OSNOVE KORESPONDENCIJE ............................................................................................. 2

Pojam korespondencije .......................................................................................................................................................... 2

Vrste korespondencije ............................................................................................................................................................ 2

Znaaj korespondencije ......................................................................................................................................................... 3

Pravila korespondencije ......................................................................................................................................................... 4

Poslovna korespondencija ...................................................................................................................................................... 4 Poslovno pismo .................................................................................................................................................................... 5

Glavni delovi poslovnig pisma ....................................................................................................................................... 5

................................................................................................................................................... 6 Ostali delovi poslovnog pisma ...................................................................................................................................... 9

Korespondencija o kupoprodaji robe i usluga ................................................................................................................... 11 Upit .................................................................................................................................................................................... 11

VESIMPEX DOO ..................................................................................................................... 12

Predmet: Zahtev za ponudu ................................................................................................................................................ 12

PREDMET: UPIT ZA UIONICU .......................................................................................... 13 Ponuda ................................................................................................................................................................................ 14

PONUDA ZA UPOTREBU PROSTORA OPREMLJENOG ZA VRENJE INFORMATIKIH OBUKA ................................................................................................................................... 15

Uslovi isporuke i plaanja .................................................................................................................................................. 16 Ugovor ............................................................................................................................................................................... 16

................................................................................................................................................................................................ 17

Opti uslovi kolovanja ......................................................................................................................................................... 17

PREDMET UGOVORA ........................................................................................................... 17 Reklamacija ........................................................................................................................................................................ 19 Raun ................................................................................................................................................................................. 20 ............................................................................................................................................................................................ 21

Korespondencija o radnim odnosima ................................................................................................................................. 21 Prijem u radni odnos ..................................................................................................................................................... 21

Poslovne isprave .................................................................................................................................................................... 22 Uverenje ........................................................................................................................................................................ 22 Potvrda .......................................................................................................................................................................... 22 Revers ............................................................................................................................................................................ 22 Priznanica ...................................................................................................................................................................... 23 Ovlaenje ..................................................................................................................................................................... 23 Molba ............................................................................................................................................................................ 24

M O L B A Z A S L O B O D A N D A N ....................................................................................................... 24 Propratno pismo ............................................................................................................................................................ 24

Upravni dokumenti ............................................................................................................................................................... 25 Slubeni akti ....................................................................................................................................................................... 25

Slubeni dopis ............................................................................................................................................................... 25 Slubeni dopis je akt kojim se organ uprave obraa drugim organima, organizacijama ili fizikim licima. ............. 25 Reenje ......................................................................................................................................................................... 25 Odluka ........................................................................................................................................................................... 25 Zakljuak ....................................................................................................................................................................... 25 Podnesak ....................................................................................................................................................................... 26

Prijem, obrada, otprema i uvanje pote ............................................................................................................................ 26

Pravopis ................................................................................................................................................................................. 26

Osnove korespondencije

Pojam korespondencije

Re korespondencija potie od latinske rei correspondentia i znai odgovaranje, pisanje pisama, prepiska. Pod korespondencijeom se podrazumevaju pisma, telegrami, poslovni dokumenti dobijeni od drugih preduzea i ustanov ili upueni drugim preduzeima ili ustanovama. U irem znaenju re korespondencija moe da oznaava nain odnosno vid komunikacije. Prema tumaenju Meunarodne standardne klasifikacije obrazovanja ovaj termin se koristi kao veza izmeu dve ili vie osoba koja obuhvata transfer informacija, poruka, ideja, zanakova, vetina itd. direktno ili indirektno, a moe obuhvatati iroku raznovrsnost i medija. Korespondent je lice koje sa nekim vodi prepisku, lice koje alje i prima pisma.

Vrste korespondencije

Postoji tri vrste korespondencije: Privatna korespondencija: vrsta korespondencije koja se odvija izmeu lanova porodice,

srodnika ili prijatelja. Poslovna korespondencija: vrsta korspondencije koja se odvija izmeu privrednih

organizacija javnih i privatnih.

Slubena korespondencija: vrsta korespondencije koja se odvija izmeu organa dravne uprave i izmeu drugih dravnih organa: sudskih, vojnih, diplomatskih, kozularnih...

Znaaj korespondencije

Znaaj korepsondencije je veliki jer se pomou nje uspostavljaju i odravaju poslovne veze. Putem korespondencije organizacije, preduzea i agencije mogu da:

kupuju i prodaju robe i usluge, Upoznaju budue kupce sa svojim robama i uslugama, imaju dokumentaciju o obavljenim poslovima i uslugama, to slui kao dokaz u sluaju

sudskih sporova, kao i u postupku ostvarivanja nekih prava i potraivanja, knjigovodstveno evidentiraju finansijske rezultate i sagledavaju ukupne poslovne odnose sa

partnerima.

Zakljuivanje kupoprodajnih ugovora, isporuke, nabavke, plaanje roba i usluga se obavlja u pismenoj formi. Prepiska je takoe i vrlo efikasno reklamno-propagandno sredstvo jer slui i da zaineteresuje i upozna potroae sa proizvodima i uslugama firme. Kompletna prepiska slui i kao pravna dokumentacija o obavljanim poslovima zato svako poslovno pismo neizostavno mora da ima mesto, datum, adresu primaoca i potpis poiljaoca.

Uesnici u korespondenciji su poiljalac (adresant) i primalac (adresat).Korespondent je osoba zaduena za obavljanje korespondencije u jednom preduzeu. U dogovoru sa nadreenima on koncipira poslovna pisma. Kada rukovodilac potpie pismo korespondent pismo alje primaocu.U tom sluaju ciklus jednog pisma bi izgledao ovako:

Naravno primena ovih pravila varira od preduzea do preduzea. U manjim preduzeima odeljenje koje se zove pisarnica uglavnom ne postoji a rukovodioci vana pisma piu sami. Uvodjenjem raunara u preduzea i njihovom sve irom upotrebom u svrhe korespondencije slanje pisama potom se svelo na slanje faktura koje moraju imati originalan peat i novogodinjih estitiki.

U korespondenciji uestvuju fizika i pravna licaFizika lica su pojedinci koji se u poslovnim odnosima pojavljuju kao nosioci odreenih prava i obaveza. Pravna lica su organizovane celine koje imaju svoju imovinu i kojima je drava priznala pravnu sposobnost i upisani su u odgovarajui registar kod nadlenog dravnog organa. U pravna lica spadaju:

preduzea bave se privrednim i drugim poslovima ustanove organizacije iz oblasti nauke, kulture, obrazovanja, zdravstva i drugih drutvenih

delatnosti instituti nauno istraivake i strune organizacije agencije bankarske i druge organizacije

rukovodilac korespondent pisarnica pota primalac

Pravila korespondencije

Postoji est osnovnih naela na kojima se zasniva savremena korespondencija. Naelo brzine, ekspeditivnosti ili aurnosti. Ovo naelo nalae da se na svako pismo,

molbu, zahtev i drugo pismeno obraanje odgovori u to kraem roku. Taj rok je obino odreen na jedan radni dan. Odgovor morate poslati ak i onda kada on nije potpun ili ne moe da bude pozitivan uz napomenu da potpuniji odgovor stie. Ponekad moete u vaem odgovoru da naznaite da je pismo stiglo i da e odgovor uslediti im budete imali relevantne informacije.

Naelo uvanja poslovne i slubene tajne. Ovo naelo nalae korespondentima da uvaju sve podatke kosadre pisma sa oznakom poverljivo, strogo poverljivo, vojna tajna i sl. ta se sve smatra slubenom ili poslovnom tajnom propisuje se zakonom, odlukom nadlenog organa, statutom ili drugim propisima zasnovanim na zakonu.

Naelo tanosti i obazrivosti. Ovo naelo zahteva da svi podaci sadrani u pisanim saoptenjima i aktima treba da budu tani, jasno nedvosmisleno precizno napisani, a pismo da bude skladna celina zasnovana na loginoj koncepciji, sa potrebnim uvaavanjem lica kome se upuuje i obazrivim saoptenjem naroito neprijatnih injenica i negativnog odgovora.

Naelo potovanja odgovarajueg stila poslovnog odnosno slubenog diskursa. Korespondent treba da potuje pravila odgovarajueg stila i naina izraavanja misli u zavisnosti od toga da li pie poslovno pismo ili reenje, odluku ili drugi akt. Zajedniko za oba stila je da reenice treba da budu kratke, jasne, bez nepotrebnih stranih rei, arhaizama i lokalizama, razumljive za lice koem se upuuje.

Naelo primene pravila administrativnog i arhivskog poslovanja. Svaka vrsta akta ima svaoja pravila na kojima se zasniva njegovo oblikovanje i obarada da bi mogla da se identifikuju (reenja, odluke, zabeleke, zakljuci, molbe, albe i dr.) i ta forma se bitno razlikuje od forme poslovnog pisma, fakture ili drugih dokumenata. za savki od ovih akta postoji zakonsk obaveza uvanja u nekom periodu, a neka ak i trajno. Nepotovanje propisa tehnike obrade, uvanja, razvrstavanja i arhiviranja svih pisanih dokumenata mogu imati i pravne posledice.

Naelo estetski i tehniki dobro obraenog pisma i kata. Svaki pisani akt i poslovno pismo treba da zadovolji osnovne estetske zahteve, da su uredni, bez precrtanih delova, da nemaju pravopisnih i gramatikih i drugih greaka.

Poslovna korespondencija

U poslovnu korespondenciju spada prepiska izmeu poslovnih saradnika (partnera) pisma, rauni, ugovori i ostali poslovna dokumenta, koje je jedna firma alje drugoj, radi ostvarivanja poslovne delatnosti. Postoje tri grupe dokumenata:

poslovna pisma interno ustanovljeni obrasci propisani obrasci.

Poslovno pismo se sastavlja i alje posebno za svaki novi posao i svakom novom poslovnom partneru. Sadraje je uvek nov, drugaiji za svaki novi sluaj, prilagoen predmetu poslovanja.

Poslovni obrazac je ustanovljen u organizaciji za odreenu vrstu posla istog sadraja koji se ponavlja na nedeljnoj ili dnevnoj osnovi. Svaka firma u skladu sa svojim poslovanjem kreira obrasce u koje se

samo unose novi podaci. U poslovne obrasce spadaju: ugovori, rauni, fakture, zakljunice, dostavnice, nalozi i dr. (primeri jedna naa faktura, formular koji popunjavaju polaznici, anketa koju popunjavaju polaznici...)

Propisani obrasci su namenjeni za dokumnta kojima se slue organi javne uprave i ustanove i preduzea od opteg interesa. Njihov oblik je propisan podzakonskim aktima ili propisima organa uprave, ustanova... Primeri fakultetska diploma, kolsko svedoanstvo, lekarsko uverenje, poreska prijava, opta uplatnica, zdravstvena knjiica....

Poslovno pismo

Poslovno pismo je dokument kojim se jedna firma obraa drugoj radi ostvarivanja svog poslovnog interesa. Svako poslovno pismo ima glavne i sporedne delove. Glavni delovi su: zaglavlje, mesto i datum pisanja, adresa primaoca, sadraj i potpis.Sporedni delovi olakavaju i ubrzavaju razvrstavanje poslovnih pisama, ali nisu obavezni. To su: pozivni znaci, kratak sadraj predmeta, oslovljavanje, oznaka priloga, oznaka naina otpreme, raspored kopija, dodatak pismu.

Glavni delovi poslovnig pisma

Zaglavlje sadri podatke o poiljaocu, a meu tim podacima neizostavna je adresa poiljaoca koju ine: naziv firme, njena poslovna delatnost, mesto, ulica i broj potanskog faha.Manje vani, ali svakako korisni, su sledei podaci u zaglavlju: logo poiljaoca, godina osnivanja, brojevi telefona i faksa, broj tekueg rauna, adrese prodavnica i skladita.. Koji od ovih podataka e

Glavni delovi Sporedni deloviZaglavlje Pozivni znaciMesto i datum OslovljavanjeAdresa primaoca Oznaka prilogaSadraj Oznaka otprememePotpis Raspored kopija

Dodatak

se nai u zaglavlju zavisi od ocene same kompanije ata je poslovno i propagandno najvanije. Ako se stavi previe podataka postoji opasnost da primalac ne uoi one bitne. Zaglavlje se tampa u vrhu poslovnog papira i moe biti na levoj strani, desnoj ili u sredini. Razliiti podaci u zaglavlju su razliito naglaeni bojom, tipom ili veliinom slova. U savremenaom komuniciranju svi ovi podaci se nalaze na memorandumu kompanije kao i propagandnim kostantama preduzea koej se prenose i na vizitkarte, koverte raune i dr.

Primer logotipa firme:

Primer zaglavlja i memoranduma:

Mesto i datum. U tampanim zaglavljima i na memorandumima je uglavnom ostavljena crta na koju se upisuju dan, mesec i godina. Ukoliko to nije uinjeno mesto i datum se piu na desnoj strani memoranduma.

Beograd, 28. juni 2004.

Iza mesta se uvek stavlja zarez, a iza rednih brojeva taka. Mesc se moe oznaiti i arapskim brojem tipa 28.6.2004. ali ovaj nain pisanja treba izbegavati jel se u svetu u poslovnoj dokumentaciji ve uveliko datim navodi u formi godina-mesec-dan. Kada mesec napiete slovima ne postoji mogunost zabune, a na ta nain se iskljuuje mogunost da neko ispravi datum to u sluaju spora moe da bude veoma bitno. Svrha unoenja datuma:

da bi se znalo koji su propisi bili na snazi u vreme slanja poslovnog pisma, zbog promena pravnih propisa,

da bi se znalo da li je pismo blagovremeno napisano, jer se taj datum razlikuje od datuma prijema pisma i ta dva datuma imaju razliita pravna dejstva.

Adresa primaoca se stavlja i na pismo i na koverat. Ako se koristi koverat sa prozoretom u tom sluaju se na koverti ne pie adresa. Adresa primaoca obuhvata: naziv firme, njenu poslovnu

delatnost, potanski broj i mesto, ulicu i broj. Na samom pismu adresa se pie 3 do 4 cm ispod zaglavlja. Ako se koristi koverta sa prozoretom onda se pisanje adrese prilagoava veliini prozoreta.

YUNET InternationalDubrovaka 35, 11000 Belgrade, YugoslaviaTel +381 11 3282 608Fax +381 11 3282 760www.EUnet.yue-mail: office@EUnet.yuKomercijalna banka 205-1082-43Eksim banka 170-210-63

EUNET COLLEGE DOOEUNET COLLEGE DOOZmaj Jovina 3711000 Beograd Srbija i Crna Gora011 3342894 063 360300011 3342894office@eunetcollege.com

Adresa se moe pisati u stepenastoj formi i u blok formi.

SAVREMENA ADMINISTRACIJA Izdvako tamparsko preduzee BEOGRAD Knez Mihajlova 6/V Pot. fah 479

NAVIP Fabrika alkoholnih pia

Takovska ul. 116 11000 Zemnun

Sadrina pisma je najvaniji deo jel se time saoptava cilj, odnosno elja ili potreba poiljaoca. Ona se moe podeliti na tri dela: uvod, jezgro i zavrni deo. U uvodu se poiljalac obino poziva na informacije iz javnih medija, propagandnih materijala, oglasa, na prethodnu saradnju, zahvaljuje se na obavetenjima i uslugama, izvinjava se zbog kanjenja. Uvod treba da bude kratak i racionalan a zatim se se iznosi razlog obraanja.

Pismom od 15. septembra ove godine zatraili ste da Vam poaljemo na katalog... Poto nam jo niste poslali ponudu koju smo traili pismom od 6. juna ove godine... Povodom vaeg oglasa objavljenog u ...... novinama molimo da nam poaljete dodatne

informacije.... U skladu sa naim dogovorom od 8. maja ove godine aljemo Vam ....

Jezgro pisma je obrazloenje razloga obraanja koji je iznesen u uvodu. Jezgro mora biti kratko, potpuno i precizno. Ukoliko se u pismo javlja vie zahteva i molbi onda se svaka od njih obrazlae u posebnom pasusu. Zavrni deo pisma treba prirodno da izvire iz jezgra. Zavretkom se izraava nada poiljaoca de e primalac pisma prihvatiti njegove predloge.Verujemo da e te:

prihvatiti poslovnu saradnju uz predloene uslove odloiti naplatu isporuene robe, isporuiti robu na kredit, biti zadovoljni naim uslugama...

Pozdrav koji dolazi na kraju je znak uvaavanja poslovnog partnera. Uz pozdrav elimo Vam uspeh u radu. Prijateljski Vas pozdravljamo. Mnogo uspeha u radu.

U obraanju inostranim firmama uobiajeni pozdravi su: S potovanjem. S osobitim potovanjem. Uz osobito uvaavanje.

Vrlo esto zavretak pisma i pozdrav se spajaju u jednu celinu. Verujui da ete nam izai u susuret, prijateljski Vas pozdravljamo. U nadi da ete nam brzo poslati ponudu, srdano Vas pozdravljamo. Oekujui uspenu saradnju, prijateljski Vas pozdravljamo.

Potpis oznaava verodostojnost pisma. Poslovno pismo potpisuje ovlaeno fiziko lice koje zastupa firmu, najee vlasnik ili direktor firma ili lice na koje je to ovlaenje preneto. potpisuje se ispod tambilja ili peata. tambilj odnosno pat se stavljaju ispod zavretka pisma na desnoj strani. Ispod tambilja se kuca funkcija lica koje e da potpie pismo, ostavi se prostor za potpis, a ispod se kuca

ime i prezime lica koje potpisuje. Original se potpisuje punim imenom i preyimenom a kopije mogu i samo inicijalima. Ako se stavlja peat on se stavlja tako da delimino zahvati levu stranu potpisa i otkucane funkcije. Ukoliko pismo potpisuju i rukovodilac i direktor potpis rukovodioca se stavlja na levu stranu a direktora na desnu.

Ostali delovi poslovnog pisma

Pozivni znaci se koriste da bi se znalo ko je pripremio i obradio poslovno pismo i kome se treba obratiti ako su primaocu neophodne dodatne informacije.To su uglavnom inicijali sastavljaa pisma i daktilografa koji je pismo otkucao. Stavljaju se ispod zaglevlja ili ispod mesta i datuma. Primer:Na znal: RJ/MK-SRJ su inicijali sastavljaa pismaMK su inicijali daktilografaS je radna jedinica koja upuuje pismo (stovarite)

Kratak sadraj predmeta predstavlja predmet pisma iskazan u nekoliko rei to primaocu omoguava da brzo rasporedi potu obraivaima. Pie se ispod adrese a pre sadraja pisam i uvek se podvlai radi isticanja.Primer:Predmet: traenje ponudePredmet: reklamacija na kvalitet robePredmet molba za odlaganje plaanja

Oslovljavanje kod nas nije uoiajenao ako se jedna firma obraa drugoj, ali ako se vlasnik ili rukovodilac obraa vlasniku druge firme onda se oslovljavanje podrazumeva. U zavisnosti od vrste odnosa sa osobom sa kojom se komunicira mogu se upotrebiti sledei pozdravi:Gospodine direktore,Potovani gospodine direktore,Potovani gospodine Petroviu,Potovani Milane, U cirkularnim pismima se obino koriste seldea oslovljavnja:Potovani prijatelji,Cenjeni saradnici,Uvaeni saradnici,

Oznaka priloga je navoenje svih dokumenata koji se alju kao prilog poslovnom pismu. U priloge obino spadaju katalozi, oglasi, prospekti, fotosi, cenovnici, uzorci... Prilozi se navode ispod sadraja pisma, sa leve strane. Primer:P r i l o g: katalog

fotografije

Oznaka naina otpreme se pie na dnu poslovnog pisma ispod priloga.Primer:Preporueno

EkspresAvionomFaksom

Raspored kopija se pie ispod naina otpreme, u njemu se navodi koliko kopija je sainjeno i kome su prosleene.Primer:DostavljenoImenovanom,pravnoj slubi,Arhivi.

Dodatak (P.S) je naknadno dodati deo kada je pismo ve zavreno. Dopisuje se kada je neto proputeno u pismu ili ako je posle pisanja pisma iskrsla neka injenica na koju elimo da skrenemo poanju. Dodatak se dopisuje na kraju pisma, ispod potpisa i uvek parafira.Primer:P.S. Naknadno smo obaveteni da pomenute maine stiu iz uvoza za dva dana.

Poslovno pismo u celini:

Granski sindikat hemije, nemetala, energetike i rudarstva Beograd, 8. jun 2004.Zajedniki odbor sindikata Nezavisnost u JPRB KolubaraKolubarski trg broj 8Lazarevac 11550,N/R Aleksandar OgnjanoviTel/fax: 011 8123601

Na znak: VS/RD-

Predmet: Ponuda kurseva Postovani gospodine Ognjanovi,u skladu sa vaim zahtevom od 19.1.2004. aljemo Vam informacije o EUnet College-u koje ste traili u vezi sa vaom akcijom prekvalifikacije, dokvalifikacije i strunog profesionalnog usavravanja zaposlenih.

EUnet College je kola Interneta koju su osnovali prvi domai komercijalni Internet provajder, EUnet i S-Soft, firma sa iskustvom u raunarskoj edukaciji. Nastao je iz ideje da se bogato praktino iskustvo i saznanje o informacionim tehnologijama koje je ve na raspoloaganju korisnicima i

klijentima kompanija EUnet i S-Soft, na optimalan nain prenese, svim zainteresovanim pojedincima i firmama.

EUnet College dri obuke za upotrebu savremenih informacionih tehnologija prenoenjem praktinih znanja polaznicima svih nivoa obrazovanja, zanimanja i godita. Na kraju svakog zavrenog kursa polae se ispit i polaznici dobijaju sertifikat EUnet College-a. Svaki polaznik EUnet College-a dobija odgovarajuu literaturu koja je namenjena uz eljeni kurs, otvaranje elektronske pote i dva sata Interneta od EUneta.

Obrazovanje u naoj koli se sastoji iz niza kurseva koje polaznik sam bira, tako da vremensko trajanje obrazovanja zavisi od paketa kurseva koji je polaznik izabrao. U prilogu Vam dostavljamo spisak kurseva i fond asova koji je predvien za svaki kurs.

Cena kurseva zavisi od izbora paketa kurseva i veliine grupe za koju se kurs dri. U skladu sa vaim eljama moemo kreirati kombinaciju kurseva koja odgovara predznanju polaznika i eljenom nivou obrazovanja. Tek po osmiljavanju ukupnog programa bi mogli da odredimo cenu.

Kompletne informacije o EUnet College-u moete videti na naem sajtu www.eunetcollege.com .

Oekujui uspenu saradnju, prijateljski Vas pozdravljamo.

Direktor

___________________ dr Aleksandar Vui

P r i l o g:- Spisak kurseva- Program kursevaPreporueno

Dostaviti Kolubari Arhivi

Korespondencija o kupoprodaji robe i usluga

Kupovina i prodaja robe i usluga su cilj svake poslovne aktivnosti, samim tim veliki deo prepiski koju kompanije vode se odnosi na kupovinu i prodaju. Svaki dobar komercijalista, na osnovu ispitivanja trita moe da ima pouzdanu procenu o potranji i ponudi neke robe i kada su najpovoljniji uslovi za kupovinu a kada za prodaju.

Upit

Ispitivanje reita se moe initi na razne naine praenjem oglasa u srdstvima javnog informisanja i specijalnim izdanjima ili direktnim obraanjem veem broju proizvoaa ili trgovinskih firmi na veliko zahtevom za ponudu, upitom koji moe biti opti ili poseban.Opti upit je pismo kojim jedna firma trai od druge kataloge, prospekte, cenovnike, uzorke i informacije o uslovima prodaje robe koju eli da nabavi. Optim upitom kupac se koristi kada eli da sazna stanje na tritu i kada hoe da uspostavi odnos sa novim partnerom.

Poseban upit je pismo kojim firma trai podatke o kvalitetu, ceni, uslovima isporuke i plaanja robe za koju je zainteresovana. To je praktino zahtev za ponudu. U takvim zahtevima je poeljno navesti i koliinu robe koja je potrebna. Koliina robe je bitan parametar i ima veliki uticaj na cenu proizvoda.

Primer za opti upit:

Vesimpex doon.r.Aleksandar Buntifaks 762 394

Predmet: Zahtev za ponudu

Potovani,

molim Vas da nam dostavite opstu ponudu za Reichle/DeMassari opremu i posebno za:

1.DK 7031.101 VS standard nosa 11 regleta ( 3 komada )2.R27001-20-1 Regleta 10 pari ranirna ( 12 komada )

U Beogradu, 07.02.2000.

Cvetanovski Zvonko Tehniki direktor

Primer za poseban upit:

BK Univerzitet, Novi Sad Beograd, 18.3.2004.n/r: Ivan Bagari, dekan

Predmet: Upit za uionicu

Na osnovu naeg dananjeg razgovora aljem Vam upit za sledee:

Uionica za devet ili vie studenata opremeljena raunarima. Raunari bi tebalo da su umreeni i povezani na Internet. Treba nam est termina u trajanju od po pet sati. Idealno bi bilo utorkom i etvrtkom od 09:00 do 14:00 asova sa poetkom 23.3.2004.

Molimo Vas da nam odgovorite da li ste u mogunosti da nam izaete u susret,

pod kojim uslovima i u kojim terminima.

S potovanjem

Aleksandar Vui

Ponuda

Ponuda je pismo kojim neka firma nudi robu ili usluge moguim kupcima. Ponudom se mogu uspostaviti nove poslovne veze, odravati postojee i uspostaviti prekinuti poslovni odnosi. Ponuda se moe poslati samoinicijativno ili kao odgovor na upit kupca. Roba se takoe moe nuditi i kroz oglase u sredstvima javnog informisanja, dostavljanjem prospekata i ostalog propagandnog materijala, izlaganjem u izlozima i na sajmovima. Cena koja je navedena u ponudi ili istaknuta na robi obavezije ponudjaa da je ispotuje. Ako neko naruu robu u roku koji je naveden na ponudi ponua je obavezan da je po navedenoj ceni i isporui. Ponude mogu biti neobavezne, obavezne i do opoziva.

Neobavezna ponuda je ponuda koja omoguava ponuau da odustane od ugovaranja posla zbog nove situacije na tritu. Na takvoj ponudi mora da stoji naznaka neobavezno ili bez obaveza na prodaju. Na taj nain ponua deluje samouvereno i sigurno u plasman svoje robe na tritu i utia na kupca da se to pre odlui.

Obavezna ponuda je ponuda koja obavezuje ponuaa da kupcu robu proda po ponuenim uslovima ukoliko je ponuda prihvaena u naznaenom roku. Ako rok nije naznaen u ponudi, smatra se da je posao zakljuen ako se porudbenica poalje u roku od osam dana od prijema ponude. Ako kupac ne prihvati ponuene uslove smatra se da je ponuda odbijena. Ukoliko kupac trai povoljnije uslove od onih u ponudi pregovori i dalje traju.

Prema broju kupaca kojima se ponude alju one mogu biti opte, posebne i specijalne.

Opta ponuda se upuuje velikom broju kupaca i neobavezne su. alju se kada su uraeni novi katalozi, cenovnici, kada se pojavinovi proizvod, promena cena i dr.

Posebna ponuda je namenjena pojedinim kupcima i svakom kupcu se alje posebna. Odreenom kupcu nudite odreenu robu u skaldu sa njegovim potrebama i to je glavna razlika izmeu posebnih ponuda. Samim tim razlikuju se i cena i uslovi plaanja i isporuke.

Specijalna ponuda je vrsta posebnih ponuda. U specijalnim ponudama se daje ekstra popust ili neki drugi povoljniji uslovi. Ovakvom uslugom ponua eli da obezbedi trajniju isporuku robe i dugoroniju poslovnu saradnju.

Primer ponude:

SLDRP-DAIn/r: Marija LjubiiOsmana ikia 311000 BeogradFax: 011/3218-150

Ponuda za upotrebu prostora opremljenog za vrenje Informatikih obuka

U skladu sa vaim potrebama moemo Vam ponuditi opremljen prostor u naem centru koji se nalazi u Zmaj Jovinoj ulici 37a.

Na raspolaganju Vam je uionica A2. Uionica je opremljena sa 12 radnih stanica povezanih na Internet linkom od 2Mbs. kola ima aparat za kafu i iste sanitarne prostorije koje su polaznicima na raspolaganju izmeu predavanja.

Termin u kome bi mogli da koristite uionicu je od 17. maja do 11. juna svakog radnog dana od 09:00 do 16:00 asova.

Svaki polaznik dobija besplatno otvaranje mail-a na EUnetu i 10 sati pristupa Internetu.

Cena upotrebe prostora je xxxx.00 dinara dnevno. Moemo Vam odobriti popust na broj zakupljnih dana i to:

1. za najmanje 20 radnih dana popust od 30%, tako da bi ukupan zakup za 20 radnih dana iznosio xxxx.00 dinara.

2. za najmenje 40 radnih dana popust od 45%, u tom sluaju zakup za 20 radnih dana bi iznosio xxxx.00 dinara

U cene nije uraunat porez na promet.Produenje zakupa potrebno je najaviti 15 dana unapred.

Beograd 30.4.2004.

Uslovi isporuke i plaanjaPod uslovima ugovora se podrazumevaju: predmet ugovora, cena, vrsta i kvalitet robe, koliina, nain i mesto isporuke, rok isporuke, rok i nain plaanja, transport...

Cena se oznaava za osnovnu mernu jedinicu (m, kg, kom). Koliina robe se iskazuje u jedinicama propisanim u Zakonu o mernim jedinicama i merilima, samo uvozna roba se moe oznaiti mernim sistemom zemlje porekla. Kvalitet robe oznaava se prema oznaci JUS standarda i prema marki proizvoda. Kupac utvruje kvalitet robe kada je primi, a primedba ako ih ima odmah ih upuuje proavcu.Prompt znai da robu treba isporuiti hitno, a najdalje osam dana od dana zakljuivanja. A la rinfuza znai da neupakovanu robu treba utovariti u prevozno sredstvo u rasutom stanju.Rabat je popust koji se daje kupcu. To znai da se prodajna cena sniava za odreeni procenat dugogodinjim kupcima, kupcima na veliko, onim kupcima koji mogu biti dugogodinji naruioci. Rabat se predvia ugovorom.Skonto je odbitak od nabavne vrednosti robe isplaene u ugovorenom roku ili pre njega. Iskazuje se u procentima i mora biti ugovoren.

Ugovor

Slanjem i prihvatanjem ponuda prodavac i kupac se spremaju za zakljuivanje ugovora. Ugovor se moe zakljuiti pismeno ili usmeno. Usmeno zakljueni ugovori moraju s potvrditi i pismeno da bi u dokumentaciji ostao trajan dokument. Pored predmeta i cene kao najvanijih podataka ugovor treba da sadri i druge podatke: nazive ugovorenih strana, vrstu i koliinu robe, kvalitet robe, cenu, rok, nain i mesto plaanja, rok, nain i mesto isporuke. Pismeni ugovori se sklapaju na tri naina: slanjem narudbenice, u vidu zakljunice i u vidu formalnog ugovora.

Narudbenica. Kompanije se prepiskom dogovaraju o uslovima kupoprodaje i ta prepiska vai kao ugovor. Narudbenicom kupac zahteva da mu prodavac isporui neku robu. U njoj se kupac poziva na

ponudu i naglaava pod kojim uslovima kupuje robu. Poruilac je obavezan da robu koju je traio preuzme i plati po uslovima narudbenice.

Zakljunica slui za zakljuivanje kupovine preko posrednika ili kada robu treba proizvesti na osnovu narudbenice. Pie se u najmanje dva primerka, original se daje kupcu, a kopija prodavcu.

Ugovor o kupoprodaji se obino sklapa ako ugovorene strane neposredno pregovaraju ili to ine preko svojih opunomoenika. Saugovarai se prvo saglaavaju o svim uslovima i to unose u ugovor. Ugovor se u praksi pie samo kada su u pitanju vei poslovi. Da bi jedan ugovor imao pravnu snagu mora biti overen u sudu.

Primer ugovora:

Opti uslovi kolovanja

lan 1

Predmet UgovoraPredmet Ugovora je obuavanje Polaznika za upotrebu kompjutera i Informacionih tehnologija. Svakom Polazniku je omogueno da samostalno i prema svojim potrebama odabere obuku koju e da slua po unapred utvrenom planu i programu. Plan i program utvruje Savet kole. Mesto odravanja obuke je Zmaj Jovina ulica broj 37.

lan 2Osnovne obaveze kolekola se ovim Ugovorom obavezuje da e obezbediti sva neophodna ljudska i metrijalna sredstva za odravanje obuke po unapred utvrenom palnu i programu.Pod neophodnim ljudskim sredstvima u ovom Ugovoru se podrazumeva kvalitetan i kompetentan predava.Pod neophodnim materijalnim sredstvima u ovom Ugovoru se podrazumeva da svaki Polaznik ima mogunost da radi samostalno na jednom raunaru.kola e pristupiti izvrenju svojih obaveza poto od Polaznika primi naknadu za odabranu obuku prema vaeem cenovniku.

lan 3Ostale obaveze kolekola se takoe obavezuje:

1. Da obezbedi neophodna sredstva za rad Polaznika2. Da izda sertifikat o pohaanju obuke.3. Da izda diplomu za obuke na kraju kojih se polae ispit.

lan 4Osnovne obaveze PolaznikaPolaznik se obavezuje da koli, na nain predvien u sledeim lanovima, isplati nadoknadu.

Naknada se sastoji od jednokratne naknade odreene cenovnikom kole.Polaznik se takoe obavezuje da redovno dolazi na asove na osnovu ega kola moe da mu izda sertifikat o pohaanju obuke.

lan 5Vreme i nain plaanja uslugaPolaznik je u obavezi da se na eljenu obuku prijavi najkasnije 5 dana pre poetka obuke. Prijava vai dva radna dana. Ukoliko u datom vremenskom periodu Polaznik ne izvri uplatu naknade mesto u grupi se oslaobaa za sledeeg Polaznika. Uplatom 10% od celokupnog iznosa odreenog cenovnikom po ovom Ugovoru smatra se da je Polaznik rezervisao mesto u grupi. Uplata celokupnog iznosa naknade mora biti izvrena najkasnije na sam dan poetka obuke.

lan 6Izmena cenovnikakola zadrava pravo da jednostrano izmeni Cenovnik kojim odreuje visinu naknade ije je plaanje osnovna obaveza Polaznika po ovom Ugovoru.kola je duna da o izmeni obavesti Polaznika 7 dana pre poetka primene novog Cenovnika. Izmene Cenovnika se ne odnose na ve izvrene uplate Polaznika.

lan 7Nedozvoljena ponaanja PolaznikaSvaki Polaznik je duan da potuje Kodeks ponaanja kole i da se ponaa u skladu sa Ustavom i Zakonom Dravne zajednice Srbije i Crne Gore.

lan 8Prava kole kad se Polaznik ponaa na nedozvoljen nainUkoliko po svojoj oceni kola zakljui da se Polaznik u prostorijama kole ponaa na nedozvoljeni nain, kola ima pravo da ga upozori pismenim putem i obavesti ga sa kojim radnjama mora da prestane, uz suspenziju Ugovora na maksimum 3 dana. Pored toga, u ovom sluaju kola ima pravo da podatke o Polazniku i njegovom nedozvoljenom ponaanju da na uvid zainteresovanim licima.Ukoliko Polaznik i pored upozorenja nastavi sa nedozvoljenim ponasanjem, kola ima pravo da raskine Ugovor, uz obavetenje Polazniku. Polaznik u tom sluaju gubi pravo na povraaj iznosa naknade koji do raskida nije uspeo da iskoristi, a odgovara i za svu priinjenu tetu.

lan 9Iskljuiva odgovornost Polaznika za sopstveno nedozvoljeno ponaanjePolaznik je iskljuivo krivino, graanski, i na bilo koji nain odgovara za svoje nedozvoljeno ponaanje.Polaznik odgovara koli za svaku tetu prouzrokovanu nedozvoljenim ponaanjem.

lan 10Komunikacija izmeu kole i PolaznikaKomunikacija ili obavetavanje ugovorenih strana po svim pitanjima bitnim za sprovoenje ovog Ugovora vrie se iskljuivo u pisanoj formi, pod kojom se podrazumeva i isticanje informacije na oglasnij tabli kole, isticanje obavetenja na Web stranici kole, slanje obavetenja putem elektronske pote ili usmeno pozivom na kontakt telefon koji Polaznik ostavi u prijavi.Isticanjem informacije na oglasnoj tabli ili na Web stranici kole smatra se da je Polaznik obaveten.

lan 11Promena Optih uslova

kola zadrava pravo da bez prethodne najave promeni pojedine lanove ovih Optih uslova, o emu je duna da bez odlaganja obavesti Polaznika.Izmene Optih uslova obavezuju Polaznika koji ih prihvati. Prihvatanjem izmene smatra se nastavak korienja usluga kole, poto je Polaznik o izmeni obaveten.kola zadrava pravo otkazivanja obuke ukoliko se ne prijavi minimum 5 Polaznika sa obavezom da o tome obavesti Polaznika 3 dana pre poetka obuke. U tom sluaju Polazniku se ili vraa celokupan iznos, a Polaznik ne moe da trai nikakva obeteenja ili se Polaznik prikljuuje sledeoj obuci.

lan 12Zabrana ustupanja Ugovora i pristupanja UgovoruUgovarai ne mogu svoja prava i dunosti po ovom Ugovoru prenositi na trea lica, niti trea lica mogu pristupati ovom ugovoru.

lan 13Klauzula o nadlenostiSporove po ovom Ugovoru ugovarai e reavati sporazumno, a u sluajevima kada to nije mogue, bie nadlean sud u Beogradu, uz primenu procesnog i materijalnog parava mesta suda.

lan 14Otkaz UgovoraObuku je mogue otkazati najkasnije 3 dana pre poetka obuke uz kompletni povratak sredstava. Ukoliko do odustajanja od obuke doe kasnije od navedenog termina vri se povraaj 70% sredstava. U sluaju pojave neke vie sile zbog koje je Polaznik spreen da pohaa obuku koju je poeo da slua (bolest, vojska,. ) pruena mu je mogunost da isprati obuku do kraja sa nekom drugom grupom u periodu koji sam odabere ili se od uplate odbijaju realni trokovi (sredstva za rad i broj odsluanih asova) a ostatak sredstava se vraa Polazniku.Otkazivanje obuke se vri pismenim putem u prostorijama kole.

lan 15Vaenje Optih uslovaPrimena optih uslova poinje 01.01.2004. godine i traje do izmene od strane kole.

Reklamacija

Reklamacija je prigovor kupca prodavcu ili prevozniku na isporuenu robu. Upuuje se odmah po prispeu robe kada se pregledom uoe neslaganja izmeu podataka iz rauna i prispele poiljke. Rok za ostale prigovore je obino naznaen u raunu, a ako nije podrazumeva se rok od osam dana. Prigovor se moe uputiti na vrstu, koliinu, kvalitet, cenu, mesto i rok isporuke. Ako je primljena roba neispravna o tome se sainjava komisijski zapisni iji se primerak upuuje prodavcu.

Primer reklamacije:

Trgovako preduzee UNIJABeograd Beograd,11. juni 1995.

Preduzee RatarUice

Danas je na elezniku stanicu Beograd stigao vagon (J br 14540) krompira koji ste nam vi isporuili po zakljunici 1232 od 30. maja 1995. godine. Na samoj stanici smo uoili da je krompir poeo da truli. Odmah smo formirali strunu komisiju koja je utvrdila da je ve satrulilo 20% poslate koliine. Zbog toga odbijamo da primimo vau poiljku. Ona se nalazi na eleznikoj stanici Beograd. O tome smo vas obavestili telefonom.

Prilog: zapisnik komisijeExpres-preporueno

Direktor Marko Negovanovi

Raun

Raun (faktura) je dokument na osnovu koga se plaa isporuena roba. Pie se najmanje u dva primerka od kojih se jedan dostavlja kupcu, a drugi ostaje prodavcu. Rauni obino ve postoje u tampanoj formi i obino su indigovani. Neke firme ak prave i tampaju svoje raune, a neke koriste paragon blogkove. Svaki raun mora da ima zaglavlje , mesto, datum izdavanja rauna, naziv dokumenta i broj, adresu kupca, podatke o prodatoj robi i potpis prodavca. Raun moe sadrati i druge podatke. Raun se alje zajedno sa robom ili tako da raun stigne pre robe.

Primer rauna:

Korespondencija o radnim odnosima

Prijem u radni odnosDa bi neka firma popunila novonastalo ili upranjeno radno mesto obino raspisuje konkurs. Konukurs se objavljuje putem medija. Radno mesto se otvara na odreeno vreme, na neodreeno vreme ili na probni rad. Kandidati koji se prijavljuju na konkurs moraju ispunjavati postavljane uslove. Da bi se prijavio za radno mesto kandidat mora da dostavi svoju radnu biografiju. Radna biografija ne bi trebala da bude dua od jedne A4 strane. Primer radne biografije:

Boko Radivojevi

Na osnovu podnesenih prijava konkursna komisija ili drugi nadleni organ utvruje koji kandidati ispunjavaju uslove i sastavljaju rang listu kandidata. Redoslede se utvruje na osnovu kolskog uspeha, radnog iskustva i prethodnih rezultata, strunog usavravanja, znanja stranih jezika i drugih kriterijuma. Ako ima potreb vri se provera znanja kandidata pa se onda odluuje o konanom izboru. Najkasnije osam dana od oluke svim kandidatima se salje odgovor.

Poslovne isprave

Pod ispravom se danas podrazumeva pisani dokument koji sastavlja i izdaje dravni organ, preduzee, ustanova, agencija ili neko drugo pravno lice. Isprava je napisani dokument kojim se neto dokazuje. Isprav mogu da imaju trajnu ili privremenu vrednost. Postoje javne i privatne isprave. Javne isprave izdaju prvna lica a privatne fizika lica. Isprave se uglavnom izdaju na tampanom obrascu.

UverenjeUverenje je najea i najvanija isprava. Uverenja izdaju pravna lica i slue da se dokau neke injenice: uverenje o dravljanstvu, o plaenom porezu, o zdravstenom stanju, radnom stau i dr.Fizika lica mogu izdavati samo izjave koje overavaju nadleni organi.

PotvrdaTo je dokument kojim se potvruje neka injenica. Ako je izdaje pravno lice sadri iste elemente kao i uverenje, a ako je izdaje fiziko lice ne mora da se potuje red elemenata. U potvrdi mora stajati ko je izdaje i ta se njome potvrujue. Primer potvrde:

Beograd, 30. juni 2004.

P O T V R D A

Ovim se potvruje da je Taj i Taj , MB 1301880710096 sa adresom u ul. Svetogorska 33 , Beograd, stalno zaposlen na radnom mestu levog smetala u firmi "Neto" Milentija Popovia 18 Novi Beograd. Ova potvrda se izdaje na lini zahtev imenovanog radi regulisanja prava za dobijanje vize za turistiko putovanje i u druge svrhe se ne moe koristiti.

ZA POSLODAVCA:

___________________________

ReversRevers je vrsta potvrde kojom se potvruje da je neko uzeo neki predmet na poslugu na odreeno vreme. Izdaju ga i pravna i fizika lica. Revers treba da sadri sledee podatke:broj i naziv pozajmljenog predmeta, od koga je predmet pozajmljen, do kada e predmet biti vraen, mesto i datum izdavanja reversa, potpis primaoca, podaci i adresa i peat.

Primer reversa:

Revers

PriznanicaPriznanica je novani dokument kojim neko pravno ili fiziko lice priznaje da je od drugog lica primilo naznaen iznos novca. Postoje obrasci priznanica povezani u obliku bloka i numerisani. Priznanice se obino piu u tri primerka, prvi ide kupcu, drugi knjigovodstvu a trei ostaje u bloku. Priznanica moe biti kratkoroni i trajni dokument. Priznanicom moe da se potrvrdi uplata novca na svoj ili za tui raun.Primer priznanice:

OvlaenjeOvlaenje je dokument kojim jedno pravno ili fiziko lice ovlauje nekoga da u njegovo ime i za njegov raun obavi jedan ili vie poslova. Ovlaenje moe biti posebno i opte. Posebnim ovlaenjem ovlaujete nekoga da zavri jedan posao nakon zavrenog tog posla ovlaenje prestaje da vai. Optim ovlaenjem se ovlauje punomonik da za firmu obavlja jedan ili vi poslova u duem periodu. Ovlaenja koja daje firma overavaju se u samoj firmi a ovlaenja koja daje fiziko lice overava sud ili optina. Primer ovlaenja:

Punomoje

Ovim ovlaujem Miku Radinovia iz Beograda, Pere Segedinca 21, l.k. br. J 605090, da moe da otvori raun firme Neto d.o.o, Beograd; da moe da raspolae sredstvima sa rauna firme; da moe da potpisuje svu dokumentaciju u ime firme kao i da preuzima sva prava i obaveze direktora firme.

________________________________

Miladin Tanasijevi,Beograd, Avalska 16

br. l.k 217651, MUP BeogradDirektor Neto doo, Beograd

MolbaMolba je pisani sastav kojim neko pravno ili fiziko lice moli primaoca za neku uslugu.Molbom se moe traiti poslovna informacija, donoenje reenja, odsustvo, naknada trokova za struno usavravanje. Primer molbe:

Beograd, ____________________

M O L B A Z A S L O B O D A N D A N

Molim da mi se omogui korienje ______ slobodnog -ih dana iz razloga

______________________________________________________________.

U periodu mog odsustva menjae me ________________________________.

Kontakt telefon u sluaju hitnosti zbog neodlonog posla je ____________________________.

___________________________ ______________________ ( Potpis zaposlenog ) ( Odobrio Manager sektora)

Propratno pismoPropratno pismo je ono pismo kojim poiljalac obavetava primaoca da mu dostavlja neto u prilogu i objanjava zato to ini. Ovo pismo se uglavnom sastoji od dve tri reenice. Primer propratnog pisma:

YUVIDEOBeograd, Prote Mateje 36 Beograd, 31. maj 2001.

Zavod za udbenike i nastavna sredstva Beograd

Predmet: Raun br. 312

U prilogu vam dostavljamo raun br. 312 za uraene audio kasete po vaoj narudbini od 10. maja 2001. godine na iznos od 3 000000 (trimilionadinara). Molimo vas da taj iznos uplatite na na tekui raun u roku od tri dana.Oekujui vau uplatu, pozdravljamo vas

Prilog: 1 M.P ef raunovodstvaPrepoorueno Jevrem Pavlovi

Upravni dokumenti

Slubeni akti

Slubena prepiska je prepiska dravnih organa. Osnovni slubeni dokument u toj prepisci je akt. Akti mogu biti obini, poverljivi i strogo poverljivi. Kojoj od ovih kategorija pripada neki akt odreuje nadlena osoba ukoliko to ve nije utvreno posebnim propisima. Akti mogu biti primljeni akti (primljani od drugih dravnih organa) i sopstveni akti (dopisi koje je neki organ uradio na po vlastitoj inicijativi)

U kancelarijskom poslovanju postoje dve vrste slubenog akta: slubeni dopis i reenje.

Slubeni dopis

Slubeni dopis je akt kojim se organ uprave obraa drugim organima, organizacijama ili fizikim licima.

Glavni delovi slubenog dopisa su zaglavlje dopisa, broj akta, delovodnik, adresu primaoca, kratak sadraj akta, tekst akta i potpis ovlaenog lica.Sporedni delovi slubenog dopisa su: broj telefona slubenika koji je primio akt, va i na broj, prilozi, nain otpreme i napomena o dostavi.

Reenje Reenje je akt organa uprave o predmetu kojem se vodi postupak. Donosi ga organ uprave, a sa javnim ovlaenjem to mogu initi i preduzea i ustanove. Zavisno od organa koji je reenje doneo reenja mogu biti prvostepena i drugostepena. Prvostepeno reenje donosi organ koji o upravnom predmetu reava u prvom stepenu.Drugostepeno reenje donosi vii organ po albi na prvostepeno reenje.

OdlukaOdluka je akt koji donose kolektini organi: savezna i republika vlada, savezna i republika skuptina, skuptina optina, a u preduzeima upravni odbori. Njome se ureuju razliita pitanja: privredna, komunalna, socijalna, kulturna, finansijska.

ZakljuakZakljuak se donosi o manje vanim pitanjima. Donosi ga slubeno lice nadleno za postupak o odreenom predmetu. Zakljua se saoptava usmeno.

PodnesakPodnesak je svakok pismeno obraanje dravnom organu, preduzeu ili ustanovi u vezi sa nekim pitanjem koje je u njihovoj nadlenosti. Podnesak je: predlog, prijava, zahtev, tuba, prituba i alba.

Prijem, obrada, otprema i uvanje pote

Potom s naziva sva prepiska jedne firme. Svaka firme treba da ima zaduenu slubu ilislubenika zaduenog za prijem, otvaranje, itanje i razvrstavanje pote. Po prijemu ukoliko pismo nije adresirano imenom i prezimenom na nekog od slubenika pota se otvara i ita. Popredmetu ili kratkoj sadrini pisma zkljuuje se kom sektoru treba uputiti pismo. Na svako pismo se stavlja prijemni peat, ako firma vodi delovodnik upisuje se i broj. Ako se pitanja u pismu odnose na vie sektora pismo se kopira i po jedna kopija se dostavlja svakom sektoru koji treba da odgovori. Osnovna poslovna kultur nalae da se na svako primljeno pismo odgovara u roku od jednog radnog dana. Pripremljeni odgovori se kucaju i potom ih ita rukovodilac odeljenja koji odobrena pisma paravira. Na original pisma se stavlja pun potpis. Gotova pisma se dostavljaju pisarnici da ih otpremi. Odlazna pota se takoe zavodi u delovodnik. Jedna kopija se uvek uva u arhivi. Propisom j utvreno da sva primljena pota mora da se uva deset godina.

Pravopis

Osnovna poslovna kultura nalae da se u svakom pisanom dokumentu potuju sva pravopisna pravila. Svaki slubenik koji se bavi pisanjem dokumenata mora znati upotrebu velikih i malih slova, koje se rei piu odvojeno, a koje sastavljeno i pravilnu upotrebu interpunkcijskih znakova. Da biste bili sigurni da je va dokument pravilno napisan uvek moete konsultovari Renik jezikih nedoumica Ivana Klajna ili Pravopis srpskog jezika u izdanju Matice srpske.