Novi standard za novi svet

Razvoj i primena standarda ISO 26000

drutveno odgovorno poslovanje

Autor: Prof Dr Milan Kukrika lead QMS; EMS, SMS, ISMS Auditor

Beograd, mart 2012.

2 od 43

Sadraj:

1. Uvodna razmatranja 2. Drutvena odgovornost menadmenta kao koncept poslovanja

2.1 Kljuni koncepti 2.2 Definicija korporativne drutvene odgovornosti 2.3 Prava zaposlenih i drutveno odgovorno poslovanje 2.4 Prednosti drutveno odgovornog poslovanja

3. Upoznavanje standarda ISO 26000 3.1 Hronologija razvoja standarda ISO 26000 3.2 Struktura standarda 3.3 Pregled smernica standarda ISO 26000 3.4 Sedam principa drutvene odgovornosti

3.4.1 Odgovornost 3.4.2 Transparentnost 3.4.3 Etiko ponaanje 3.4.4 Potovanje interesa zainteresovanih strana 3.4.5 Potovanje pravne drave 3.4.6 Potovanje meunarodnih normi ponaanja 3.4.7. Potovanje ljudskih prava

3.5 Standard ISO 26000 i mali i srednji preduzetnici 4. Komplementarnost standarda ISO 26000 sa standardima SA

8000, ISO 14001 i OHSAS 18001 4.1 Meusobno poreenje standarda 4.2 ISO 26000 i SA 8000 4.3 ISO 26000 i QMS (ISO 9001) 4.4 Integracija ISO 26000 u EMS 4.5 Integracija ISO 26000 u OHSMS

5. Strategije odrivog razvoja i razvoja drutveno odgovornog poslovanja u republici Srbiji 5.1 Principi i vrednosti 5.2 Koristi od primene koncepta drutvene odgovornosti preduzea 5.3 Stanje u Srbiji 5.4 Drutvena odgovornost i evropske integracije Srbije

6. Zakljuak Osnovna literatura Prilog - Pojmovi i definicije

3 od 43

1. Uvodna razmatranja Korporativna drutvena odgovornost zasnovana na principima odrivog razvoja, postaje prioritetna tema za raspravu unutar preduzea i meu svim zainteresovanim stranama. Radi se o nastojanju da se doprinese, zajedno sa zaposlenima, lokalnom i celokupnom drutvenom zajednicom, odrivom privrednom razvoju radi postizanja ciljanog poboljanja kvaliteta ivota. Drutvo bi trebalo da prihvati biznis kao realnost, kao i njegovu potrebu da raste i razvija se, a biznis mora da prihvati sociosferu i biosferu i prizna njihovu potrebu da opstanu. Iz potrebe da se spoje dve naizgled kontradiktorne stvari, nastala je i naizgled nespojiva kovanica (korporativna) drutvena odgovornost (CSR). Odgovornost predstavlja etiku kategoriju. Kao takva ona pretpostavlja vrednosno odreenje prema problemu koji bi trebalo da rei. Problem koji bi odgovornost trebalo da rei je kako napraviti kompromis ekonomije i drutva, a u neskrivenoj i grozniavoj tenji da se zaobie bilo kakva filantropija zasnovana na etici. Ovaj beg je, s jedne strane posledica antiutopistike filozofije liberalizma, a sa druge strane neuspeha komunistikih drutava da na socijalistikoj etici izgrade ekonomski efikasno drutvo. Izlaz je naen u terminu odrivi razvoj (konkurentnost) kompanije i drutva. Razvoj ovog koncepta je zapoeo sa znaajnijim aktivnostima 60-ih i 70-ih godina XX veka koji u osnovi nose ideju i koncept ljudskih prava i radnih standarda. Tokom 70-ih godina poinje da se sve vie postavlja i pitanje zatite ivotne sredine i ono kasnije biva ukljueno u razvoj koncepta. Danas, elementi drutveno odgovornog poslovanja ve postoje u razliitim dobrovoljnim standardima, iroko prihvaenim meunarodnim standardima, kao to su ISO 14001, OHSAS 18001 i SA 8000 i dr. Uoavajui pravovremeno te trendove Meunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) razvila je smernice ISO 26000 za drutvenu odgovornost preduzea. U ovom priruniku dat je prikaz osnovnih smernica standarda ISO 26000 ukljuujui i sedam principa drutvene odgovornosti, a posebna panja je posveena mogunostima unapreenja delovanja malih i srednjih preduzetnika koje proizlaze iz njezinog

4 od 43

usvajanja. U priruniku su precizirane i koristi koje nastaju kao posledica primene preporuka standarda u okviru same organizacije i globalno, kao i komplementarnost sa s tandard ima SA8000, ISO 14001:2004 i OHSAS 18001. Zadatak standarda je da postane alat koji e organizacijama pomoi da preu sa dobrih namera na dobre postupke, osiguravajui na taj nain usklaene, globalno relevantne smernice, bazirane na meunarodnom konsenzusu, a s ciljem podsticanja primene najbolje prakse socijalne odgovornosti u celom svetu. Drutvena odgovornost preduzea (menadmenta) je savremeni koncept poslovanja koji je danas iroko prihvaen u itavom svetu. Drutvena odgovornost predstavlja posveenost preduzea doprinosu odrivosti privrednog razvoja, kroz saradnju sa zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnom zajednicom i drutvom uopte u cilju sveukupnog poboljanja kvaliteta ivota. Biti drutveno odgovoran ne znai samo ispunjavati zakonske obaveze, ve ii u susret zahtevima i oekivanjima svih zainteresovanih strana u domenu aktivnosti kompanije (stejkholdera). Drutvena odgovornost menadmenta u Srbiji na svim nivoima, kako u privatnim, tako i u dravnim kompanijama i institucijama, je i promocija vrednosti, koje su sadrane u obavezama a predstavljaju kljuni preduslov za budue EU integracije Srbije.

5 od 43

2.Drutvena odgovornost menadmenta kao koncept poslovanja 2.1 Kljuni koncepti Dananje kompanije su pod znatnim uticajem globalizacije koja prua odreene mogunosti, ali i pretnje. Pri tome je bitno naglasiti da nema ekonomskog rasta i razvoja bez drutvenih i moralnih posledica i implikacija. Pojam odrivi ili ekoloki prihvatljivi razvoj upotrebljava se od 1987. godine kada je Svetska komisija za ivotnu sredinu i razvoj usvojila koncept ekoloki prihvatljivog privrednog razvoja kao odraz poveane brige za ivotnu sredinu. Pri tom su ekonomski ciljevi rast i uspeh, dok se ekoloka pitanja nastoje svesti na pitanja upravljanja resursima, a socijalna na pitanja nejednakosti i smanjenja siromatva. Dakle, odrivi razvoj je razvoj koji udovoljava potrebama sadanjosti bez ugroavanja buduih generacija u udovoljavanju njihovih potreba. Nadalje moemo rei da je to sinonim principu odrivosti koje se koristi u teoriji CSR-a (Corporate Social Responsibility Drutvena odgovornost kompanija) Komponente odrivosti su: uticaj na drutvo, uticaj na ivotnu sredinu, organizaciona kultura i finansije. Kako bi se primenio koncept odrivosti kompanije moraju u ostvarenje etikog ponaanja ukljuiti stvaranje etikog okruenja i uspostavljanje etikog primera. Osnova za stvaranje etikog okruenja je sveobuhvatna etika politika, dok je temelj uspostavljanja etikog primera sleenje politike, uz nagraivanje onih koji je slede. Etino ponaanje i etino poslovanje ne utie samo na uesnike ve i na celokupnu ekonomiju. Kljuni elementi CSR-a ukljuuju etike aspekte sledeih problema:

ljudska prava, zdravlje i sigurnost, poslovna praksa, upravljanje ivotnom sredinom, odnosi s klijentima,

6 od 43

trine aktivnosti, ukljuenost drutvene zajednice i drutveni razvoj.

2.2 Definicija korporativne drutvene odgovornosti Korporativnu drutvenu odgovornost (CSR) je teko definisati i u literaturi nema jedinstveno prihvaene definicije. Evropska komisija definie CSR kao koncept u okviru kojeg kompanije, na dobrovoljnoj bazi, integriu brigu o ivotnoj sredini i drutvu u svoje poslovne aktivnosti, a sve u interakciji sa svojim zainteresovanim stranama. CSR moemo definisati i kao razvojni proces i promene unutar organizacije, te preciziranje stavova prema zainteresovanim stranama i idejama koje se odnose na drutvenu odgovornost. Prema tome, CSR predstavlja promenu korporativne kulture i politika, kao i spajanje drutvene odgovornosti i globalnog upravljanja, ukljuujui predanost kompanija da pridonose odrivom razvoju i potovanju ljudskih prava, a sve u dijalogu sa svojim zainteresovanim stranama. Tri osnovna principa CSR-a su:

odrivost tj. upotreba obnovljivih resursa, odgovornost tj. briga o uticaju kompanije na ivotnu

sredinu i transparentnost.

CSR se danas smatra sastavnim delom strategije kompanije i ugrauje se u procese stratekog planiranja. Veliki je znaaj odgovornost organizacije za uticaj koji njene odluke i aktivnosti imaju na zaposlene, potroae, ivotnu sredinu i drutvo u celini. Interna pravila su integrisana u poslovanje kompanije a operacionalizuju se kroz mehanizam samokontrole, to je ideja koja nije nova i koja je imala do sada razliite forme, ali nikada nije bila zaokruena na ovako celovit nain. Cilj Drutvene odgovornosti (DO) je doprinos konceptu Odrivog razvoja". Organizacije su sve vie svesne potrebe za DO ponaanjem i performanse organizacije u odnosu na drutvo i

7 od 43

ivotnu sredinu postaju kljune za ukupan uinak. Hijerarhija drutvene odgovornosti podrazumeva: 1. Socijalnu odgovornost-solidarnost 2. Etiku odgovornost-moralnost 3. Zakonsku odgovornost-zakonitost 4. Ekonomsku odgovornost-profitabilnost 2.3 Prava zaposlenih i drutveno odgovorno poslovanje Prava ljudi odnosno zaposlenih predstavljaju jedan od najvanijih elemanata drutveno odgovornog poslovanja. Ovim pitanjem bave se konvencije i dokumenta UN, kao i zakoni mnogih drava. Osnova od koje se polazi je potovanje osnovnih ljudskih prava. Samo zadovoljan radnik moe dati adekvatne rezultate! Zainteresovane strane (stejkholderi) imaju svoje specifine interese:

Zaposleni - potene zarade, dobri uslovi za rad, odsustvo uznemiravanja, prilike za napredovanje i usavravanje, doprinos oseanju zadovoljstva pri obavljanju posla, doprinos ravnotei izmeu posla i porodinog ivota bez prekomernog stresa;

Akcionari - dugorona stabilnost, transparentno izvetavanje, pristup upravi kompanije;

Lokalna zajednica - ukljuivanje, dugorona posveenost, formiranje i odravanje drutvenog kapitala;

Dobavljai - kvalitet, transparentnost; Potroai - kvalitet, transparentnost, obezbeivanje

pridravanja standarda korporativne drutvene odgovornosti; Konkurenti - pravinost, potovanje prava svojine; Vlada - pridravanje, transparentnost, Interes ivotne okoline

odrivost upotrebe resursa; NVO dijalog, saradnja.

2.4 Prednosti drutveno odgovornog poslovanja Prednosti drutveno odgovornog poslovanja su:

Smanjenje trokova; Laki pristup tritu; Mogunosti za partnerstva i razvoj; Poveanje prodaje; Poveana lojalnost zaposlenih; Prepoznatljiv imid proizvoda/robne marke/brenda.

8 od 43

3. Upoznavanje standarda ISO 26000 Kako je svest o drutvenoj odgovornosti kompanija porasla, a zahtevi za ostvarenje odrivosti postaju sve stroiji, Meunarodna organizacija za standardizaciju prepoznala je potrebu za izdavanjem standarda kojim bi se dale smernice za drutvenu odgovornost organizacija. 3.1 Hronologija razvoja standarda ISO 26000 Izraz drutvena odgovornost prihvaen je 1970-ih godina. U poetku je fokus bio na poslovnim organizacijama i stoga se danas esto koristi izraz CSR tj. drutvena odgovornost kompanija. Meutim, pri izradi standarda ISO 26000 koristi se izraz SR (Social Responsibility Drutvena odgovornost) jer su smernice ISO 26000 primenjive u svim tipovima organizacija. Prvi put je potreba za standardom za SR utvrena od strane ISO/CAPOLCO, Odbora za politiku prema potroaima 2001. godine. Standardi i izvetavanje su vani jer omoguuju poreenje i benchmarking, kao i praenje promena tokom vremena u podruju SR-a. ISO-ov tehniki upravni odbor organizovao je ad hoc grupu za drutvenu odgovornost u kojoj je uestvovao veliki broj zainteresovanih strana. Ova grupa pripremila je sveobuhvatan prikaz inicijativa i pitanja u vezi sa drutvenom odgovornou. Nakon toga, 2004. godine, odrana je meunarodna konferencija na kojoj se raspravljalo o potrebi za donoenjem standarda za drutvenu odgovornost. Na konferenciji je zakljueno da postoji potreba za izradom takvog standarda i osnovana je ISO-va radna grupa za drutvenu odgovornost (WG SR Working group on social responsibility). U radnoj grupi WG SR pod vodstvom ISO-vih lanica iz Brazila (ABNT - Brazillian Technical Standard Association) i vedske (SIS Swedish Standards Institute) uestvovalo je 80 drava i 39 organizacija sa statusom saradnikog lanstva. Meu interesnim grupama koje su sudelovale u izradi standarda nalaze se: industrija, vlada, zaposleni, potroai, nevladine organizacije, usluge, logistika, istraivanja i sl. Nacrt standarda ISO 26000 stavljen je na izglasavanje u

9 od 43

septembru 2009., a postupak je trajao do f e b r u a r a 2010. godine. Standard ISO 26000 je na ta j na i n pos tao sr meunarodnoga strunog znanja o drutvenoj odgovornosti:

ta ona znai? kojim se pitanjima organizacije trebaju baviti kako bi

poslovale na drutveno odgovoran nain? koja je najbolja praksa u uvoenju drutvene odgovornost?

Standard ISO 26000 je i snaan alat koji e pomoi organizacijama da preu sa dobrih namera na dobre postupke. Takoe, oekuje se da e standard ISO 26000 dovesti do globalnog pozitivnog pomaka, uz podrku velikog broja zainteresovanih strana, kao i brojnih razvijenih zemalja i zemalja u razvoju i uz podrku Ujedinjenih n a c i j a i Meunarodne organizacije rada. 3.2 Struktura standarda Slika 1 daje kratak pregled ISO 26000 i namenjena je da pomogne organizacijama sa shvate kako da koriste ovaj standard. Sledee take daju uputstva o korienju ovog standarda.

Taka 4Predmet i podruje primene

Uputstvo za sve vrste organizacija, bez obzira na njihovu veliinu ili mesto na kojem se nalaze

Taka 2Termini i definicijeDefinicija kljunih termina

Taka 3Razumevanje drutvene odgovornostiIstorija i karakteristike, veza izmeu drutvene odgovornosti i odrivog razvoja

Taka 4Principi drutvene odgovornosti

Odgovornost

Transparentnost

Etiko ponaanjePotovanje interesa interesnih strana

Potovanje vladavine prava

Uvaavanje meunarodnih pravila ponaanja

Potovanje ljudskih prava

Dve osnovne prakse drutvene odgovornosti Taka 5

Taka 6

Taka 7

Bibliografija: Autoritativni izvori i dodatno uputstvo

Odnos karakteristika organizacije prema drutvenoj odgovornosti

Prepoznavanje drutvene odgovornosti

Identifikacija interesnih grupa i njihovo ukljuivanje

Kljuna pitanja drutvene odgovornosti

Upravljanje organizacijom

Ljudska prava

Radne prakse

ivotna sredina

Fer poslovna praksa

Pitanja koja se tiu

potroaaUkljuivanje u

zajednicu i njen razvoj

Povezane mere i oekivanja

Razumevanje drutvene odgovornosti organizacije

Komuniciranje o drutvenoj

odgovornosti

Dobrovoljne inicijative o drutvenoj

odgovornosti

Preispitivanje i poboljavanje mera i prakse organizacije koje se odnose na drutvenu odgovornost

Poveavanje kredibiliteta u pogledu drutvene

odgovornosti

Prakse za integraciju drutvene odgovornosti u organizaciju

Integrisanje drutvene odgovornosti u organizaciju

Prilozi: Primeri dobrovoljnih inicijativa i alata koji se odnose na drutvenu odgovornost

Maksim

alno uveanje doprinosa organizacijeodrivom

razvoju

Slika 1 ematski prikaz standarda ISO 26000 Struktura standarda ISO 26000 je potpuno drugaija od uobiajene

10 od 43

strukture ostaloh poznatih standarda i predstavlja zaokret u izradi standarda. ISO 26000 nije namenjen za sertifikaciju, odnosno za registraciju sistema drutvene odgovornosti organizacija. Standard nije obavezan za primenu i ne sadri zahteve (take) koji se moraju ispuniti. To je potpuno nov pristup u izradi ISO standarda, ambiciozan projekat koji pokriva razliite aspekte delovanja poslovnih organizacija. Standard daje smernice i preporuke preduzeima kako da drutveno odgovorno posluju to bi zajedno sa drugim, ve postojeim ili dokumentima koja su u pripremi, kao to je Strategija promocije i razvoja drutveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji, trebalo da pokrene aktivnosti u pravcu podizanja svesti i usvajanja principa drutveno odgovornog poslovanja kod svih zainteresovanih strana u ovoj oblasti. Iako se ne predvia zvanino sertifikovanje, pozitivno prepoznavanje zajednice i drutva e predstavljati potvrdu vrednosti koje odreena kompanija zastupa i promovie. Tri osnovna aspekta drutveno odgovornog poslovanja su ekonomski ili finansijski, aspekt zatite ivotne sredine i drutveni aspekt. Kroz planiranje i praenje poboljavanja performansi zatite ivotne sredine i drutvenih performansi, ostvaruje se finansijska dobit, to je okvir za odrivi razvoj kompanije. Cilj standarda ISO 26000 je pomo organizacijama u reavanju pitanja koja se tiu drutvene odgovornosti. Standard b i trebalo da prui praktino uputstvo za izvrenje potrebnih aktivnosti, identifikovanje i povezivanje sa zainteresovanim stranama i poveanje kredibiliteta izvetaja i zahteva koji se odnose na drutvenu odgovornost. Standard ISO 26000 b i trebalo da stavi naglasak na ostvarene performanse i njihova poboljavanja i da povea poverenje i zadovoljstvo korisnika i zainteresovanih strana organizacije. Takoe, standard bi trebalo da promovie jedinstvenu terminologiju na polju drutvene odgovornosti i veu svest o potrebi drutveno odgovornog poslovanja. ISO 26000 bi trebalo da povee globalne, meunarodne ugovore i svakodnevne aktivnosti organizacije.

11 od 43

Borba protiv korupcije, kao element fer poslovanja, predstavlja znaajan deo standarda ISO 26000 i ovom pitanju se mora posvetiti posebna panja na najviem nivou. U ovoj oblasti, osim nacionalnih i meunarodnih zakona i konvencija, postoje neke aktivnosti koje kompanije mogu preduzeti, kao to su izrada kompanijskih pravila ponaanja i njihova primena i obuka zaposlenih u ovoj sferi. ISO 26000 treba da napravi ravnoteu izmeu ekonomskih i pitanja zatite ivotne sredine. Ekonomska pitanja su nii trokovi rada i poveanje profita i produktivnosti. Pitanja zatite ivotne sredine: zagaenje ivotne sredine; troenje resursa; klimatske promene; globalno zagrevanje; odrivi razvoj. ISO 26000 nije namenjen za sertifikaciju, nije standard za menadment sisteme, nee postavljati zahteve. On daje smernice i preporuke preduzeima kako da dru-tveno odgovorno posluju. Ciljevi standarda ISO 26000 su:

podizanje svesti i usvajanje principa CSR kod svih zainteresovanih strana;

pomo organizacijama u reavanju pitanja koja se tiu SR; poveanje kredibiliteta izvetaja o CSR; poveanje poverenja i zadovoljstva korisnika; promocija jedinstvene terminologije na polju SR; povezivanje globalnih i meunarodnih ugovora sa

svakodnevnom praksom organizacije. 3.3 Pregled smernica standarda ISO 26000 ISO 26000 daje uputstva o drutvenoj odgovornosti ija upotreba je predviena u svim vrstama organizacija u javnom i u privatnom sektoru u razvijenim zemljama i u zemljama u razvoju. Njihova svrha je da pomognu organizacijama u nastojanjima da posluju na drutveno odgovoran nain, to drutvo u sve veoj meri zahteva. Standard ISO 26000 ne sadrava zahteve nego smernice, pa se stoga nee primenjivati kao standard za certifikaciju kao to je sluaj sa standardima ISO 9001:2008 i ISO 14001:2004. U tabeli 1. dat je prikaz koncepta standarda ISO 26000 ime je definisan njegov osnovni sadraj. Koncept je sastavljen od sedam klauzula koje ukljuuju: obim, nazive, definicije i skraene nazive, razumevanje drutvene odgovornosti, principa drutvene odgovornosti, prepoznavanje socijalne odgovornosti i privlaenje

12 od 43

interesnih grupa, smernice osnovnih predmeta drutvene odgovornosti, smernice za integrisanje drutvene odgovornosti u celu organizaciju, aneks vezan uz dobrovoljne inicijative i alate drutvene odgovornosti kao i bibliografiju i indeks.

Tabela 1 Pregled ISO 26000

Naslov take Broj take Opis sadraja take Predmet i podruje primene

Taka 1 Definie predmet i podruje primene ovog meunarodnog standarda i identifikuje odreena ogranienja i izuzimanja.

Termini i definicije Taka 2 Identifikuje i definie kljune pojmove koji su od sutinske vanosti za razumevanje drutvene odgovornosti i za korienje ovog meunarodnog standarda.

Razumevanje drutvene odgovornosti Taka 3

Opisuje vane faktore i uslove koji su uticali na razvoj drutvene odgovornosti i koji nastavljaju da utiu na njenu prirodu i praksu. Takoe je opisan koncept same drutvene odgovornosti ta ona znai i kako se primenjuje na organizacije. Ova taka obuhvata uputstva za korienje ovog meunarodnog standarda u malim i srednjim organizacijama.

Principi drutvene odgovornosti Taka 4 Uvodi i objanjava principe drutvene odgovornosti.

Prepoznavanje drutvene odgovornosti i angaovanje interesnih strana

Taka 5

Odnosi se na dve prakse drutvene odgovornosti: prepoznavanje drutvene odgovornosti od strane same organizacije i identifikaciju i angaovanje interesnih strana . Taka daje uputstva o odnosu izmeu organizacije, njenih interesnih strana i drutva, o prepoznavanju kljunih tema i pitanja drutvene odgovornosti i o sferi uticaja organizacije.

Uputstva o kljunim temama drutvene odgovornosti Taka 6

Objanjava kljune teme i pitanja u vezi s njima koji se odnose na drutvenu odgovornost (videti tabelu 2). Za svaku kljunu temu, date su informacije o njenom predmetu i podruju primene, vezi sa drutvenom odgovornou, povezanim principima i razmatranjima, kao i povezanim radnjama i oekivanjima.

Uputstva o integrisanju drutvene odgovornosti kroz organizaciju Taka 7

Daje uputstvo za praktinu primenu drutvene odgovornosti u organizaciji. To obuhvata uputstvo koje se odnosi na: razumevanje drutvene odgovornosti organizacije, integrisanje drutvene odgovornosti kroz organizaciju, komunikaciju koja se odnosi na drutvenu odgovornost, poboljavanje kredibiliteta organizacije u pogledu drutvene odgovornosti, preispitivanje napretka i poboljanje performansi i vrednovanje dobrovoljnih inicijativa u vezi sa drutvenom odgovornou.

Primeri dobrovoljnih inicijativa i alata koji se odnose na drutvenu odgovornost

Prilog A Predstavlja neiscrpan spisak dobrovoljnih inicijativa i alata koji se odnose na drutvenu odgovornost, a bave se aspektima jedne ili vie kljunih tema ili integrisanjem drutvene odgovornosti kroz organizaciju

Skraenice Prilog B Sadri spisak termina i skraenica koje se koriste u ovom meunarodnom standardu. Bibliografija Obuhvata pozivanja na autoritativne meunarodne instrumente i ISO

standarde koji se pominju u tekstu ovog meunarodnog standarda kao izvorni materijali.

13 od 43

Tabela 2 Kljune teme i pitanja koja se tiu drutvene odgovornosti Kljune teme i pitanja Veza sa podtakama

Kljuna tema: Upravljanje organizacijom 6.2 Kljuna tema: Ljudska prava 6.3

Pitanje 1: Procena stanja (due diligence) 6.3.3 Pitanje 2: Rizici vezani za ljudska prava 6.3.4 Pitanje 3: Izbegavanje sauesnitva 6.3.5 Pitanje 4: Reavanje albi 6.3.6 Pitanje 5: Diskriminacija i osetljive grupe 6.3.7 Pitanje 6: Graanska i politika prava 6.3.8 Pitanje 7: Ekonomska i socijalna prava i prava vezana za kulturu 6.3.9 Pitanje 8: Osnovna principi i prava vezana za rad 6.3.10

Kljuna tema: Radne prakse 6.4 Pitanje 1: Zaposlenje i radni odnosi 6.4.3 Pitanje 2: Uslovi rada i socijalna zatita 6.4.4 Pitanje 3: Socijalni dijalog 6.4.5 Pitanje 4: Zdravlje i bezbednost na radu 6.4.6 Pitanje 5: Razvoj ljudi i obuka na radnom mestu 6.4.7

Kljuna tema: ivotna sredina 6.5 Pitanje 1: Prevencija zagaenja 6.5.3 Pitanje 2: Odrivo korienje resursa 6.5.4 Pitanje 3: Ublaavanje klimatskih promena i adaptacija 6.5.5 Pitanje 4: Zatita ivotne sredine, biodiverzitet i obnova prirodnih stanita 6.5.6

Kljuna tema: Fer poslovna praksa 6.6 Pitanje 1: Borba protiv korupcije 6.6.3 Pitanje 2: Odgovorno politiko uee 6.6.4 Pitanje 3: Zdrava konkurencija 6.6.5 Pitanje 4: Promovisanje drutvene odgovornosti u lancu vrednosti 6.6.6 Pitanje 5: Potovanje svojinskih prava 6.6.7

Kljuna tema: Pitanja koja se tiu potroaa 6.7 Pitanje 1: Fer marketing, nepristrasne informacije i informacije zasnovane na injenicama i fer prakse ugovaranja 6.7.3 Pitanje 2: Zatita zdravlja i bezbednosti potroaa 6.7.4 Pitanje 3: Odriva potronja 6.7.5 Pitanje 4: Usluga za potroae, podrka, i reavanje albi i sporova 6.7.6 Pitanje 5: Zatita i privatnost podataka o potroaima 6.7.7 Pitanje 6: Pristup osnovnim uslugama 6.7.8 Pitanje 7: Obrazovanje i svest 6.7.9

Kljuna tema: Ukljuivanje u zajednicu i njen razvoj 6.8 Pitanje 1: Ukljuivanje u zajednicu 6.8.3 Pitanje 2: Obrazovanje i kultura 6.8.4 Pitanje 3: Otvaranje novih radnih mesta i razvoj vetina 6.8.5 Pitanje 4: Razvoj i pristup tehnologiji 6.8.6 Pitanje 5: Bogatstvo i stvaranje prihoda 6.8.7 Pitanje 6: Zdravlje 6.8.8

14 od 43

Pitanje 7: Ulaganje u drutvo 6.8.9

3.4 Sedam principa drutvene odgovornosti Percepcija i stvarnost organizacione socijalne odgovornosti moe, izmeu ostalog, imati uticaj na:

Komparativnu prednost Reputaciju Mogunost privlaenja i zadravanja zaposlenih ili lanova,

kupaca, klijenata ili korisnika gledajui s aspekta organizacije Zadravanje morala zaposlenih, odanosti i produktivnosti Pogled investitora, donatora, sponzora i finansijske zajednice

na organizaciju Odnos organizacije sa kompanijama, vladom, medijima,

dobavljaima, organizacijama iz brane, kupcima i zajednicom u kojoj deluje.

Davanjem smernica o osnovnim principima drutvene odgovornosti, ove se osnovne teme i pitanja koja se odnose na drutvenu odgovornost integriu u drutveno odgovorno ponaanje, postojee organizacione strategije, sisteme, prakse i postupke. ISO 26000 naglaava vanost rezultata i poboljanja u drutvenoj odgovornosti. Cilj organizacije koja praktikuje drutvenu odgovornost, ili je tek na putu da joj se priblii je poveanje l inog doprinosa odrivom razvoju. ISO 26000 SR u okviru svojih smernica daje sveobuhvatan popis principa drutvene odgovornosti, a ona se generalno mogu svesti na sedam principa drutvene odgovornosti: 1. Odgovornost 2. Transparentnost 3. Etiko ponaanje 4. Potovanje interesa zainteresovanih strana 5. Potovanje pravne drave 6. Potovanje meunarodnih normi ponaanja 7. Potovanje ljudskih prava

15 od 43

3.4.1. Odgovornost Princip je: organizacija treba biti odgovorna za svoj uticaj na drutvo i ivotnu sredinu. Odgovornost namee obavezu menadmenta da odgovara za kontrolu interesa organizacije, kao i obaveze organizacije da bude odgovorna pravnim telima s obzirom na zakone i propise. Odgovornost takoe podrazumeva da je organizacija odgovorna prema onima na koje utiu njene odluke i aktivnosti, a jednako tako i za ukupni uticaj koji imaju njihove odluke i aktivnosti na drutvo u celini. Vano je da organizacije budu odgovorne za rezultate svojih odluka i aktivnosti, ukljuujui znaajne posledice i spree negativne uticaje svojih odluka i aktivnosti na drutvo i ivotnu sredinu. 3.4.2. Transparentnost Princip je: organizacija bi trebala biti transparentna u svojim odlukama i aktivnostima koje utiu na drutvo i ivotnu sredinu. Organizacija bi trebala na jasan, precizan i kompletan nain otkrivati, do razumnog i dostatnog stepena, politike, odluke i aktivnosti za koje je ona odgovorna, ukljuujui poznate i mogue uticaje na drutvo i ivotnu sredinu. Cilj dostupnosti, jasnoe i pravovremenosti prezentacije informacija je omoguiti zainteresovanim stranama jasnu procenu uticaja koji imaju odluke i aktivnosti na njihove pojedinane interese. Transparentnost pokriva podruja:

svrhe, prirode i lokacije delatnosti organizacije; proces donoenja, sprovoenja, i razmatranja odluka

ukljuujui i definisanje uloga, odgovornosti i ovlaenja unutar razliitih funkcija u

organizaciji; izrade standarda i kriterijuma prema kojima organizacija

procenjuje svoju izvedbu koja se odnosi na drutvene odgovornosti;

performansi u izvoenju relevantnih i znaajnih pitanja drutvene odgovornosti;

izvora svojih finansijskih sredstava;

16 od 43

poznatih i verovatnih uticaja svojih odluka i aktivnosti na svoje zainteresovane strane, drutvo i ivotnu sredinu;

identiteta svojih zainteresovanih strana, kriterijuma i postupaka koritenih za identifikaciju, izbor i njihovo angaovanje.

3.4.3. Etiko ponaanje Princip je: organizacije se trebaju ponaati etino u svakom trenutku. Organizaciono ponaanje bi trebalo biti zasnovano na etici potenju, pravednosti i integritetu. To implicira brigu za ljude, ivotinje i ivotnu sredinu i opredeljenje za delovanje u skladu sa interesom zainteresovanih strana. Organizacija bi trebala aktivno promovisati etiko ponaanje prema:

razvoju upravljakih struktura koje pomau u promovisanju etikog ponaanja u organizaciji, a u interakciji je s drugima,

usvajanju i primeni standarda etikog ponaanja u skladu sa svojim ciljem i aktivnostima i u skladu s principima navedenim u ovom meunarodnom standardu,

podsticanju i promovisanju potovanja svojih standarda etikog ponaanja,

definisanju i komuniciranju standarda etikog ponaanja koje se oekuje od upravljake strukture, osoba, dobavljaa, izvoaa i kada je primereno, vlasnika, menadera, a posebno od onih koji imaju priliku da znaajno utiu na vrednosti, kulturu, potenje, strategiju i rad od strane ljudi i organizacije koje deluju u njegovo ime uz ouvanje lokalnih kulturnih identiteta,

spreavanju ili reavanju sukoba interesa u celoj organizaciji koji bi inae mogli dovesti do neetikog ponaanja;

uspostavljanje mehanizama nadzora i kontrole za praenje i sprovoenje etikog ponaanja,

uspostavljanju mehanizama ija je svrha olakano prijavljivanje neetikog ponaanja, bez straha od odmazde;

prepoznavanje i reavanje situacije u kojima lokalni zakoni i propisi ili ne postoje ili su u sukobu s etikim ponaanjem i potovanjem dobrobiti ivotinja kao i onda kada utiu na njihove ivote i postojanje, ukljuujui i garantovanje pristojnih uslova za dranje, uzgoj, uzgoj i korienje ivotinja

17 od 43

3.4.4. Potovanje interesa zainteresovanih strana Princip je: organizacija bi trebala potovati, razmotriti i odgovoriti na interese svojih zainteresovanih strana. Iako ciljevi organizacije mogu biti ogranieni na interese vlasnika, lanova, kupaca ili ostalih komponenti, i drugi pojedinci ili grupe mogu imati prava, potraivanja ili posebne interese koje bi trebalo uzeti u obzir. Zajedno, ti pojedinci ili grupe ine organizacione zainteresovane strane. Organizacija bi trebala:

identifikovati svoje zainteresovane strane; biti svesna i potovati interese svojih zainteresovanih strana i

odgovoriti na njihovu izraenu zabrinutost; prepoznati interese i prava partnera; prepoznati kako neke zainteresovane strane mogu znaajno

uticati na aktivnosti organizacije; proceniti i uzeti u obzir relativnu sposobnost

zainteresovanih strana da sarauju, ukljue se i utiu na organizaciju;

uzeti u obzir odnos izmeu interesa zainteresovanih strana, sve do irih oekivanja drutva i do odrivog razvoja, jednako kao i prirode odnosa zainteresovanih strana sa organizacijom;

razmotriti poglede interesnih grupa na koje moe uticati odluka ako njihova uloga u upravljanju organizacijom nije formalna, ili ukoliko organizacije nisu svesne svog interesa u odluivanju i aktivnostima organizacije.

3.4.5 Potovanje pravne drave Princip je: organizacija bi trebala prihvatiti da je potovanje vladavine prava obavezno. Vladavina zakona odnosi se na prevlasti zakona i, posebno, na ideju da nijedan pojedinac ili organizacija ne stoji iznad zakona i da drava takoe podlee zakonu. Vladavine zakona u suprotnosti su s proizvoljnom primenom sile. To je implicitno u vladavini zakona i propisa koji je potrebno

18 od 43

nepristrano sprovoditi u skladu sa utvrenim postupcima. U kontekstu drutvene odgovornosti, potovanje vladavine prava znai da organizacija posluje u skladu sa svim primenjivim zakonima i propisima. Organizacija bi trebala da:

zahteva pravne propise u svim jurisdikcijama u kojima organizacija deluje;

osigura da njen odnos i aktivnosti spadaju u za to namenjene i relevantne zakonske okvire;

ostane informisana o svim zakonskim obavezama. 3.4.6 Potovanje meunarodnih normi ponaanja Princip je: organizacija bi trebala potovati meunarodne norme ponaanja istovremeno se drei principa potovanja vladavine prava. U zemljama u kojima zakon ili njegove primene ne predviaju minimalnu zatitu ivotne sredine i socijalne zatite, organizacija b i trebalo da nastoji d a potuje meunarodne standarde ponaanja, a tamo gde je zakon ili njegova implementacija u znaajnom sukobu s meunarodnim normama ponaanja, organizacija bi trebalo da nastoji da potuje takve standarde u najveoj moguoj meri. U situacijama u kojima je zakon ili njegova implementacija u suprotnosti sa meunarodnim normama ponaanja, a u kojima bi nepotovanje tih normi imalo znaajne posledice, organizacija bi trebala, kao to je ostvarivo i primereno, pregledati prirodu svojih odnosa i aktivnosti unutar te nadlenosti. Organizacija bi trebala uzeti u obzir legitimne mogunosti i kanale kako bi pokuala uticati na relevantne organizacije i tela za otklanjanje bilo kakvog sukoba, a jednako tako bi organizacija trebala izbei da bude suuesnik u drugoj organizaciji i u aktivnostima koje nisu u skladu s meunarodnim normama ponaanja. 3.4.7. Potovanje ljudskih prava Princip je: organizacija bi trebala potovati ljudska prava i prepoznati kako njihov znaaj tako i univerzalnost.

19 od 43

Organizacija bi trebalo da potuje i promovie prava iz meunarodne Povelje o ljudskim pravima, prihvatiti njenu univerzalnost i nedeljivu primenjivost u svim zemljama, kulturama i situacijama. 3.5 Standard ISO 26000 i mali i srednji preduzetnici Kriterijumi koji odreuju male i srednje velike organizacije variraju zavisno od broja zaposlenih, veliini ili finansijskim aktivnostima. Meunarodni standard ISO 26000 ukljuuje i one vrlo male organizacije koje se spominju kao "mikro" organizacije. Integrisanje drutvene odgovornosti u male i velike preduzetnike moe se sprovoditi kroz praktine, jednostavne, ekonomine i efikasne akcije koje ne trebaju biti sloene ili skupe. Mali preduzetnici imaju pliu organizacionu strukturu i stoga vei potencijal za fleksibilnost i inovativnost, a to predstavlja posebno dobru priliku za drutvenu odgovornost. Fleksibilna organizaciona struktura i bliski kontakt sa lokalnim zajednicama, kao i izuzetan uticaj top menadmenta na aktivnosti organizacije predstavlja plodno tlo za drutvenu odgovornost. Organizacija treba reiti i pratiti uticaje svojih odluka i aktivnosti na drutvo i ivotnu sredinu na nain da uzima u obzir i veliinu organizacije i snagu njenih uticaja. Smernice ISO 26000 predstavljaju veliku pomo u donoenju odluka i aktivnosti kao i u stvaranju prioriteta. Mali i srednji preduzetnici bi trebali:

uzeti u obzir da uz adekvatan nivo transparentnosti, interne procedure iskljuivo zavise od upravljanja. Izvetivanje interesnih grupa o svim relevantnim procesima moe biti fleksibilno i neformalno dok je to prilino nemogue za velike privredne subjekte,

biti svesni da pri razmatranju svih sedam kljunih tema i identifikaciji relevantnih pitanja treba uzeti u obzir lini kontekst organizacije priznajui da su sve kljune teme, ali ne i sva pitanja relevantna za svaku organizaciju,

na samom poetku biti fokusirani na pitanja i uticaje koji su od najvee vanosti zaodrivi razvoj,

zatraiti pomo od relevantnih dravnih institucija, kolektivne organizacije i programe prilagoditi specifinoj naravi i potrebama malih i srednjih preduzetnika i njihovih interesnih grupa,

20 od 43

kada je to mogue vano je da organizacije deluju kolektivno zajedno sa sektorskim organizacijama jer za organizacije koje deluju u istom kontekstu i sektoru ponekad moe biti efikasnije ako se radi kolektivno.

Beneficije drutvene odgovornosti za male i srednje preduzetnike su neosporne, a bilo bi dobro da druge organizacije s veim kapacitetom i iskustvom u drutvenoj odgovornosti mogu razmotriti pruanje podrke malim i srednjim preduzetnicima ukljuujui i pomaganja u podizanju svesti o pitanjima drutvene odgovornosti i dobre prakse. Prema studiji koju je proveo IISD utvruje se da ISO 26000 i drutvena odgovornost ima potencijal da bude sveobuhvatan vodi za uvoenje programa za mala i srednja preduzea. S druge strane rezultati pokazuju kako se samo odreeni profil malog i srednjeg preduzetnitva moe potencijalno pridrui inicijativi - to su oni koji su izvozno orijentisani, umreeni u meunarodne lance snabdevanja, proizvodnju proizvoda ili nuenje usluge koje su povezane sa ivotnom sredinom i drutvenom celovitou, kao i oni koji su finansirani kroz drutveno odgovorne i etike investitore, a neosporan je i uticaj voa pojedinaca koji su svesni hitnosti i znaaja pitanja drutvene odgovornosti i odrivog razvoja. Sprovedena studija takoe pokazuje da praksu drutvene odgovornosti treba premestiti iz kruga oponaanja i pribliiti je nekoj komponenti koja je zasnovana na poslovnoj pronicljivosti. Premetanjem teita drutvene odgovornosti, koje poiva na osnovama velikih preduzetnika, stvorie se alternativni alati i modeli i tako pruiti pomo malim i srednjim preduzeima kako bi se razvile adekvatne strategije koje odgovaraju njihovim organizacijama. Kreatori politike jednako tako trebaju dizajnirati trine instrumente koji e nagraivati odgovorna preduzea. Globalni sadraj standarda daje veu sliku onoga to bi moglo dovesti do drutvene odgovornosti za sve organizacije, ukljuujui mala i srednja preduzea.

21 od 43

4. Komplementarnost standarda ISO 26000 sa standardima sa SA 8000, ISO 14001 i OHSAS 18001 4.1 Meusobno poreenje standarda Elementi koncepta drutveno odgovornog poslovanja ve postoje u razliitim standardima kao to su ISO 14001, OHSAS 18001 i SA 8000. Pri izdavanju novih standarda Meunarodna organizacija za standardizaciju vodi rauna o njihovoj komplementarnosti i mogunostima izgradnje integrisanih sistema upravljanja. Zbog toga se nova izdanja standarda ISO 14001 i OHSAS 18001 podudaraju u velikom broju zahteva, a standard ISO 26000 lake se primenjuje u organizacijama koje su ve implementirale prethodna dva standarda. Standard SA 8000 se u velikom broju zahteva podudara sa standardom ISO 26000. Razlika je u tome to SA 8000 ne daje jasna uputstva o zatiti ivotne sredine, angamanu organizacije u zajednici i njenom uticaju na razvoj, te o pitanjima vezanim uz klijente tj. kupce organizacije. Standard ISO 26000 razlikuje se od ostalih standarda iz tabele 3 jer on nije certifikacioni standard, ve samo daje smernice za izgradnju drutvene odgovornosti. Poreenjem sa standardom ISO 14001 vidimo da postoji podudaranje u delu upravljanja organizacijom, uticaja organizacije na ivotnu sredinu, uputstvima za komunikaciju, nadzor, merenje i poboljanje. Standard ISO 14001 samo se delomino podudara sa smernicama ISO 26000 za identifikaciju zainteresovanih strana i njihovu ukljuenost. Naime, u standardu se trai da se prepoznaju svi aspekti uticaja na ivotnu sredinu, te da se u politiku upravljanja ivotnom sredinom ukljue potrebe i zahtevi zainteresiranih strana, dok se u smernicama ISO 26000 trai ukljuenost zainteresovanih strana i uspostavljanje dijaloga. Standard OHSAS 18001 podudara se sa smernicama za SR u podruju upravljanja organizacijom, radne prakse, komunikacije, nadzora, merenja i poboljanja. Delomino podudaranje OHSAS 18001 i ISO 26000 postoji u poglavljima; ljudska prava, potena poslovna praksa, angaman u zajednici i razvoj, te identifikacija

22 od 43

zainteresovanih strana i njihova ukljuenost. U svim ovim delovima smernice standarda za SR su zahtevnije. Uvaavajui prethodno navedeno, moemo zakljuiti da standard ISO 26000 daje ire smernice od standarda SA 8000, ISO 14001 i OHSAS 18001, ali su svi standardi komplementarni i mogua je njihova integracija. Tabela 3: Poreenje elemenata standarda ISO 26000 sa standardma SA 8000, ISO 14001 i OHSAS 18001 ISO 26000

SA 8000

ISO 14001

OHSAS 18001

Kljune teme/pitanja 6.2 Upravljanje organizacijom X X X 6.3 Ljudska prava X Delomino 6.4 Radna praksa X X 6.5 ivotna sredina X 6.6 Potena poslovna praksa X Delomino 6.7 Klijenti/ Kupci 6.8. Angaman u zajednici i razvoj

Delomino Uputstva za uvoenje drutvene odgovornosti 5.2 Prepoznavanje drutvene odgovornosti

X

5.3 Identifikacija zainteresovanih strana i njihova ukljuenost

X DelominoDelomino

7.2 Odnos organizacionih karakteristika I drutvene odgovornosti

7.3 Razumevanje uloge i znaenja drutvene odgovornosti organizacije

X

7.4 Integrisanje drutvene odgovornosti u organizaciju

X

7.5 Komunikacija X X X 7.6 Poboljanje ugleda zbog drutvene odgovornosti

X

7.7 Nadzor, merenje i poboljanje X X X

23 od 43

4.2 ISO 26000 i SA 8000 SA 8000 je standard koji se primenjuje kao potvrda drutveno odgovornog poslovanja preduzea. SA 8000 je standard uz pomo koga kompanije mogu meriti performanse svog poslovanja i sertifikovati usaglaenost sa zahtevima za korporativnom odgovornou. Ovaj standard oslanja se na ILO konvencije, UN konvenciju o pravima deteta i Deklaraciju o ljudskim pravima UN. Standard primenjuje ISO metodologiju i bazira se na meunarodnim zakonima u kombinaciji sa zakonima o radu pojedinanih zemalja u zavisnosti od konkretnog sluaja. Standard je nastao kao odgovor na potrebu primene meunarodno priznatih pravila u odnosu na ljudska prava, prava radnika i etiko poslovanje, sa namerom da se ve postojea znanja i prakse objedine u jednom univerzalnom dokumentu. Primenljiv je i na mala i na velika preduzea koja ele da pokau korisnicima i drugim zainteresovanim stranama svoju opredeljenost potovanju standarda najbolje prakse. Sutina standarda je uverenje da sva radna mesta moraju da obezbede potovanje osnovnih ljudskih prava i da rukovodstvo mora da preuzme odgovornost za ovo pitanje. SA 8000 sertifikat je dokaz da je sistem drutvene odgovornosti u kompaniji usaglaen sa standardima najbolje prakse. Sertifikat izdat od strane nezavisnog tela znai da korisnici mogu biti sigurni da se u datoj organizaciji potuju osnovna ljudska prava zaposlenih. SAI (Social Accountability International) je akreditovao vie sertifikacionih tela za proveru i izdavanje sertifikata. Najvie sertifikata izdato je u Indiji, Kini, Brazilu, a od evropskih drava u Italiji. 4.3 ISO 26000 i QMS (ISO 9001) ISO 9001:2008 je standard za sisteme menadmenta kvalitetom. Fokus standarda je zadovoljstvo korisnika, dok je fokus standarda ISO 26000 mnogo iri, a zadovoljstvo korisnika predstavlja jedan njegov deo. Korisnik u kontekstu ISO 26000 je zapravo cela drutvena zajednica i drutvo u celini. Poslovanje u skladu sa ISO 26000 treba da znai proizvodnju

24 od 43

proizvoda/usluge visokog kvaliteta na takav nain da u svakom trenutku budu ispotovani poslovna etika, zakonski zahtevi i zahtevi za zatitom ivotne sredine, kao i ljudska prava zaposlenih. Isti standardi poslovanja oekuju se i od isporuilaca i drutveno odgovorna kompanija nikada nee svesno ui u poslovnu saradnju sa kompanijom koja ne deli iste osnovne vrednosti. To treba da znai da e kompanija koja posluje u skladu sa ISO 9001, a eli da inkorporira ISO 26000 u svoje poslovanje, teiti proizvodnji kvalitetnog proizvoda/usluge koji e zadovoljiti zahteve korisnika, a da pri tome nee kriti preporuke date u ISO 26000. Kao posledica uvoenja ISO 26000 oekuje se znaajan porast proizvodnje, smanjenje ponovnog rada, popravki i odbijenih proizvoda, kao i znaajno smanjenje odsustvovanja sa posla. 4.4 Integracija ISO 26000 u EMS Zatita ivotne sredine danas je gorue pitanje, pitanje opstanka i ivota na planeti. EMS zajedno sa istijom proizvodnjom (CP-Cleaner Production) i energetskom efikasnou (EE-Energy Efficiency) predstavlja deo strategije za spreavanje zagadjenja, to je sve zajedno veliki i znaajan deo standarda ISO 26000. Upravljanje zatitom ivotne sredine je deo opteg sistema menadmenta, koji se odnosi na organizaciju, strukturu, planiranje, odgovornosti, praksu, procedure, procese i resurse za razvoj, primenu, ostvarenje i preispitivanje programa/politike zatite ivotne sredine. Primenom PDCA ciklusa olakana je kontrola aktivnosti, proizvoda i procesa koji imaju ili mogu imati uticaj na ivotnu sredinu. EMS predstavlja menadment okvir za sistemski pristup u primeni koncepta istije proizvodnje. Krajnji cilj je spreavanje ili smanjenje proizvodnje otpada i emisija na samom izvoru, primenom mera koje su ekonomski opravdane i adekvatne sa aspekta zatite ivotne sredine. Ovo znai upravljanje interakcijom ljudi sa ivotnom sredinom i uticajem aktivnosti ljudi na ivotnu sredinu. Upravljanje zatitom ivotne sredine treba da napravi ravnoteu izmeu ekonomskih i pitanja zatite ivotne sredine. Ekonomska pitanja:

25 od 43

nii trokovi rada poveanje profita i produktivnosti

Pitanja zatite ivotne sredine:

zagaenje ivotne sredine troenje resursa klimatske promene globalno zagrevanje odrivi razvoj

4.5 Integracija ISO 26000 u OHSMS Loi uslovi rada, zastarela i prevaziena oprema i maine, izlivanja i isputanja hemikalija est su sluaj u industrijskoj proizvodnji, naroito zemalja u razvoju. ista radna sredina, promovisana konceptom 5S predstavlja transparentnije okruenje u kome su problemi oigledniji, pa samim tim i njihovo reavanje mogue. U dobro organizovanoj radnoj sredini mogue je ostvariti bolju kontrolu i otkriti osnovne uzroke najeih nezgoda na radu. U mnogim preduzeima esto postoji sukob potreba za ostvarenjem to veeg profita i stvaranjem najbezbednijeg okruenja za radnike. Bezbedno okruenje smanjuje rizike od povreda na radu, bolesti povezanih sa radnim mestom i problema u bezbednosti. Uvoenjem i primenom ovog procesa mogu se znaajno smanjiti, pa i eliminisati trokovi. Aktivnosti zatite zdravlja i bezbednosti koje drutveno odgovorna kompanija treba da preduzima su:

redovne provere zdravlja i bezbednosti zaposlenih obezbeenje kapaciteta za primarnu prevenciju

opasnosti po zdravlje i bezbednost na radu, povreda i bolesti

promovisanje zdravlja i prevencija nezaraznih bolesti kao posledica genetskih faktora ili naina ivota (rada) visok krvi pritisak, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, ateroskleroza, razliite alergije itd.

humanizacija radnog prostora, obezbeenje prostorija za pauzu/odmor

podsticanje pozitivnog stava i lojalnosti zaposlenih Koristi od primene aktivnosti zatite zdravlja i bezbednosti

26 od 43

zaposlenih su: potencijalno smanjenje broja nesrea i vanrednih situacija potencijalno smanjenje praznog hoda u radu i trokova

povezanih sa time dokazivanje ispunjenja zakonskih propisa i regulative potvrda opredeljenosti zainteresovanim stranama demonstracija inovacija i razvojnih programa od opteg

znaaja i interesa poveanje interesa partnera i novih kupaca efikasnije upravljanje rizicima (sada i u budunosti) potencijalno smanjenje trokova osiguranja i bezbednosti u

organizacijama. Kao deo aktivnosti na spreavanju povreda i oboljevanja zaposlenih potrebno je uraditi analizu osnovnih uzroka povreivanja i oboljevanja i u skladu sa dobijenim rezultatima preduzeti odgovarajue mere za njihovo spreavanje ili makar za smanjenje broja i uestalosti njihovog daljeg pojavljivanja. Takoe, neophodno je da svi zaposleni prou odgovarajuu obuku.

27 od 43

5. Strategije odrivog razvoja i razvoja drutveno odgovornog poslovanja u republici Srbiji 5.1 Principi i vrednosti Strategija odrivog razvoja Republike Srbije postavlja veoma visoke ciljeve budueg razvoja koji su saeti u sledeoj reenici: "Republika Srbija je 2017. godine institucionalno i ekonomski razvijena drava sa odgovarajuom infrastrukturom, kompatibilna sa standardima Evropske unije (EU), s privredom zasnovanom na znanju, efikasno korienim prirodnim i stvorenim resursima, veom efikasnou i produktivnou, bogata obrazovanim ljudima, sa ouvanom ivotnom sredinom, istorijskim i kulturnim nasleem, drava u kojoj postoji partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora i koja prua jednake mogunosti za sve graane". Principi i vrednosti kao temelj Strategije odrivog razvoja Republike Srbije su: 1). Meugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije. Zadovoljiti potrebe sadanjih generacija, ali tako da se ne ugroze prava buduih generacija da zadovolje svoje potrebe. Solidarnost unutar generacije postii demokratski usaglaenom raspodelom raspoloivog prirodnog i stvorenog kapitala tako da se obezbede osnovne ljudske potrebe za sve drutvene grupe; 2). Otvoreno i demokratsko drutvo uee graana u odluivanju. Garantovati graanska prava, obezbediti pristup informacijama i osigurati dostupnost pravde. Obezbediti odgovarajue konsultacije s graanima i uee graana u donoenju odluka. Braniti stabilnost demokratskih institucija na osnovama mira, bezbednosti i slobode; 3). Znanje kao nosilac razvoja. Promovisati prosperitetnu, inovativnu, konkurentnu i ekoloki efikasnu ekonomiju zasnovanu na znanju, koja obezbeuje visok ivotni standard i punu i visokokvalitetnu zaposlenost. Promovisati obrazovanje i razvijanje javne svesti o odrivom razvoju; 4). Ukljuenost u drutvene procese. Promovisati punu integraciju graana u drutvo, podsticati jednake mogunosti za

28 od 43

svakoga tako to e se promovisati ljudska prava, posebno rodna ravnopravnost i boriti se protiv svih oblika diskriminacije afirmativnim merama za marginalizovane grupe i smanjenjem siromatva. Razlike i podeljenost meu lanovima drutva treba svoditi na najmanju moguu meru i stalno se boriti protiv socijalne iskljuenosti ljudi i siromatva; 5). Integrisanje pitanja ivotne sredine u ostale sektorske politike. Promovisati integraciju ekonomskih, socijalnih i ekolokih pristupa i analiza, te podrati korienje instrumenata kao to je strateka procena ivotne sredine. Podsticati socijalni dijalog, drutveno odgovorno poslovanje i javno-privatno partnerstvo; 6). Predostronost. Zahtevati ouvanje prirodne ravnotee kada nema pouzdanih informacija o odreenom problemu. Svaka aktivnost mora biti planirana i sprovedena tako da prouzrokuje najmanju moguu promenu u ivotnoj sredini. Preventivno delovati da bi se spreili mogui znatni negativni uticaji na ivotnu sredinu, osobito ako bi bila ugroena dobrobit ljudi i ivotinja; 7). Zagaiva/korisnik plaa ukljuenje trokova vezanih za ivotnu sredinu u cenu proizvoda. Internalizovati trokove vezane za ivotnu sredinu, tj. ukljuiti trokove unitavanja ivotne sredine u ekonomske trokove zagaivaa/korisnika, tj. primeniti princip zagaiva/korisnik plaa. Tako se postie puna ekonomska cena koja pokriva trokove proizvodnje, upotrebe i odlaganja proizvoda tokom itavog njegovog ivotnog" ciklusa; 8). Odriva proizvodnja i potronja. Potovati uravnoteene odnose u eksploataciji prirodnih resursa i obezbediti visok nivo zatite i poboljanja kvaliteta ivotne sredine. Smanjiti zagaenje ivotne sredine i promovisati odrivu potronju i proizvodnju, ali ekonomski rast ne sme da uzrokuje proporcionalni porast degradacije ivotne sredine. Strategija razvoja i promocije drutveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji odnosi se na period od 2010. do 2015. godine i predstavlja akt kojim se na celovit nain utvruje stanje u oblasti drutveno odgovornog poslovanja (DOP). Kao zemlja koja tei da se pridrui EU, Republika Srbija je u obavezi da prihvati standarde i prakse EU. To ukljuuje i priznavanje i promovisanje DOPa i njego-vog doprinosa socijalnom skladu i odrivoj konkurentnosti i razvoju.

29 od 43

Vlada je reena da ispuni zahteve koji su definisani na samitima u Lisabonu i Kopenhagenu i koji se odnose na socijalnu inkluziju, milenijumske razvojne ciljeve i ciljeve definisane u Strategiji za smanjenje siromatva i Nacionalnoj strategiji odrivog razvoja za period od 2008. do 2017. godine (Slubeni glasnik RS", br. 57/08). Okvir za izradu Strategije je, o strane Evropske komisije, proklamovana vanost socijalne dimenzije i potreba da se osigura da ekonomske i socijalne politike, kao i politike zapoljavanja, uzajamno deluju na pozitivan nain, kao i da se socijalna zatita posmatra kao produktivni faktor. 5.2 Koristi od primene koncepta drutvene odgovornosti preduzea Iako su promotivne aktivnosti stvorile odreeni stepen svesti o terminu i konceptu DOPa i dalje moemo smatrati da je za iru javnost u zemlji koncept nejasan. U Republici Srbiji ne postoji ministarstvo ili posebna organizaciona jedinica unutar ministarstva koje se bavi iskljuivo promocijom i razvojem DOP-a, ali je Vlada, preko Ministarstva rada i socijalne politike, preduzela sveobuhvatne napore kako bi ustanovila javnu politiku u ovoj oblasti. Vlada, takoe, preduzima ozbiljne korake da uvrsti pitanja DOP-a u zakone i propise, kao deo procesa prikljuivanja zemlje EU. to se tie samog poslovnog sektora i angamana u oblasti DOP-a, primetno je da jedan broj kompanija u Republici Srbiji i dalje smatra da je DOP orue odnosa sa javnou za poboljanje imida ili ugleda te kompanije u drutvu. DOP ima potencijal da postane mnogo vie od toga, odnosno da stvori dodatu vrednost u drutvu, ekonomiji i ivotnoj sredini i time donese korist ne samo malobrojnoj eliti ve i itavom drutvu. Ohrabrujue je to to jedan broj kompanija namerno izbegava da,,promovie" svoje drutveno odgovorne aktivnosti to ukazuje na poveanu svest o koristi koju nosi praktikovanje DOPa. Kao i u drugim zemljama u tranziciji postoje primeri kada kompanije smatraju da DOP podrazumeva potovanje zakona i ne nastoje da izau izvan zakonskih odredbi kako bi umanjile negativne i uveale pozitivne efekte na drutvo i ivotnu sredinu. U toku pripreme Strategije, predstavnici glavnih aktera u ovom procesu prepoznali su da je potovanje zakona preduslov, ali i da kompanije moraju da krenu i dalje od toga, ako ele da budu okarakterisane kao drutveno odgovorne.

30 od 43

DOP moemo da definiemo u tri nivoa: prvo, obuhvata potovanje zakonskih obaveza (npr. porez,

zdravlje i bezbednost, prava radnika, odnosno prava iz rada i po osnovu rada, prava potroaa, regulativa u oblasti ivotne sredine) i standarda industrije;

drugo, ukljuuje umanjivanje ili eliminisanje negativnih efekata poslovanja po drutvo i upravljanje rizikom (na primer, od povrede ljudskih prava ili zagaenja);

uveava pozitivne efekte poslovanja i stvaranja vrednosti kroz inovacije, investicije i partnerstva usmerena ka drutvenom dobru i dobru po ivotnu sredinu (na primer, otvaranje radnih mesta, drutveni i ekonomski razvoj i razreenje konflikta).

Dobar deo najveih kompanija u Republici Srbiji imaju visok nivo svesti o znaaju DOPa i strateki su orijentisane ka preuzimanju od-govorne i konstruktivne uloge i davanju takvog doprinosa u zajednici. Ipak, ova praksa sprovodi se uglavnom u kompanijama sa inostranim vlasnitvom, naroito u kompanijama koje su u okviru multinacionalnih korporacija, iako na ovakvo vienje stvari moe uticati i gore pomenuta praksa koju sprovode neke manje kompanije kada izbegavaju objavljivanje svojih aktivnosti vezano za DOP. Neke transnacionalne korporacije imaju inovativan pristup DOP-u i pokuavaju da prilagode svoj globalni pristup DOP-u specifinim odlikama lokalne sredine i iskoriste domae iskustvo i dostignua iz prolosti. Ostale transnacionalne korporacije primenjuju siromanije prakse DOP-a u drugim zemljama nego u svojim matinim zemljama ime pokazuju dvostruke arine u oblasti DOP-a". Ipak, integracija DOPa u poslovne strategije i organizacionu strukturu kompanija tek se postepeno poveava. Nedavno objavljen izvetaj o dobrim praksama DOP-a u Republici Srbiji prua informacije o stanju ukljuenosti u DOP meu anketiranim kompanijama (uglavnom velikim) u nekoliko znaajnih oblasti DOPa, a to su:

zatita ivotne sredine, bezbednost i zdravlje na radu, ljudska prava, angaovanje u zajednici, poslovni standardi i trine prakse.

Oblasti koje se nalaze u prvom planu pri sprovoenju DOPa jesu one koje se tiu ivotne sredine i fer ophoenja sa radnicima. U

31 od 43

ovim oblastima deluje kao da se kompanije u potpunosti pridravaju zakona i propisa, ali takoe su u mogunosti da ponude originalna reenja i pokau proaktivan pristup u potrazi za najboljim reenjima za unapreenje. Najznaajniji napredak postignut je u razvoju programa volontiranja koji su se proirili na veliki broj kompanija. to se tie angaovanja u zajednici, glavni fokus u ovom uzorku je na filantropskim aktivnostima i sponzorstvima, nasuprot manjeg angaovanja u podravanju nauke i obrazovanja, davanju kolarina i poboljanju infrastrukture. U nekim sluajevima velike privatizovane domae kompanije su glavni pokretai DOP-a u manjim zajednicama i daju osnovu za dobrobit i ivotni standard u itavim regionima. Uopteno govorei, u poslovnoj zajednici i dalje nema dovoljno DOP inicijativa koje bi bile istovremeno korisne za zajednicu i donosile zaradu kompanijama. Koristi drutvene odgovornosti Reavanjem kljunih predmeta i pitanja i integrisanjem drutvene odgovornosti u okviru svojih odluka i aktivnosti, organizacija i njen menadment i u Republici Srbiji moe ostvariti vane koristi, ukljuujui:

podsticanje donoenje odluka u veoj meri zasnovanog na informacijama, utemeljeno na poboljanom razumevanju oekivanja drutva, mogunostima povezanih sa drutvenom odgovornou i rizika u sluaju da se ne bude drutveno odgovoran;

poboljanje prakse upravljanja rizicima; jaanje reputacije organizacije i negovanje veeg poverenja

javnosti; poboljanje odnosa organizacije sa svojim interesnim

grupama; poboljavanjem lojalnosti i morala zaposlenih, poboljanjem

bezbednosti i zdravlja enskih i mukih radnika i pozitivnim uticajem na sposobnost organizacije u pogledu zapoljavanja, motivacije i zadravanja svojih zaposlenih;postizanje uteda vezanih za poveanu produktivnost i efikasnost resursa, niu potronju energije i vode, smanjivanje otpada, ponovno iskorienje vrednih nusproizvoda i bolje iskorienje sirovina;

32 od 43

poboljanje pouzdanosti i pravinosti transakcija kroz odgovorno politiko ukljuivanje, fer konkurenciju, kao i odsustvo korupcije;

spreavanje ili smanjenje potencijalnih sukoba sa potroaima u pogledu proizvoda ili usluga;

doprinoenje dugoronoj odrivosti organizacije promovisanjem odrivosti prirodnih resursa i usluga koje se odnose na ivotne sredinu; i

doprinoenje javnom dobru i jaanje civilnog drutva i institucija.

5.3 Stanje u Srbiji U Srbiji, kao i irem regionu, nosioci novih poslovnih trendova su najee strane kompanije i su one i lideri promena u poslovnoj i privrednoj klimi koja vlada u drutvu. Lokalne kompanije vrlo brzo prihvataju primere dobre prakse koju uvode inostrani privredni subjekti. Oni tu praksu prilagoavaju svojim uslovima oslanjajui se na ljudski kapital i ostale resurse koji su im na raspolaganju. DOP u Srbiji je danas uglavnom shvaen kao marketinki alat, odnosno kao nain da se podigne ugled u drutvu, kod medija i vlasti, ali iznad svega kod poslovnih partnera i kupaca. U koncept i poimanje DOP jo nisu znaajnije ukljuene teme kao to su:

podizanje kvaliteta i uslova rada, prava i standard zaposlenih, struno usavravanje, odnos i saradnja sa potroaima, dobavljaima, sindikatima i

slino. Uprkos tome, moglo bi se rei da su kompanije tokom poslednjih nekoliko godina poele da shvataju vanost DOP kao koncepta za odrivost njihovog poslovanja. Do najveih pomaka je dolo na upravljakom nivou i u odnosima sa javnou, jer DOP u vidu razliitih oblika donacija napre dopire do javnosti i ima najvei javni efekat.

33 od 43

5.4 Drutvena odgovornost i evropske integracije Srbije Drutvena odgovornost treba da postigne sklad izmeu javnih i privatnih ciljeva do najvieg mogueg nivoa. Uskladiti javni i privatni interes nikada u istoriji nije bilo lako. Rastui znaaj ekonomije izbacio ja na povrinu menadment kao struku koja je rairena u svim oblastima drutva i koja je najdirektniji medijator izmeu javnog i privatnog interesa. Drutvena odgovornost predstavlja posveenost preduzea da doprinese odrivosti privrednog razvoja saraujui sa zaposlenima, njihovim porodicama, lokalnom zajednicom i drutvom uopte, u cilju poboljanja kvaliteta njihovog ivota. Biti drutveno odgovoran ne znai samo ispunjavati zakonske obaveze, ve ii dalje od zakona i ulagati jo vie u ljudski kapital, okruenje i odnose sa zainteresovanim stranama (stejkholderima). Drutvena odgovornost menadmenta tako postaje i deo zdrave poslovne konkurencije. Na ovaj nain pozitivno prepoznavanje ovog koncepta u drutvu e predstavljati potvrdu vrednosti koje odreena kompanija zastupa i promovie. Koncept drutveno odgovornog poslovanja treba da povee ve postojee sisteme u jedan sveobuhvatan, drutveno prihvatljiv i priznat sistem kao deo stalnog poboljavanja i ravnoteu izmeu onoga to je dobro za kompaniju i onoga to je dobro za zajednicu. Delotvornost visokih socijalnih i ekolokih standarda je najefikasniji nain da preduzee ostvari konkurentsku prednost na tritu. Sve ovo treba posebno imati u vidu kada se govori o etinosti poslovnih odluka koje se svakodnevno donose. Pored zahteva za potovanjem zakona, kljuno za ponaanje savremenog menadmenta (koji pretenduje da neguje princip drutvene odgovornosti) je etiko ponaanje i odluke koje se donose u skladu sa etikim principima. Proces evropske integracije Srbije oznaava ne samo njeno pribliavanje lanstvu u EU u smislu preduzimanja formalnih koraka, ve i ulaenje u reformski proces po modelu koji nudi ova regionalna integracija, zapoeo je neposredno nakon petooktobarskih promena 2000. godine. Za EU, Proces stabilizacije i pridruivanja predstavlja sredite politike prema susednom regionu i politiki okvir za unapreenje odnosa izmeu drava zapadnog

34 od 43

Balkana i EU. Njime se promoviu vrednosti, ijim usvajanjem, pomenute drave obezbeuju punu integraciju u evropske, politike i ekonomske tokove, odnosno prijem u EU. Samim tim, Proces stabilizacije i pridruivanja predstavlja i put u EU, iju samo prvu, ali neizbenu, etapu predstavlja pridruivanje, a drugu pristupanje EU. Svaka od ovih etapa sastoji se iz nekoliko faza, pri emu prelazak u narednu zavisi od ispunjenosti pomenutih kriterijuma, odnosno brzine sprovoenja reformskih procesa i okonava se zakljuivanjem i sprovoenjem odgovarajueg sporazuma, u prvom sluaju sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju, a u drugom sporazuma o pristupanju EU.

35 od 43

6. Zakljuak Drutvena odgovornost je angaovanje biznisa u ostvarivanju odrivog ekonomskog razvoja, ali i razvoja zajednice. Pored svih pozitivnih pomaka uinjenih u poslednjih nekoliko godina u Republici Srbiji, menadment u domaim preduzeima (jo uvek ne) prepoznaje u dovoljnoj meri odnos prema drutvenoj odgovornosti kao vrednost svoje kompanije, jer mnogo vie panje poklanja finansijskim efektima i kratkoronim rezultatima. Sa druge strane drutveno okruenje je daleko vie senzibilisano na ova pitanja i kvalitet ivota lokalne zajednice. Drutveno odgovorni menadment je danas neophodni preduslov za rast i razvoj svake ozbiljne kompanije u budunosti, a posebno njenog odnosa prema poboljanju kvaliteta ivljenja u zajednici. Odrivo poslovanje zahteva poslovanje na drutveno odgovoran nain bez ugroavanja okoline jer isporuka proizvoda i usluga koji zadovoljavaju kupce vie nije dovoljna. Zahtevi za takvim poslovanjem dolaze od stane kupaca, potroaa, vlasti, udruenja i iroke javnosti. Ideja standarda je objedinjavanje svih postojeih pojedinanih programa i inicijativa o drutvenoj odgovornosti. ISO ima struno znanje u razvoju usklaenih meunarodnih sporazuma na osnovu konsenzusa na dva nivoa - meu glavnim kategorijama zainteresovanih strana i meu dravama. Zbog toga je osnovni zadatak standarda menjanje globalnog shvatanja o tome ta je drutvena odgovornost i ta bi organizacije trebalo da uine da bi poslovale na drutveno odgovoran nain. Uputstva standarda ISO 26000 nadovezivae se na najbolju praksu razvijenu postojeim inicijativama javnog i privatnog sektora u vezi sa drutvenom odgovornou i bie nadopunjavana u skladu s odgovarajuim deklaracijama i konvencijama Organizacije ujedinjenih naroda i organizacija u njenom sastavu, u prvome redu Meunarodne organizacije rada (ILO-International Labour Organisation), s kojom je ISO potpisao memorandum o razumevanju, kako bi se osigurala usklaenost s standardma ILO-a u vezi s radom. Vrednost meunarodnog brenda ISO e igrati vanu ulogu u programu rada unapreivanja drutvene odgovornosti. Obzirom na

36 od 43

konsultacije koje su obavljene ukljuujui i one koje se obavljaju sa nacionalnim komorama, sve ukazuju na to da e ISO 26000 dati neophodan legitimitet drutvenoj odgovornosti kao i dati doprinos njenom priznanju u kontekstu trgovakog i stratekog razvoja globalnog znaaja. ISO 26000 s oplemenjenom prezentacijom ima veliki potencijal i moe posluiti kao sveobuhvatni uvod u koncept drutvene odgovornosti. Jednostavan i razumljiv jezik predloga standarda e posluiti kao koristan alat za stvaranje ili jaanje drutvene odgovornosti. Standardi su vaan alat u definisanju i balanisranju uslova za pravedniju trgovinu i razvoj. No, ba kao to pruaju podsticaje za odgovorno preduzee, one takoe mogu predstavljati prepreku trgovini, posebno gledajui s aspekta malih i srednjih preduzetnika u industrijalizovanim zemljama kojima moe nedostajati sredstava za njihovo pridravanje. Dobavljai, koji nisu u stanju da se pridravaju ekolokih i socijalnih specifikacija kao ni da se prilagode just-in-time rasporedu i smanjenju trokova proizvodnje ostaju pasivni trini akteri. Standardi, a posebno ISO 26000, takoe trebaju biti prilagodljivi u pogledu njihove primene na socijalnu i ekoloku stvarnost industrijalizovanih zemalja. Pitanja drutvene odgovornosti ne moemo univerzalno tumaiti, no koliko god radimo na ouvanju i poboljanju radnih standarda, moramo to uiniti na nain koji promovie fleksibilnu i dinaminu radnu snagu i iznai nove naine usvajanja novih vetina i unapreenja postojeih. Osnovni principi drutvene odgovornosti koji su definisani u standardu ISO 26000 Uputstvo o drutvenoj odgovornosti, kao i kljuna pitanja drutvene odgovornosti na nivou organizacije u znaajnoj meri se poklapaju sa osnovnim principima i vrednostima Strategije odrivog razvoja Republike Srbije i Strategije razvoja i promocije drutveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji. Sa druge strane, delovi i ciljevi Sporazuma o stabilizaciji i pridruivanju Republike Srbije u EU, kao i pregovori koji e se voditi u okviru 35 poglavlja pravnih tekovina EU, u osnovi sadre ove iste ili sline zahteve koji se sada postavljaju na dravnom nivou zemlje kandidata za prijem u EU. Kroz ovaj proces se promoviu vrednosti i prakse kao neophodan preduslov, ijim usvajanjem i primenom u okviru odreenih poglavlja, drave kandidati obezbeuju punu

37 od 43

integraciju u evropske, politike i ekonomske tokove, odnosno prijem u EU. Zato se na kraju moe rei, da je primena koncepta drutveno odgovornog menadmenta, pored planskih i stratekih dokumenata na nivou Republike i jedan od promotera vrednosti i korak na putu koji Republiku Srbiju kandiduju za lanstvo u EU. Drutveno odgovorno poslovanje je koncept koji povezuje ve postojee sisteme u jedan sveobuhvatan, drutveno prihvatljiv i priznat sistem. Sistem koji treba da prui odgovore i ponudi reenja aktuelnih pitanja odrivosti poslovanja, sa jedne strane i zadovoljstva zaposlenih, kupaca, drutvene zajednice i drutva u celini. Drutveno odgovorno poslovanje omoguava laki pristup tritu, smanjenje trokova, veu produktivnost kao i veu drutvenu korist kao to su razvoj drutvene zajednice i obrazovanja. Odgovorno poslovanje se mora ugraditi u strukturu i procese organizacije to e omoguiti bolje odnose sa dobavljaima, upravljanje materijalnim i ljudskim resursima i kvalitet uticaja na zainteresovane strane, na ivotnu sredinu i na drutvenu zajednicu/drutvo u celini. Unutar kompanija javljaju se zahtevi za promenama, menaderi su svesniji potrebe za usaglaavanjem linog i korporativnog sistema vrednosti sa vrednostima ire drutvene zajednice. Zahtev za transaprentnijim poslovanjem je konstantan i prati transfer moi sa drave na poslovni sektor, u svim sferama, od obrazovanja do penzionisanja. Sve ovo govori nam da e kompanije morati da se posvete upravljanju drutvenim pitanjima, isto kao upravljanju svim drugim poslovnim pitanjima. A one koje to ne uine, nee dugo ostati u igri. Drutveno odgovorno poslovanje je cilj na ijem ostvarenju treba svi zajedno da radimo.

38 od 43

Osnovna literatura 1. ISO 26000 Uputstvo o drutvenoj odgovornosti, Institut za

standardizaciju Srbije, Beograd, 2011. 2. SA 8000:2008 Social Accountability, Social Accountability

International, 2008 3. ISO 14001:2004 Environmental Management Systems,

International Organization for Standardization, 2004 4. OHSAS 18001:2007 Occupational Health and Management

System, British Standard Institution, 2008 5. Nacionalna strategija odrivog razvoja za

period od 2008. do 2017. godine (Slube ni glasnik RS", br. 57/08).

6. Strategija razvoja i promocije drutveno odgovornog poslovanja u Republici Srbiji, 2010.

39 od 43

Prilog - Pojmovi i definicije Za potrebe ovog standarda koriste se sledei pojmovi i definicije. 1 odgovornost1 stanje da se bude odgovoran za odluke i aktivnosti upravljakim telima organizacije, organima vlasti i, mnogo ire, svojim interesnim stranama 2 potroa pojedinani predstavnik javnog mnjenja koji nabavlja ili koristi proizvode ili usluge za privatne svrhe 3 korisnik organizacija ili pojedinani pripadnik ire javnosti koji kupuje imovinu, proizvode ili usluge u poslovne, privatne ili javne svrhe 4 procena stanja (Due diligence ) sveobuhvatan, proaktivan proces za identifikaciju stvarnog i potencijalnog negativnog uticaja odluka i aktivnosti organizacije na drutvo, ivotnu sredinu i ekonomiju, tokom celokupnog ivotnog ciklusa projekta ili aktivnosti organizacije, u cilju izbegavanja i ublaavanja negativnih uticaja 5 zaposleni pojedinac u odnosu koji se u nacionalnom zakonu ili praksi priznaje kao "radni odnos" NAPOMENA Zaposleni je ui pojam od radnika (27). 6 ivotna sredina prirodno okruenje u kojem organizacija radi, ukljuujui vazduh, vodu, zemljite, prirodne resurse, floru, faunu i ljude, svemir i njihove meusobne odnose NAPOMENA Okruenje u ovom kontekstu se proiruje sa organizacije na globalni sistem. 7 etiko ponaanje

1 Nacionalna fusnota 3: Engleske rei accountability i responsibility imaju u srpskom jeziku znaenje odgovornost. U ovom meunarodnom standardu kada se ove rei nau u istoj reenici reenici re; accountability prevedena je kao nadlenost

40 od 43

ponaanje koje je u saglasnosti sa prihvaenim principima pravilnog ili dobrog ponaanja u konteksu posebnih situacija i u skladu sa meunarodnim pravilima ponaanja (11) 8 ravnopravnost meu polovima ravnopravan tretman za ene i mukarce NAPOMENA: Ovo ukljuuje jednako postupanje ili, u nekim sluajevima, postupanje koje je razliito ali se smatra ekvivalentnim u pogledu prava, koristi, obaveza i mogunosti. 9 uticaj organizacije uticaj pozitivne ili negativne promene u drutvu, ekonomiji ili ivotnoj sredini (6), koje su u potpunosti ili delimino rezultat prolih ili sadanjih odluka i aktivnosti organizacije 10 inicijativa koja se tie drutvene odgovornosti inicijativa program ili aktivnost jasno posveena ispunjavanju posebnog cilja koji se odnosi na drutvenu odgovornost (18) NAPOMENA: Svaka vrsta organizacije moe da razvija, podrava ili upravlja inicijativama koje se tiu drutvene odgovornosti. 11 meunarodna pravila ponaanja oekivanja vezana za drutveno odgovorno ponaanje organizacije koja potiu iz obiajnog meunarodnog prava, opteprihvaenih principa meunarodnog prava ili meuvladinih sporazuma koji su opte ili gotovo opte priznati. NAPOMENA 1 Meuvladini sporazumi obuhvataju ugovore i konvencije. NAPOMENA 2 Mada su meunarodno obiajno pravo, opteprihvaeni principi meunarodnog prava i meuvladini sporazumi usmereni prvenstveno na drave, oni izraavaju ciljeve i principe kojima mogu da tee sve organizacije. NAPOMENA 3 Meunarodna pravila ponaanja vremenom evoluiraju. 12 organizacija entitet ili grupa ljudi , objekti i oprema sa rasporedom odgovornosti, ovlaenja i odnosa i ciljevima koji mogu da se identifikuju NAPOMENA 1 Za potrebe ovog meunarodnog standarda, organizacija ne obuhvata vladu koja nastupa u suverenoj ulozi

41 od 43

izrade i sprovoenja zakona, vrenja sudskih ovlaenja, izvravanja svoje dunosti da ustanovi politiku u javnom interesu ili ispunjavanja meunarodnih obaveza drave. NAPOMENA 2 Razjanjenje znaenja malih i srednjih organizacija (SMO) je dato u 3.3. 13 upravljanje organizacijom sistem putem kojeg organizacija (12) donosi i primenjuje odluke radi ispunjenja svojih ciljeva 14 princip sutinska osnova za donoenje odluka ili ponaanje 15 proizvod artikal ili predmet koji se nudi na prodaju ili je deo usluge koju prua organizacija (12) 16 usluga aktivnost organizacije (12) usmerena ka ispunjenju zahteva ili potrebe 17 socijalni dijalog pregovori, konsultacije ili jednostavno razmene informacija izmeu ili meu predstavnika vlasti, poslodavaca i radnika, po pitanjima zajednikog interesa koji se odnose na ekonomsku i socijalnu politiku Napomena: U ovom meunarodnom standardu , termin socijalni dijalog se koristi samo u znaenju koje se primenjuje u Meunarodnoj organizaciji rada (ILO). 18 drutvena odgovornost odgovornost organizacije (12) za uticaje (9) svojih odluka i aktivnosti na drutvo i ivotnu sredinu (6), kroz transparentno i etiko ponaanje (7) tako da: doprinese odrivom razvoju (23), ukljuujui zdravlje i dobrobit drutva; uzme u obzir oekivanja interesnih strana (20); u saglasnosti je sa primenljivim zakonom i meunarodnim pravilima ponaanja (1 1) i integrisana je u celoj organizaciji (12) i primenjena u njenim odnosima

42 od 43

NAPOMENA 1: Aktivnosti obuhvataju proizvode, usluge i procese. NAPOMENA 2: Odnosi se tiu aktivnosti organizacije u njenoj sferi uticaja (19). 19 sfera uticaja opseg/obim politikih, ugovornih, ekonomskih ili drugih odnosa putem kojih organizacija (12) ima sposobnost da utie na odluke ili aktivnosti pojedinaca ili organizacija. NAPOMENA 1 Sposobnost da se utie , sama po seb,i ne podrazumeva odgovornost za vrenje uticaja. NAPOMENA 2 Kada se ovaj pojam javlja u ovom meunarodnom standardu, uvek je predvieno da se razume u kontekstu uputstava u 5.3 i 7.3.3. 20 Interesna strana pojedinac ili grupa koja ima interes u nekoj aktivnosti ili odluci organizacije (12) 21 ukljuivanje interesnih strana aktivnost preduzeta da se stvore mogunosti za dijalog izmeu organizacije (12) i jedne ili vie njenih interesnih strana (20), s ciljem da se obezbedi osnova za donoenje odluka na bazi informacija 22 lanac nabavke niz aktivnosti ili strana koje obezbeuju proizvode (15) ili pruaju usluge (16) organizaciji (12) NAPOMENA: U nekim primerima, pojam lanac nabavke je shvaen kao i lanac vrednosti (25). Meutim, za potrebe ovog meunarodnog standarda lanac nabavke se koristi kao to je gore definisano. 23 odrivi razvoj razvoj kojim se ispunjavaju sadanje potrebe bez ugroavanja mogunosti buduih generacija da zadovolje svoje sopsteve potrebe NAPOMENA Kod odrivog razvoja se radi o integrisanju ciljeva visokog kvaliteta ivota, zdravlja i prosperiteta sa socijalnom pravdom i odravanjem sposobnosti nae planete da podrava ivot u svoj njegovoj raznovrsnosti. Ti ciljevi u vezi sa drutvom, ekonomijom i ivotnom sredinom su meusobno zavisni i jedni druge podravaju. Odrivi razvoj moe da se tretira kao nain izraavanja irih oekivanja drutva, kao celine.

43 od 43

24 transparentnost otvorenost u donoenju odluka i aktivnostima koje utiu na druto, ekonomiju i ivotnu sredinu (6), kao i spremnost da se o tome govori na jasan, taan, pravovremen, iskren i potpun nain 25 lanac vrednosti itav niz aktivnosti ili strana koje daju ili primaju vrednost u obliku proizvoda (15) ili usluga (16) NAPOMENA 1: Strane koje daju vrednost obuhvataju isporuioce, eksterno angaovane radnike (27), podugovarae i druge. NAPOMENA 2: Strane koje primaju vrednost obuhvataju korisnike (3), potroae (2), klijente, lanove i druge korisnike. 26 Osetljive grupa Grupa pojedinaca koje poseduju istu karakteristiku koja je osnova za diskriminaciju ili nepovoljne drutvene, ekonomske, kulturne, politike ili zdravstvene okolnosti i koje im prouzrokuju nedostatak sredstava za ostvarenje njihovih prava ili jednakih mogunosti . 27 radnik lice koje obavlja rad, bilo da je zaposleni (5) ili neko ko je samozaposlen