UNIVERZITET U NIŠU FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

Magistarska teza:

OCENA RIZIKA KAO ELEMENT UPRAVLJANJA BEZBEDNIM RADOM PRI

SKLADIRANJU I RUKOVANJU SA OPASNIM MATERIJAMA

Mentor:

Prof. dr Branislav Anđelković

Kandidat:

Suzana Stošić, dipl.ing. znr

Niš, 2006.

2

SADRŽAJ 1.UVOD .................................................................................................................. 5 1.1. Predmet istraživanja ....................................................................................... 5 1.2. Cilj istraživanja ............................................................................................... 6 1.3. Hipoteze.......................................................................................................... 6 1.4.Metodi istraživanja........................................................................................... 6 1.5. Instrumenti istraživanja ................................................................................. 6

2. KARAKTERISTIKE OPASNIH MATERIJA S OBZIROM NA BEZBEDAN RAD

I NJIHOVO SKLADIŠTENJE ................................................................................. 7

2.1. O udesima ....................................................................................................... 7 2.1.1. Udesi u industriji i skladištima................................................................7 2.1.2. Udesi u transportu opasnih materija .......................................................8

2.2. Opasne materije u skladiranju i transportu..................................................... 9

2.2.1. Klaifikacija opasnih materija ................................................................11 2.2.2. Analiza osnovnih klasifikacionih sistema ................................................11

2.3. Osobine opasnih materija ............................................................................. 15

2.3.1. Opšte osobine ...................................................................................15 2.3.2. Zapaljivost i eksplozivnost...................................................................16 2.3.3. Toksičnost ........................................................................................20 2.3.4. Radioaktivnost...................................................................................21 2.3.5. Korozivnost .......................................................................................21

2.4. Karakteristike pojedinih klasa opasnih materija ........................................... 21

2.4.1. Eksplozivne materije - klase 1..............................................................21 2.4.2. Komprimovani gasovi pretvorenii u tečnost i gasovi rastvorenii pod

pritiskom - klase 2......................... ....................................................24 2.4.3. Zapaljive tečnosti - klase 3..................................................................27 2.4.4. Čvrste zapaljive materije - klase 4........................................................28 2.4.5. Oksidirajuće materije - klase 5.............................................................29 2.4.6. Otrovne materije - klase 6...................................................................29 2.4.7. Radioaktivne materije - klase 7 ............................................................31 2.4.8. Korozivne materije - klase 8 ................................................................34 2.4.9. Ostale opasne materije klase 9 ............................................................37

3. OCENA RIZIKA U FUNKCIJI UPRAVLJANJA BEZBEDNIM RADOM PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA...................................... 38

3.1. Ciljevi i funkcija ocene rizika......................................................................... 39 3.2. Metodi identifikacije, analize i ocene rizika ................................................... 39

3.2.1. Pokazatelji i kriterijumi za ocenu rizika..................................................40 3.2.2. Kriterijumi za ocenu rizika ugrožavanja zdravlja ljudi ..............................40 3.2.3. Kriterijumi za ocenu rizika oštećenja prirodnih i radom stvorenih

vrednosti .........................................................................................41 3.2.4. Primena instrumenata, upitnika i ček listi za analizu i ocenu rizika............42 3.2.5. Statistički metod................................................................................44 3.2.6. Metod uporedne analize ......................................................................44 3.2.7. Metod "grube" analize rizika ................................................................45 3.2.8. Metod analize "Šta ako?".....................................................................45 3.2.9. Metod indeksnog rangiranja (Dow-Mondov indeks)..................................45 3.2.10. Metod analize rizika i pouzdanosti (HazOp) ..........................................45 3.2.11. Metod stabla događaja ......................................................................46 3.2.12. Metod ekspertskih ocena elemenata opasnosti......................................46 3.2.13. Metod analize načina, učinka i kritičnosti otkaza (FMECA).......................47

3.3. Praktična primena metoda FMECA u funkciji analize rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama..................................................................49

3

3.4. Upravljanje rizikom ......................................................................................56 3.4.1. Proces upravljanje rizikom...................................................................56 3.4.2. Procedura upravljanja rizikkom u skladu sa CSA-Q850 Rizični okvir ...........57 3.4.3. HPB Rizični okvir ................................................................................59 3.4.4. APEEL-Program UNEP u funkciji odgovora na udes ..................................59 3.4.5. Sistemski inženjering u funkciji bezbednog rada sa opasnim materijama....60

3.4.5.1. Sistem upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga...................62 3.4.5.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine .........................63 3.4.5.3. Sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na radu ...64

3.4.6. Predlog modela integrisanog sistema upravljanja....................................67

4. NALIZA RIZIKA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA NA PODRUČJU NIŠA, LESKOVCA I PROKUPLJA.................................................... 69

4.1. Identifikacija opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama................................................................................................... 69 4.1.1. Priprema za identifikaciju ....................................................................69 4.1.2. Prikupljanje podataka .........................................................................69 4.1.3. Identifikacija opasnih materija na području Niša, Leskovca i Prokuplja .......69

4.2. Identifikacija objekata, kritičnih tačaka procesa i uzroka događaja udesa

pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama analiziranim na područjima Niša, Leskovca i Prokuplja ......................................................... 72

4.2.1. Identifikacija opasnih objekata.............................................................73 4.2.2. Identifikacija kritičnih tačaka procesa, postrojenja i instalacija..................73 4.2.3. Uzrok događaja od značaja za procenu rizika .........................................74

4.3. Analiza posledica udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama..... 77 4.3.1. Priprema za analizu posledica ..............................................................77 4.3.2. Prikaz mogućeg razvoja događaja sa scenariom udesa ............................77 4.3.3. Modeliranje efekata ............................................................................77

4.3.3.1. Lagranžeovski modeli ........................................................77 4.3.3.2. Statistički modeli ..............................................................78 4.3.3.3. Gausovski modeli..............................................................78 4.3.3.4. Modeli za određivanje zone uticaja detonacije .......................80 4.3.3.5. Modeli određivanja zone uticaja toplotne radijacije vatrene lopte...........................................................................................82

4.4. Analiza povredivosti ..................................................................................... 84

4.4.1. Identifikacija povredivih objekata .........................................................84 4.4.2. Određivanje mogućeg nivoa udesa .......................................................84 4.4.3. Procena širine povredive zone..............................................................85

4.5. Procena rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama prema važećoj metodologiji Republike Srbije ............................................... 87

4.5.1. Procena verovatnoće nastanka udesa....................................................87 4.5.2. Procena mogućih posledica..................................................................89 4.5.3. Procena rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ....90 4.5.4. Matrica upravljanja procenjenim rizikom od udesa pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama............................................................91

5.MODEL UPRAVLJANJA BEZBEDNIM RADOM PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJUOPASNIM MATERIJAMA................................................................. 92

5.1. Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama .................................................................. 94 5.2. Procedure nabavke, prijema, skladištenja, manipulacije, korišćenja i

distribucije sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasnih materija....... 112

4

5.3. Procedure za reagovanje u slučaju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama .............................................................. 121

5.4. Model uputstva za bezbedan rad sa hemijski opasnim materijama ............ 128 5.5. Zapisi o upravljanju rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama................................................................................. 136

6. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA............................................................................ 138 LITERATURA ............................................................................................................ PRILOZI .................................................................................................................

5

1. Uvod Savremeni tehničko-tehnološki sistemi i pored očiglednog napredka još uvek sa

sobom nose velike rizike od narušavanja elemenata sistema radne i životne sredine i nastanka povreda na radu, požara, eksplozija i udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Gotovo da nema oblasti ljudske delatnosti u kojoj ne postoji mogućnost nastanka neke štete. Ta saznanja uslovila su potrebu za preduzimanjem određenih mera kako bi se izbegao nastanak šteta ili bar preduzele aktivnosti da njihove posledice budu što je moguće manje. Zadaci koji se danas postavljaju pred privredne subjekte pored ostalih su i bezbednost zaštita životne sredine. Realizacija logističkih procesa, u proizvodnji, prometu i skladiranju nameće značajne promene, kako u strukturi robe kaoja se transportuje tako i pristupu realizacije transpornih procesa. Stoga kod prometa i skladiranja opasnih materija veliki značaj dobija aspekt upravljanja rizikom pri manipulacijama i radu sa opasnim materijama.

1.1. Predmet istraživanja U skladištima logističkog sistema, u kojima su prisutne opasne materije,

transportno-pretovarno-skladišni procesi predstavljaju mesta u kojima je prisutna najveća opasnost i najveća verovatnoća pojave udesa.

Osnovna karakteristika udesa koji nastaju u okviru procesa skladiranja opasnih materija je prisustvo toksičnih, zapaljivih, radioaktivnih i eksplozivnih materija što direktno utiče i na razmere neželjenog događaja koji mogu odneti ljudske živote, dovesti do velikih materijalnih gubitaka i ugroziti životnu sredinu.

Pretovarno-skladišne manipulacije obuhvataju izbor uslova i sredstava za operacije pretovara i skladiranja, definisanje načina rada, manipilacije teretom (utovar, istovar i skladiranje).

Konstruktivno izvođenje opreme i sredstava u vezi je sa bezbednim izborom proiz-vodnog i skladišnog postrojenja, vozila, elemenata opreme održavanjem i ispitivanjima i kontrolom iste.

Lica za rad sa opremom i uređajima za rad sa opasnim materijama moraju da budu stručno obučeni i osposobljeni za bezbedan rad i ponašanje u slučaju udesa.

U tom cilju rešenja za upravljanje bezbednim radom pri skladiranju i rukovanju sa opasnim materijama se traže u okviru:

• određivanja granica ugroženog prostora, odnosno zona opasnosti, ograni-čavanjem količine opasnih materija na najmanju moguću meru,

• klasifikovanja zona ugroženosti prema nivou opasnosti, kako bi se odredi-le granice bezbednosti u odnosu na ostale objekte, a oštećenja susednih objekata ograniče na predviđen nivo,

• ocene pojave udesnog događaja i preduzimanja mera da se one spreče, a eventualne posledice ograniče.

S obzirom da je u Republici Srbiji razvijena hemijska industrija sa potrebama proi-zvodnje i skladiranja opasnih materija, i da predstavlja tranzitni pravac u prevozu opas-nih materija, istraživanja u ovoj oblasti kao i razvoja normativne standardizacione regu-lative od posebnog je značja za Srbiju i adekvatno uređivanje u ovoj oblasti u skladu sa

6

međunarodnim i evropskim zahtevima. To je u interesu domaćih proizvođača, prevoz-nika i korisnika opasnih materija jer EU norme prate najnoviji tehnološki razvoj, koje podrazumevaju metode ispitivanja na nivou tehnoloških mogućnosti zemalja Evropske zajednice. U nedostatku sopstvenih propisa javljaju se nedoslednosti u primeni pojedinih mera čije posledice mogu biti katastrofalne za stanovništvo, materijalna dobra i životnu sredinu i prepreka za uključivanje u evropske i svetske tržišne tokove.

1.2. Cilj istraživanja Cilj rada je:

• definisanje funkcionalnih zavisnosti između procesa skladiranja i manipulacija sa opasnim materijama, i parametara vezanih za opremu i uređaje, način rada, održavanje i planiranje rada,

• analiza i definisanje uslova za bezbedan rad sa opasnim materijama čiji bi parametri služili kao osnova za normativno uređivanje u oblasti proizvodnje, pretovara i skladiranja opasnih materija.

Praktičan primer za analizu vrsta i količina opasnih materija primenjenu na području Niša, Leskovca i Prokuplja.

1.3. Hipoteze Izbor modela upravljanja bezbednim radom u procesu skladiranja i rukovanja sa

opasnim materijama utiče na nivo rizika u pogledu ugroženosti ljudi, materijalnih dobara i životne sredine.

1.4. Metodi istraživanja Za određivanje parametara bezbednosti objekata namenjenih za rad rukovanje i

skladiranje opasnih materija korišćeni su statistički metodi. Za određivanje kritičnih puteva i kritičnih tačaka mogućih udesnih događaja korišćen je metod verovatnoće i metod stabla događaja.

1.5. Rezultati i doprinos istraživanja Očekivani rezultati ogledaju se u određivanju:

• ugroženosti objekata sa opasnim materijama i prostora oko objekta, • verovatnoće pojave udesa i zona oštećenja kod objekata sa opasnim

materijama, • izbor modela za upravljanje bezbednim radom, • predloga aktuelnih svetskih trendova u oblasti bezbednog rada sa opasnim

materijama. • Doprinos istraživanja ogleda se u: • utvrđivanju bezbednih uslova u skladu sa dostignućima međunarodnih i

evrop-skih institucija u oblasti skladiranja i manipulacijama sa opasnim materijama,

• izboru parametara od značaja za ocenu rizika i preduzimanja mera bezbednosti pri skladiranju i manipulacijama sa opasnim materijama,

• izbor odgovarajućih procedura za bezbedan rad pri skladiranju i rukovanju sa opasnim materijama.

7

2. KARAKTERISTIKE OPASNIH MATERIJA S OBZIROM NA BEZBEDAN RAD I NJIHOVO SKLADIRANJE

Industrijske delatnosti nose sa sobom rizike, koji su praćeni brojnim nezgodama, a

koje za posledicu imaju ne samo negativan uticaj na radnu sredinu već i na životnu sredinu. Gradovi Bopal (Indija) i Černobil (Ukrajina) preko noći su postali simboli rizika koji donosi moderna industrija.

Postali smo svedoci brojnih nezgoda - udesa u hemijskoj industriji i transportu he-mijskih supstanci. Udesi mogu biti: prirodnog karaktera u slučaju elementarnih katas-trofa (zemljotresa, poplava i dr.) i antropogenog kod tehničko-tehnoloških katastrofa (havarija na proizvodnim sistemima, zbog ljudske greške, različitih kvarova, zastoja, neispravnosti sistema, itd.), odnosno, svih mogućih vrsta nezgoda. U navedenim slučaje-vima može doći do ispuštanja znatne količine hemijskih supstanci koje daju odgovarajuće jednokratno, ali visoko ili vrlo visoko zagađenje životne sredine. To zagađenje se vre-menom može proširiti, sa posledicama koje traju kratko ili veoma dugo, u zavisnosti od same hemijske supstance, kao i od meteoroloških i hidroloških karakteristika terena [1].

2.1 O udesima

Prema dostupnim podacima koji obuhvataju samo veće udese tehnoloških sistema

sa ekološkim posledicama u svetu, u XX veku, oko 56% je nastalo u poslednjih 20 godina, a 33% za poslednjih deset. Istovremeno se uvećavaju i njihove posledice. Od ukupnog broja nastradalih ljudi u ovom veku, u udesima tehnoloških sistema 47% je nastradalo samo u periodu od 1980. do 1988. godine. Takođe, uvećavaju se i materijalni gubici. Tako su, na primer, u periodu od 1925 - 1965. godine, ukupni gubici u SAD-u, zbog udesa na tehnološkim sistemima bili 1,4 milijarde dolara. Devedesetih godina XX veka su procenjeni na oko 23 milijarde dolara godišnje, a dvehiljadite godine na oko 38 milijardi dolara.

Prema podacima Međunarodne organizacije za rad (MOR) do 1990. godine u svetu je zabeleženo oko 1000 većih hemijskih udesa. Od ovog broja 35-40% udesa desi se pri transportu, a 24 u skladištima. Što se tiče Jugoslavije do devedesetih godina se dešavalo 20-25 udesa godišnje i uglavnom su se dešavali u industriji. Osnovni uzrok ovih udesa vezan je za ljudske greške (62%), a manji deo za tehnologiju (20%) [1].

2.1.1. Udesi u industriji i skladištima Najteže posledice u istoriji hemijske industrije su nastale u Bopalu (Indija) u

hemijskoj fabrici za proizvodnju pesticida „UNION KARBIDE-India”, jedne od najpo-znatijih multinacionalnih kompanija sa sedištem u SAD.

U noći između 2. i 3. decembra 1984. godine došlo je do havarije. Tom prilikom, u atmosferu je oslobođeno oko 40 tona metil-izocijanata pomešanog sa fozgenom, koji je nekoliko desetina puta otrovniji od cijanvodonika. Isticanje je započelo u 23 časa kada je u jedan od tri podzemna rezervoara prodrla voda, koja je reagujući sa fozgenom pove-

8

ćala pritisak i temperaturu, usled čega je došlo do probijanja ventila na rezervoaru. Tročlana ekipa, zadužena za nadgledanje rezervoara, delovala je panično. Dva člana su pobegla napustivši fabrički krug tako da vođa ekipe, pod dejstvom toksičnog gasa, sam nije uspeo da otkloni kvar.

Posledice udesa: U prvih šest dana posle udesa, lekarsku pomoć je zatražilo 50.000 otrovanih, dok je osam dana posle udesa, prema zvaničnim podacima, broj smrtnih slučajeva iznosio 2500 ljudi, od čega su više od jedne trećine bila deca. Bilo je ukupno oko 2000 teško otrovanih, među kojima su mnogi trajno oslepeli, a neki pretrpeli teške oblike poremećaja nervnog sistema. U studiji Indijskog saveta za medicinska istraživanja, objavljene 1986. godine, navodi se podatak da oko 25000 preživelih žrtava iz Bopala pati od mentalnih poremećaja i stalnih respiratornih smetnji.

U novembru 1986. godine, u hemijskoj fabrici „SANDOZ” u Bazelu (Švajcarska), požar je zahvatio skladište u kojem je bilo 90 različitih vrsta hemikalija u količini od 1250 t. Umesto u rezervoare za otpadne vode, voda kojom je ovaj požar gašen i hemikalije dospeli su direktno u Rajnu a i preko podzemnih voda. Maksimalna koncentracija hemikalija reci bila je prisutna 12 dana, koliko je potrebno da voda pređe rastojanje od Bazela do Severnog mora. Posledice te ekološke katastrofe su: 1200 stanovnika Bazela zatražilo je lekarsku pomoć, zaustavljen je život u reci, bunari iz kojih su se stanovnici snabdevali pijaćom vodom su isključeni iz upotrebe, tako da su se stanovnici snabdevali vodom za piće iz cisterni, u radijusu od oko 300 km poremećena je ekološka ravnoteža. Konstatovano je uginuće riba, uništenje biljnog i životinjskog sveta u okolini kompleksa hemijske industrije.

U Subotici je između 4. i 5. maja 1996. godine u fabrici „Azotara” došlo do poremećaja u procesu proizvodnje, kada je kroz dimnjak fabrike u vidu čestica, u atmosferu otišlo oko 10 t veštačkog đubriva KAN. Do udesa je došlo u trenutku nestanka električne energije i kompjuterskog reprogramiranja procesa proizvodnje, pa je puna tri sata kroz dimnjak „Azotare” izlazio KAN, odnosno amonijum nitrat od koga se pravi ovo đubrivo. Poljoprivrednicima u okolini „Azotare” naneta je velika šteta, jer je amonijum nitrat u obliku belog praha potpuno pokrio biljke i drveće koje je nakon toga počelo da se suši [1].

2.1.2. Udesi u transportu opasnih materija Transport toksičnih, zapaljivih i eksplozivnih materija železnicom i auto saobra-

ćajem predstavlja potencijalnu opasnost za ljude i životnu sredinu. Od velikog broja nezgoda koje su se dogodile pri transportu opasnih materija u svetu i državama bivše Jugoslavije naveden je samo deo najkarakterističnijih.

Voz koji je u prolazu iskliznuo, prouzrokovao je oštećenje jedne od tri cisterne sa bezvodnim amonijakom na koloseku u Nebraski (SAD) 18. februara 1969. godine. Iz nje je isteklo 76 t bezvodnog amonijaka, od koga je zbog niske temperature (-15oC) trenutno formiran oblak nad zemljom uz pokrivanje velike površine. Delovima vagona i havari-sanje cisterne oštećeno je nekoliko kuća uz samu prugu. Petoro ljudi je umrlo odmah, četvoro nešto kasnije, a 53 su bili otrovani, od toga 28 teško.

Auto-cisterna sa propilenom je eksplodirala u blizini španskog turističkog kampa Los Alfages 1978. godine. Vatreni oblak je velikom brzinom prekrio kamp. Za 215 turista iz kampa nije bilo spasa.

U mestu Misisaga (Kanada) 1979. godine desio se jedan od poznatijih udesa u transportu opasnih materija. Na jednom vagonu-cisterni u kompoziciji teretnog voza koji je bio napunjen toluenom, došlo je do požara i njegovog paljenja. Na raskršću pred ulazak u stanicu došlo je do eksplozije vagona, a zatim do nasedanja i iskliznuća još 23 vagona u kojima su se nalazili propan-butan, kao i cisterne sa 90 t hlora. Eksplozija sa propan-butanom bila je tako snažna da je jedan vagon odbačen oko 1 km. Ona je oštetila i cisterne sa hlorom, koji je počeo da ističe. Prilikom pregleda i kontrole vagona cisterni koji su izvršeni na predhodnoj stanici, udaljenoj oko 40 km od mesta udesa, nije uočena bilo kakva neispravnost. Eksplozija vagona desila se u 23 h i 54 min. Ona je istovremeno bila signal za dežurne službe hitne medicinske pomoći. U roku od samo 4 min na licu mesta su bili policajci, vatrogasna i ambulantna kola. Bio je prisutan i izvestan broj

9

građana. Pristigli su stariji policijski oficiri koji su nakon brzog uvida u situaciju, a prema planu intervencija, uspostavili komandno mesto u blizini mesta udesa za svega 6 min od momenta eksplozije.

Nekoliko minuta od momenta eksplozije započela je evakuacija ljudi iz fabrike u blizini mesta nezgode. Jedan čas i 30 minuta nakon eksplozije konstatovano je da među havarisanim vagonima ima još onih iz kojih ističe hlor. Odmah je pozvana specijalizovana ekipa za rad i udese sa hlorom iz regionalnog centra udaljenog 250 km. Istovremeno je naložena evakuacija ustanova i građanstva. U roku od 24 časa sa površine od oko 117 km2 evakuisano je 250000 ljudi, 3 bolnice, nekoliko domova za stare i neke druge institucije. Specijalizovana ekipa za rad i udese sa hlorom stigla je na mesto udesa za 6 h i 30 min od momenta eksplozije, a nešto ranije i ekipa za propan. Posle preduzetih mera, sa smanjenjem opasnosti, počelo je vraćanje evakuisanih institucija i građana. Sve se završilo za 6 dana.

Bilo je i „srećnih“ okolnosti u ovom udesu. Prva, vreme je bilo mirno, bez vetra. Druga povoljnost bila je ta što je pri prvoj eksploziji sa plamenom pečurkom propana u visinu bio povučen i hlor iz oštećenih cisterni, gde je vazdušnim strujanjima došlo do rasejavanja. Treba dodati i to da su mašinovođa i kočničar voza nakon prve eksplozije, koja je obuhvatila vagone iz sredine kompozicije, otkačili prve vagone i odvezli ih na bezbednu udaljenost, kao i to, da je temperatura okruženja bila niža od kritične tačke temperature za hlor. Naknadno je procenjeno da bi u nepovoljnim vremenskim uslovima u prvih pola sata bilo oko 15000 mrtvih.

Ovako detaljan prikaz akcidenta učinjen je iz razloga što nedvosmisleno ukazuje na zaključak da su organizovanost, tehnička opremljenost i brzina reagovanja određenih službi, odnosno državnog aparata, kao i profesionalno i odgovorno ponašanje radnika od presudnog uticaja na smanjivanje ili čak sprečavanje posledica udesa, iako se ovde nije radilo o fabrici, tj. unapred poznatoj lokaciji mogućeg udesa.

Isticanje otrovnog gasa iz kamiona cisterne izazvalo je smrt 26 lica i trovanje više od 900 ljudi u pakistanskom gradu Lahoreu 1996. godine. Postoji zabuna o vrsti gasa od koga su, takođe, uginule mnoge životinje. Lekari tvrde da je u pitanju amonijak, dok šef lokalne uprave, zamenik komesara Kamran Lašari, konstatuje da je u pitanju hlor.

U bivšoj SFRJ, SRJ kao i Srbiji i Crnoj Gori je, takođe, registrovan određen broj udesa sa opasnim materijama ali na srteću ne sa tako katastrofalnim posledicama ako se ne računaju udesi za vreme bombardovanja objekata i postrojenja 1999. godine [1].

Opasne materije koje se skladište, same po sebi, s obzirom na svoja osnovna fizičko-hemijska svojstva i karakteristike pojavnog oblika, mogu predstavljati određenu opasnost. Naime, deo materije koje se danas koriste i čuvaju u skladištima, pored nespo-rne upotrebne vrednosti poseduju i svojstva koja predstavljaju neku od opasnosti po čoveka ili njegovu životnu sredinu. Da bi se zaštitio od efekata štetnog dejstva opasnih materija, čovek je primoran da ih izučava, analizira njihov uticaj i utvrđuje mere zaštite i da time povećava sopstvenu bezbednost i bezbednost dobara.

Realizacija skladišnih i transportnih procesa predstavlja, u suštini, izvor udesa i pojavljuje se otuda kao osnovni faktor bezbednosti. Greške u tehnologiji realizacije skladišnih i transportnih procesa, loša organizacija, upravljanje i kontrola rada, ne pridržavanje predviđenih radnih postupaka i procedura, pojavljuju se, otuda, kao faktori povećanja rizika od nastanka različitih vrsta povreda ili drugih oblika ugrožavanja zdravstvenog stanja [2].

2.2. Opasne materije u skladiranju i transportu Jedan od najznačajnijih aspekata bezbednosti skladišta i prevoza je zaštita od

neželjenog dejstva opasnih roba. Problem zaštite od dejstva ovih materija podrazumeva dve osnovne grupe aktivnosti: sa jedne strane, potrebno je izučavati karakteristike opas-nih roba u cilju sagledavanja mogućnosti i mehanizama njihovog štetnog dejstva, a, sa druge strane, na bazi saznanja o njihovim karakteristikama potrebno je definisati mere zaštite kojima se verovatnoća nastanka štete i eventualne posledice akcidenta mogu umanjiti.

10

Imajući rečeno u vidu, problem zaštite od opasnih materija razmotren je u okviru dve celine:

• osnovne karakteristike opasnih materija i • preventivna zaštita od neželjenog dejstva opasnih materija [2].

Sa razvojem nauke, tehnike i tehnologije sve je veći broj materija koje čovek koristi u cilju zadovoljenja svojih potreba. Pored nesporne upotrebne vrednosti, deo tih materija poseduje i svojstva koja predstavljaju neku od opasnosti po čoveka ili njegovu životnu sredinu. Da bi se zaštitio od efekata štetnog dejstva opasnih materija, čovek je primoran da izučava ove materije, analizira njihov uticaj i utvrđuje mere zaštite. U kolikoj meri je to obiman i složen posao dovoljno ilustrativno govori podatak da nauka danas poznaje preko četiri miliona hemijskih jedinjenja, od kojih se, prema grubim procenama svakodnevno u upotrebi nalazi više desetina hiljada, među kojima se često sreću i materije koje mogu izazvati štetno dejstvo.

Poseban problem, predstavljaju javna skladišta u kojima češće dolazi do neželjenog mešanja roba čijim se zajedničkim skladiranjem, kako rizici, tako i veličina posledica štetnog događaja, mogu višestruko uvećavati. Takođe, u javnim skladištima sa opasnim robama direktno radi radna snaga koja je nekvalifikovana za bilo kakvu intervenciju koja bi bila neophodna u cilju da ne dođe do većih štetnih događaja.

Da bi se ovaj problem sveo na najmanju moguću meru u svetu je pokrenut veliki broj inicijativa za rad sa opasnim materijama u oblasti njihovog skladiranja. Sve te inicijative idu u tri osnovna pravca:

• klasifikacija opasnih materija sa aspekta sličnosti štetnog dejstva na čoveka i njegovu životnu sredinu

• razvoj tipskih objekata za različite zadate količine koji će svojim kvalitetom odgovarati čuvanju opasnih materija

• lociranje skladišnih objekata uz respektovanje uticaja okruženja [3]. Opasne materije su one koje pri proizvodnji, transportu, rukovanju i korišćenju

mogu da predstavljaju opasnost u pogledu ugrožavanja zdravlja ljudi, materijalnih i pri-rodnih dobara. Opasne materije su, prema sličnim osobinama koje karakterišu određenu opasnost, svrstane u određene grupe, tj. klase. Cilj ovakvog grupisanja je svođenje ogromnog broja različitih opasnih materija u nekoliko klasa, tj. grupa. To omogućava primenu identičnih mera zaštite za određene grupe, odnosno klase.

Zbog velike i stalno rastuće opasnosti od opasnih materija permanentno se usa-vršava Međunarodni program za hemijsku bezbednost (IPCS), koji je donet na Skupštini svetske zdravstvene organizacije (WHO) 1977-1978. godine (rezolucijama WHA 30.47 i WHA 31.28). Osnovna svrha ovog programa je zaštita ljudi od opasnih materija, tj. zaštita radne i životne sredine.

Najvažnija pitanja obuhvaćena ovim programom su: • upozoravanje-obaveštavanje o opasnim materijama i istraživanje rizika

od opasnih materija; • stvaranje međunarodnog informacionog sistema o opasnim materijama,

sa sledećim podacima: hemijski sastav proizvoda, rizici za zdravlje od pojedinih opasnih materija, stručne konsultacije i podaci o novim istra-živanjima, prikaz simptoma bolesti, pregled postojećih međunarodnih i državnih graničnih vrednosti, područja upotrebe opasnih materija po gra-nama i radnim mestima, kao i predlozi redosleda zaštitnih mera kojima se može isključiti ili ograničiti rizik od opasnih materija, prva pomoć i postupak lečenja u slučaju trovanja;

• izrada međunarodnih propisa o opasnim materijama; • politika međunarodnih graničnih vrednosti (posebno se misli na maksi-

malno prihvatljive koncentracije na radnom mestu); • međunarodni sistem označavanja opasnih materija i sl.; • obaveze zemalja izvoznica opasnih materija, nacionalni sistem zaštite; • međunarodna solidarnost sindikata itd.

Danas u svetu postoji više nacionalnih i međunarodnih propisa, preporuka i spora-zuma o načinu klasifikacije opasnih materija, koji u sebi sadrže precizno definisane kla-sifikacione grupe. Obzirom da je većina zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o

11

prevozu opasnih mateirja, praktično ne postoje suštinske razlike nacionalnih sistema klasifikacija. Jedina razlika može se uočiti u broju klasifikacionih grupa, koja je posledica primenjenog stepena detaljizacije u razvrstavanju opasnih materija.

S obzirom na značaj koji transportni procesi imaju u sferi reprodukcije nije čudo što upravo u toj oblasti postoje najrazvijeniji sistemi klasifikacije opasnih materija. Klasifi-kacija u oblasti pretovara i skladiranja javlja se kao nadgradnja klasifikacije opasnih ma-terija u transportu, pri čemu između ovih klasifikacija ne postoje signifikantne razlike [1].

2.2.1. Klasifikacija opasnih materija Praktična primena odgovarajućih mera zaštite, zbog velikog broja materija koje pose-

duju neko od opasnih svojstava, u praksi je neizvodljiva bez klasifikacije kojom je moguće definisati grupe opasnih materija sa sličnim osobinama.

Klasifikacija opasnih materija se prvenstveno sprovodi u cilju definisanja adekvatnih mera zaštite od štetnog dejstva ovih materija na čoveka i njegovu prirodnu sredinu. To podrazumeva precizno definisanje svih relevantnih karakteristika opasnih materija, sagledavanje uslova pod kojima dolazi do nastanka štetnog dejstva, kao i načina na koji se ono manifestuje.

Imajući ovo u vidu klasifikacija opasnih materija pojavljuje se kao osnovna pretpostavka primene zaštitnih mera koje čovek sprovodi da bi umanjio ili potpuno eliminisao neželjene efekte pri radu sa ovim materijama u svim oblastima svoje delatnosti.

Klasifikacija opasnih materija koju su usvojile UN i preporučile svim zemljama sveta predstavlja polaznu i najznačajniju kariku u rešavanju problema u radu sa opasnim materijama.

Razlika opšte kulture i opštih znanja značajnih za ovu oblast, u pojedinim zemljama uslovila je i pojavu značajnih razlika u regulisanju rada sa opasnim materijama i pored činjenice da su one prihvatile preporuke UN. Pri ovome, domaći propisi predstavljaju minimum koji se mora ispoštovati, a preporuka OUN i propisi drugih zemalja, ukoliko su u određenim segmentima oštriji, sugestije o kojima treba razmišljati kada se klasifikacija sprovodi [3].

U Tabeli 1. data je osnovna klasifikacija opasnih materija prema preporukama OUN. Neophodno je napomenuti da pored karakteristika opasne materije koja se skladira,

značajnu ulogu u ponašanju pri udesu, a time značajan uticaj na klasifikaciju, ima i njen pojavni oblik, odnosno način pakovanja, i to kako po osnovu jedinice, tako i po osnovu načina pakovanja.

2.2.2. Analiza osnovnih klasifikacionih sistema Posebno značajan aspekt rada sa opasnim materijama predstavlja njihova

kompatibilnost u procesima skladiranja i prevoza. Ovo iz razloga što postoje opasne materije koje, kada se nađu jedna pored druge, predstavljaju daleko veću opasnost nego stoje predstavlja svaka pojedinačno za sebe.

Često se dešava da klasifikacija opasnih materija po preporukama OUN i njihova kompatibilnost nisu dovoljni za konačnu odluku o formiranju homogenih grupa sa aspekta skladiranja. Potrebno je izvršiti i dodatne analize sa aspekta ponašanja materije u slučaju udesa, što kao rezultat daje, najčešće, dalju dehomogenizaciju, kakav je slučaj, naprimer, kod eksplozivnih materija, sa aspekta uslova za nastanak eksplozije u masi ili sukcesivno. Takođe, značajno je za svaku homogenu grupu tačno utvrditi "prihvatljivu opasnost" koja može biti:

• detonacija u masi ili udarni talas • razlet fragmenata • požar • stvaranje otrovnog oblaka i sl.[3].

Razvoj transportnih sistema kroz istoriju, i sve veća potreba za međunarodnom razmenom dobara, među kojima i opasnih materija, uslovili su pojavu međunarodnih propisa koji su se razvijali u okviru pojedinih vidova transporta, a u novije vreme i preporuka kojima se pokušalo postizanje uniformnosti granskih propisa, koja je od

12

posebnog značaja za primenu savremenih transportnih sistema. Ovi propisi i preporuke po pravilu služe kao osnov i podloga za izrade nacionalnih propisa.

Klasifikacija opasnih materija u drumskom saobraćaju je izvršena u skladu sa međunarodnim propisima koji uređuju njihovu upotrebu, prevoz i skladiranje. Prema Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasnih materija u drumskom saobraćaju (ADR)1, opasne materije svrstane su u devet klasa:

Klasa 1- eksplozivne materije; Klasa 1.1- materije i predmeti koji predstavljaju opasnost od eksplozije celokupne mase

(praktično jednovremeno eksplodira, obuhvatajući celokupni sadržaj); Klasa 1.2- materije i predmeti koji predstavljaju opasnost od razleta fragmenata, ali ne i

opasnost od eksplozije celokupne mase; Klasa 1.3- materije i predmeti koji predstavljaju opasnost od požara, uz minimalnu

opasnost od razletanja fragmenata ili eksplozije, ali ne predviđaju opasnost od eksplozije celokupne mase. Artikli ove grupe:

a) sagorevaju sa radijalnim širenjem toplotnog zračenja i b) sagorevaju jedno za drugim, inicirajući minorne efekte razleta ili

eksplozije; Klasa 1.4- obuhvata materije i predmete koji ne predstavljaju značajnu opasnost. To su

materije i predmeti koji imaju malu opasnost u slučaju paljenja ili iniciranja tokom prevoza. Efekti se praktično u potpunosti zadržavaju u okviru pako-vanja i ne čekuju se fragmentno ni probojno dejstvo. Spoljni plamen ne izaziva simultanu eksploziju celog sadržaja pakovanja;

Klasa 1.5- vrlo neosetljive materije, koje u slučaju iniciranja predstavljaju opasnost od eksplozije u masi. Veoma je mala verovatnoća iniciranja ili prenosa stanja požara u detonaciju pod normalnim uslovima transporta. Kao minimalan zahtev, ne smeju detonirati u testu sa otvorenim spoljnim plamenom;

Klasa 1.6 - ekstremno neosetljive materije koje ne poseduju opasnost od eksplozije u masi. Predmeti mogu sadržati samo ekstremno neosetljive detonirajuće sup-stance koje imaju beznačajnu verovatnoću akcidentnog iniciranja ili pro-pagacije.

Klasa 2- zbijeni gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvoreni pod pritiskom - spadaju materije koje imaju kritičnu temperaturu ispod 500C odnosno materije koje na 50oC imaju pritisak veći od 3 bar.

Klasa 3- zapaljive tečnosti - čine zapaljive tečnosti ili smeše tečnosti koje na temperaturi od 500C imaju pritisak para niži od 3 bar, a tačku paljenja manju od 61oC.

Klasa 4- zapaljive čvrste materije; Klasa 4.1-zapaljive čvrste materije - koje kad su u suvom stanju mogu lako da se zapale

u dodiru sa plamenom ili varnicom (sumpor, celuloid, nitroceluloza, crveni fosfor) ali nisu sklone samopaljenju.

Klasa 4.2-materije sklone samopaljenju - pale se u dodiru sa vazduhom ili vodom bez posredstva drugih materija ili izvora paljenja (beli i žuti fosfor, cinkovi alkali, otpaci nitrocelulozni filmovi, sirovi pamuk, upotrebljavane - nauljene i zamašćene krpe itd.)

1Evropski sporazum o međunarodnom prevozu opasne robe u drumskom saobraćaju - ADR (skraćenica potiče od izvornog teksta na fransuckom „Accord Europeen ralatif ou transport international de marchandises Dangereuses par Route”) zaključen u Ženevi 30.09.1957. i ratifikovala ga je bivša SFRJ (Sl. list SFRJ, br.59/79 - Međunarodni ugovori). Dalja razrada ovog dokumenta poverena je Ekonomskoj komisiji za Evropu UN - Komitetu za unutrašnji saobraćaj - Radnoj grupi za transport opasnih dobara, sa sedištem u Ženevi. Sastavni deo ovog Sporazuma su i aneksi A i B koji su objavljeni u Sl. listu SFRJ, br. 61/70.- Međunarodni ugovori. Aneksi A i B su podložni izmenama. Izmene i dopune su ratifikovane i objavljene u Sl. listu SFRJ, br. 8/77, 1/78, 6/78 i 11/80. Prečišćen tekst aneksa A i B u kojima su obuhvaćene sve ove izmene i dopune nastale do 01.05.1985. i dopune od 01.01.1988. godine izdate su kao Publikacija Ujedinjenih nacija ISBN 01-1-139025-7. U međuvremenu Evropska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu izvršila je izmene i dopune od 1990. godine sa obavezom primene od januara 1990. godine i koje su Zakonom o prevozu opasnih materija od 1990. godine prihvaćene kao obaveza. Najnovije izmene donete su 2000. godine sa rokom primene i važenja od januara 2003. godine.

13

Klasa 4.3- materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove - pale se u dodiru sa plamenom i varnicom (natrijum, kalijum, kalcijum karbid )

Klasa 5- oksidirajuće materije i organski peroksidi; Klasa 5.1- oksidirajuće materije - u dodiru sa drugim materijama, se razlažu i pri tom

mogu prouzrokovati požar (hloridi, perflorati, vodeni rastvor vodonik - superoksida, peroksidi alkalnih metala i njihove smeše).

Klasa 5.2- organski peroksidi - organske materije sa višim stepenom oksidacije koje mogu da izazovu štetne posledice po zdravlje i život ljudi ili oštećenje materijalnih dobara.Veliki broj organskih peroksida je osetljiv na povećane temperature i udare, pri čemu mogu eksplodirati. Zbog svoje nestabilnosti, neki od njih, moraju se skladištiti i transportovati na niskim temperaturama.

Klasa 6- otrovne (toksične) i infektivne materije; Klasa 6.1- otrovi (toksične materije) - materije sintetičkog, biološkog ili prirodnog

porekla i preparati proizvedeni od tih materija koji uneseni u organizam ili u dodiru sa organizmom mogu ugroziti život ili zdravlje ljudi ili štetno delovati na životnu sredinu.

Klasa 6.2- infektivne materije, i materije koje šire neprijatan miris ili sadrže mikroorganizme ili njihove toksine za koje se zna da mogu izazvati zarazna oboljenja kod ljudi i životinja (sveža usoljena ili neusoljena koža, otpaci od proizvodnje tutkala, iznutrice, žlezde, fekalije, mokraća, gnojivo i dr.)

Klasa 7- radioaktivne materije - sadrže radioaktivne atome. Klasa 8- korozivne materije - čine materije koje u dodiru sa drugim

materijama i živim organizmima izazivaju njihovo oštećenje ili uništenje (sumporna, azotna kiselina, mravlja kiselina, brom, natrijum hloroksidi, hidroksidi, homogeni elementi). Korozivne materije u dodiru sa ljudskim organizmom izazivaju teška oštećenja kože, očiju, disajnih puteva i probavnih organa. Delovanjem na druge materije mogu oslobađati toplotu, otrovne gasove i pare što može dovesti do požara i eksplozija.

Klasa 9- ostale opasne materije - materije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a koje se ne mogu svrstati u prethodne klase (azbest, suvi led, magnetni materijali i sl.)

Klasifikacija opasnih materija prema ADR-u prikazana je u tabeli 1.

Tabela 1. Klasifikacija opasnih materija prema ADR-u [1]

Klasa Naziv klase Napomena

1 EKSPLOZIVI Prema vrsti opasnosti podeljeni su u šest podklasa-1.1,1.2,1.3,1.4, 1.5, i 1.6

2 GASOVI: Komprimovani, prevedeni u tečno stanje, gasovi rastvoreni pod pritiskom ili duboko ohladjeni

3 ZAPALJIVE TEČNOSTI

4.1.Zapaljive čvrste materije

4.2. Materije sklone samozapaljenju 4

ZAPALJIVE ČVRSTE MATERIJE: Materije sklone samozapaljivanju, materije koje u dodiru sa vodom oslobadjaju zapaljive gasove

4.3.Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove

5.1. Oksidirajuće materije 5

OKSIDIRAJUĆE MATERIJE I ORGANSKI PEROKSIDI 5.2. Organski peroksidi

6.1. Gadne i zarane materije 6

OTROVNE (TOKSIČNE) I INFEKTIVNE MATERIJE 6.2. Infektivne materije

7 RADIOAKTIVNE MATERIJE

8 KOROZIVNE MATERIJE

9 OSTALE MATERIJE Materije koje predstavljaju neku opasnost, a nisu obuhvaćene prethodnim klasama

14

Pored podele opasnih materija u klase i podklase ADR propisi obuhvataju podelu

materija u restriktivne i nerestriktivne (slobodne) klase, a navedeni su i takozvani ivični brojevi radi lakšeg nalaženja pojedinih materija, s obzirom da je kao prilog ADR propisa dat i spisak opasnih materija po pojedinim klasama.

Prva međunarodna konvencija o prevozu robe na željeznici pod nazivom (Convention international concrenant le transport par chemin de fer des marchandises CIM) potpisana je u Bernu 14. oktobra 1890. godine. Od tada pa do danas, ta je konvencija doživela nekoliko revizija. Prevoz opasnih materija reguliše se jednim članom ove Konvencije, a na osnovu toga donet je i Prilog I konvencije koji, u stvari, obuhvata propise o prevozu opasnih materija železnicom. Taj prilog nosi naziv „Reglement international concernant le transport des marchandises dangereuses” - Međunarodni pravilnik o prevozu opasne robe (RID). Usavršavanje i razrada ovih propisa povereni su Komitetu eksperata u Bernu.

Analogno klasifikaciji opasnih materija po ADR - sistemu, i u okviru ove klasifikacije definišu se restriktivne i nerestriktivne klase i navodi se spisak opasnih materija označenih tzv. „ivičnim brojevima”, prema RID-u.

Istovremeno sa razmatranjem propisa o transportu opasnih materija na putevima, Evropska ekonomska komisija (EEC) je razmatrala i problem transporta opasnih materija na unutrašnjim plovnim putevima. Originalni naziv dokumenta kojim se regulišu pitanja iz ove oblasti je „Accord europeen relatif autransport international des marchandises dangereuses par voie de navigation interieure” (Evropski sporazum o međunarodnom transportu opasnih dobara unutrašnjom plovidbom), a zvanična skraćenica je ADN.

Od značaja je napomenuti da je u unutrašnjoj plovidbi prihavaćena klasifikacija analogna prethodno navedenom.

Prvi propisi u oblasti pomorskog transporta opasnih materija datiraju iz sedamdesetih i osamdesetih godina XIX veka, a važili su uglavnom u Evropi.

Prvo izdanje Međunarodnih pravila o transportu opasnih proizvoda morem (International Maritime Dangerous Goods - Code - IMDG) IMCO je objavljen 1965. godine, od kada je doživeo veći broj izmena i dopuna.

Klasifikacija opasnih materija prema IMDG preporukama zasniva se na kriterijumima koje je usvojio Komitet za transport opasnih materija pri OUN.

Pošto je II Svetski rat doveo do raspada niza međunarodnih organizacija u toku rata, odnosno pred sam završetak (1944. godine) došlo je do sazivanja međunarodne konferencije u Čikagu. Na ovoj konferenciji osnovana je Međunarodna organizacija civil-nog vazduhoplovstva (International Civil Aviation Organization - ICAO), koja je počela sa radom 1947. godine, sa sedištem u Montrealu.

Aneks 18 ove konvencije odnosio se na transport opasnih dobara (The Safe Transport of Dangerous Goods by Air). Na bazi tog aneksa, uz saradnju stručnjaka za transport opasnih roba pri komitetu UN razvijene su i tzv. Tehničke instrukcije za bezbedan transport opasnih dobara u vazdušnom transportu (Technical instructions for the safe transport of dangerous goods by air).

Ove instrukcije obuhvataju opšte odredbe, klasifikaciju i spisak opasnih materija, uputstva za pakovanje, utovar, testove, način označavanja, skladiranje i sl.

U državama bivše Jugoslavije doneti su mnogi zakonski i podzakonski propisi kojima se neposredno ili posredno reguliše ova materja u kojima je uglavnom prihvaćena podela na 9 klasa [1].

Ono što je posebno važno, i što prožima sve te propise, naročito u oblasti otrova i pesticida, jeste da propisuju i obavezu primene mera zaštite. Prema pojedinim zakonima postoje i druge klasifikacije. Na primer prema Zakonu o otrovima [5] dele se prema stepenu toksičnosti i srednjoj smrtnoj dozi za laboratorijske životinje, zavisno od oralnog, dermalnog i inhalacionog dejstva, razvrstavaju u grupu I, grupu II i grupu III.

U grupu I spadaju otrovi čija srednja smrtna doza (LD-50), unošenjem u želudac pacova, iznosi do 25 mg/kg, nanošenjem na kožu pacova ili kunica -50 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50) – do 0,5 mg/l vazduha u toku četiri časa.

U grupu II spadaju otrovi čija srednja smrtna doza (LD-50), unošenjem u želudac pacova, iznosi od 25 mg/kg do 200 mg/kg, nanošenjem otrova na kožu pacova ili kunica-

15

od 50 mg/kg do 400 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50)-od 0,5 mg/l vazduha do 2 mg/l vazduha u toku četiri časa.

U grupu III spadaju otrovi čija srednja smrtna doza (LD-50), unošenjem u želudac pacova, iznosi od 200 mg/kg do 2000 mg/kg, nanošenjem na kožu pacova ili kunica-od 400 mg/kg do 2000 mg/kg, udisanjem kod pacova (LC-50)-od 2 mg/l do 20 mg/l vazduha u toku četiri časa.

Otrovi se razvrstavaju u grupe i prema hroničnom dejstvu kancerogenosti, teratogenosti, mutagenosti, embriotoksičnosti, alergenosti, nadražljivosti za kožu i sluznicu, opasnosti za životnu sredinu nagrizajućem dejstvu, eksplozivnosti, zapaljivosti, lakoj zapaljivosti, samozapaljivosti i drugim kriterijumima za razvrstavanje otrova.

Aktivnosti nosilaca zaštite od akcidenata sa opasnim materijama nisu uvek dovoljno usklađene i povezane, iako smo svesni da su ciljevi ove zaštite jedinstveni i zajednički. U toj oblasti treba obezbediti efikasniju koordinaciju svih preventivnih i ostalih mera i aktivnosti radi zaštite od udesa sa opasnim materijama.

U dosadašnjem periodu, u pripremama civilne zaštite prednost su imale pripreme za delovanje civilne zaštite u ratu, prilikom elementarnih i drugih masovnih nepogoda, a ne u udesima sa opasnim hemijskim materijama. Taj postojeći nivo organizovanosti i spremnosti civilne zaštite omogućava uspešne pripreme i preduzimanje mera u slučaju hemijskih udesa. Međutim, jedinice civilne zaštite u ovim propisima nisu baš sagledane kao moguća interventna snaga. One u svom sastavu imaju stručne i osposobljene kadrove, a i opremljene su odgovarajućim zaštitnim sredstvima.

Za delovanje u udesnim događajima jedinice moraju da budu vrlo mobilne da efikasno odgovore na akcident, skrate vreme delovanja opasnih materija i zbrinu ugrožena lica i dobra, što se uz adekvatna materijalna ulaganja može postići sa jedinicama civilne zaštite i vatrogasnim jedinicama [1].

2.3. Osobine opasnih materija U radu sa opasnim materijama u odnosu na mogućnost grube identifikacije

opasnosti i preduzimanja odgovarajućih mera zaštite neophodno je poznavanje osnovnih osobina kao što su:

• opšte osobine; • osobine u pogledu zapaljivosti - eksplozivnosti; • osobine u pogledu radioaktivnosti; • osobine u pogledu otrovnosti (toksičnosti) [1].

2.3.1. Opšte osobine Pod opštim osobinama podrazumevaju se one osobine koje određuju opšte stanje

materije kao što je mogućnost identifikacije prema koncentraciji, boji, mirisu, ukusu ili kao što su osobine koje određuju ponašanje materije pri zagrevanju, kao što su ispar-ljivost, tačka topljenja, tačka ključanja, itd.

Koncentracija je količina aktivne materije u posmatranoj drugoj materiji ili nekoj zapremini, koja može biti:

• zapreminska i izražava se u cm3 ili m3 (npr. koncentracija sumpordio-ksida u vazduhu, amonijaka u vazduhu) i

• težinska koja se izražava u mg ili m3. Boja je osobina nekih materija prema kojoj se mogu raspoznati i čime se mogu

približno indentifkovati (npr. različite boje nafte i benzina). Ukus - Materije po ukusu razlikujemo u odnosu na:

• gorko (predstavnik kinin); • slatko (šećer); • kiselo (bilo koja kiselina); • slano (natrijumhlorid).

16

Miris je osobina materije prema kojoj se po osećaju mirisa mogu približno indenti-fikovati. Ovde mogu nastati sledeći problemi:

• kod nekih materija vreme letalnog delovanja može biti kraće od vremena potrebnog da se rastvore u sluzi da se osete; i

• pri istovremenom dejstvu dve materije može doći do neutralizacije mirisa. Rastvorljivost predstavlja osobinu neke materije da se rastvara u drugoj. Ras-

tvorljivost je bitna sa aspekta proizvodnje, kod mešanja sa drugim sirovinama, kod čišćenja i sl., zaštite od požara, kod gašenja požara, toksičnosti, itd.

Neke materije imaju osobinu da isparavaju na sobnoj temperaturi, tako intenzivno da mogu izazvati visok pritisak u sudu u kome se transportuju. Pritisak je u zavisnosti od temperature okoline pa je ova karakteristika od značaja za mnoge opasne materije, s obzirom na izdržljivost sudova u kojima se nalaze.

Oslobođene pare tečnosti se mešaju različito sa vazduhom. Materije sa visokim parcijalnim pritiskom kod isparavanja se lako mešaju sa vazduhom. Neke od materija (fluor-hloro-ugljovodonici) kod oslobađanja mogu doći do najviših slojeva vazduha.

Materije sa niskim parcijalnim pritiscima kod ispravanja (benzin), čije pare ostaju da lebde neposredno pored suda, oslobađaju se lagano. Tek u dodiru sa vazduhom mogu da stvore eksplozivnu smešu koja uz adekvatni izvor paljenja može da dovede do požara.

Tačka topljenja je najniža temperatura pri kojoj se čvrsta materija topi i prelazi u tečno stanje.

Tačka ključanja je temperatura na kojoj je pritisak para tečnosti jednak atmosferskom pritisku što dovodi do ključanja tečnosti.

Mešanje sa vodom je osobina materija da se u dodiru sa vodom ponašaju različito. Neke od njih se lako mešaju sa vodom, a pojedine materije se raspadaju u vodi i tek tada menjaju svoja svojstva i svojstva vode kao rastvarača.

Pojedine materije se ne mešaju sa vodom. Neke materije koje se mešaju sa vodom, ako su lakše od vode izmešane sa vodom plivaju po površini (npr. nafta, benzin i sl). Zbog izuzetno tankog sloja koji obrazuju na površini vode (npr. nafta) takve materije pokrivaju srazmerno veliku površinu vode. Ovo svojstvo predstavlja veliku ekološku opasnost, ukoliko usled akcidentnog događaja dođe do izlivanja veće količine materije u vodotoke reka, jezera ili mora.

Viskozitet materije je osobina koja ima izuzetnu važnost kod punjenja, odnosno pražnjenja sredstava za transport, kao i za sam proces transporta. Od stepena viskoziteta materije zavisi brzina punjenja, odnosno pražnjenja kao i opasnosti od pojave statičkog elektriciteta pri protoku materije kroz cevovode.

Takođe ovo svojstvo materije ima uticaj na režim vožnje prevoznog sredstva, naročito u većim krivinama, gde usled zapljuskivanja bočnih zidova cisterni može doći do iskliznuća istih, odnosno „sletanja” sa puta [1].

2.3.2. Zapaljivosti i eksplozivnost Svakom ustaljenom sagorevanju bilo koje zapaljive materije prethodi trenutak

njenog paljenja. Paljenje predstavlja početni stadijum sagorevanja koji se javlja kao rezultat

delovanja izvora paljenja, na primer otvorenog plamena, na zapaljivu materiju. Tačka paljenja je najniža temperatura pri kojoj zapaljiva materija počinje i

nastavlja da gori i nakon uklanjanja izvora paljenja. Tačka zapaljivosti tečnosti (tačka bljeska) je najniža temperatura tečnosti pri

kojoj se iznad njene površine obrazuje njena parovazdušna smeša sposobna da se zapali otvorenim plamenom.

Temperatura samopaljivosti predstavlja najnižu temperaturu do koje je potrebno zagrejati zapaljivu materiju, da bi se ona u daljem procesu samooksidacije zagrejala i zapalila. Samozagrevanje materije moguće je samo u slučaju kada je količina oslobođene toplote u procesu oksidacije veća od toplote koja se predaje okolini. Vremenski interval koji je potreban da bi došlo do samozagrevanja i paljenja materije označava se kao period indukcije.

17

Proces sagorevanja u homogenim smešama zapaljivih gasova, para i prašina sa vazduhom ili kiseonikom, nije moguć pri bilo kom odnosu njihovih komponenata, već samo u određenim granicama njihovog sastava koje su označene kao koncentracione granice zapaljivosti.

Najniži sadržaj zapaljivog gasa u smeši sa vazduhom, kiseonikom ili nekim drugim oksidantom, pri kome je moguće sagorevanje, naziva se donja granica zapaljivosti.

Najviša koncentracija gasa u smeši sa vazduhom, kiseonikom ili nekim drugim oksidantom pri kojoj je sagorevanje još uvek moguće zove se gornja granica zapaljivosti.

Donja granica zapaljivosti se karakteriše velikim viškom oksidanta a gornja granica zapaljvivosti velikim viškom gorive materije, dok je pri stehiometrijskoj koncentraciji taj odnos takav da ni jedne komponente (gorive ili oksidante) nema u višku.

Interval između donje i gornje granice zapaljivosti označava se kao interval zapaljivosti i u svakoj njegovoj tački može doći do paljenja uz postojanje pogodnog izvora paljenja.

Smeše sa koncentracijama zapaljivih komponenata ispod donje i iznad gornje granice zapaljivosti ne mogu se zapaliti u zatvorenoj zapremini za sagorevanje i označavaju se kao bezopasne.

Granice zapaljivosti i granice eksplozivnosti međusobno se poklapaju. Do najintenzivnijeg sagorevanja homogenih gaso-, paro- i prašino- vazdušnih

smeša dolazi pri postojanju stehiometrijske koncentracije zapaljivih komponenata u smeši [1].

U zavisnosti od brzine i načina formiranja smeše gasova i para tečnosti pri njihovom oslobađanju i mešanju sa vazduhom razlikujemo primarni i sekundami oblak.

Primarni oblak nastaje kada celokupna količina gasova ili tečnosti, ili njen veći deo, pri havariji veoma brzo (za 1 do 3 minuta) u obliku pene ili aerosola, pređe u atmosferu.

Sekundami oblak nastaje isparavanjem tečnosti koja je prilikom havarije razlivena na tlo.

U zavisnosti od temperature ključanja tečnosti zavisi stvaranje primamog ili sekundamog ili oba istovremeno.

Poznato je da se materija u zavisnosti od pritiska P i temperature T , može nalaziti u različitim agregatnim stanjima (slika 1.). Da bi se sabili, gasovi se hlade i sabijaju do parametara koji odgovaraju tečnoj fazi a koja se u opštem slučaju razlikuje od pritiska i temperature okolne sredine. Deo krive AB predstavlja uslove za izjednačavanje dve faze-tečnosti i para (linija zasićene pare). Trojna tačka A fiksira istovremeno izjednačenje tri faze.U kritičnoj tački B opada granica između tečnosti i para; pri T ≥ Tkr materija se nalazi u gasnom stanju, nezavisno od pritiska. Oštru granicu između pare i gasa nemoguće je postaviti.

Slika 1. Dijagram stanja materije: A-trojna tačka; B- kritična tačka;1-čvrsta faza; 2-tečnost; 3-gas; 4-para [4]

18

U termoizolovanim (izotennnim) sudovima i rezervoarima na temperaturama ispod

0oC čuvaju se sabijeni gasovi (metan, azot, kiseonik), tkz. kriogene materije. Kritična temperatura takvih materija je mnogo niža, nego temperatura okoline.

Materije druge grupe (propan, butan, amonijak, hlor) čuvaju se u tečnom stanju pod pritiskom u jednoslojnim sudovima i rezervoarima na temperaturi okolne sredine.

Materije prema njihovom položaju u zonama dijagrama stanja, možemo da svrstamo u 4 grupe.

U prvu kategoriju su materije sa kritičnom temperaturom nižom od temperature okolne sredine i to su: metan, azot, kiseonik.

U drugu grupu spadaju materije sa kritičnom temperaturom višom od okolne sredine, kod kojih je tačka ključanja niža od okoline (rashlađen gas pod pritiskom, propan, butan, amonijak, hlor). One imaju izuzetno brz proces isparavanja u slučaju rashermetizacije.

U treću kategoriju spadaju tečnosti kod kojih je kritičan pritisak iznad atmosferskog i tačka ključanja iznad temperature okoline (materije koje se u običnim usiovima nalaze u tečnom stanju). Tu spada npr. etilenoksid, butan pri niskim temperaturama (u zimskom periodu).

U četvrtu kategoriju spadaju materije koje na temperaturi okoline imaju tačku ključanja višu od temperature spoljašnje sredine pri atmosferskom ptritisku.

Kod isticanja tečnosti treće grupe, isparavanje zavisi od načina zagrevanja, temperature spoljne sredine i brzine vetra. Na slici 2. data je orijentaciona zavisnost brzine isparavanja Visp razlivene tečnosti od brzine vetra Vvt [4].

Slika 2. Orijentaciona zavisnost brzine isparavanja razlivanja tečnosti od brzine

vetra [4] Pri potpunoj havariji sudova sa kriogenim materijama i materijama druge grupe

dolazi do njihovog isticanja i brzog isparavanja i obrazovanja oblaka smeše (vatrene lopte). Paljenje ovkve smeše nastaje iniciranjem izvora paljenja, pri čemu može doći do eksplozije i detonacije.

Zapaljivi oblak para ili gasa pali se pri određenoj koncentraciji komponenti smeše čije su granice karakteristične za svaku materiju.

Vatrena lopta bez detonacije se javlja obično pri gorenju smeše uz oslobađanje to-plote i to u slučajevima kada je sastav blizak stehiometriskom. Prelazak u detonaciju iza-zivaju različiti uticaji (objekti, predmeti, prepreke na putu itd.) što dovodi do turbu-lencije.

Opasnost od paljenja postoji uglavnom ako je koncentracija 1,5÷3,0·104 [ppm]. Pri tome je moguće deflagraciono i detonaciono sagorevanje. Sagorevanje bez detonacije obično je pri gorenju smeše prebogate zapaljivim gasovima. Detonaciono sagorevanje se

19

karakteriše udarnim talasom, a deflagraciono toplotnom radijacijom vatrene lopte, dok toksični produkti sagorevanja karakterišu oba procesa.

Treba napomenuti da su mnoga jedinjenja koja sa vazduhom obrazuju eksplozivnu smešu istovremeno i toksična, što ih čini dvostruko opasnim (amonijak, dihioretan, metil-hlorid. metilmerkaptan, metiltrihiorsilan, ugljenmonoksid, etilenoksid, sumporvodonik, toluen, etilmerkaptan, etilhlorid).

Sferni detonacioni talas može da se javi i neposredno u zapaljivoj smeši iniciranjem slabog energetskog izvora (iskra) , ako dimenzija oblaka prelazi neke kritične vrednosti i nalazi se u granicama datim u Tabelama 2,3 i 4.

Tabela 2. Vrednosti kritičnih parametara i gustina nekih materija u sabijenom stanju [4]

Materija T[oC]

ključanja pri P= 0.1 MPa

Tkr [oC] P [MPa] ρsž [kg/m3]

Vodonik -252.0 -240.0 1.28 Azot -196.0 -147.0 3.40 Kiseonik -183.0 -118.0 5.05 Metan -164.0 -82.0 4.65 Etilen -103.7 9.5 5.02 567 Etan -88.6 -32.1 4.83 546 Propilen -47.7 91.4 4.55 608 Propan -42.17 96.8 4.21 582 Hlor -34.5 144.0 7.70 Amonijak -33.5 132.4 11.30 682 Butan -0.6 153.0 3.70 601 Cikloheksan 80.7 280.0 4.01 Izobutan -11.7 133.7 580 Pentan 36.0 197.0 626 Ugljen-dioksid -78.52 31.0 1180 Tetrafluoromatan -128.0 -45.5 1960 Voda 100.0 374.0 21.8 1000

Tabela 3. Minimalna energija (Emin) iniciranja najosetljivijih, prema detonaciji, gaso-paro-vazdušnih smeša (smeše sa zapreminskom koncentracijom µ goriva) i minimalni prečnik (dmin)oblaka koji može da dovede do detonacije [4]

Goruća

komponenta µ [%] Emin[J] dmin[m]

Acetilen 12.5 1.3 102 3.12 Vodonik 29.6 4.2 106 19.6 Propan 5.7 2.5 106 85.8 Propilen 6.6 7.6 105 58.5 Etan 5.7 5.1 106 109.6 Etilen 9.5 1.2 105 31.2 Metan 12.3 2.3 108 398.0

Pri radu sa gaasovitim ugljovodonicima približno je 30 puta veća opasnost od

havarije nego pri radu sa benzinima. Havarije sa propanom, butanom i njihovim smešama su 3 puta češće negoli havarije sa parama benzina [4].

Pri radu sa metanom u industriji eksplozije su manje verovatnoće jer ne obrazuju stabilne smeše u blizini površine zemlje. Njegova detonacija moguća je u ograničenom prostoru u slučaju isticanja i paljenja kao i pri iniciranju eksplozivom.

20

Tabela 4. Koncentracione granice (u%) detonacije i zapaljenja gaso-parovazdušnih smeša u neograničenim i zatvorenom prostoru [4]

Detonacija

Otvoren prostor Zatvoren prostor Zapaljivost Zapaljive

materije donja gornja donja gornja donja gornja

Acetilen 4.2 50.0 2.5 80.0 Butan 2.5 5.2 1.98 6.18 1.8 8.4 Vodonik 18.3 58.9 4.0 75.0 Propan 3.0 7.0 2.57 7.37 2.1 9.5 Propilen 3.5 8.5 3.55 10.40 2.4 11.0 Etan 4.0 9.2 2.87 12.2 3.0 12.4 Etilen 3.32 14.7 2.7 36.0 Benzol 1.6 5.55 1.3 7.9 Ksilol 1.1 6.4 Cikloheksan 0.57 7.8 Metan 5.0 15.0 Amonijak 15.5 27.0 Ugljen-monoksid

12.5 74.2

Vodonik-sulfid

4.3 45.5

Detonacija je termohemijska reakcija koja se odlikuje velikom brzmom hemijskog

razlaganja. Eksplozivna materija potpuno prelazi u gasovite produkte pre nego što je u stanju da izvrši bilo kakav rad. Energija aktiviranja se prenosi sa sloja na sloj udarnim talasom koji se kreće kroz eksplozivnu materiju brzinom većom od brzine zvuka. Zona hemijskih reakcija je znatno uža i kreće se zajedno sa udamim talasom.

Razlika između detonacije i deflagracije je u tome što se pri deflagraciji nastali gasovi udaljuju od površine reakcione zone, dok pri detonaciji oni približavaju reakcionoj zoni, povećavajući na taj način pritisak u njoj.

Pri havarijama gasovoda rezervoara oblak, nastao isparavanjem razlivenog goriva često ne detonira, već intenzivno gori, obrazujući vatrenu loptu.Ovo je moguće jer su kod većine ugljovodonika koncentracione granice zapaljenja njihovih gaso-parovazdušnih smeša šire nego prilikom detonacije. Ovo je moguće prilikom havarijama rezervoara sa gorućim tečnim pregrejanim produktima (sabijeni ugljovodonici, amonijak, hlor, freoni) koji se skladiraju u zatvorenim rezervoarima pri povišenom pritisku. Negativno dejstvo vatrene lopte određeno je intenzitetom njenog toplotnog zračenja.

Pri havariji sistema sa pregrejanom tečnošću dolazi do izlivanja i njenog brzog isparavanja. Požami karakter procesa objašnjava se u veoma brzom razaranju sudova i rezervoara koji sadrže produkt pod pritiskom (vreme potpunog razaranja suda zapremine F=100(m3) pri pritisku od 1[MPa] iznosi svega 7 [ms] [4].

2.3.3. Toksičnost Otrovima se smatraju materije koje, kad uđu u ljudski organizam u relativno malim

količinama, izazivaju poremećaj normalnih funkcija organizma, odnosno dolazi do privremenog ili trajnog oštećenja tkiva i organa. U zavisnosti od otrovne doze unesene u organizam otrovi se dele u tri grupe (I, II i III) [5] gde su najopasniji otrovi iz grupe I jer je potrebna mala količina otrovne materije da izazove smrt usled trovanja.

21

Prema načinu unošenja u organizam toksično delovanje opasnih materija na organizam čoveka može biti:

• udisanjem - respiratorno; • oralno - digestivno; • resorpcijom, apsorpcijom preko kože.

Prema mestu kontakta: • lokalno, samo na delu gde su unete; • sistematično, po čitavom organizmu.

Obzirom na vreme eksponiranja: • akutno i • hronično.

Trovanje može biti akutno - kada u kratkom vremenskom intervalu u organizam uđe veća količina otrovne materije; ili pak hronično - kada otrovna materija u manjim količinama ulazi u organizam kroz duži vremenski period. Posledice mogu biti teške, do smrtnog ishoda.

Neke otrvne materije mogu biti i eksplozivne, zapaljive ili oksidirajuće i kao takve mogu prouzrokovati požar ili eksploziju, a neke mogu imati i nagrizajuće ili nadražujuće delovanje, dok neke zapaljive i eksplozivne materije mogu biti toksične ili da pri sagorevanju obrazuju toksične produkte [1].

2.3.4. Radioaktivnost U svetu se sve više koriste mnoge radioaktivne materije kao izvor energije zbog

ograničenih rezervi energetskih resursa (sirova nafta, ugalj i dr.). Radioaktivne materije se koriste i u drugim tehnološkim procesima.

Transport, promet i manipulacija sa ovim materijama dovode do sve veće opasnosti od radioaktivnog zračenja [1].

2.3.5. Korozivnost Nagrizajuća svojstva korozivnost nekih materija čine da one mogu da rastvaraju

druge materije. Te materije su opasne ne samo za čovečje telo pri dodiru sa ovim mate-rijama, već i zbog osobine da većina njih rastvara i sudove u kojima se transportuju, te se i opasnosti samim tim povećavaju. Pojedine kiseline rastvaraju metal, plastiku i druge materije, tako da je njihov transport i skladiranje vrlo opasno.

Poznavanje navedenih osobina je neophodno s obzirom na planiranje i preduzi-manje adekvatnih mera zaštite pri prevozu, skladiranju i radu sa opasnim materijama [1].

2.4. Karakteristike pojedinih klasa opasnih materija 2.4.1. Eksplozivne materije - klase 1 Pod eksplozivima se podrazumeva skup gasovitih, tečnih ili čvrstih jedinjenja u

kojima se, pod dejstvom spoljnog uticaja, naglo odvijaju hemijske promene, koje za posledicu imaju oslobađanje velike količine toplote i gasova. U osnovi, one su nosioci potencijalne energije koja sagorevanjem prelazi u kinetičku. Razlike između pojedinih eksplozivnih materija, a samim tim i razlike u efektima koji nastaju kao posledica njihove eksplozije su veoma velike. Iz ovog razloga neophodno je utvrditi neki skup njihovih karakteristika koje bi omogućile uočavanje tih razlika i formiranje tih grupa sa srodnim efektima eksplozije. Najčešće se u ovaj skup svrstavaju:

• gustina eksplozivnih materija, • brzina eksplozivnih procesa, • energija, • gasna zapremina, • temperatura eksplozije,

22

• bilans kiseonika i • osetljivost.

Pored navedenih karakteristika, u pojedinim slučajevima od značaja su i ostale fizičko-hemijske osobine, kao što su:

• tačka očvršćavanja, • vlaga, • procenat nerastvorenih materija u benzolu, • procenat pepela.

Podela eksplozivnih materija se može vršiti sa više aspekata. Uobičajene katego-rizacije se zasnivaju na agregatnom stanju, hemijskom sastavu i karakteru dejstva. Prema karakteru dejstva, kao osobini koja je veoma značajna za realizovanje transportno skladišnih procesa, eksplozivne materije se dele na [2]:

• brizantne eksplozive, • inicijalne eksplozive, • barute i pirotehničke smeše.

Podela eksplozivnih materija prikazana je na Slici 3.

Slika 3. Podela eksplozivnih materija [2]

Brizantni (razorni) eksplozivi imaju velike brzine detonacije i veliku razornu moć.

Brzinadetonacije se kreće u opsegu od 2500 do 8000 m/s. Inicijalni eksplozivi su veoma osetljivi. Detoniraju od blagog udara ili kada se zapa-

le. Osnovna namena im je da izazovu detonaciju kod drugih, manje osetljivih eksplozi-vnih materija. Osnovni predstavnici ove grupe su živin fluminat, olovni azid, tricinat i tetrazen.

Baruti su tipični predstavnici eksplozivnih materija koje se razlažu deflagracijom. Drugim rečima, brzina njihovog sagorevanja je mala. U zatvorenom prostoru stvaraju veoma velike pritiske.

Prema sastavu baruti se dele na: crne, malodimne i raketne. Malodimni baruti imaju znatno veću kaloričnu moć od crnih. Sagorevaju ravnomernije i praktično bez dima. Dele se u tri osnovne grupe:

• nitrocelulozni, • nitroglicerinski, • nitrogvandinski.

Nitroglicerinski baruti imaju dve aktivne komponente. Jedna je uvek nitrocelulozna,

a druga tečni eksploziv. U odnosu na nitrocelulozne, ovi baruti se lakše pale i brže sagorevaju. Temperatura paljenja se kreće od 160 do 170oC. Osetljiviji su na udar od nitroceluloznih. Predstavnici ove grupe baruta su: balastiti, korditi, baruti bez rastvarača,

23

diglikolski i sferični. Opasnosti koje mogu nastati pri neželjenom aktiviranju eksplozivnih materija treba analizirati u funkciji od fizičko-hemijskih procesa koji nastaju pri eksploziji. Analiza osnovnih karakteristika eksplozivnih materija je pokazala da osnovne razlike između pojedinih pripadnika u ovoj grupi leže u različitim oblicima razlaganja.

Pri detonaciji dolazi do izrazito brzog oslobađanja energije, sa posledicama:

• stvaranje detonacionog talasa u eksplozivnoj materiji koga prati i odgovarajući, veliki pritisak detonacije i

• stvaranje udarnog talasa koji nastaje nakon detonacije u vidu talasa kompresije koncetrično raspoređenog oko mesta eksplozije.

Prvi efekat detonacije prouzrokuje oštećenja objekata koji se nalaze u neposrednom kontaktu sa eksploivnom materijom. Razaranje nastaje neposredno usled pritiska detonacije i posredno formiranjem kumulativnog mlaza ili jakih udarnih talasa u objektu.

Formiranje udranog talasa je, sa aspekta opasnosti, najznačajniji efekat detonacije. Udarni talas potpuno pokriva prostor oko cenra eksplozije, stvarajući uslove da se razorno dejstvo prenese na veće rastojanje.

Njegovim nailaskom dolazi do naglog povećanja pritiska, da bi posle izvesnog vremena ponovo pao na prvobitnu vrednost, tako da fazu kompresije prati faza razređivanja. Efekti dejstva udarnog talasa zavise od ostvarenog nadpritiska, koji u blizini mesta detonacije iznosi od nekoliko desetina do nekoliko stotina kiloPaskala.

Uočeno je postojanje nekoliko vrsta opasnosti od dejstva eksplozivnih materija: • neposredno dejstvo pritiska detonacije koji izaziva direktno rušenje i

stvaranje kratera na mestu eksplozije, • dejstvo udarnog talasa, • dejstvo razbacanih parčadi i • požarno dejstvo.

Neposrednim dejstvom pritiska detonacije ugrožen je objekat i ljudi koji se nalaze na mestu eksplozije.Ovo dejstvo svakako zavisi od količina eksploziva i njegovih karakteristika, ali u najvećem broju slučajeva znači potpuno uništenje objekta i sigurnu smrt ljudi koji se nalaze u blizini mesta eksplozije.

Dejstvo udarnog talasa zavisi od nadpritiska koji se ostvaruje i dužine njegovog trajanja.

Efekte koji nastaju kao posledica razbacivanja fragmenata praktično je nemoguće kvantifikovati bez analize konkretne situacije. Efekti se u principu ocenjuju na osnovu gustine razbacane parčadi, njihove brzine i sekundarne koju sobom nose (temperatura, eksplozivnost...).

Požarno dejstvo se manifestuje kroz neposredno delovanje plamena nastalog kao posledice eksplozije i kroz delovanje zagrejanog vazduha, pri čemu se, kao i kod vazdušnog udarnog talasa, ugrožena zona nalazi koncentrično oko mesta eksplozije.

Pored ovih osnovnih, mogu se pojaviti i neke sekundarne opasnosti koje se u najvećem broju slučajeva odnose na stvaranje toksičnih produkata eksplozije [2].

Za prevoz eksplozivnih materija potrebno je posebno odobrenje koje izdaje nadležni organ Ministarstva unutrašnjih poslova na teritoriji u kojoj je prevoznik.

Za prevoz eksploziva na teritoriju većina država, zahtev podnosi prevoznik. Za uvoz ili izvoz eksploziva preko državne granice zahtev podnose preduzeća koja

se bave prevozom ili proizvodnjom eksplozivnih materija. Tada se uz zahtev daju podaci o posedovanju odobrenja za obavljanje prevoza ili proizvodnje eksplozivnih materija (broj i datum izdavanja odobrenja).

Pretovar i/ili utovar eksplozivnih materija izvan kruga proizvođača eksplozivnih materija dozvoljen je samo na onim mestima koje odobri ili odredi ovlašteno telo Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ukoliko u toku prevoza eksplozivnih materija dođe do gubljenja određene količine eksplozivne materije, prevoznik je dužan da o tome odmah obavesti policiju, bez obzira na količinu izgubljene eksplozivne materije [1].

24

2.4.2. Komprimovani gasovi, gasovi pretvoreni u tečnost i gasovi rastvorenii pod pritiskom - klase2

Podela gasova koji pripadaju ovoj klasi opasnih materija može se realizovati po više

osnova (Slika 4.)

Slika 4. Podela gasova iz klase 2 opasnih materija [1] U komprimovane gasove se svrstavaju svi gasovi koji su pod povišenim pritiskom

upakovani u čelične bešavne sudove. Komprimovanje gasova i pakovanje u čelične sudove (najčešće boca od 40 l zapremine) vrši se pre svega zbog toga da bi se veća količina određenog gasa uskladištila u što manji prostor, omogućio transport na veće rastojanje i kod korišćenja obezbedio izbor veće količine gasa na jednom mestu. Komprimovani gasovi se retko pune u veće čelične sudove (100,200 i 350 l), pre svega iz bezbednosnih razloga.

Komprimovanje gasova se vrši na različitim vrednostima pritiska (25, 50, 150 bara), što direktno zavisi od vrednosti kritičnog pritiska za neki gas. Naime, vrednost pritiska na koji se komprimuje neki gas treba da bude najmanje 25% niža od vrednosti kritičnog pritiska za taj gas. Ukoliko se ne bi vodilo računa o tome, gas bi se na nekoj vrednosti, bliskoj vrednosti kritičnog pritiska i na ambijentnoj temperaturi preveo u tečno stanje.

Osim toga što se komprimovani gasovi mogu razlikovati po kvalitetu i pritisku, mogu se razlikovati i po tome da li su zapaljivi, toksični ili inertni. O navedenim osobinama posebno se mora voditi računa o radu sa njima.

Tečni gasovi su gasovi koji su prevedeni u tečno stanje pod uticajem povišenog pritiska ili niske temperature, ili pod istovremenim uticajem povišenog pritiska i niske temperature. Za svaki gas posebno se određuju optimalni odnos pritiska i temperature kada se projektuje oprema za utečnjavanje gasa, imajući u vidu pre svega cenu energije i rashladnog fluida.

Prevođenjem gasova u tečno stanje omogućuje se uskladištenje ili transport mnogo većih količina gasa (po jedinici zapremine) nego pri komprimovanju. Tako na primer, 1l tečnog hlora daje oko 450 l gasovitog hlora pod normalnim uslovima. Tečni gasovi se skladiraju i transportuju u šavnim čeličnim sudovima, kako malih zapremina (od 1, 40, 100, 200, 350 l), tako i vrlo velikih, jer se tečni gasovi u sudovima nalaze pod uticajem nižeg pritiska vlastite gasovite faze.

Smrznuti gasovi se dobijaju pod uticajem veoma visokih vrednosti pritiska i niskih temperatura. Smrznuti gasovi se obično ne skladiraju u većim količinama, niti se transportuju na veća rastojanja, već se pretežno koriste u industriji gde se i proizvode. Izuzetak čini smrznuti ugljen-dioksid (''suvi led'') koji se koristi kao rashladno sredstvo, najčešće u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.

Stepen toksičnog dejstva je vrlo važan parametar koji takođe treba obavezno navesti za sve komprimovane gasove koji su toksični, a posebno se mora uzeti u obzir kod određivanja uslova za skladiranje i transport.

GASOVI IZ KLASE 2 OPASNIH MATERIJA

KOMPRIMOVANI GASOVI

SMRZNUTI GASOVI TE^NI GASOVI

PREMA PRITISKU PREMA VRSTI OPASNOSTI

PREMA KVALITETU

25 BAR 150 BAR

50 BAR TOKSI^NI

TEHNI^K ^ISTI ZAPALJIVI INERTNI

25

Materije i roba klase 2 prema stepenu opasnosti svrstani su shodno ADR-u na sledeći način:

1. Sabijeni gasovi, gasovi koji imaju kritičnu temperaturu ispod 20°C 2. Tečni gasovi, gasovi koji imaju kritičnu temperaturu 20°C ili veću 3. Rashlađeni tečni gasovi, gasovi koji su delimično tečni zbog njihove

niske temperature 4. Gasovi rastvoreni pod pritiskom, gasovi koji su prilikom prevoza

rastvoreni u rastvaraču 5. Raspršivači i sudovi, mali, koji sadrže gas ili gasne patrone 6. Ostali artikli koji sadrže gas pod pritiskom 7. Gasovi koji nisu pod pritiskom a predmet su specijalnih zahteva 8. Prazni sudovi i prazni tankovi.

Kritična temperatura je temperatura iznad koje se gas ne može prevesti u tečno stanje.

Prema vrsti opasnosti materije klase 2 mogu biti: A - zagušujući TF - otrovan, zapaljiv O - oksidirajući TC - otrovan, korozivan F - zapaljivi TO - otrovan, oksidirajući T - otrovni TFC - otrovan, zapaljiv, korodirajući C - korozivni TOC - otrovan, oksidirajući, korozivan Materijali od kojih se izrađuju posude u kojima se vrši transport materija klase 2 i

njihovi zatvarači moraju biti otporne na sadržaj posude i ne smeju sa njim formirati štetna jedinjenja. Zavisno od toga za koju je opasnu materiju posuda namenjena vrši se njihova periodična kontrola na svake dve, pet ili deset godina. Na metalnim posudama moraju da se nalaze sledeći podaci u obliku lako čitljivih i postojanih slova, odnosno brojeva:

• puni naziv gasa ili mešavine; • naziv ili marka proizvođača posude, odnosno vlasnika; • broj posude; • masa posude bez delova opreme i priključka; • masa posude sa opremom i priključcima (posude za tečne gasove); • vrednost pritiska na koji se boca ispituje kao i datum ispitivanja; • žig nadležnog organa za ispitivanje; • maksimalno dozvoljena vrednost pritiska punjenja (gasovi pod pritiskom); • zapremina posuda i dozvoljena količina punjenja (za tečne gasove i za

amonijak rastvoren pod pritiskom). Boce u kojima se prevoze opasne materije pakuju se u specijalne palete tako da

budu u vertikalnom položaju, a boce sa gasovima mogu biti u vertikalnom ili horizon-talnom položaju. Boce moraju biti obezbeđene od kotrljanja i prevrtanja.

Niske boce čiji je prečnik veći od 30 cm i u kojima se prevozi naftni tečni gas - propan butan ne moraju se stavljati na palete, već se mogu pakovati vertikalno jedna na drugu do visine stranice. Boja posude za gasove je značajna jer se pomoću nje vrši raspoznavanje vrste gasa u boci. U Tabeli 5. dat je pregled bojenja posuda i instalacija namenjenih za gasove [1].

Tabela 5. Bojenje posuda i instalacija namanjenih za gasove[1]

Namena za vrstu gasa Boja instalacije ili suda

acetilen Bela

propan butan Narandžasta

kiseonik Plava

hlor Zelena

vatrogasni aparati Crvena

ostali zapaljivi gasovi Žuta

Pregled karakteristika nekih gasova dat je u Tabeli 6.

26

Tabela 6. Osobine karakterističnih gasova [1]

225/1073 kiseonik nezapaljiv, pomaže gorenje, duboko rashlađen,

teži od vazduha 223/1966 vodonik zapaljiv, neotrovan, lakši od vazduha

239/1001 acetilen zapaljiv, hemijski nestabilan, rastvoren u

acetonu, lakši od vazduha 23/1965 propan butan zapaljiv, zagušujući, teži od vazduha

22/2187 ugljendioksid nezapaljiv, otežava gorenje, duboko rashlađen,

teži od vazduha

22/1951 argon nezapaljiv, otežava gorenje, duboko rashlađen,

teži od vazduha 225/2201 azotoksid nezapaljiv, pomaže gorenje, duboko rashlađen 268/1005 amonijak nezapaljiv, otrovan

Pored opreme koja je obavezna na vozilima za prevoz opasnih materija, u vozilu

koje prevozi gasove koji su otrovni (toksični), tj. imaju oznaku „T” po ADR-u obavezno je da se nalaze gas maske za članove posade vozila, kao i za vozača.

U mere primarne zaštite pri radu sa gasovima spadaju: • upoznavanje sa sobinama opasne materije koja se prevozi • pre početka rada proveriti ispravnost vozila, opreme i zaštitnih sredstava • biti oprezan u toku rukovanja i prevoza opasnih materija, pridržavati se

dobijenih Uputstava, a u slučaju nezgode sprovesti mere prema Uputstvu. Sa aspekta srodnosti po kriterijumima značajnim sa aspekta opasnosti,

komprimovani gasovi mogu da se svrstaju u sledeće grupe: • zapaljivi i eksplozivni, • toksični i • inertni.

Ovoj grupi komprimovanih, tečnih i smrznutih gasova pripadaju mnogi gasovi, kao što su: acetilen, propan, butan, vodonik itd. Tipičan predstavnik ove grupe je vodonik, koji se komprimuje u čelične bešavne sudove (boce i kontejneri) pod pritiskom od 150 bara.

U ovu grupu komprimovanih, tečnih i smrznutih gasova spadaju: hlor, ugljen monoksid, sumpor vodonik, fozgen itd. S obzirom na to da hlor ima široku primenu u industriji, kao i to da se skladira, pretovara i transportuje u velikoj količini, može se uzeti kao tipičan predstavnik ove grupe. Hlor se komprimuje, odnosno prevodi u tečno stanje, skladišti i pakuje u šavne sudove sa maksimalnim radnim pritiskom od 15 bara.

U ovu grupu komprimovanih tečnih i smrznutih gasova spadaju: azot, argon, helijum itd. Tipičan predstavnik ove grupe je azot, koji, inače, ima veliku primenu u industriji, medicini i laboratorijama i koji se proizvodi, skladišti i transportuje kao komprimovani i tečni azot.

Rad sa komprimovanim, utečnjenim i smrznutim gasovima krije u sebi niz potencijalnih opasnosti. Naime, u slučaju da dođe do neželjenih situacija u atmosferi će se naći velika količina gasa, jer komprimovani gas naglo ekspandira i zauzima veliki prostor.

Primarana opasnost za sve komprimovane gasove, bez obzira kojoj grupi pripadaju prema potencijalnim sekundarnim opasnostima, je od nagle ekspanzije, koja se javlja u slučaju prskanja čeličnih sudova (usled požara, udarca ili potresa). U tim slučajevima dolazi do dekompresije gasa sa 25-150 bara na atmosferski pritisak.

Sekundarne opasnosti koje mogu nastati u ekscesnim situacijama po pravilu zahtevaju mnogo šire zone u odnosu na objekat (sud) na kojem se dogodio eksces. Zavisno od toga kojoj grupi pripada gas koji se našao u sudu, u trenutku ekscesa može doći do požara, eksplozije ili toksičnog delovanja u široj zoni, što takođe može da ugrozi ljudske živote i materijalna dobra [1].

27

2.4.3. Zapaljive tečnosti - klase 3 Materije koje su na temperaturi od najviše 20°C u tečnom ili žitkom stanju spadaju

u kategoriju tečnosti. Zapaljive tečnosti ili smeše tečnosti prema ADR-u su one tečnosti koje imaju

pritisak para od najviše 3 bar na temperaturi od 50°C i tačku paljenja od najviše 61°C ili materije sa tačkom paljenja preko 61°C ukoliko se utovaraju ili transportuju na temperaturi koja je veća ili jednaka od temperature paljenja.

U klasu 3 spadaju zapaljive tečnosti kao što su: benzin, sirova nafta, dizel gorivo, benzol, metanol, etanol, aceton, alkohol, boje, itd.

Postoje tečnosti koje imaju ove karakteristike, ali zbog izraženih drugih osobina (otrovnost, korozija, itd.) razvrstane su u neke druge klase.

Materije klase 3 po ADR – u klasifikovane su pod različitim brojevima i razvrstavaju se prema stepenu opasnosti na:

F – Zapaljive tečne materije bez sporedne opasnosti F1 – Zapaljive tečne materije sa tačkom paljenja od najviše 610C F2 – Zapaljive tečne materije sa tačkom paljenja preko 610C, koje se predaju na

prevoz ili prevoze zagrejane na ili iznad njihove tačke paljenja (zagrejane materije) FT – Zapaljive tečne materije, otrovne FT1 – Zapaljive tečne materije, otrovne FT2 – Sredstva za borbu protiv štetočina (pesticidi) FTC – Zapaljive tečne mateije, otrovne, nagrizajuće D – Desenzibilisane eksplozivne tečne materije Nižu tačku, tj. temperaturu paljenja imaju zapaljive tečnosti manje gustine (benzin

ima gustinu na 15°C od 0,68-0,78 kg/dm3 i najnižu tačku paljenja -40°C, a dizel gorivo na istoj temperaturi ima gustinu od 0,84 kg/dm3 i tačku paljenja oko 55°C), tako da treba voditi računa da se ove materije ne mešaju zbog dobijanja nepoznate vrednosti tačke paljenja dobijene mešavine [1].

Sagorevanje tečnosti može biti inicirano na više načina, od kojih su najznačajniji: • zagrejanim telom, • električnom varnicom i • zagrevanjem tečnosti.

Prva dva načina se mogu nazvati pripaljivanjem jer se hladna tečnost zagreva na jednom mestu.

Putem zagrejanog tela ili električne varnice, pri čemu se stvaraju zapaljive smeše vazduha i para, dolazi do njihovog paljenja i nastavljanja procesa.

Kod samopaljenja zagreva se cela količina tečnosti do trenutka kada su stvoreni uslovi da se proces isparavanja, paljenja para i nastanka sagorevanja realizuje bez nekog drugog spoljnjeg dejstva.

Moguće je izdvojiti sledeće karakteristike, koje su relevantne za opisivanje ove vrste opasnih materija:

• temperatura zapaljivosti, • temperatura paljenja, • temperatura samopaljenja, • donja granica paljenja para u vazduhu, • temperatura granice paljenja para u vazduhu i • brzina sagorevanja.

U tabeli 7. date su osnovne karakteristike nekih tečnih zapaljivih materija. Osnovna vrsta opasnosti, koja se pojavljuje u slučajevima incidenata, bilo koje

vrste, pri radu sa zapaljivim tečnostima je požar, odnosno toplotno dejstvo koje nastaje kao posledica više faktora od kojih se kao najznačajniji mogu izdvojiti trajanje požara i maksimalne temperature koje se ostvaruju.

Pored toplotnog dejstva, zapaljive tečne materije pri požaru potencijalno sadrže I opasnosti od:

• toksičnog dejstva i • dejstva udarnog pritiska.

28

Toksično dejstvo se može pojaviti u slučajevima kada koncetracija para zapaljivih tečnih materija dostigne kritične vrednosti ili kada se kao produkt sagorevanja pojave toksične materije.

Dejstvo udarnim pritiskom se može očekivati kada smeša para zapaljivih tečnosti i vazduha dobije eksplozivne karakteristike i kada širenjem produkata sagorevanja nastaje naglo povećanje pritiska [1].

Tabela 7. Osnove karakteristike nekih zapaljivih materija[1]

Materija Temp.

ključanja (oC)

Gustina pare

Temp. zapalj. (oC)

Granice eksploz.

smeša (%)

Temperatura samopalj. (oC)

Benzol 80 2,77 -11 1-80 538 Etil-alkohol 78-92 1,6 12-26 3,5-19 425 Metil-alkohol 64,8 1,11 - 5,5-36,5 455 Aceton 56,48 2 -20 2,2-13 538

Petroletar 25-80 2,5 -58 do -18 0,7-1,4 do 5,9-8

280-320

Toluen 110,6 3,14 4 1,2-7 535

Benzin 65-100

do 95-140 3,2-4 -20 do 0

0,8-1,1 do 6,5-7

250-260

Butil-alkohol 83-108 2,55-2,6 10-27 1,68-2,5 do 8-10,9

390-470

Anilin 184 3,22 70 1,3-11 538 Ulje za loženje

155-390 - 57-80 0,6-6,5 230-240

2.4.4. Čvrste zapaljive materije - klase 4

Kako je već rečeno, pod sagorevanjem se podrazumeva hemijski proces gorenja sa

kiseonikom, pri čemu se izdvaja određena količina tolote, često praćena pojavom plame-na. Prema tome, za odvijanje ovog hemijskog pocesa neophodno je prisustvo goriva, kiseonika i toplotnog izvora koji omogućava postizanje potrebne, početne temperature.

Bilo koja materija se može svrstati u goriva, pod uslovom da sagoreva kada je zagrejana na najviše 500 oC. U okviru goriva, u grupu čvrstih zapaljivih materija se svrstavaju one koje su sposobne da se zapale same i da sagore, kao i one koje se mogu zapaliti samo posredstvom nekog toplotnog izvora i nastaviti sa sagorevanjem kada se on udalji. Kriterijumi, bitni za sagledavanje karakteristika čvrstih zapaljivih materija, mogu se svrstati u dve grupe. Prvu sačinjavaju opšti, koji se uglavnom svode na temperaturu paljenja i temperaturu samopaljenja, dok druga grupa sadrži one koji su specifični za pojedine vrste zapaljivih čvrstih materija. Za čvrste zapaljive materije sa temperaturom topljenja ispod 300 oC bitno je sagledati temperaturu paljenja para u vazduhu: za porozne, vlaknaste i rasute od značaja je temperatura samozagrevanja, temperatura trajanja i uslovi samopoaljenja, za prahove zapaljivost aerosola, pritisak prieksploziji aerosola, brzina porasta pritiska, sadržaj kiseonika u aerosolu, a za konstrukcione materijale: kiseonički indeks, koeficijent nastajanja dima, toksičnost dima i rasprostranjenje plamena.

Klasifikaciju zapaljivih čvrstih materija je veoma teško obaviti, ukoliko je postavljeni cilj obuhvatanje svih relevantnih osobina. Iz ovog razloga, pri klasifikovanju se sreću različiti pristupi, pa je moguće razmatrati poreklo, hamijski sastav ili oblik sagorevanja posmatranih materija.

Kada se razmatra verovatnoća pojave incidenta i njegove razmere, uobičajeno je čvrste zapaljive materije deliti u tri grupe:

• zapaljive čvrste materije koje nisu podložne samozapaljenju, • zapaljive čvrste materije kod kojih može doći do samozapaljenja i • zapaljive materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove.

29

Pored ovoga, u nakim slučajevima je interesantno odvajanje u posebnu grupu onih materija koje se mogu pojaviti u obliku prašine i formirati zapaljive, pa čak i eksplozivne smeše sa vazduhom.

Jasno je da je dominantna vrsta opasnosti, koja se može pojaviti pri skladiranju, pretovaru ili transportu ove vrste opasnih materija - požar, pri čemu su njegove bitne karakteristike količina toplote oslobođena u jedinici vremena, brzina širenja i mogućnosti za gašenje. Ove karakteristike ujedno upućuju i na razmere posledica potencijalnih incidenata.

Posledice se uglavnom mogu svrstati u dve grupe: • neposredno uništenje materijala koji gori i • uništenje ili oštećenje okolnih objekata i ugrožavanje ljudi.

čigledno je da na obe grupe posledica presudno utiču navedene karakteristike požara, pri čemu su od naročitog značaja brzina njegovog širenja i mogućnosti gašenja, kao i lokalizovanje.

Kao sekundarni produkt sagorevanja pojavljuje se i velika količina gasova, koji u ne malom broju slučajeva mogu biti toksični. Iz ovog razloga se toksično dejstvo pojavljuje kao najvažnija sekundarna vrsta opasnosti. Svakako da je toksičnost produkata sagore-vanja znatno manja od toksičnosti materija koje su svrstane u grupu otrovnih materija, pa su srazmerno tome i razmere opasnosti manje, ali im je u svakom slučaju neophodno posvetiti pažnju [1].

2.4.5. Oksidirajuće materije - klase 5

Naziv ove grupe hemijskih jedinjenja vodi poreklo od latinske reči ''per'', što znači

''oštar'' i time se delimično već nazire njihova priroda. Naime, peroksidi su hemijska je-dinjenja koja sadrže kiseonik sa stepenom oksidacije 1. Njihova glavna karakteristika je posedovanje molekulske veze kiseonik-kiseonik, koja se obično razbija pri visokoj tempe-raturi.

Osnovna podela peroksida se zasniva na njihovom poreklu - organskom ili neorganskom.

U širem smislu, organski peroksidi su hemijska jedinjenja koja sadrže atome ugljenika i imaju najmanje dva vezana kiseonikova atoma u molekulu.

Organski peroksidi se sreću obično u vrlo malim količinama kao nečistoće sadržane u organskim jedinjenjima. Organski peroksidi su poznati već više od sto godina, a rizici vezani za rukovanje njima su bili vrlo visoki i obeshrabrili su brzo prve istraživače. Ponovna interesovanja za pomenutu problematiku oživela su početkom ovog veka, kada je bila proučena većina osnovnih klasa organskih peroksida.

Pitanje podele organskih peroksida može se tumačiti sa više aspekata, a dominantna činjenica je hemijski sastav. Tako postoje:

• hidroperoksidi, • alfa-oksi i alfa-peroksi-hidroperoksidi, • peroksidi, • peroksidne kiseline, • diacilni peroksidi i • peroksiesteri.

Svi proizvođači peroksida za komercijalnu upotrebu izdaju brošure za svako jedi-njenje, gde je dat opis supstance (boja, stanje, čistoća, upotreba), osobine (komer-cijalne, temperaturne), način pakovanja i transporta (preporuke proizvođača) i opasnosti pri rukovanju [1].

2.4.6. Otrovne materije - klase 6

Postojanje materija koje izazivaju poremećaje u organizmima ljudi, životinja i bilja-

ka je odavno poznato. Međutim, i pored toga pojam otrovnih (toksičnih) materija još uvek nije precizno definisan.

30

Većini definicija pojma otrovnosti zajedničko je da pod ovim podrazumevaju osobi-nu materije da u živim organizmima izazove prolazne ili trajne poremećaje koji, u određenim slučajevima, dovode i do gađenja vitalnih funkcija.

Tako Komitet eksperata za transport pri OUN daje sledeću definiciju otrovnih, od-nosno zaraznih materija:

• pod otrovnim podrazumevaju se materije sposobne da izazovu smrt, ozbiljne povrede ili poremećaje zdravstvenog stanja čoveka, ako se unese oralno, udišu, ili dolaze u dodir s kožom.

• pod zaraznim podrazumevaju se materije koje sadrže štetne mikroorganizme ili njihove toksine, za koje je poznato, ili se sumnja da uzrokuju oboljenje životinja ili ljudi.

Kao osnovno merilo toksičnosti definisana je minimalna smrtonosna doza, ili kako se uobičajeno označava LETALNA DOZA (LD50), čime se označava ona količina otrovne materije koja izaziva uginuće najmanje 50% eksperimentalnih životinja. Potrebno je naglasiti da se letalna doza odnosi na dejstvo materija u čvrstom ili tečnom stanju, dakle na delovanje same materije, dok je za gasovite i sparljive supstance u vazduhu uveden analogan izmeritelj - LETALNA KONCETRACIJA (LC).

U odnosu na ovako definisan izmareitelj izvršena je kategorizacija otrovnih materija prema stepenu toksičnosti kako je to prikazano u tabeli 8.

Tabela 8. Kategorije toksičnosti Kategorija toksičnih

materija LD50 za pacove, primer

oralno, (mg/kg) Verovatna LD za čoveka,

težina 70 kg

Praktično netoksične 26.000, propilenglikol 15 g/kg

Slabo toksične 7.400, sorbinska kiselina 5 - 15 g/kg

Mereno toksična 5.800, izopropanol 0,5 - 5 g/kg

Veoma toksične 320, hidroinon 50 - 500 mg/kg

Ekstremno toksične 100, olovo-arsenat 5 - 50 mg/kg

Supertoksične 50, nikotin 5 mg/kg

Otrovne materije sreću se u normalnim uslovima u sva tri agregatna stanja, a u

zavisnosti od toga da li se radi o gasu, tečnosti ili čvrstoj materiji, u mnogome zavisi način štetnog dejstva, pa se, samim tim, razlikuju i zaštitne mere.

Pored grupisanja otrovnih materija prema stepenu toksičnosti (u odnosu na letalnu dozu ili letalnu koncetraciju) i stepenu potencijalne opasnosti postoje i drugi načini klasifikovanja, od kojih je najčešće u primeni podela zasnovana, pre svega, na bati pogodnosti za praktičnu primenu kako je shematski prikazano na slici 5., ili podela prema Zakonu o otrovima koja je napred navedena. Materije klase 6.1. prema ADR-u i RIDU-u prema karakterističnim osobinama, podeljene su u sledeće grupe:

T Otrovne materije bez sporedne opasnosti T1 organske tečne materije T2 organske čvrste materije T3 metaloorganske materije T4 anorganske tečne matrije T5 anorganske čvrste materije T6 sredstva za borbu protiv štetočina (pesticidi), tečna T7 sredstva za borbu protiv štetočina (pesticidi), čvrsta T8 uzorci T9 ostale otrovne materije TF Otrovne zapaljive materije TF1 tečne materije TF2 tečne materije koje se koriste kao sredstva za borbu protiv štetočina

(pesticidi) TF3 čvrste materije

31

TS Otrovne samozagrevajuće materije, čvrste TW Otrovne materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove TW1 tečne materije TW2 čvrste materije TO Otrovne materije koje deluju zapaljujuće (oksidirajuće) TO1 tečne materije TO2 čvrste materije TC Otrovne nagrizajuće materije TC1 organske tečne materije TC2 organske čvrste materije TC3 anorganske tečne materije TC4 anorganske čvrste materije TFC Otrovne zapaljive nagrizajuće materije Za prevoz otrovnih materija potrebno je posebno odobrenje. Kada u toku prevoza dođe do curenja ili prosipanja otrova, prevoznik je dužan da

obezbedi da na ugroženi prostor bude sprečen pristup osobama i životinjama i da o događaju odmah obavesti najbliže organe sanitarne inspekcije ili policije.

Kada u toku prevoza dođe do gubljenja određene količline otrova, prevoznik je du-žan da to odmah prijavi najbližoj policijskoj stanici, najbližoj sanitarnoj inspekciji i poši-ljaocu otrova. U tom obaveštenju se mora navesti količina i vrsta, odnosno naziv otrova s naznakom opasnosti [1].

Slika 5. Ostali načini klasifikovanja otrovnih materija

2.4.7. Radioaktivne materije - klase 7

Poznato je da je nemački fizičar Rentgen još 1895. godine otkrio X-zrake, odnosno

radijaciju izazvanu bombardovanjem čvrstih površina elektronima. Ova pojava je zainte-resovala širi krug naučnika koji su se posvetili istraživanjima u ovoj oblasti (Bekerel, Poenkare, Kiri i dr.). Ovako je bio otkriven značajan fenomen, kome je Marija Kiri 1898. godine dala prikladno ime - RADIOAKTIVNOST.

Kompleksno radioaktivno zračenje je, u stvari, trostruko zračenje koje se obeležava prvim slovima grčke azbuke: alfa, beta i gama.

Iako se radioaktivni materijali ne javljaju često u prometu, Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) iz Beča formirala je preporuke i detaljna uputstva za rukovanje radioaktivnim materijalima pri pakovanju, manipulisanju i transportu.

U većem broju zemalja doneti su zakonski propisi kojim se regulišu navedene aktivnosti (za našu zemlju još 1962. godine).

NAČIN KLASIFIKACIJE

OTROVNIH MATERIJA

PREMA POREKLU

PREMA STRUKTURI

PREMA AGREGATNOMSTANJU

GASOVITE MATERIJE

PREMA FIZIOLO[KOMDEJSTVU

PREMA POTREBI PRAKTI�NE PRIMENE

PRIRODNE I SINTETSKE TOKSI^NE MATERIJE

MINERALNE MATERIJE

LAKO ISPARLJIVE MATERIJE

32

Prema vrsti radijacije, radioaktivne materije su podeljene u tri grupe:

• I grupa - radioaktivne materije koje emituju bilo koje jačine gama zrake same ili zajedno sa alfa i beta zracima

• II grupa - radioaktivne materije koje emituju neutrone i jednu ili više radijacija grupe I

• III grupa - radioaktivne materije koje emituju samo alfa, beta ili druge radijacije.

Značajan doprinos zaštiti predstavlja adekvatno lociranje nuklearnih postrojenja ili deponija radioaktivnih otpadaka van ljudskih aglomeracija.

U slučaju akcidenta, na ublažavanje opasnosti od spoljašnje radijacije utiču tri faktora:

• vreme, • rastojanje, • zaklon.

Faktor vreme uslovljava da izlaganje zračenju treba ograničiti na minimum. Zato za svako rukovanje radioaktivnim proizvodima prethodno treba izvesti obuku sa neutralnim proizvodima, kako bi se smanjilo nepotrebno kretanje kao i mrtvo vreme. Obuka treba da se izvodi u uslovima sličnim realnim uslovima rada.

Primljena doza je obrnuto proporcionalna kvadratu rastojanja. Faktor zaklon, zavisno od prirode materijala od koga je napravljen zaklon i od

prirode radioaktivnog izvora, definiše se debljinom poludoze. To je debljina koja smanjuje za polovinu dozu koja bi bila primljena bez zaštite.

Za alfa-zračenje problem spoljašnje radijacije se ne postavlja, budući da te čestice zaustavlja koža. Koriste se rukavice zbog opasnosti unutrašnje kontaminacije.

Za beta-zračenje, kada je udaljenost nedovoljna, zaštita se može ostvariti pomoću stakla ili providnih plastičnih materija.

Za gama-zračenje upotrebljavaju se debeli zakloni od materijala sa velikim atomskim brojem.

Radioaktivne materije se mogu pakovati i prevoziti u ambalaži namenjenoj samo za određenu vrstu radioaktivnih materija, zavisno od vrste zračenja, doze ili jačine izvora zračenja te od agregatnog stanja i drugih svojstava radioaktivne materije. Doza zračenja na površini ambalaže i na određenoj udaljenosti od te ambalaže ne sme prelaziti propisanu vrednost doze za tu vrstu radioaktivne materije koja se nalazi u toj ambalaži.

Radioaktivne materije se ne smeju prevoziti u istom teretnom prostoru s lekovima, prehrambenim proizvodima, stočnom hranom i drugim predmetima namenjenim opštoj upotrebi koji po posebnim propisima podležu zdravstvenom nadzoru (posuđe, pribor za jelo i sl.).

Ako neka radioaktivna materija, osim radioaktivnosti, ima i druga opasna svojstva kao što su toksičnost, zapaljivost, eksplozivnost i sl., u toku pakovanja, prevoza i kod označavanja treba primeniti i mere sigurnosti koje su odgovarajuće tim (drugim) opasnostima.

Za prevoz radioaktivnih materija u zemlji kao i za prijevoz preko državne granice (uvoz-izvoz) potrebno je odobrenje koje izdaje Ministarstvo zdravlja. Kada se radioaktivne materije uvoze ili izvoze, osun odobrenja Ministarstva zdravlja, potrebna je i saglasnost Ministarstva unutrašnjih poslova.

Ministarstvo zdravlja pri izdavanju odobrenja, takođe i Ministarstvo unutrašnjih poslova pri izdavanju saglasnosti, mogu narediti i preduzimanje određenih posebnih mera sigurnosti, koje treba sprovesti prilikom prevoza određene vrste radioaktivne materije. Troškove sprovođenja posebnih mera sigurnosti snosi pošiljaoc za prevoz unutar države, odnosno prevoznik za prevoz opasne materije preko državne granice.

Prevoznik mora ispunjavati propisane uslove za prevoz radioaktivnih materija, jer će mu u protivnom biti odbijeno odobrenje odnosno saglasnost za prevoz tih materija. Pravnim licima čija je delatnost vezana za korišćenje radioaktivnih materija odobrenje se može izdati za veći broj prevoza tih materija, s rokom važenja do 6 meseci. Izuzetno rok važenja odobrenja, odnosno saglasnosti može trajati najduže 1 godinu. Tada se u odobrenju naznačuje ukupna količina radioaktivnih materija i ukupna aktivnost tih

33

materija koje se mogu prevoziti određenim prevoznim sredstvom. U svrhu dobijanja odobrenja, odnosno saglasnosti za prevoz radioaktivnih materija

pošiljalac mora podneti zahtev koji mora da sadrži sledeće podatke: • naziv, odnosno ime i prezime i adresu prevoznika, a ako se prevoz obav-

lja preko granice države i naziv, odnosno ime i prezime i adresu uvoznika odnosno izvoznika radioaktivne materije

• naziv i adresu poduzeća koje je pakovalo pošiljku kao i adresu proizvo-đača radioaktivne materije

• naziv vrste i tehnički naziv radioaktivne materije • jačinu izvora, maksimalnu dozu zračenja na površini ambalaže i na uda-

ljenosti od 1 m od ambalaže izraženo u mSv (mili Seivert) i način osigura-nja (stara merna jedinica za izražavanje ekvivalentne energetske doze zračenja korišćena je jedinica pod nazivom „Rem”, 1 Rem = 10 (mSv);

• rubni broj po ADR-u i identifikacijski broj, ako postoji; • oznaku prevoznog sredstva (avion, železnica, brod, drumski prevoz); • pravac kretanja prevoznog sredstva; • naziv ulaznog ili izlaznog graničnog prelaza ako se prevoz obavlja preko

državne granice; • naziv, odnosno ime i prezime i adresa primaoca; • datum i približno vreme početka prevoza.

Uz zahtev navdenog sadržaja pošiljalac je dužan da priloži i sledeće dokaze: • overenu kopiju odobrenja za proizvodnju, promet i upotrebu radioaktivne

materije koja se prevozi; • atest o ambalaži za pakovanje radioaktivne materije koja se prevozi •

uputstva o posebnim merama sigurnosti pri prevozu radioaktivne materije, i

• spisak lične zaštitne opreme koju treba da koriste lica prilikom prevoza odnosno prilikom aktivnosti u slučaju udesa.

Pre početka prevoza, a najkasnije 24 sata pre polaska vozila s radioaktivnom mate-rijom, prevoznik je dužan da Ministarstvu zdravlja dostaviti obaveštenje koje mora da sa-drži sledeće podatke:

• vrstu i registarski broj prevoznog sredstva kojim će se prevoziti radioak-tivna materija

• broj i datum izdavanja odobrenja za prevoz • vrstu i količinu radioaktivne materije odnosno broj izvora zračenja i njiho-

vu ukupnu aktivnost • lične podatke o licima koja će obavljati prevoz radioaktivne materije • vreme i mesto početka prevoza radioaktivne materije • pravac kretanja prevoznog sredstva • vreme dolaska prevoznog sredstva s radioaktivnom materijom u mesto

upotrebe kao i ime, odnosno naziv i adresu korisnika. Kada se prevoze takve radioaktivne materije koje u slučaju udesa mogu ugroziti

životnu okolinu, prevoz se mora obaviti uz pratnju lica koje je osposobljeno za rukovanje radioaktivnom materijom koja se prevozi.

U slučaju akcidenta pri kojem je došlo do rasipanja radioaktivnog sadržaja, prevoznik je dužan da o tome obavesti najbližu policijsku stanicu i ovlašćenu sanitarnu inspekciju, a do dolaska stručne osobe osposobljene za sanaciju, dužan je da vidljivo obeleži mesto i da zabrani pristup na to mesto i ljudima i životinjama.

Ako u toku prevoza dođe do gubitka određene količine radioaktivne materije, prevoznik je dužan da o tome odmah obavesti najbližu policijsku stanicu, a po mogućstvu i sanitarnu inspekciju na području gde je primećen gubitak radioaktivne materije.

Prevoz radioaktivnih materija za potrebe vojske kao i za potrebe policije obavlja se uz vojno ili policijsko obezbeđenje i za takav prevoz nije potrebno odobrenje [1].

34

2.4.8. Korozivne materije - klase 8 Opasne materije klase 8 su takve materije koje svojim hemijskim delovanjem,

kada se sa njima dođe u kontakt, mogu da izazovu povrede kože ili sluzokože, kao i oštećenje ili uništenje drugih materija ili prevoznih sredstava. Materije koje isključivo u dodiru sa vodom formiraju korozivnu tečnost ili sa vlagom vazduha formiraju korozivnu maglu ili paru takođe spadaju u ovu klasu.

Kada, kao rezultat dodavanja neke druge materije, materiji klase 8, ona pređe u kategoriju čija je tačka plajenja ispod 23°C, tada se takve mešavine klasifikuju kao materije klase 3, a ako se pojavi izražena otrovnost onda takve mešavine prelaze u klasu 6.1.

Prema hemijskom sastavu u ADR-u je izvršena podela opasnih materija klase 8 na: C1-C10 Nagrizajuće materije bez sporedne opasnosti: C1-C4 Materije kiselog karaktera C1 anorganske tečne materije C2 anorganske čvrste materije C3 organske tečne materije C4 organske čvrste materije C5-C8 Materije baznog karaktera C5 C6 C7 C8 C9-C10 Ostale nagrizajuće materije C9 C10 C11 Predmeti CF Nagrizajuće zapaljive materije CS Nagrizajuće samozagrevajuće materije CW Nagrizajuće materije koje u dodiru sa vodom razvijaju zapaljive gasove CO Nagrizajuće materije koje deluju zapaljivo (oksidirajuće) CT Nagrizajuće otrovne materije CFT Nagrizajuće zapaljive otrovne tečne materije COT Nagrizajuće otrovne materije koje deluju zapaljivo (oksidirajuće). Sledeće materije nisu dozvoljene za prevoz:

• UN 1798 smeše azotne i sone kiseline, • hemijski nestabilne smeše otpadne sumporne kiseline, • hemijski nestabilne smeše nitratne kiseline ili mešavine raznih otpadnih

kiselina, koje nisu denitrisane, • perhlorna kiselina u vodenom rastvoru sa preko 72% mase čiste kiseline,

ili smeše perhlorne kiseline sa drugim tečnim materijama izuzev vode, • sumpor trioksid najmanje 99,95% čist, nestabilizovan (bez inhibitora).

Opasne materije klase 8 se prevoze u posebnim sudovima koji odgovaraju za tu vrstu opasne materije, odnosno hemijski ne reaguju na opasnu materiju. Ambalaža može biti različite veličine, od paketa, kanti, buradi, tank kontejnera, do autocisterni, itd.

Obzirom na značaj ambalaže za materije klase 8 potrebno je tome posvetiti poseb-nu pažnju. Tu se misli, pre svega, na periodične preglede ambalaže (atesti), provera is-pravnosti ambalaže, pranje ambalaže pri promeni materije koja se transportuje itd.

Postoje propisi o količini opasne materije koja se može transportovati pojedinim sredstvima i to je dato u ADR-u.

Mešovita pakovanja za materije klase 8 dozvoljena su prema ADR-u za neke materije.

Zabranjeno je mešovito (zajedničko) pakovanje kiselina i baza u jednom paketu, ukoliko su u staklenoj ambalaži, zbog moguće burne reakcije u slučaju loma ambalaže.

35

Opasnim se smatraju sledeće reakcije ovih materija: • sagorevanje ili razvijanje znatne toplote; • stvaranje zapaljivih ili otrovnih gasova; • formiranje korozivne tečnosti; • formiranje hemijski nestabilnih materija.

Hemijski nestabilne materije klase 8 mogu da se prevoze samo ukoliko su preduzete sve potrebne mere za sprečavanje opasnosti u toku transporta. Pošiljalac mora da stavi u tom slučaju napomenu u tovarnom listu: „Preduzete su sve mere u skladu sa propisima iz margine 2800(5)”, i da te mere ispuni. Pored ovakve napomene u tovarnom listu se upisuju i druge napomene koje se odnose na naziv materije ili hemijsku oznaku, klasu, broj, stepen opasnosti ako postoji prema ADR-u. Ovi navodi se podvlače. Iz bez-bednosnih razloga popunjava se tovarni list i za prazno neočišćeno vozilo i tada se u napomeni upisuje koja je materija poslednja prevožena, tj. njen naziv, klasa, broj, ste-pen odgovornosti po ADR-u i to sve podvlači.

Ukoliko materija ima samo nagrizajuće osobine stavlja se nalepnica opasnosti broja 8. Ukoliko ima dodatnih opasnosti, npr. od paljenja, dodaje se i nalepnica broj 3. Ukoliko ima opasnosti od otrova dodaje se nalepnica broj 6.1, opasnosti od oksidirajućih delovanja nalepnica broj 5, opasnosti od loma ambalaže nalepnica broj 12, itd.

Prilikom rada sa opasnim materijama klase 8 treba biti posebno obazriv zbog stepena opasnosti koji pojedine materije imaju i različitih zahteva u toku rukovanja i transporta. Kao što je poznato, pored nagrizajućeg dejstva, ove materije mogu da budu zapaljive, otrovne, oksidirajuće, itd. Deluju na kožu, oči, organe za varenje, itd. Zbog toga je potrebno, pre početka rada:

• upoznati se sa osobinama opasne materije • zabraniti pristup nepozvanim licima • preduzeti potrebne mere zaštite na mestu rada sa opasnom materijom • obezbediti prvu pomoć • koristiti potrebnu zaštitnu opremu kao što su: zaštitne rukavice, čizme,

radni kombinezon ili kecelju, masku, naočari, itd. • U slučaju da je korozivna materija prosuta po odeći postoji mogućnost da

tečnost dopre do kože i da je izgori. Potrebno je što pre odeću skinuti, a povređeno mesto:

• ispirati sa dosta vode; • ispirati sa blagim rastvorom baze (natrijumhidrogen karbonat) mesto

povređeno kiselinom; • namazati povređeno mesto mašću za opekotine; • posle ukazane prve pomoći organizovati prevoz do prve zdravstvene

stanice. Ukoliko je došlo do unošenja opasne materije u organizam preko organa za varenje

potrebno je izvršiti ispiranje vodom, sokovima, mlekom i po mogućnosti izazvati povra-ćanje.

Pakovanje - Ambalaža u kojoj se prevoze opasne materije mora da obezbeđuje zaštitu života i zdravlja ljudi i životne sredine pri prevozu i pakovanju. Mora biti zatvo-rena i nepropustiva, kao i dovoljno čvrsta i jaka. Lomljivi paket označava paket sa lomljivim posudama koje nisu sa svih strana pomoću ambalaže na efikasan način zaštićene od udara. Paketi koji sadrže ambalažu od materijala osetljivog na vlagu, utovaruju se u zatvorena ili pokvarena vozila.

Bruto masu paketa čini masa robe i njena ambalaža. Otvoreni i oštećeni paketi se nesmeju primiti na prevoz, a originalna pakovanja se

ne smeju otvarati. Prazni i neočišćeni sudovi u kojima su se nalazile opasne materije. Kao i prevozna

sredstva kojima se prevoze ovakvi sudovi moraju da budu zatvoreni i označeni na isti način kao da su napunjena opasnom materijom.

Ukoliko se i posle istovara vozila koje je prethodno bilo natovareno paketima sa opasnim materijama utvrdi da je jedan deo sadržaja paketa iscureo, vozilo se mora što pre očistiti.

36

Kada se vrši promena opasne materije koju prevozimo u cisternama obavezno je potrebno pranje tovarnog prostora i instalacije za istakanje u ovlašćenoj ustanovi, koja o tome izdaje potvrdu i tada se sa vozila skidaju ili prekrivaju oznake (table i nalepnice) za obeležavanje vozila koja prevoze opasne materije.

Prevoz rasutog tovara označava prevoz čvrstih materija bez ambalaže. Čvrste opasne materije po pravilu ne mogu da se prevoze u rasutom osim ukoliko takav oblik prevoza nije na osnovu propisa za pojedine materije dozvoljen prema određenim uslovima.

Vozilo koje je bilo natovareno opasnim materijama u rasutom stanju mora dobro da se očisti pre ponovnog utovara, sem u slučaju kada se novi tovar sastoji od istih organskih materija kao i prethodni.

Utovar i istovar - Utovar i istovar opasnih materija može da se vrši samo na po-sebnim mestima određenim od strane nadležnog organa u republici i koja su snabdevena propisanim uređajima i opremom i na vidnom mestu označena odgovarajućim znakom opasnosti.

Na mestu gde se vrši utovar i istovar opasnih materija zabranjen je pristup licima koja neposredno ne učestvuju pri utovaru i istovaru opasnih materija.

Utovar i istovar opasnih materija vrši se po pravilu danju, ili ako se radi noću osvetljenje na mestu utovara ili istovara mora da bude električno i tako urađeno da ne izazove požar ili eksploziju. U zonama opasnosti električna instalacija treba da bude izvedena u protiv eksplozivnoj zaštiti, odnosno u „S” ili „Ex” izvođenju [1].

Svaki materijal pod određenim uslovima, pri fizičko-hemijskom delovanju određenih agenasa, može obrazovati neželjene produkte. Svako obrazovanje bilo kojeg produkta pri delovanju ma kojeg agensa na neki materijal, koje teče protiv naše želje i volje, predstavlja koroziju. Na slici 6. prikazana je gruba podela korozivnih materija. Zajednička karakteristika korozivnih agenasa je da su vrlo reaktivni, odnosno da vrlo agresivno deluju na druge materijale, pre svega na metale i njihove legure, kao i na brojne neorganske i organske materijale.

Slika 6. Osnovna podela korozivnih materija [2]

Slika 6. Osnovna podela korozivnih materija [2]

Pored fizičko-hemijskih osobina, najznačajniji pokazatelj za sve korozivne materije

u svim uslovima delovanja, jeste brzina korozije, koja se izražava u mm/god ili g/m2. U osnovi ovaj pokazatelj definiše koliko je neki materijal korodirao (izgubio od početne debljine) za godinu dana, ili izgubio od ukupne mase po jednom metru kvadratnom površine za jedan dan, pri delovanju nekog korozivnog agensa pod određenim uslovima (koncentracija i temperatura).

Podela ili grupisanje korozivnih materijala vrši se na osnovu načina i vrste korozije koju uzrokuju.

Primarne opasnosti koje mogu nastati usled neželjenog incidenta u radu sa koro-zivnim materijalima su najčešće:

• razaranje skladiranih ili transportnih sudova, • delimično ili trajno oštećenje temelja skladišnih rezervoara, • delimično ili trajno oštećenje građevinskog objekta skladišta, • delimično ili trajno oštećenje elektro i druge instalacije u građevinskom

objektu. • kontaminacija tla,

KOROZIVNE MATERIJE

JAKE KISELINE

JAKE BAZE

SOLI JAKIH

KISELINA

OSTALI KOROZIVNI MATERIJALI

37

• opekotine i oštećenje vida radnika koji rade sa korozivnim materijama i • eventualno ugrožavanje života radnika koji rade sa korozivnim

materijama. Međutim, sekundarne opasnosti koje mogu nastati usled neželjenog incidenta u

radu sa korozivnim materijalima su po dometu i intenzitetu najčešće većih razmera, a samim tim i posledice koje nastaju tom prilikom.

Sekundarne opasnosti su najčešće sledeće: • nastajanje eksplozije (u slučaju razvijanja gasovitih produkata koji prave

eksplozivnu smešu), • nastajanje požara (u slučaju razvijanja zapaljivih gasovitih produkata), • nastajanje toksičnog oblaka (u slučaju nastajanja toksičnih gasovitih pro-

dukata) i ugrožavanje zdravlja i života ljudi i • delimično ili trajno uništavanje materijalnih dobara [2].

2.4.9. Ostale opasne materije klase 9 Materije ostalih opasnih materija klase 9 razvrstavaju se u sledeće grupe: M1 Materije koje prilikom udisanja u vidu fine prašine mogu da ugroze zdravlje M2 Materije i uređaji koji u slučaju požara mogu da formiraju dioksine M3 Matreije koje emituju zapaljive pare M4 Litijumske baterije M5 Sredstva za spasavanje M6-M8 Materije koje ugrožavaju životnu sredinu M6 Tečne materije koje zagađuju vodu M7 Čvrste materije koje zagađuju vodu M8 Genetski izmenjeni mikroorganizmi i organizmi M9 – M10 Materije koje se prevoze u zagtrejanom stanju M9 Tečne materije M10 Čvrste materije M11 Ostale materije koje za vreme prevoza predstavljaju opasnost, a ne

potpadaju pod definicije neke druge klase.

38

3 OCENA RIZIKA U FUNKCIJI UPRAVLJANJA BEZBEDNOŠĆU NA RADU PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA

Sa stanovištva bezbednosti i zaštite rizik se razmatra s obzirom na ugrožavanje zdravlja ljudi, materijalna dobara i prirodne vrednosti.

Rizik se može kvantifikovati kao proizvod dve veličine: • verovatnoće pojave neželjenog događaja (V) i • cene prosečnih posledica izazvanih neželjenim događajem (P).

R= (V x P)

Saglasno ovom pristupu rizik se razmatra kao ugroženost i povredivost sistema ili

objekata koji je predmet posmatranja. Ugroženost se odnosi na verovatnoću da u odre-đenom sistemu dođe do neželjenog događaja, dok povredivost obuhvata verovatnoću da neželjeni događaj "proizvede" neželjene posledice, odnosno dobije karakteristike udesa sa svim materijalnim i nematerijalnim posledicama.

Postavlja se pitanje, da li je rizik objektivno moguće meriti, odnosno kvantifiko-vati!? Takav postupak nije uvek moguć, jer se često pribegava subjektivnoj kvantifikaciji, koja se zasniva na iskustvu, vrednovanju, ubeđenju itd., a i malo smanjivanje verovatno-će ili posledica, značajno bi uticalo na smanjivanje veličine rizika. U kontekstu ovog tu-mačenja upravljanje rizikom se bavi problemima odlučivanja u akcidentalnoj situaciji, po-uzdanošću, načina i sistema zaštite, materijalnim posledicama, procenom troškova i td.

Drugi pristup je prihvatljiviji i praktično znači da u riziku, verovatnoća nastanka udesa i moguće posledice po zdravlje ljudi, materijalnih dobara i životnu sredinu podjed-nako učestvuje smanjenje jednog, drugog ili smanjenje oba smanjuje se i rizik.

R = (R, P)

U praktičnim primenama teorije verovatnoće značajnu ulogu igra zakon velikih

brojeva i pri vrlo velikom broju slučajnih pojava, srednji rezultat praktično prestaje da bude slučajan i može da se predvidi sa velikom pouzdanošću tj. u određenim uslovima slučajne promenljive postaju “pravila”.

Koristeći zakon velikih brojeva, verovatnoću nastanka udesa u procesnim indus-trijama određujemo na osnovu "kritičnih tačaka", broja slučajnih pojava kao: veoma veli-ku, veliku, malu ili je nema. Posledice su veće ako je slaba pripremljenost subjekata na nivou preduzeća ili lokalne zajednice i ako su povredivi objekti u neposrednoj blizini izvora udesa i emisije opasnih materija.

U principu sve te definicije pokušavaju, u manjoj ili većoj meri, da preciznije iskažu pojam koji se često koristi u svakodnevnom govoru. Termin rizik se uvek koristi onda kada se želi iskazati postojanje mogućnosti da dođe do nekog neželjenog događaja (opasnosti), a da se pri tome ima u vidu “mera” te opasnosti. Onoga trenutka kada se na bilo koji način želi utvrditi “mera” opasnosti od neželjenog događaja u nekom sistemu moraju se strogo utvrditi granice toga sistema, a takođe mora se ograničiti i vreme u

39

kome se mera opasnosti utvrđuje. Ako se konstatuje da je meru neke opasnosti najbolje utvrditi preko verovatnoće nastanka štetnog događaja i veličine njegovih posledica onda se za pojam rizik može reći: da je to: kompleksna veličina kojom se opisuje proizvod verovatnoće nastanka štetnih događaja i očekivana veličina posledica tih događaja u jednom zatvorenom (zaokruženom) sistemu tokom određenog vremenskog intervala ili tokom određene misije [6].

3.1. Ciljevi i funkcija ocene rizika Ocena rizika vrši se poređenjem rizika utvrđenog za konkretan sistem sa prihvat-

ljivim rizikom. Prihvatljiv rizik je onaj rizik koji je utvrđen na osnovu konsenzusa indivi-dualnih, grupnih ili društvenih interesa uzimajući u obzir i cenu smanjenja rizika.

Kvantifikacija rizika podrazumeva: • identifikaciju i određivanje elemenata opasnosti; • određivanje mere neizvesnosti tj. verovatnoće opasnosti; • procenu vrednosti tj. štete i • određivanje nivoa rizika.

Neželjeni (opasan) događaj je moguća posledica prisutne opasnosti. Opasnost2 pos-toji ako su zadovoljene sledeće pretpostavke: postojanje izvora potencijalne opasnosti, dejstvo elemenata opasnosti izazvano izvorima emisije energije, materije i informacije, postojanje određenih vredosti elemenata opasnosti, ekspozicija ljudi i materijalnih dobara delovanju elemenata opasnosti.

Do podataka za određivanje verovatnoće opasnosti može se doći na više načina: • na osnovu statističkih podataka i eksploatacionih iskustava za tehničke

sisteme; • metoda za ocenu opasnosti i • na osnovu ekspertnih ocena.

Najtačniji su podaci dobijeni prikupljanjem i analizom statističkih podataka o ot-kazima tehnoloških sistema u toku eksploatacije, međutim da bi se to ostvarilo potrebno je voditi evidenciju, uz tačnu naznaku vremena pojave otkaza (neželjenog događaja) računatog od početka eksploatacije. Do statistički značajnog skupa podataka o otkazima sistema u toku eksploatacije danas je teško doći iz dva razloga. Prvo, otkazi tehnoloških sistema, značajni za anilizu bezbednosti sistema životne sredine su relativno retki doga-đaji pa je za prikupljanje podataka potrebno mnogo vremena. Drugo, zbog brzog tehničko-tehnološkog razvoja promene strukture i načina funkcionisanja sistema, mnogi podaci gube na značaju. Zbog toga se verovatnoća opasnosti uglavnom određuje prora-čunom i procenom na osnovu verovatnoće opasnosti [7].

3.2. Metodi identifikacije, analize i ocene rizika U samom procesu procene rizika neophodno je pridržavati se principa, (PDCA)

PLAN-DO-CHEK-ACT (planiraj-uradi-kontroliši-dokumentuj) i sledećih pravila:

• potrebe definisanja usvajanja metodologije procene rizika; • procenu rizika ne treba raditi samo za regularne uslove; • uzeti u obzir rizike koji proističu iz tehnoloških sistema; • definisanje postupka kontrole rizika u slučaju da eliminisanje istog nije

moguće; • definisanje kriterijuma za upoređenje pobiljšanja sistema; • definisanje aktivnosti provere efikasnosti korektivnih mera; • ocena rizika kao preventivna mera; • potrebne obuke kadrova koji se bave ovim poslovima;

2 Opasnost - predstavlja stanje međusobnih veza elemenata sistema, koje određuje situaciju koja može dovesti do ugrožavanja zdravlja ljudi, prirodnih i radom stvorenih vrednosti [1].

40

• ljudske greške u analizi rizika; • vođenje evidencija o smanjenju rizika posle korektivnih mera, • dokumentovanje svih procesa itd.

U cilju unapređenja ovog procesa razvijaju se serije standarda koje daju predloge za upravljanje procenjenim rizikom, kao što su AS/NSZ 4360:1999; CAN/CSA-Q850-97

Za identifikaciju, analizu i ocenu rizika primenjuju se različiti metodi. Međutim ni jedan metod nije univerzalan, jer mogućnost primene metode zavisi od specifičnosti sistema, načina funkcionisanja, etape sprovođenja analize i kriterijuma ocene [8].

3.2.1. Pokazatelji i kriterijumi za ocenu rizika Stepen bezbednosti određuje se na osnovu pokazatelja rizika oštećenja

materijalnih i prirodnih dobara i pokazatelja zdravstvenog stanja ugrožene populacije za različite pristupe i ciljeve ocena koriste se različiti pokazatelji. Ovi pokazatelji se izražavaju različitim skalama merenja.

Za ocenu rizika obično se formira posebna skala poredka sa kriteriumima određivanja klasa i ranga značajnosti prema granicama mogućih posledica. Najčešće se posebnim3 podzakonskim aktima definišu kriterijumi za ocenu opasnosti.

U kompleksnoj analizi tehničko-tehnoloških sistema nije dovoljno poznavati samo njihove karakteristike, već je neophodno i razmatranje funkcija sistema tokom eksplo-atacije kako bi se ustanovila pojavljivanja otkaza delova ili sistema u celini, i mogućih posledica.

Pokazatelji ocena mogućih posledica određuju se prema: • stepenu u grožavanja i zdravlja ljudi; • stepenu ugrožavanja prirodnih i radom stvorenih vrednosti [9].

3.2.2. Kriterijumi za ocenu rizika prema stepenu ugrožavanja Uticaj elemenata opasnosti sistema životne sredine na život i zdravlje ljudi

određuje se preko izlaznih veličina posmatranog sistema. Za određivanje pokazatelja uticaja elemenata opasnosti u sistemu životne sredine

prvo se pristupa identifikaciji elemenata opasnosti, zatim se ekspertnom metodom određuje značajnost uticaja elemenata opasnosti onih koji su za tu celinu predstavljaju najveću opasnost u pogledu uticaja na zdravlje ljudi. Za utvrđivanje ocene prema intenzitetu delovanja pojedinih elemenata opasnosti primenjuju se kriterijumi po obrazovanoj skali poredka sa pet klasa datoj u radu [9] i Tabelama 9 i 10.

Tabela 9. Kriterijumi za ocenu uticaja elemenata opasnosti na zdravlje ljudi [9].

Opasnost Rang Vrednosti parametara

Ne postoji 1 ne identifikuje se ili su u optimalnim granicama

Dozvoljena 2 < MDK, <MDV

Granična 3 = MDK; =MDV u određenim vremenskim intervalima

Kritična 4 > MDK, >MDV

Katastrofalna 5 > graničnih utvrđenih vrednosti za dati sistem ocenjivanja

Za utvrđivanje ocene u odnosu na dominirajući uticaj, odnosno određivanje

značajnosti uticaja u odnosu na smrtnost populacije i statistiku oboljevanja, broj ljudi koji je izložen uticaju posmatranog elementa opasnosti i druge nepoželjne efekte primenjuje se ekspertni metod.

3 Pravilnik o graničnim vrednostima, metodama merenja imisije, kriterijuma za uspostavljanje mernih mesta i evidencije podataka kao na primer Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke u životnoj sredini i drugim pravilnicima

41

3.2.3. Kriterijumi za ocenu rizika oštećenja prirodnih i radom stvorenih

vrednosti Prirodne vrednosti životne sredine su prirodna bogatstva, zemljište, vode, šume,

vazduh, biljni i životinjski svet [6], a radom stvorene vrednosti su dobra koja je čovek stvorio (građevinska dela namenjena stanovanju, kulturnim, obrazovnim, socijalnim, religijskim i drugim potrebama).

Za procenu rizika od oštećenja prirodnih i radom stvorenih vrednosti potrebno je poznavanje verovatnoće pojave opasnosti i posledica oštećenja prirodnih i radom stvorenih vrednosti. U novije vreme ovom problematikom bave se mnoge organizacije i institucije širom sveta pa je u tu svrhu i u našem zakonodavstvu donet Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa4 i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica [10].

U metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine kriterijumi za procenu verovatnoće nastanka udesa kvantifikuju se na sledeći način:

• verovatnoća udesa je mala ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog

procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da neće doći do udesa za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija.

• verovatnoća udesa je srednja ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da može doći do udesa za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija.

• verovatnoća udesa je velika ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da će doći do udesa za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija.

U metodologiji upravljanja rizikom od udesa [10] kriterijumi za vrednovanje posledica udesa kvantifikuju se kao: zanemarljive I, značajne II, ozbiljne III, velike IV, veoma velike V.

Procena mogućih posledica vrši se na osnovu pokazatelja datih u Tabeli 10: Tabela 10. Kriterijumi za ocenu rizika oštećenja prirodnih i radom stvorenih

vrednosti [10].

Moguće posledice

Pokazatelji koji određuju posledice

Zanemarljive Značajne Ozbiljne Velike Veoma velike

Broj poginulih - - 1-5 6-20 >20 Broj povređenih i intoksikovanih

- 1-10 11-50 51-200 >200

Mrtve divlje životinje <0,1t 0,1-1t 1-2t 2-10t >10t

Mrtve domaće životinje <0,5t 0,5-10t 10-50t 50-500t >500t

Mrtve ribe <0,5t 0,5-5t 5-20t 20-100t >100t

Kontamirana površina - 1-10ha 10-100ha 1-5km2 >5km2 Šteta od udesa (Miliona dinara)

< 0,02 0,02-0,2 0,2-2 2-10 >10

4 Udes jeste iznenadni i nekontrolisani događaj ili niz događaja nastalih usled nekontrolisanih oslobađanja, izlivanja i rasipanja opasnih materija pri proizvodnji, prometu, upotrebi, prevozu, preradi, skladištenju, odlaganjuili dugotrajnom neadekvatnom [6]. Verovatnoća nastanka udesa procenjuje se na osnovu podataka o događajima i udesima na istim ili sličnim instalacijama (baza podataka) i podataka dobijenih identifikacijom ulazno izlaznih elemenata opasnosti tehnološkog sistema [10].

42

Prihvatljiv rizik je onaj rizik kojim se može upravljati pod određenim uslovima pred-viđenim propisima [10]. Rizik se kvantifikuje na osnovu verovatnoće nastanka hemijskog udesa i mogućih posledica prema uslovima datim u Tabeli 11.

Tabela 11. Ocena rizika prema kriterijumima nastanka i posledica udesa[10].

Moguće posledice od udesa i zagađenja životne sredine Zanemarljive Značajne Ozbiljne Velike Veoma velike

Mala (I)

Zanemarljiv rizik

(II) Mali rizik

(III) Srednji

rizik

(IV) Veliki rizik

(V) Veoma vel.

rizik

Srednja (II) Mali rizik

(III) Srednji

rizik

(IV) Veliki rizik

(V) Veoma vel.

rizik

(V) Veoma vel.

rizik Vero

vatn

. n

ast

an

ka u

desa

i

zag

.ž.s

.

Velika (III)

Srednji rizik (IV)

Veliki rizik

(V) Veoma vel.

rizik

(V) Veoma vel.

rizik

(V) Veoma vel.

rizik

Rizik je neprihvatljiv ukoliko se istim ne može upravljati pod uslovima predviđenim

propisima [10]. U sladu sa izvršenim procenama rizika zadatak analize procene stanja životne

sredine lokalne zajenice je da definiše administrativno-upravne, preventivno-tehničke i organizacione mere zaštite životne sredine kao i sredstva, opremu i resurse potrebne za upravljanje procenjenim rizikom.

3.2.4. Primena instrumenata, upitnika i ček listi za analizu i ocenu rizika Primena upitnika u oceni opasnosti je jednostavna i može dati dobru osnovu za

sagledavanje stanja sistema. Metodi na bazi primene upitnika razvijeni su u cilju održavanja opreme u nukle-

arnim centralama, hemijskim industrijama, a kasnije i u ostalim granama i delatnostima. Upitnici se mogu primenjivati u svim područjima istraživanja gde je potrebno prikupiti po-datke o sagledavanju stanja i u cilju preduzimanja daljih postupaka (analiza stanja, istra-živanje hemijskih udesa i zagađenja životne sredine, preduzimanje korektivnih mera itd.).

Osnovni cilj u primeni upitnika je da se pomoću standardizovanog postupka putem pitanja i odgovora prikupi što više informacija o željenom problemu istraživanja.

Kreacija upitnika je visokostručan posao koji kvalitetno može da uradi samo iskusan stručnjak, ekspert koji je potpuno upoznat sa svim elementima sistema za koji se kreiraju upitnici. Uz to upitnik mora da odgovara cilju koji je postavljen.

Za formiranje upitnika u cilju ocene opasnosti od udesa i zagađenja životne sredine potreban je stručnjak koji dobro poznaje karakteristike posmatrnog sistema životne sre-dine. Upitnici se mogu formirati kao opšte i posebne ček-liste. Opšte ček-liste se razvijaju za prikupljanje podataka o opštem stanju, dok se pojedinačnim ček-listama detaljnije istražuju željena stanja u sistemu. Pojedinačne ček-liste se mogu primenjivati kod spe-cifične opreme i kada se želi dublja analiza. Upitnici u sistemu ocene ekološkog rizika mogu da se koriste u bilo kojoj fazi od projektovanja, izgradnje, puštanja u rad, projek-tovanja sistema zaštite pa sve do postprojektnih analiza uticaja na životnu sredinu.

Upitnici se posebno daju za svaku fazu, a obično obuhvataju sledeće: • postojanje dokumentacije potrebne za ocenu opasnosti od udesa i

zagađenja životne sredine (ekološkog rizika); • prisustva opasnih i štetnih materija u okolnom prostoru; • uslove održavanja tehnoloških sistema koji koriste opasne materije; • organizacione mere (preventivni i kontrolni pregledi, kritične tačke,

zaštitnu opremu i sisteme, ponašanje subjekata sistema zaštite); U okviru upitnika o potrebnoj dolumentaciji za ocenu opasnosti od udesa i

zagađenja životne sredine obično se prikupljaju podaci kao što su:

43

• dokumentacija o tehničkim karakteristikama tehnoloških sistema, mašina i uređaja;

• dokumentacije o projektnim rešenjima (strateška procena i procena uticaja određenih planova i projekata na životnu sredinu),

• dokumentacija o rezultatima izvršenih pregleda i ispitivanja opreme , instalacija i uređaja;

• kao i ostalu dokumentaciju relevantnu za ocenu ekološkog rizika.

Za utvrđivanje vrste opasnih materija u sistemu životne sredine potrebno je prikupiti podatke o:

• vrsti tehnoloških procesa koji se odvijaju u posmatranom sistemu, • vrstama opasnih materija koje se primenjuju u tehnološkim procesima; • karakteristikama opasnih materija u pogledu fizičko-hemijskih i eko-

toksikoloških karakteristika. Pri sagledavanju stanja sistema životne sredine u delu koji proističe iz održavanja

tehnoloških sistema prikupljaju se podaci o: • postojanju dokumenata o održavanju potencijalno rizičnih tehnoloških

sistema; • ispunjavanju zahteva iz tehničkih propisa i, standarda i uputstava

proizvođača o održavanju tehnološke opreme; • ispunjenosti zahteva u pogledu stručnosti lica koja vrše održavanje; • ispunjenosti zahteva za održavanje opreme i instalacija koja sadrži

opasne i štetne materije. Za prikuplanje podataka o oceni stanja sistema životne sredine koje proizilaze od

organizacionih faktora potrebno je formirati upitnike koji se odnose na: • organizovanje radova na opremi koja sadrži opasne i štetne materije, • organizovanje radova koji predstavljaju opasnost od udesa i zagađenja

životne sredine; • kontrolu nad sprovođenjem propisanih mera zaštite od hemijskih udesa i

zagađenja životne sredine. Sadržaj opštih i/ili posebnih upitnika zavisi od postavljenog cilja, a kvalitet u najve-

ćoj meri zavisi od kvaliteta stručnjaka koji ga kreira. Upitnici mogu da se formiraju u obli-ku tabela u kojima postoji mogućnost za unošenje podataka za veći broj elemenata i to po određenim grupama pitanja. Osim toga, tabele se mogu formirati tako da u njima postoji mogućnost za davanje odgovora ne samo sa da-ne, ima-nema, postoji-ne postoji sl., već i prema nekoj drugoj podeli. To pre svega zavisi od cilja i vrste podataka. Na primer odgovori mogu biti u smislu kvalitativne ocene "postoji", "postoji nepotpuno", "ne postoji" ili "malo", "srednje", "veliko", "vrlo veliko" i sl.

Primer upitnika (anketnog lista) dat je u prilogu I. Za davanje ocena o ekološkom riziku upotrebom upitnika potrebno je određeno

iskustvo. U tom smislu, je najbolje da se utvrde i daju preporuke sa granicama prih-vatljivosti. Osim toga za pojedine elemente opasnosti mogu se formirati upitnici sa posebnim tabelama.

Za formiranje takvih tabela potrebno je primeniti metod ekspertnih ocena koji bi se uz pomoć znanja i iskustva usaglašavanjem stavova došlo do najboljih preporuka.

U nedostatku takvih preporuka, ocene se daju na osnovu ličnih stavova i iskustava, u čemu je i veliki nedostatak ovog metoda. Veoma često se ocene daju u obliku grube ocene "postoji opasnost" ili "ne postoji opasnost", gde se postojanje ma i jedne opasne pojave tretira kao postojanje velikog broja opasnih pojava istom ocenom "postoji opasnost" bez bližeg rešenja.

Prednost u primeni ovog metoda su: • mogućnost kreativnog formiranja upitnika prema postavljenim ciljevima; • mogućnost preglednog predstavljanja prikupljenih podataka o opasnim

pojavama; • mogućnost primene od strane lica koja nemaju visokustručnost, posebno

u slučajevima kada se daju opšti odgovori "da" i "ne".

44

Ograničenja u primeni metoda upitnika su: • za kreiranje upitnika zahteva se angažovanje stručnog lica sa odgova-

rajućim iskustvom u formiranju upitnika; • postoji mogućnost propusta u sagledavanju obima i sadržaja upitnika, • za njegovu primenu je neophodno stručno lice sa odgovarajućim isku-

stvom; • pri postojanju više odgovora na postavljena pitanja postoji teškoća kod

obrade dobijenih rezultata. Za davanje ocena elemenata opasnosti potrebne su posebno formirane tabele i

utvrđeni kriterijumi ocene [11]. 3.2.5. Statistički metod ocene Statističkim metodima dobijamo određene informacije u obliku pokazatelja o

zagađenju životne sredine, oboljevanju ljudi kao i korelacije zavisnosti uticaja pojedinih elemenata opasnosti na posmatranu pojavu. U statističkoj analizi posmatra se ponašanje pojave (udes, zagađenje, oboljevanja ljudi) sa svim pratećim manifestacijama u odnosu na izvore i uzroke. Na osnovu tako dobijenih podataka izvode se zaključci koji u procesu planiranja, projektovanja ili preduzimanja odgovarajućih mera zaštite mogu imati vrlo značajnu ulogu.

Izvori prikupljanja podataka za formiranje statističkog skupa mogu biti: • statistički uzorak, • statistički izveštaji o oboljevanju ljudi, • monografija, • statistički upitnik i dr.

Statistička analiza stanja životne sredine i korišćenja prirodnih resursa jeste socijalno ekonomska analiza koja uključuje kompleksne pokazatelje koji karakterišu stanje životne sredine i uzajamno dejstvo čoveka i životne sredine.

Može se govoriti o sledećim statističkim pokazateljima i to: • pokazateljima stanja zagađenja i/ili očuvanja atmosfere; • pokazateljima stanja korišćenja i/ili očuvanja vodnih resursa; • pokazateljima stanja korišćenja i/ili očuvanja zemljišnih resursa; • pokazateljima stanja korišćenja i/ili očuvanja šumskih resursa; • pokazateljima očuvanja i racionalnog korišćenja mineralnih resursa.

Kod ekoloških istraživanja potrebno je imati u vidu da su praktično svi elementi ekološke ravnoteže slučajnog (stohastičkog) karaktera. Metode matematičke statistike daju dosta verne rezultate (na primer: stepen odstupanja od normirane vrednosti veli-čina, slučajno odstupanje ili zakonomernost, itd.).

Radi primene statističkih metoda zakonskim propisima predviđeno je vođenje evidencije o udesima, oboljenjima i povređivanju ljudi, zagađenjima životne sredine, a samim tim i njihovo praćenje u obliku statističkih izveštaja. Statističke serije date u vidu tabela ili grafičkih prikaza, predstavljaju polaznu osnovu za istraživanje pravilnosti i zakonitosti posmatranih pojava [11].

3.2.6. Metod uporedne analize Metodom uporedne analize najčešće se analiziraju popisi kako bi se identifikovale i

utvrdile poznate opasnosti i pridržavanje utvrđenih mera zaštite. Veliki složeni sistemi zahtevaju detaljne analize popisa prilagođenih vrsti posmat-

ranog procesa. Takve kontrolne analize popisa često obuhvataju posebne zahteve za teh-ničko uređenje opreme i odgovarajuće radne procedure.

Rezultat analize je popis zabeleški o tome da li su ispoštovani tehnički propisi i specifikacije.

Postoje više opštih kontrolnih popisa za uvid u rizike sistema u celini. Kontrolni popisi sadrže pitanja o značaju opasnih materija, kritičnim tačkama procesa, uticaju spoljnih činioca. Kontrolni popis opasnosti koristi se i u drugim metodama identifikacije, analize i ocene rizika [12].

45

3.2.7. Metod „grube“ analize rizika Metoda „grube“ analize rizika ili „uvodna analiza rizika“ koristi se za utvrđivanje

izvora rizika bez zalaženja u tehničke pojedinosti. Cilj metode grube analize rizika je stvaranje opšte slike o tome koji sistemi mogu uzrokovati veliki rizik od udesa i zaga-đenja životne sredine. Potom se za visokorizične sisteme može koristiti neka detaljnija metoda.

Metoda grube analize rizika koristi se u ranoj fazi planiranja novog industrijskog projekta/poduhvata ili postrojenja.

Rezultat grube analize identifikacije rizika i vrlo približna procena verovatnoće pojave udesa i zagađenja životne sredine, zajedno sa procenom posledica.

Analiza zahteva informacije o značaju opasnih materija koje se obrađuju, količinama, vrsti opreme i postupcima koji se koriste itd., a o pojedinostima o smeštaju opasnih materija i karakteristikama lokacije [12].

3.2.8. Metod analize „Šta ako?“ Metoda analize „Šta ako?“ služi za identifikaciju i utvrđivanje izvora rizika odgo-

varanjem na pitanje kakav bi učinak bio usled niza neočekivanih događaja koji bi mogli imati ozbiljne posledice.

Metoda analize „Šta ako?“ koristi se u industriji kako bi se sagledali rizici vezani za izmenu procesne opreme i radnih procedura.

Rezultat metode analize „Šta ako?“ je tabela potencijalnih udesa i zagađenja životne sredine i njihovih posledica, kao i predloga o merama smanjenja rizika ako se to smatra potrebnim.

Analiza „Šta ako?“ zahteva bolje poznavanje procesa i radnih postupaka u postrojenju nego što to traži gruba analiza. Stoga se metoda analize „Šta ako?“ često sprovodi putem razgovora sa osobljem odgovornim za rad i održavanje postrojenja. Mogući problemi i pogreške navode se u upitniku. Kao podloga za analizu potreban je odgovarajući tehnički opis postrojenja (uključujući planove i dijagrame procesa /instrumenata, prema potrebi).

Metoda analize „Šta ako?“ je logična i daje vredne informacije, ne zahtevajući puno rada, sve dok postoji dobar opisni temelj i ciljevi su jasno određeni. Metoda je dobra i kao detaljni nastavak „grube analize rizika“ na posebno opasnim postrojenjima, pa kao takva može biti korisno sredstvo za analizu rizika od udesa i zagađenja životne sredine [12].

3.2.9. Metod indeksnog rangiranja (Dow-Mondov indeks) Indeksne metode koriste se za utvrđivanje izvora rizika i razvrstavanje različitih

delova postrojenja za obradu opasnih materija prema riziku od požara i eksplozija. Metoda indeksnog rangiranja koristi se za razradu različitih činioca rizika i koristi od informacija što se obrađuje o opremi, kontrolnim i bezbednosnim sistemima. Brojčani činioci koriste se za izradu indeksa rizika od požara i eksplozija kao i „ukupnog“ rizika. Ove procene temelje se na upoređenju sa podacima iz prethodnih udesa i zagađenja životne sredine. Kategorija rizika pokazuje da li je potrebno razmatrati preventivne mere. Razradom indeksa za različite delove postrojenja može se doći do objektivne uporedne analize rizika. Metoda indeksnog rangiranja zahtevnija je od prethodno opisanih metoda i potreban je značajniji napor da bi se usvojile metode analize. Dow i Mond razradili su računarski program za primenu metode indeksnog rangiranja [12].

3.2.10. Metod analize rizika i pouzdanosti (HazOp) Metoda analize rizika i pouzdanosti (HazOp) je detaljnija i više analitična u odnosu

na prethodno opisane. Koristi se za utvrđivanje činioca rizika i mogućih radnih problema, kao i za razradu posledica udesa i zagađenja životne sredine ili prekida proizvodnje. Metoda analize rizika i pouzdanosti (HazOp)

46

Vodi temeljnom shvatanju važnosti određenih kritičnih tačaka i učinaka ljudskih grešaka u radu i održavanju, kao i izradi popisa opasnosti i stavki koje bi mogle dovesti do prekida proizvodnje.

Za metodu analize rizika i pouzdanosti (HazOp) je potrebno detaljno tehničko predznanje.

Metoda analize rizika i pouzdanosti (HazOp) Koristi se u okvirima industrije. Opravdana je samo kao deo analize vrlo složenih

sistema u kojima bi udes i zagađenje životne sredine prouzrokovalo ozbiljne posledice [12]. 3.2.11. Metod stabla događaja Primena metoda stabla događaja zasniva se na raščlanjivanju posmatranog sistema

životne sredine na više nivoa u obliku niza koji se završava nastajanjem udesa i/ili zagađenjem životne sredine i negativnim dejstavom na život i zdravlje čoveka i prirodne i radom stvorene vrednosti.

Stablo događaja u osnovi se zasniva na logičkim metodama i metodu verovatnoće. Često se primenjuje za analizu bezbednosti i pouzdanosti sistema. Na vrhu “grane” “stabla” nalazi se neželjeni događaj, na primer, otkaz elemenata sistema koji dovodi do nastajanja udesa i/ili zagađenja životne sredine. Metod stabla događaja je deduktivni metod jer polazi od opšteg prema posebnom (do utvrđivanja verovatnoće mogućih događaja, otkaza pojedinih elemenata sistema). Međutim ako posmatramo samo događaj koji se već desio i želimo da utvrdimo uzroke onda analizu sprovodimo obrnutim putem, indukovanim metodom, formiranjem stabla rešenja, koji nam omogućuje da utvrdimo koji su svi događaji uticali na pojavu udesa i/ili zagađenja životne sredine.

Analiza metodom stabla događaja sastoji se iz nekoliko faza: • određivanje krajnje neželjenog događaja; • analiziranje specifičnosti sistema; • formiranje stabla otkaza; • predstavljanje stabla otkaza algebarskim simbolima; • sumiranje kvantitativnih podataka o otkazu elemenata sistema; • ocena verovatnoće otkaza; • određivanje osetljivosti sistema i najznačajnijeg pojedinačnog uticaja na

verovatnoću pojave krajnjeg neželjenog događaja. Stablo otkaza se formira od krajnjeg nepoželjnog događaja prema svim događajima

koji mogu da događaj prouzrokuju i završava osnovnim ili početnim događajem čije se stanje i uzroci dalje istražuju. Na taj način, pojava krajnjeg, neželjenog događaja moguća je u situaciji postojanja logičko uzajamno zavisnih početnih ili baznih događaja. Uzajamna veza događaja utvrđuje se pomoću logičke veze “i”, “ili”.

Jednom formirano stablo događaja može se više puta primenjivati u analizi posmatranog sistema.

Pored kvalitativne analize metodom stabla događaja čiji je cilj otkrivanje uzajamno zavisnih događaja u sistemu i uspostavljanje međusobnih veza, primenjuje se kvantitativna analiza.

Cilj kvantitativne analize stabla događaja je da se utvrdi verovatnoća pojave početnih događaja [11].

3.2.12. Metod ekspertskih ocena elemenata opasnosti Po definiciji, ekspert je osoba sa visokim stepenom znanja ili veštine u nekoj ob-

lasti, a ekspertni sistem je grupa uzajamno delujućih elemenata koji čine celinu. Ova dva termina obuhvataju prirodu ekspertskog sistema, koji predstavljaju jednu

od najinteresantnijih oblasti veštačke inteligencije. Oslanjajući se na visok stepen znanja, iskustva, informacije o određenim

zakonitostima u posmatranoj oblasti, na poznavanje suštine problema i na intuiciju, eksperti mogu sa velikom verovatnoćom doneti odgovarajuću odluku. To se odnosi i na uslove neodređenosti u kojima je otežana primena drugih metoda. U sistemskom

47

pristupu analize životne sredine zadatak i cilj metode svodi se u suštini na racionalniju primenu raspoloživih sredstava i informacija, naučnog i stručnog saznanja u rešavanju konkretnih problema u uslovima neodređenosti, kada se ne raspolaže sa potpunim polaznim informacijama ili je za utvrđivanje takvih informacija otežana primena eksperimenata ili drugih metoda analize. U tim uslovima sistemski pristup analize životne sredine omogućuje uprošćavanje problema izdvajanjem najbitnijih faktora za ostvarivanje zadataka i cilja sistema. Metod ekspertnih ocena omogućuje otklanjanje uticaja koji se odnose na neodređenost i subjektivnost individualnih ocena o donetim odlukama i sudovima.

Cilj i zadatak ekspertnih ocena svodi se na izdvajanje mišljenja (suda), skupa individualnih mišljenja eksperata. Primena ekspertnih ocena omogućuje pripremu baze podataka za izbor najverodostojnijeg rešenja u složenim situacijama. Zadatak eksperta se sastoji u upoređivanju i ocenjivanju mogućih varijanata-rešenja i izbora najvero-dostojnijeg rešenja u odnosu na date kriterijume [13].

Metodi ekspertnog ocenjivanja primenjuju se u svim slučajevima kada je ocenjivanje objekata ili njihovih karakteristika subjektivno, kada je postavljene zadatke o objektivnom merenju moguće realizovati, izmeriti, na drugi način.

Pod ekspertnim ocenjivanjem se podrazumeva kompleks logičkih i matematičkih postupaka usmerenih u cilju dobijanja informacija od eksperta, i analiza tih podataka u cilju izbora racionalnog rešenja. Ekspertno ocenjivanje sastoji se u tome da se pri traženju nove informacije na osnovu polaznih početnih informacija formira grupa eksperata koji primenjujući intuitivno logičku analizu realizuju postvljeni zadatak u cilju donošenja kvantitativnog ili kvalitativnog suda. Rezultujuće mišljenje više eksperata, primenom obrade odgovarajućih matematičkih postupaka, predstavlja rešenje postavljenog zadatka i čini ekspertnu ocenu. Te ocene su subjektivne i stepen tačnosti zavisi od znanja, iskustva i psihofizičkog stanja eksperta.

Metode ekspertnog sistema ocenjivanja moguće je primenjivati u procesu istraživanja efikasnosti sistema za dobijene informacije uključujući i informacije o prioritetima, prednostima alternativa.

Merenje prioriteta-prednosti je predstavljanje alternativnih varijanata na brojnoj skali. To predstavljanje ostvaruje se specijalnom funkcijom koja karakteriše kompleksnu ocenu pozitivnih i negativnih posledica rešenja.

Ekspertne ocene danas imaju široku primenu. U naučnoj i stručnoj literaturi sreće se primena ekspertnih ocena u slučajevima:

• izbora cilja istraživanja; • izbora i utvrđivanja kriterijuma u zadacima optimizacije; • donošenje odluka i usvajanja rešenja pri upravljanju sistemom zaštite

životne sredine; • formiranja statističkih algoritama upravljanja; • ekoloških istraživanja; • ocene kvaliteta životne sredine; • procene ili prognoze stanja elemenata opasnosti sistema životne sredine.

Često se u praksi primenjuju metodi ekspertne ocene koje nisu rešenja već korisna informacija koja pomaže izboru valjanog rešenja. Na osnovu dobijenih vrednosti za odre-đene alternative ekspertnom metodom lice koje usvaja rešenje i donosi odluke primenjuje tu informaciju kao osnovu za odlučivanje [13].

3.2.13. Metod analize načina, učinka i kritičnosti otkaza (FMECA) U okviru programa "Apolo", u Americi razvijena je metoda za kritičko preispitivanje

projektnih rešenja za proizvode (usluge) i procese, poznata pod opšteprihvaćenom skraćenicom FMECA (“FMECA”-Failure mode, effects and criticality analisys).

Metoda analize načina efekata i kritičnosti otkaza je jedna od tehnika iz teorije pouzdanosti koja se koristi najčešće u fazi projektovanja složenih sistema radi ocene bezbednosti sistema.

FMECA se primenjuje za preispitivanje projekata, novih proizvoda , usluga i procesa, ali se uspešno može primeniti i u sledećim uslovima:

48

• kod izmena projekta proizvoda/usluga ili procesa, • kod promene uslova korišćenja postojećih proizvoda/usluga u odnosu na

uslove koji su razmatrani u fazi projektovanja proizvoda/usluge; • kod analize problema u korišćenju proizvoda/usluga ili u procesu

proizvodnje; • kod analize pojave i uticaja grešaka na stanje životne sredine.

Cilj FMECA je da projektantima omogući: • pravovremeno otkrivanje i lokalizovanje potencijalnih grešaka na

proizvodu/usluzi ili procesu; • izbegavanje ili ublažavanje rizika u projektu; • sprečavanje troškova mogućeg opoziva zbog pojave greške na

proizvodu/usluzi ili procesu; • sprečavanje gubitka imidža na tržištu.

Kao osnov za ocenu rešenja u razvoju proizvoda ili procesa razmatraju se: • moguće greške na proizvodu ili verovatnoća pojave potencijalne greške; • moguće posledice greške ispoljene prema korisniku ili okolini; • mogućnosti otkrivanja greške i sprečavanja da greška izađe iz organi-

zacije subjekta i stigne do korisnika proizvoda/usluga ili procesa. Osnovni cilj ovakve analize je otkrivanje i eliminacija neželjenih pojava. U okviru

analize razmatraju se svi potencijalni faktori opasnosti ili potencijalni otkazi u pogledu verovatnoće njihovog nastanka.

Kompletna analiza obuhvata uzroke pojave otkaza, mogućnosti i verovatnoću pojave, moguće načine nastanka, efekte na sistem ili elemente sistema pa sve do načina prevencije i korektivnih akcija.

Sa stanovišta predmeta analize postoje četiri vrste FMECA analize: FMECA proces,

FMECA projekta, FMECA sistema i FMECA usluge. Suštinska razlika u samom sprovođenju analize nema. Ipak, razlikuju se predmeti analize, odgovorni resursi, trenutak uvođenja.

FMECA procesa prati izvršenje procesa. Uočavaju se i analiziraju moguće greške u aktivnostima procesa. Teži se otkrivanju i suzbijanju slabih tačaka procesa.

FMECA projekta prati izradu nacrta. Cilj je da se otkriju i analiziraju moguće greške u projektu i, po potrebi, predlože prikladne korektivne mere za njihovo otklanjanje. Teži se dobijanju besprekornog nacrta koji vodi ka usaglašenom delu, odnosno proizvodu.

FMECA usluge se posebno posmatra i primenjuje se u uslužnim delatnostima. FMECA sistema je, u stvari, kombinacija FMECA procesa i FMECA odgovarajućeg

projekta i može se primeniti za globalnije posmatranje predmeta analize. Tabela 12. Vrste FMECA analize [13]

Predmet analize

Osnova za FMECA

Trenutak nastajanja

Odgovornost za nastajanje

FMECA procesa

Aktivnosti u procesu

Planovi (izrade, kontrole), karte procesa

Analiza aktivnosti (Zavisno od aktivnosti)

FMECA projekta

Sklop ili podsklop Konstrukciona dokumentacija-projekti

Analiza projekta Konstrukcija, razvoj

FMECA sistema

Sistem-proizvod Koncept proizvoda-kompletna dokumentacija

Nakon FMECA projekta i procesa (ako postoje)

Razvoj

FMECA usluge

Koraci pri pružanju usluge

Planovi usluge Analiza plana usluge

Planiranje usluge

49

Sprovođenje FMECA analize Kada se prethodno izvrši sadržajna priprema, tj. definisana struktura predmeta

anlize, treba na osnovu te strukture kreirati potrebne tabele FMECA. Tabele treba ispuniti podacima vezanim za predmet analize:

Funkcije. Najpre se za predmet analize definišu funkcije koje će se posmatrati.

Funkcije su neke specifične karakteristike, osobine, postupci vezani za predmet anlize. Ako je u pitanju FMECA procesa za funkcije treba uzeti aktivnosti procesa.

Greške. Za svaku funkciju (aktivnost) treba predvideti moguće greške. Posledice. Za svaku grešku treba predvideti posledice greške. Uzroci. Za svaku posledicu treba predvideti uzroke. Kontrolne mere. Za svaki uzrok se uočavaju kontrolne mere, tj. koje se mere

trenutno sprovode da ne bi došlo do pojave ove greške. Uočavanje funkcija, grešaka, posledica, uzroka i kontrolnih mera je ključni deo FMECA analize i treba mu posvetiti odgovarajuće vreme i pažnju.

Kvantifikovanje FMECA. U sledećem koraku treba kvantifikovati (oceniti) svaku vrstu (stavku) tabele i to sa različitih aspekata. Proces ocenjivanja stavki nosi vrlo veliku odgovornost.

Osnovne kritike FMECA metode su neminovna subjektivnost ocenjivanja. Međutim ako se kriterijum uskladi sa šablonom i ako se stekne određeno iskustvo u ocenjivanju, ocena postaje vrlo realna [13].

3.3. Praktična primena metoda FMECA u funkciji analize rizika pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama Na osnovu identifikacije aspekata bezbednosti na radu i uticaja aspekta na radnu

sredinu i statističke obrade podataka o opasnim događajima (udesima i/ili zagađenjima životne sredine), opasnim materijama i kritičnim tačkama u tehničko tehnološkim procesima može se izvršiti analiza načina, efekata i kritičnosti otkaza primenom metode - FMECA.

Aspekt bezbednosti i zdravlja na radu - svaki zahvat koji je u uzajamnom odnosu sa radnom sredinom i kojim se menjaju i/ili se mogu promeniti stanje i uslovi u radnoj sredini, a odnosi se na: korišćenje, proizvodnji, promet, distribuciju i upotrebu opasnih materija, ispuštanje opasnih materija u vodu, vazduh i zemljište, i/ili odlaganje opasnog otpada.

Uticaj aspekta na radnu sredinu - svaka promena radne sredine pogoršanje ili poboljšanje, koja je potpuni ili delimični rezultat aspekta bezbednosti i zdravlja naradu.

Postupkom identifikacije aspekata i vrednovanja uticaja postiže se sledeće: • identifikuju se svi aspekti bezbednosti i zdravlja na radu sredine koji

mogu imati uticaja na radnu sredinu; • analiziraju se uticaji aspekata na radnu sredinu; • utvrđuje se sistem vrednovanja svakeog aspekta; • propisuje se metod određivanja značaja svakog aspekta.

Metod FMECA je po svom konceptu preventivna i usmerena ka sprečavanju nas-

tanka grešaka u fazama projektovanja proizvoda/usluge i procesa koji se smatraju ključ-nim fazama u obezbeđenju sistema kvaliteta zaštite radne i životne sredine. Do sada je često primenjivana u oblasti ocene rizika od požara i eksplozija kao i upravljanju sistemom kvaliteta.

Praktična primena metoda FMECA u funkciji procene bezbednosti i zdravlja na radu je u primeni.

Metod je sistematski i analitički proces preispitivanja planskih i projektnih rešenja proizvoda/usluge ili procesa. Odvija se paralelno sa procesom projektovanja, od preispi-tivanja projektnog do preispitivanja definitivnih rešenja i ocene stanja. Formalizovan je u

50

striktnim pravilima kako ocene pojedinih elemenata opasnosti tako i ocene zbirnog (kumulativnog) uticaja rizika na sistem radne i životne sredine određenog procesa koji je predmet analize, a izlazi su dati u dokumentovanoj formi.

Parametri analize se numerički vrednuju, pa je i konačna ocena rizika izražena je

numerički. Numerički pristup omogućuje da se projektna rešenja mogu međusobno upoređivati i to:

• kod ocene alternativnih rešenja proizvoda/usluge i procesa; • kod evaluacije projektnih rešenja u raznim fazama projektovanja i • kod ocene efekata korektivnih mera koje se sprovode u svim fazama

planiranja, projektovanja i održavanja sistema kvaliteta radne i životne sredine.

Osnovna postavka metode FMECA u funkciji ocene bezbednosti i zdravlja na radu je

u suštini jednostavna i laka za razumevanje. Suština metode sastoji se u realizaciji sledećih aktivnosti:

a) utvrđivanje svih potencijalnih grešaka/otkaza na proizvodu/usluzi ili procesu koji su i/ili mogu nastati kao posledica greške u projektu proizvoda/usluge ili procesa koji su nastali kao posledica grešeke u projektu/proizvodu usluzi sistema;

b) utvrđivanje mogućih uzroka nastanka svake greške projekta/proizvoda ili usluge;

c) analiza svakog para moguća greška-mogući uzrok, sa ciljem da se analitičkim metodama utvrde:

• verovatnoća pojave potencijalne greške na proizvodu/ usluzi za svaki uzrok posebno;

• težinu posledice greške na proizvodu/usluzi ili procesu prema korisniku, radnoj i životnoj sredini ili obavezujućem propisu;

• verovatnoća da se uzrok greške odnosno greška otkrije u fazi realizacije ili kontrole (monitoringa) i tako spreči ispoljavanje greške prema korisniku ili životnoj sredini.

d) vrednovanje faktora rizika i to: • faktora rizika verovatnoće pojave greške R1; • faktor rizika posledica težine greške R2, • faktor rizika verovatnoće otkrivanja greške R3.

Tabela 13. Osnovna pravila vrednovanja faktora rizika

SKALA Vrednost

Faktor 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 R1

(Verovatnoća pojave greške)

Ne pojavljuje se ↔ Sigurno se pojavljuje

R2 (Posledice greške)

Nikakve ↔ Katastrofalne

R3 (Verovatnoća otkrivanja)

Sigurno se može otkriti ↔ Teško se može otkriti

51

Za vrednovanje faktora rizika najčešće se koristiće se ocene 1-10 (mogu se koristiti

i drugi rasponi). Kriterijumi i pravila vrednovanja pojedinih faktora rizika dati su u Tabelama 13,14,15,16 i 17.

e) izračunavanje indeksa prioriteta rizika R za svaki par moguća greška-mogući uzrok po formuli:

321 RRRR ⋅⋅=

Tabela 14. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika verovatnoće pojave

greške.

Verovatnoća pojave greške

Kriterijumi Vrednost faktora rizika R1

Ne pojavljuje se (verovatnoća 0)

Ne očekuje se pojava greške/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa.

1

Neznatna (verovatnoća

1/10000-20000)

Neznatna pojava greške/otkaza u referentnom veku proizvoda/ usluge ili procesa

2

Vrlo mala (verovatnoća

1/2000-10000)

Može se očekivati greška/otkaz ali veoma retko. U ranijoj praksi nisu registrovane greške odnosno otkazi

3

Mala (verovatnoća 1/1000-2000)

Može se očekivati pojava greške/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa. U ranijoj praksi registrovane su greške/otkazi, sa zagađenjem radne životne sredine ispod MDK i MDV.

4

Manja od srednje (verovatnoća 1/500-1000)

Očekuje se pojava greške/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa u ranijoj praksi registrovane su greške/ okazi sa periodičnim zagađenjem radne i životne sredine

5

Srednja (verovatnoća

1/200)

Očekuje se pojava greške/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa u ranijoj praksi registrovane su greške/ okazi sa epizodnim (akutnim) zagađenjem radne i životne sredine

6

Veća od srednje (verovatnoća

1/100)

Vrlo verovatna pojava greške/otkaza proizvoda/usluge ili procesa. U ranijoj praksi poznati su problemi sa velikim epizodnim zagađenjem radne i životne sredine.

7

Velika (verovatnoća

1/50)

Vrlo verovatna pojava greške/otkaza proizvoda/usluge ili procesa u većem obimu. U ranijoj praksi poznati su problemi sa vrlo velikim periodičnim zagađenjem radne i životne sredine iznad maksimalno dozvoljenih vrednosti.

8

Vrlo velika (verovatnoća

1/10)

Očekuje se skoro sigurna pojava greške/otkaza proizvoda/usluge ili procesa sa permanentnim (hroničnim) zagađenjem osnovnih činioca radne i životne sredine.

9

Sigurno se pojavljuje

(verovatnoća ½)

Očekuje se skoro sigurna pojava greške/otkaza proizvoda/usluge ili procesa sa katastrofalnim posledicama po osnovne činioce sistema radne i životne životne sredine

10

52

Tabela 15. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika težine greške u proizvodu/usluzi ili procesu.

Težina greške Kriterijumi Vrednost

faktora rizika R2

Nikakva (Ne očekuje se)

Ne očekuje se pojava greške/otkaza u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa pa samim tim ne očekuju se posledice po sisteme radne i životne sredine.

1

Zanemarljiva

Ukoliko se pojavi greška/otkaz u referentnom veku proizvoda/usluge ili procesa korisnik verovatno neće ni zapaziti grešku koja proizvodi zanemarljive posledice po sisteme radne i životne sredine.

2

Vrlo mala

Težina greške vrlo mala ne utiče na vitalne funkcije sistema životne sredine, korisnik će verovatno zapaziti grešku, a posledice po sisteme radne i životne sredine će biti vrlo male.

3

Mala

Težina greške mala ne utiče na vitalne funkcije sistema radne i životne sredine, korisnik će zapaziti grešku, a posledice po bezbednost sistema radne i životne sredine su male.

4

Značajna

Težina greške značajno utiče na vitalne funkcije sistema radne i životne sredine, korisnik identifikuje grešku, a posledice po osnovne činioce sistema radne životne sredine su značajne, bezbednost sistema je ugrožena.

5

Vrlo značajna

Težina greške vrlo značajno utiče na vitalne funkcije sistema radne i životne sredine, korisnik identifikuje grešku, a posledice po osnovne činioce sistema radne i životne sredine su vrlo značajne, bezbednost sistema je ugrožena i zahteva se redukcija zagađivača i sanacija zagađenja.

6

Ozbiljna

Težina greške ozbiljno utiče na vitalne funkcije sistema radne i životne sredine, korisnik identifikuje grešku, a posledice po osnovne činioce sistema radne i životne sredine su ozbiljne, parametri zagađivača prelaze MDV, bezbednost sistema je ugrožena i zahteva se redukcija zagađivača i sanacija i remedijacija zagađenja.

7

Velika

Težina greške ima veliki uticaj na vitalne funkcije sistema radne i životne sredine, korisnik identifikuje grešku, a posledice po osnovne činioce sistema radne životne sredine su velike, parametri zagađivača znatno prelaze MDV, bezbednost sistema je ugrožena i zahteva se redukcija zagađivača i sanacija i remedijacija zagađenja.

8

Vrlo velika

Težina greške ima vrlo veliki uticaj na vitalne funkcije sistema radne i životne sredine, korisnik identifikuje grešku ali nemože upravljati njome, a posledice po osnovne činioce sistema radne i životne sredine su vrlo velike, parametri zagađivača višestruko dejstvo lokalno i regionalno, neophodna je hitna redukcija zagađivača i sanacija i remedijacija zagađenja.

9

Katastrofalna

Težina greške ima katastrofalan uticaj na vitalne funkcije sistema radne i životne sredine, korisnik identifikuje ali ne upravlja greškom, posledice po osnovne činioce sistema radne i životne sredine su katastrofalne, parametri zagađivača višestruko dejstvo lokalno, regionalno i prekogranično, narušeni nacionalni propisi i međunarodne konvencije o prekograničnom zagađenju, neophodna je hitna redukcija zagađivača i sanacija i remedijacija zagađenja.

10

53

Tabela 16. Okvirni kriterijumi za vrednovanje faktora rizika verovatnoće otkrivanja greške u proizvodu/usluzi ili procesu.

Verovatnoća otkrivanja

greške Kriterijumi

Vrednost faktora rizika R3

Sigurno se može otkriti

Parametri zagađenja radne i životne sredine su takve prirode da će sigurno biti otkriveni, a greška će biti blagovremeno uočena i otklonjena.

1

Vrlo velika

Parametri zagađenja radne životne sredine su takve prirode da je vrlo velika verovatnoća da će biti vizuelno otkriveni i vrlo je velika mogućnost da će greška biti blagovremeno uočena i otklonjena.

2

Velika

Parametri zagađenja radne životne sredine su takve prirode da je velika verovatnoća da će biti vizuelno ili instrumentalnom metodom otkriveni može se sačiniti veliki broj uzoraka i statistička kontrola, a velika je mogućnost da će greška biti blagovremeno uočena i otklonjena.

3

Relativno velika

Parametri zagađenja radne i životne sredine su takve prirode da je relativno velika verovatnoća da će instrumentalnom metodom biti otkriveni u većem statističkom broju uzoraka, a relativno velika mogućnost je da će greška biti otklonjena u sledećem razvojnom ciklusu.

4

Srednja

Parametri zagađenja radne i životne sredine su takve prirode da je srednja verovatnoća da će instrumentalnom metodom biti otkriveni u dovoljnom statističkom broju uzoraka, a srednja je mogućnost da će greška biti otklonjena u sledećem razvojnom ciklusu.

5

Relativno mala

Parametri zagađenja radne i životne sredine su takve prirode da je relativno mala verovatnoća da će instrumentalnom metodom biti otkriveni u većem statističkom broju uzoraka, a relativno male mogućnsti da će greška biti otklonjena u sledećem razvojnom ciklusu.

6

Mala

Parametri zagađenja radne i životne sredine su takve prirode da je mala verovatnoća da će instrumentalnom metodom biti otkriveni u većem statističkom broju uzoraka, a greška se vrlo teško može otkloniti u sledećem razvojnom ciklusu.

7

Vrlo mala

Parametri zagađenja radne i životne sredine su takve prirode da je vrlo mala verovatnoća da će instrumentalnom metodom biti otkriveni. Vrlo su male mogućnosti da se greška može otkloniti u sledećih nekoliko razvojnih ciklusa.

8

Neznatna

Parametri zagađenja radne i životne sredine su takve prirode da je neznatna verovatnoća da će instrumentalnom metodom biti otkriveni. Parametri zagađenja radne i životne sredine nisu obuhvaćeni kontrolom i ne upravlja se njima. Neznatne su mogućnosti da se greška može otkloniti u sledećih nekoliko razvojnih ciklusa.

9

Teško će ili neće se otkriti

Parametri zagađenja radne i životne sredine su takve prirode da ne mogu biti otkriveni. Parametri zagađenja radne i životne sredine nisu obuhvaćeni kontrolom i ne upravlja se njima. Ne postoje mogućnosti da se greška može otkloniti u sledećih nekoliko razvojnih ciklusa.

10

54

Ovako izračunati indeks prioriteta rizika se upoređuje sa unapred utvrđenim vred-nostima kritičnog indeksa prioriteta rizika Rk ako R < Rk, plansko i/ili projektno rešenje se ocenjuje kao zadovoljavajuće, a ako je R ≥ Rk, onda se odgovarajućim korektivnim mera-ma u projektnim rešenjima obezbeđuje da se ostvari cilj R < Rk. U odsustvu definisanog kritičnog ideksa prioriteta rizika, mogu se koristiti okvirni kriterijumi za ocenu projektnih rešenja u funkciji vrednosti faktora R1, R2 i R3 a prema Tabeli 17.

Tabela 17. Kriterijumi za ocenu rešenja

Faktori rizika

R1 R2 R3 Ocena rešenja Korektivne mere

1 1 1 Idealan slučaj. Cilj u potpunosti postignut. Ne

1 1 10 Dovolno sigurno i pouzdano rešenje Ne

1 10 1 Rešenje potencijalno opasno, ali greška ne utiče na bezbednost sistema radne i životne sredine

Ne

10 1 1 Zagađenje radne i životne sredine prisutno ali ne prelazi maksimalno dozvoljene vrednosti.

Da

10 1 10 Zagađenje radne i životne sredine često, prelazi maksimalno dozvoljene vrednosti.

Da

10 10 1 Česta zagađenja radne i životne sredine sa vrlo ozbiljnim posledicama po sistem radne i životne sredine.

Da

1 10 10 Mogućnost nastanka udesa sa vrlo ozbiljnim posledicama po sisteme radne i životne sredine

Da

10 10 10 Potpuno nepouzdano rešenje Da

Tabela 18. Efekti korektivnih mera

Uticaj na faktore rizika Korektivne mere u oblasti:

R1 R2 R3

Planiranja • • •

Projektovanja • ο •

Kontrolisanja i ispitivanja (Monitoringa) ο ο •

οKorektivna mera nema uticaj na vrednost faktora rizika •Korektivna mera može uticati na promenu faktora rizika

Primeri primene metode FMECA u funkciji ocene bezbednosti na radu pri skladi-

ranju i rukovanju opasnim materijama dat je u Tabeli 19. [14].

Tabela 19. Primer primene metode FMECA za ocenu rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

Broj analize: Izradio Odobrio Ime: Potpis:

ANALIZA POJAVE I UTICAJA GREŠAKA NA BEZBEDNOST NA RADU PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU

OPASNIM MATERIJAMA U PREDUZEĆU "_______________________" Datum:

Analiza uticaja aspekta na bezbednost i zdravlje na radu Ocena postojećeg stanja Aspekt bezbednosti i zdravlja na radu

Moguće pojave greške

Moguće štete zbog greške

Mogućnost otkrivanja i otklanjanja greške

MPG ŠZG MOG RPN Projektovane

korektivne mere

Pretovar I skladištenje opasne materije sumporne kiselin

Očekuje se pojava greške u referentnom veku procesa, u ranijoj praksi registrovane su greške sa povredama na radu I periodičnim zagađenjem radne i životne sredine

Težina greške ozbiljno utiče na vitalne funkcije sistema bezbednosti na ardu i životne sredine. Korisnik identifikuje grešku, a posledice po osnovne činioce sistema su ozbiljne, parametri zagađivača prelaze MDV, bezbednost sistema je ugrožena.

Parametri radne sredine su takve prirode da je srednja verovatnoća da će instrumentalnom metodom biti otkriveni u dovoljnom statističkom broju uzoraka, a srednja je mogućnost da će greška biti otklonjena u sledećem razvojnom ciklusu.

5 7 5 175

Definisati plan mera, prevencije, pripravnosti I odgovora na udes pri skladiranju I rukovanju opasnim materijama. Definisati proceduru navake, prijema, skladištenja I manipulacije opasnim materijama. Definisati proceduru odgovora na udes opasnim materijama Definisati uputstva za bezbedan rad sa opasnom materijom

MOGUĆE POJAVE GREŠKE ŠTETE ZBOG GREŠKE MOGUĆNOST OTKLANJANJA GREŠKE UTICAJ GREŠKE (RIZIK) MPG (R1) ŠZG (R2) MOG (R3) RPN (Risk Priority Number)

Nikakva (verovatnoća 0) =1 Nikakva =1 Sigurno se može otkloniti =1 Neznatna (1/10000-20000) =2 Zanemarljiva =2 Vrlo velika mogućnost =2

Zanemarljiv ili vrlo mali

od 1 - 10

Vrlo mala (1/2000-10000) =3 Vrlo mala =3 Velika mogućnost =3 Mala (1/1000-2000) =4 Mala =4 Relativno velika mogućnost =4

Mali od 10 - 100

Relativno mala 1/200-1000) =5 Značajna =5 Srednja mogućnost =5 Srednja (1/200) =6 Vrlo značajna =6 Relativno mala mogućnost =6

Srednji od 100-200

Relativno velika (1/100) =7 Ozbiljna =7 Mala mogućnost =7 Velika (1/50) =8 Velika =8 Vrlo mala mogućnost =8

Veliki od 200-500

Vrlo velika (1/10) =9 Vrlo velika =9 Neznatna mogućnost =9 Sigurno se pojavljuje (1/2) =10 Katastrofalna =10 Teško ili se neće otkloniti =10

Veoma veliki od 500-1000

56

3.4. Upravljanje rizikom Nacionalni standardi za upravljanje rizikom prvo su se pojavili u Australiji i Novom

Zelandu 1995.godine, zatim u Kanadi 1997.godine (CAN/CSA-Q850-97) i konačno u Velikoj Britaniji 2000 godine (BS-6079-3: 2000). Ostale zemlje i regioni trenutno proučavaju slične standarde, a međunarodna organizacija za standardizaciju priprema listu globalnih definicija iz upravljanja rizikom.

Sve veći broj različitih aktivnosti koje izazivaju zabrinutost, kao što su zagađenje životne sredine, finansije i osiguranje, upravljanje informacijama naveli su Standards Australia i Standards New Zeland da osnuju zajednički komitet za razvoj standarda upravljanja rizikom [15].

Standard upravljanja rizikom (AS/NSZ 4360:1999) obezbeđuje formalizovan sistematski proces donošenja odluka kojim se identifikuju rešenja problema veoma širokog spektra. Ono što pristup u standardu čini interesantnim je sistemska analiza rizika i odluka o prihvatljivosti rizika.

3.4.1. Proces upravljanja rizikom Proces upravljanja rizikom definiše se kao - sistematska primena politike,

procedura i praksi na zadatke uspostavljanja konteksta, identifikovanja, analiziranja, procene, tretiranja, praćenja i saopštavanja rizika [15] što se šematski može prikazati na sledeći način kao na Slici 7.

Definisanje konteksta(Bezbednost na radu)

Organizacioni kontekst

Analiza rizika(Identifikacija, analiza i procena)

Evaluacija (ocena) rizika

Tretiranje rizika(Implementacija, izvršenje i monitoring)

Rizik se prihvata?

Kom

unik

acije

i ko

nsul

taci

je

Kon

trola

i pr

eisp

itiva

nje

Slika 7. Proces upravljanja ekološkim rizikom [15] Osnovni elementi upravljanja rizikom su: identifikacija, analiza, procena, tretman

rizika, konsultacije i komunikacije i proces monitoringa i preispitivanja. Definisanje konteksta podrazumeva: strateški kontekst, organizacioni kontekst i

kontekst upravljanja rizikom. Strateški kontekst posebno ukazuje na potrebu da se uspostavi komunikacija i

politika konsultovanja sa svim zaintetresovanim stranama.

57

Organizacioni kontekst ukazuje na to da, pre nego što se započne studija upravljanja rizikom potrebno je definisati ključne karakteristike organizacije.

Politika i ciljevi organizacije pomažu da se definišu kriterijumi na osnovu kojih se odlučuje da li je rizik prihvatljiv ili ne.

Upravljanje rizikom se mora posmatrati kao preventivna akcija zasnovana na predviđanju, kontroli i procenjivanju, a sve u cilju smanjenja, prenošenja ili izbegavanja rizika [16,11].

3.4.2. Procedura upravljanja rizikom u skladu sa CSA-Q 850 Rizični okvir U Kanadi je opšte prihvaćen okvir upravljanja rizikom, CAN/CSA-Q 850-97. Vodič

za donošenje odluka bio je razvijen i odobren pod pokroviteljstvom Udruženja Kanadskih standarda (CSA). Okvir Q 850 je baziran na saradnji koju su napravili predstavnici iz vlade, industrija, nauke kao i ekoloških oraganizacija. Najvažniji koraci u okviru Q 850 se sastoje u sledećem:

Korak 1: Uvođenje(inicijacija) Prvi korak definiše sadržaj i organizacione strukture u rešavanju specifičnog

problema unutar rizičnog menadžmenta uključujući i odluke kao što su: obimnost problema, vremenski rok upućivanja problema, zainteresovanost i nadgledanje procesa poslovanja, odgovornost lica koja donose odluke u rešavanju problema, zakonodavstvo i zakonski mandati za očekivane poslove, vremenski okvir unutar kojeg proces treba da funkcioniše.

Korak 2: Preliminarne analize/identifikacija rizika Identifikacija rizika podrazumeva procenu verovatnoće pojavljivanja nekog

zagađivača koji bi bio potencijalno opasan po zdravlje ljudi, a koji je baziran na fizičko-hemijskim osnovama i toksičnim efektima u ogledima nad životinjama i opserviranju efekata na ljudsko zdravlje. Zbog toga što se termini rizik i opasnost često zamenjuju u različitim delovima sveta, identifikacija rizika i identifikacija opasnosti označavaju istu vrstu aktivnosti u okviru Q 850.

Korak 3: Procena rizika Ovaj korak pokušava da kvantitativno odredi količinu rizika koji se napravi pri

različitoj expoziciji ekološkim zagađivačima. Procena rizika je multifazni proces koji se sastoji od tri aktivnosti:

Procena dozirane reakcije Ovaj korak podrazumeva pojavu štetnih efekata koji potiču od štetnih supstanci

određenog stepena expozicije, baziran na epidemiološkim studijama u ljudskoj populaciji i toksičnim efektima u ogledima nad životinjama.

Procena expozicije Procena expozicije determiniše uzorak i stepen izloženosti supstancama u različitim

segmentima populacije uključujući i procenu doziranja, expoziciju i kontinuirano izlaganje različitim ekološki zagađenim sredinama: vazduhu, vodi, zemljištu i hrani. Posebna zabrinutost je expozicija unutar mogućih subgrupa populacije-mladi, stare osobe, žene u reproduktivnom periodu, osobe sa drugim zdravstvenim problemima, manjinski deo ili ugroženi deo društva.

Osobenosti rizika Ovaj korak predstavlja kombinaciju kvalitativnih osobina prirode rizika

determinisane identifikacijom rizika (identifikacijom opasnosti) zajedno sa kvantitativnim osobinama štetnosti, determinisane doziranom reakcijom i expozicijom. Osobenosti rizika karakterišu verovatnoću pojave štetnih efekata po zdravlje ljudi za različite nivoe expozicije. Karakterizaciju rizika sadrži i dobro dokumentovan rezime kritika unutar

58

procesa procene rizika na naučno baziranim odlukama u kasnijim procenama rizika i kontroli rizika. Ideološki, može poslužiti za efektivnu saradnju među naučnicima, upravljačima, revizorima i opštem ljudstvu.

Korak 4: Ocena rizika Glavna odluka potiče od ocene rizika uključujući razne faktore kao: ekonomske,

socijalne, političke i zakonodavne. Balansirajući između cene kontrole i beneficija zbog smanjene expozicije, koriste informacije koje je dao konsenzus ili analize i druge proste ekonomske metode. Faktori nisu kvantifikovani kao kod rizika u socijalno prihvatljivim grupama i zakonodavni i politički aspekti regulacije koji sadrže državne jurisdikcije, takođe prolaze preglede.

Korak 5: Kontrola rizika Unutar okvira Q 850 postoji kontrola rizika koja sačinjena od nekoliko glavnih

aktivnosti: identfikacija izvodljivih opcija kontrole rizika, ocena kontrole rizika, revizorno određivanje opcija. Ovo podrazumeva i proces ocene alternativnog nadzora i nekontrolisanih opcija kai i odabir najprihvatljivijih opcija. Selekcija opcija je zadatak koji iziskuje upotrebu perioda zasnovanih na ličnim merilima u odlukama koje prihvataju rizik i preuzimaju odgovornost u kontroli rizika.

Korak 6: Implementacija (izvršenje) i monitoring (praćenje i merenje) Krajni korak podrazumeva nadzor i dobrovoljne akcije uz saglasnost i praćenje

efekata akcija. Svi koraci: Komunikacija rizika Kao dodatak, okvir Q 850 podvlači značaj procesa rizične komunikacije u procesu

donošenja odluka. U ranijim okvirima, na ovu aktivnost se obično nije obaziralo ili je tretirana smo kao informacija u procesu širenja umesto da objasni i konkretizuje odluke rizičnog menadžmenta o zabrinutosti revizora i populacije uopšte. U suprotnom, rizična komunikacija u okviru Q 850 je konstruisana sa relativno mogućim izmenama rada u svim delovima procesa rizičnog menadžmenta. Rizična komunikacija uključuje i učešće revizora ohrabrujući vođenje dijaloga između menadžera rizika i ostalih učesnika svih aspekata rizika u ovom procesu. To je primarno objektivni multiplicirani izvor informacija, a ne nagovor ili pogodba niti javni prenosilac. Aktivnosti rizične komunikacije podrazumevaju čitav spektar rizične procene, ocene i kontrole rizične aktivnosti.

Okvir Q 850 pored toga podrazumeva i seriju diskretnih odlučujućih tačaka umetnutih između svake glavne aktivnosti. Kada se rizična informacija smatra adekvatnom u donošenju odluka, informativne odluke mogu proći kroz naredne situacije kao kratak rezime ili kao preporuka za akciju. U suprotnom, kada pristigne neadekvatna informacija, pitanje je kada će biti upućena nazad u prethodni sistem radi dalje obrade podataka i analiza. Ovaj tip rizične odluke u sistemu konstruisan je kao sistem ponavljanja. Jedna informacija se može ponavljati ukoliko se to zahteva, toliko dugo koliko je glavna informacija ne analizira ili pronađe.

Prema tome svaki odlučujući korak u okviru Q 850 može biti ponovo posećen kada to dodatna informacija zahteva i ceo proces može biti ponovo restartovan kada nove, prihvatljive informacije kasnije pristignu.

Multipli sistem odluka takođe, može dozvoliti poništenje procesa rizičnog menadžmenta u nekom od sistema kada postojanje indikativne informacije nije opravdano za dalju obradu podataka ili analizu. Na primer, ako je novo detektovani ekološki zagađivač koji potiče iz prirode, a nije prošao kontrolni postupak, proces rizičnog menadžmenta može poništiti postojeću etapu. Slično tome, ako je proizvođač odlučio da povuče potencijalno toxičnu supstancu iz proizvodnje i distribucije, tada je moguće poništiti aktivnosti regulacije u etapi rizične kontrole.

59

3.4.3. HPB Rizični okvir Rizični okvir menadžmenta zdravlja Kanade tj. Rizična Determinacija:model

rizičnog određivanja i rizični menadžment, osnovano je rane 1990 godine kao Udruženje za zaštitu zdravlja (HPB). Trebalo je da posluži kao smernica udruženju zdravlja Kanade u zaštiti Kanađana protiv ekoloških opasnosti - kao što su hemijski zagađivači i zagađivači hrane i druge javne aktivnosti u kontroli bolesti i širenju zaraze.

Uticaj HPB rizičnog okvira se oseća unutar granica Zdravlja Kanade, isto tako ova agencija podnosi izveštaje o količini ekološki opasnim supstancama u nekoliko različitih delova, uglavnom o uvezenim ekološkim zagađivačima preko Kanadske zaštite životne sredine(CEPA).

HPB okvir se odražava u nekoliko različitih naučnih disciplina između Kanadske i vlade Sjedinjenih Država kao i u primeni nekih odluka.

Uglavnom, razlika između određivanja stepena rizika je objektivna naučna inicijativa i rizična procena je subjektivni, nespecifični proces u manje istaknutim delovima Kanade nego u Sjedinjenim Državama.

3.4.4. APELL: Program UNEP u funkciji odgovora na udes Sistemi odgovora na tehnološke udese projektuju se da eliminišu uzroke ili smanje

posledice akcidenata. U većem broju zemalja različiti je pristup zaštite od udesa pa su Ujedinjene nacije preko svog programa za zaštitu životne sredine (UNEP), a u saradnji sa međunarodnim organizacijama CEC, OECD, WHO, stručnim i nevladinim organizacijama, pripremile - Priručnik o obaveštenosti i pripravnosti za akcidente na lokalnom nivou (APELL-Awareness and Preparredness for Emerge - ncies at local Level), koji se može smatrati kao međunarodno standardizovan pristup za odgovor tehnološke akcidente na lokalnom nivou.

APELL je program UNEP-a, namenjen za pomoć vladama, lokalnim upravama, rukovodiocima i stručnjacima u preduzećima u cilju obaveštenosti i pripreme planova za odgovor na udese koji bi mogli da ugroze živote ljudi, imovinu i životnu sredinu. To, međutim, ne znači da APELL treba da zameni ili da se meša u postojeće nacionalne propise o zaštiti od tehnoloških akcidenata.

Osnovni ciljevi APELL-a su: • da obezbedi informacije ugroženim članovima lokalne zajednice o

opasnostima koje prete od industrijskih operacija u njihovom susedstvu i merama koje su preduzete da se smanji rizik;

• da proverava, ažurira ili uspostavlja planove odgovora na akcident na loklanom prostoru;

• da poveća stepen uključivanja lokalne industrije i planove lokalne zajednice u zajednički plan;

• da omogući uključivanje članova lokalne zajednice u pripremu, proveru i sprovođenje tog plana.

Učesnici APELL-a su: • na nacionalnom planu - državni organi koji su odgovorni: za planiranje,

industriju, zaštitu životne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, javne službe i drugi;

• na lokalnom nivou - organi lokalne uprave, vlasnici i rukovodioci predu-zeća, subjekti sistema zaštite lokalne zajednice, interesne grupe, nevla-dine organizacije, sredstva javnog informisanja i drugi.

U interesu direktne i bliske saradnje kao i izgradnje jedinstvenog pristupa među učesnicima u odgovoru na akcident, APELL predviđa formiranje lokalnih koordinacionih grupa kao posrednika između industrije i lokalne zajednice.

60

U sprovođenju procesa za odgovor društvene zajednice na tehnološke akcidente neophodno je:

1. identifikovati učesnike u odgovoru na akcident i utvrditi njihove uloge, snage i zaduženja;

2. ispitati opasnosti i rizike koji mogu izazvati akcidente većih razmera; 3. preispitati postojeće planove zaštite različitih učesnika u odgovoru na

akcident i proveriti koliko ti planovi doprinose koordiniranoj akciji; 4. utvrditi potrebne zadatke u odgovoru koji nisu obuhvaćeni postojećim

planovima; 5. zadatke dodeliti učesnicima koji ih najbolje mogu izvršiti; 6. izvršiti neophodne promene za unapređenje postojećih planova i

integrisati ih u opšti plan lokalne zajednice; 7. nakon usaglašavanja izraditi konačan plan, na koji treba dobiti saglasnost

lokalne uprave; 8. pristupiti obučavanju svih subjekata sistema zaštite koji učestvuju u

sprovođenju plana i obezbediti da svi učesnici budu uvežbani za odgovor na udes;

9. uspostaviti postupke za periodičnu kontrolu, proveru i ažuriranje plana; 10. obavestiti sve subjekte sistema zaštite, organe uprave lokalne zajednice i

javnost o integrisanom planu zaštite i obezbediti sredstva za obuku subjekata sistema zaštite.

3.4.5. Sistemski inženjering u funkciji bezbednog rada sa opasnim

materijama Pojašnjenje pojma sistemskog inženjeringa u velikoj meri zavisi od činjenice da li

se metode sistemskog inženjeringa koriste u razrešavanju problema vezanih za industriju ili naučna istraživanja. U slučaju industrije sistemski inženjering je fokusiran na aplikativnu primenu postojećih alata i metoda za rešavanje problema, dok se u istraživačkim ustanovama sistemski inženjering uglavnom koncentriše na kompleksne matematičke metode i algoritme vezane za stvaranje već definisanih alata.

Sistemski inženjering je stvaralački razvojni proces, sličan osnovnom inženjeringu koji polazi od koncepta ili plana potpunog sistema, koji je postavljen u sistemskoj analizi.

Sistemski inženjering ima za cilj da razradi koncept sve dok ne postavi realan sistem. Sistemski inženjering utvrđuje i specificira elemente podsistema koje treba sakupiti, obraditi, proizvesti, razviti, ispitati i oceniti u saglasnosti sa razvojnim planom i konceptom.

Analiza sistema sastoji se u izučavanju svojstava sistema i efektivnosti funkcionisanja na osnovu izvedenog matematičkog modela. Svojstva sistema zavise kako od parametara i karakteristika elemenata (podsistema), tako i od strukture tehnoloških veza izmađu elemenata. Tokom analize potrebno je oceniti stepen uticaja parametara na vrednosti izlaznih veličina sistema koje karakterišu stanje sistema.

Modelovanje posebnih elemenata, a na osnovu modelovanih elemenata modelovanje celokupnog ispitivanog sistema, predstavlja prvi i osnovni korak sistemskog prilaza. Pod modelom se, obično podrazumeva objekat čijim izučavanjem dobijamo pouzdane informacije o ponašanju objekta u uslovima realnog okruženja.

Postupak simulacije mogao bi se okarakterisati kao proračun matematičkog modela definisane topologije u cilju kvantitativnog saznanja ulazno-izlaznih veličina sa parametrima i karakteristikama posebnih elemenata. Menjanjem strukture veza između elemenata i podsistema (variranjem vrednosti parametara) te sprovođenjem proračuna, upoređuju se rezultati različitih varijanti i dobija se prava predstava o nedostatcima i prednostima elemenata i podsistema. Kako je svaki problem simulacije zasnovan na odgovarajućem matematičkom modelu, to se u okviru simulacije sistema generalno mo-gu definisati:

61

• simulacija stacionarnog stanja, u čijem kvalitativnom i matematičkom modelu ne postoji komponenta vremena;

• simulacija dinamičkog stanja u čijem kvalitativnom i u matematičkom modelu postoji komponenta vremena.

Razvojni plan je akcioni plan zadataka i aktivnosti. Razvojni plan sadrži vreme i činjenice i time omogućuje integrisanje novih i postojećih elemenata u novi sistem [17].

Optimizacija podrazumeva jasno određivanje upravljački najpovoljnijih odluka koje su u skladu sa definisanim ciljem i u sklopu odabranih kriterijuma za vrednovanje upravljanja.

Optimizacijom se teži minimizaciji negativnih efekata ili maksimizaciji pozitivnih efekata. Funkcija cilja optimizacije svodi se na nalaženje ekstremne vrednosti izabranog kriterijuma efektivnosti funkcionisanja. Kao kriterijum efektivnosti funkcionisanja sistema koriste se po pravilu ekonomski kriterijumi (procesni gubici, redukovan dohodak, investi-cije) ili energetsko-ekološki kriterijum koji se često izražavaju putem takozvanih kojefi-cijenata (stepena) korisnosti.

Najznačajniji među kojeficijentima korisnosti su: • kojeficijent iskorišćenja mase, • energetski stepen iskorišćenja i • stepen energetske efikasnosti

Postupak sinteze u sistemskom inženjeringu služi za rešavanje najkompleksnijih problema. Postavka problema sinteze struktuirane su na input-e i output-e iz sistema. Potrebno je razviti šemu toka procesa koja će transformisati date input-e u željene output-e, uz poštovanje energetskih, ekonomskih i ekoloških kriterijuma. Pri tome treba rešiti tri ključna zadatka:

• koje će komponente sistema biti prisutne u šemi toka, • kako će komponente sistema međusobno biti povezane i • kakvi će radni parametri i dimenzije biti dodeljeni komponentama.

Sistemsko upravljanje - obuhvata organizacione strukture i metode radi

planiranja, usmeravanja i kontrolisanja aktivnosti i operacija sistemskog inženjeringa kroz ceo ciklus sistema.

Sistemsko upravljanje obuhvata funkcije i postupke koji su potrebni za pravilan rad postojećeg sistema ili izgradnje novog sistema.

Sistemsko upravljanje se može primeniti na pojedinačno korišćenje ili na trajne operacije nekog postojećeg sistema, kao što su, na primer, proizvodni uređaji, vojni sistemi, ili neki urbani sistemi u lokalnoj zajednici. Sitemsko upravljanje je neophodno pri organizaciji i planiranju svih aktivnosti i funkcija koje su neophodne za razvoj inženjeringa u nekom sistemu u ovom slučaju inženjernga zaštite životne sredine.

U proteklih dvadesetak godina pokrenuta su dva velika projekta: sistem upravlja-nja kvalitetom i sistem upravljanja zaštitom životne sredine, a u poslednje vreme razvija-ju se i novi sistemski standardi za upravljanje bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu.

Kvalitet usluga i proizvoda postavlja se danas kao imperativ pre profita. Industrijski i ekonomski najrazvijenije zemlje sveta uspostavljaju nove tržišne i poslovne filozofije inovirajući funkciju kvaliteta. Kvalitetu proizvoda i usluga poklanja se tolika pažnja da je kvalitet postao globalni svetski fenomen. Vodeće svetske kompanije svoje poslovanje danas podređuju konceptu totalnog upravljanja kvalitetom (TQM) bazirajući ga pritom na tri osnovna činioca: organizaciju, tehnologiju i informaciju.

Pre dvadesetak godina većina standarda bila je namenjena i bavila se tehničkim specifikacijama proizvoda, bezbednošću i spojevima između komponenata. Međunarodni standardi nisu igrali svoju današnju ulogu sve dok nije došlo do značajne preorijentacije formiranjem Tehničkog komiteta ISO/TC 176 “Upravljanje kvalitetom i obezbeđenje sistema kvaliteta,” 1979.godine. Od tada standardi ISO 9000 se razvijaju i sve više postaju ključni element strateškog poslovnog menadžmenta.

Preventivni inženjering uvažava zahteve i kriterijume koje postavljaju standardi sistema upravljanja kvalitetom QMS, sistema zaštite životne sredine EMS, kao i standardi upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu OHSAS.

62

3.4.5.1. Sistem upravljanja kvalitetom proizvoda i usluga u funkciji i

zaštite bezbednosti Izraz kvalitet u svakodnevnom životu ima široko značenje, a može da se odnosi na

proizvod, uslugu, rad, organizovanje i slično. Kvalitet-poželjno svojstvo skupa karakteristika proizvoda sistema ili procesa da

mogu da ispune zahteve naručilaca i ostalih interesenata [18]. Sistem menadžmenta kvalitetom-sistem za utvrđivanje politike kvaliteta i ciljeva

kvaliteta i za ostvarivanje ovih ciljeva [18]. Proces-sistem aktivnosti koji koristi međusobno zavisne resurse da bi transformisao

inpute u autpute. Resursi mogu uključivati upravljanje, usluge, personal, finansije, postrojenja,

opremu, tehnike i metode. Serija standarda ISO 9000 zasnovana je na ideji “PROCESA”, odnosno na činjenici

da se proizvod pojavljuje kao rezultat procesa. Shodno tome, i upravljanje kvalitetom je usmereno na upravljanje procesima i ono se odvija u dva pravca:

a) upravljanje strukturom i aktivnostima unutar samog procesa i b) upravljanje kvalitetom proizvoda/usluga koji/e nastaju tokom procesa.

Koncept sistema upravljanja kvalitetom na kome je zasnovan novi standard naziva se “Model procesa upravljanja kvalitetom” što upućuje na činjenicu da više nemamo model sistema, nego model upravljačkog procesa koji treba definisati i primeniti na aktivnosti relevantne za nastajanje proizvoda što se može videti sa Slike 8.

Slika 8. Model sistema upravljanja kvalitetom zasnovanog na procesima [18] Uočljivo je da su zahtevi nacrta standarda ISO 9001: 2000 grupisani u četiri

poglavlja, i to: 1) odgovornost rukovodstva; 2) menadžment resursima; 3) realizacija proizvoda/usluge; 4) merenje, analiza i poboljšanje.

U okviru podsistema menadžmenta resursima mogu se prepoznati sledeći pod-procesi:

• obezbeđenje resursa; • ljudski resursi; • infrastruktura; • radna sredina.

63

Infrastruktura obuhvata, gde je to primenljivo, radno mesto, prostorije, pripadajuću opremu, odgovarajuće održavanje i logističku podršku.

Pod upravljanjem radnom okolinom podrazumeva se da organizacija mora da def-iniše i obavlja menadžment radnom sredinom da bi se postigla usaglašenost sa zahte-vima proizvoda.

3.4.5.2. Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

Upravljanje sistemom zaštite životne sredine prema seriji standarda ISO 14000 je upravljanje organizovanim ljudskim aktivnostima (u privrednim i drugim organizacijama) radi smanjivanja i sprečavanja negativnih uticaja na životnu sredinu.

Kod nas ova serija nosi oznaku JUS ISO 14000-2004, a do sada je objavljeno nekoliko standarda iz ove serije. Serija standarda ISO 14000 u 2004. godini je doživela prvu reviziju.

Broj sertifikata ISO 14001 u Svetu je zaključno sa oktobrom 2004. godine dostigao cifru od 74.004 što se može smatrati uspehom jer se taj broj iz godine u godinu uvećava.

Ono što je porazno jeste činjenica da se Srbija i Crna Gora svrstavaju u zemlje sa najmanjim brojem sertifikata JUS ISO 14001 svega 12 [19].

Standardi serije ISO 14000 obezbeđuju organizacijama koje ih primenjuju elemente za delotvoran sistem upravljanja zaštitom životne sredine, čiji se elementi mo-gu integrisati sa drugim zahtevima upravljanja, kako bi organizacija mogla da ostvari i ciljeve zaštite životne sredine i ekonomske ciljeve. Zahtevi standarda ISO 14000 se poklapaju sa proklamovanim neprekidnim poboljšanjem u kontekstu PDCA ciklusa.

Razloge za primenu serije standarda ISO 14000 može se sagledati kroz primenu zainteresovanih strana:

• država, sa motom poštovanja propisa; • lokalna samouprava čiji interes mora biti kvalitet života sa rastom

društvenog standarda, kvaliteta života nema bez kvaliteta životne sredine; • akcionari, sa stavom koji se odnosi na pravni aspekt i imidž, • osiguravajuća društva, koja sve više i više uzimaju u obzir procenu

ekološkog rizika; • banke, sa ciljem da investicije (kredite) usmeravaju na programe sa

manjim ekološkim rizikom; • menadžment, koji će u sistem upravljanja ugrađivati i upravljanje zaštitom

životne sredine; • zaposlene, koji će zbog osećaja lične odgovornosti težiti da zaštita životne

sredine ima zadovoljavajući tretman. Navedenim interesnim grupama je standard ISO 14001 ključ koji omogućava da se

strateškim pristupom upravlja zaštitom životne sredine. Revizija standarda ISO 14001 iz 2004. godine je svoju pažnju usmerila na razja-

šnjenje zahteva iz prethodnog izdanja (1997) kao i na povezivanje sa standardom ISO 9001:2000 u cilju ostvarivanja njihove kompatibilnosti, a na dobrobit zajednice. Novo izdanje standarda ISO 14001 mnogo više nego u prethodno izdanje potencira procesni pristup koji predstavlja osnovu za oba standarda i tako omogućava jednostavnu primenu pojedinačnu ili integrisanu. Revizija je samo još više učvrstila vezu između QMS i EMS.

64

Slika 9. Model sistema upravljanja zaštitom životne sredine [20] 3.4.5.3. Sistem zaštite zdravlja i bezbednosti na radu

U procesu sistema upravljanja kvalitetom ISO 9000 javljala se dilema dali

pomenuti sistem podrazumeva i bezbednost i zaštitu zdravlja na radu? Standardi serije ISO 9000 su i do sada koristili termine kao što su“bezbednost, pouzdanost, odgovornost za kvalitet, zdravlje....” ali ono što je bitno i najvažnije je da su u toku primene i razvoja standarda serije ISO 9001: 2000 uvažene primedbe i otklonjene dileme. Prisutna je tendencija ka razvoju novih standarda koji problematiku bezbednosti i zaštite zdravlja na radu sagledavaju na jedan novi sistemski način razvojem novih sistemskih standarda ISO OHSMS i BS 8800.

Standard ISO OHSAS nastaje kao posledica potreba i nastojanja sistematičnijeg regulisanja pitanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu. Struktura standarda je istovetna kao i kod ostalih upravljačkih standarda, a njihova primena u praksi je snažno podržana zakonskom regulativom na svetskom nivou (ILO).

Zvanično razmatrane potrebe za donošenjem standarda iz oblasti sistema menadžmenta bezbednosti i zaštite zdravlja na radu (Ocupational Health and Safety Menagement System-OHSMS) započeto je još 1995 godine, a prvo izdanje standarda ISO OHSAS 18001 izdato je 1999 godine, a u našoj zemlji JUS BSI 18001: 2005.

Veza između postojećih standarda ISO 9000: 2001 i budućeg sistema menadž-menta bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu (ISO 18000) je evidentna, moguća i ostvariva, pa čak i vrlo poželjna.

Bez obzira koji standard ili praksa se primene, postoji tendencija u industriji da se povežu kvalitet, produktivnost, bezbednost i zaštita zdravlja na radu i zaštita životne sredine sa naglaskom na upravljačke sisteme. Osim toga u industrijski razvijenim zem-ljama se sve više vodi računa o zdravlju i bezbednosti na radu, ne samo u smislu usagla-šavanja sa zakonskim propisima, već u cilju ostvarivanja prednosti na tržištu kroz pove-ćanje efikasnosti i ekonomičnosti.

Razvoj standarda iz oblasti upravljanja bezbednošću na radu i zaštitom zdravlja radnika može da ublaži neke zakonske različitosti koje su prisutne u mnogim zemljama sveta.

65

Upravljanje bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu podrazumeva skup

usklađenih strategija, aktivnosti i mera koje se preduzimaju u cilju utvrđivanja rizika od povreda na radu, zdravstvenih oštećenja i profesionalnih oboljenja, dokumentovanja tehničko-tehnoloških i organizacionih mera zaštite i praćenja i kontrolisanja negativnih uticaja na sistem radne sredine.

Sistem upravljannja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu može biti samostalan

sistem ali, i integralni deo sistema upravljanja kvalitetom. U procesu upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu posebna pažnja se

mora posvetiti smanjivanju rizika od nastanka povreda na radu i narušavanju zdravlja radnika.

Upravljanje bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu zahteva optimizaciju sistema “čovek-mašina” i “čovek-radna sredina”.

Standard ISO 18001 kompatibilan je sa standardom ISO 9001: 2000 i ISO 14001 : 2004 pa neke firme su svoju politiku menadžmenta zaštitom životne sredine i menadž-menta bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu su mnogo ranije počele da tretiraju integrisano. Neke organizacije u svetu su već uvele integrisane sisteme menadžmenta, kao na primer IBM, Raychem, Monsanto-Canada, Kajima Construction i TR Oil Services Ltd, a kod nas integrisane sisteme menažmenta u skladu sa napred navedenim standar-dima razvijaju i delom primenjuju Toza Marković Kikinda, Nopal Bačka Palanka, Zvezda Gornji Milanovac, a u razvoju je i u Fabrici lak žice u Boru.

Preventivno orijentisani program sistema upravljanja bezbednošću i

zaštitom zdravlja na radu i sistema upravljanja zaštitom životne sredine treba da se integrišu sa sistemom upravljanja kvalitetom i ne treba ih posmatrati odvojeno već težiti njihovoj integraciji.

Sistem upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu (ISO 18001) (Slika 10)

usaglašen sa ISO 9001: 2000 i ISO 14000: 2004 sadrži sledeća pet glavna elemenata: 1) Postojanje politike bezbednosti i zaštite zdravlja na radu-ciljevi

učinka 2) Procena profesionalnog rizika, dokumentacija rizika i upravljanje

rizikom. 3) Organizaciona struktura, stručna osposobljenost i kompetentnost

pojedinaca koji upravljaju sistemom bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

4) Dokumentovanje, validacija i verifikacija sistema upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu.

5) Kontinualno preispitivanje i poboljšanje.

66

POLITIKA BEZBEDNOSTI IZAŠTITE ZDRAVLJA

NA RADU

PLANIRANJE

INPLEMENTACIJA

PROVERA I KOREKTIVNE MERE

PREISPITIVANJE SISTEMA

Opšti zahtevi

Definisanje oblasti primene

Aspekti bezbednosti i zaštite zdravlja na radu

Zakonske obaveze

Ocena rizika

Opšti i posebni ciljevi

Akcioni program bezbednosti izaštite zdravlja na radu

Organizaciona struktura iodgovornost

Stručna osposobljenost ikompetentnost

Komunikacije na različitim nivoima

Dokumentaciona osnovasistema menadžmenta

Kontrola nad dokumentacijom ipostupcima

Postupak u slučaju udesa/havarije/akcidenta

Monitoring i merenja

Korektivne i preventivne mere

Evidencija o bezbednosti ij zaštite zdravlja na radu

Provera sistema menadžmenta bezbedn.i zaštite zdravlja na radu

Preispitivanje sistema menadžmentabezbed. i zaštite zdravlja na radu

Preispitivanje politike, ciljeva i drugo

Slika 10. Predlog modela sistema upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu [21]

67

Registracija OHSAS 18001 prema mišljenjima [22] cerifikacionih tela donosi

sledeće koristi za organizacije: • potencijalno smanjenje broja nesreća i vanrednih situacija; • potencijalno smanjenje troškova u vezi sa povredama na radu; • dokazivanje ispunjenja zakonskih propisa i regulative; • primena inovacija i razvojnih programa od opšteg značaja i interesa; • efikasnije upravljanje profesionalnim rizicima; • potencijalno smanjenje troškova osiguranja od povreda na radu i

profesionalnih oboljenja.

3.4.6. Predlog modela integrisanog sistema upravljanja Integrisani menadžment sistemi u svetskoj praksi danas se mogu posmatrati na

dva načina: • prvi - teorijski pristup je razmatranje šta integracija u stvari znači, da li je to

potpuna integracija u jedan novi, ili stari, poslovni upravljački sistem, ili je paralelno funkcionisanje i integracija pojedinih elemenata uključenih sistema;

• drugi - koji, polazi od savremene prakse ocenjivanja preko treće strane, koji su nametnula najveća sertifikaciona tela kao BSI, LRQA, TUV Cert itd. IMS po njima podrazumeva sistem koji uključuje sve do sada razvijene sisteme upravljanja. To podrazumeva integraciju QMS, EMs, kao veoma razvijenu praksu ali i uključenje OHSAS i HACCP. U praksi se već primenjuje termin IAS (Integrated assesment service), a i sam novi standard ISO 9011, govori o mogućnosti ovakvih ocenjivanja.

Tabela 20. Vrste i funkcije upravljačkih sistema

UPRAVLJAČKI SISTEMI

VRSTA UPRAVLJAČKOG SISTEMA

ZAŠTITA PREPORUKE-STANDARDI

QMS - Sistem upravljanja kvalitetom

kupaca ISO 9001

EMS - Sistem upravljanja zaštitom životne sredine

društva ISO 14001

OHSAS - Sistem upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu

zaposlenih OHSAS 18001

HACCP - Analiza opasnosti i sistem kritične kontrole

zdravstvene ispravnosti namirnica HACCP CA 97/13A Revizija 2003

Iz Tabele 20. može se zaključiti neophodna potreba integrisanog upravljanja

sistemom kvaliteta, sistemom zaštite životne sredine i sistemom bezbednosti zaštite zdravlja na radu i vizuelno se to može prikazati kao na slici 11.

Standarde QMS, EMS i OHSAS ne treba doživljavati kao barijere već kao sredstvo za postizanje ciljeva kao što su bezbednost na radu, zaštita životne sredine i kvalitet proizvoda i usluga.

Preventivno orijentisani programi sistema upravljanja bezbednošću i zaštitom zdravlja na radu i sistema upravljanja zaštitom životne sredine treba da prate proces razvoja tehničko-tehnološkog sistema u svim fazama planiranja, projektovanja i eksploa-tacije tehnoloških sistema i ne treba ih posmatrati odvojeno.

Na području zaštite radne i životne sredine prebacuje se težište sa tradicionalnog inženjerstva i razmišljanja “po svršenom činu” na preventivno razvojne programe odnosno na primenu preventivnog inženjeringa uz sveobuhvatnu primenu standarda ISO 9001:-2000, ISO 14001 i standarda ISO 18001 što je svakako pozitivno i korisno u daljem strateškom razvoju tehnoloških sistema. Na taj način tendencija ka stvaranju integrisanog sistema upravljanja je sve izraženija [21].

68

Zahtevi tržištaOstvarivanje proizvoda/

usluga

Zakonske obaveze:-nacionalni standardi-internacionalni standardi-pravilnici ZNR, ZOP, ZŽS

Udružena strategija:-politika QS, EMS i OHSMS-kultura rada

InspekcijeIspitivanjaProcene

Zahtevi upravljanja resursima:-kadrovskim;-informacionim;-infrastrukturom i-radnom i životnom sredinom

POLITIKA,PLANIRANJE

QMS;EMS i

OHSAS

Upravlanjeresursima

Provera iocenjivanje

Merenje i analiza Odgovornostrukovodstva

OSTVARIVANJE PROIZVODA I/ILI USLUGA

ZADOVOLJSTVO KUPCA / KORISNIKA USLUGE

Stalnounapredje

njeQMS;EMS;

OHSAS

PrimedbePohvaleSankcije

Preispitivanjei korektivne

mere

Slika 11. Predlog modela integrisanog sistema upravljanja [21]

69

4. ANALIZA RIZIKA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA NA PODRUČJU NIŠA, LESKOVCA I PROKUPLJA

4.1.Identifikacija opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama Na prostoru Niša, Leskova i Prokuplja sprovedeno je istraživanje u cilju identi-

fikacije podataka o opasnim materijama. U procesu istraživanja metodom upitniuka izvršeno je prikupljanje podataka o količinama opasnih materija. Upitnik je struktuiran u nekoliko poglavlja tako da sadrži sve neophodne informacije u vezi sa prikupljanjem neohodnih i relevantnih informacija za formiranje odgovarajuće baze podataka o predu-zeću, odgovornim licima, potencijalnim opasnim materijama, slabim tačkama zbog kojih je moguć udes i zagađenje životne sredine i stručnoj osposobljenosti lica koja učestvuju u skladiranju i rukovanju opasnim materijama kao i prikupljanje informacija u vezi sa subjektima zaštite koji upravljaju opasnim materijama.

Istraživanje je sprovedeno u većem broju preduzeća na području Niša, Leskovca i Prokuplja sa potencijalnim rizikom od udesa opasnim materijama.

4.1.1. Priprema za identifikaciju Priprema obuhvata formiranje stručnog tima koji će raditi na identifikaciji opasnosti

od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. U tu svrhu najbolje je formiran stručni multidisciplinarni tim. Za formiranje stručnog tima za identifikaciju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama odgovoran je dirktor preduzeća i/ili upravnik skladišta opanih materija.

4.1.2. Prikupljanje podataka U funkiji odnosno za potrebe prikuplanja podataka formiran je tipski obrazac za

identifikaciju, analizu, kvantifikaciju i kvalifikaciju opasnih materija. Obrazac se formira u cilju prikupljanja relevantnih podataka na osnovu kojih će biti izvršena identifikacija, analiza, kvantifikacija i kvalifikacija opasnih materija.

Struktura i sadržina obrasca, na osnovu koga se može izvršiti identifikacija, analiza, kvantifikacija i kvalifikacija opasnih materija data je u prilogu 1. ovog rada.

4.1.3. Identifikacija opasnih materija na području Niša, Leskovca i

Prokuplja Prikupljanje podataka o količinama i vrstama opasnih materija izvršena je na pros-

toru Niša, Leskovca i Prokuplja za 2004.g. sa posebnim osvrtom na lokacije na kojima su opasne materije smeštene, bezbednost pri skladiranju i rukovanju, kao i uticaju opasnih materija na saobraćajne komunikacije i zagađenju voda, vazduha i zemljišta.

70

Rezultati istraživanja pokazuju da se u preduzećima na području Niša koristi veliki broj opasnih materija. Mnoge identifikovane opasne materije koriste se u veći broj predu-zeća u različitim količinama.

Najčešće korišćene opasne materije su: nafta, benzin, propan butan, kiseonik, hlo-rovodonična kiselina, itd. što se može videti iz tabela datih u prilogu tabele od P1 do P5.

Iz priloženih tabela identifikacije opanih materija može se uočiti da preduzeća na području Niša, Leskovca i Prokuplja raspolažu značajnim količinama opasnih materija i da postoji potencijalna opasnost od nastanka hemijskog udesa i zagađenja životne sredine, da su prisutni svi manifestacioni oblici udesa i zagađenja životne sredine a samim tim da postoji potencijalna opasnost po bezbednost i zdravlje ljudi.

U procesu istraživanja intervjuisani su i subjekti sistema zaštite kao što su: vatro-gasne službe, transportne službe, službe zaštite u preduzećima, rukovodeća struktura privrednih subjekata, pripadnici službe unutrašnjih poslova (saobraćajna policija – kon-trola prevoza opasnih materija), služba hitne medicinske pomoći i td.

Cilj istraživanja je bio da se sagledaju objektivni pokazatelji, stavovi i mišljenja ispitanika o stanju izgrađenosti, procena ugroženosti; stanju pripremljenosti stručnih službi i organizovanih snaga u preduzeću, lokalnoj zajednici, stanju upotrebe i delovanja subjekata sistema zaštite u udesnim situacijama (mere pripravnosti).

Na ozbiljnost problema i stanje ugroženosti od mogućih udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama utiču: zastarela i dotrajala oprema; opasni i stari teh-nološki procesi; sve otežanije održavanje postrojenja zbog nemogućnosti nabavke speci-jalnih materijala, instrumenata za kontrolu; povećano habanje industrijskih postrojenja zbog čestih, naglih, nepredvidivih i predvidivih prekida rada usled nedostataka sirovina, rezervnih delova i opreme; rad bez kontrole bezbednosnih i sigurnosnih sistema; uma-njena psihička stabilnost radnika i dr.

Velika verovatnoća za nastanak udesa i zagađenja životne sredine ukazuje na neo-phodnost svakodnevne procene rizika, razvijanja politike predviđanja, sprečavanja, ubla-žavanja i praćenja značajnih negativnih uticaja na ljude, imovinu i životnu sredinu.

Za određivanje stepena opasnosti u slučaju udesa pri skladiranju i rukovanju opas-nim materijama pored karakteristika opasnih materija bitnih za procenu uticaja na bez-bednost i zdravlje ljudi neophodno je znati kritične tačke procesa i postrojenja, imati bilans štetnih materija i utvrditi koje se količine, na koji način mogu nekontrolisano oslo-boditi iz procesnog postrojenja.

Na području Niša, Leskovca, i Prokuplja u određenim tehnološkim procesima pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama može doći do udesa pri skladiranju i rukova-nju opasnim materijama, a manifestacioni oblici udesa ogledaju se u vidu:

• lokalnih curenja, prosipanja, izlivanja opasnih materija, • emisija otpadnih materija u vazduh; • preko emisije otpadnih tehnoloških voda koje utiču na zagađenje voda i

zemljišta. Karakteristike proteklih petnaestak godina se mogu iskazati činjenicom:

• da je veliki broj preduzeća radilo sa malim uposlenim kapacitetima; • da je rad baziran na starim tehnologijama za čije su pokretanje i

održavanje potrebna velika finansijska ulaganja; • da se proizvodnja održava po svaku cenu ne vodeći dovoljno računa o

propisanim merama bezbednosti na radu; • nedostatku preventive u održavanju i sl.

Kada je u pitanju ljudski faktor u obrazlaganju uzoraka od strane čoveka najčešće se ističe:

• neodgovornost i nedovoljna radno tehnička disciplina; • nepoštovanje mera bezbednosti na radu; • nedovoljno poznavanje posledica opasnosti; • nedovoljna obučenost i osposobljenost za bezbedan rad; • nemar; • neefikasan nadzor i monitoring prometa, prerade, uskladištenja i rukovanja

opanim materijama.

71

Veoma je mali broj preduzeća na području Niša, Leskovca i Prokuplja koja imaju izrađene realne procene opasnosti od udesa i zagađenja životne sredine. Procena opasnosti pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je dokument od strateškog značaja sa složenom procedurom koja na neposredan način opisuje svu težinu problema. Cilj procene opasnosti (rizika) pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je da se iznađe optimalni model upravljanja opasnim materijama i da se predvide preventivne mere za umanjenje i/ili eliminisanje efekata dejstva opasnih materija na čoveka i životnu sredinu. Na osnovu rezultata istraživanja, analize sadržaja interne dokumentacije preduzeća i intervjuisanja odgovornih lica, procena opasnosti objekata i šire životne sredine na području Niša, Leskovca i Prokuplja delimično je izrađena faza identifikacije opasnih materija, a procena opasnosti nije u potpunosti završena. Prisutna je neujednačenost sadržaja, kvalitet i njihova operativna upotrebljivost kao i nepovezanost određenih rešenja.

Ugrožena bezbednost stanovništva, preduzeća, imovine u obrnutoj je srazmeri sa organizovanošću zajednice na minimiziranju rizika od pojave udesa i brzog odgovora kao i spremnosti u saniranju posledica. Svi navedeni uzroci su dovoljan razlog za preduzimanje što hitnijih mera sprečavanja i prevencije nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

U toku istraživanja uočeno je zabrinjavajuće stanje pripremljenosti subjekata zaštite pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Osposobljavanje, opremanje, organizovanje i informisanje subjekata sistema zaštite i javnosti u vezi sa opasnostima pri upravljanju opasnim materijama i donošenja odgovarajućih planova delovanja mora biti obaveza od prioritetnog značaja.

Pravilno shvatanje situacije i sposobnost da se unapred predvide moguće akcidentne situacije su od velike važnosti za što bržu intervenciju kada nastane udes.

Osposobljenost za bezbedan rad pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je bitan činilac pripremljenosti, u uslovima udesa, podrazumeva posedovanje specifičnih znanja, veština i navika, odnosno primenu tih znanja bezbedno skladiranje i rukvanje opasnim materijama.

Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan rad mora biti kontinuirano, a programi se stalno moraju prilagođavati aktuelnom stanju. Istraživanjem je utvrđeno da se obuka za bezbedan rad pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ne izvodi redovno. Težište edukativnih programa usmereno je na opštu obuku iz zaštite na radu dok je mala zastupljenost obuke za bezbedan rad sa opasnim materijama i načina delovanja u slučaju udesa. Sve to ukazuje na neuvažavanje specifičnosti pojedinih opasnosti, odnosno potrebu usvajanja karakterističnih znanja i radnji primerenih potrebi upravljanja opasnim materijama pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Opremljenost i priprema subjekata sistema zaštite za odgovor na udes mora da se zasniva na postavljenim ciljevima i odgovornosti subjekata upravljanja rizikom. Funkcija civilne zaštite ili njena alternativa se značajno mora reformisati, unaprediti i redefinisati u skladu sa novim izazovima savremenih pretnji i opasnosti. Poslovna politika upravljanja sistemom zaštite zdravlja i bezbednosti na radu u odnosu na prevenciju udesa je od izuzetnog značaja. Definisanjem šta se u odnosu na potencijalni udes očekuje od svih subjekata zaštite su bitan činilac prevencije i zainteresovanosti menadžmenta preduzeća za bezbedan rad pri prevozu, skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Poslovnom politikom privrednih subjekata, dužnostima i zadacima u odnosu na opremanje udesa i zagađenja životne sredine moraju biti upoznati svi zaposleni.

Velika razlika stavova izražena je kod zaposlenih i rukovodeće strukture, gde zapo-sleni smatraju da nisu dovoljno upoznati sa opasnostima i štetnostima pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. U našim privrednim organizacijama još uvek postoje stavovi odgovornih funkcija koji ne shvataju dovoljno značaj upravljanja rizikom od opasnih materija, a upravljanje rizikom od udesa stavlja se na margine poslovne politike.

Na osnovu uvida u raspoložive planove zaštite utvrđeno je da nisu precizirane dužnosti, zadaci zaposlenih u odgovoru na udes opasnim i štetnim materijama. Najveći razlozi su nedovoljno razvijena svest i odnos donosilaca odluka prema primeni preventivnih mera, odgovornosti prema radu.

72

Radi efikasnog delovanja subjekata pored zakonske regulative neophodno je adekvatno planiranje, i izgrađen plan delovanja po jedinstvenoj metodologiji, a u okviru njega specifične akcije za različite vrste hitnih slučajeva pri čemu je svaki plan subjekta deo sveobuhvatnog plana.

Planovi zaštite od udesa opasnim materijama, moraju biti usklađena sa: • planovima višeg reda i • da uključuju akcije neophodne za lokalizovanje udesa pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama; • da se daju na uvid zaposlenima i subjektima sistema zaštite.

Važan uslov za uspešan odgovor na akcident pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je adekvatan sistem obaveštavanja i uzbunjivanja za slučaj nastanka udesa i zagađenja životne sredine.

Obaveštavanje predstvalja razmenjivanje informacija između pojedinaca ili grupa, kojima se otklanja neka neizvesnost. Da bi se obezbedila pravovremenost i efikasnost akcija i mera zaštite u spašavanju ljudi i imovine neophodno je da subjekti sistema zaštite raspolažu odgovarajućim informacijama kako bi mogli pravovremeno reagovati efikasnom upotrebom snaga i sredstava za odgovor na udes. Blagovremeno i tačno prenošenje informacija zahteva da postoji odgovarajuća komunikacija između subjekata sistema zaštite kako na nivou privrednih subjekata tako i na nivou lokalne zajednice. Lokalnom stanovništvu se moraju dati jasna uputstva, šta oni mogu da urade da se zaštite i šta mogu da očekuju od odgovornih u smislu zaštite.

Informacije i poruke koje dobija stanovništvo (javnost) moraju biti precizne i jasne kako bi se izbegla panika. Pravo lokalnog stanovništva (javnosti) je da bude na vreme obavešteno o svim mogućim opasnostima regulisano je i Arhuskom konvencijom i novousvojenom zakonskom regulativom iz oblasti zaštite životne sredine. Zbog svega napred navedenog neophodno je da se pristupi razvoju savremenih centara koji će redefinisati i osavremeniti rad civilne zaštite kako na lokalnom tako i na nacionalnom planu. U Prilogu u tabelama od P6 do P29 su date vrste i količine materija na području Južne Srbije za 2002.g.

4.2. Identifikacija opasnih objekata kritičnih tačaka procesa i

uzroka događaja udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

Istraživanje je sprovedeno radi prikupljanja podataka o opasnim materijama koje

mogu biti potencijalni uzročnici udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Upitnik (Obrazac) za identifikaciju opasnih objekata, kritičnih tačaka procesa i

događaja sastavljen je od osam poglavlja u kojima je sadržano oko 50 pitanja kojima su traženi odgovori o: preduzeću, odgovornim licima, potencijalno opasnim materijama, slabim (kritičnim) tačkama u procesu proizvodnje zbog kojih je moguć udes, stručnoj osposobljenosti lica koja učestvuju u upravljanju opasnim materijama, mogućim uzrocima i posledicama hemijskog udesa, merama bezbednosti i zaštite radnika i zaštite životne sredine, o zdravstvenom stanju radnika, sistemima zaštite u preduzećima, o tome koja ustanova vrši merenja i praćenja zagađujućih materija, služba ili lice nadležno za praćenje i sprovođenje mera zaštite životne sredine, da li preduzeće ima sačinjenu ekološku studiju ili elaborat o zaštiti životne sredine koji se odnosi na procenu ugroženosti radne i životne sredine, kao i o tome da li preduzeća imaju izrađene planove zaštite u slučaju udesa.

Istraživanje je sprovedeno u privrednim subjektima na području Niša, Leskovca i Prokuplja za 2004.g.

Napomena Kvalifikacija i kvantifikacija opasnih materija za koje se vrši procena opasnosti izvršena je na osnovu Pravilnika o metodologiji za ocenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (“Službeni glasnik R Srbije br. 60/94 “) Liste opasnih materija koja je data u prilogu pravilnika.

73

4.2.1. Identifikacija opasnih objekata Potencijalno opasni objekti su oni objekti u kojima se skladišti, priprema,

proizvode, čuvaju i/ili distribuiraju opasne materije i koji zbog svoje lokacije, namene i stanja predstavljaju potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi, bezbed-nost na radu i životnu sredinu.

Kategorizacija objekta u direktnoj je vezi sa postojanjem tehničke dokumen-tacije, primene određenih principa, standarda, preporuka koje stvaraju uslove za bez-bednost na radu.

Tabela 21. Primer kvantifikacije i kvalifikacije opasnih materija

Kvantifikacija i kvalifikacija hemijski opasnih materija

Preduzeće/ Pogon/ Skladište

NAZIV Generički, hemjski i

drugi i formula hemijske materije

MASENI (Zapreminski) BILANS (kg, t,

ili m3) Srednja godišnja

Količine predviđene

Listom opasnih

materija za koje se vrši

procena rizika

Redni broj u Listi

opasnih materija

Procena rizika od

udesa VRŠI SE

/NE VRŠI ?

NIŠ Eksploziv amonex 60/1000

9,2 10 33 vrši se

"Južna morava" Eksploziv amonex 28/1000

10,32 10 33 vrši se

Tečni kiseonik 44,44 200 14 ne vrši se Acetilen 22 5 vrši se Azot tečni 46,2 / / ne vrši se

"Tehnogas"

Azot suboksid 1,1 / / ne vrši se LESKOVAC

HCl 24 5 i 10 31 i 34 vrši se Ksilol 30 5 i 10 31 i 34 vrši se Toluol 37 5 i 10 31 i 34 vrši se

PROKUPLJE Amonijak 22,50 50 ili 10 2 i 31 vrši se

"FOM" Sumporna kiselina

16,38 10 31 i 34 vršise

4.2.2. Identifikacija kritičnih tačaka procesa, postrojenja i instalacija

(uključujući i transport) U okviru identifikacije izvora opasnosti određuju se:

• kritične tačke” u sistemu, • uzrok događaja od značaja za procenu rizika i • stablo događanja sa potencijalnim posledicama.

"Kritične tačke u sistemu" su ona mesta u procesu rada koja, sa aspekta građevinsko-tehničkog, tehnološkog ili organizacionog (upravljačkog) predstavljaju najčešći mogući uzrok inicijalnog događaja koji dovodi do udesa.

Smanjenje ili gubljenje radnih karakteristika tehničko-tehnološkog sistema u procesu eksploatacije može biti uzrokovano habanjem, lomovima, korozijom i drugim oštećenjima. Karakter pojavljivanja i proticanja procesa oštećenja određuje vid

74

otkaza. Oštećenje se može pojaviti zbog grešaka pri projektovanju i izradi ili zbog drugih razloga.

Takođe, neka neznatna oštećenja mogu vremenom preći u kategoriju značajnih koja dovode do otkaza većeg tehničkog sistema. Oštećenja sastavnih delova sistema mogu biti dopuštena (postepeno habanje, zamor i dr.) i nedopuštena (nedovoljna čvrstoća, brzo habanje i dr.).

Za identiflkaciju otkaza potrebno je da se utvrdi: • uzrok otkaza, • manifestaciju otkaza, • lokaciju otkaza.

Traženje i otklanjanje slabih mesta na tehničko-tehnološkim sistemima je

posebna aktivnost koja se zasniva na podacima procesa preventivnog održavanja. Identifikacija slabih mesta i njihovo otklanjanje je složenije od samog otklanjanja

otkaza i ona su usko povezana sa pojavom i učestalošću otkaza. Ljudske i organizacione greške potrebno je takođe analizirati kao mogući uzrok

događaja iz razloga što statistika hemijskih udesa u svetu pokazuje da je faktor čovek jedna od najslabijih tačaka u sistemu i kao uzrok događanja javlja se u 40-45 % slučajeva.

4.2.3. Uzrok događaja od značaja za procenu rizika Uzrok događaja od značaja za procenu rizika koji se analizira u direktnoj je vezi

sa verovatnoćom da događaj nastane. Ocena rizika se uglavnom zasniva na događa-jima sa najvećom verovatnoćom, a događaji sa malom verovatnoćom su samo teorijski razmatrani, zbog toga što su događaji sa malom verovatnoćom najčešće uzroko-vani vanrednim situacijama, kao što su sabotaža, ratna dejstva, elementarne ne-pogode i sl. ili kardinalne greške u vođenju procesa.

Nekoliko hemijskih akcidenata sa katastrofalnim posledicama zahtevalo je pro-menu pristupa ovoj problematici, pa je u svetskoj literaturi (npr. "RMP For Ammonia Refrigeration Facilities") sada očigledna tendencija da se izrađuje i scenario najgoreg mogućeg događaja ("Worst case release scenario").

Svetska iskustava o akcidentalnim pojavama na postrojenjima za skladištenje opasnih materija, kao i prethodna razmatranja omogućila su formiranje liste uzroka opasnih događaja.

U Tabelama 22. i 23. dati su primeri analize kritičnih tačaka, uzroka opasnih događaja i stabla događaja sa potencijalnim posledicama.

Tabela 22. Primer analize kritičnih tačaka, uzroka opasnih događaja i stabla događaja sa potencijalnim posledicama

Broj analize Strana ANALIZA KRITIČNIH TAČAKA PROCESA, POSTROJENJA i/ili INSTALACIJA Izradio: Tim za

identifikaciju Datum

Pogon "________________" Proces "__________________________" Instalacija "Uređaji i instalacije za pretakanje Kritična tačka procesa

Uzrok opasnih događaja od značaja za procenu rizika

Stablo događaja sa potencijalnim posledicama

Polazeći od funkcije odeljenja za skladištenje opasnih materija _______ , građevinskih karakteristika objekta, karakteristika tehnološkog procesa, i raspoloživosti opreme koja se koristi zaključeno je da su kritične tačke: • skladište; • rezervoari sa

pripadajućom instalacijom i armaturama i

• gravitacijski sistem cevovoda.

Uzroci otkaza u sistemu za skladištenje, mogu nastati usled: • požara i eksplozija u

skladištu; • same prirode

hemijske reakcije; • korozije rezervoara

sa pripadajućim instalacijama;

• kvarova zaporne i sigurnosne armature;

• mehaničkog loma cevnih vodova zbog velike nagriženosti.

Zagadjenje vazduha

Intoksikacija zaposlenih

Zagadjenje zemljišta

Zagadjenje vodotokova

Isparavanje i zagadjenjezemljišta

Zagadjenje zemljišta

Zagadjenje vodotokova

Zagadjenje vazduha

Zagadjenje zemljišta

Zagadjenje vodotokova

Formiranje toksičnog oblaka

Razlivanje na pod

Destrukcija objekta

Zagadjenje vodotokova

Zagadjenje zemljišta

Povrede zaposlenih

Isticanje na tlo

Isparavanje

Isticanje na tlo

Požar na sistemu zapretakanje

Korozija rezervoara ipripadajućih instalacija

Mehanički lomsistema cevovoda

Petakanje opasnihmaterija

Tabela 23. Primer analize kritičnih tačaka, uzroka opasnih događaja i stabla događaja sa potencijalnim posledicama

Broj analize Strana Tabela ANALIZA KRITIČNIH TAČAKA PROCESA, POSTROJENJA i/ili INSTALACIJA Izradio: Tim za identifikaciju Datum:

Pogon "Transport__________ " Proces "Transport opasne materije" Instalacija "Auto cisterna i/ili vagon cisterna "

Kritična tačka procesa

Uzrok opasnih događaja od značaja za procenu rizika

Stablo događaja sa potencijalnim posledicama

Na osnovu uvida u stanje i identifikacije karakteristika transportnih sredstava i raspoloživosti vozila zaključeno je da su kritične tačke:

• punjenje cisterne opasnom materijom;

• prevoz opasne materije i

• istakanje opasne materije.

Uzrok opasnih dogadjaja može biti:

• curenje opasne materije zbog otkaza sigurnosno zapornih armatura;

• saobraćajni udes.

Transport opasnematerije

Punjenje cisterneopasnom materijom

Propuštanje naspojevima

Kvar na zapornosigurnosnimarmaturama

Zagadjenje vazduha

Zagadjenje vodotokova

Zagadjenje zemljišta

Zagadjenje vazduha

Zagadjenje vodotokova

Požar i eksplozija

Saobraćajni udes

Požar i eksplozija

Curenje i isticanjeopasne materije

Zagadjenje zemljišta

Zagadjenje vodotokova

Zagadjenje vazduha

Zagadjenje zemljišta

Zagadjenje vodotokova

Curenje i isticanjeopasne materije

Zagadjenje vazduha

Zagadjenje zemljišta

Zagadjenje vodotokova

Istakanje cisterne saopasnom materijom

77

4.3. Analiza posledica od udesa pri skladiranju i rukovanju sa

opasnim materijama 4.3.1. Priprema za analizu posledica Priprema za analizu posledica obuhvata formiranje tima za procenu posledica. U tu

svrhu odgovorna funkcija privrednog subjekta odgovarajućom odlukom ili rešenjem formira stručni tim za procenu posledica od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Sastav tima je multidiciplinaran i sastavljen od stručnjaka različitih zanimanja.

4.3.2. Prikaz mogućeg razvoja događaja sa scenariom udesa Prikaz mogućeg razvoja događaja obuhvata sagledavanje mogućeg obima udesa i

posledica po život i zdravlje ljudi i životnu sredinu, kao i veličinu štete koja tom prilikom može da nastane.

Moguće vrste hemijskih udesa, koji se mogu manifestovati u vidu: a) izlivanja opasnih materija i prodiranje u zemljište i vodotokove, b) stvaranja toksičnih oblaka, c) požara, d) eksplozija.

4.3.3. Modeliranje efekata Modeliranje efekata i njihovom analizom dolazi se do određivanja mogućeg obima

udesa i posledica, a obuhvata izračunavanje sledećih efekata: • isticanje i isparavanje opasnih materija; • požar i eksplozija opasnih materija; • emisija i ispuštanje gasovitih materija; Prostiranje štetnih materija zavisi od vrste izvora zagađenja, odnosno da li je izvor:

tačkasti, površinski ili linijski. U osnovi, sve ove vrste izvora se mogu svesti na tačkaste izvore, tako da je ova podela samo uslovna. Površinski izvori se tretiraju kao integral većeg broja malih individualnih izvora. Industrijski izvori se najčešće posmatraju kao tačkasti izvori jer se štetne materije obično emituju preko nekog otvora gde je koncentaracija veoma velika, dok se saobraćajnice tretiraju kao linijski izvori zagađivanja. Upotrebom simulacionog modela dobijaju se koji se odnose na uslove za lokaciju objekata i stvaranje zaštitnih zona, stambenih zona, izbor opreme i dr. U primeni je veliki broj različitih modela, i ovom prilikom daje se pregled onih modela koji su do sada bili korišćeni na problemima urbane sredine.

4.3.3.1. Lagranžovski modeli Karakteristika ovih modela je da se izračunavanje difuzije, transformacija i

uklanjanja štetnih materija vrši u pokretnom referentnom sistemu koji je vezan za određeni deo vazduha koji se transportuje osmotrenim ili prognoziranim poljem.

Tipičan primer za Lagranžeovske modele, a ujedno i najčešći, je model daška u kome se kontinualna emisija zagađivača simulira diskretnim emisijama "daška" u određenim vremenskim intervalima. Osnovni računski algoritam modela daška sastoji se od pet računskih podkoraka (Aleksić N.; Milutinović M.):

• emisija-na svakom izvoru štetne materije, • advekcija-centar svakog daška se pomera prema osmotrenom ili prognoziranom vetru,

• difuzija-dimenzije svih postojećih dašaka se menjaju u zavisnosti od lokalnog stanja turbulencije,

78

• suva i vlažna depozicija i hemijske transformacije-masa svakog daška se umanjuje da bi se ovi efekti uzeli u obzir,

• dopirinos receptorima-sumiranje pojedinačnih doprinosa svih dašaka. Ključna tačka u primeni ovih modela je, pre svega, u definisanju polja vetra, kao i

definisanju brzine difuzije daška. Pri tome je uobičajeno da se pretpostavi da je npr. poluprečnik daška jednak gausovskom parametru disperzije σ. Što se tiče ovih modela, treba istaći i to da je sem daška moguće koristiti i druge načine diskretizacije emisija iz izvora. Moguće je koristiti i klasičan gausovski model perjanice. Alternativno, klasičnu perjanicu je moguće predstaviti i nizom segmenata koji se pojedinačno razmatraju.

4.3.3.2. Statistički modeli Statističke teorije proučavaju tok kretanja pojedinih fluida i pokušavaju da odrede

statističke elemente potrebne za prezentaciju difuzije. Statističke veze promenljivih iz skupa uporednih osmatranja zagađenosti i meteorloških parametara postižu se uspostavljanjem određenih regresivnih zavisnosti. Za kratkoročne i srednjoročne prognoze (do jedan dan) veoma dobre rezultate daje primena stohastičkih metoda analize vremenskih serija, a posebno autoregresivnih.

Naime, radi se o statističkoj ekstrapolaciji serija zasnovanih na osnovu podataka u prethodnom periodu. Od pomenutih auto-regresivnih modela posebno treba istaći Arimax modele koji se zasnivaju na tome da se pri oceni parametara modela koriste koncentracije i meteorloške veličine iz prethodnih perioda, ali tako da se omogući da se pri prognozi kao ulaz u model koriste prognozirane meteorološke veličine, npr. vetar i temperatura.

Statistički modeli su u prikazivanju difuzije prilično nestalni i promenljivi, pa se sa povećanjem vremena i distance može očekivati da izgube tačnost. Pri tom su bolji za horizontalnu difuziju jer je turbulentna difuzija tu homogenija i pored svih slabosti, statistička analiza osmatranja je neophodan korak u razvoju i primeni difuzionih modela i to posebno u slučajevima kada postoje neizvesnosti u pogledu stvarne emisije.

4.3.3.3. Gausovski modeli U istraživanjima i praksi najčešće se mogu sresti gausovski difuzioni modeli. Kao

ilustracija gausovskih modela može navesti jedna opšta klasifikacija difuzionih modela: modeli u čijoj je osnovi difuziona jednačina, stohastički modeli i modeli koji predstavljaju određenu statističku raspodelu.

Pre svega treba reći da je ovaj Gausovski model prilično empirijski. To znači da ako se odluči da se na nekoj lokaciji sa industrijskim postrojenjem počne vršiti modelovanje gausovskim modelima za procenu uticaja na okolinu (bilo usled rutinske ili akcidentne emisije štetnih materija u atmosveru), a pri tome se ne raspolaže tehničkim mogućnostima za proveru dobijenih rezultata-poređenje sa rezultatima iz složenijih modela je jedini ispravan način da se oceni pogodnost primene ovih modela na konkretnoj lokaciji.

Gausovski modeli difuzije su modeli koji najčešće primenjuju u praksi pa su verovatno zbog toga i najviše osporavani.

Glavni razlozi koji idu u prilog primeni ovih modela su, pre svega, jednostavnost primene kao i relativno dobro slaganje sa fizičkim eksperimentima, to čini sasvim opravdanim pristup da se modeli, poput ovih, koji se u osnovnim stavovima zasnivaju na fizičkim ekperimentima, numerički proveravaju poređenjem sa složenijim numeričkim modelima koji svoje ishodište imaju u fizičkim zakonima i složenijim matematičkim računima.

Gusovski modeli polaze od pretpostavke da raspodela koncentracije pasivne supstance u perjanici ima određeni matematički oblik, tako da sadrže Gausovu jednačinu difuzije koja, ustvari, predstavlja rešenje Fickove difuzione jednačine sa konstantnim kojeficijentima. U osnovi Gausovog modela dimne perjanice leži jednačina:

79

}⎥⎥⎦

⎤

⎢⎢⎣

⎡⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛ +−+

⎪⎩

⎪⎨⎧

⎥⎥⎦

⎤

⎢⎢⎣

⎡⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛ +−⋅

⎥⎥⎦

⎤

⎢⎢⎣

⎡⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛−=

2

3

3

2

3

2

2

1

1

32 21exp

21exp

21exp

2 σσσσσπhxhxx

UqsX

u kojoj su: X srednja koncentracija, qs brzina emisije, U srednja brzina vetra (konstantna), h visina ose perjanice, σi standardna devijacija raspodele koncentracije pasivne supstance u

Gausovom oblaku u pravcu i. Tamo gde budu korišćeni indeksi (i) podrazumeva se da i=1 odgovara pravcu vetra

(x), i=2 bočnom pravcu na pravac vetra (y), a i=3 vertikalnom pravcu (z). Kada je reč o ovim modelima može se izvršiti klasifikacija na dva osnovna oblika

jednačine zavisno od vremena proteklog od emitovanja štetnih materija i trajanja emisije. Ako trajanje emitovanja i uzorkovanja duže od vremena putovanja koristi se prethodna jednačina tzv. slučaj kontinualne emisije, a ukoliko je vreme putovanja duže od trajanja emisije ili uzorkovanja u tom slučaju se primenjuje difuziona jednačina za slučaj trenutne emisije, tzv. puff slučaj:

( ) ⎪⎩

⎪⎨⎧

⎪⎭

⎪⎬⎫

⎥⎥

⎦

⎤

⎢⎢

⎣

⎡⎟⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛+⎟

⎟⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛+⎟⎟

⎠

⎞⎜⎜⎝

⎛ −−=

222

23 2

1exp2 zyx

zyx

zyutxQXσσσσσσπ

U ovoj jednačini Q predstavlja ukupnu oslobođenu količinu pasivne supstance dok ostali simboli imaju isto značenje kao i u prethodnoj jednačini. Koordinate x, y i z računaju se od centra trenutno emitovanog oblaka, a vrednosti za σi se razlikuju od onih za kontinualnu emisiju.

Radi lakšeg shvatanja principa na kojima funkcionišu Gausovski modeli, odnosno koordinatni sistem koji se upotrebljava u njima, dat je šematski prikaz. U ovim modelima kao koordinatni početak podrazumeva se sam ispust tj. izvor dimnjaka, dok se računanje koncentracije i širenje dimne perjanice posmatra u x, y i z pravcu.

Slika 12. Izgled koordinatnog sistema Gausovske raspodele u horizontalnom i vertikalnom pravcu.

Distribucija emitovanih gasova oko centralne linije emisije podleže Gausovoj

raspodeli, sa raspodelom vrednosti koje se mogu predstaviti kao devijacije. U osnovi modela koji je ovde primenjen, za računanje koncentracija polutanata nakon emisije iz tačkastog izvora na udaljenosti od izvora u bilo kojoj tački x, y i z.

Standardne devijacije zy σσ , računate su na osnovu seta Briggs-ovih sigma

krivih. Zatim se vrši prepoznavanje krive iz seta tj. onog tipa atmosferske turbulencije

80

"klase stabilnosti" pri kome je eksperimentalno dobijen par traženih standardnih devijacija za svaki konkretan slučaj. Horizontalna devijacija je funkcija pojava turbulencije i ona je obično veća od vertikane devijacije koja je funkcija pojava turbulencije i ona je obično veća od vertikalne devijacije koja je funkcija brzine hlađenja gasova.

Mesto gde je maksimalna koncentracija pri tlu u odnosu na izdignuti izvor je tamo

gde je: 2/Η=Ζσ , tako da se maksimalne koncentracije mogu dobiti pomoću izraza:

zyx u

QCσσ

117,0)0,0,( =

4.3.3.4. Modeli za određivanje zone uticaja detonacije

Sa ozbiljnim izučavanjem detonacionog sagorevanja oblaka para u neograničenom

prostoru (Undefined Vapor Clound Explosion - UVCE) počelo se sedamdesetih godina. Parametri detonacionog talasa i proces rasprostiranja unutar granica oblaka para,

smatraju se nepromenljivim za ceo period rasprostiranja, do spoljašnjih granica oblaka. U cilju određivanja opasnog delovanja UVCE, odnosno određivanja ugrožene zone, neophodno je izračunavanje parametara detonacionog talasa, produkata detonacije i vazdušnog udarnog talasa.

• Natpritisak udarnog talasa :

[ ]

′ = ≥

= =

=⋅ ⋅⋅

′ =

= ⋅

=

− ′+ ′

RRm

priR R

mmQQ

m V

VV m

M C

P

I T mIP

t

tes

ts

a

v

R R

t

m

3 0

0

0

2 11 0 97 0 44

3

2

10

2

2

;

;

, , log , (log )

ρ

θ

τ∆

gde je: R rastojanje od centra eksplozije do mesta gde se određuje nadpritisak, m; Qt toplota eksplozije trotila (4,184 106 J/kg); Qes toplota eksplozije para oblaka stehiometrijskog sastava, J/kg; m masa zapaljivog oblaka, kg; r - gustina oblaka pri stehiometrijskom

sastavu, kg/m3; Vo zapremina oblaka, m3; Va zapremina idealnog gasa (22,4 m3/kmol); M molekulska masa, kmol; Cv - zapreminska koncentracija; u koeficijent čije su vrednosti (1;0,5;0,02-0,07); Po atmosferski pritisak, Pa; ∆Pm nadpritisak, Pa; I specifični impuls udarnog talasa, Pas; τ efektivno vreme, s.

81

Za određivanje parametara na granici oblaka vrednosti ro zamenjuju se

vrednostima Ro dobijene iz uslova neprekidnosti funkcije ∆Pm(R) u tački R = Ro

R m

K K A

t03

1 12

10=

= − −

α

α

K1 = 1,09/0,52

A = 1,25 - log(∆P2/Po)/0,52

Vrednost impulsa pri R≤Ro uzimaju se da su jednaka vrednostima I(Ro). Efektivno vreme q (s), delovanjem faze sabijanja udarnim talasom sa pritiskom,

aproksimira se trouglom ∆P(t)= ∆Pm(1 - t/θ) i odeđuje po jednačini

θ= 2I/ ∆Pm

Opasno dejstvo nadpritiska udarnog talasa ogleda se u povređivanju ljudi i rušenju

objekata na pravcu delovanja. Za određivanje ekološkog rizika i bezbednog rastojanja, potrebno je imati nivoe

povređivanja ljudi i stepen rušenja objekata u zavisnosti od impulsa i nadpritiska udarnog talasa. Nivoi povređivanja ljudi i stepen rušenja objekata mogu se prognozirati po teoriji, ali usled velikog broja praktičnih informacija o eksplozijama i njihovim posledicama uglavnom se pri proračunu koriste praktični podaci. Koristeći se njime može se prognozirati verovatni stepen rušenja objekata i nivo povređivanja ljudi, za bilo koje rastojanje pri eksploziji ekvivalentne količine TNT.

Ovakva prognoza ima statističku primenu i odnosi se na dijapazon radijusa, a ne na neku konkretnu veličinu. Na ovo upućuju i sledeće činjenice:

• parametri udarnog talasa (nadpritisak, impuls) mogu se prognozirati samo

statistički, • karakteristike objekata povređivanja su različite ljudi se razlikuju po

uzrastu, fizičkom stanju, kuće po veličini, građevinskom materijalu i konstrukciji,

• na karakter povređivanja utiče orijentacija ugroženih objekata, pre svega u odnosu na pravac rasprostiranja udarnog talasa.

Ocena maksimalnog rastojanja, pri kome nastaje, na primer, smrt čoveka a koja

nastaje isključivo od nadpritiska eksplozije, menja se u zavisnosti od fizičkog stanja čoveka i njegovog položaja u odnosu na druge objekte u trenutku eksplozije. Tako na primer, smrt je verovatnija pri istim ostalim uslovima ako se čovek nađe bliže zidu, koji je normalan na pravc udarnog talasa, nego li kada se nađe na otvorenom. Najmanji rizik biće za one ljude koji leže na zemlji.Nivo povređivanja ljudi, od impulsa i nadpritiska udarnog talasa (koji potiče od oružja) dati su u Tabeli 24.

Tabela 24. Zavisnost povreda ljudi od nadpritiska eksplozije

Nivo povrede

Smrt Letalni ishod 50%

Prag smrt.

povreda

Teže povrede

pluća

Pucanje bubne opne

<god

Pucanje bubne opne

>god

Nadpritisak bar

5 - 8 3,5 - 5 2 - 3 1,33 - 2 2 - 2,33 1 - 1,33

82

Znajući nadpritisak udarnog talasa, za određeni nivo povređivanja ljudi, moguće je iz prethodnih formula odrediti rastojanje do centra eksplozije oblaka para, odnosno bezbedno rastojanje.

Zavisnost kategorije oštećenja objekata od nadpritiska eksplozije data je u Tabeli 25. Tabela 25. Zavisnost kategorije oštećenja objekata od nadpritiska

eksplozije

Kategorija rušenja Nadpritisak, kPa Koeficijent A - potpuno rušenje objekata B - ozbilj. ošteć. koje se ne može sanirati Ca - oštećenje koje se može sanirati 90% - oštećenje zastakljenosti prozora 50% - oštećenje zastakljenosti prozora 5% - oštećenje zastakljenosti prozora

70 33 25 4 2

0,5

0,675 1,0 1,74 5,0 10 20

Rastojanje R pri kome će nastupiti određene kategorije oštećenja objekata, može

se odrediti prema formuli:

[ ]R

Q

Qb =

+

56

1 100

1 3

1 2 1 6

/

/ /( / )

gde je: Rb radijus pri kome nastaje rušenje objekata do kategorije “B”, m; Q masa eksplozivne materije preračunata na TNT, t. Za ostale kategorije oštećenja, naveden izraz se množi sa koeficijentom datim u

tabeli 25. Pri Q>4t, zavisnost Rb se aproksomira izrazom:

Rb=56Q1/3 Za male vrednosti, Q<4t, zavisnost Rb se izračunava izrazom:

Rb=38Q2/3 U prethodnim izrazima pokazatelj stepena se nalazi, zavisno od mase eksplozivne

materije (oblaka pare), u granicama od 1/3 do 2/3. Ovo objašnjava korišćenje pokazatelja 1/2 za određivanje bezbednih rastojanja u odgovarajućim normativnim dokumentima Velike Britanije, Francuske, SAD-a .

Bez obzira na to što se u pojedinim studijama izražava sumnja u ispravnost ocene eksplozije oblaka pare TNT ekvivalentom, to ovaj metod nije manje značajan jer je još uvek jedini praktično razrađeni pristup.

4.3.3.5. Modeli određivanja zone uticaja toplotne radijacije vatrene lopte Smeše gasova i para prebogate gorivim materijama ne detoniraju već intenzivno

gore obrazujući vatrenu loptu. U odnosu na detonaciju ovaj proces je češći jer su kod većine para ugljovodonika koncentracione granice paljenja šire nego granice detonacije. Opasnost delovanja vatrene lopte određuje se u odnosu na intenzitet toplotnog zračenja.

• Impuls toplotnog zračenja prema Kocetkovu:

Q bs MTR R

F R R

R A M

=+

=

3 02

02

0 1

22

12

( / )( / )

α

• Impuls toplotnog zračenja prema “Dow Chemical”:

83

Q q tq E F

FR R

R RR

t GR G

s

s

= ⋅= ⋅ ⋅

=⋅

⋅= −

= ⋅

= ⋅

ϕ

ϕ

02

02 2 3 2

1 3

01 3

1 0 0584 529

( ), ln

,

/

/

/

gde je: Q impuls toplotnog zračenja, kJ/m2; q toplotni fluks, kW/m2; E snaga površinske emisije vatrene lopte, za vertikalne i horizontalne

rezervoare E=270kW/m2, za sferne E=200kW/m2; F koeficijent ugla upada; R rastojanje po horizontali od rezervoara do mosta gde se određuje toplotni

impuls, m; ts vreme trajanja vatrene lopte, s; G masa zapaljive materije u polovini zapremine rezervoara, t; j - provodnost

vazduha; Ro poluprečnik vatrene lopte, m; M - masa oblaka, kg; T temperatura vatrene lopte, K; bs konstanta 2,04 104; N=161,7;

A1=3,76-3,86; a=0,325-0,320 konstante. Paljenje različitih materija, u okolini mesta deflagracionog sagorevanja, zavisi od

toplotnog impulsa i njegovog trajanja. Na primer, minimalna veličina impulsa, koja izaziva paljenje drveta, iznosi oko 0,4 MJ/m2.

Da bi se odredilo bezbedno rastojanje čoveka od vatrene lopte neophodno je znati dozu toplotnog zračenja. Bolan temperaturni prag, za kožu čoveka, nastaje pri temperaturi tp=44oC. Pri temperaturi većoj od tp stepen opasnosti zavisi od energije Q i dužine trajanja t, zračenja. Smatra se da bez bolnih znakova koža izdržava toplotni fluks intenziteta q=21kW/m2 u trajanju od 2s. Pri stacionarnom fluksu ovim podacima odgovara Q=42kJ/m2. Granični, bezbedni radijus, u odnosu na toplotnu radijaciju, prema napred datom modelu Dow Chemical, iznosi:

Rg=(3,1-3,6)Ro

Prema datom modelu u Tabeli 26. dati su dobijeni parametri vatrene lopte na rastojanju 200 metara od površine vatrene lopte.

Tabela 26. Parametri vatrene lopte na rastojanju 200m od površine

vatrene lopte

Parametar Izraz m=102 t m=103t m=104t

radijus vatrene lopte (m) Ro=29G1/3 106,8 230,2 495,9

vreme trajanja (s) ts=4,5G1/3 16,6 35,7 76,9

koeficijent F 0,102 0,196 0,274

koef.provodljiv.vazduha Tp=1-0,058ln(r) 0,667 0,648 0,620

toplotni fluks (KW/m2) q=EFTp 18,39 34,30 45,86

impuls topl.zračenja (KJ/m2)

Q=qts 305,41 1224,7 3529,05

84

Pored napred definisanih modela mogu se naći na internetu različiti modeli koji prestavljaju procenu rasprostiranja granica prostora ugroženim parama i gasovima opasanih materija kao što su npr.: ERG 2000 (Energency Response Guidebook) i HeS PRO.

4.4. Analiza povredivosti 4.4.1. Identifikacija povredivih objekata

Identifikacija povredivih objekata ima za cilj da utvrdi sve osetljive objekte i

činioce radne i životne sredine u okolini potencijalnog izvora udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Identifikacija povredivih objekata obuhvata utvrđivanje osetljivih objekata, uzimajući u obzir demografski faktor, materijalna i prirodna dobra koja mogu biti ugrožena u slučaju nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Objekti koji mogu biti ugroženi od potencijalnih hemijskih udesa su: • stambena naselja odnosno zone kolektivnog stanovanja; • seoska stambena naselja; • objekti školskih ustanova; • objekti dečjih ustanove; • objekti gradskih pijaca; • objekti od saobraćajnog značaja; • objekti od sportskog značaja i td.

Materijalna i prirodna dobra koja mogu biti ugrožena u slučaju nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama odnose se na:

• ugroženost seoskih naselja; • potencijalno zagađenje podzemnih voda; • zagađenje zemljišta; • zagađenje vodotokova . •

4.4.2. Određivanje mogućeg nivoa udesa

Obim svakog udesa se može posmatrati sa više aspekata: na osnovu

ugroženosti bezbednosti pri radu, ugroženosti životne sredine, kao i na osnovu trajanja štetnih efekata i obima sanacionih mera.

Ovde je prihvaćena podela udesa prema obimu u zavisnosti od procenjenog

nivoa akcidenta, mesta akcidenta i načina upravljanja: I prvi nivo (nivo postrojenja). Štetni efekti udesa su ograničeni na jedan

objekat ili postrojenja i mogu se kontrolisati od strane procesnog osoblja. Za organizovanje mera i suzbijanje efekata dovoljna su sredstva preduzeća, a ne očekuju se posledice po zajednicu.

II drugi nivo (nivo preduzeća). Štetni efekti su zahtvatili više objekata i postrojenja, ili čitav kompleks preduzeća. Mogu se očekivati posledice po lokalnu zajednicu. Za odgovor na akcident, pored sredstava preduzeća, potrebna je i pomoć lokalne zajednice.

III treći nivo (komunalni nivo). Odnosi se na akcidente gde se štetni efekti prenose na javni sektor – opštine i zahtevaju se sredstva lokalne zajednice (opštine ili grada).

IV četvrti nivo (regionalni nivo). Radi se o širem i ozbiljnijem akcidentu koji ima regionalni značaj. Moraju se koristiti sredstva regionalnog ili republičkog nivoa.

85

V peti nivo (međunarodni nivo) - radi se o udesu veoma širokih razmera i negativne posledice se mogu preneti van granica Republike. Mora se uspostaviti međunarodna saradnja u cilju preduzimanja adekvatnog odgovora na udes. Određivanjem mogućeg nivoa udesa utvrđuje se, koji od sledećih pet nivoa udesa

može nastati, s obzirom na mesto nastanka i obim negativnih posledica. Za ovu procenu biće analizirani mogući udesi koji podrazumevaju: "najgori

mogući slučaj". "Scenario najgoreg mogućeg slučaja" u obzir uzima situaciju kod koje je došlo

do nekontrolisanog oslobađanja opasne materije iz najvećeg skladišnog prostora (rezervoara ili grupe rezervoara) i pod najnepovoljnijim meteorološkim i drugim uslovima. Time se stvaraju pretpostavke najvećeg obima akcidenta koji podrazumeva III i IV nivo; "slučaj sa srednjom verovatnoćom" i "slučaj sa velikom verovatnoćom".

4.4.3. Procena širine povredive zone

Procena širine povredive zone vrši se na osnovu modela efekata i podataka dobijenih identifikacijom povredivih objekata. Širenje povredive zone (Tabela 27) prikazuje se na karti izo-linijama podjednakih koncentracija para i gasova, istog toplotnnog zračenja ili udarnog talasa.

Tabela 27. Primer procene širine povredive zone

Broj analize: 1 Strana: 1 ANALIZA I PROCENA POSLEDICA OD UDESA I ZAGAĐENJA ŽIVOTNE SREDINE Izradio: Tim za analizu i

procenu Datum:

Preduzeće/Pogon/Skladište "__________________" Objekat "Skladište opasnih materija" Analiza povredivosti

Prikaz mogućeg razvoja događaja sa scenariom udesa

Modeliranje efekata Identifikacija povredivih objekata

Određivanje mogućeg nivoa udesa

Procena širine povredive zone

Scenariom je modeliran najgori mogući slučaj kada zbog dotrajalosti sistema za skladiranje opasnih materija i nepoštovanja procedure i uputstava za bezbedan rad sa opasnim materijama i/ili nepropisno održavanje objekata i instalacija na skladištu nastaje požar i/ili eksplozijvno sagorevanje reagenasa i prenošenje požara na susedne objekte i/ili nekontrolisano izlivanje i rasturanje opasnih materija u zemljište i vodotokove

Sagorevanje i oslobađanje opasnih materija uz širenje aerosola i isparenja uz mogućnost nastanka koncentracija koje mogu biti štetne po bezbednost i zdravlje ljudi i životnu sredinu. Ukoliko se ne izvrši evakuacija zaposlenih može doći do intoksikacije ljudi. Emisija produkata sagorevanja i izlivanja opasnih materija mogu imati toksičan efekat na ljude i životnu sredinu odnosno na zagađenje vazduha, voda i zemljišta

Broj zaposlenih u jednoj smeni do _____. Broj povređenih i/ili intoksikovanih _____ zaposlenih. Zagađenje površinskih i podzemnih voda i zemljišta u industrijskom krugu pogona _____________. Zagađenje vazduha u zavisnosti od ruže vetrova u naseljima ______________ ______________________

Treći nivo udesa

Negativne posledice udesa mogu zahvatiti jedan deo ili ceo industrijski krug pogona ______________ i zagađenje voda i zemljišta, a zagađenje vazduha se može proširiti i na delove stambenih naselja ______________. Karta br: _____

87

4.5. Procena rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama prema važećoj metodologiji Republike Srbije

4.5.1. Procena verovatnoće nastanka udesa Verovatnoća nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

procenjuje se na osnovu podataka o događajima i udesima na istim ili sličnim instalacijama kod nas i u svetu i podataka dobijenih identifikacijom aspekata i uticaja na bezbednost pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Procena verovatnoće nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama vrši se na jedan od sledećih pristupa: istorijski, analitički i kombinovano, a na osnovu Metodologije upravljanja rizikom od udesa kvantifikuje se kao mala, srednja i velika.

Prema podacima OECD-a u periodu 1970-1991 godine (Tabela 28), u svetu je registrovano 197 udesa sa posledicama, i to:

• više od 25 poginulih; • više od 125 povređenih; • više od 10.000 evakuisanih; • više od 10 miliona dolara štete.

Tabela 28. Udesi opasnim materijama u svetu od 1970 do 1991. godine prema

podacima OECD-a

Uključene materije Broj udesa %

Eksplozivi, dinamit, municija, ostala pirotehnička sredstva 24 12,7

Gas, butan, propan, propilen 35 18,5

Benzin, kerozin, nafta, ulja, petrohemijski proizvodi 28 14,8

Hlor 21 11,1

Amonijak 11 5,8

Ostalo-pesticidi, veštačka đubriva, kiseline itd. 70 37,1

UKUPNO 197 100

U Tabeli 29. uočava se da su najčešće uključene materije u udesu, proizvodnji i

korišćenju pesticidi, veštačkih đubriva, kiselina i td., a nešto ređe u naftnoj industriji i industriji eksploziva.

Tabela 29. Udesi opasnim materijama u svetu do 1990. godine prema

podacima MOR-a

Vrsta opasne materije Broj udesa Prirodni TNG 188 Hlor 123 Benzin 68 Amonijak i jedinjenja 62 Vinilhlorid 41 Hlorovodonična kiselina 32 Vodonik 30 Sumporna kiselina 23 Etilen 21 Etilen oksid 18 U svetu se svaki dan desi 30-35 manjih udesa opasnim materijama u kojima ima

ljudskih žrtava i ugrožavanja životne sredine. Prema podacima koje je prikupila i objavila Međunarodna organizacija za rad do 1990.godine u svetu je bilo oko 1.000 većih udesa s tim da su u 606 slučajeva uzrok bile prikazane specifične opasne materije.

88

Uočljivo je da udesi sa opasnim materijama -sumpornom kiselinom i hlorovodoničnom kiselinom zauzimaju značajno mesto.

Imajući u vidu navedeno udesi sa opasnim materijama više nisu slučajnost već oni postaju pravilo.

U Republici Srbiji do sada nisu zabeleženi hemijski udesi velikih razmera slični onima u Sevezu, Bopalu, "Sandozu", Černobilju i dr., ali ih je bilo i to sa značajnim posledicama. Ali je zato značajnih hemijski udesa bilo u periodu agresije Nato alijanse na SR Jugoslaviju 1999.godine, kada je razoreno nekoliko petrohemijskih objekata.

Za procenu verovatnoće nastanka događaja (Tabela 30) u ovom istraživanju koristi se kombinovani analitičko istorijki pristup što podrazumeva da je:

• verovatnoća nastanka udesa je MALA ako pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da neće doći do udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija;

• verovatnoća nastanka udesa je SREDNJA ako pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da može doći do udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija;

• verovatnoća nastanka udesa je VELIKA ako se pri uobičajenom vođenju tehnološkog procesa i održavanju opasnih instalacija proceni da će doći do udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za predviđeno vreme trajanja opasnih instalacija.

Tabela 30. Primer procene verovatnoće nastanka udesa po pojedinim događajima

Preduzeće/Pogon/Skladište Događaj Verovatnoća

nastanka događaja Izlivanje opasnih materija Srednja Požar Srednja

1. Skladište sirovina i gotovih proizvoda

Isparavanje Mala Izlivanje opasnih materija Srednja Isparavanje Mala

2. Skladište i pretakalište hlorovodonične kiseline

Požar Mala/Zanemarljiva Izlivanje opasnih materija Srednja Isparavanje Mala/Srednja

3. Pogon za proizvodnju opasne materije ____________

Požar Mala 4. Sistem za neutralizaciju i prečišćavanje opasnih otpadnih voda

Ispuštanje opasnih otpadnih voda

Mala

5. Sistem za prečišćavanje otpadnih opasnih gasova

Emisija otpadnih gasova Velika

Tabela 31. Primer procene verovatnoće nastanka udesa

Preduzeće/Pogon/Skladište PROCENA VEROVATNOĆE

NASTANKA HEMIJSKOG UDESA 1. Skladište sirovina i gotovih proizvoda Srednja 2. Skladište i pretakalište hlorovodonične kiseline Mala 3. Pogon za proizvodnju opasne materije ________ Srednja 4. Sistem za neutralizaciju i prečišćavanje otpadnih voda Mala 5. Sistem za prečišćavanje otpadnih opasnih gasova Velika

89

4.5.2. Procena mogućih posledica Na osnovu pokazatelja za procenu posledica prikazanih u tabeli 32. posledice udesa

kvantifikuju se kao: • zanemarljive, • značajne, • ozbiljne, • velike i • veoma velike.

Tabela 32. Primer procene posledica udesa opasnim materijama po

pojedinim događajima

Preduzeće/Pogon/Skladište Događaj Procena posledica

udesa Izlivanje opasnih materija Značajne Požar Značajne

1. Skladište sirovina i gotovih proizvoda

Eksplozija Značajne Izlivanje opasnih materija Značajne Isparavanje Zanemarljive

2. Skladište i pretakalište hlorovodonične kiseline

Požar Zanemarljive Izlivanje opasnih materija Značajne Isparavanje Značajne

3. Pogon za proizvodnju opasne materije "____________"

Požar Značajne 4. Sistem za neutralizaciju i prečišćavanje opasnih otpadnih voda

Ispuštanje opasnih otpadnih voda Značajne

5. Sistem za prečišćavanje opasnih otpadnih gasova

Emisija otpadnih gasova Značajne

Na osnovu izvršene analize i procene posledica po događajima može se konsta-

tovati da se posledice od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama (Tabela 33) u Preduzeću/Pogonu/Skladištu ______________ kvantifikuju i procenjuju na sledeći način:

Tabela 33. Primer procene posledica od nastanka udesa u Preduzeću /Pogonu /Skladištu ________

Preduzeće/Pogon/Skladište PROCENA POSLEDICA OD NASTANKA UDESA PRI

SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA 1. Skladište sirovina i gotovih proizvoda

Značajne

2. Skladište i pretakalište hlorovodonične kiseline

Značajne

3. Pogon za proizvodnju opasne materije "______________"

Značajne

4. Sistem za neutralizaciju i prečišćavanje opasnih otpadnih voda

Značajne

5. Sistem za prečišćavanje opasnih otpadnih gasova

Značajne

90

4.5.3. Procena rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

Ocenom rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama dolazi se do

zaključka da li je rizik od opasnih materija prihvatljiv ili ne. Prihvatljiv rizik je onaj rizik kojim se pod određenim uslovima predviđenim

propisima zaštite životne sredine može upravljati. Na osnovu pokazatelja za procenu rizika prikazanih u tabeli 34. rizik se kvantifikuje

kao [10]:

• zanemarljiv (I), • mali (II), • srednji (III), • veliki (IV), • veoma veliki (V).

Tabela 34. Primer procene rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama [10]

Broj analize: 1 Strana: 1 PROCENA RIZIKA OD UDESA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM

MATERIJAMA Izradio: Tim za analizu i procenu

Datum:

Preuzeće/Pogon/Skladište

Procena verovatnoće od nastanka udesa

Procena mogućih posledica

Procena rizika

1. Skladište sirovina i gotovih proizvoda

Srednja Značajne Srednji rizik (III)

2. Skladište i pretakalište hlorovodonične kiseline

Mala Značajne Mali rizik (II)

3. Pogon za proizvodnju opasne materije "____"

Srednja Značajne Srednji rizik (III)

4. Sistem za neutralizaciju i prečišćavanje opasnih otpadnih voda

Mala Značajne Mali rizik (II)

5. Sistem za prečišćavanje opasnih otpadnih gasova

Velika Značajne Veliki rizik (IV)

UKUPNO PROCENJENI RIZIK NA NIVOU PREUZEĆA/POGONA/SKLADIŠTA KVANTIFIKUJE SE KAO:

Srednji rizik (III)

91

4.5.4. Matrica upravljanja procenjenim rizikom od udesa pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama Tabela 35. Matrica upravljanja rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju

opasnim mterijama

Ocena rizika

Definisanje stanja

bezbednosti

Planiranje mera zaštite

Sprovođenje mera zaštite

Praćenje i merenje mera

zaštite

Zanemarljiv ili

Vrlo mali

Izuzetno bezbedan rad sa opasnim materijama

Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama

Projekti zaštite Ciljani monitoring

Mali Bezbedan rad sa opasnim materijama

Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama

Projekti zaštite Periodični monitoring

Srednji

Ugrožena bezbednost na radu sa opasnim materijama

Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama

Projekti sanacije, remedijacije i rekultivacije

Periodični monitoring Automatski monitoring

Veliki Nebezbedan rad sa opasnim materijama

Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama

Projekti sanacije, remedijacije i rekultivacije

Ciljani monitoring Periodični monitoring Automatski monitoring

Vrlo veliki

Izuzetno nebezbedan rad sa opasnim materijama

Pan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes opasnim materijama

Projekti sanacije, remedijacije i rekultivacije

Ciljani monitoring Periodični monitoring Automatski monitoring

92

5. MODEL UPRAVLJANJA BEZBEDNIM RADOM PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA

Udesi opasnim materijama se često dešavaju bez upozorenja. Kada do njih dođe

često puta je suviše kasno da se vrši planiranje, organizovanje, opremanje i obuka za bezbedan rad sa opasnim materijama. Zato su vrlo bitne pripreme unapred da se svedu na minimum povreda i gubitak ili oštećenja imovine, opreme i sposobnosti za proizvodnju.

Od presudne je važnosti da se uspostavi i održava stanje spemnosti za reagovanje u uslovima nastanka udesa.

Na osnovu rezultata istraživanja definiše se modeli postupka za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, koji su primenljivi i u drugim oblicima industrijskih akcidenata.

Sveukupna analiza sadržaja interne dokumentacije preduzeća i drugih subjekata i izjava odgovornih struktura, ukazuje na niz nedostataka o čemu je već bilo govora i upućuje na neophodnost dalje dogradnje modela odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, a naročito II nivoa udesa-nivo industrijskog kompleksa.

Spoznaja ključnih determinirajućih činilaca koje komplikuju stanje sigurnog i bezbednog rada sa opasnim materijama govore o potrebi hitnog definisanja postupka, dužnosti i zadataka u slučaju akcidenta kao i odgovornosti kojima su zadužene određene strukture i fizička lica u preduzeću i šire u cilju savladavanja uslova i uzroka nastanka akcidenta sa opasnim materijama.

Ustanovljavanje ovog postupka obezbeđuju se mere kojima će se sprečiti, umanjiti i ukloniti opasnost pri radu i po životnu sredinu i da se obezbeđuje brza obnova i nastavak rada uz poboljšanje uslova koji su postojali pre udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Stalno prisutni rizik od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i moguće posledice po ljude i životnu sredinu su dovoljan razlog da za svaki pogon, postrojenje postoji plan delovanja u slučaju udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Veoma je teško dati neki uopšteni koncept odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ali u principu ako nastane udes prvo mora da reaguje rukovodstvo pogona (fabrike), zbog najboljeg poznavanja događaja i njegovog daljeg razvijanja, a svi ostali subjekti zaštite moraju biti spremni da reaguju u slučaju potrebe za dodatnom pomoći.

Najbolji odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama se postiže još u fazi projektovanja objekata u kojima će se opasne materije skladiraju i čuvaju. U procesu prijema, manipulacije i distribucije opasnih materija potrebno je stalno razvijanje i primena mera prevencije, pripravnosti i pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Svako preduzeće treba da teži da propiše tehnologiju svog rada, da stavi na znanje zaposlenima kako treba raditi, koja su ograničenja i kriterijumi, te kakvo treba da je ponašanje članova organizacije u svakoj situaciji u procesima korišćenja i upotreba opasnih materija i to ne sme biti stvar želje, dobre volje, ličnih prohteva već dužnosti i obaveza rukovodećih struktura preduzeća.

93

Odgovorni u privrednom subjektu treba da osiguraju da njihovi zaposleni shvate plan delovanja preduzeća i program za sprečavanje akcidenata u pogonu i/ili skladištu opasnih materija, kontrolu i zaštitne mere tokom nastale situacije i akcije na otklanjanju posledica od akcidenata. Shodno tome u radu se predlažu modeli upravljanja rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i to:

• model plana mera, prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama; • model procedure (postupak) nabavke prijema, skladištenja,

manipulacije, distribucije i korišćenja opasnih materija; • model procedure (postupka) reagovanja u slučaju opasnosti od

udesa opaasnim materijama; • model uputstva za bezbedan rad sa opasnim materijama; • model zapisa o upravljanju rizikom pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama

94

5.1. Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

95

Na osnovu čl.58. Zakona o zaštiti životne sredine (Sl.glasnik R.Srbije, br.135/04), Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagadjivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (Sl.glasnik R.Srbije br.60/94) i Studije o proceni opasnosti od hemijskog udesa i zagađenja životne sredine za skladište opasnih materija __________________ od _______ 200___.godine, sačinjen je:

PLAN MERA PREVENCIJA, PRIPRAVNOSTI I ODGOVORA NA UDES PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA

A. OPŠTI POJMOVI Udes opasnim materijama, je vanredni dogadjaj ili niz dogadjaja nastalih usled

nekontrolisanih oslobadjanja, izlivanja ili rasturanja opasnih hemijskih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, skladištenju i čuvanju koji ugrožavaju bezbednost ljudi i prouzrokuju štete u radnoj i životnoj sredini.

Životna sredina jeste skup prirodnih i stvorenih vrednosti čiji kompleksni

međusobni odnosi čine okruženje, odnosno prostor i uslove ža život. Zagadjivanje životne sredine, jeste unošenje zagadjujućih materija ili energije u

životnu sredinu, izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima, koje ima ili može imati štetne posledice na kvalitet životne sredine i zdravlje ljudi.

Zagadjujuće materije, su materije čije ispuštanje u životnu sredinu utiče ili može

uticati na njen prirodni sastav, osobine i integritet. Opasne materije, jesu hemikalije i druge materije koje imaju štetne i opasne

karakteristike. Opasni otpad, je otpad koji nastaje u industrijskim ili hemijskim procesima i koji

zbog svog svojstva i količina ima jednu ili više osobina opasnih materija sa kojim vlasnik postupa ili ima obavezu da postupa, odnosno upravlja.

Rizik jeste određeni nivo verovatnoće da neka aktivnost, direktno ili indirektno,

izazove opasnost po životnu sredinu, život i zdravlje ljudi. Upravljanje rizikom podrazumeva preduzimanje mera preventive, angažovanje

opreme i sredstava i primenu postupaka za stvaranje uslova pod kojima je rizik prihvatljiv.

Procena opasnosti od udesa, jeste proces identifikacije opasnosti, procene

posledica i ocene rizika od udesa.

96

B. MERE PREVENCIJE Prevencija je skup mera i postupaka koji se preduzimaju na potencijalnom

mestu udesa na skladištu opasnih materija "______________" , a imaju za cilj sprečavanje i smanjivanje verovatnoće nastanka hemijskih udesa i mogućih posledica po život i zdravlje zaposlenih i životnu sredinu.

Da bi se verovatnoća nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama zadržala na nivo kojim se može upravljati rizikom potrebno je obraditi i inovirati postojeću dokumentaciju koja se odnosi na izvršene remontne radove, servisiranje, zamenu delova, atestiranje i kontrolu uređaja i opreme.

Na osnovu podataka dobijenih obradom dokumentacije, a u skladu sa zahtevom proizvođača i isporučioca opreme u pogledu održavanja iste sastaviti i/ili inovirati:

• Plan redovne - rutinske kontrole, • Plan periodične kontrole, • Plan servisiranja, • Plan atestacije, • Plan kontrole i monitoringa • Plan sistema bezbednosti na radu, • Plan zaštite od požara i • Plan odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Plan redovne, rutinske kontrole treba da sadrži obavezu dnevne kontrole

nivoa opasnih materija u sistemima i rezervoarima, proveru radnih uslova, pritiska i temperature.

O izvršenoj kontroli se vodi dnevni izveštaj. Plan periodične kontrole treba da sadrži najmanje:

• kontrolu sigurnosnih ventila; • kontrolu manometara; • kontrolu termostata; • kontrolu automatike pregledom elemenata u elektrorazvodnoj ploči, radnoj

zaštitnoj automatici (na 6 meseci); • kontrolu cevovoda na propusnost.

O obavljenim periodičnim kontrolama se vodi knjiga kontrole. Plan servisiranja se radi, u skladu sa zahtevima proizvođača i isporučioca

opreme. Posebno moraju da budu obuhvaćeni kompresori, kondenzatori, pumpe i dr. Plan atestacije - atestirani sudovi pod pritiskom moraju posedovati certifikat o

max. i min.: radnom pritisku i radnoj temperaturi, dozvoljenoj ispunjenosti , datumu sledeće atestacije.

Za sve sudove pod pritiskom čija je atestacija starija od 2 godine kao i za one koji ne poseduju certifikat istu je potrebno izvršiti u što kraćem roku.

Potrebno je napisati operativna Uputstva za rad postrojenja u kome se koristi opasne materije ("Operational manual"), gde će se detaljno razraditi i precizirati zaduženje svakog operatera. Pored uputstva sastavlja se Plan i program obuke operatera. Plan obuhvata proveru znanja operatora iz "Operational manual" kao i poseban deo gde se kod operatera razvija sposobnost da uoči izvor opasnosti i indikatore koji ukazuju da se na postrojenju odvija nešto u suprotnosti sa uobičajenim uslovima.

Potrebno je redovno vršiti kontrolu razvodnog cevovoda i armature van objekta, uz obaveznu zamenu cevi koje su oštećene napredovanjem korozivnih procesa. Na mestima gde nedostaje izolacija, istu treba obnoviti.

97

Plan bezebednosti na radu (Akt o proceni profesionalnih rizika) predviđa identifikaciju, analizu o procenu rizika po bezbednost i zdravlje na radu i definisanje mera i postupaka za sprečavanje nastanka povreda na radu i profesionalnih oboljenja.

Plan mera zaštite od požara sadrži obavezu izrade operativnih karata i definisanje mera zaštite od požara kao i njegovu kontrolu, reviziju i inovaciju u skladu sa stvarnim stanjem na terenu.

Plan odgovora na udes opasnim materijama podrazumeva identifikaciju, analizu i procenu rizika radi definisanja mera i postupaka za sprečavanje nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Mere i postupci prevencije sastoje se u sledećem: B.1. Plan mera prevencije od požara i eksplozija Pri izgradnji i održavanju objekata/skladišta___________________________,

poštovani su propisi i primenjivane mere zaštite iz oblasti zaštite od požara. U oblasti normativnog regulisanja zaštite od požara stvorene su odgovarajuće

pretpostavke za preventivno delovanje i doneti ili inovirani sledeći normativni akti:

• Pravilnik o zaštiti od požara; • Plan zaštite od požara (operativne karte) i • Naredbu za primenu mera pri rezanju, lemljenju i zavarivanju.

Za gašenje početnih i srednjih požara periodično servisirati, ispitivati i održavati

odgovarajuća sredstva i instalacije za gašenje požara. Održavanje, servisiranje, ispitivanje i kontrolu aparata za gašenje požara sprovoditi

redovno i periodično svakih šest meseci u saradnji sa ovlašćenom organizacijom. Održavanje, servisiranje i kontrolu spoljne i unutrašnje hidrantske mreže sprovoditi

redovno, a ispitivanje vršiti jednom godišnje u saradnji sa ovlašćenom organizacijom. Održavanje, servisiranje, kontrolu i ispitivanje stabilnog i automatskog sistema za

detekciju i dojavu požara i video nadzor _________________________ vršiti redovno jedanput godišnje u saradnji sa ovlašćenom organizacijom. i dvomesečni pregled na osnovu Pravilnika (Sl.list SRJ br.87/93) od strane stručne službe ZOP.

Održavanje i kontrolu prohodnosti protivpožarnih puteva vršiti svakodnevno od strane nadležne službe.

Obuku zaposlenih i proveru znanja iz oblasti zaštite životne sredine vršiti periodično na svake tri godine.

B.2. Plan mera prevencije izlivanja, rasturanja i odlaganja opasnih

hemijskih materija Na skladištu _____________________ na kome su identifikovane opasne materije

i procenjen srednji/veliki rizik od nastanka opasnosti pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama definišu se:

• procedura (postupak) nabavke prijema, skladištenja, manipulacije, distribucije i korišćenja opasnih materija;

• procedura (postupak) reagovanja u slučaju opasnosti od udesa i zagađenja životne sredine;

• uputstva za bezbedan rad sa opasnim materijama. Na osnovu identifikovane vrste i količine opasnih materija neophodno je definisati i

sredstva za zaštitu od izlivanja i rasturanja.

98

Za slučaj nekontrolisanog izlivanja opasne materije i tsl. neophodno je planirati i obezbediti korišćenje tehničkih rešenja za prihvatanje opasne materije i apsorcionih materijala kao što su zemlja, šljunak, pesak, drvena strugotina i tsl., radi sprečavanja prodiranja u kanalizacionu mrežu ili okolni zemljišni prostor.

Na skladištu _____________________ postoje namenski objekti za sprečavanje izlivanja i rasturanja opasnih materija i to:

• prihvatni rezervoar za opasnu materiju ________ u slučaju curenja i

uzlivanja; • postrojenje za neutralizaciju i prečišćavanje otpadnih voda;

Napred navedene objekte je potrebno periodično pregledati, ispitati i preventivno

održavati. Redovno sprovoditi periodična ispitivanja kvaliteta otpadnih voda i emisija gasovitih

materija u skladu sa važećim propisima za ove vrste ispitivanja. B.3. Preventivne mere organizacije, kontrole i nadzora U pogonu/ skladištu ________________ u kome je definisan srednji i/ili veliki rizik

od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama neophodno je stalno prisustvo predstavnika službe zaštite na radu, zaštite od požara i zaštite životne sredine radi organizacije, sprovođenja i nadzora nad primenom mera preventive.

U pogonu/ skladištu ________________ moraju da postoje sledeća normativno pravna akta koja se odnose na bezbednost na radu, zaštitu od požara i zaštitu životne sredine koji su direktno ili indirektno u funkciji zaštite od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i to:

• pravilnik o bezbednosti i zdravlju na radu; • akt o proceni profesionalnih rizika; • plan mera pripravnosti, preventive i odgovora na udes pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama; • pravilnik o zaštiti od požara; • plan zaštite od požara; • proceduru reagovanja na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama i • uputstva za bezbedan rad sa opasnim materijama.

B.4. Program praćenja i kontrole (monitoringa) U toku eksploatacije objekata, opreme i instalacija pogona/skladišta __________ u

kojoj je procenjen srednji/veliki rizik od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u cilju poboljšanja rada i razvoja, neophodno je definisati razvojne planove i programe unapređenja bezbednosti i zdravlja na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara i težiti razvoju integrisanih sistema QMS, EMS i OHSAS u skladu sa ISO 9000, ISO 14000 i ISO 18000.

Kontrolu merenja emisija štetnih gasova i isparenja, kontrolu kvaliteta otpadnih voda i kontrolu i ispitivanja sredstava i opreme za zaštitu od požara sprovoditi periodično u skladu sa propisima bezbednosti na radu, zaštite životne sredine i zaštite od požara u saradnji sa ovalšćenim institucijama kao što su:

• Institut za _________________; • Institut bezbednosti i zaštite na radu _________________ , • Institut za naučnoistraživačku i razvojnu delatnost ______________; • Fakultet zaštite na radu _____________________; • Institut preventivni inženjering _______________; • Institut "Vatrogas" _________________________; • Zavod za zaštitu zdravlja "______________" i tsl.

99

C. MERE PRIPRAVNOSTI (REŽIM POVEĆANOG RIZIKA) Pripravnost je stanje koje se postiže pripremom svih nadležnih subjekata

na skladištu ___________________, opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora na hemijski udes i zagađenje životne sredine uz najmanje posledice, a obezbeđuje se donošenjem planova zaštite.

C.1. Tim za koordinaciju odgovora na hemijski udes i zagadjenje životne

sredine

U cilju blagovremenog, sveobuhvatnog i kvalitetnog odgovora na hemijski udes i zagađenje životne sredine kao mera pripravnosti formira se: Tim za koordinaciju odgovora na udes i zagađenje životne sredine u sledećem sastavu:

Brojevi telefona Red

Br. IME I

PREZIME Funkcija u timu

Funkcija u organizaciji

Strušna sprema Posao Kući Mob.

1. Direktor Koordinator tima

2. Ruk. skladišta Zam. koordinatora

3 Ruk. službe ZNR Član

4 Ruk.službe ZOP Član

5 Ruk. službe ZŽS Član

6 Ruk.održavanja Član

7 Poslovođa Član

U timu za odgovor na udes i zagađenje životne sredine poželjno je imati one

funkcije koje se profesionalno bave preventivnim održavanjem i preventivno tehničkom zaštitom pa je u tom smislu i dat predlog kao u tabeli.

Optimalno brojno stanje tima za odgovor na udes udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama je 6-10 članova sa jasno podeljenim ulogama i zadacima.

Zadatak tima je da sve od momenta saznanja o mogućem nastanku ili nastalom udesu pa sve do završetka saniranja posledica eventualnog udesa preduzima odgovarajuće mere u skladu sa ovim Planom i Procedurom odgovora na hemijski udes opasnim materijama.

C.1.1. Definisanje uloge i obaveze učesnika u odgovoru na udes udesa pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama

Direktor 1) Organizuje bezbednost i zaštitu zdravlja zaposlenih; 2) Odgovoran je za planove, postupke, uputstva, koordinaciju i

funkcionisanje subjekata sistema zaštite čiji je zadatak preduzimanje mera odgovora za savlađivanje uslova akcidentne situacije;

3) Utvrđuje programe bezbednosti i zdavlja na radu sa opasnim materijama; 4) Odobrava izdavanje informacija koje se tiču akcidentne situacije; 5) Odlukama, uredbama, direktivama i instrukcijama ostvaruje funkciju

rukovođenja u odgovoru na udes opasnim i štetnim materijama; Tim za koordinaciju odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama 1) Koordinira planove i postupke zaštite za slučajeve udesa sa opasnim

materijama; 2) U funkciji upravljanja akcijom odgovora na udes, tim ostvaruje sledeće

aktivnosti: • vrši planiranje, • organizaciju,

100

• koordinaciju i sadejstvo sa drugim subjektima sistema zaštite i • monitoring (praćenje i kontrolu).

3) Vrši procenu nastale situacije i određuje vrstu aktivnosti u procesu odgovora na udes;

4) Određuje pojedine korake u utvrđenim etapama i angažuje ostale subjekte sistema zaštite;

Tim za koordinaciju odgovora na udes udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama potčinjen je direktoru i obavlja savetodavnu ulogu u savladavanju uslova nastanka udesa sa opasnim materijama.

Rukovodilac skladišta/Upravnik pogona 1) Organizuje sprovođenje mera bezbednosti pri radu sa opasnim

materijama; 2) Proglašava stanje udesa sa opasnim materijama; 3) Obaveštava i angažuje osoblje za odgovor na udes opasnim materijama; 4) Sprovodi mere bezbednosti na radu i zaštite životne sredine; 5) Koordinira aktivnosti radi održavanja i obnavljanja procesa rada; Rukovodilac službe bezbednosti na radu 1) Izrađujeplanove i organizuje uvežbavanje postupaka odgovora na udes sa

opanim materijama; 2) Usmerava aktivnosti subjekata sistema zaštite koji pristižu na licu mesta,

uključujući vatrogasnu jedinicu, obezbeđenje, saobraćajnu policiju, hitnu medicinsku pomoć, transportnu službu i tsl.;

3) Organizuje obuku i obezbeđuje informacije o opasnostima; 4) Informiše direktora o svim aktivnostima i napredovanju preduzetih mera

zaštite; 5) Održava vezu sa spoljašnjim subjektima zaštite; 6) Obaveštava odgovarajuće organe državne uprave; 7) Organizuje nabavku zaštitne opreme i sredstava lične zaštite; 8) Vrši izradu akata iz oblasti bezbednosti na radu i unstrukcija (uputstava)

za bezbedan rad sa opasnim materijama; 9) Organizuje zaštitu zdravlja zaposlenih pri radu sa opasnim metrijama,

obezbeđuje nužnu pomoć za povređene. Dežurni fabrike/pogona/skladišta opasnih materija 1) Otvara linije za komunikaciju i razmenu informacija; 2) Prima i prosleđuje informaciju o nastalom udesu sa opasnim materijama; 3) Vrši kratku procenu nastale situacije i odmah izveštava direktora, službu

zaštite i koordinatora tima za odgovor na udes; 4) Obaveštava i poziva na intervenciju spoljne subjekte sistema zaštite,

vatrogasnu službu, hitnu medicinsku pomoć, sekretarijat unutrašnjih poslova, i druge specijalizovane jedinice;

5) Koordinira akcijom odgovora na udes opasnim materijama do dolaska direktora, rukovodioca tima za koordinaciju i rukovodioca službe bezbednosti na radu;

6) Obezbeđuje nužnu prvu pomoć do dolaska hitne medicinske pomoći. Poslovođa /smenovođa 1) Obaveštava dežurnog skladišta/pogona/fabrike o potencijalnom i/ili

nastalom udesu; 2) Pristupa bezbednom zaustavljanju procesa rada u zoni akcidentne

situacije i sprovodi postupak za odgovor na udes i zagađenje životne sredine;

3) Organizuje spašavanje ugroženih radnika i vrši sprečavanje širenja akcidenata;

4) Obaveštaava pripadnike tima za odgovor na udes o svim poznatim izvorima i uzrocima nastanka udesa;

5) Organizuje mere zaštite do dolaska lica nadležnih za odgovor na udes.

101

Zaposleni 1) potencijalnom i/ili nastalom udesu obaveštava neposredno odgovornog

rukovodioca; 2) U skladu sa uputstvima za bezbedan rad učestvuje u zaustavljanju -

sprečavanju toka akcidenta, spasavanju nastradalih i otklanjanju i saniranju posledica udesa.

Vatrogasna služba 1) Na poziv, javlja se u pogođenu zonu sa opremom za odgovor na

suzbijanje požara; 2) Po dolasku na mesto događaja usmerava aktivnosti na gašenju požara i

spašavanju preostale imovine, u skladu sa planom zaštite od požara. Služba hitne medicinske pomoći 1) Po pozivu, javlja se na mesto događaja i pruža prvu pomoć povređenima; 2) Vrši transport povređenih do najbliže zdravstvene ustanove radi dalje

specijalističke hospitalizacije Fizičko-tehničko obezbeđenje 1) Sprovodi fizičko-tehničku zaštitu objekta, poverljivih materijala, opreme

itd.; 2) Preusmerava saobraćaj ukoliko nastali udes preti da ugrozi saobraćaj; 3) Vrši prihvat jedinica subjekata sitema zaštite (vatrogasne jedinice, hitne

medicinske pomoći, saobraćajne policije i tsl.). Operater telefonske centrale 1) Vodi evidenciju poziva obavljenih za pružanje prve pomoći u suzbijanju

udesa; 2) Prihvata ulazne i izlazne pozive koje zahtevaju direktor, tim za

koordinaciju odgovora na udes, rukovodilac skladišta/ pogona.

C.2. Plan vežbe i provere znanja

1) Uvežbavanje primene Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama izvodiće se periodično sa ciljem: • da se zaposleni upoznaju sa planom mera prevencija, pripravnosti i

odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; • da se zaposleni upoznaju sa dužnostima u slučaju udesa pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama; • da se identifikuju nedostaci i izvrše potrebne korekcije i podešavanja

plana i njegova periodična inovacija. 2) neophodno je uvežbavati i vršiti proveru plana delovanja:

• pojedinih delova (subjekata), • usklađenosti i saradnje, • proveru celokupnog plana delovanja u odgovoru na udes pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama. 3) provera plana delovanja treba da bude dovoljno učestala da obezbedi

primenjivost plana u slučaju udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i da zaposleni budu neprekidno upoznati sa svojim dužnostima i zadacima, a izvodi se kroz:

• redovnu obuku i vežbe simuliranjem akcidenata i • vanredne vežbe (nenajavljenog tipa ali unapred predviđene i

koordinirane).

102

C.3. Oprema i sredstva za odgovor na udes C.3.1. Oprema za protivpožarnu zaštitu Plan mora da sadrži podatke o raspoloživim sredstvima i opremi za zaštitu od

požara kao i spiskom tih sredstava kao što je to navedeno u dole prikazanoj tabeli. 1) Aparati za gašenje od požara u pogonu/skladištu ____________________

raspoređeni su po objektima i postrojenjima u skladu sa Planom zaštite od požara.

Naziv sredstva Količina

S6 S9 S50 S100 CO2 5kg CO2 10 kg

2) Sistem hidrantske mreže sa ____________ priključnih mesta na spoljnoj

hidrantskoj mreži i __________ priključnih mesta na unutrašnjoj hidrantskoj mreži.

3) Ostala sredstva za protivpožarnu zaštitu: kofe za vodu, lopate, krampovi, protivpožarne lestve, penjačko uže, šlemovi za vatrogasce, pumpe za pretakanje nalaze se u ______________.

4) ______________ kompleta spoljnih hidrantskih ormarića nalaze se neposredno pored mesta za priključak na hidrantskoj mreži.

C.3.2. Oprema za bezbednost na radu Sredstva i oprema za bezbednost na radu koja se koriste u pogonu/skladištu su:

• Zaštitno odelo _____ kom • Zaštitne cipele _____ kom • Zaštitne gumene rukavice _____ kom • Zaštitni štitnik za lice _____ kom • Zaštitna maska, cedilo, L, BB _____ kom

C.3.3. Oprema za pružanje prve pomoći Plan mora da sadrži podatke o raspoloživim sredstvima i opremi za pružanje prve

pomoći kao i spiskom tih sredstava i gde se ista nalaze kao i vozila koja se mogu koristiti za zbrinjavanje najhitnijih slučajeva.

U pogonu/skladištu ______________ se pored uobičajenih sredstva i oprema za pružanje prve pomoći koriste još i sprave kao što su:

• Nosila za povređene • Štake i sl. •

103

C.4. Opšta uputstva o postupcima u slučajevima udesa pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama

OPŠTE UPUTSTVO ZA SLUČAJ POŽARA

1. Bez panike pristupiti gašenju požara. 2. Upotrebi raspoloživa sredstva i opremu za gašenje početnih požara. 3. Obavesti neposrednog rukovodioca i vatrogasnu jedinicu.

• Unutrašnje obezbeđenje pogona/skladišta ________ • Upravnika pogona/skladišta • Sekretarijat za unutrašnje poslove 92; • Teritorijalnu vatrogasna jedinicu 93; • Hitnu medicinsku pomoć 94;

4. Spašavaj živote ugroženih lica. 5. Sačuvaj materijale od izuzetne vrednosti i sklanjaj opasne materije

iz ugroženog prostora. 6. Odstrani lakozapaljive materijale sa mesta požara. 7. Isključi dovod električne struje na mašini, uređaju, prostoriji ili

objektu koji je zahvaćen požarom. 8. Zatvori otvore za dovod svežeg vazduha da bi se srprečio proces

gorenja i širenja požara. 9. U akciju gašenja požara uključi osoblje obučeno iz oblasti zaštite od

požara. 10. Nakon dolaska Vatrogasne jedinice rukovodjenje u gašenju požara

prepusti komandiru vatrogasne jedinice.

OPŠTE UPUTSTVO U SLUČAJU IZLIVANJA I RASTURANJA OPASNIH MATERIJA

1. Bez panike pristupi sprečavanju izlivanja opasnih materija; 2. U postupku sprečavanja izlivanja opasnih materija obavezno koristi

lična zaštitna sredstva i zaštitnu opremu; 3. Obavestiti neposredne rukovodioce i službu ZNR, ZOP i ZŠS; 4. Koristiti odgovarajuće posude za prihvat opasnih materija i/ili

uključiti apsorpcione materijale za sprečavanje prodiranje i emisije ovih opasnih materija;

5. Izvršiti procenu o potrebi angažovanja TVJ, službe MUP /ili drugih spec. službi;

6. Sklanjaj sa mesta udesa preostale ugrožene opasne materije; 7. Nakon pristizanja TVJ i ostalih nadležnih službi pruži neophodne

informacije.

104

OPŠTE UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD 1. Pre raspoređivanja na radno mesto zahtevaj da te neposredni

rukovodilac upozna sa opasnostima, štetnostima i zaštitnim merama na tvom radnom mestu.

2. Pre uključivanja sredstva za rad (postrojenja, mašine, uređaja i alata), proveri da li je ispravno i da li su ostali radnici bezbedni.

3. Ne upotrebljavaj neispravna sredstva za rad i instalacije dok se ne izvrši potrebna opravka.

4. Ne skidaj zaštitne naprave sa sredstva za rad, jer su namenjena za zaštitu tvog života i zdravlja.

5. Nemoj da radiš na radnom mestu gde ti preti neposredna opasnost po život i zdravlje i zahtevaj da se opasnost otkloni.

6. Obavezno upotrebljavaj lična zaštitna sredstva i opremu za zaštitu na radu koja su predviđena za tvoje radno mesto.

7. Pravilno rukuj ličnim zaštitnim sredstvima i koristi ih namenski. 8. Održavaj ličnu higijenu, red i čistoću na radnom mestu. 9. Svaku povredu na radu prijavi neposrednom rukovodiocu, radi

ukazivanja prve pomoći i ispunjavanja prijave o povredi na radu. 10. Ne dolazi na posao pod dejstvom alkohola ili narkotika i ne donosi ih na

radno mesto. C.5. Posebna uputstva za bezbedan rad za konkretnu opasnu materiju U skladu sa karakteristikama opasne materije obavezno definisati uputstvo za

bezbedan rad za konkretnu opasnu materiju. Posebna uputstva za bezbedan rad data su prilogu plana mera prevencija,

pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za svaku opasnu materiju koja je uzročnik potencijalnog udesa.

C .6. Sredstva komunikacije U slučaju udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama sistem

komunikacija tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama odvijaće se sledećim sredstvima veza i komunikacija:

• fiksnom telefonijom; • telefaksom; • elektronskom poštom i • mobilnom telefonijom i

105

D. MERE ODGOVORA NA UDES (UDESNI REŽIM) Odgovor na hemijski udes i zagađenje životne sredine u

pogonu/skladištu_____________ započinje onog trenutka kada se dobije prva informacija o nastalom udesu opasnim materijama, koja sadrži podatke o:

1) mestu i vremenu udesa 2) vrsti opasne materije koje su prisutne na mestu udesa; 3) proceni toka udesa; 4) proceni rizika po bezbednost života i zdravlja zaposlenih i životnu

sredinu i 5) druge značajne podatke za odgovor na udes i zagađenje životne

sredine. D.1. Informacije o udesu i zagađenju životne sredine Radnik fizičko-tehničkog obezbeđenja, odnosno poslovođa pogona/skladišta

obaveštavaju koordinatora tima za odgovor na udes, Teritorijalnu vatrogasnu jedinicu u slučaju požara ili izlivanja opasnih materija i druge odgovarajuće službe po potrebi.

Odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama na nivou opasne instalacije i/ili industrijskog kruga pogona/skladišta ____________ realizuju se na nivou pogona/skladišta__________________ i uz koordinaciju tima za odgovor na udes na nivou preduzeća.

Odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama na širem nivou industrijskog kompleksa realizuju se na nivou preduzeća _________ uz koordinaciju tima za odgovor na udes na nivou pogona/skladišta _________, tima za koordinaciju odgovora na udes na nivou preduzeća ______________ i predstavnika nadležnog organa za zaštitu životnesredine lokalne uprave.

Javnost i zaposleni obaveštavaju se o nastalom udesu i zagađenju životne sredine

u skladu sa Zakonom o zaštiti životne sredine. D.2. Procena o potrebi angažovanja za odgovor na hemijski udes i

zagađenje životne sredine Koordinator tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama sagledava informaciju, angažuje tim za koordinaciju odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, analizira, procenjuje i donosi rešenja o potrebi angažovanja ostalih specijalizovanih ekipa i službi i postupa u skladu sa procedurom odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i šemom odgovora na udes (slika 1).

Subjekti odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u skladu sa procenom potreba angažuju:

• Sekretarijat unutrašnjih poslova _________; • Zavod za ___________________________; • Služba za hitnu medicinsku pomoć _______; • Štabove i jedinice civilne zaštite i druge specijalizovane ekipe (vojske, TVJ i tsl)

106

MINISTARSTVO NADLEŽNO ZAZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

Tim za koordinaciju odgovora na udesopasnim materijamana nivou Republike

ORGAN LOKALNE UPRAVEOPŠTINE _____ ZADUŽEN ZAZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE

DIREKTOR PREDUZEĆA

Pogon /SkladišteUpravnik pogona/skladišta

Tim za odgovor na udes pri skladiranju irukovanju opasnim materijama na nivou

pogona/skladišta

Tim za koordinaciju odgovora na udes iopasnim materijama na nivou opštine

___________

Koordinator timova za odgovor na udespri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama na nivou preduzeća

IV NIVO UDESA

III NIVO UDESA

II NIVO UDESA

I NIVO UDESA

Slika 1. Predlog organizacione šeme odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

107

108

109

E. MERE OTKLANJANJA POSLEDICA UDESA-SANACIJA (POSTUDESNI REŽIM)

Mere za otklanjanje posledica od udesa pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama imaju za cilj praćenje posudesne situacije, obnavljanje i sanaciju radne i životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa.

Subjekti u pomoći na snaciji posledica od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u skladu sa procenom potreba su:

• organizacije specijalizovane za upravljanje opasnim materijama i rekultivaciju i sanaciju zemljišta.

Za slučaj nastanka hemijskog udesa ove organizacije sadejstvuju sa ostalim specijalizovanim jedinicama iz tačke 4. sa nivoa lokalne zajednice i angažuju se na sanaciji posledica nastalih udesom.

E.1. Sanacija posledica Sanacija obuhvata izradu plana sanacije i izradu izveštaja o udesu. Plan sanacije sadrži:

1) ciljeve i obim sanacije; 2) snage i sredstva angažovanja na sanaciji, redosled njihovog

korišćenja i rokove; 3) program postudesnog monitoringa životne sredine

(biomonitoring), stanje zdravlja ljudi i životinja; 4) troškovi sanacije; 5) način obaveštavanja javnosti o proteklom udesu.

5.1.1. Sanacija posledica od požara Za sanaciju posledica od požara angažuju se sledeće jedinice i službe:

• Teritorijalna vatrogasna jedinica, • Odgovarajuće službe MUP, • Službe hitne pomoći Medicinskog centra,

Zadatak pomenutih jedinica i službi je zbrinjavanje povređenih, evakuacija i spašavanje ljudi i materijalnih dobara iz ugroženog prostora, regulisanje saobraćaja, suzbijanje nastalog i sprečavanje nastanka drugih požara i raščišćavanje i sanacija zgarišta.

E.1.2. Sanacija posledica od izlivanja i rasturanja tečnih materija Za sanaciju posledica ovakvog udesa potrebno je angažovati sledeće službe i

jedinice: • Komunalne službe opštine, • TVJ, • Odgovarajuće službe MUP, • Ovlašćenu instituciju za ispitivanje kvaliteta otpadnih voda, • Specijalizovanih službi Instituta za poljoprivredu.

Zadatak pomenutih službi i jedinica je da spreči dalje izlivanje opasnih materija, da spreči prodor ovih materija u okolno zemljište i kanalizacionu mrežu, prikupljanje rasutih količina i apsorpciju preostalih količina odgovarajućim materijalom (zemlja, pesak, šljunak, drvena strugotina), kao i kontrola kvaliteta otpadnih voda za vreme i nakon udesa i zagađenja životne sredine.

110

E.1.3. Sanacija posledica od emisije opasnih gasova i isparenja Za sanaciju ovih posledica angažovati i uključiti sledeće službe:

• Specijalizovanu službu za eko-toksikološki monitoring; • Specijalizovane službe zavoda za zaštitu zdravlja; • Inspekcijsku službu _______________________; • Zavod za ________________________________;

Zadatak pomenutih službi je da:

• izvrše identifikaciju, analizu, procenu i veštačenje nastalih šteta i utvrde stvarno stanje uticaja prekomernih koncentracija opasnih materija na životnu sredinu i daju predlog mere za smanjenje daljeg zagađenja životne sredine. E.2. Izveštaj o udesu Nakon nastanka i sanacije udesa, neophodno je sačiniti izveštaj o udesu koji se

dostavlja po potrebi, izvršnim organima SO ________, inspekcijskim organima i nadležnom ministarstvu i sačine izveštaj sa predlogom mera za sanaciju i zaštitu.

Izveštaj se definiše u skladu sa odgovarajućom procedurom. Izveštaj o udesu pri skladiranju i rukovanju opanim materijama sadrži: 1. Analizu izvora, uzroka i posledica udesa pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama 2. Razvoj i tok udesa i odgovora na udesa pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama 3. Procenu veličine (nivoa) udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama 4. Analiza trenutnog stanja i prognoza daljeg toka.

111

F. PRILOZI I GRAFIČKA DOKUMENTACIJA F.1. Prilog važnih telefonskih brojeva službi, jedinica i institucija bitnih za

odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

Red. br.

NAZIV USTANOVE/ ORGANIZACIJE/ INSTITUCIJE Broj telefona

1 Centar za obaveštavanje i uzbunjivanje SO _______ 985

2 Teritorijalna vatrogasna jedinica _______ 93;

3 Komandir vatrogasne jedinice

4 Odgovarajuće službe MUP 92,

5 Hitna medicinska pomoć MC __________ 94;

6 Medicinski centar ___________

7 Bolnica _________

8 Služba za fizičko tehničko obezbeđenje

9 Komunalno preduzeće "_________"

10 Javno preduzeće "Vodovod"

11 Elektrodistribucija _______________

12 Zavod za zaštitu zdravlja "_________"-_________

13 Načelnik protivpožarne policije

14 Republička inspekcija zaštitu životne sredine

15 Republička inspekcija za vodoprivredu

16 Republička inspekcija za zaštitu na radu

17 Odeljenje za ______

18 Nadležni organ za zaštitu životne sredine lokalne uprave _____

F.2. Prilog grafičke dokumentacije

a) Situacioni plan preduzeća/skladišta __________;

112

5.2. Procedura nabavke, prijema, skladištenja, manipulacije, korišćenja i distribucije sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasnih materija

113

Naziv dokumenta:

PROCEDURA NABAVKE, PRIJEMA, SKLADIRANJA, MANIPULACIJE, KORIŠĆENJA I

DISTRIBUCIJE SIROVINA I REPROMATERIJALA SA SVOJSTVOM OPASNIH MATERIJA

114

SADRŽAJ:

1. Predmet procedure 2. Veza sa drugim dokumentima 3. Definicije 4. Ovlašćenja i odgovornosti 5. Opis procedure 6. Dijagram toka aktivnosti 7. Prilozi

DISTRIBUTIVNA LISTA:

1. Direktor 2. Zamenik direktora za proizvodnju i održavanje 3. Rukovodilac službe nabavke 4. Rukovodilac službe prodaje 5. Upravnik Fabrike/Skladišta 6. Rukovodilac Skladišta 7. Rukovodilac službe zaštite životne sredine 8. Rukovodilac službe zaštite na radu 9. Rukovodilac tehniko-tehnološke pripreme

115

A. Predmet procedure:

Procedura definiše proces odgovornosti kod nabavke, prijema, skladištenja, manipulacije, korišćenja i distribucije sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasnih materija u preduzeću/pogonu/skladištu ______________.

B. Veza sa drugim dokumentima:

• Procena opasnosti od hemijskog udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama; • Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama . C. Definicije: Opasnim materijama smatraju se eksplozivne, zapaljive, oksidirajuće, otrovne,

gadne, zarazne, korozivne, kancerogene i radioaktivne materije utvrđene jugoslovenskim standardima i drugim propisima koje se koriste, skladište ili proizvode u procesu rada, kao i materije čija svojstva vezana za neke supstance mogu da budu opasne po život i zdravlje radnika.

Klasa Naziv klase Napomena 1 EKSPLOZIVI Prema vrsti opasnosti podeljeni su u pet klasa-

1.1,1.2,1.3,1.4,1.5

2 GASOVI Komprimovani, prevedeni u tečno stanje, gasovi rastvoreni pod pritiskom ili duboko ohlađeni

3 ZAPALJIVE TEČNOSTI 4.1.Zapaljive čvrste materije 4.2. Materije sklone samozapaljenju

4 ZAPALJIVE ČVRSTE MATERIJE: Materije sklone samozapaljivanju, materije koje u dodiru sa vodom oslobađaju zapaljive gasove 4.3.Materije koje u dodiru sa vodom razvijaju

zapaljive gasove 5.1. Oksidirajuće materije 5 OKSIDIRAJUĆE MATERIJE I

ORGANSKI PEROKSIDI 5.2. Organski peroksidi

6.1. Gadne i zarane materije

6 OTROVNE (TOKSIČNE) I INFEKTIVNE MATERIJE 6.2. Infektivne materije

7 RADIOAKTIVNE MATERIJE 8 KOROZIVNE MATERIJE 9 RAZLIČITE MATERIJE Materije koje predstavljaju neku opasnost a nisu

obuhvaćene prethodnim klasama

116

D. Odgovornosti i ovlašćenja: D.1. Direktor odgovoran je za:

• odobrenje procedure nabavke, prijema, skladištenja, manipulacije, korišćenja i distribucije opasnih materija

D.2. Rukovodilac službe nabavke odgovoran je: • za sprovođenje procedure nabavke, prijema, skladištenja, manipulacije,

korišćenja i distribucije opasnih materija. D.3. Rukovodilac službe bezbednosti na radu odgovoran je za:

• identifikaciju opasnosti rizika po bezbednost i zdravlje na radu; • izradu uputstva za bezbedan rad sa opasnom materijom; • planiranje nabavke sredstava i opreme za zaštitu na radu

D.4. Rukovodilac službe zaštite životne sredine odgovoran je: • identifikaciju, analizu i procenu uticaja opasne materije na životnu sredinu; • planiranje nabavke i opreme za zaštitu životne sredine.

D.5. Rukovodilac proizvodnje pogona/skladišta _______________ odgovoran je: • za sprovođenje procedure nabavke, prijema, skladištenja, manipulacije,

korišćenja i distribucije opasnih materija. D.6. Rukovodioc službe za tehničko tehnološku pripremu odgovoran je za:

• planiranje nabavke opasne materije i identifikaciju fizičko-hemijskih karakteristika opasne materije.

E. Opis procedure: E.1. Rukovodilac službe za tehničko-tehnološku pripremu planira na-bavku

sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasne materije i rukovodiocima službi zaštite na radu i zaštite životne sredine dostavlja: • zapis-zahtev za analizu bezbednosti upotrebe opasne materije (zahtev za

procenu rizika).

E.2. Rukovodioci službi bezbednosti na radu i zaštite životne sredine anali-ziraju bezbednost upotrebe opasne materije i sačinjavaju: • zapis o bezbednosti upotrebe opasne materije u kome se konstatuje nivo

rizika upotrebe opasne materije i odobrava ili ne odobrava nabavka opasne materije.

E.3. Ukoliko je odobrena upotreba opasne materije rukovodilac službe bez-

bednosti na radu vrši izradu: • uputstva za bezbedan rad sa opasnom materijom _______; • vodi registar sa karakteristikama opasnih materija.

E.4. Rukovodilac službe nabavke, vrši nabavku i od dobavljača u

kupoprodajnom ugovoru zahteva uz isporuku opasne materije dostavljanje i: • uputstvo za bezbedan rad; • uputstvo za transport, prenošenje, skladištenje i čuvanje; • uputstvo za uklanjanje i uništavanje opasne materije i ambalaže; • postupanje u slučaju udesa; • uputstvo o pružanju medicinske prve pomoći povređenom radniku; • propisanu javnu ispravu sa identifikacionim podacima.

Pri prijemu rukovodilac nabavke prosleđuju napred navedenu dokumentaciju

rukovodiocima službi zaštite na radu i zaštite životne sredine.

117

E.5. Rukovodiocu službe zaštite na radu isprave (dokumentaciju) iz tačke E.4. unosi u bazu podataka, umnožava, distribuira korisnicima opasne materije, arhivira i vodi: • evidenciju opasnih materija (obrazac br. 10) Pravilnika o vođenju eviden-

cije i zaštite na radu (Sl.glasnik RS br.2/92 i 7/99).

Red. br.

Naziv materije i sinonimi

Hemijsko ime, sastav (za

smeše)

CAS broj Agregatno

stanje

Klasa opasne

materije

Količina (kg)

1 2 3 4 5 6 7

E.6. Magacioner sirovina i repromaterijala vrši prijem, skladištenje i manipulaciju opasnim materijama i dužan je da poštuje obaveze propisane uputstvima za bezbedan rad i zaštitu životne sredine i vodi evidenciju: • zapis o prijemu i • zapis o izdavanju na korišćenje opasne materije.

E.7. Korisnici opasne materije dužni su da koriste i sprovode uputstva za bezbedan rad, zaštitu zdravlja i zaštitu životne sredine i vode evidenciju: • zapis o upotrebi i nastalom otpadu sa svojstvom opasne materije.

E.8. Ukoliko postoji otpad opasne materije korisnik opasne materije obavezan je da sačini: • zapis o kvantitetu otpada sa kojim se postupa u skladu sa Zakonom

definisani postupak.

118

F. Dijagram toka aktivnosti:

Planiranje nabavke sirovine irepromaterijala sa svojstvom opasne

materije

Početak

Obaveze koje proističu izzakonskih propisa

Politika zaštite životnesredine

Nabavka opasne materije

Analiza bezbednosti opasne materije

Prijem, skladištenje i manipulacijaopasne materije

Upotreba opasne materije

Postupanje po proceduri o upravljanjuopasnim otpadom

Nalog zanabavku

Uputstvo zanabavkuopasnematerije

Uverenje oopasnojmateriji

Lista hazarda sauputstvom zabezbedan rad

Uputstvo zabezbedan rad

i ZŽS ObezbeđenjeLZS i opreme

za ZŽS Upu. za prijem,skladištenje imanipulaciju

OM

Zapis o prijemuopasne materije Zapis o predaji na

korišćenjeopasne materije

Zapis o upotrebi inastalom otpadusa svojstvom OM

Otpad opasne materije postoji?

Kraj

Baza podataka

Ulazni dokument Izlazni dokument

Procenjenim rizikomse može upravljati ?

Umnožavanje, distribucija i arhiviranjeisprava o opasnoj materiji

Odustajanje odnabavke Kraj

Registaropasnihmaterija

Kraj

Zapis oproceni rizika

Izrada uputstva

Kopije Arhiva

Ne

Da

Ne

Da

119

G. Prilozi:

Obrazac br.10_______________________ ____________________________ (Proizvodjač opasne materije) Broj uverenja _________________________________ ____________________________ (Uvoznik opasne materije) Datum izdavanja uverenja __________________________________ (Broj kupoprodajnog ugovora)

UVERENJE O OPASNOJ MATERIJI

1. Naziv materije i sinonimi: 2. Hemijsko ime, formula, sastav (za smeše): 3. Agregatno stanje, boja, miris: 4. Klasa opasne materije: 5. Naziv opasnih komponenti razgradnje: 6. Toksičnost materije:

• način delovanja na čoveka • način spasavanja i prva pomoć • maksimalno dozvoljena koncentracija u radnoj sredini

7. Zapaljivost materije: • kategorija (stepen) zapaljivosti • postupak gašenja • sredstvo za gašenje • granice eksplozivnih smeša-donja/gornja • temperatura topljenja • temperatura ključanja

8. Kancerogenost materije (klasifikacija-grupa): 9. Radioaktivnost: 10. Ostala opasna svojstva materije (klasifikaciona grupa): 11. Opasnost od polimerizacije: 12. Posebne mere zaštite:

• opšta lokalna ventilacija • hermetizacija • korišćenje sredstava i opreme lične zaštite

13. Skladištenje i pakovanje-vrste ambalaže: 14. Mere koje treba preduzeti u slučaju rasipanja ili curenja materije, kao i

postupak neutralizacije i održavanja opreme: 15. Način transporta-rukovanja: 16. Rok trajanja do: 17. Spisak priložene dokumentacije:

• uputstvo za bezbedan rad i upotrebu

M.P. Ovlašćeno lice

______________________

120

REGISTAR

OPASNIH MATERIJA KOJE SE KORISTE U PREDUZEĆU/SKLADIŠTU_______

Red. br.

Naziv materije Klasa opasne materije

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18. 19. 20. 21. 22. 23. 24. 25. 26. 27. 28. 29. 30. 31. 32. 33. 34. 35. 36. 37. 38.

121

5.3. Procedura za reagovanje u slučaju opasnosti od udesa pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama

122

Naziv dokumenta:

PROCEDURA

REAGOVANJA U SLUČAJU OPASNOSTI OD UDESA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA

123

SADRŽAJ:

1) Predmet procedure 2) Veza sa drugim dokumentima 3) Definicije 4) Ovlašćenja i odgovornosti 5) Opis procedure 6) Dijagram toka aktivnosti 7) Prilozi

DISTRIBUTIVNA LISTA:

1) Direktor 2) Zamenik direktora za proizvodnju i održavanje 3) Upravnik _________________ 4) Rukovodilac proizvodnje __________________ 5) Rukovodilac službe zaštite životne sredine 6) Rukovodilac službe zaštite na radu 7) Rukovodilac službe zaštite od požara 8) Poslovođa _____________________ 9) Smenski nadzornik 10) Svim članovima tima za koordinaciju odgovora na udes

124

A. Predmet procedure: Procedura definiše proces odgovornosti kod reagovanja u slučaju opasnosti od

udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama. B. Veza sa drugim dokumentima:

• Procena opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama • Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama C. Definicije:

• Udes, je vanredni događaj ili niz događaja nastalih usled nekontrolisanih oslobadjanja, izlivanja ili rasturanja opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu, skladištenju i čuvanju koji prouzrokuju štete stanovništvu i životnoj sredini.

• Zagađivanje životne sredine, je unošenje zagađujućih materija u životnu sredinu izazvano ljudskom delatnošću ili prirodnim procesima, koji imaju za posledicu promenu fizičkih, hemijskih i bioloških karakteristika životne sredine.

• Zagađujuće materije, su materije čije ispuštanje u životnu sredinu remeti njen prirodni sastav, osobine i integritet u celini.

• Rizik je kompleksna veličina kojom se opisuje verovatnoća nastanka štetnih događaja/akcidenta i očekivana veličina posledica tih događaja u jednom zatvorenom (zaokruženom) sistemu tokom određenog vremenskog intervala ili tokom određene misije.

• Upravljanje rizikom podrazumeva preduzimanje mera preventive, angažovanje opreme i sredstava i primenu postupaka za stvaranje uslova pod kojima je rizik prihvatljiv.

• Procena opasnosti od udesa, je identifikacija opasnosti, procena posledica i ocena rizika od hemijskog udesa i zagađenja životne sredine.

• Mere prevencije, podrazumevaju skup mera i postupaka koje se preduzimaju na potencijalnom mestu udesa u cilju sprečavanja, odnosno smanjenja verovatnoće nastanka udesa.

• Mere pripravnosti se postižu primenom svih nadležnih subjekata, opreme i tehnike radi najadekvatnijeg odgovora na udes uz nakmanje moguće posledice.

• Mere odgovora na udes podrazumevaju skup mera i postupaka koje se preduzimaju na mestu udesa u cilju preduzimanja mera za savladavanje i sprečavanje širenja akcidentne situacije i smanjenja posledica po ljude, radom stvorene vrednosti i životnu sredinu.

• Mere sanacije, podrazumevaju skup mera i postupaka koje se preduzimaju na mestu udesa u cilju praćenja postudesne situacije, obnavljanje i sanaciju životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od ponovnog nastanka udesa.

D. Odgovornosti i ovlašćenja:

D.1. Direktor preduzeća/pogona/skladišta odgovoran je za: • odobrenje Procedure za reagovanje u slučaju opasnosti od udesa pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama; • usvajanje izveštaja o udesu pri skladiranju i rukovanju opasnom materijom.

D.2. Upravnik pogona/skladišta _________________ odgovoran je za:

• odobrenje Uputstava za bezbedan rad sa opasnim materijama; • sprovođenje Procedure reagovanja u slučaju opasnosti od udesa. •

125

D.3. Rukovodilac proizvodnje pogona/skladišta _________________ odgovoran je za: • sprovođenje Procedure reagovanja u slučaju opasnosti od udesa. • sprovođenje Uputstava za bezebedan rad sa opasnim materijama.

D.4. Rukovodilac službe bezbednosti na radu odgovoran je za:

• za izradu predloga Procedure reagovanja u slučaju opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama;

• za izradu i inovaciju Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama;

• kontrolu i nadzor primene Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opanim materijama;

• izradu predloga izveštaja o udesu pri skladiranju i rukovanju opanim materijama.

D.5.Koordinacioni tim za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama odgovoran je za: • sprovođenje Procedure reagovanja u slučaju opasnosti od udesa pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama. • periodično preispitivanje i inoviranje Plana mera prevencija, pripravnosti i

odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ; • usvajanje izveštaja o nastalom udesu pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama.

E. Opis procedure:

E.1.Rukovodilac službe bezbednosti na radu na osnovu Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i Plana monitoringa pogona/skladišta putem odgovarajućih zapisa sprovodi MERE PREVENCIJE koje se ogledaju u: • edukaciji Tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opanim

materijama; • planiranju obezbeđivanja sredstava i opreme za odgovor na udes pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama; • radu na reviziji Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama ; • prognozi mogućeg događaja i razvoja udesa pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama. Rukovodilac službe bezbednosti na radu na osnovu izvršenog monitoringa stanja

opasne materije, tehničke dijagnostike stanja objekata, opreme i sredstava za rad i saradnji sa timom za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama vrši procenu rizika od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama .

Potencijalni udesi ocenjuju se na osnovu verovatnoće nastanka rizika i posledica udesa i zagađenja životne sredine i to:

• Verovatnoća nastanka rizika, posledice udesa kao i nivo rizika određeni su Projektom procena opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama za pogon/skladište _________________na osnovu Pravilnika o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine (Sl. glasnik RS br. 60/94).

• Za sve rizike čija je vrednost VELIKI (IV) i VEOMA VELIKI (V) rukovodilac službe bezbednosti na radu:

• izdaje zapis koji dostavlja Koordinatoru tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama sa zahtevom da se sprovedu mere pripravnosti.

E.2.Ukoliko tim za koordinaciju odgovora na udes pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama konstatuje da se verovatnoća

126

nastanka udesa uvećava Koordinator tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama proglašava MERE PRIPRAVNOSTI i izdaje sledeće zapise: • Zapis o povećanju nivoa rizika od nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama; • Zapis o obaveštavanju direktora i Koordinatora tima za odgovor na udes pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama; • Zapis o angažovanju (mobilizaciji-stalnom dežurstvu i tsl.) tima za

koordinaciju odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama;

• Zapis o angažovanju sredstava i opreme za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama;

• Zapis o izdavanju uputstava za slučaj nastanka udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama;

E.3.Ako je došlo do/ili će neminovno doći do udesa pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama Koordinator tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama preduzima MERE ODGOVORA na udes i u zavisnosti od potrebe o tome sačinjava sledeće zapise : • Zapis o angažovanju teritorijalne vatrogasne jedinice; • Zapis o angažovanju odgovarajuće organizacije i institucije za ZNR, ZOP i

ZŽS; • Zapis o angažovanju drugih specijalizovanih organizacije i/ili institucije za

suzbijanje udesa; • Zapis o izdavanju informacija o nastalom udesu.

E.4.Nakon suzbijanja ili stavljanja pod kontrolu udesa pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama preduzimaju se MERE SANACIJE odnosno otklanjanje posledica udesa, a u zavisnosti od potrebe koordinator tima za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama sačinjava sledeće zapise: • Zapis o sanaciji posledica od požara i eksplozija; • Zapis o sanaciji posledica od izlivanja, rasturanja i emisije opasnih materija; • Zapis o izdavanju izveštaja o udesu opasnim materijama koji se dostavlja

nadležnim organima i organizacijama.

E.5.Koordinacioni tim za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama na osnovu vrste udesa i usvojenih stavova sačinjava sledeće zapise: • Zapis o dostavi Izveštaja nadležnoj inspekciji rada; • Zapis o dostavi Izveštaja nadležnoj inspekciji zaštite životne sredine; • Zapis o dostavi Izveštaja nadležnoj inspekciji zaštite od požara, i • Ministarstvu nadležnom za zaštitu životne sredine. • Po potrebi i drugim organima i organizacijama zainteresovanim za stanje

životne sredine. E.6.Koordinacionog tim za odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama vrši analizu i preispituje izvore i uzroke nastalog udesa, utvrđuje funkcionalnost Plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, preispituje Plan i donosi odluku da li je Plan funkcionalan ili nije funkcionalan. Ukoliko je odluka negativna pristupa se reviziji i inoviranju Plana mera

prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

127

F. Dijagram toka aktivnosti

Početak

Stacionarni režim rizika(MERE PREVENCIJE)

Verovatnoća nastankaudesa i se uvećava?

Režim povećane gotovosti zaodgovor na udes

(MERE PRIPRAVNOSTI)

Desio se udes?

Režim odgovora na udes izagađenje životne sredine

(MERE ODGOVORA NA UDES)

Monitoring ŽSpogona/skladišta

Tehnička dijagnostikastanja

pogona/skladišta Procena verovatnoćenastanka udesa i zagađenjaživotne sredine Fabrikesoli metala Priprema planova i

programa ZŽSObezbeđenje sredstava iopreme za odgovor naudes i zagađenje ŽS

Plan mera prevencija,pripravnosti i odgovora

na udesFormiranje i obuka tima zaodgovor na udes izagađenje ŽS

Angažovanje tima za odgovorna udes

Angažovanje sredstava iopreme za odgovor na udes

Izdavanje uputstava zaslučaj nastanka udesa izagađenja ŽS

Baza podataka oranije nastalimudesima i stanju ŽS

Informacija o nastalom udesui zagađenju životne sredine

Angažovanje TVJ BorAngažovanje odgovarajućihorganizacija i institucija za ZNR,ZOP i ZŽS

Postudesni režim(MERE OTKLANJANJA

POSLEDICA-SANACIJA)

Sanacija posledica od požarai eksplozija

Sanacija posledica odizlivanja i rasturanja opasnihmaterija

Analiza izveštaja onastalom udesu izagađenju životne

sredine

Izveštaj o nastalom udesu izagađenju životne sredine

Kraj

Ne

Da

Ne

Da

Ne

Dorada izveštaja

Dostava izveštaja o udesu/zagađenjuživotne sredine nadležnim organima i

institucijama za ZNR, ZOP i ZŽS

Da

G. Prilozi: • Zapisi

128

5.4.Model uputstva za bezbedan rad sa hemijski opasnim materijama

129

Naziv dokumenta:

UPUTSTVO ZA BEZBEDAN RAD SA OPASNOM MATERIJOM SUMPORNA KISELINA H2SO4

130

SADRŽAJ:

1) Predmet uputstva 2) Veza sa drugim dokumentima 3) Definicije 4) Ovlašćenja i odgovornosti 5) Opis uputstva 6) Prilozi

DISTRIBUTIVNA LISTA:

1) Direktor 2) Zamenik direktora za proizvodnju i održavanje 3) Zamenik direktora za komercijalne poslove 4) Rukovodilac službe nabavke 5) Rukovodilac službe prodaje 6) Rukovodilac službe zaštite na radu 7) Rukovodilac službe zaštite životne sredine 8) Rukovodilac službe zaštite od požara 9) Upravnik skladišta 10) Poslovođa 11) Smenski nadzornik

131

A. Predmet uputstva Uputstvo se izdaje radi preduzimanja tehničko-tehnoloških, organizacionih i

preventivno-zdravstvenih mera zaštite u cilju povećanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zaštite od požara i zaštite životne sredine u procesu nabavke, skladištenja, korišćenja i distribucije sumporne kiseline.

B. Veza sa drugim dokumentima

• Procena opasnosti od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama;

• Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama preduzeća/pogona/skladišta ___________________;

• Procedura nabavke, prijema, skladištenja, manipulacije, korišćenja i distribucije opasnih materija preduzeća/pogona/skladišta ___________________;

C. Definicije Sumporna kiselina H2SO4 - je neorganska, dvobazna, bezbojna, vrlo korozivna

tečnost, bez mirisa, rastvara mnoge metale, organskim materijama oduzima vodu (ugljeniše ih), na koži izaziva rane slične opekotinama, sa vodom se meša, pri čemu se oslobađa toplota (sumpornu kiselinu treba uvek sipati postepeno u vodu, a ne obratno).

D. Ovlašćenja i odgovornosti

Upravnik i rukovodilac proizvodnje preduzeća/pogona/skladišta ________________ dgovorni su za:

• odobrenje i postupanje po ovom Uputstvu Rukovodioci službi tehničko tehnološke pripreme, zaštite na radu i zaštite životne

sredine odgovorni su za: • izradu ovog uputstva; • praćenje i kontrolu primene ovog uputstva

Poslovođa, smenski nadzornik, zamenik, magacioner, pomoćnik magacionera repromaterijala odgovorni su za:

• organizaciju rada i postupanje po ovom uputstvu u svom delokrugu rada; Zaposleni zaduženi za unutrašnji transport H2SO4 i svi zaposleni u preduzeću

odgovorni su za: • postupanje u skladu sa ovim uputstvom.

E. Opis uputstva

E.1. Identifikacija (lična karta) proizvoda/materijala i proizvođača/dobavljača

Tehnički naziv: Sumporna kiselina

Komercijalni naziv:

Hemijski naziv-oznaka: H2SO4

Ostali nazivi: Oleum, Pirosumporna kiselina

Informacije o proizvođaču/dobavljaču: TIR BOR d.o.o. Fabrika sumporne kiseline

Adresa: ul. Đorđa Vajferta 19210 Bor

Broj telefona: 030/ 425-576; 425-256, 427-555

132

E.2. Sastav i fizičko-hemijske karakteristike Hemijska pripadnost: KISELINA CAS broj 1831

Izgled: Bezbojna do tamno braonkasta u zavisnosti od čistoće, jako korozivna, uljasta tečnost

Temperatura ključanja : Od 315-338 0 C Temperatura zapaljivosti: / Molekulska težina 98,08 Gustina para na 200C: 1,84 Napon para: Nizak Rastvorljivost u vodi na 200C Dobra Toksičnost: 3

Akutna toksičnost; Jako toksična; Oralna LD 50 za pacove 2140 mg/kg

E.3. Identifikacija/kategorizacija opasnosti Prema direktivi (88/379/EEC) proizvod se etiketira ovako:

• T-TOKSIČNO • Izaziva rane (ulcaracije) slične opekotinama. • KOROZIVNA • U akcidentnoj situaciji ili ako se osećate loše odmah se javite lekaru • Proizvod koristiti u dobro provetrenim prostorijama; • U slučaju prskanja u oči, odmah oprati sa puno vode i hitno se javiti lekaru • Koristite zaštitnu odeću

Klasifikacija u skladu sa direktivom EEZ 93/18 Simbol: Oznaka opasnosti: Otrovno /Zapaljivo

Fraze rizika: Fraze zaštite: R 24/25 - Otrovno u dodiru sa

kožom i pri gutanju 1 S 23 - Ne udisati isparenja

R 34 - Izaziva opekotine S 24/25 - Izbegavati dodir s očima i sa kožom R 34 - Iritira respiratorne organe S 26 - U slučaju dodira sa kožom i očima obratiti

se lekaru medicine rada S 44 - U slučaju nelagodnosti obratiti se lekaru

medicine rada E.4. Informacije o propisima

a) Zakonski propisi Direktiva o opasnim materijama 67/548/EEC

133

E.5. Mere zaštite a) Mere bezbednosti na radu i zaštite zdravlja radnika:

Tehničke mere zaštite na radu: Mere u slučaju curenja: Radi sprečavanja širenja tlom obavezno je postaviti sud u kome će sumporna kiselina biti prihvaćena ako je to moguće. Nakon toga obavestiti pretpostavljene i postupiti u skladu sa Planom mera prevencija, prirpravnosti i odgovora na udes i zagađenje životne sredine. Edukativne mere zaštite na radu: U procesu, planiranja, nabavke, korišćenja, nadzora, kontole i odlaganja obavezno je izvršiti edukaciju zaposlenih za upravljanje opasnim materijama i upoznavanje sa ovim Uputstvom Lična zaštitna sredstva i oprema za bezbednost i zdravlje na radu: Zaštita ruku: Prilikom rada sa H2SO4 obavezno je korišćenje zaštitnih rukavica tipa nitril guma, neopren guma, lasteks. Zaštita disajnih organa: Neophodno je izabrati odgovarajuću zaštitnu opremu za disanje u skaldu sa JUS. Zaštita očiju: Obavezno koristiti zaštitne naočari i/ili zaštitnu masku za lice i oči. Zaštita kože: Osoblje mora obući zaštitnu odeću. Posle dodira s kožom sva zahvaćena mesta treba dobro oprati vodom. Granica ekspozicije/izloženosti: Granice izlaganja za radnu sredinu: maksimalno dozvoljena koncentracija u skladu sa JUS Z.BO.001 sa primenom od 17.09.1991

mol/m3 1,02 x 105 mg/m3 1

Druge informacije: / b) Mere zaštite od požara:

Sumporna kiselina sama po sebi nije zapaljiva materija. Može doći do požara pri visokim koncentracijama, kada je kiselina u dodiru sa lako zapaljivim materijalom. Druge informacije: Izlaganje produktima isparavanja može ugroziti zdravlje. Vatrogasci moraju nositi aparate za disanje. Otpražnjenu plastičnu burad ne rezati i ne izlagati visokoj temperaturi. Ne dozvoliti da sumporna kiselina prodre u drenažne kanale, odnosno vodotokove.

c) Mere zaštite životne sredine:

Termička razgradnja: / Štetno raspadanje proizvoda (biološka razgradnja): / Štetne reakcije: Toksično dejstvo na živi svet

134

Akutna toksičnost: Izloženost isparenjima može izazvati akutno trovanje. LD50 udisanjem (inhalacijom) mg/l 0,5. Hronična otrovnost: Moguća. Kancerogeneza, Mutageneza, Teratogeneza: / Druge informacije: /

d) Mere prve pomoći: Izlaganje komponentama para sa koncentracijama u suvišku u odnosu na

objavljene granice izlaganja za radna mesta može imati negativne učinke na zdravlje u vidu kašlja, povraćanja, osoba postaje bleda, puls slabi, hlade se vrhovi prstiju, bolesnika obuzima hladan znoj. Smrt može nastupiti, u težim slučajevima posle nekoliko sati. U slučaju kontakta sa kožom: Skinuti zagađenu odeću i oprati kožu mlakom vodom i odmah se obratiti lekaru za pomoć. U slučaju kontakta sa očima: Oprati oči sa puno vode i odmah se obratiti lekaru za pomoć. U slučaju udisanja: Udaljiti osobu daleko od zagađene zone i odmah se obratiti lekaru za pomoć. Druge informacije: /

E.6. Rukovanje i uskladištenje

a) Rukovanje: Sumpornom kiselinom rukovati pažljivo, obavezno hermetički zatvorenoj posudi, bez izazivanja curenja i razlivanja. Obavezno se upoznati sa uputstvom za bezbedan rad.

b) Uskladištenje: Sumpornu kiselinu skladištiti samo u namenskoj ambalaži dobro zatvorene i zaštićene na prethodno pripremljenoj lokaciji za koju je obezbeđena saglasnost nadležnog organa.

E.7. Regulativa vezana za transport

• ADR/RID/IMO • Klasa štetnosti: 6. • ADR broj: • Grupa za pakovanje: • ADR štetnost: • UN broj: • Nalepnica: • Strana:

135

E.8. Mere predostrožnosti i pripravnosti u slučaju opasnosti a) Lična predostrožnost: Pored instrukcija datih ovim Uputstvom potrebna je i

lična predostrožnost. b) Mere zaštite okoline: Obavezna primena mera zaštite životne sredine

propisanih ovim Uputstvom. c) Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udesa i zagađenje

životne sredine: U zatvorenim prostorima uključiti ventilaciju. Koristiti odgovarajuće maske za disanje. Pridržavati se zaštitnih mera iz ovog uputstva. Apsorpcioni materijal koji je upotrebljen za sakupljanje prosute kiseline obavezno sakupiti u pogodnom kontejneru u skladu sa propisima za ZŽS. Sprečiti da takav otpad ode u drenažu i vodotokove. Potrebno je posedovati Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udesa i zagađenje životne sredine.

E.9. Postupak sa otpadom, odlaganje Ne dozvoliti da dospe u drenaže i vodotokove. Otpadni i ispražnjeni kontejneri moraju se zbrinuti u skladu sa dole navedenim

propisima: -Zakona o postupanju sa otpadnim materijama Republike Srbije ("Sl.glasnik RS"

br.25/96), -Zakona o prevozu opasnih materija ("Sl.list SRJ" br.27/90, 24/94, 28/96) i Postupak sa otpadom i odlaganje može se vršiti samo na za to prethodno

pripremljenu, propisno uređenu lokaciju i za to obezbeđenu saglasnost od strane nadležnog organa.

E.10. Mere sanacije Ukoliko je došlo do udesa i/ili zagađenja životne sredine obavezno se za pomoć i

sanaciju terena obratiti ovlašćenoj organizaciji i instituciji.

F. Prilozi

136

5.5. Zapis o upravljanju rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

137

Plan mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama u Preduzeću/ Skladištu __________________ Broj zapisa: Datum: 200_. god

Naziv dokumenta: ZAPIS

o upravljanju rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama

Veza sa dokumentom br. ..................................

U cilju sprovođenja Plana mera prevencija pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama PREDMET ovog zapisa je:

1) Zahtev; Predlog, Žalba 9) izveštaj o udesu sa opasnom materijom 2) Informisanje o važećim propisima o opasnim materijama,

10) informacija o spremnosti za reagovanje u slučaju opasnosti

3) Stručno osposobljavanje; 11) Informacija o značajnim uticajima na životnu sredinu

4) Informacija o proizvodnom procesu; 12) Rezultat provere; 5) Informacija o opasnom proizvodu; 13) Rezultati merenja i ispitivanja 6) Neusaglašenost procesa i proizvoda; 14) Upravljanje opasnim otpadom 7) Kontrola i praćenje (Monitoring); 15) Upravljanje sekundarnim sirovinama 8) Izveštaj zainteresovanoj strani 16)

Napomena: zaokružiti slovnu oznaku predmeta zapisa OBRAZLOŽENJE: PREDLOG KOREKTIVNIH MERA:

DOSTAVLJENO: 1) Direktoru 2) Pomoćnik direktora za proizvodnju i održavanje 3) Rukovodiocu Sektora ............................................ 4) Rukovodiocu Službe .............................................. 5) Upravniku pogona/skladišta 6) ................................................................................ 7) ................................................................................

Zapis primio: Zapis sačinio: Ime i prezime:...................................... Ime i prezime:....................................... Funkcija.............................................. Funkcija................................................ Potpis................................................. Potpis...................................................

138

6. ZAKLJUČNA RAZMATRANJA

Specifičnosti savremenih opasnosti pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u zavisnosti su od tehnološkog razvoja i njihova učestalost sve više poprima zabrinjavajuće razmere. Dosadašnji društveno ekonomski razvoj bio je praćen pojavama povreda na radu, profesionalnih oboljenja, ugrožavanja i degradiranja životne sredine izazvanih proizvodnjom, prometom skladiranjem i korišćenjem opasnih materija.

Tehničko-tehnološka revolucija iako pruža nadu za bolji život preko razvoja novih tehnologija i novog načina mišljenja nosi sa sobom i velike rizike i neizvesnosti u pogledu bezbednosti na radu i uticaja na životnu sredinu. Sve to uslovljava sasvim drugačiji pristup upravljanju razvojem na osnovu ekoloških načela i principa.

U sklopu upravljanja bezbednim radom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama neophodno je:

• uspostaviti sistem upravljanja zaštitom zdravlja i bezbednošću na

radu; • uspostaviti modele lokalne i nacionalne strategije bezbednosti na

radu i zaštite životne sredine pri prevozu, skladiranju i rukovanju opasnim materijama;

• težiti stvaranju (razvoju) integrisanog sistema upravljanja kvalitetom, bezbednošću na radu i zaštitom životne sredine. Nacionalnom politikom treba podsticati razvoj integrisanih sistema menadžmenta

kvalitetom, bezbednošću na radu i zaštitom životne sredine. Neophodno je posvećivati i pridavati više pažnje programima preventivnih

delovanja koji imaju za cilj blagovremeno sprečavanje akcidenata opasnim materijama. Razvoj „kulture bezbednosti na radu“ je jedna od aktivnosti koja ima za cilj smanjenje negativnih uticaja bezbednost ljudi, nacionalnu ekonomiju i životnu sredinu.

Pojam „kulture bezbednosti na radu“ podrazumeva podizanje osposobljenosti društva i pjedinaca da se odgovorno ponašaju u organizaciji i sprovođenju mera preventive.

Neophodno je sprovoditi edukaciju i informisanje javnosti, kontrolisati faktore rizika koji utiču na bezbednost pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama, razvijati sistem bezbednosti i zaštite zdravlja na radu jer je bolje danas imati nedovršen sistem nego sutra savršen.

Zadati ciljevi predmeta istraživanja koji se odnose na upravljanje rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama ostvareni su kroz postepeno davanje odgovora na postavljenu hipotezu koja je glasila: izbor parametara bezbednosti u procesu pretovara, skladštenja i manipulacija sa opasnim materijama utiče na nivo rizika u pogledu ugroženosti ljudi materijalnih dobara i životne sredine.

Na osnovu teorijsko-eksperimentalnih razmatranja mogu se doneti sledeći

zaključci.

139

U okviru teorijskog razmatranja sistemskog inženjeringa bezbednosti na radu definisan je model integrisanog sitema upravljanja kvalitetom, zaštitom životne sredine i bezbednošću i zdravljem na radu.

Analizom stanja u više privrednih subjekata na području Niša, Leskovca i Prokuplja izvršena je:

• kvantifikacija i kvalifikacija opasnih materija; • utvrđeno je stanje spremnosti privrednih subjekata kao i subjekata

sistema zaštite za eventualni odgovor na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama;

• sistematizacija i razvoj metoda ocene elemenata opasnosti pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama,

• utvrđeni su kriterijumi za vrednovanje rizika i • definisan je prilog metodološkom postupaku analize rizika pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama. Sprovođenjem metodološkog postupka procene rizika pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama utvrđuje se: • izbor prioriteta mera zaštite pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama; • razvojno planiranje zaštite pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i • projektovanje i upravljanje sistemom zaštite pri skladiranju i rukovanju

opasnim materijama. Teorijsko-analitičkom obradom i praktičnim prikazom sprovođenja metodološkog

postupka procene rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama dokazana je potreba procene rizika kao instrumenta koji pomaže određivanju prioriteta među problemima u upravljanju opasnim materijama i ukazuje na to gde treba usmeriti resurse za unapređenje postojećeg stanja.

Uspostavljanje sistema upravljanja rizikom od udesa pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama u poslovanje privredne organizacije unapređuje se odgovornost i harmonija sa svojim okruženjem, a pre svega sa biznis sektorom, javnim sektorom, društvenim organizacijama i javnošću.

Budući razvoj privrednih subjekata koji koriste opasne materije mora biti opredeljen na bazi procene rizika pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama i uvažavanju utvrđenih kriterijuma za vrednovanje rizika kojima se sprečava nastanak udesa.

U te svrhe definisan je: • model plana mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri

skladiranju i rukovanju opasnim materijama; • model procedure nabavke, prijema, skladištenja, manipulacije,

korišćenja i distribucije sirovina i repromaterijala sa svojstvom opasnih materija;

• model procedure reagovanja u slučaju opasnosti od udesa opasnim materijama;

• model uputstva za bezbedan rad sa opasnim materijama; • model zapisa o upravljanju rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim

materijama Definisani modeli realno opisuju procese upravljanja rizikom pri skladiranju i

rukovanju opasnim materijama i njihova primena stvara realnu pretpostavku za unapređenje postojećeg stanja bezbednosti pri upotrebi opasnih materija.

Sa teorijskog i praktičnog aspekta zahtev opštosti odnosno univerzalnosti predloženih modela je u potpunosti ispunjen jer se predložene metode i modeli mogu primeniti i kod drugih privrednih subjekata zainteresovanih za uspostavljanje integrisanog sistema upravljanja kvalitetom, zaštitom životne sredine bezbednošću i očuvanju zdravlja pri radu.

Dokazana je osnovna hipoteza, ostvaren naučni doprinos i realizovan cilj istraživanja definisanje postupka ocene i upravljanja rizikom pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

LITERATURA

1. Anđelković B. Priručnik za obuku lica pri prevozu i radu sa opasnim materijama.

Beograd; 2005. 2. Vukićević S. Skladišta. Preving, Univerzitet u Beogradu; 1995. 3. Vukićević S. Modeliranje optimalne strukture objekata za skladištenje opasnih

materija; Preventivni inženjering: Naučni i stručni informativni časopis za oblast preventive; Preving: Beograd; 1994.

4. Zigar D. Modeli određivanja zone uticaja toplotne radijacije pri udesnim događajima u postrojenjima za skladištenje zapaljivih para i tečnosti; Seminarski rad; Niš; 2004.

5. Zakon o prometu otrovnih materija ("Sl. list SRJ", broj 15/95 i 28/96 - drugi zakon) 6. Zakon o zaštiti životne sredine (“Sl.glasnik RS” br. 135/04) 7. Stojanović B. Upravljanje tehnološkim rizikom-formalnost ili potreba. Zbornik

radova “Rizik tehnoloških sistema i životna sredina”. Niš; 1997. str 7. 8. Staletović N, Anđelković B. Razvoj tehnoloških sistema i preventivni inženjering;

Zbornik radova "EKOING 2000"; ECOLOGICA No 25; Beograd 2000. str. 98; 9. Anđelković B. Kompleksna ocena opasnosti u tehnološkim sistemima kao osnova

za projektovanje optimalne zaštite radne sredine - Doktorska disertacija; Fakultet zaštite na radu; Niš 1990.

10. Pravilnik o metodologiji za ocenu opasnosti od hemijskog udesa i od zagađivanja životne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje posledica (“Službeni glasnik R Srbije br. 60/94 “)

11. Projekat "Procena opasnosti od hemijskog udesa i zagađenja životne sredine za pogone RTB-a Bor u Boru sa Planom mera prevencija pripravnosti i odgovora na udes i zagađenje životne sredine" MIN Institut a.d. Niš; Niš; 2003/2004.

12. Utvrđivanje i procena opasnosti u lokalnoj zajednici; Ministarstvo zaštite životne sredine,Zagreb 2001.

13. Vučković Lj. Optimizacija metoda za ocenu opasnosti od električne energije kao uzročnika požara i eksplozija, Doktorska disertacija; Fakultet Zaštite na radu; Niš, 1994.

14. Staletović N. Razvoj metoda ocene i modela upravljanja ekološkim rizikomu funkciji održivog razvoja; Doktorska disertacija, Univerzitet u Novom Sadu; Novi Sad 2005.

15. Kukrika M. U potrazi za sigurnošću u nesigurnom svetu; Kvalitet 5/6, Beograd 2002; str.40-41

16. Projekat "Uvođenje sistema upravljanja zaštitom životne sredine u skladu sa JUS ISO 14001 u Fabrici lak žice Bor"; Ministarstvo zaštite životne sredine R Srbije i Fabrika lak žice Bor; Bor; 2002.

17. Lawrence L.K, Clinton JA, Norman FS. Metode analize i projektovanja sistema; Industrijski inženjering III; Privredni pregled; Beograd; 1974.

18. ISO/DIS 9001: 2000-Sistemi menadžmenta kvalitetom-zahtevi; Savezni zavod za standardizaciju; Beograd 2000.

19. Mihajlov A. Održivi razvoj i životna sredina ka Evropi u 95 + koraka; Privredna komora Srbije i "Ambasadori životne sredine"; Beograd, 2005.

20. JUS ISO 14001; 14004; 14010; 14011; 14012; Sistemi upravljanja zaštitom životne sredine; Savezni zavod za standardizaciju; Beograd 1998.

21. Staletović N. "Upravljanje preventivnim inženjeringom u tehnološkim sistemima"; Magistarska teza; Fakultet zaštite na radu; Niš 2002.

22. Staletović N, Anđelković B. Upravljanje bezbednošću na radu i zaštita zdravlja integralno sa ISO 9000 i ISO 14000; Poslovna politika-KVAITET Beograd 2000;X(11-12):48.

23. Živković N, Anđelković B. Modeliranje uticaja efekata sagorevanja oblaka gasova i para u neograničenom prostoru atmosfere na životnu sredinu; Preventivni inženjering, br 1. Dunav Preving, Beograd 1996.

24. Jovanović Z, Mišković P, Arežina D, Petrović S. Relevantnost primene komjuterske dinamike fluida u oblasti opasnih materija; Preventivni inženjering: Naučni i stručni informativni časopis za oblast preventive; Preving: Beograd 1994.

25. Vidović M, Cvetić S. Optimizacija korišćenja postojećih komleksa za skladištenje opasnih materija; Preventivni inženjering: Naučni i stručni informativni časopis za oblast preventive; Preving: Beograd 1994.

26. Miljuš M. Mogućnost optimizacije međufaznog skladištenja i unutrašnjeg transporta u proizvodnji koju karakteriše prisustvo opasnih materija; Preventivni inženjering: Naučni i stručni informativni časopis za oblast preventive; Preving: Beograd; 1994.

27. Bešker M. Upravljanje rizicima faktro konkurentnosti poslovnih sustava; Hrvatska konferencija o kvaliteti; Fakultet političkih znanosti; Zagreb 2001.

28. Stanković S. Sudovi za prevoz gasovitih materija klase 2 prema međunarodnim propisima; Diplomski rad; Fakultet Zaštite na radu Niš; 2004.

29. Anđelković B., Živković N., Krstić I.; Određivanje kritičnih tačaka i modeliranje pritiska udarnog talasa mogućih udesa pri skladiranju amonijaka; Zbornik radova, Preving, Beograd, 2004. 124-130.

30. COUNCIL DIRECTIVE 98/24/EC on the protection of the health and safety of workers from the risk related to chemical agents at work (fourthint individual Directive within teh meaning of Article 16 (1) of Directive 89/EEC); Official journal of the European Communities, april 7. 1998.

31. COMMISION DECISION on harmonised criteria for dispensation according to Article 9 of Concil Directive 96/82/EC on the control of major’accident hazards involving dangerous substances, Official journal of the European Communities, june 26. 1998.

32. United States Environmental Protection Agency; Lightning hazard to facilities handling flammable substances; EPA 550-F-97-002c, May 1997.

33. University of Tasmania; Chemical Substances – Minor Storage Guidelines, 2005. 34. Environmental Health Perspectives; časopis. 35. Jovanov R. Preventivni inženjering u funkciji bezbednosti objekata sa eksplozivnim

materijama; Magistarski rad, Fakultet Zaštite na radu; Niš 2002. 36. Mlađan D. Modeli za organizovanje i upravljanje profensionalnim službama za

delovanje kod udesnih događaja u većim gradovima; Doktorska disertacija, Fakultet zaštite na radu; Niš 2002.

37. Цагарели ДВ. Особености проведений плитички в нефтепродуктообеспечении в переходной период. Транспорт и храненије нефтепродуктов: НТИС. М: ЦНИИТЭнефтехим, 1995;3:27.

38. Сучков ВП. Разработка технических предложений по предупрежденио пожаров и аварий в резервуарни парках энергопредпедприитий с испол зованием анализа и моделировани. Отчёт о НИР. М: Минэнерго СССР, 1991:133

39. Ковалено ВП, Турчанинов ВЕ. Состояние и перспективы развития резервуарных парков нефтбаз. М.ВНИИОЭНГ, 1991. – (Транспорт и харнение нефтепродуктов и угљеводородног сыръя : Тем. обзор).

40. Прохоренко ФФ, Андреева ГА. Герметизировання система хранения испаряющхся нефтепродуктов в резервуарах и зашита окружающщй среды. М.ЦНИИТЭнефтехим, 1991;52. (транспорт и хранение нефтепродуктов угљеводородног сыръя Тем. обзор)

41. Сучков ВП Провести исследования и одготовить исходны е данные на разработку опытного образца сатуратора для защиты коммуникаций в системах улавливания нефтепродуктов. Отчёт НИР-ВИПТШМВДРФ. 1993:40.

42. Сучков ВП, Маркеев ВА Перспективныe направления обеспечения взры во и пожарнобезопасности коммуникаций для транспортировки пароваздущной смеси углеводородов. Транспорт и хранение нефтепродуктов. НТИС-М.:ЦНИИТЭ нефтехим, 1993.;11:5-8

43. Dangerous Goods (General) Regs 1998, Workplace Health and Safety Regs 1998. Australian Code for the Transport of Dangerous Goods, AS/NZS 2243.10 Safety in laboratories Part 10: Storage of chemicals, AS 1940 The storage and handling of flammable and combustible liquids, AS 3780 The storage and handling of corrosive substances.

PRILOZI:

PRILOG 1

Obrazac za identifikaciju, analizu, kvantifikaciju i kvalifikaciju opasnih materija Investitor:

Projektna organizacija:

STUDIJA:

PROCENA OPASNOSTI OD UDESA PRI SKLADIRANJU I RUKOVANJU OPASNIM MATERIJAMA "________________________________"

UPITNIK 1. za identifikaciju, analizu, kvantifikaciju i kvalifikaciju opasnosnih

materija Poštovani, Ovim upitnikom se želi saznanje da li i u kojim količinama se opasne

materije koriste, proizvode ili odlažu. Na upitnik je neophodno da obavezno odgovorite radi identifikacije, procene opasnosti i pravovremenog planiranja i preduzimanja mera prevencija, pripravnosti i odgovora na udes pri skladiranju i rukovanju opasnim materijama.

Rezultati istraživanja treba da doprinesu usavršavanju i unapređenju rada svih subjekata zaduženih za zaštitu životne sredine kao i široj društvenoj zajednici.

Molimo Vas da na postavljena pitanja u upitniku odgovorite i na taj način doprinesete da se dobiju što pouzdaniji podaci.

Odgovore upišite čitko (štampanim slovima). Odgovorite tako što će te označiti jedan od predloženih odgovora, ili što

će te odgovoriti opširnije na ona pitanja gde se to od Vas traži. Rukovodilac izrade studije: ___________________________

1. OPŠTI PODACI O PREDUZEĆU Naziv preduzeća: Matični broj preduzeća: Ulica i broj: Šifra delatnosti: Granska pripadnost: Preduzeće čine sledeće organizacione celine: Ukupan broj zaposlenih: 1.1. Podaci o odgovornim licima u preduzeću 1.1.1. Generalni direktor Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 1.1.2. Pomoćnik direktora za tehnička pitanja Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 1.1.3. Rukovodilac sektora/službe ili lice zaduženo za ZNR Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Tačan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 1.1.4. Rukovodilac sektora/službe ili lice zaduženo za ZŽS Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Tačan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 1.1.5. Rukovodilac sektora/službe ili lice zaduženo za ZOP Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Tačan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: Stručni ispit iz PPZ: da ne

2.PODACI O ORGANIZACIONOJ JEDINICI/POGONU ______________________ Pun naziv organizacione jedinice odnosno pogona:_________________________________ Ulica i broj: Delatnost: Granska pripadnost: Ukupan broj zaposlenih: Kvalifikaciona struktura: Kraći opis tehnološkog procesa sa osvrtom upotrebu opasnih materija i uticaj procesa na

životnu sredinu:___________________________________________________________. 2.1.Podaci o odgovornim licima 2.1.1. Upravnik pogona Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 2.1.2. Pomoćnik upravnika za tehnička pitanja Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 2.1.3. Rukovodilac sektora/službe ili lice zaduženo za ZNR Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Tačan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 2.1.4. Rukovodilac sektora/službe ili lice zaduženo za ZŽS Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Tačan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: 2.1.5. Rukovodilac sektora/službe ili lice zaduženo za ZOP Ime i prezime: Stručna sprema/zanimanje: Tačan naziv funkcije: Brojevi telefona/faxa/mob.: E-mail: Stručni ispit iz PPZ: da ne 2.1.6.Zbirni prikaz svih opasnih materija u organizacionoj jedinici/pogonu.

MESTO U PROCESU MASENI (Zapreminski) BILANS (kg, t, ili m3)

R. br.

NAZIV Generički,

hemjski i drugi i formula hemijske materije

Sirovina

Među proiz-vod

Nus proiz-vod

Gotov proiz-vod

Otpad Trans-port

Promet

Skladi-šte

Mak. dnevna

Srednja mesečna

Srednja godišnja

0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Napomena: Rubrike u kolonama od broja 2 do 9 popunjavanju se oznakom "X".

3. POJEDINAČNI PODACI O OPASNOJ MATERIJI 3.1. Naziv _______________________________________________________

(Generički, hemijski i drugi zaštićeni trgovački i formula hemijske materije) 3.2. Brojčana oznaka materije ______________________________________

(Prema Evropskom sporazumu o međunarodnom prevozu opasne materije u saobraćaju na putevima-ADR broj)

3.3.Brojčana oznaka materije _______________________________________

(Prema Listi opasnih materija Ujedinjenih nacija-UN broj) 3.4. Fizičko-hemijske karakteristike Koncentracija u %: Agregatno stanje (opis fizičkog stanja): Tačka ključanja (oC): Tačka zapaljivosti (oC): Tačka samozapaljivosti (oC): Granica eksplozivne smeše % (zapreminski): 3.5. Eko-toksikološke karakteristike Vrlo toksične: Toksične: Oksidirajuće: Eksplozivne: Ekotoksične: Zapaljivi gasovi: Samozapaljive: Zapaljive čvrste materije: Materije koje u dodiru sa vazduhom i vodom razvijaju zapaljive gasove: Visoko zapaljive tečnosti: Zapaljive tečnosti:

(Sa "X" se popunjava rubrika za karakteristike opasne materije) Maksimalno dozvoljena koncentracija: Granična vrednost emisije: 3.6. Mesto opasne materije u procesu: Sirovina Međuproizvod Nusproizvod Gotov proizvod Otpad Transport Promet Skladište

(Sa "X" se obeležava mesto opasne materije) 3.7. Maseni i zapreminski bilansi (u: kg, t, l, m3) Maksimalno dnevna: Srednja godišnja:

(U rubriku se upisuje maksimalna ili srednja masa, odnosno zapremina opasne materije koja se nađe u procesu u određenom vremenu)

4. OTPAD SA SVOJSTVOM OPASNE MATERIJE 4.1. Zbirni prikaz svih otpada sa svojstvom opasne materije

KATEGORIJA OPASNOG OTPADA MASENI (Zapreminski) BILANS (kg, t, ili m3)

Opasne karakteristike

Mak. dnevna

Srednja mesečna

Srednja godišnja

.

r.

NAZIV OTPADA SA SVOJSTVOM

OPASNE MATERIJE Tip otpada

Otp. u svom

sastavu sadrži

Klasa Šifra

4.2. Pojedinačni podaci o otpadu koji ima svojstvo opasne materije 4.2.1. Naziv otpada: 4.2.2. Grupa kojoj opasan otpad pripada: 4.2.3. Izvor i mesto nastanka opasnog otpada: 4.2.4. Ukupna masa otpada (kg, l, m3): 4.2.5. Sadržaj opasne materije u otpadu (težinski procenti): 4.2.6. Opasna karakteristika opasnog otpada: Toksičan: Zapaljiv: Korozivan:

Reaktivan: 4.2.7. Opis fizičkog stanja opasnog otpada: Čvrst; Praškast; Mulj;

Tečan: Suspenzija: Emulzija: Ostalo: 4.2.8. Materije čije prisustvo čini otpad opasnim: Hemijski naziv: Formula: Trgovački naziv: 4.2.9. Masa opasnog otpada u krugu preduzeća koji se skladišti (kg i/ili m3): 4.2.10. Gde i kako se skladišti opasan otpad u preduzeću: Uređeno skladište (Kako?): Neuređeno skladište: 4.2.11. Dosadašnji postupak sa opasnim otpadom: Sopstveno postrojenje za obradu; Odlagan na deponiju komunalnog otpada; Odlagan na deponiju industrijskog otpada; Odlagan na deponiju za opasan otpad; Ostalo. 4.2.11. Mesto odlaganja opasnog otpada van preduzeća:

4.2.12. Odgovorno lice za upravljanje opasnim otpadom u preduzeću/pogonu i za verodostojnost podataka iz prijave. Ime i prezime. Telefon: Datum popunjavanja:

5. PODACI O TRANSPORTU 5.1. Način dopreme opasne materije do i unutar preduzeća/pogona

(drumski, železnički)? __________________________________________________________________ 5.2. Način otpreme proizvedene opasne materije (drumski, železnički)? __________________________________________________________________ 5.3. Način otpreme otpada sa svojstvom opasne materije? __________________________________________________________________ 5.4. U prevozu opasne materije učestvuju lica koja su:

• stručno osposobljena po osnovnom programu, zajedničkom za sve opasne materije?

da ne

• stručno osposobljena po specifičnim potrebama za opasnu materiju klase _ 6. PODACI O SKLADIŠNOM PROSTORU 6.1. Gde se i kako skladište opasne materije u preduzeću/pogonu?

• na otvorenom skladištu površine ___________m2; • u zatvorenom propisno uređenom skladištu površine ___________m2; • u nadzemnom rezervoaru zapremine ___________m3; • u podzemnom rezervoaru zapremine ___________m3.

7. OPASNOST OD NASTANKA UDESA 7.1. Da li je u Vašem preduzeću/pogonu u proteklom periodu bilo

akcidenata sa opasnim materijama? da ne 7.2. Ukoliko je u proteklom periodu bilo akcidenata sa opasnim materijama

navedite podatke o daosadašnjim akcidentima preduzeću?

• datum • objekat • hemikalije • količina • uzrok hemijskog udesa • koje su mere sanacije preduzete • kako je izvršena neutralizacija • kakve su posledice bile • snage i sredstva angažovana na sanaciji, i redosled njihovog korišćenja

7.3. Da li u Vašem preduzeću/pogonu postoje kritične pozicije zbog kojih

je moguć akcident/udes?

da ne

7.4. Koje su to kritične pozicije koje mogu aktivirati nastanak udesa? • nedovoljna obučenost rukovalaca opasnom materijom; • nedostatak jasno definisanih procedura i uputstava za bezbedan rad i

zaštitu zdravlja na radu; • tehničko-tehnološki nedostatci; • zastarela tehnologija; • zastarela procesna oprema; • nepropisno postupanje sa opasnim otpadom; • elementarna nepogoda, zemljotres, poplava, led, lavina, vetar......i tsl.

Ocenjivanje izvršiti ocenom od 1-10. Ocena 1-najmanji rizik, a ocena 10-najveći rizik.

7.5. Kakve bi posledice udesa bile-ukolliko bi do njega došlo?

• male; • značajne; • ozbiljne; • velike; • veoma velike (katastrofalne)

7.6. Mogući način nekontrolisanog oslobađanja opasne materije?

• trenutno oslobađanje-eksplozijom; • dugotrajno oslobađanje curenjem ili izlivanjem; • oslobađanje požarom; • kombinovano; • na neki drugi način (opiši koji).

__________________________________________________________________ __________________________________________________________________ 7.7. Ukolko dođe do udesa koji bi oblik kontaminacije mogao biti

dominantan? • zagađenje vazduha; • zagađenje voda; • zagađenje zemljišta; • kombinovano.

7.8. Trajanje negativnog uticaja eventualnog udesa bilo bi:

• kratkotrajno-epizodno • dugoročno.

7.9. Kakva je Vaša procena o mogućem nivou udesa?

• nivo operatera (radnog mesta); • nivo industrijskog kompleksa; • nivo lokalne zajednice (komunalni) • nivo teritorije grada • nivo okruga (regiona).

8. MERE ZAŠTITE 8.1. Mere bezbednosti i zaštite zdravlja na radu, zaštite od požara i zaštite

životne sredine 8.1.1. Da li su radnici u Vašem preduzeću/pogonu imali obuku za:

• pružanje prve pomoći da ne • bezbedan rad da ne • zaštitu od požara da ne

8.1.2. Kako pratite zdravstveno stanje radnika, koji su u neposrednom

kontaktu sa opasnom materijom?

• upućuju se na periodični lekarski pregled: da ne • organizuju se specijalistički lekarski pregledi za sve radnike: da ne

8.1.3. Da li postoje indikacije o promeni zdravstvenog stanja radnika koji

su u kontaktu sa opasnim materijama? da ne 8.1.4. Koje sisteme zaštite imate u preduzeću?

• stabilne sisteme za zaštitu od požara • sisteme za prečišćavanja otpane vode

8.1.5. Da li postoje materijalna sredstva i oprema za spasavanje i pružanje prve pomoći?

da ne Koja su to sredstva? __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ 8.1.6. Da li postoje materijalna sredstva i oprema za bezbednost na radu i

zaštitu zdravlja radnika? da ne Koja su to sredstva? ____________________________________________________________________________________________________________________________________ 8.1.7. Da li postoje materijalna sredstva i oprema za odgovor na udes i

zagađenje životne sredine? da ne Koja su to sredstva? __________________________________________________________________ __________________________________________________________________ 8.1.8. U preduzeću postoji posebna stručna služba - lice nadležno za

organizaciju, sprovođenje i praćenje mera zaštite na radu? da ne 8.1.9. U preduzeću postoji posebna stručna služba - lice nadležno za

organizaciju, sprovođenje i praćenje mera zaštite od požara? da ne 8.1.10. U preduzeću postoji posebna stručna služba - lice nadležno za

organizaciju, sprovođenje i praćenje mera zaštite životne sredine? da ne

8.1.11. U našem preduzeću sačinjen/a je: • studija o stanju životne sredine; • elaborat o zaštiti životne sredine i to za:

__________________________________________ __________________________________________

• projekat sistema upravljanja zaštite životne sredine u skladu sa JUS ISO 14001;

• uspostavljen je sistem upravljanja zaštite životne sredine. 8.1.12. Da li u preduzeću imate izrađen Plan zaštite od požara: da ne 8.1.13. Da li u preduzeću imate izrađen Plan mera prevencija, pripravnosti

i odgovora na udes i zagađenje životne sredine: da ne

Prilog P1. Prikaz opasnih materija na području Niša

EI-Komp. EI-Nit DP "EI-OPEK" EI -PE EI-HOLDING R. b Materija God. God. Dne. Mes. God. Dnev. Dnev. Mes. God.

1 Sirćetna kiselina 167 lit. / / / / / / / /

2 Sumporna kiselina 155 lit. / 0,03 lit. 0,3 lit. 3 lit. / / / 3 lit.

3 Vodonik peroksid 120 lit. / 0,21 lit. 2,1 lit. 21 lit. / / / /

4 Etil alkohol 100 lit. / 0,46 lit. 4,6 lit. 46 lit. 5 lit. / / /

5 Azotna kiselina 100 lit. / 0,01 lit. 0,1 lit. 1 lit. / / / /

6 Ksilol 202 lit. / 0,01 lit. 0,1 lit. 1 lit. / / / /

7 Fluorodonična kiselina 45 lit. / / / / / / / 2 lit.

8 N-Butil acetat 168 lit. / 0,01 lit. 0,1 lit. 1 lit. / / / /

9 Toluol 98 lit. / / / / / / / /

10 Hlorovodonična kiselina 85 lit. / / 2 lit. 22 lit. / / / 3 lit.

11 Silan 15% u N2 6,28 m3 / / / / / / / /

12 Trihloretilen 70 lit. 20 lit. 0,11 lit. 1,1 lit. 11 lit. 5 lit. / / /

13 Kalijum hidroksid 15 kg / / / / / / / /

14 Oksalna kiselina 50 kg / / / / / / / /

15 Amonijum fluorid 85,5 kg / / / / / / / /

16 Amonijum hidroksid 165 kg / / / / / / / 1 lit.

17 Izopropil alkohol 162 lit. / / / / 5 lit. / / /

18 Olovo acetat 139 kg / / / / / / /

19 Nikal hlorid 2 kg / 0,05 kg 0,05 kg 0,5 kg / / / /

20 Hlorovodonik 60 kg / / / / / / / /

21 Silicijum tetrahlorid 25 kg / / / / / / / /

22 Fosfin 1% N2 12 g / / / / / / / /

23 Fosfin (0,05% PH3) 60 kg / / / / / / / /

24 Bortrifluorid BF3 50 g / / / / / / / /

25 Arsin AsH3 24 lit. / / / / / / / /

26 Diboran 8,48 m3 / / / / / / / /

27 Alfa 809 (dipenten) / 20lit. / / / / / / /

28 Aceton / / 0,46 lit. 4,6 lit. 46 lit. / / / /

29 Azot / / 1,2 kg 12 kg 120 kg / / / /

30 Natrijum hidroksid / / 0,05 kg 0,05 kg 0,5 kg / 15 kg 59 kg 650 kg

31 Epoksi smole / / 0,01 kg 0,1 kg 10 kg / / / /

32 Foto rezist / / 0,05 lit. 0,05 lit. o,5 lit. / / / /

33 Uljni razređivač / / / / / / 0,5 lit. 13 lit. 160 lit.

34 Minijum boja / / / / / / 1 kg 23 kg 300 kg

35 Hidrol ulje / / / / / / 2,5 lit. 54 lit. 600 lit.

36 Natrijum cijanid / / / / / / 10 kg 18 kg 200 kg

37 Natrijum bihromat / / / / / / 3 kg 4,5 kg 50 kg

38 Hromna kiselina tehn. / / / / / / 10 kg 14 kg 150 kg

39 Hlorovod.kiselina tehn. / / / / / / 60 kg 182 kg 2000 kg

40 Sumporna kiselina tehn. / / / / / / 50 kg 55 kg 600 kg

41 Azotna kiselina tehn. / / / / / 20 kg 27 kg 300 kg

42 Natrijum nitrat tehn. / / / / / 5 kg 5 kg 55 kg

43 Natrijum nitrit tehn. / / / / / 1kg 2,3 kg 2,5 kg

44 Nikal sulfat tehn. / / / / / 10 kg 18,2 kg 200 kg

45 Deterdžent A-112 / / / / / 20 kg 4,5 kg 50 kg

46 Borna kiselina tehn. / / / / / 5 kg 5,5 kg 60 kg

Prilog P2. Prikaz opasnih materija na području Niša

JKP Deni kom.

Pan. Delta mat. Vulkan Sivi Liv Pivara Niš Jastrebac Fripak Energoga

s R.br Materija Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Dnev. Mese. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš.

1 HCl 1 lit. 25 lit. 300 lit.

2 Nafta 5000 lit. 5.000 lit

3 Acetilen 200 kg 77 kg

4 Kiseonik 1000 kg 1.423 kg

5 Ulja-motor. 1 t

6 Amonijak 2 t 2 t 2 t 13 t

7 Tečni hlor 2 t

8 Polietilen 360 t

9 Freon gas 10 kg

10 Mazut 365 t 45 t 100 t 1500 t 100 t

11 Benzin 15,5 kg 4000 lit. 330 lit.

12 Toluol 15 kg

13 Sumpor 15 kg

14 Aceton 22 kg

15 Kaučuk MSMR-10 120 kg

16 Kaučuk MSMR-20 186 kg

17 Regenerator 240 kg

18 Ugljendioksid 1500 kg 936 kg

19 Plin 420 kg

20 Argon 130 kg

21 Špiritus 4500 lit.

22 Etil alkohol 6 lit. 160 lit. 2 t

23 Azotna kis. 1 lit. 25 lit. 300 lit.

24 Kaustična soda 150 lit 5 t 64 t

25 Butan gas 955 kg

26 Farba 179 lit

27 Razređivač 415 lit

28 Tehnonaftni gas 100 t

Prilog P3. Prikaz opasnih materija na području Niša Niskogradnj Niš-ekspres Ćelekula Tehnogas Mlekara J.Morava Distribuc. Elid G.Toplana Nijansa

R.br Materija Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš. Godiš.

1 Nafta 216 11321 t 86643 lit. / / / / / / /

2 Lož ulje 170 / 2740 t / / / / / 1645 t /

3 Mazut 300 / / / 665000 kg / / 100000 18000 t /

4 Motorno ulje 3,60 / / / / / / / 160 lit /

5 Acetilen / 2804 kg / 22000 kg 32 lit / / / 100 kg /

6 Kiseonik / 11500 kg / / / / / / 200 kg /

7 Aceton / 120 lit / / / / / 72 / /

8 Alkohol / 1860 lit. / / / / / / / /

9 Benzin / 115 t / / / / / / / /

10 Boje-premazi / 5750 kg / / / / / / / /

11 Sumporna kisel. / 2542 kg / / / / / 300 / /

12 Lakovi / 346 lit / / / / / / / /

13 Nitro razređiva~ / 4000 lit. / / / / / / / /

14 Poliesterska smola / 6600 kg / / / / / / / /

15 Ugljendioksid / 9220 kg / 2200t / / / / / /

16 Razređivači / 1978 lit / / / / / 70 / /

17 Gumin lepak / 2125 kg / / / / / / / /

18 Tečni kiseonik / / / 44.440 t / / / / / /

19 Azot tečni / / / 46.200 t / / / / / /

20 Azot suboksid / / / 1.100 kg / / / / / /

21 Kaustična soda / / / / 9225 kg / / / / /

22 Azotn.kiselina / / / / 6020 lit / / 70 / /

23 Peral "C" / / / / 500 lit / / / / /

24 Amonijak / / / / 2 t / / 7 / /

25 Ekspl.amonex 60/1000 / / / / / 9200 kg / / / /

26 Ekspl.amonex 28/100 / / / / / 692 kg / / / /

27 Ekspl. Balkan 60/1000 / / / / / 10320 kg / / / /

28 Rudarske kapisle / / / / / 300 kom / / / /

29 Usporivači / / / / / 250 kom / / / /

30 Sporogor.štapini / / / / / 199 metar / / / /

31 Detonirajući štapini / / / / / 17450 m / / / /

32 Trafo-ulje (trafomol) / / / / / / 13,31 t / / /

33 Trafo ulje u transform. / / / / / / 782,23 t / / /

34 D-1,D-2 u cisternama / / / / / / 9,8 t / / /

35 Amonijumhidroksid / / / / / / / 72 / /

36 Fosforna kisel. / / / / / / / 50 / /

37 Sredstvo za pranje / / / / / / / 450 / /

38 Cinkhlorid / / / / / / / 70 / /

39 Detredientil / / / / / / / 250 / /

40 Hlorovodonič.kisel. / / / / / / / 300 / /

41 Hroma kisel. / / / / / / / 60 / /

42 Ulja industrij. / / / / / / / 300 250 lit /

43 Natrijumhidroksid / / / / / / / 100000 / /

44 Niklhlorid / / / / / / / 30 / /

45 Niklsulfat / / / / / / / 170 / /

46 Akrilni premazi / / / / / / / 170 / /

47 Propan / / / / / / / 30 / /

48 Alkidni premazi / / / / / / / 65 / /

49 Perhloretilen / / / / / / / 60 / /

50 Kalaj / / / / / / / 60 / /

51 Ulja rabljena / / / / / / / 1350 / /

52 Trihloretilen / / / / / / / 50 / /

53 Sredst. za fosfatiranje / / / / / / / 36 / /

54 Motorni benzin / / / / / / / / 1800 lit /

55 Butan te~ni / / / / / / / / 300 kg /

56 Azbestno predivo / / / / / / / / 400 kg /

57 Zemni gas / / / / / / / / 4000 m3/h /

58 White spirit / / / / / / / / / 10000 kg

59 Ksilol / / / / / / / / / 2000 kg

60 Ackio smola / / / / / / / / / 30000 kg

Prilog P4. Prikaz opasnih materija na području Prokuplja

PROKUPLJE FOM Univerzal "7. juli" Mala Plana Prokupac Red.

Br. Materija

Dnev. Meseč. God. God. Dnev. Meseč. God. Dnev. Meseč. God.

1 Sumporna kiselina 0,2 t 1,36 t 16,38 t

2 Mazut 5 t 60 t 310 t 9 t 260 t 2600 t

3 TNG 0,6 t 2,6 t 32 t

4 Amonijak 0,2 t 1,9 t 22,5 t

5 HCl 0,025 t 0,079 t 0,956 t

6 Acetilen 0,006 t 0,016 t 0,196 t 0,5 boca 10 boca 80 boca

7 Argon 0,01 t 0,063 t 0,760 t

8 Kiseonik (TAG) 0,01 t 0,053 t 0,634 t

9 Dizel gorivo -nafta 0,03 t 0,5 t 5 t 300 lit 6000 lit 60000 lit 1000 lit 11000 lit 140000li

10 Eksploziv amoneks 250 kg

11 Ulje motorno 1000 lit

12 Fosforna kiselina 55% 5 lit 40 lit 500 lit

13 Natrijum hidroksid 100 kg 125 kg 1500 kg

14 Valovita lepenka 5000 kg 10000kg 40000kg

Prilog P5. Prikaz opasnih materija na području Leskovca

LESKOVAC

Jugoeksperes Nevena T.Dragović Red.br. Materija

Dnev. Meseč. Godiš. Godiš. Godiš.

1 Nafta 5 t 150 t 1800 t / 2 natrijumhidroksid / / / 24000 lit. /

3 HCL / / / 2400 lit. /

4 Etilalkohol / / / 4800 lit. /

5 Etilalkohol / / / 70 t /

6 Aceton / / / 5 t /

7 Etilacetat / / / 5 t /

8 Izopropanol / / / 6 t /

9 Metilalkohol / / / 1 t /

10 N-butan / / / 12 t /

11 Diacetonalkohol / / / 2 t /

12 Etilacetat / / / 7 t /

13 Butilacetat / / / 15 t /

14 Ksilol / / / 30 t /

15 Wbite-sprit / / / 80 t /

16 Solveso 150 / / / 3 t /

17 Aceton / / / 2 t /

18 Metilbutilketon / / / 300 kg /

19 Toluol / / / 37 t /

20 Etanol / / / 600 kg /

21 Metoksipropilacetat / / / 4 t /

22 Nitroceluloza / / / 4 t /

23 Butilalkohol / / / 2 t /

24 Butilglikol / / / 1,5 t /

25 Stroncijum-hromat / / / 1 t /

26 Cu-flalicijaninsko plavo / / / 1t /

27 Mazut / / / / 2.660.000kg

Prilog P6. Prikaz opasnih materija na području Leskovca

u [t]

R.b Materija Nevena Zdravlje RUL Mlekara Porečje Vučje Jugekspres

Livnica Jugopetrol

Tomako

Toplana

1. Aceton 10,40

2. H2SO4 (>15%) 1,43 4,50

3. Amonijak 1,50 15,00

4. Trietanolamin 0,20

5. Acetilen 0,67 3,20

6. Etilenoksid 1,55

7. Kiseonik 0,08 2,10 2,40

8. Alkidne smole 73,61

9. Azotna kiselina 0,053 3,90

10 Bakar-cijanid 0,05

11 Bakar-sulfat 1,00

12 Borna kiselina 0,46

13 Butilacetat 7,74

14 Butilenglikol 1,00

15 Benzin 6.661,00

16 Cink-hlorid 0,03

17 Čađ (ugljenik) 0,14

18 Etilacetat 13,52

19 Etanol 46,80 1,00

20 Fosf. Kis.(>25%) 0,35

21 HCl (>25%) 2,88 11,70 5,00

22 Izopropanol 1,17 4,80

23 Kalcijum-oktoat 2,00

24 Kobalt-oktoat 12,30

25 Ksilol 0,60

26 Dizel gorivo 17,60 76,00 1.515,55 9.938,00 68,0

27 Magnezijum 2,10

28 Ulja –industrijska 173,00

29 Mazut 800,00 1.200,00 111,00 1.037,0

30 Metanol 0,02

31 Natrijum-cijanid 0,26

32 Natriju-hidroksid 25,20 5,10 0,33 3,68

33 Natrijum-hipohlorit 0,60

34 Nikal-hlorid 0,60

35 Nikal-sulfat 1,15

36 Nitroceluloza 0,47

37 Olovo-oktoat 0,80

38. Pigmenti 0,14

39. Poliesterske smole 4,74

40. Propilenglikol 2,30

41. Rastvarači 54,90

42. Sirćetna kis. (>15%) 14,07

43. Šljaka termoelektr. 1.750,0

44. Toluol 13,48

45. Butanol 4,10

46. Natriju-acetat 41,80

47. Ostali premazi 1,50

48. Propanbutan 2,00 600,0

49. Etilenglikol 1,20

50. Diazinon 1,32

51. Hrom-trioksid 0,20

52. Akrilne smole 8,40

53. Ostale smole 4,39 3,30

54. Heksamin 2,92

55. Tečni naftni gas 26,00

56. Lož ulje 32,00

57. Hromna jedinjenja 0,06

58. Acetilsalicilna kiselina 2,70

59. Propionska kiselina 1,37

60. Otpad iz farmac.industrije 4,07

61. Metilacetoacetat 3,67

62. Cink-fosfid 0,03

63. Sumporasta kiselina 5,00

64. Aluminijum (prah) 0,94 Prilog P7. Prikaz opasnih materija na području Negotina

u [t] R.br Materija Tehnoistok AD IHP Prahovo Holding Poljotehna

1. Sumporna kiselina (>15%) 2,26 56.720,00

2. Amonijak 6.197,90

3. Bakar –sulfat 0,25

4. Etanol 1,94

5. Fosforna kiselina (>25%) 16.604,00

6. Fungicidi,pesticidi,herbicidi,insekticidi 2,24 t

7. Dizel gorivo 400

8. Natrijum hidroksid 408,80

9. Trihloretilen 0,35 Prilog P8. Prikaz opasnih materija na području Boljevca

u [t]

R.br. Materija Standard

1. Acetilen 2,40

2. Kiseonik 12,00

Prilog P9. Prikaz opasnih materija na području Knjaževca

u [t]

R.br. Materija Fab.sireva Fabrika motokult. i motora Džervin Leda Tina

1. Amonijak 1,01 8,00

2. Acetilen 8,50

3. Kiseonik 28,00

4. Azotna kiselina 27,00

5. Benzin 8,00

6. Cijanidi (cijanidne soli) 1,40

7. Lepkovi 30,36

8. Dizel gorivo 9,00

9. Ulja-industrijska 10,00

10. Mazut 100,00

11. Natrijum-hidroksid 10,80

12. Rastvarači (razređivači) 7,92 34,07

13. Vodonik-peroksid 0,63

14. Ostali premazi 2,00 49,50

15. Otpadne boje 0,20 Prilog P10. Prikaz opasnih materija na području Aleksinca

u [t] Red.br. Materija Frad Alprodukt Sartid Fahop EI-Pak Ishrana

1. Amonijak 15,00

2. Acetilen 0,60 126,50

3. Kiseonik 475,20

4. Azotna kiselina 2,55

5. Hlorovodonična kiselina (>25%) 7,20

6. Mazut 220,00 219,87

7. Natrijum-hidroksid 0,50

8. Rastvarači (razređivači) 1,00

9. Ugljen-dioksid 1,31

10. Ostali premazi 3,60

11. Lož ulje 96,00 102,50 Prilog P11. Prikaz opasnih materija na području Gadžinog Hana

u [t] Red.br. Materija Zateks Elid

1. Acetilen 6,20

2. Kiseonik 11,00

3. Ulja-industrijska 0,09

4 Mazut 100,00

5 Lož ulje 63,36

Prilog P12. Prikaz opasnih materija na području Merošine

u [t] Red.br. Materija Voćar Nišprodukt

1. Amonijak 35,00

2. Hlor 0,18

3. Freoni 0,26

Prilog P13. Prikaz opasnih materija na području Blaca

u [t]

Red.br. Materija Fruto 5.decembar

1. Amonijak 11,00

2. Acetilen 0,02

3. Kiseonik 1,20

4. Mazut 312,00

Prilog P14. Prikaz opasnih materija na području Kuršumlije

u [t] Red.br. Materija Kopaonik Nišauto Metalac

1. Sumporna kiselina (>15%) 88,33

2. Amonijak 6,57 15,00

3. Acetilen 3,40

4. Kiseonik 6,60

5. Fenolne smole 516,81

6. Mazut 3.704,40

7. Metanol 1,60

8. Ostali premazi 4,58

9. Ostale smole 0,32

Prilog P15. Prikaz opasnih materija na području Babušnice

u [t]

Red.br. Materija Lužnica

1. Etanol 96,00

2. Metilmetakrilat 20,00

3. Rastvarači (razređivači) 1,16

4. Ostali premazi 0,44

Prilog P16. Prikaz opasnih materija na području Bele Palanke

u [t] Red.br. Materija Komnis Dom zdravlja Ukras Drag.Lalović

1. Hlor 1,08

2. Lekovi isteklog roka 0,03

3. Dizel gorivo 1,44 4,40

4. Rastvarači (razređivači) 20,79

5. Ostali premazi 44,00

6. Lož ulje 8,00

Prilog P17. Prikaz opasnih materija na području Bujanovca

u [t]

Red.br. Materija Feldspat Simpo kožnih garnitura Simpo PEN Simpo stolica Simflin

1. Sumporna kiselina (>15%) 15,82

2. Acetilen 0,13

3. Kiseonik 0,26

4. Toluoldiizocijanat 720,00

5. Lepkovi 9,31 2,64

6. Metilenhlorid 60,00

7. Natrijum-fluorid 10,80

8. Rastvarači (razređivači) 0,13 1,32

9. Ostali premazi 21,12

10. Lož ulje 96,00

Prilog P18. Prikaz opasnih materija na području Lebana

u [t] Red.br. Materija Prvi maj Zdravlje

1. Sumporna kiselina (>15%) 0,55

2. Azotna kiselina 1,50

3. Bakar-sulfat 0,68

4. Hlorovodonična kiselina (>25%) 0,90

5. Hromna kiselina 0,54

6. Natrijum-hidroksid 0,64

7. Natrijum-sulfid 0,10

8. Nikal-sulfat 0,50

9. Rastvarači (razređivači) 0,36

10. Trihloretilen 0,73

11. Ostali premazi 0,30

12. Ostale smole 10,50

Prilog P19. Prikaz opasnih materija na području Surdulice

u [t] Red.br. Materija Galenika vunizol Zastava PES Mačkatica

1. Amonijum-hidroksid 5,00

2. Sumporna kiselina (>15%) 0,04

3. Amonijak 0,03

4. Acetilen 18,00

5. Kiseonik 260,00 18,00

6. Azotna kiselina 0,23

7. Bakar-cijanid 0,06

8. Borna kiselina 0,03

9. Cink-sulfat 0,40

10. Deterdženti 2,20

11. Hlorovodonična kiselina (>25%) 1,20

12. Natrijum-bihromat 0,40

13. Natrijum-cijanid 0,04

14. Natrijum-hidroksid 2,80

15. Nikal-hlorid 0,03

16. Nikal-sulfat 0,20

17. Trihloretilen 2,30

Prilog P20. Prikaz opasnih materija na području Preševa

u [t] Red.br. Materija Simpo ram.konstr.

1. Acetilen 0,07

2. Lepkovi 0,79

3. Kiseonik 0,12

Prilog P21. Prikaz opasnih materija na području Vlasotinca

u [t] Red.br. Materija Retex Rad Pozamanterija Besko

1. Kalijum hidroksid 0,85

2. Mazut 100,00 2.200,00

3. Natrijum hidroksid 0,13

4. Natrijum-sulfid 0,16

5. Natrijum-sulfit 0,07

6. Natrijum-hipohlorit 0,10

7. Rastvarači (razređivači) 0,10

8. Sumporna kiselina (>15%) 0,10 0,18

9. Vodonik-peroksid 0,14 0,14

10 Ostali premazi 0,22 0,60

11. Natrijum karbonat 0,08

Prilog P22. Prikaz opasnih materija na području Dimitrovgrada

u [t] Red.br. Materija GID Kožara

1. Aceton 4,40

2. Amonijum hidroksid 0,05

3. Mravlja kiselina 1,90

4. Benzin 110,00

5. Deterdženti 0,85

6. Lepkovi 1,00

7. Mazut 1.100,00 37,50

8. Toluol 44,00

9. Boje za tekstil 0,10

10. Kalcijum hidroksid 1,25

11. Hromna jedinjenja 4,00

Prilog P23. Prikaz opasnih materija na području Bojnika

u [t] Red.br. Materija Ulpin Maneks Toza Dragović

1. Amonijak 3,00

2. Acetilen 0,15

3. Kiseonik 0,45

4. Mazut 2.100,00

5. Lož ulje 40,00

Prilog P24. Prikaz opasnih materija na području Niša

u [t]

R.br. Materija

Vulkan

EI Cevi

EI Komponente

EI KKC

Pomoravlje

Đuka Dinić

EI Štam.kola

EI Aparati

Niš Ekspre

s EI

Metal Niteks Nissa

l

1. Aceton 0,53 0,80 0,08 1,54 0,80 0,10

2. Amonijum-hidroksid 0,06 0,56

3. Fosforna kiselina (<25%) 0,80

4. Sumporna kiselina (>15%) 0,16 0,38 0,09 3,96 2,66 1,33 0,07 60,0

5. Amonjak 80,3 0,05 0,40

6. Mravlja kiselina 0,02 13,20

7. Acetilen 5,90

8. Kiseonik 33,0

0 0,24 0,04 8,40

9. Formaldehid 0,67 0,12

10. Hlorovodonik 0,06

11. Alkidne smole 33,00

12. Azot 78,4

13. Azotna kiselina 0,20 0,55 5,10 0,23 1,00 36,0

14. Bakar-sulfat 3,88

15. Borna kiselina 0,10

16. Butilacetat 0,05 0,30 0,44 6,00

17. Benzin 17,6 19,42 42,00

18. Detrdženti 0,60 0,30

19. Dibutilftalat 1,20 0,01

20. Dihlormetan 0,01

21. Etilacetat 0,36 1,50

22. Etanol 0,22 1,84 0,20 0,10 7,00

23. Fosforna kiselina (>25%) 0,30 0,05 0,06

24. Fosfor 0,08

25. Freoni 0,14

26. Hlorovod. kiselina (>25%) 2,12 6,91 2,52 6,09 1,50 2,16 0,31 42,12

27. Izopropanol 0,13 0,57

28. Kalijum-hidroksid 0,40

29. Ksilol 0,18 0,01 5,00

30. Lepkovi 0,70

31. Dizel gorivo 1.155,

00 120,00

32. Ulja industrijska 0,27 0,13 0,30 0,50

33. Mazut 2.400,

00

34. Metanol 0,50 0,05

35. Metiletiketon 0,35 0,50

36. Natrijum-bihromat 0,08

37. Natrijum-cijanid 0,30

38. Natrijum-hidroksid 0,56 0,66 1,10 1,25 1,70 0,90 126,12

39. Natrijum-sulfid 0,01 36,00

40. Natrijum-hipohlorit 0,06 5,70

41. Nikal-sulfat 0,01 0,40

42. Nitroceluloza 0,08

43. Poliestarske smole 2,50

44. Rastvarači (razređivači) 0,12 40,00 0,90 0,40 1,00 0,15

45. Sirćetna kiselina (>15%) 0,28 0,43 14,30

46. Stirol 0,20

47. Sumpor (prah) 22,0

48. Toluol 7,66 0,10 0,98 20,00

49. Trihloretilen 0,14

50. Ugljen-dioksid 9,00

51. Vodonik peroksid 0,23 0,96 7,25 17,00

52. Butanol 2,00

53. Natrijum bisulfit 4,40

54. Natrijum -tiosulfat 0,15

55. Cink-stearat 6,00

56. Olovna jedinjenja 2,00

57. Alkidni premazi

58. Ostali premazi 6,00 0,20 5,00 2,80 0,30

59. Natrijum-nitrit 0,10 0,03

60. Amonijum-hlorid 3,75

61. Fluorovodonična kisel. 0,01 0,05 0,25

62. Natrijum-karbonat 0,16 5,50

63. Propanbutan

64. Perhloretilen 3,89 2,72

65. EDTA 0,03

66. Očvršćivači 5,00

67. Kalijum-cijanid 0,05

68. Dietilenglikol 1,50

69. Amonijum-fluorid 0,12

70. Titan-dioksid 0,22

71. Hrom-trioksid 0,20

72. Ulja-rabljena 0,40

73. Akrilne smole 8,00 3,74

74. Amonijum-sulfat 7,70

75. Boje za tekstil 0,76

76. Kalcijum-hidroksid 38,50

77. Tečni naftni gas 3,36

78. Hromna jedinjenja 37,00

79. Tiram 44,0

80. Metilacetat 1,21

90. Natrijum-nitrat 0,10

91. Natrijum-formijat 11,00

92. Mlečna kiselina 0,12

93. Cink-sulfid 4,15

94. Natrijum-hiposulfit 6,60

Prilog P25. Prikaz opasnih materija na području Pirota

u [t]

R.br. Materija Tigar Suko

Unihem

Dragoš

Prvi maj

Limes 2M

Piroteks

Autotransp.

Toplana

Koka Polet

Veldimeks

1. Aceton 83,10 1.500,0

0 3,96

2. Amonijum-hidroksid 1,20 0,30 0,21

3. Mravlja kiselina 1,80

4. Alkidne smole 6,60

5. Butilacetat 3,10 3,96

6. Butilenglikol 0,26

7. Benzin 52,70 0,24

8. Etilacetat 6,18 3,96

9. Etanol 5,49 2,64 1,00 0 7,20

10. Etilglikol 5,29

11. Fenolne smole 1,00

12. Hlorovod. kiselina (>25%) 460,3

13. Kalinjum-hidroksid 8,50

14. Ksilol 3,72 4.000 5,28

15. Lepkovi 205,2

16. Dizel gorivo 354,9 0,60 0,00

17. Mazut 100,00 850,0

0 2.500

18. Metilen-hlorid 39,23

19. Metiletilketon 2,67 1.000,0

20. Natrijum-hidroksid 174,6

21. Natrijum-sulfid 0,40

22. Akrilni premazi 64,10

23. Rastvarači (razređivači) 96,20 10.000 16,5 5,4 10,0

24. Sirćetna kiselina (>15%) 10,00

25. Toluol 91,10 2.000,0 5,28

26. Vodonik-peroksid 0,15

27. Butanol 9,60 0,53

28. Cikloheksanon 0,26

29. Difenilguanidin 5,18

30. Alkidni premazi 197,8

31. Ostali premazi 37,07 0,05

32. Izobutanol 0,26

33. Etilenglikol 4,44

34. Heptan 44,22

35. Metoksipropanol 5,29

36. Ulja-rabljena 20,00 9,00

37. Ostale smole 18,00 10,0

38. Heksamin 8,50

39. Lož ulje 2.550

40. Hromna jedinjenja 6,00

41. Tiram 10,90

Prilog P26. Prikaz opasnih materija na području Niša

u [t]

R.br Materija Pivara Fripak Niš.Mlekara

Stokoimp

EI Elmag

EI Čegar

Skretnice

Jedinstvo Fitip

Progres

Spec.vozila

Lokomotiva

1. Amonijak 3,00 13,00 2,50 1,20

2. Acetilen 0,07 0,10 1,10 0,08 1,20 1,66 0,57 0,86

3. Kiseonik 0,20 0,08 8,12 0,08 3,70 4,75 1,76 2,30

4. Hlor 0,05

5. HCl (>25%) 0,14

6. Dizel gorivo 165,1 3,87

7. Ulja industrijska 19,86 0,16 0,86 1,09

8. Mazut 1.345 226,9

9. Rastvarači (razređivači) 6,30 0,84 0,35 0,70 0,22 2,12

10. Ugljen-dioksid 1,50 16,56 2,72

11. Ostali premazi 4,00 5,04 0,96 2,40 0,49 2,42

12. Propanbutan 19,55

13. Lož ulje 240,00

Prilog P27. Prikaz opasnih materija na području Prokuplja

u [t] Red.br. Materija FOM Hisar Univerzal Tatko 9.oktobar Fiaz

1. Amonijum-hidroksid 24,00

2. Sumporna kiselina (>15%) 24,00

3. Amonijak 6,00

4. Acetilen 2,80 0,15 0,10

5. Kiseonik 6,37 0,30 1,00 44,18

6. Sumpordioksid 1,00

7. Azbest 542,00

8. Azot 0,64

9. Azotna kiselina 0,15

10. Benzin 2,40 140,00

11. Čađ (ugljenik) 14,00

12. Hidrazin 0,06

13. Hlorovodonična kiselina (>25%) 2,00 3,60

14. Dizel gorivo 50,00

15. Ulja -industrijska 26,00 4,50

16. Rastvarači (razređivači) 40,00

17. Sumpor (prah) 22,00

18. Sumporna kiselina (<15%) 55,00

19. Ugljen dioksid 0,39

20 Eksplozivi (privredni) 2.600,00

21. Propanbutan 120,00 0,10 168,00

Prilog P28. Prikaz opasnih materija na području Vranja

u [t]

R.br. Materija

Simpo tkanina Jumko

Simp.transp.

Jedinstvo

Sim.održ.sek.

Sim.dušek

Sim.nabavka

Sim.tapet.

Sim.deč.krev HIV

1. Sumporna kiselina (>15%) 0,13

2. Amonijak 0,05

3. Amonijum-nitrat 25,00

4. Acetilen 1,49 0,10 0,50 0,13 0,05

5. Kiseonik 2,06 0,18 0,17 0,16

6. Akrolein 504,00

7. Sumpor-dioksid 455,50

8. Ugljen-disulfid 0,50

9. Benzin 67,20 360,00

10. Etanol 3,96

11. Hlorovodonična kiselina (>25%) 1,80

12. Kalijum-hidroksid 1,58

13. Lepkovi 28,84 68,64

14. Dizel gorivo 612,00 1.984,00

45.000,00

15. Ulja-industrijska 16,77 66,60

16. Mazut 10.000,

00 2.640,00 360,0

17. Natrijum-hidroksid 1,32 360,00

18. Natrijum-sulfit 1,72

19. Rastvarači (razređivači) 9,24

20. Sirćetna kiselina (>15%) 3,96

21. Vodonik-peroksid 0,37 360,00

22. Ostali premazi 25,08

23. Propanbutan 250,00 0,02

24. Etilenglikol 3,10

25. Suspenzije 27,6

26. Ulja-rabljena 12,10

27. Ostale smole 7,20

Prilog P29. Prikaz opasnih materija na području Zaječara

u [t]

R.br. Materija Koža

Industrija mleč.proizvoda Kristal Pivara

Yes Komerc

Porcelan

Žito Promet

Srbokvarc Rgotina

Fab.kablova

1. Amonijum hidroksid 0,22

2. Sumporna kiselina (>15%) 0,92 2,00 377,50

3. Amonijak 1,20 5,00 3,80

4. Mravlja kiselina 2,65

5. Acetilen 2,40

6. Kiseonik 4,50

7. Formaldehid 4,48

8. Azotna kiselina 34,00

9. Deterdženti 22,65

10. Etanol 4,00

11. Fungicidi,pesticidi,herbicidi,insekticidi 0,09

12. Petrolej 1,30

13. Dizel gorivo 396,00 1,83 200,00

14. Ulja –industrijska 1,20 0,37

15. Mazut 1.350,00 50,00 250,00

16. Natrijum –bihromat 0,30

17. Natrijum –hidroksid 18,00

18. Olovo-oksid 70,00

19. Sirćetna kiselina (>15%) 0,29

20. Vodonik-peroksid 3,00

21. Eksplozivi (privredni) 22,00

22. Fluorovodonična kiselina 160,47

23. Propanbutan 1.260,0 0,63 120.000,00

24. Ulja-rabljena 2,00

25. Amonijum –sulfat 3,67

26. Lož ulje 187,70

27. Hromna jedinjenja 6,99

28. Natrijum-nitrat 12,20