овом

периоду неповољно одразио на сазревање кукуруза а негативан ефекат дефицита влаге

у земљишту додатно су повећале високе средње температуре ваздуха, што се може

видети на графикону 1.


14

3. ЦИЉ ИСТРАЖИВАЊА

Циљ истраживања је да се испита утицај ефекта заоравања жетвених остатака

при ђубрењу различитим количинама азота на принос зрна, однос зрно/кочанка као и

садржај влаге и суве материје у зрну код два NS хибрида кукуруза.

Очекивања су да добијени резултати оправдају дугогодишње заоравање

жетвених остатака и дају веће приносе зрна и боље анализиране параметре: садржај

влаге у зрну и суве материје као и однос зрна и кочанке. У погледу примењених доза

азота очекивања су да највише вредности анализираних параметара буду добијене при

средњим или нешто вишим дозама примењеног N.


15

4. РЕЗУЛТАТИ И ДИСКУСИЈА

4.1. Принос зрна

На основу анализе варијансе приноса зрна кукуруза у огледу (табела 1), значајан

утицај на принос на основу F-теста испољили су систем ђубрења (вероватноћа F-теста -

Fpr = 0,013*) и интеракција ђубрења и хибрида (Fpr = 0,026*), док хибриди нису имали

значајног утицаја на принос зрна (Fpr = 0,184). Посматрајући процентуално учешће

појединих извора варијације у суми квадрата тотала, такође се може видети да су

варијанте ђубрења имале највећи удео у укупном варирању приноса (28%), затим

интеракција А*B (15%) док је хибрид учествовао са свега 1% у варирању приноса.

Табела 1. Анализа варијансе приноса зрна кукуруза

Извори варијације Степени

слободе

Суме

квадрата

Суме

квадрата (%)

Средине

квадрата F-test

Вероватноћа

F-теста (Fpr.)

Понављања 3 19,137 10 6,379 3,32 /

Варијанте ђубрења (A) 9 51,991 28 5,777 3,00 0,013*

Погрешка по A 27 51,904 28 1,922 1,61 /

Хибрид (B) 1 2,205 1 2,205 1,85 0,184 ns

Ђубрење*хибрид (A*B) 9 27,446 15 3,050 2,55 0,026*

Погрешка по B 30 35,836 19 1,195 / /

Тотал: 79 188,519 100 / / /

У просеку за цео оглед, остварен је просечан принос зрна од 8,05 t ha-1

(табела

2). Међутим, принос зрна добијен на третману са заоравањем жетвених остатака

(просечно за све варијанте ђубрења азотом) износио је 8,38 t ha-1

, а био је за 1 t ha-1

(односно за 13,55%) већи у односу на просек варијанти ђубрења без заоравања

жетвених остатака (7,38 t ha-1

).

Највећи принос у просеку за оба испитивана хибрида (9,09 t ha-1

) добијен је при

ђубрењу са 180 kg ha-1

азота уз заоравање жетвених остатака. Међутим, принос зрна

добијен на овој варијанти био је статистички значајно већи само у односу на варијанте

на третману без заоравања жетвених остатака. Остале разлике између варијанти

ђубрења нису биле статистички значајне.

На третману где нису заоравани жетвени остаци, највећи принос зрна (7,54 t ha-1

)

остварен је са највећом дозом ђубрива - 150 kg N ha-1

, међутим није било статистички

значајних разлика у односу на контролну варијанту и варијанту са 90 kg N ha-1

.

Резултати које су добили Старчевић и сар. (1999) упућују на статистичку и економску

оправданост ђубрења кукуруза азотом у количинама не већим од 120 kg ha-1

, што је

делимично у сагласности са резултатима који су остварени у овом раду.


16

Табела 2. Принос зрна (t ha-1

) при различитим дозама N на третманима са и без

заоравања жетвених остатака

Варијанта ђубрења (A) Хибрид (B) Просек

Р. бр. Количина N

NS-540 NS-6030 (A)

(kg ha-1

)

Са заоравањем

ж.о.

1 0 8,24 7,51 7,88

2 60 9,30 8,07 8,69

3 90 8,60 7,46 8,03

4 120 8,65 7,69 8,17

5 150 7,85 9,06 8,46

6 180 8,86 9,32 9,09

Просек: 8,58 8,19 8,38

Без заоравања

ж.о.

7 0 7,23 7,33 7,28

8 90 7,07 7,56 7,32

9 150 6,96 8,12 7,54

Просек: 7,09 7,67 7,38

Просек (B) 8,08 8,01 8,05

A B B*A A*B

LSD 5% 1,42 0,50 1,77 1,58

1% 1,92 0,67 2,36 2,13

У просеку за све варијанте ђубрења, хибрид NS 540 (8,08 t ha-1

) није остварио

статистички значајно већи принос у односу на хибрид NS 6030 (8,01 t ha-1

), односно

принос је био већи за свега 70 kg ha-1

. На третману са заоравањем жетвених остатака

ова разлика између хибрида је била нешто већа у корист хибрида NS 540 (за 390 kg ha-

1), али такође није била статистички значајна. Међутим, на третману без заоравања

жетвених остатака, хибрид NS 6030 (са приносом зрна од 7,67 t ha-1

) остварио је

значајно већи принос (за 580 kg ha-1

) у односу на хибрид NS 540 (7,09 t ha-1

).

Посматрајући интеракцију B*A, односно реакцију одређеног хибрида на

различите количине примењеног азота, код хибрида NS 540 највећи принос (9,30 t ha-1

)

је добијен при дози од 60 kg N ha-1

на третману са заоравањем жетвених остатака.

Принос на овој варијанти био је значајно већи у односу на све три дозе N код третмана

без заоравања жетвених остатака, док у односу на остале дозе N на третману са

заоравањем жетвених остатака нису утврђене статистички значајне разлике. Такође при

ђубрењу са 180 kg N ha-1

и заоравањем жетвених остатака принос зрна био је

статистички значајно већи у односу на варијанте са 90 и 150 kg N ha-1

на третману без

заоравања жетвених остатака.

Код хибрида NS 6030 највећи принос зрна добијен је при ђубрењу са највећом

количином N уз заоравање жетвених остатака (9,32 t ha-1

). Принос зрна на овој

варијанти био је статистички значајно већи у односу на контролну варијанту и

варијанту са 90 kg N ha-1

на третману са заоравањем жетвених остатака, као и у односу

на контролну варијанту на третману без заоравања жетвених остатака. Остале разлике

између појединих количина N нису биле статистички значајне.


17

Посматрајући интеракцију A*B, односно понашање различитих хибрида при

истим дозама азота, може се констатовати да није било статистички значајних разлика

између анализираних хибрида ни при једној дози N, што се делимично може приписати

високим LSD вредностима. Иако није било значајних разлика, треба напоменути да је

на третману са заоравањем жетвених остатака принос хибрида NS 540 био већи на

контролној, варијантама са 60, 90 и 120 kg N ha-1

, док је NS 6030 остварио већи принос

зрна при вишим дозама N (150 и 180 kg N ha-1

), што је уочљиво и са графикона 2.

На третману без заоравања жетвених остатака, приноси зрна на контролној и

варијанти са 90 kg N ha-1

били су приближно уједначени, док је на најинтензивније

ђубреној варијанти (150 kg N ha-1

) хибрид NS 6030 остварио већи принос за 1,16 t ha-1

(графикон 3).

Може се дакле констатовати да је хибрид NS 540 остварио веће приносе при

нижим дозама N (од 0 – 120 kg N ha-1

) а хибрид NS 6030 при високим дозама азота,

иако, као што је већ истакнуто, ове разлике нису биле статистички значајне.

Pro

sek:

7.8

8

Pro

sek:

8.6

9

Pro

sek:

8.0

3

Pro

sek:

8.1

7

Pro

sek:

8.4

6

Pro

sek:

9.0

9NS 540: y = -0,032x2 + 0,250x + 8,238

R² = 0,074

Prosek y = 0,025x2 - 0,063x + 8,082

R² = 0,501

NS 6030: y = 0,083x2 - 0,378x + 7,926R² = 0,780

6

7

8

9

10

0 30 60 90 120 150 180

Pri

nos

zrn

a

(t/h

a)

Količina azota (kg/ha

NS-540 Prosek NS-6030 Poly. (NS-540) Poly. (Prosek) Poly. (NS-6030)

Графикон 2. Утицај количине N на принос зрна кукуруза на третману са

заоравањем жетвених остатака

)


18

На основу графикона 2. не може се са сигурношћу извести конкретан закључак о

утицају растућих доза N на принос зрна, што је последица релативно високог приноса

на контролној и на варијанти са 60 kg N ha-1

. Mеђутим, линије регресије за хибрид NS

6030, као и за просек оба хибрида имају растући тренд; односно са појачаним дозама

азота на третману са заоравањем жетвених остатака долазило је до повећања приноса

зрна. Линије регресије, међутим у оба ова случаја не постижу оптимум функције те се

може извести закључак да се највећи приноси могу остварити при највећим дозама

азота. Код хибрида NS 540 линија регресије има максимум функције, међутим она не

одражава реалну слику утицаја растућих доза азота, пошто је максимални принос

добијен на варијанти са 60 kg N ha-1

а након тога је долазило до опадања приноса зрна.

На третману без заоравања жетвених остатака (графикон 3), код хибрида NS 540

уочава се благо опадање приноса са повећњем доза азота, док код хибрида NS 6030, као

и у просеку оба хибрида уочава се благи пораст регресионих линија са повећањем доза

азота, при чему код обе регресионе функције није испољен максимум.

Pro

sek:

7.2

8

Pro

sek:

7.3

2

Pro

sek:

7.5

4

NS 540: y = -0,000x2 - 0,051x + 7,282R² = 1

Prosek: y = 0,020x2 - 0,089x + 7,349

R² = 1NS 6030: y = 0,040x2 - 0,126x + 7,416

R² = 1

6

7

8

9

10

0 30 60 90 120 150 180

Pri

no

s zr

na

(t

ha

-1)

Količina azota (kg ha-1)

Prosek NS 6030 Poly. (NS-540) Poly. (Prosek) Poly. (NS 6030)

Графикон 3. Утицај количине N на принос зрна кукуруза на третману без


Позитиван ефекат дугогодишњег заоравања жетвених остатака на принос зрна

кукуруза код упоредивих варијанти огледа уочљив је из табеле 3, а кретао се у

зависности од испитиваних хибрида и количине примењеног азота у границама од свега

180 kg зрна (код хибрида NS 6030 на варијанти без ђубрења азотом), до 1530 kg ha-1

(код хибрида NS 540 при ђубрењу са 90 kg N ha-1

). Благи негативан ефекат заоравања

жетвених остатака појавио се само код хибрида NS 6030 при дози од 90 kg N ha-1

, што

се може приписати експерименталној грешци.


19

Табела 3. Ефекат заоравања жетвених остатака на принос зрна кукуруза (t ha-1

)

Доза азота Жетвени

остаци

Хибрид (B) Просек

NS-540 NS-6030

0 kg N ha-1

Са заоравањем ж.о. 8,24 7,51 7,88

Без заоравања ж.о. 7,23 7,33 7,28

Разлика: 1,01 0,18 0,60

90 kg N ha-1



Разлика: 1,53 -0,10 0,72

150 kg N ha-1



Разлика: 0,89 0,94 0,92

Просечно за

све 3 дозе N:



Разлика: 1,14 0,34 0,74

Посматрано у просеку за оба хибрида, на контролној варијанти (без примене

азота) заоравање жетвених остатака повећало је принос зрна за 600 kg ha-1

, на варијанти

са 90 kg N за 720 kg ha-1

, док је на варијанти са најинтензивнијим ђубрењем (150 kg N

ha-1

) заоравање жетвених остатака дало највећи ефекат повећања приноса зрна - за 920

kg ha-1

.

Просечно за оба хибрида и све три дозе азота, заоравање жетвених остатака

повећало је принос за 740 kg ha-1

, док је код хибрида NS 540 ово повећање износило

1140 kg, односно 340 kg ha-1

код хибрида NS 6030. Из табеле 3. се може уочити да је на

контролној варијанти и при примени 90 kg N ha-1

хибрид NS 540 знатно боље реаговао

на заоравање жетвених остатака, док је при највећој дози N било обрнуто, односно

хибрид NS 6030 дао је већи принос зрна у односу на NS 540.

У литератури има пуно примера где заоравање жетвених остатака даје исте

резултате као и примена стајњака у побољшању својстава земљишта и на висину

приноса. Примена азотних ђубрива значајно повећава и количину створених биљних

остатака чијим се уношењем у земљиште повећава садржај хумуса и ефикасност

задржавања угљеника у земљишту (Halvorson et al., 1999). У огледима који су изведени

код нас и у свету доказано је повољно дејство заоравања жетвених остатака на принос и

његов квалитет (Latković et al., 2011; 2012).

4.2. Проценат зрна и однос зрно/кочанка

На основу анализе варијансе процента зрна у клипу кукуруза (табела 4), значајан

утицај на основу F-теста испољио је хибрид (Fpr = 0,018*) док систем ђубрења (Fpr =

0,367) и интеракција ђубрења и хибрида (Fpr = 0,246) нису имали статистички значајног

утицаја на процентуални удео зрна.


20

На основу процентуалног учешћа појединих извора варијације у суми квадрата

тотала може се видети да је у укупној варијабилности овог својства највећи удео имала

интеракција А*B (ђубрење*хибрид; 14%), затим варијанте ђубрења (12%), док је

хибрид учествовао са свега 7%.

Tabela 4. Анализа варијансе % зрна у клипу кукуруза


слободе

Суме

квадрата

Суме


Средине

квадрата F-test Fpr.

Понављања 3 16,544 3 5,515 0,77 /

Варијанте ђубрења (A) 9 73,721 12 8,191 1,14 0,367 ns

Погрешка по A 27 193,207 32 7,156 1,06 /

Хибрид (B) 1 42,118 7 42,118 6,21 0,018*

Ђубрење*хибрид (A*B) 9 83,439 14 9,271 1,37 0,246 ns

Погрешка по B 30 203,367 33 6,779 / /

Тотал: 79 612,396 100 / / /

У просеку за цео оглед, како са заоравањем, тако и без заоравања жетвених

остатака, остварен је проценат зрна у клипу од 84,39% (табела 5).

Табela 5. Проценат зрна у клипу при различитим дозама N на третманима са и без



(A)

Р. бр. Количина N

NS-540 NS-6030 (kg ha

-1)


ж.о.

1 0 83,57 84,45 84,01

2 60 83,87 85,03 84,45

3 90 87,75 84,81 86,28

4 120 82,87 85,28 84,08

5 150 83,21 85,72 84,47

6 180 83,28 88,59 85,94

Просек: 84,09 85,65 84,87


ж.о.

7 0 82,63 84,42 83,53

8 90 82,53 84,15 83,34

9 150 82,24 84,60 83,42

Просек: 82,47 84,39 83,43

Просек (B) 83,55 85,23 84,39

A B B*A A*B

LSD 5% 2,74 1,19 3,74 3,76

1% 3,71 1,60 4,98 5,06

Проценат зрна добијен на третману са заоравањем жетвених остатака износио је

84,87% (просечно за све варијанте ђубрења азотом), што је било више за 1,44% зрна у

клипу у односу на просек варијанти ђубрења без заоравања жетвених остатака

(83,43%), при чему није остварена статистички значајна разлика.


21

Највећи % зрна у клипу у просеку за оба испитивана хибрида (86,28%) добијен

је при ђубрењу са 90 kg ha-1

азота уз заоравање жетвених остатака. Проценат зрна

добијен на овој варијанти био је статистички значајно већи у односу на све 3 варијанте

без заоравања жетвених остатака, док разлике између осталих варијанти ђубрења нису

биле статистички значајне. На третману где нису заоравани жетвени остаци највећи

проценат зрна у просеку за оба хибрида (83,53 t ha-1

) остварен је на контролној

варијанти, али није било статистички значајних разлика између варијанти са применом

већих доза N, односно појавиле су се незнатне разлике у проценту зрна у клипу

(графикон 4).

Графикон 4. Процентуални удео зрна и кочанке при растућим дозама N на

третманима са и без заоравања жетвених остатака

У просеку за све варијанте ђубрења хибрид NS 540 остварио је мањи проценат

зрна (83,55%) у односу на NS 6030 (85,23%), при чему је између хибрида утврђена

високо статистички значајна разлика од 1,68%. На третману са заоравањем жетвених

остатака између хибрида NS 6030 утврђена је статистички значајна разлика од 1,56% у

односу на хибрид NS 540, док је на третману без заоравања жетвених остатака ова

разлика била високо статистички значајна, односно износила је 1,92%.

Посматрајући интеракцију B*A (реакцију одређеног хибрида на различите

количине N), на третману са заоравањем жетвених остатака, код хибрида NS 540

највећи проценат зрна у клипу (87,75%) добијен је при дози од 90 kg N ha-1

. Принос на

овој варијанти био је високо статистички значајно већи у односу на све дозе N на

третманима без заоравања жетвених остатака, док је у односу на остале варијанте при

третману са заоравањем жетвених остатака постојала статистички значајна разлика.


22

Између осталих варијанти ђубрења код оба третмана нису добијене статистички

значајне разлике у проценту зрна у клипу.

Код хибрида NS 6030 највећи % зрна у клипу добијен је при ђубрењу са

највећом количином N и уз заоравање жетвених остатака (88,59%). Код ове варијанте

огледа утврђена је статистички значајна разлика у односу на варијанте ђубрења са 90 kg

N ha-1

и контролну варијанту при третману са заоравањем жетвених остатака, а такође и

у односу на све варијанте ђубрења на третману без заоравања жетвених остатака.

Између осталих варијанти ђубрења није постојала статистички значајна разлика у

проценту зрна.

Посматрајући интеракцију A*B, односно понашање различитих хибрида при

истим дозама N, може се констатовати да je хибрид NS 6030 у готово свим случајевима

имао већи % зрна у клипу у односу на хибрид NS 540.

На третману са заоравањем жетвених остатака хибрид NS 6030 остварио је

статистички високо значајно већи % зрна у клипу у односу на хибрид NS 540 само при

дози ђубрења азотом од 180 kg N ha-1

, док при осталим поређењима није било значајних

разлика. На третману без заоравања жетвених остатака такође није било значајних

разлика између хибрида.

Хибрид NS 540 је само на варијанти са 90 kg N ha-1

остварио већи проценат зрна,

што међутим није била значајна разлика у односу на хибрид NS 6030.

Пошто су проценат зрна и проценат кочанке везана својства, остатак до 100 %

од процентуалног удела зрна у клипу представља проценат кочанке, чији је већи удео

непожељан. Проценат кочанке у клипу за цео оглед, како са заоравањем тако и без

заоравања жетвених остатака износио је 15,61% (табела 6). Међутим, на третманима са

заоравањем жетвених остатака процентуални удео кочанке у клипу износио је 15,13%

(просечно за све варијанте ђубрења азотом), док је на варијанти ђубрења без заоравања

жетвених остатака износио 16,57%. Одавде се може видети да је са заоравањем

жетвених остатака проценат кочанке у просеку био мањи за 1,44% што није било

статистички значајно.


23

Табela 6. Проценат кочанке у клипу при различитим дозама N на третманима са и

без заоравања жетвених остатака


Р. бр.

Количина N NS-540 NS-6030

(A)

(kg ha-1

)


ж.о.

1 0 16,43 15,55 15,99

2 60 16,13 14,97 15,55

3 90 12,25 15,19 13,72

4 120 17,13 14,72 15,93

5 150 16,79 14,28 15,54

6 180 16,72 11,41 14,07

Просек: 15,91 14,35 15,13


ж.о.

7 0 17,37 15,58 16,48

8 90 17,47 15,85 16,66

9 150 17,76 15,40 16,58

Просек: 17,53 15,61 16,57

Просек (B) 16,45 14,77 15,61

A B B*A A*B

LSD 5% 2,74 1,19 3,74 3,76

1% 3,71 1,60 4,98 5,06

4.3. Садржај влаге и суве материје у зрну

На основу анализе варијансе садржаја влаге у зрну кукуруза (табела 7), значајан

утицај на основу F-теста испољили су систем ђубрења (Fpr = 0,032*) и хибриди (Fpr =

0,014*), док интеракција ђубрења и хибрида, А*B (Fpr = 0,196) није имала значајног

утицаја на принос зрна.

Табела 7. Анализа варијансе садржаја влаге у зрну


слободе

Суме

квадрата

Суме


Средине

квадрата F-test Fpr.

Понављања

Варијанте ђубрења (A)

Погрешка по A

Хибрид (B)

Ђубрење*хибрид (A*B)

Погрешка по B

Тотал:

3

9

27

1

9

30

79

0,362

11,354

13,609

3,828

7,526

16,801

53,479

1

21

25

7

14

31

100

0,120

1,261

0,504

3,828

0,836

0,560

/

0,24

2,50

0,90

6,84

1,49

/

/

/

0,032*

/

0,014*

0,196 ns

/

/

На основу процентуалног учешћа појединих извора варијације у суми квадрата

тотала такође се може видети да су варијанте ђубрења имале највећи ефекат на


24

проценат влаге у зрну (21%), затим интеракција А*B (14%), док је хибрид учествовао са

свега 7% у укупном варирању садржаја влаге.

У просеку за цео оглед, како са заоравањем, тако и без заоравања жетвених

остатака, остварен је проценат влаге зрна од 16,12% (табела 8). Проценат влаге у зрну

добијен на третманима са заоравањем жетвених остатака износио је 16,24% (просечно

за све варијанте ђубрења азотом), а био је 0,35% већи у односу на просек варијанти

ђубрења без заоравања жетвених остатака (15,89%), што није било статистички

значајно.

Табela 8. Проценат влаге у зрну при различитим дозама N на третманима са и без



(A)

Р. бр.

Количина N NS-540 NS-6030

(kg ha-1

)


ж.о.

1 0 15,70 17,20 16,45

2 60 16,53 16,75 16,64

3 90 15,63 17,15 16,39

4 120 15,50 15,95 15,73

5 150 15,50 16,00 15,75

6 180 16,70 16,28 16,49

Просек: 15,93 16,55 16,24


ж.о.

7 0 16,28 16,00 16,14

8 90 16,03 16,15 16,09

9 150 15,33 15,55 15,44

Просек: 15,88 15,90 15,89

Просек (B) 15,91 16,34 16,12

A B B*A A*B

LSD 5% 0,73 0,34 1,03 1,08

1% 0,98 0,46 1,37 1,46

Највећи проценат влаге у просеку за оба испитивана хибрида (16,64%) добијен је

при ђубрењу са 60 kg ha-1

азота уз заоравање жетвених остатака, и утврђена је високо

статистички значајна разлика у односу на варијанту са највећом количином ђубрива

(150 kg N ha-1

) на третману без заоравања жетвених остатака, такође високо

статистички значајна разлика утврђена је и на контролној и варијанти са 180 kg N ha-1

уз заоравање жетвених остатака у односу на најинтезивнију дозу ђубрења N без

заоравања жетвених остатака. Док је на третману са заоравањем жетвених остатака

статистички значајна разлика утврђена између варијанти са 60 и 180 kg N ha-1

у односу

на варијанте ђубрења са 120 и 150 kg N ha-1

.

У просеку за све варијанте ђубрења хибрид NS 540 (15,91%) остварио је мањи

проценат влаге у зрну (за 0,43%) у односу на хибрид NS 6030 (16,34%), што је била

статистички значајна разлика. На третманима са заоравањем жетвених остатака ова


25

разлика између NS 6030 у односу на хибрид NS 540 је била нешто већа (0,62%) и

високо статистички значајна, док на третману без заоравања жетвених остатака разлика

је била занемарљиво мала (0,02%).

Посматрајући интеракцију B*A, односно реакцију одређеног хибрида на различите

количине N, код хибрида NS 540 остварен је највећи процентуални садржај влаге у зрну

(16,70%) при највећој варијанти са 180 kg N ha-1

на третману са заоравањем жетвених

остатака и утврђена високо статистички значајна разлика у односу на највећу варијанту

ђубрења N али без заоравања жетвених остатака, и значајна разлика у односу на

варијанте са 90 до 150 kg N ha-1

при третману са заоравањем жетвених остатака.

Код хибрида NS 6030 највећи процентуални садржај влаге у зрну остварен је на

контролној варијанти без употребе N на третману са заоравањем жетвених остатака

(17,20%) и утврђена високо статистички значајна разлика у односу на највећу варијанту

ђубрења N без заоравања жетвених остатака, и статистички значајна разлика у односу

на варијанте са 90 и 120 kg N ha-1

при третману са заоравањем жетвених остатака као и

на контролној варијанти без заоравања жетвених остатака.

Посматрајући интеракцију A*B, односно понашање различитих хибрида при истим

дозама N може се констатовати да је на контролној варијанти хибрид NS 6030 остварио

високо статистички значајну разлику у процентуалном садржају влаге у односу на

хибрид NS 540 (разлика од 1,5%), као и на варијанти са 90 kg N ha-1

(разлика 1,52%).

При осталим дозама азота између хибрида није постојала значајна разлика.

Треба напоменути да је на третманима са заоравањем жетвених остатака већи

проценат влаге у зрну хибрида NS 540 у односу на хибрид NS 6030 остварен само на

највећој варијанти ђубрења N, док је хибрид NS 6030 на свим осталим варијантама

остварио већи % влаге.

На третману без заоравања жетвених остатака проценат влаге у зрну при истим

дозама N био је прилично уједначен између оба хибрида. Међутим, већи процентуални

садржај влаге код хибрида NS 540 био је на контролној варијанти, док је хибрид NS

6030 већи проценат влаге оставрио на варијантама са 90 и 150 kg N ha-1

.


26

Садржај влаге и садржај суве материје су везана својства, што би значило да

пропорционално зависе један од другог (са порастом процентуалног удела једног

параметра опада процентуални удео другог и обрнуто), што се може видети и са

графикона 5.

Графикон 5. Садржај влаге и суве материје у зрну при растућим дозама N на

третманима са и без заоравања жетвених остатака (просек оба хибрида)

Укупан садржај суве материје у зрну у просеку за оба испитивана хибрида и оба

третмана (са и без заоравања жетвених остатака) при свим дозама ђубрења износио је

83,88% (табела 9). Ради провере прецизности мерења влаге и садржаја суве материје у

огледу може се утврдити: 100% – 83,88% = 16,12%, колико је и износио процентуални

удео влаге у зрну за просек оба испитивана хибрида укупно на свим варијантамa

ђубрења.

Проценат суве материје у зрну добијен на третманима са заоравањем жетвених

остатака износио је 83,76% (просечно за све варијанте ђубрења азотом), а био је мањи

за 0,35% у односу на просек варијанти ђубрења без заоравања жетвених остатака

(супротно у односу на садржај влаге у зрну), што није било статистички значајно.


27

Табela 9. Процентуални садржај суве материје у зрну кукуруза при различитим

дозама N на третманима са и без заоравања жетвених остатака


(A)

Р. бр.

Количина N

NS-540 NS-6030 (kg ha-1

)


ж.о.

1 0 84,30 82,80 83,55

2 60 83,47 83,25 83,36

3 90 84,37 82,85 83,61

4 120 84,50 84,05 84,28

5 150 84,50 84,00 84,25

6 180 83,30 83,73 83,51

Просек: 84,07 83,45 83,76


ж.о.

7 0 83,73 84,00 83,86

8 90 83,98 83,85 83,91

9 150 84,68 84,45 84,56

Просек: 84,13 84,10 84,11

Просек (B) 84,09 83,66 83,88

A B B*A A*B

LSD 5% 0,73 0,34 1,03 1,08

1% 0,98 0,46 1,37 1,46

Повећан садржај влаге у зрну кукуруза на третманима са заоравањем жетвених

остатака (табела 10), може се објаснити чињеницом да земљиште на коме су током

вишегодишњег периода заоравани жетвени остаци, садржи већи проценат органске

материје која задржава више влаге, што се у моменту бербе одражава и на влажност

зрна у клипу. Позитиван ефекат дугогодишњег заоравања жетвених остатака и

количине примењеног азота на садржај влаге у зрну кукуруза код упоредивих варијанти

огледа кретао се у зависности од испитиваних хибрида у границама од свега 0,18 %

(код хибрида NS 540 на варијанти са 150 kg N ha-1

), до 1,2% (код хибрида NS 6030 на

контролној варијанти).

Међутим, посматрано по варијантама ђубрења азотом, за разлику од хибрида NS

6030, код хибрида NS 540 заоравање жетвених остатака није испољило позитиван

ефекат на свим варијантама и процентуални садржај влаге био је мањи на контролној (-

0,57%), као и на варијанти са ђубрењем са 90 kg N ha-1

(-0,40%).

Просечно за оба хибрида и све 3 дозе N, заоравање жетвених остатака повећало

је садржај влаге у зрну за 0,31%. Међутим, код хибрида NS 6030 повећање садржаја

влаге износило је 0,88%, док код хибрида NS 540 заоравање жетвених остатака није

утицало позитивно, јер је постигнуто за 0,27% мање влаге у зрну у односу на третман

без заоравања жетвених остатака, што није била значајна вредност.


28

Табела 10. Ефекат заоравања жетвених остатака на процентуални садржај влаге

у зрну кукуруза

Доза азота Жетвени

остаци

Хибрид (B) Просек

NS-540 NS-6030

0 kg N ha-1

Са заоравањем ж.о. 15,70 17,20 16,45

Без заоравања ж.о. 16,28 16,00 16,14

Разлика: -0,57 1,20 0,31

90 kg N ha-1

Са заоравањем ж.о. 15,63 17,15 16,39

Без заоравања ж.о. 16,03 16,15 16,09

Разлика: -0,40 1,00 0,30

150 kg N ha-1

Са заоравањем ж.о. 15,50 16,00 15,75

Без заоравања ж.о. 15,33 15,55 15,44

Разлика: 0,18 0,45 0,31

Просечно за

све 3 дозе N:

Са заоравањем ж.о. 15,61 16,78 16,20

Без заоравања ж.о. 15,88 15,90 15,89

Разлика: -0,27 0,88 0,31


29

5. ЗАКЉУЧАК

На основу једногодишњих резултата истраживања утицаја растућих количина азота

на принос зрна кукуруза на варијантама са и без заоравања жетвених остатака могу се

извести следећи закључци:

Принос зрна добијен на третману са заоравањем жетвених остатака, просечно за

све варијанте ђубрења азотом, износио је 8,38 t ha-1

, а био је за 1 t ha-1

већи у

односу на просек варијанти ђубрења без заоравања ЖО.

Највећи принос у просеку за оба испитивана хибрида (9,09 t ha-1

) добијен је при

ђубрењу са 180 kg ha-1

азота уз заоравање ЖО, што је било статистички значајно

веће у односу на варијанте на третману без заоравања жетвених остатака.

Код хибрида NS 540 добијен је највећи принос при дози ђубрења од 60 kg N ha-1

на третману са заоравањем ЖО и био је значајно већи у односу на све 3 дозе N

код третмана без заоравања ЖО. Као и на варијанти са 180 kg N ha-1

и

заоравањем ЖО у односу на варијанте са 90 и 150 kg N ha-1

на третману без

заоравања ЖО.

Код хибрида NS 6030 највећи принос зрна добијен је при ђубрењу са највећом

количином N и уз заоравање ЖО (9,32 t ha-1

). Принос на овој варијанти био је

статистички значајно већи у односу на контролну варијанту и варијанту са 90 kg

N ha-1

уз заоравање ЖО, као и у односу на контролну варијанту на третману без

заоравања ЖО.

На третману са заоравањем ЖО, не може се са сигурношћу извести конкретан

закључак о утицају растућих доза N на принос зрна хибрида јер линије регресије

за хибрид NS 6030 као и за просек оба хибрида нису постигле оптимум функције

те се изводи закључак да се највећи приноси могу остварити при највећим

дозама азота. Код хибрида NS 540 линија регресије имала је максимум функције,

међутим она није одражавала реалну слику утицаја растућих доза азота.

На третману без заоравања ЖО, код хибрида NS 540 уочено је благо опадање

приноса са повећњем доза азота, док је код хибрида NS 6030, као и у просеку

оба хибрида уочен благи пораст регресионих линија са повећањем доза азота.

Позитиван ефекат дугогодишњег заоравања ЖО на принос зрна кукуруза код

упоредивих варијанти огледа кретао се у зависности од испитиваних хибрида и

количине примењеног азота у границама од свега 180 kg зрна до 1530 kg ha-1

.

Посматрано у просеку за оба хибрида, на контролној варијанти (без примене

азота) заоравање ЖО повећало је принос зрна за 600 kg ha-1

, на варијанти са 90


30

kg N за 720 kg, док је на варијанти са нај интензивнијим ђубрењем заоравање

ЖО дало ефекат повећања приноса зрна за 920 kg ha-1

.

Проценат зрна добијен на третманима са заоравањем ЖО износио је 84,87%

(просечно за све варијанте ђубрења азотом), што је било више за 1,44% зрна у

клипу у односу на просек варијанти ђубрења без заоравања ЖО (83,43%).

Проценат влаге у зрну добијен на третманима са заоравањем ЖО износио је

16,24% (просечно за све варијанте ђубрења азотом), а био је за 0,35% већи у

односу на просек варијанти ђубрења без заоравања ЖО, што није било

статистички значајно.

Позитиван ефекат дугогодишњег заоравања ЖО и количине примењеног азота

на садржај влаге у зрну кукуруза код упоредивих варијанти огледа кретао се у

зависности од испитиваних хибрида у границама од свега 0,18 % до 1,2%.


31

6. ЛИТЕРАТУРА

1. Бабић, В., Ивановић, М., Бабић, М. (2012.): Настанак и еволуција кукуруза и путеви

увођења у наше крајеве, Прегледни чланак, Ратар. Поврт. 49, 92-104.

2. Бекавац, Г. (2012): Водич за органску производњу кукуруза, Приручник 6,

Каталогизација у публикацији, Народна библиотека Србије, Београд, 633.15-114.7(035),

631.147(035).

3. Богдановић, Д., Убавић, М., Дозет, Д. (1993): Хемијски састав и обезбеђеност земљишта

Војводине неопходним елементима. У: Кастори, Р. (уред.) Тешки метали и пестициди у

земљишту - Тешки метали и пестициди у земљиштима Војводине, Пољопривредни

факултет, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, 197- 215.

4. Бошњак, Ђ. (1987): Захтеви за водом и заливни режим кукуруза. Уџбеник,

Пољопривредни факултет Нови Сад.

5. Видојевић, Д., Манојловић, М. (2010): Процена садржаја органске материје у

земљиштима Србије, Радови са XXИВ саветовања агронома, ветеринара и технолога,

Вол. 16. бр. 1-2, УДК: 631.417:631.4+631.458.

6. Закон о пољопривредном земљишту. Службени гласник РС, број 62/2006, 65/2008 и

41/2009.

7. Јаћимовић, Г., Малешевић, М., Богдановић, Д., Маринковић, Б., Црнобарац, Ј.,

Латковић, Д., Аћин, В. (2009): Принос пшенице у зависности од дугогодишњег

заоравања жетвених остатака. Летопис научних радова, Пољопривредни факултет Нови

Сад, Год. (вол.) 33, бр. I, 85-92.

8. Јевтић, С. (1996): Кукуруз (монографија). Нолит, Београд.

9. Кастори, Р. (1990): Утицај органске материје земљишта на физиолошке процесе биљака.

Зборник III научног колоквијума "Quo vadis pedologija" Падинска Скела, 11-14.

10. Кастори, Р. и сарадници (2005): Азот – агрохемијски, агротехнички, физиолошки и

еколошки аспекти, Монографија, уредник Р. Кастори, Научни институт за ратарство и

повртарство, Нови Сад, 2005, 1-419.

11. Latković, D., Jaćimović, G., Malešević, M., Marinković B., Crnobarac, J., (2012): Corn

monoculture yield response to fertilization and NO3-N distribution, Communications in Soil

Science and Plant Analysis, 43 (7), 1015-1023.

12. Latković, D., Jaćimović, G., Malešević, M., Marinković, B., Crnobarac, J., Sikora, V. (2011):

Effect of Fertilization System and NO3-N Distribution on Corn Yield 39 (2) 289-29.


32

13. Латковић, Д., Јаћимовић, Г., Маринковић, Б., Малешевић, М., Црнобарац, Ј.,(2009):

Систем ђубрења у функцији приноса кукуруза у монокултури и двопољу. Летопис

научних радова , Година 33, број 1, стр. 77-84.

14. Латковић, Д., Маринковић, Б., Јаћимовић, Г., Црнобарац, Ј. (2014): Биолошке и

агротехничке основе производнје кукуруза. Биљни лекар, Часопис Друштва за заштиту

биља Србије, Број 2-3, 2014., Година 42, стр. 109-125.

15. Latković, D., Marinković, B., Malešević, M., Jaćimović, G., Jug, D. (2009): Effect of different

levels of nitrogen from plowed under harvest residues on grain yield of corn. Contemporary

agriculture / Savremena poljoprivreda, Vol. 58, No 3-4, 16-22.

16. Латковић, Д., Маринковић, Б., Црнобарац, Ј., Јаћимовић, Г., (2011): Садржај и

изношење азота линијама кукуруза. 22-ги Интернационални Симпозијум „ Безбедност

производње хране“ , Требиње, Босна и Херцеговина, 19-25 Јун, 2011. Универзитет Нови

Сад, Србија, Пољопривредни факултет, 311-313.

17. Latković, D., Marinković, B., Crnobarac, J., Jaćimović, G., Berenji, J., Sikora, V. (2012):

Influence of crop residues and increasing rates of nitrogen on the yield of corn. International

Symposium „Trends in the European Agriculture Development“, May 17-18, 2012.,

Timisoara, Romania. Banat's University of Agricultoral Sciences and Veterinary Medicine,

Faculty of Agriculture, Timisoara and University of Novi Sad, Faculty of Agriculture.

Research Journal of Agricultural Science, vol. 44 (3), 61-66.

18. Латковић, Д., Старчевић, Љ. (2006): Динамика минералног азота у земљишту.

Савремена пољопривреда. Вол. 55, 125-131.

19. Lemon–Ortega, A., Sayre, K.D., Francis, C.A. (2000): Wheat and maize yields in response to

straw management and nitrogen under a bed planting system. Agron. J. 92: 295–302.

20. Малешевић, М. (1987): Проблематика азотне исхране пшенице. Зборник радова,

Институт за ратарство и повртарство Нови Сад, 21, 149-163.

21. Малешевић, М., Старчевић, Љ., Јаћимовић, Г., Ђурић, В., Шеремешић, С., Милошев, Д.

(2008): Принос озиме пшенице у зависности од услова године и нивоа ђубрења азотом.

XIII Саветовање о биотехнологији, Чачак, 28-29. март, 2008, Зборник радова, вол. 13,

(14), 135-141.

22. Малешевић, М., Старчевић, Љ., Милошев, Д., (1994): Услови гајења и технологија

производње стрних жита. Поглавље монографије "Механизована производња стрних

жита", (Ед. Т. Фурман), Институт за пољ. технику, Пољопривредни факултет Нови Сад,

1-17.

23. Малиновић Н. Меши М. (2008): Правци развоја механизације за рационалнију и

еколошку производњу хране. Монографија, Универзитет у Новом Саду,

Пољопривредни факултет.


33

24. Маринковић, Б., Црнобарац, Ј., Латковић, Д., Јаћимовић, Г. (2012): Технологијом гајења

НС хибрида кукуруза до оптималних и/или рекордних приноса. 46. саветовање

агронома Србије, Златибор, 29.01-04.02.2012., Институт за ратарство и повртарство

Нови Сад, Зборник реферата, 239-255.

25. Маринковић, Б., Црнобарац, Ј., Јаћимовић Г., Латковић Драгана (2011): Примена NPK

хранива у функцији очувања плодности земљишта и приноса шећерне репе. I

Међународни научно-стручни скуп „Земљиште, коришћење и заштита“, Андревље, 21-

23. септембар 2011., Међународна Менаџерска Академија Нови Сад. Тематски зборник

радова, 85-89.

26. Маринковић, Б., Црнобарац, Ј., Јаћимовић, Г., Маринковић, Д. (2008): Технологија

гајења у функцији оптималног приноса, прилагођена години, њиви и хибриду / сорти

(прегледни рад). „Зборник радова“, Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад,

вол. 45, бр. 1, стр. 159-178.

27. Маринковић, Б., Црнобарац, Ј., Јаћимовић, Г., Маринковић, Д., Латковић, Д.,

Маринковић, Ј.,, Васильев К., А., (2013): Улога зимских падавина у распореду

минералног азота по профилу земљишта и њихов утицај на принс шећерне репе. I

Међународна научно стручна конференција „Екологија у служби одрживог развоја“,

Нови Сад, Фрушка Гора - Андревље, 26-28.

28. Маринковић, Б., Црнобарац, Ј., Малешевић, М., Јаћимовић, Г., Маринковић, Д.,

Латковић Д. (2011): Рационална употреба ђубрива у ратарској производњи. Приручник

(Ед. Б. Маринковић), Пољопривредни факултет Нови Сад, 1-25.

29. Marinković, B., Crnobarac, J., Marinković, D., Jaćimović, G., Mircov, D., V. (2008): Weather

conditions in the function of optimal corn yield in Serbia and the Vojvodina province.

International scientific conference, “1st Scientific Agronomic Days”, 13-14. november,

Proceeding of reviewed scientific papers, collection of critiqued scientific works on CD, 15-

19.

30. Marinković, B., Crnobarac, J., Latković, D., Mihailovič, V.A., Černiš, A.P., Jaćimović, G.

(2013): Suša i proizvodni rezultati u 2012. godini. Tematski zbornik Naučno-stručnog

savetovanja „Poruke minule godine i nova setva“, Poljoprivredni fakultet Novi Sad,

Departman za ratarstvo i povrtarstvo; 13. 02. 2013., Novi Sad, 4-6.

31. Милосављевић, З., Гвоздић, Љ., Јакшић, К. (2010): Билтен, Пољопривредна Стручна

Служба Косовска Митровица д.о.о., Број IV, Април 2010.

32. Милошев, Д. (2012): Знaчaj зaoрaвaњa жeтвeних oстaтaкa. http://www.agroservis.rs/

znacaj-zaoravanja-zetvenih-ostataka

33. Молнар, И., Милошев, Д., Секулић, П. (2003).: Агроекологија – друго допуњено издање.

Пољопривредни факултет, Универзитет у Новом Саду, стр. 113.


34

34. Nicholson, F.A., Chambers, B.J., Mills, A.R. & Strachan, P.J. (1997): Effects of repeated

straw incorporation on crop fertilizer nitrogen requirements, soil mineral nitrogen and nitrate

leaching losses. Soil Use and Management, 13, p. 136–142.

35. Новковић, Н., Мутавџић, Б., Иванишевић, Д., Тешић-Миличић, М. (2010): Стање и

перспективе развоја сточарства у Војводини. Школа бизниса Број 1/2011.

36. Powlson, S., Brookesp, C., Christensebn, T., (1987): Measurement of soil microbial biomass

provides an early indication of changes in total soil organic matter due to straw incorporation.

Soil Biology and Biochemistry, 19, 159-164.

37. Pracházková, B., Málek, J., Dovrtél, J. (2002): Effect of different straw management practices

on yields of continuous spring barley. Rostlinná Výroba, 48 (1): 27–32.

38. Сарић, М., Јоцић, Б. (1993): Биолошки потенцијал гајених биљака у агрофитоценози у

зависности од минералне исхране. Српска академија наука и уметности, посебна

издања, Београд, 1993, књ. 68, 1-135.

39. Silgram, M., Chambers, B.J. (2002): Effects of long–term straw management and fertilizer

nitrogen additions on soil nitrogen supply and crop yields at two sites in eastern England.

Journal of Agricultural Science, 139, p. 115–127.

40. Спасојевић, Б., Станаћев, С., Старчевић, Љ., Маринковић, Б. (1984): Посебно ратарство

(Увод, жита и зрнене махуњаче), измењено и допуњено издање, Универзитет у Новом

Саду - Пољопривредни факултет, Нови Сад.

41. Starčević, Lj., Latković, D., Crnobarac, J., Marinković, B. (2002): A permanent trial with

organic and mineral fertilizers in monoculture and two-crop rotation as a basis of sustainable

maize production. Arch. Acker-Pfl. Boden, Vol. 48, 557-563.

42. Старчевић, Љ., Малешевић, М., Маринковић, Б., Латковић, Д. (1999): Принос зрна,

садржај и изношење азота у зависности од примењене количине у ђубрењу кукуруза.

Зборник радова 2. Међународне научне конференције - Производња њивских биљака на

прагу XXI века, 31-40, Нови Сад, 1999.

43. Старчевић, Љ., Малешевић, М., Маринковић, Б., Црнобарац, Ј., Панковић, Л., Латковић,

Д., Јаћимовић, Г. (2006): Агротехника ратарских биљака. „XL година семинара

агронома 1966-2006.“, Златибор, Научни институт за ратарство и повртарство, Нови

Сад, Зборник реферата, стр. 306-319.

44. Tollenar, M. (1991): Physiological basis of the genetic improvement of maize hybrids in

Ontario from 1959 to 1988. Crop Science, Madison, v.31, nо.1, p.119-124,

45. Tollenar, M., MC Cullough, D.E., Dwyer, L.M. (1994): Physiological basis of the genetic

improvement of corn. In: Slafer, G.A. (Ed). Genetic improvement of field crops. New York:

M. Dekker, p. 183-226.


35

46. Hageman, R.H., Below, F.E. (1984): The role of nitrogen in the productivity of corn. In:

Annual Corn & Sorghun Research Conference, 39, Chicago. American Seed Trade

Association, 145-155.

47. Halvorson, D.A., Reule, C.A., Follet, R.F. (1999): Nitrogen fertilization effects on soil carbon

and nitrogen in dryland cropping system. Soil Sci. Soc. Am. J., vol. 63, 912-917.

48. Чувардић, М. (1993): Примена ђубрива у органској пољопривреди. Зборник радова,

вол.42.11, Научни институт за ратарство и повртарство, Нови Сад, 369-376.

49. Шеремешић С., Богдановић Д., Милошев Д., Маринковић Б., Латковић Д., Јаћимовић Г.

(2009): Дистрибуција и динамика NO3-N у систему ратарења кукуруз-пшеница, Летопис

научних радова, Година 33 (2009), број I, стр. 69-76.

50. Šeremešić, S., Milošev, D., Jug, D., Đalović, I., Jaćimović G. (2009): Changes in soil organic

matter content as affected by crop rotation and fertilization at the long-term experiment.

Poljoprivredni fakultet Novi Sad, 5.

МАСТЕР РАД - university of novi...

Documents