�

ORIGINALNI NAUČNI RADOVI / SCIENTIFIC PAPERS

Nebojša Janićijević * DOI:10.2298/EKA0771007J

OrgAnIzAcIOnO učEnJE u tEOrIJI OrgAnIzAcIOnIh prOmEnA

OrgAnIsAtIOnAl lEArnIng In thE thEOry Of OrgAnIsAtIOnAl chAngE

ApstrAKt: Koncept or­ganizacionog učenja je pr­ezentir­an i smešten u r­efer­ent­ni okvir­ teor­ije or­ganizacionih pr­omena. Pokazuje se da su or­ganizacione pr­omene šir­i pojam od or­ganizacionog učenja i da svako učenje uključuje pr­omene ali da sva­ka pr­omena ne znači i učenje. Or­ganizacio­no učenje je posebna vr­sta or­ganizacionih pr­omena, i to ona koja uključuje kr­eir­anje i kor­išćenje znanja, sadr­ži pr­omene i u kog­nitivnim str­uktur­ama i u ponašanju ljudi i obavezno ima nor­mativni kar­akter­. Refe­r­entni okvir­ teor­ije or­ganizacionih pr­ome­na bazir­an je na klasifi­kaciji or­ganizacio­nih pr­omena i svr­stava sve teor­ije u četir­i per­spektive: or­ganizacionog r­azvoja, or­ga­nizacione tr­ansfor­macije, or­ganizacione adaptacije i pr­ocesne per­spektive. Zaklju­čak je da or­ganizaciono učenje ima eklek­tički kar­akter­ jer­ uključuje sve vr­ste or­gani­zacionih pr­omena i pokr­iva sve navedene per­spektive or­ganizacionih pr­omena.

KlJučnE rEčI: or­ganizaciono učenje, upr­avljanje znanjem, or­ganizacione pr­ome­ne, teor­ija or­ganizacionih pr­omena

ABstrAct: The concept of or­ganizational lear­ning has been pr­esented and placed with­in the r­efer­ential fr­ame of the or­ganizational change theor­y. It appear­s that or­ganizational changes shows to be a wider­ concept than or­ganizational lear­ning, since ever­y lear­n­ing includes change, but ever­y change does not necessar­ily include lear­ning. Or­ganisa­tional lear­ning pr­esents a par­ticular­ type of or­ganisational change, one which compr­ises cr­eation and utilisation of knowledge, in­cludes changes of both cognitive str­uctur­es and behaviour­s of or­ganisational member­s, and necessar­ily is nor­mative by its natur­e. The r­efer­ential fr­ame of the theor­y of or­gani­sational change is based on the classifi­cation of or­ganisational changes and put together­ all theor­ies into four­ per­spectives: or­ganisational development, or­ganisational tr­ansfor­mation, or­ganisational adaptation and pr­ocess per­­spective. It can be concluded that the concept of or­ganisational lear­ning is eclectic one, since it includes all types of or­ganisational changes and encompasses all mentioned per­spectives of or­ganisational changes.

KEy WOrDs: or­ganizational lear­ning, knowledge management, or­ganizational changes, theor­y of or­ganizational changes

* Ekonomskifakultet,UniverzitetuBeogradu

�

Nebojša Janićijević

1. uvod

Organizacionoučenje(OrganizationalLearning) jerelativnonovatemaume­nadž­mentukaoiudiscipliniorganizacionogponašanja(OrganizationalBehavi­our).Madasuseprviradovinatemuorganizacionogučenjapojavilijošsedam­desetihgodinaprošlogvekauradovimaMarčainjegovihsaradnikaiz’60­tih(March,Olsen,19�5), ipaksemoralosačekatidaseznanjepočne tretiratikaokritičniresursuekonomijidabiovatemadobilamestouliteraturikojezasluž­u­je.Međuakademskimistraž­ivačima,konsultantimaimenadž­erimadanasvladanepodeljenouverenjeda jeznanje jediniodrž­ivi izvorkonkurentskeprednostipreduzećanatrž­ištui,shodnotome,uslovnjegovogopstankairazvoja.Utur­bulentnimuslovimabrzihpromenapreduzećestičekonkurentskuprednostnatrž­ištunezatoštoimaneštoštodrugapreduzećanemajuvećzatoštoume i može dauradi neštoboljeoddrugih(Hamel,Prahalad,1994).Onoštopreduzećemo­ž­eiliumeboljeodkonkurenata,predstavljanjegovojezgr­o kompetentnosti(cor­e competence).Jezgrokompetentnosti je,dakle, izvorkonkurentskeprednostinatrž­ištu,aonosemož­eizgraditisamokrozprocesorganizacionogučenja.Zatonetrebadačudivelikazainteresovanostnesamouakademskomvećiposlovnomsvetuzatemuorganizacionogučenjaiupravljanjaorganizacionimznanjem(Or­ganizationalKnow­ledgeManagement).

Organizacionoučenjepokazujesveosobinenerazvijenih,novihkoncepataudru­štvenimnaukama.Prvo,nemajedinstvenedefi­nicijepojma,pamnogiautorira­dovauovojoblastipolazeodsasvimrazličitihshvatanjapojmaorganizacionogučenja.Toumanjujemogućnostkonstruktivnekomunikacijeidiskusijeizmeđunjihkojabiunapredilazajedničkaznanjaoorganizacionomučenju.Relativnojemaloempirijskihuodnosunateorijskeradoveuovojoblasti,štoiniječudnosob­ziromnalongitudinalnikarakterprocesaorganizacionogučenja.Takođe,nekaosnovnapitanjaorganizacionogučenjanisurešenailirazličitiautoriimajurazli­čiteodgovore.Takosečakdovodiupitanjedaliseuopštemož­egovoritiotomedaorganizacijeuče,idalipostojineštotakvokao«organizacionoznanje»?Nekiautoritvrdedasamopojedincimoguučitiidaznanjenemož­epostojativanpoje­dinacainjihovihumova.Drugi,opet,tvrdedajeorganizacionoučenjesocijalniproceskoji,krozinterakcijekreiraznanjekojepostojiuorganizacijinezavisnoodtogadalipostojiupojedinačnimumovimačlanovaorganizacije(Esterby­SmithiAraujo,1999).Tosuodređenaiskustva,znanjasadrž­anaurutinama,struktura­ma,sistemima,tehnologijirada,kojasenegubeodlaskombilokojegpojedincaizorganizacije.Znanjekojepredstavljaizvorključnihkompetentnostiorganizacijeupravojeonokojesenenalazinaindividualnomvećnaorganizacionomnivou.

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

9

Kadasepojavinovikoncept,kaoštojetoslučajsaorganizacionimučenjem,istra­ž­ivačiprvopokušavajudagasmesteureferentiokvirnekihvećpostojećihteorijaiperspektiva.Tasudbinanijezaobišlaniorganizacionoučenjekojesurazličitiautoripokušalidasmesteuokvirestrategijskogmenadž­menta,sociologijeipsi­hologijeorganizacije,teorijedonošenjaodluka,institucionalneteorijeorganizaci­je,paipolitičkihteorijaorganizacije(Dierkes,etal.2003).Imajućiuvidurazlikeizmeđuovihteorijaiperspektivaorganizacije,niječudnodasuipoglediirazu­mevanjaorganizacionogučenjavrlo različiti.No,do sadanijebiloznačajnijihpokušajadaseorganizacionoučenjeobjasniizuglaorganizacionihpromenaidasetajkonceptpokušasmestitiureferentniokvirteorijeorganizacionihpromena.Tojestečudnobudućidasvakoorganizacionoučenjepodefi­nicijipodrazumevaorganizacionepromene.Mož­dajerazlogtometoštojesamateorijaorganizacio­nihpromenavrloheterogena,teninjusamunijelakostrukturiratiatimejejoštež­eunjuintegrisatinovikoncept.

Ciljovogradajestedadetaljnijepredstavikonceptorganizacionogučenja,identi­fi­kujesličnostiirazlikeizmeđuorganizacionogučenjaiorganizacionihpromenaidauspostavirelacijeizmeđukonceptaorganizacionogučenjaiteorijaorganiza­cionihpromena.Budućidaćeseispostavitidajeorganizacionoučenjespecifi­čnavrsta organizacionih promena, biće neophodno da se koncept organizacionogučenjapozicioniraunutarteorijaiperspektivaorganizacionihpromena.Dabitobilomoguće,neophodnojeprethodnoutvrditisličnostiirazlikeizmeđukoncep­taorganizacionogučenjaipojedinačnihteorija,iperspektivaorganizacionihpro­mena.Rezultatovogradatrebadabuderazumevanjeorganizacionogučenjakaosvojevrsnogprocesaorganizacionihpromenaaliiintegrisanjekonceptaorganiza­cionogučenjauteorijuorganizacionihpromena.Timeseteorijaorganizacionihpromenaupotpunostizaokruž­ujeidopunjavaovimsavremenimkonceptom.

2. Or­ga­ni­za­ci­ono uče­nje­ i­ upr­a­vlja­nje­ zna­nje­m

2.1. De­fi­ni­sa­nje­ or­ga­ni­za­ci­onog uče­nja­

Organizacionoučenjesenajčešćedefi­nišekaopromenaukognitivnimstrukturamaiponašanjučlanovaorganizacijekojaobezbeđujepodizanjesposobnostiorganizacijedaseprilagodisvomeokruž­enju(McGill,Slocum,1994,s10).Izovedefi­nicijeproizla­zidaorganizacionoučenjeimadveosnovnekomponente:kognitivnuibihevioralnu.Naime,procesučenjapodrazumevapromenekakoukognitivnimstrukturamačla­novaorganizacijetakoiunjihovimakcijamaiponašanjima.Kognitivnestrukture,mentalnemapeiliinterpretativnešemepredstavljajusistematizovanoigeneralizova­

10

Nebojša Janićijević

noznanjeljudiosvetukojiihokruž­uje.Toznanjeljudikoristekadaodređujuznače­njastvarimaidogađajimakojiihokruž­uju,kadadonosesudoveiodređujusopstvenoponašanjeprematimstvarimaidogađajima.Kognitivnestrukturekodljudinastajukroziskustvo,učenjeiljudskirazvoj.Svakonovoiskustvoiznanjestečenoučenjemdodajenovekomponenteiobogaćujekognitivnustrukturupojedinca.Posledicatepromenejesteipromenauznačenjimakojapojedinacpridajestvarimaidogađajimainačinunakojiihonrazume.Timese,međutim,menjajuinjegovistavovipaipona­šanjepremastvarimaidogađajima.Kakoljudiuorganizacijamaprolazekroznekazajedničkaiskustva,oniusvojekognitivnestruktureugrađujuisteelemente.Tiele­mentičineosnovukolektivnihkognitivnihstrukturačlanovaorganizacijekoječineosnovuorganizacionekulture.Kadasestičenovoznanjeuorganizaciji,menjajusenesamoindividualnekognitivnestrukturekodčlanovaorganizacijevećielementikolektivnekognitivnestrukture,štopredstavljaosnovzapromenuorganizacionihakcijaiodluka.

Ljuditokomučenjamenjajunesamosopstvenoznanjesadrž­anoukognitivnimstrukturamavećisvojeponašanje.Promenaponašanjaneminovnoslediizpro­menekognitivnihstrukturakodpojedinacaaliikolektivnihkognitivnihstruk­turauorganizaciji.Autoriuoblastiorganizacionogučenja slaž­useu tomedasamoakumuliranjenovogznanjaipromenakognitivnihstrukturakodčlanovaorganizacijekojunovoznanjeimplicira,nisudovoljnidabismozaključilidajedošlodoorganizacionogučenja.Neophodnojedatapromenasvestikodljudiiza­zoveipromenunjihovogindividualnogponašanjakaoikolektivneakcije,kakobinastaleneke(pozitivne)posledicepoorganizaciju.

Sličnadihotomijapostojiikadajerečoprirodiprocesaorganizacionogučenja(Esterby­SmithiAraujo,1999,str.3­15).Jedniautorinaglašavajunjegovutehnič­kustranu:procesiranje informacija.Oviautoriuorganizacionomučenjuvide,presvega,procesprikupljanja,prerade,memorisanja,difuzijeikorišćenjainfor­macija.Drugiautorinaglašavaju,međutim,socijalnikarakterprocesaorganizaci­onogučenja.Zarazlikuodindividualnog,organizacionoučenjeuvekuključujenekuvrstusocijalneinterakciječlanovaorganizacije.No,bašzbogteinterakcijeorganizacionoučenjemož­edakreiraznanjekojesenenalazinikodjednogpoje­dinačnogčlanaorganizacije.

Istraž­ivačinajčešćeorganizacionoučenjevidekaoprocesputemkogaseproširujerepertoarpotencijalnihponašanjačlanovaorganizacijekaopojedinacaaliiorganiza­cijekaokolektiva(Child,2005).Dakle,svrhaorganizacionogučenjajestedaorgani­zacijarazvijekompetencijekojedotadanijeimala,posebnoonekompetencijekojejojomogućavajudaostvarikonkurentskuprednostnatrž­ištu.Budućidajevrločesto

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

11

preduslovučenjanovihponašanjaprethodno„odučavanje“odpostojećegponašanja,učenjeotudanekadpodrazumeva,nedodavanjenovih,većzamenupostojećihobli­kaponašanjauorganizaciji.Ovajpoglednaorganizacionoučenjejeblizakperspekti­viorganizacionihrutina(Starbuck,Hedberg,2003).Naime,organizacionoučenjesemož­eposmatratiikaoprocesrazvojaiprimenenovihpravilairutinauorganizaciji.Svakaorganizacijafunkcionišekrozsistempravilairutinakojiregulišeponašanjepojedinacaigrupaunjoj.Pravilairutinenastajudugotrajnimprocesomsticanjaisku­stvačlanovaorganizacijeurešavanjuproblemasakojimaseusvakodnevnomradusreću.Zatorutinezapravoakumulirajuznanjekojesučlanoviorganizacijeuduž­emvremenskomperiodustekli.Sticanjenovihznanja,tojestučenjedovodidounapre­đenjarepertoararutinakojimaorganizacijaraspolaž­eikojimamož­edaodgovorinapromeneuokruž­enju.Konkurentskaprednostnatrž­ištu,sepremaovojperspektivi,stičerazvijanjemsuperiornihrutinauodnosunaostaleučesnikenatrž­ištu.Superior­nerutinekojejejednakompanijarazvilapredstavljajuonoštozovemojezgrokompe­tentnosti(corecompetence).Promenarutina,međutim,nijenimalolakastvar.Ruti­nesunesamoizvorkonkurentskeprednostivećiinercije.Rutinemogudasprečavajuorganizacionoučenjejer,štosurutinestarije,onesetež­emenjaju.Naž­alost,problemijesteutomedaštosurutinestarije,većajeverovatnoćadasuzastareleidaokruž­enjezahtevanjihovupromenu.

Postojerazličitevrstetj.nivoiorganizacionogučenja.Klasičnaklasifi­kacijaor­ganizacionogučenjaprepoznajedveosnovnevrsteilinivoaučenja:učenjeujed­nomiučenjeuduplomkrugu(Argyris,2003,Argyris,Schon,19��).Adaptivnoučenjeiliučenjeujednomkrugu(singlelooplearning)predstavljabazičnufor­muučenjaukojojsesaznanjastičuipromenevršesamouokvirimaprethodnodefi­nisanogsetapretpostavkikojeostajuvansvakogpreispitivanja.Adaptivnimučenjem organizacija vrši korekciju svojih aktivnosti ukoliko one odstupe odprethodnodefi­nisanogkursa.Ovavrstaučenjasevršiuformimerenjafunkcio­nisanjaiperformansipreduzećauodnosunaprethodnodefi­nisanestandardeirezultirauakcijikojaimazaciljdaseotklonedevijacijeodstandarda.Pritomesenevršipreispitivanjesamogstandarda.Rezultatadaptivnogučenjasuinkremen­talnepromeneiliprilagođavanjapostojećihrutinauokvirimakojisupostavljeniosnovnimpretpostavkamanakojimaonebaziraju.Generativnoučenjeiliučenjeuduplomkrugu(doublelooplearning)predstavljasticanjeznanjakojimseprei­spitujuimenjajubazičnepretpostavkenakojimasuizgrađenepostojećerutine.Dakle,generativnimučenjemseneusavršavajupostojećerutinevećsekreira­jupotpunonove,baziranenanovimpretpostavkamaoizvorimakonkurentskeprednostiipogodnimnačinimadasetaprednostostvari.Promenegenerisaneučenjemuduplomkrugusuradikalnejersupromenjenefundamentalnepretpo­stavkeidefi­nicijenakojimajebaziranofunkcionisanjeorganizacije.

12

Nebojša Janićijević

Vrlojesličnajošjednaklasifi­kacijaorganizacionogučenjana„učenjezašto“(le­arningw­hy)i„učenjekako“(learninghow­)(Edmonson,Moingeon,2003,ss242–264).„Učenjekako“predstavljaučenjeujednomkruguiodnosisenarazume­vanjeiprimenupostojećihveština,rutina,pravilaiprinciparada.Ovajprocesrezultirauprihvatanjuodstranepojedincailigrupepostojećihveštinailirutinakojimaseizvršavajuodređeniposlovniprocesi.Ovoučenjemož­ebitiizvorkon­kurentskeprednostikompanijejeronamož­edakrozovuvrstuučenjapostignevišinivoefi­kasnosti izvršavanjaposlovnihprocesau lancuvrednosti. „Učenjezašto“podrazumevada,kaoiuučenjuuduplomkrugu,zaposleniimenadž­eripreispitujukauzalneodnoseizmeđufaktoraiuzrokeodređenihpojavaukompa­niji.Rezultatmož­ebitiinvencijapotpunonovihrutinakojimakompanijaondamož­edapostignekonkurentskuprednost.

Potrebnojenapravitiidistinkcijuizmeđuorganizacionogučenjaiučećeorgani­zacije ili organizacije koja uči (Learning Organization). Organizaciono učenjeje proces dok je učeća organizacija ili organizacija koja uči istovremeno usloviposledicatogaprocesa(McGill,Slocum,1994).Naime,podučećomorganiza­cijompodrazumevamoposebnuvrstuorganizacijeiliorganizacionimodelkojipozitivnoutičenarazvojsposobnostiorganizacionogučenja,kojipredstavljapo­voljanokvirzaučenjeikojapodstičeiusmeravanaporenjenihčlanovadauče.Istovremeno,učećaorganizacijajeposledicaprocesaorganizacionogučenjajerseučenjemtakođeuči ikakodaseuči.Učećaorganizacija imasposobnostdarelativnolakoibrzounapređujeimenjasvojerutinegradećinatajnačinnovekompetencijekojećejojomogućitidaopstaneupromenljivomokruž­enju.Zatoorganizacijemorajudanaučekakodapostanuučećeorganizacije.U literaturijerelativnočestoopisivanaučećaorganizacijaito,presvega,takoštosuopisiva­nespecifi­čnostisledećihnjenihkomponenti:liderstvo,organizacionastruktura,organizacionakultura,upravljanjeljudskimresursima,informacionisistem.Zasvakuodkomponentipreciznojenavedenokakotrebadaizgledadabiorgani­zacijadobilaepitet„učeća“.Takojeorganizacionastrukturaučešćeorganizacijeopisanakao„horizontalna“odnosnosamalimbrojemhijerarhijskihnivoa,de­centralizovana,sapropusniminternimgranicama,saniskimstepenomformali­zacijeispecijalizacijeradnihmesta.Kulturaučešćeorganizacijesadrž­ivrednostipromena,rizika,tolerancijeneizvesnostiigrešaka,razvoja,fleksibilnostiitd.Vođ­stvouučećojorganizacijimorapodefi­nicijibitidemokratskoaliitakvodaliderbudementorimodelučenjairazvoja.Upravljanjeljudskimresursimauučećojorganizacijibaziranojenaintenzivnomrazvojuiobucizaposlenih,sadrž­isistemkompenzacijebazirannaznanju(know­ledgebasedcompensation)kaoiocenjiva­njezaposlenihkojestimulišeučenjeirazvoj.

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

13

2.2. pr­oce­s or­ga­ni­za­ci­onog uče­nja­

Procesorganizacionogučenjaseuliteraturiposmatraizuglaprocesiranjaznanjaiinformacija.Takoseubrojnimkonceptimaorganizacionogučenja,ovajprocessastojiodpribavljanja,širenjaikorišćenjaznanjauorganizaciji(Nevis,DiBella,Gould,1995).Premajednomodtihkoncepata,procesorganizacionogučenjasa­stojiseodpetosnovnihfaza(Paw­low­sky,Forslin,Reinhardt,2003).Identifi­kacija postojećeg znanja jesteprva fazauorganizacionomučenju.Uovoj fazi sepre­poznajeiidentifi­kujeznanjevaž­nozaorganizaciju.Osnovnikriterijumuocenirelevantnostinekogznanjazaorganizacijujestenjegovdoprinosunapređivanjuključnihkompetentnostikompanije. Identifi­kacijaseodnosina internoznanjetj.onokojepostojiunutarorganizacijeieksternoznanjetj.onokojepostojivanorganizacije.Identifi­kacijainternogznanjasastojiseuartikulaciji,sistematizacijiiformalizacijitogaznanja,čimeseonoprepoznajekaovalidankompanijskire­surs.Identifi­kacijaeksternogznanjaodnosisenaprikupljanjesvihznanjakojamogubitiodkoristikompanijiakojasenalazevannjesamekaoštosupodacisatrž­išta,podaciotehnologijiitd.Drugafazaorganizacionogučenjajestekr­eir­anje ili gener­isanjenovog znanjauorganizaciji.Ovafazasesastojiugenerisanjuno­vihideja,stvaranjuinovacijauprocesimailiproizvodimakojimaseunapređujejezgrokompetentnostikompanije.Utomprocesuosnovapredstavljaprethodnoidentifi­kovanopostojećeznanje.Usledećemkorakuorganizacionogučenjavršise difuzija postojećeg i novog znanja u organizaciji. Znanje će biti beskorisnoakoostanenamestugdejekreirano,nekrećesekrozorganizacijuiliostanene­dostupnoonimakojimajepotrebno.Integr­acija i modifi­kacijaznanjaječetvrtafazaprocesaorganizacionogučenjaukojojseorganizacionoznanjememoriše,čuva,strukturiraičinidostupnimzasvečlanoveorganizacijekojimamož­ebitiodkoristi.Utomprocesuznanjemož­ebitimodifi­kovanoiunapređeno.Najzad,poslednjafazauprocesuorganizacionogučenja jestekorišćenjeznanjazapr­o­menu ponašanjačlanovaorganizacijeodnosnozanjihovuakciju.Uovojfazisetekvidisvrhaorganizacionogučenjajerbezakcijetj.promeneponašanja,novoznanjenemasmisla.Uovojfaziorganizacionogučenjadolazedoizraž­ajabihevi­oralniaspektiovogprocesa.

Jedanodnajinteresantnijihinajoriginalnijihkoncepataorganizacionogučenja,kojinudikakoklasifi­kacijuvrstaorganizacionogznanjatakoiprocesnjegovogstvaranja,plodjejapanskogautoraIkujiroNonake(2003,ss491–51�).Organiza­cionoučenjeseuvekposmatrapovezanosaorganizacionimznanjem.Organiza­cionoučenjejeprocesputemkogaorganizacijastiče,manipulišeikoristiznanje.PremaNonaki,dvaosnovnaoblikaznanjasuobjektivno,otvoreno,opipljivoilieksplicitno(ex­plicit)isubjektivno,skriveno,neopipljivoiliimplicitno(tacit)zna­

14

Nebojša Janićijević

nje.Eksplicitnoznanjejeonokojejeizraž­enoformalnimisistematskimjezikomimož­esekoristitiuformipodataka,naučnihformula,specifi­kacija,priručnikaisl.Eksplicitnoznanjenijezavisnoodkonteksta(contex­tfree)ukomejekreiranoiukomesekoristi,izatomož­elakobititransferisano,memorisanoitransfor­misano.Implicitnoiliskrivenoznanjejedubokopersonalizovanoiteškogajeformalizovati.KaoštoiPolanykaž­e„mimož­emodaznamovišenegoštomo­ž­emodakaž­emo“.Razlikajeupravouimplicitnomznanjukojesadrž­iintuiciju,nagađanja,idejeiznanjakojaneumemodaizrazimoaliumemodaprimenimo.Zatojeovoznanjedubokousađenounašeaktivnosti,rutine,idejeivrednosti.Implicitnoznanjejeuvekzavisnoodkontekstaukomejenastaloiteškosetran­sferišeimemoriše.Skrivenoznanjeuključujekakokognitivnetakoitehničkeele­mente.Tehničkielementiimplicitnogznanjauključujuneformalneineuhvatlji­veveštinezanataiknow­how­.Kognitivnielementiimplicitnogznanjauključujumentalnemodelekojisuspecifi­čnizapojedincaikojimuobezbeđujuodređenorazumevanjesveta.Iztihmodelazatimproizlaziiveštinakojačinitehničkideoimplicitnogznanja.Artikulacijaimplicitnogznanjajezapravoključninačinkrei­ranjanovogznanjauorganizaciji.

PremaNonaki,kaoimnogimdrugimautorima,znanjejeuvekprisutno,biloonoimplicitnobiloeksplicitno.Dabisekreiraloorganizacionoznanje,potrebnojedadođedokonverzijejednogoblikaznanjaudrugi.Tajproceskonverzijejednogoblikaznanjaudrugiputemkogaseindividualnoznanjepretvarauorganizaci­ono jesteprocesorganizacionogučenja.Zato jeorganizacionoučenjesocijalniprocesiuvekuključujevišeljudi.

Sli­ka 1:Oblicikonverzijeznanja

Izvor­:adaptiranoprema:NonakaI,ToyamaR,ByosiereP.(2003)str.491­51�.

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

15

Prvioblikstvaranjaorganizacionogznanjajestesocijalizacija.Tokomovogproce­sadolazidoprenošenjaimplicitnog,skrivenogilisubjektivnogznanjasajednognadrugogčlanaorganizacije.Tipičanprimerjesteprenošenjeznanjasamajstoranašegrta tokomnjihovogzajedničkograda.Vrločestomajstor ineobjašnjavasvome šegrtu šta radi, ne prenosi mu eksplicitno znanje ali šegrt kroz processocijalne interakcije,opservacije i imitacije„upija“znanjesvogamajstora.Sva­kadeobaiskustavauprocesusocijalneinterakcijezapravojeprocesprenošenjaimplicitnogznanjasajednogpojedincanadrugog.Zatojeprimersocijalizacijeisituacijakadamenadž­mentpreduzećadiskutujeosituacijinatrž­ištusamenadž­e­rimaprodajeuprocesurešavanjaodređenihproblema.

Artikulacijapredstavljakonverzijuimplicitnog,subjektivnoguobjektivno,eks­plicitnoznanje.Naovajnačinseznanjekojejebilosamouposedunekihljudipretvarauopštedobroorganizacije.Tonijeuveklakprocesjernemagarancijadaćenekimajstoriliprofesionalac,kojiraspolaž­esavelikimimplicitnimzna­njemimativoljeisposobnostidagaartikulišeueksplicitnoznanje.Artikulacijauključujedrugačijekompetencijeodonihpotrebnihzasticanjeznanja,pazatočestovrhunskifudbalerpostaneloštrener.Efi­kasnasredstvazaartikulacijuim­plicitnogznanjasumodeli,metaforeianalogije.Procesartikulacije,ilikakosejošnazivaeksternalizacijeznanja,dešavasekada,naprimer,grupaiskusnihindu­strijskihdizajnerakrozdijalogikorišćenjemmodela,metaforaianalogijanapišeuputstvoilipravilauspešnogindustrijskogdizajna.

Kombinacijajeoblikkonverzijeindividualnogznanjaikreiranjaorganizacionogznanja u kome se elementi eksplicitnog, objektivnog znanja integrišu u celinekojesuvišerazvijene,sistematičnijeislož­enijeodsvojihdelova.Rekonfi­guracijapostojećegznanjakroznjegovokombinovanje,sortiranje,kategorizovanjeisiste­matizovanjemož­ekreiratinovoznanje.Kadasestrategijskiplankompanijeope­racionalizujekrozdonošenjeoperativnihplanovapojedinihdivizijailisektora,vršisejedanoblikkombinovanjaeksplicitnogznanja.Nakonproceskombinova­nja,eksplicitnoznanjepostaje,popravilu,višeraširenokrozorganizacijuitimedostupnijezaposlenima,jasnijeisistematičnijeipraktičnijeusmisluupotrebe.

Internalizacija jeoblikkonverzije znanjaukomese eksplicitnoznanjepretva­rauimplicitno.Eksplicitnoznanjesepretvarauimplicitnotakoštozaposleniimenadž­eriprimenjujuelementeeksplicitnoformulisanihznanjausvomsvako­dnevnomradu.Učenjekrozpraksu(learningbydoing)jeosnovnioblikinter­nalizacije.Krozpraktičnuprimenueksplicitnogznanja, zaposleni imenadž­erigausvajajukaosvojeiugrađujuusopstvenementalnešemeirutine.Takoovoznanjepostepenopostajedeoimplicitnogznanjazaposlenihiprelaziunjihovu

16

Nebojša Janićijević

podsvest.Morasenaglasitidaseinternalizacijamož­evršitinesamoprimenomeksplicitnogznanjaurealnojsituacijinaradnommestuvećikrozeksperimen­tisanje i vež­banje zaposlenih. Trening i obuka zaposlenih mogu predstavljatikontekstukomeseusvajajueksplicitnaznanjaizatimpretvarajuiimplicitna.Utomeprocesuonoseobogaćujeiširiitakonastajenovoimplicitnoznanjekojesezatimponovoartikulišeueksplicitno,itakosekrugkonverzijeznanjaiorga­nizacionogučenjazatvara.

3. Or­ga­ni­za­ci­ono uče­nje­ i­ pr­ome­ne­: sli­čnosti­ i­ r­a­zli­ke­

Pozicioniranjekonceptaorganizacionogučenjauteorijiorganizacionihpromenazahtevadase,presvega,jasnorazgraničeipostaverelacijeizmeđutadvakoncep­ta.Dabiseutvrdioodnoskoncepataorganizacionogučenjaiorganizacionihpro­mena,potrebnojeprvoutvrditisličnostiirazlikeizmeđutadvapojmananivoudefi­nicija.Dabiseobaviotajzadatak,potrebnojeanaliziratikoncepteorganiza­cionogučenjaiorganizacionihpromenauvezisatripitanja:sadrž­ajkoncepata,nivoanalizekoncepatainormativnostkoncepata.

Već jepostaloopštemestou literaturidasvakoorganizacionoučenje jesteor­ganizacionapromenaalidasvakaorganizacionapromenanijeiorganizacionoučenje.Uovojfrazise,međutim,krijeznačajanzaključak:organizacionoučenjejestesamojednaodrazličitihvrstaorganizacionihpromena,itoonavrstapro­menaorganizacijekojasedešavausledpribavljanja,kreiranjaikorišćenjanovogznanjauorganizaciji.Ukolikose,dakle,ž­elerazdvojitipojmovipromenaiuče­nja,poćićeseodzaključkadasuorganizacionepromeneširipojamodorganiza­cionogučenjaidaosimnjegauključujuidrugevrstepromenakojeneobuhvatajuučenje.

Svakaorganizacionapromenajerazlikaustanjuorganizacijeizmeđudvasukce­sivnavremenskaperioda,dokjeprocesorganizacionihpromenaprocesukometarazlikanastaje.Organizacionoučenjejevrstaprocesaorganizacionihpromenaukomerazlikaustanjuorganizacijenastajeusledgenerisanjaikorišćenjanovogznanja.Razlikaustanjuorganizacijemož­edanastaneikaopukaposledicaiznu­đenereakcije,prilagođavanja,nametanjaspolja,automatskeakcijeorganizacije.Međutim,jedinoonapromenaustanjuorganizacijekojajenastalazbognovogznanja,kojejeuorganizacijikreiranoikorišćeno,mož­esenazvatiorganizacio­nimučenjem.Dakle,sličnostorganizacionogučenjaipromenajesteutomeštoobaprocesastvarajurazlikuusukcesivnimstanjimaorganizacije.Razlikaizme­đuorganizacionogučenjaipromenajesteunačinunakojisetarazlikastvara.Pr­

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

1�

viprocespromenukreirakaoposledicukreiranjaikorišćenjaznanja,dokdrugiprocestonemoradauključuje.Ovimnež­elimorećidauorganizacionimprome­namanemakreiranjaikorišćenjaznanja,većsamodaganemorabitidabismotajprocesnazvaliorganizacionompromenom.Todaljeznačidajeorganizacionoučenje proces putem koga se kreira specifi­čna, određena vrsta organizacionihpromena.

Organizacionoučenjekaoiorganizacionepromeneimajukognitivnuibihevi­oralnu komponentu sadrž­aja. Organizacione promene i organizaciono učenjepodrazumevajudasemenjajukognitivnestrukturekaoiponašanječlanovaor­ganizacije.Upraksi,promenakognitivnestrukturenijedirektnovidljivaalisemož­eotkritiprekopromeneuponašanjupojedinacailigrupakojuonaizaziva.Nadrugojstrani,promenaponašanjapojedinacailigrupauorganizacijivrlosejasnoiskazujekrozpromenuodluka,akcijailirutinauorganizaciji.Vezaizmeđupromenekognitivnihstrukturaiponašanjačlanovaorganizacijenijeuveklakovidljiva.Promenesemogudesitiukognitivnimstrukturamaisvestiljudialibezodgovarajućihpromenauponašanjuljudikojeiztepromenesvestiproizlaze.Raz­logtomemogubitispoljnaograničenjakojaljudimanedozvoljavajudasepona­šajuuskladusasvojimpromenjenimmentalnimšemama.Takođe,mogućejedaćedoćidopromeneponašanjaljudibezprethodnepromenenjihovihkognitivnihstruktura.Utomslučajuljudisuprinuđenidaseponašajunaodređeninačinbezznanjaorazlozimatakvogponašanja.Dalje,nekepromeneuponašanjunastajuznačajnokasnijeuodnosunapromeneukognitivnimstrukturama. Isto tako,madajeprirodnodapromenasvestiljudiizazivapromenunjihovogponašanja,nekadasedešavaupravosuprotno:promenaponašanjaizazivapromenumental­nihšemaisvestiljudi.Tajprocesnastajekaoposledicakognitivnedisonance.

Organizacionapromenazahtevapromenubihevioralne,alineikognitivnekom­ponenteorganizacije.Dabismotvrdilidajedošlodoorganizacionepromene,do­voljnojedasepromenilaorganizacionaakcija,nekaodluka,nekarutinaili,pak,organizacionastruktura.Nijeneophodnodasepromeneiindividualnekognitiv­nestrukturečlanovaorganizacijenitikolektivnasvestodnosnokolektivnakog­nitivnastrukturačlanovaorganizacije.Kadapreduzećepromeniorganizacionustrukturuuslednovogzakonailiusledugledanjanadrugeuspešnekompanije,onojeizvršilopromenuponašanjaalineiindividualnihkognitivnihstrukturazaposlenih.

Nadrugojstrani,organizacionoučenjepodrazumevaobaveznopromenukakokolektivnekognitivnestrukturetakoikolektivneakcijeiliponašanjakojeiztepromenestruktureproizlazi.Madanekiautorismatrajudajeorganizacionouče­

1�

Nebojša Janićijević

njeprisutnoiuslučajukadatosamoznačiunapređenjekolektivnogznanjaadatoznanjeneizazivarealnepromeneuponašanjupojedinacaigrupauorgani­zaciji,ipakpreovlađujestavdajepromenatogaponašanja,preilikasnije,neop­hodandokazdajeučenjenastupilo.Pogotovozatoštojetapromenaponašanjačestojedinisignaldajedošloidopromeneukognitivnimstrukturamačlanovaorganizacije.Opetdolazimodozaključkadajeorganizacionoučenje„specijalanslučaj“organizacionihpromena.Zaorganizacionepromenejedovoljnapromenaponašanjapojedinacaigrupauorganizaciji,dokjezaorganizacionoučenjetopotrebanalineidovoljanuslov.Organizacionoučenjepredstavljasamooneorga­nizacionepromenekojesunastalekaoposledicaprethodnepromenepojedinač­nihikolektivnihkognitivnihstrukturačlanovaorganizacije.Ova,pak,promenakognitivnihstrukturačlanovaorganizacijenastajepribavljanjemilikreiranjem,difuzijomikorišćenjemnovogznanjauorganizaciji.

Trećevaž­nopitanjeurazumevanjuodnosaorganizacionihpromenaiorganizaci­onogučenjajestenormativnost.Normativnostujednomkonceptupostojiondakadakonceptpokazujeidajepreporukekakodasestanjeobjektaistraž­ivanjauna­predi,poboljša,podignenavišinivo,inanekinačiniponekimkriterijumimaučinigaboljim(Miller,1996).Dakle,normativnostorganizacionihpromenazna­čilabinastojanjedasepromeneobjasneimodelirajutakodatovodika„višem“i„boljem“stanjuorganizacije.Madajeovanotabilavrloprisutnaudefi­nisanjuorganizacionograzvojakaojednogodprvihpravacaistraž­ivanjaorganizacionihpromena,onasekasnijeizgubila.Većinasavremenihorganizacionihteorijaizbe­gavanormativnost.Tojeposebnodošlodoizraž­ajasanastankomteorijaorganiza­cionetransformacijekaoisateorijamakriza,propadanjaizaokretaorganizacije.Organizacionepromenemoguvoditikaunapređivanjusposobnostiorganizaci­je(npr.konkurentskeprednostipreduzeća),aliikanjihovojrazgradnjiiuništa­vanju.Procesipropadanjaismanjivanjaorganizacije(organizationaldeclining,organizationaldow­nsizing)torečitopokazuju.Nadrugojstrani,organizacionoučenjeimasnaž­nunotunormativnostiusebi.Većinaautoravidiorganizacionoučenjekaopromenukojomsestanjeorganizacije,krozpribavljanjeikorišćenjenovogznanja,nanekinačinunapređuje.Uostalomisamasvrhaorganizacionogučenjajesteutomedaorganizacijanakontogabudebolja,kvalitetnija,savećimsposobnostimaiboljimperformansama.Imaautorakojitvrdedasuorganizaci­je,kaoiljudi,sposobnedaučenegativnestvarikojeneuvećavajuvećsmanjujunjihovesposobnosti,naročitoakoseposmatrajuudugomroku.Tako,naprimer,mož­eserećidapreduzećeučiikadapronađemetodkakodaizbegavaplaćanjeporeza.Većinaautorabi,međutim,rekladaučenjeuvekdovodidonekoguna­pređenjaorganizacije,atobiuovomslučajubilounapređenjenjenesposobnostidaseprilagodiokruž­enjuukomejeočiglednomogućeiličakkorisnoizbegavati

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

19

porez.Dakle,organizacionoučenjejeiupogledunormativnostispecijalanslučajorganizacionihpromena–tojenormativnikonceptorganizacionihpromena.

Prethodnaanalizajepokazalapravuprirodusličnostiirazlikaizmeđuorgani­zacionihpromenaiorganizacionogučenja.Organizacionoučenjejesteposebnavrstaorganizacionihpromenaitoonihkoje:a)nastajunaosnovukreiranja,pri­bavljanjaikorišćenjanovogznanja;b)uključujupromenekakoindividualnihikolektivnihkognitivnihstrukturačlanovaorganizacijetakoinjihovogponaša­nja;c)imajunormativankaraktertj.vodekaunapređivanjusposobnostiorga­nizacijeinjenihperformansi.Organizacionepromenesu,dakle,širipojamodorganizacionogučenja,iuključujupromeneustanjuorganizacijebezobziranatodalisutepromenenastalekorišćenjemnovogznanjailine,dalijeizvršenapromenakognitivnihstrukturačlanovaorganizacijeidalitepromeneimajunor­mativneefekteodnosnounapređenjekompetencijaiperformansiorganizacije.

4. Or­ga­ni­za­ci­ono uče­nje­ u te­or­i­ji­ or­ga­ni­za­ci­oni­h pr­ome­na­

Kadasurazgraničenipojmoviorganizacionihpromenaiorganizacionogučenjakrozutvrđivanjesličnostiirazlikaizmeđunjih,potrebnojeuspostavitiodnosiz­međukonceptaorganizacionogučenjaiteorijeorganizacionihpromena.Polazećiodprethodnogzaključkadajeorganizacionoučenjeposebnavrstaorganizacio­nihpromena,odnosizmeđuučenjaipromenamož­eseuspostavititakoštoćesekonceptorganizacionogučenjalociratiunutarreferentnogokvirateorijeorganiza­cionihpromena.Dabitobilomoguće,potrebnojeprvopostavitireferentniokvirteorijeorganizacionihpromena,štonijenimalolakzadatakbudućidauliteraturinepostojiopšteprihvaćenaklasifi­kacijateorijaorganizacionihpromena.

4.1. Kla­si­fi­ka­ci­ja­ te­or­i­ja­ or­ga­ni­za­ci­oni­h pr­ome­na­

Uklasifi­kacijiteorijaorganizacionihpromenapoćićeseodklasifi­kacijesamihorganizacionihpromenakaoosnovnogobjektaistraž­ivanja. Jošdavnojejedanautorrekaozaorganizacionuteoriju:različiteteorijeorganizacioneakcijesuza­pravoteorijerazličitihorganizacionihakcija.Istotakomož­emorećidasuraz­ličite teorije organizacionih promena zapravo teorije različitih organizacionihpromena.Teorijeorganizacionihpromenamož­emo,dakle,podelitiuodređenegrupe prema tome koju vrstu organizacionih promena stavljaju u fokus svogainteresovanja.Dabitobilomoguće,morajuseprvoklasifi­kovatisameorganiza­cionepromene.

20

Nebojša Janićijević

Organizacionepromenesuveomaslož­enaivišedimenzionalnapojava.Svakaor­ganizacionapromenasadrž­iusebivišerazličitihprocesa,postupakaidogađaja.Usledtoga,organizacionepromenesemoguposmatratiizvišeuglovaiperspek­tiva.Onesemoguklasifi­kovatinavišerazličitihnačinaipremavišekriterijuma.Klasifi­kacijaorganizacionihpromenaomogućujenjihovoboljeidetaljnijerazume­vanje.Različiteteorijskeperspektiveorganizacionihpromenameđusobnoserazli­kujuupravopremavrstiorganizacionihpromenakojesuunjihovomfokusu.

Cilj pr­omenaotkrivainjihovuzr­oktakodasetadvakriterijumapreklapaju.Ovajkriterijumklasifi­kacijepromenapolaziodpitanja:zaštoseorganizacijamenja?Premaovomkriterijumurazlikujusedveosnovnevrsteorganizacionihprome­na:or­ganizaciona adaptacijaior­ganizacioni r­azvoj (Porras,Robertson,19��,ss1­5�).Ciljadaptivnihpromenajesteprilagođavanjeorganizacijepromenamauokruž­enju,dokjeciljrazvojnihpromenainternoiniciranounapređenjekompe­tencijaorganizacije.Osnovniuzrokadaptivnihpromenaeksternejeprirode,dokjeuzrokrazvojnihpromenainterneprirode.Or­ganizaciona adaptacijapredsta­vljasvakuorganizacionupromenukojasedešavausledpotrebeorganizacijedaseprilagodiokruž­enjuukojemfunkcioniše.Njihovosnovnimotorjesteeksterni–nekepromeneuokruž­enjuorganizacije.Uadaptivnimpromenamanemamno­goprostorazaispoljavanjeinicijative,diskrecijeiliinovativnostimenadž­mentaorganizacije.Tepromenesunametnuteiorganizacijanemamnogoizbora.Kom­petentnostmenadž­mentaorganizacijeseogledautomeda,saminimalnimka­šnjenjem,uočavajućipotrebuzapromenama,reagujenapromeneuokruž­enjuisprovedepotrebneorganizacionepromene.Or­ganizacioni r­azvoj predstavljaonuvrstupromenakojenastajukaoposledicainternihprocesaipromenauorganiza­ciji.Njihovosnovnipokretačnisupromeneuokruž­enjuvećideje,znanje,motiva­cijaiinicijativeljudiunutarsameorganizacije.Kadaseorganizacionepromeneposmatrajuizuglaorganizacionograzvoja,fokusjenaprirodnimprocesimara­stairazvojaljudiuorganizaciji.Prematojperspektivi,promeneuorganizacijisedešavaju,neondakadajeorganizacijaprinuđenanaadaptacijusredini,većondakadasebrojzaposlenih,znanje,idejeilimeđusobniodnosiljudiunutarsameor­ganizacijepromeneustepenukojizahtevaipromenesameorganizacije.Osnovnimotorpromenanijeeksternaprinudavećinternapotreba:kreativnostipotrebazapostignućemljudiuorganizaciji.Ciljpromenanijedirektnoostvarivanjeper­formansiveć stvaranjevišegnivoakompetencija (sposobnosti)organizacije.Uovojvrstipromenamenadž­mentičlanoviorganizacijeimajudalekoznačajnijuuloguivećistependiskrecijenegouadaptivnimpromenama.Svepolaziisveza­visiodsamihmenadž­eraizaposlenih.

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

21

Drugiprimarankriterijumrazlikovanjaorganizacionihpromenajestekar­akter­ pr­ocesatihpromena.Ovajkriterijumpolaziodpitanja:kako se or­ganizacija me­nja?Tojeslož­enkriterijumkojisesastojiodtripodkriterijuma:dubina,širinai brzina promena. Prema dubini pr­omena razlikujemo inkr­ementalne ili plitkepromeneir­adikalne ili dubokepromene(Bartunek,19��)Uliteraturijeovaklasi­fi­kacijapromenarelativnodobroistraž­enatakodaseonamanifestujekaorazlikaizmeđutzv.promenaprvogipromenadrugogreda,ilirazlikaizmeđualfa,betaigamapromena(Gollembiew­skietal.,19�6).Inkrementalne,plitke,promenepr­vogredailialfapromenejesuoneorganizacionepromeneukojimasenemenjajuključnekomponenteorganizacije.Promeneprvogredaunoserelativnomaliste­pennovitetauorganizacijujermenjajuperifernekomponenteorganizacijekojenisuključnezanjenidentitet,opstanakirazvoj.Nadrugojstrani,promenedru­gogredailidubokepromeneoznačavajupromenuključnihkomponentiorganiza­cije.Zbogtoga,onepredstavljajupromenukulture(identiteta)organizacijeikaotakveiunosevisokstepennovitetaunjenofunkcionisanje.Premakriterijumušir­ine pr­omenarazlikujuseuske ili par­cijalnepromeneišir­oke ili sveobuhvatnepromene.Usketj.parcijalnepromenesupromenepojedinihdelovailikompo­nentiorganizacijedoksusveobuhvatne ili širokepromene,promenevećine ilisvih delova i komponenti organizacije. Širina i dubina promena su u uzročnoposledičnojvezi.Radikalnepromenesu,poprirodistvari,isveobuhvatne.Trećipodkriterijumkriterijumakarakteraprocesapromenajestebrzinailiintenzitetpromena.Organizacionepromenesemeđusobnorazlikujupremaintenzitetuiz­vršenihpromenaujedinicivremena,tojestpremabrzinipromena.Premaovomkriterijumurazlikujuseevolutivne,sporetj.promeneniskogintenziteta,sajednestrane,irevolutivne,brzeipromenevisokogintenziteta,sadrugestrane.

Trikarakteristikeprocesapromena(dubina,širinaibrzina)mogusepovezatiiposmatratizajedno.Dubina i širinapromenasupovezane: radikalnepromenesuistovremenoisveobuhvatne,iobratno–parcijalnepromenesuistovremenoiinkrementalne.Kadasetomedodaidimenzijaintenzitetaodnosnobrzine,mo­guserazlikovatikontinuelne i diskontinuelne pr­omene.Kontinuelnepromene suinkrementalneodnosnoplitkepromene,parcijalneiliuskeievolutivneilisporepromene.Kadaseorganizacijamenjakrozkontinuelnepromenetoznačidaseonamenjakrozduginizsitnih,uskihpromenakojesedešavajuuduž­emvremen­skomperiodu.Utomslučaju,organizacijasekontinuelnomenja:onadož­ivljavapromenesvakodnevno.Diskontinuelnepromenesuradikalne,sveobuhvatnepro­menekojesedešavajuvisokimintenzitetomurelativnokratkomvremenskomperiodu.Organizacijaduž­evremeostajestabilnainedož­ivljavanikakveprome­ne da bi zatim u kratkom roku izvršila niz radikalnih, sveobuhvatnih i brzihpromena.

22

Nebojša Janićijević

Trećiosnovnikriterijumklasifi­kacijeorganizacionihpromenajestepremanjiho­vomsadr­žaju.Ovajkriterijumpolaziodpitanja:šta se u or­ganizaciji menja?Or­ganizacija,kaoobjektorganizacionihpromena,jestevišedimenzionalnaimož­eseposmatratiizrazličitihuglova.Stogajemogućenarazličitenačineklasifi­kova­tiorganizacionepromenepremakriterijumusadrž­aja.Premajednommišljenju,organizacijasemož­erastavitinakomponentepremadvaosnovnakriterijuma.Prvikriterijumpolaziodsadr­žaja komponenteinaosnovutogaseorganizacijadiferenciranafor­malne ili tvr­de (har­d) komponente,sajednestrane,inefor­malne ili meke (soft) komponente,sadrugestrane.Drugikriterijum,kojisemož­eiskori­stitizadiferenciranjesadrž­ajaorganizacijakaoobjektaorganizacionihpromena,jestedihotomijaizmedjustatičkih i dinamičkih komponentiorganizacije.Statičkekomponentesustanjaorganizacionihkomponenti,bilodasuoneformalnebiloneformalne.Statičkekomponenteorganizacijesustrukture,itoformalneinefor­malne.Dinamičkekomponente organizacijesuprocesi,itoformalizovaniinefor­malni.Dinamičkakomponentaorganizacijemož­ese,kaoistatička,podelitinaformalnuineformalnudimenziju.Formalnudinamičkukomponentuorganizaci­ječineposlovni pr­ocesi,dokneformalnučiničitavagrupapersonalnihiinterper­sonalnihprocesa,kaoštosuprocesmotivacije,učenja,konflikata,političkihpro­cesa,komunikacije,vođstvaitd.Udaljojanalizićesekaosadrž­ajorganizacionihpromena podrazumevati dve komponente: organizacija i procesi. Organizacijauključujeformalnuineformalnustatičkukomponentuorganizacijedokprocesiuključujusamoformalnudinamičkukomponentuorganizacije.

Teorijeorganizacionihpromenaseuobičajenoklasifi­kujupremarazličitimvrsta­mapromenakojeoveteorijeimajuufokususopstvenogistraž­ivanja(Janićijević,2004).Premaciljupromenarazlikujuser­azvojne iadaptivnepr­omene (VandeVen,Poole,2005)Teorijeorganizacionihpromenasemogu,takođe,podelitinaonekojesefokusirajunarazvojneionekojesefokusirajunaadaptivnepromene.Uteorijerazvojnihpromenaspadajuorganizacionirazvojiteorijež­ivotnogciklu­saorganizacije.Uteorijeadaptivnihpromenaspadajusveostaleteorijepromena:organizacionatransformacija,smanjivanje,propadanjeizaokretorganizacije,in­stitucionalnateorija,teorijekontinuelnihpromena,populacionaekologija,upra­vljanjetotalnimkvalitetomireinž­injeringposlovnihprocesa.

Premakriterijumusadr­žaja razlikujuseteorijekojeistraž­ujupr­omene or­ganizaci­onog dizajna i ponašanjaionekojeistraž­ujupr­omene poslovnih pr­ocesa.Unutarteorijakojesefokusirajunapromeneorganizacije,mož­esedaljepravitirazlikaizmeđuonihkojesuokrenuteprevashodnoorganizacionomdizajnuionihko­je suokrenutepromenamaorganizacionogponašanja.No, ta je razlikadalekomanjeoštranegorazlikaizmeđuteorijapromenaprocesaiteorijapromenaorga­

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

23

nizacionogdizajnaiponašanja.Uteorijekojeistraž­ujupromeneposlovnihpro­cesaspadajudvapravca:upravljanjetotalnimkvalitetomireinž­injeringposlov­nihprocesa.Tosuteorijeorganizacionihpromenanovijegdatumabudućidajeiperspektivaorganizacijekaomrež­eposlovnihprocesarazvijenatekpočetkom’90­tihgodinaXXveka.Sveostaleteorijeorganizacionihpromenazapredmetsvoga istraž­ivanja imajupromeneorganizacionogdizajna(strukture i sistema)i/iliorganizacionogponašanja.

Premakriterijumukarakteraprocesapromenapostojioštraijasnapodelanaoneteorije koje u fokusu imaju kontinuelne promene (inkrementalne, parcijalne ievolutivne)ionekojesefokusirajunadiskontinuelnepromene(radikalne,sveo­buhvatneire­evolutivne).Teorijekontinuelnihpromenasedelenaonekojeistra­ž­ujurazvojne(interne)promeneionekojeistraž­ujuadaptivnepromene.Uprvespadaorganizacionirazvojdokseudrugugrupusvrstavajuteorijekontinuelnihpromena,populacioneekologijeiupravljanjetotalnimkvalitetom.Teorijediskon­tinuelnihpromenase,takođe,mogupodelitinaonerazvojnogiadaptivnogka­raktera.Teorijež­ivotnogciklusazapredmet istraž­ivanja imajudiskontinuelnepromene razvojnog karaktera. Čitava grupa teorija ima za objekt posmatranjadiskontinuelneorganizacionepromeneizazvanepotrebomadaptacijepreduzećaokruž­enju:strateškepromene,institucionalnateorija,smanjivanje,propadanjeizaokretkaoireinž­injeringposlovnihprocesa.

Kadasesvetriklasifi­kacijeorganizacionihteorijapremakarakteristikamaorga­nizacionihpromenaukrste,dobijasematricakaonasledećojslici.Onajeveomaznačajnazarazumevanjeprirodeteorijaorganizacionihpromenaibićeosnovazadaljaizlaganjauknjizi.

Dabisepojednostavilaslikaoblastiorganizacionihpromena,sveteorijeunjojsemogugrupisatiunekolikoperspektiva.Perspektive„ukrupnjavaju“slikuorgani­zacionihpromena.Dajućigeneralnuslikupromenaoneobezbeđujubrzoilakorazumevanjenačinanakojiseorganizacionepromeneizučavajuuliteraturi.Kaoosnovuzaidentifi­kovanjeteorijskihperspektivaorganizacionihpromenabićeko­rišćenavećprezentiranatabelakojomjeizvršenaklasifi­kacijateorijanaosnovukarakteristikaorganizacionihpromena.Uzpomoćtetabelesveteorijeorganiza­cionihpromenasugrupisaneu4teorijskeperspektive:

I. Per­spektiva or­ganizacionog r­azvoja.Ovaperspektivauključujeteorijekojeufokusuimajurazvojneodnosnointernoiniciraneikontinuelnepromeneorgani­zacije.Organizacionirazvoj(OrganizationalDevelopmentiliOD)kaonajrazvije­nijateorijauoblastiorganizacionihpromenairazvoja.

24

Nebojša Janićijević

II. Per­spektiva or­ganizacione adaptacije.Ovateorijskaperspektivauključujenizpojedinačnihteorijaikoncepatakojeufokusuimajukontinuelnepromeneorga­nizacijeuciljunjeneadaptacijeokruž­enju.

III. Per­spektiva or­ganizacione tr­ansfor­macije.Ovaperspektivauključujeteorijekojeu fokusu imajudiskontinuelnepromeneorganizacije,bilodasu iniciranepotrebom adaptiranja okruž­enju (strateške promene organizacije, propadanje,smanjivanje i zaokret, institucionalne promene) bilo da su inicirane razvojem(ž­ivotniciklusorganizacije).

IV. Pr­ocesna per­spektiva.Ovaperspektivauključujeteorijepromenaorganizacio­nihprocesabezobziranatodaliteteorijefokusirajukontinuelnepromene(Upra­vljanjetotalnimkvalitetom–TQM)ilidiskontinuelnepromene(Reinž­injeringposlovnihprocesa–BPR).

Tabe­la 1.Klasifi­kacijateorijapremauzroku,sadrž­ajuiprocesupromena

CILJ(UZROK)

PROMENA

SADRŽAJPROMENA

PROCESPROMENAKontinuelne:

postepene,parcijalne,evolutivne

Diskontinuelne:radikalne,sveobuhvatne

revolutivne

RAZVOJ­INTERNI

ORGANIZACIJA:dizajni

ponašanje

Teorijekontinuelnograzvojaorganizacije• Organizacionirazvoj

(OD)

Teorijediskontinuelnograzvojaorganizacije• Teorijež­ivotnog

ciklusaorganizacije

ADAPTACIJA–EKSTERNI

Teorijekontinuelneadaptacijeorganizacije:• Teorijapromenakroz

improvizaciju,• Logičkiinkremental­

izam,• Teorijapopulacione

ekologije

Teorijediskontinuelneadaptacijeorganizacije• Teorijastrateških

promena(organiza­cionetransformacije)

• Propadanje,zaokret,smanjivanjeorga­nizacije

• Institucionalnateorija

POSLOVNIPROCESI

Teorijekontinuelnepromeneprocesa• Upravljanjetotalnim

kvalitetom(TQM)

Teorijediskontinuelnepromeneprocesa–• Reinž­injeringpo­

slovnihprocesa(BPR)Izvor­:JanićijevićN,(2005).

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

25

Sli­ka 2.Referentniokvirteorijeorganizacionihpromena

Izvor­:JanićijevićN.(2005).

4.2 pozi­ci­oni­r­a­nje­ or­ga­ni­za­ci­onog uče­nja­ u te­or­i­ja­ma­ or­ga­ni­za­ci­oni­h pr­ome­na­

Dabisepozicioniraokonceptorganizacionogučenjauteorijamaorganizacionihpromena,potrebnojeprethodnojasnoodreditikarakterorganizacionihprome­nakojeuključujeorganizacionoučenje.Natajnačinćesemoćijasnijeodreditirelacijeorganizacionogučenjapremapojedinimvrstamaorganizacionihprome­naatimeipremapojedinimteorijamaorganizacionihpromena.

Premakriterijumukarakteraprocesa,organizacionepromenesedelenakontinu­elne(inkrementalne,parcijalne,evolutivne)idiskontinuelne(radikalne,sveobu­hvatneirevolutivne).Organizacionoučenjemož­edauključujekakokontinuelnetakoidiskontinuelnepromene.Tosevrlojasnovidiizbazičneklasifi­kacijeor­ganizacionogučenjanaučenjeujednomkruguiliadaptivno,iučenjeuduplomkruguiligenerativno.Prvavrstaučenjapodrazumevakontinuelnepromenejerznačisamokorekcijuponašanjakojeodstupaodstandardaiciljevaneulazećiunjihovodefi­nisanje.Drugavrstaučenjanosisasobomdiskontinuelnepromenejerpodrazumevapreispitivanjeipromenunesamoponašanjavećipretpostavki

26

Nebojša Janićijević

naosnovukojihsupostavljenistandardiiciljevitogaponašanja.Usledtoga,kon­ceptorganizacionogučenjaimausebielementekakoteorijakontinuelnihtakoiteorijadiskontinuelnihpromenaispadauobenavedenegrupeteorija.

Premakriterijumuciljapromena,oneseklasifi­kujunarazvojneiadaptivne.Or­ganizacionoučenjeobuhvatakakorazvojnetakoiadaptivneorganizacionepro­mene.Promenekojeorganizacionoučenjenosisasobommoguimatizaciljkakoadaptacijupromenamauokruž­enjutakoirazvojiunapređenjekompetencijasa­meorganizacije.Jednainteresantnadihotomijaorganizacionogučenjaupravood­raž­avaučenjeufunkcijirazvojaiučenjeufunkcijiadaptacijeorganizacije.Prematojpodeli,organizacionoučenjemož­ebitistrukturalističkoikonstruktivističko(Merkens,Geppert,Antal,2003,ss242–264).Prvojeonoučenjekojimorganiza­cijaimitirapromenekojesedešavajuuinstitucionalnomokruž­enjukakobisebiobezbedila legitimnostunjemu.Drugavrstaučenja jeonakojomorganizacijaiskorišćavasopstvenaiskustvaradiunapređenjasvojihsposobnosti.Očiglednojedastrukturalističkoučenjenosiadaptivnepromenedokkonstruktivističkouče­njenosirazvojnepromene.Uostalom,sticanjeznanjakaopočetnikorakuorga­nizacionomučenjusemož­eobavitinadvanačina:generisanjemznanjausamojorganizacijiilipribavljanjemznanjaizokruž­enja.Uprvomslučajuorganizacio­noučenjećedovestidorazvojnihpromenadokćeudrugomslučajuonodovestidoadaptivnihpromena.Mož­emo,dakle,zaključitidakonceptorganizacionogučenjaimaelementekakoteorijerazvojnihtakoiteorijeadaptivnihpromenaidaspadauobegrupeteorijaorganizacionihpromena.

Najzad,kadajerečosadrž­ajupromena,sveorganizacionepromeneseklasifi­kujunapromenestrukture ipromeneprocesa.Organizacionoučenjepodrazumevapromenekakoorganizacionestrukturetakoiorganizacionihprocesa.Organiza­cionoučenjejestesamoposebiproces.Ovajprocesunosiodređenepromeneuorganizacionustrukturu,sistemepaistatičkeelementeorganizacionogponaša­nja.Pribavljanjem,generisanjem,difuzijomiširenjemznanjauorganizacijime­njasenjenastruktura,sistemi,stilliderstva,stilrešavanjakonflikata,strukturamoćiitd.Zatosemož­ezaključitidaorganizacionoučenjeimaelementeteorijepromenadizajnaorganizacije.Nadrugojstrani,organizacionoučenjeuključujeiodređenepromeneprocesa.Tojeposebnoizraž­enouonojgraniorganizacionogučenjakoja se bavi učenjemkao usavršavanjemorganizacionih rutina. Rutinejesuodređenavrstaorganizacionihprocesainjihovapromenajestedeoprocesneperspektiveuteorijiorganizacionihpromena.Zatosemož­ezaključitidaorgani­zacionoučenjeimaelementezbogkojihsemož­elociratinesamouteorijeprome­neorganizacionogdizajnavećiuteorijepromeneorganizacionihprocesa.

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

2�

Izprethodneanalizejasnojedakonceptorganizacionogučenjauključujekakokontinuelnetakoidiskontinuelnepromene,kakorazvojnetakoiadaptivne,ka­kopromeneorganizacijetakoipromeneprocesa.Proizlazidajekonceptorga­nizacionogučenjaeklektičkogkarakteraidaprekrivasvevrsteorganizacionihpromena,atimeisveteorijeorganizacionihpromena.Tolocirakonceptorga­nizacionogučenjausredištereferentnogokvirateorijaorganizacionihpromena(vidisliku3.).

Sli­ka 3.Organizacionoučenjeuteorijamaorganizacionihpromena

5. za­ključa­k

Organizacionoučenjepredstavljarelativnonovikonceptuoblastiorganizacijeimenadž­menta.Stogaje,zanjegovorazumevanje,potrebnopovezatigasapo­stojećimkonceptimauistojoblasti,napravitirazgraničenje,utvrditisličnosti irazlikeuodnosuna sličnepojmove ikonceptekojivećpostoje.U literaturi jeorganizacionoučenjedosadaanaliziranoizuglateorijeodlučivanja,psihologijeisociologijeorganizacija,strategijskogmenadž­menta,alirelativnomaloizuglaorganizacionihpromena.Budućidajeprocesorganizacionogučenjaočiglednojednavrstaorganizacionihpromena,svakakojevaž­nostogarazgraničitiovadva

2�

Nebojša Janićijević

pojmailociratikonceptorganizacionogučenjaureferentniokvirteorijeorgani­zacionihpromena.

Organizacionoučenjesedefi­nišekaopromenaukognitivnimstrukturamaipo­našanjučlanovaorganizacijekojiimaodređenepozitivneefektepoorganizacijuupogledupodizanjanjenedugoročneefektivnostiiefi­kasnosti.Organizacionoučenjesemož­eshvatitiikaoprocesiranjeinformacijakojimsekreira,pribavlja,širi,memorišeikoristiznanjeuorganizaciji.Ovajprocesimakognitivnuibihevi­oralnukomponentu.Prvaseodnosinapromenuindividualnihikolektivnihkog­nitivnihstrukturadoksedrugaodnosinapromenuindividualnihikolektivnihakcijaiponašanjauorganizaciji.Organizacionoučenjejeproceskonverzije/pre­tvaranjaeksplicitnoguimplicitnoznanjeiobratno.

Uodnosunaorganizacionepromene,organizacionoučenjeimajasnupoziciju.Naime,organizacionoučenjejestespecifi­čnavrstaorganizacionihpromenaitoonakojanastajeisključivokreiranjemikorišćenjemnovogznanjauorganizaciji.Toznačidapostojeidrugevrsteorganizacionihpromenakojeneuključujunovoznanje.Organizacionoučenjeobaveznouključujepromenekakokognitivnetakoibihevioralnekomponenteorganizacije,dokorganizacionepromeneuključujuobaveznosamobihevioralnukomponentu.Najzad,organizacionoučenjespadaunormativnekonceptedokorganizacionepromenetomogualiinemorajubiti.Dakle,jasnojedajeorganizacionoučenjeposebanslučajorganizacionihprome­na,pasemož­eslobodnorećidasvakoučenjejestepromenaalidasvakapromenanijeučenje.

Referentniokvirorganizacionihpromenaukojesvrstavamoorganizacionouče­njezasnivasenaklasifi­kacijiorganizacionihpromenabudućidasurazličiteteori­jeorganizacionihpromenazapravosamoteorijerazličitihorganizacionihprome­na.Organizacionepromenemož­emoklasifi­kovatipotridimenzije.Podimenzijikarakteraprocesarazlikujemokontinuelneidiskontinuelnepromene,podimen­zijiciljailiuzrokarazvojneiadaptivnepromeneipodimenzijisadrž­ajanaprome­neorganizacijeipromeneprocesa.Naosnovuteklasifi­kacijemož­emosveteorijeorganizacionihpromenarazvrstatiu4perspektive:perspektivaorganizacionograzvoja, perspektiva organizacione transformacije, perspektiva organizacioneadaptacije i procesna perspektiva. Svaka od tih perspektiva obuhvata različiteteorijeorganizacionihpromenakojefokusirajupromenerazličitepotriopisanedimenzije.Organizacionoučenjeje lociranousredištetogareferentnogokvirabudućidaonoobuhvatakakokontinuelnetakoidiskontinuelnepromene,kakorazvojnetakoiadaptivne,kakopromeneorganizacijetakoipromeneprocesa.Iz

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

29

togaproizlazizaključakdajeorganizacionoučenjeeklektičkikarakterštojeije­danoduzrokateškoćauoperacionalizacijiiprimeniovogakonceptaupraksi.

Zaključciirezultatikojisuproizašliizistraž­ivanjaprezentiranoguovomraduvaž­nisukakozateorijutakoizapraksumenadž­menta.Nateorijskojravni,istra­ž­ivanjeorganizacionogučenjaizuglaorganizacionihpromenamož­euznačajnojmeridadoprineserazvojukakoteorijeorganizacionogučenjatakoiteorijaor­ganizacionihpromena.Povezivanjeiinterakcijateorijaorganizacionogučenjaiteorijaorganizacionihpromenamož­edabude„profi­tabilno“zaobegrupekonce­pataiteorija.Presvega,organizacionoučenjeunosiuteorijeorganizacionihpro­menajednuvaž­nuvrstupromenakojadosadanijebilasistematskiistraž­ivana–promeneusledsticanjaikorišćenjanovogznanja.Timeorganizacionoučenjeupotpunjujeteorijskiokvirorganizacionihpromena.Takođe,konceptorganiza­cionogučenjamož­edadoprineseboljemrazumevanjuorganizacionihpromenatakoštofokusiradihotomijuizmeđukognitivnihpromenailipromenaukogni­tivnimstrukturamačlanovaorganizacije,sajedne,ibihevioralnihilipromenaponašanjačlanovaorganizacije,sadrugestrane.Teorijeorganizacionihpromenamogu,sadrugestrane,dadoprinesuboljemrazumevanjuorganizacionoguče­njatakoštoćepokazatikakozapravoprimenanovogznanjazahtevaodređenepromeneuorganizacijiidabeztihpromenanisamoakumuliranoznanjenećeimatiefekta.Timesekonceptorganizacionogučenjazaokruž­ujeiunapređujesenjegovapraktičnostiupotrebljivost.

Napraktičnojravni,ovajradimanekolikovaž­nihimplikacijazamenadž­mentpreduzećaidrugihvrstaorganizacija.Prvo,onnaglašavavaž­nostorganizacio­nog učenja kao jedinog izvora konkurentske prednosti preduzeća. Drugo, onpokazujeraznovrsnostoblikaimetodaorganizacionogučenja.Treće,raddoka­zujedasupromenetokomkojihorganizacijaučinajkvalitetnijevrstepromena.Najzad,radpokazujemenadž­erimadajesposobnostsprovođenjaorganizacionihpromenajednaodključnihkompetencijaorganizacijesposobnedauči.Dakle,dabiizgradiliučećuorganizacijumenadž­eriinjihoveorganizacijemorajuprethod­noizgraditikompetentnostuvođenjupromena.

Nakraju,morasenaglasitidaovajradpredstavljasamopočetnikorakuistraž­iva­njuorganizacionogučenjakaovrsteorganizacionihpromena.Daljaistraž­ivanjauovojoblastitrebadadetaljnijeanalizirajusverelevantneikorisneinterakcijeorganizacionogučenjaipromena.Sigurnojedaovedvegrupekoncepatamogujošmnogotogajednidrugimadapruž­e.Organizacionatransformacijapodrazu­mevasvakakoučenjeuduplomkrugu,pabiseznanjaotojvrstiučenjamoglakorisnoiskoristitizaobjašnjavanjeimodeliranjeprocesatransformacionihpro­

30

Nebojša Janićijević

mena.Organizacionoučenjeseuposlednjevremečestoposmatraukontekstuin­stitucionalnihpromenaorganizacijekaoprocesputemkojegpreduzećeprihvatairealizujenametnutiinstitucionalniobrazacposlovanjaizokruž­enja.Određeneteorijeadaptivnihpromenaorganizacijakaoštoje,naprimer,logičkiinkremen­talizam,usebisadrž­enotuorganizacionogučenja.Najzad,procesnimteorijamapromena,kaošto suupravljanje totalnimkvalitetom i reinž­injeringposlovnihprocesa,moglabikoristitisaznanjaorganizacionogučenjaotomekakoserutineuorganizacijimogumenjati. Istotako,dalja istraž­ivanjatrebadaodgovorenapitanjekakometodivođenjaorganizacionihpromenamogudaunapredeprocesorganizacionogučenjaitonaročitoukorišćenjustečenogznanja.

Argyris,C.(2003),“ALifeFullofLearning”,Or­ganization Studies,(24):�

Argyris,C.,Schon,D.(19��),“Or­ganizational Lear­ning”,Reading:Addison–Wesley

Bartunek,J.(19��),“FirstOrder,SecondOrderandThirdOrderChangeandOrganizationalDe­velopment”,Jour­nal of Applied Behavior­al Science,vol.23,no4.

Child,J.(2005),„Or­ganization: Contempor­ar­y pr­inciples and Pr­actices“,Ox­ford:Blackw­ell

Easterby­Smith,M.,Araujo,L.(1999),“OrganizationalLearning:CurrentdebatesandOpportuni­ties”u“Or­ganizational Lear­ning and the Lear­ning Or­gnizations”,Easterby­Smith,M,Burgoyne,J.,Araujo,L.(eds),London:Sage,ss1­15.

Edmonson,A.,Moingeon,B.,(1996),“WhentoLearnHow­andWhentoLearnWhy”,uOr­ganiza­tional Lear­ning and Competitive Advantage,inMoingeon,B.,Edmonson,A.(eds)London:Sage,ss1�­3�.

Friedman,V.,Lipsitz,R.,Overmeer,W. (2003),“CreatingConditions forOrganizationalLera­ning”u“Handbook of Or­ganizational Lear­ning & Knowledge”,Dierkes,M.,BerthoinAntal,A.,Child,J.,Nonaka,I.,(eds) Ox­ford:Ox­fordUniversityPress,2003,ss�5�­��5.

Grant,R.(1991),“Contempor­ar­y Str­ategy Analysis”,London:Blackw­ell.

Golembiew­ski,Billingsley&Yeager(19�6),“MeasuringChangeandPersistenceinHumanAf­fa­irs:TypesofChangeGeneratedbyODDesigns”,Jour­nal of Applied Behavior­al Science

Hamel,G.,Prahald,C.(1994),“Competing for­ the Futur­e”,Boston:HarvardBusinessSchoolPress

Janićijević,N.(2004),„Upr­avljanje or­ganizacionim pr­omenama“,Beograd:Ekonomskifakultet

lItErAturA

Organizacionoučenjeuteorijiorganizacionihpromena

31

March,J.,Olsen,J.P.(19�5),“TheUncertaintyofthePast:OrganizationalLearningunderAmbi­guity”,Eur­opean Jour­nal of Political Resear­ch,vol3:ss14�­1�1.

McGill,Slocum,J.(1994),“The Smar­ter­ Or­ganization”,New­York:JohnWiley&Sons,1994.

Merkens,H.,Geppert,M.,Antal,D.(2003),“TriggersofOrganizationalLearningduringtheTran­sformationProcessinCentralEuropeanCountires”u“Handbook of Or­ganizational Lear­ning & Knowledge”,Dierkes,M.,BerthoinAntal,A.,Child,J.,Nonaka,I.,(eds) Ox­ford:Ox­fordUniversityPress,ss242­264.

Miller,D.(1995),“APreliminaryTypologyofOrganizationalLearning:SinthesizingtheLiteratu­re”, Jour­nal of Management,vol22.no3.,pp4�5­505.

Nevis,E.,DiBella,A.,Gould,J.M.(1995),“UnderstandingOrganizationsasLearningSystems”,Sloan Management Review,Winter,�4­�5.

Nonaka,I.,Toyama,R,,Byosiere,P.(2003),“ATheoryofOrganizationalKnow­ledgeCreation”u“Handbook of Or­ganizational Lear­ning & Knowledge“,Dierkes,M.,BerthoinAntal,A.,Child,J.,Nonaka,I.,(eds) Ox­ford:Ox­fordUniversityPress,ss491­51�.

Nonaka,I.(1991),“TheKnow­ledgeCreatingCompany”,Har­var­d Business Review,November­De­cember

Paw­low­sky,P.,Forslin,J.,Reinhardt,R.(2003),“PracticesandToolsofOrganizationalLearning”u“Handbook of Or­ganizational Lear­ning & Knowledge”,Dierkes,M.,BerthoinAntal,A.,Child,J.,Nonaka,I.,(eds) Ox­ford:Ox­fordUniversityPress,ss��5­�93.

Porras,J.&Robertson,P.(19��),“OrganizationDevelopmentTheory:ATypologyandEvalua­tion”. Resear­ch in Or­ganizational Change and Development,vol.1,pp.1­5�.

Starbuck,W.,Hedberg,B.(2003),“How­organizationsLearnfromSucsessandFailure”,u“Hand­book of Or­ganizational Lear­ning & Knowledge”,Dierkes,M.,BerthoinAntal,A.,Child,J.,Nona­ka,I.,(eds) Ox­ford:Ox­fordUniversityPress,ss32�­351.

Slater,S.,Narver,J.(1995), “MarketOrientationandtheLearningOrganization”,Jour­nal of Mar­­keting,July

Tempest,S.,Starkey,K.(2004),“TheEfectsofLiminalityofIndividualandorganizationalLear­ning”,Or­ganization Studies,25(4),ss50�­52�.

VandeVen,A.,Poole,M.S.(2005),“AlterantiveAproachesforStudyingOrganizationalChan­ges”,Or­ganization Studies,26(9),ss13��­1404.

Walczak,S.(2005),“OrganizationalKnow­ledgeManagementStructure”,The Lear­ning Or­ganiza­tion,vol12.no4.,ss330­339.