osnovna sredstva

Predmet : Raunovodstvo u trgovini

Seminarski rad : OSNOVNA SREDSTVA

Fakultet za trgovinu i bankarstvo

Alfa Univerzitet, Beograd

Profesor/mentor : Dr. Edita Plojovid Student : Jelena Garid

Broj indeksa : 227/02

april, 2012.

2

SADRAJ

1. UVOD . 3

2 POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE OSNOVNIH SREDSTAVA . 5

3. KLASIFIKACIJA OSNOVNIH SREDSTAVA .. 6

4. ORGANIZACIONO - RAUNOVODSTVENI ASPEKT OSNOVNIH SREDSTAVA 7

5. ISKAZIVANJE VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTAVA 10

6. KNJIGOVODSTVENO OBUHVATANJE VREDNOSNIH PROMENA NA OSNOVNIM SREDSTVIMA .. 12

6.1. PRIBAVLJANJE OSNOVNIH SREDSTAVA . 12

6.1.1. Kupovina osnovnih sredstava .. 13

6.1.2. Prijem osnovnih sredstava bez naknade .. 13

6.1.3. Izgradnja ili izrada osnovnih sredstava . 14

6.2. OTUIVANJE OSNOVNIH SREDSTAVA 14

6.2.1. Prodaja osnovnih sredstava .. 15

6.2.2. Ustupanje osnovnih sredstava bez protivnaknade besplatno ustupanje 15

6.2.3. Rashodovanje osnovnih sredstava 15

7. KNJIGOVODSTVO AMORTIZACIJE I REVALORIZACIJE OSNOVNIH SREDSTAVA 16

8. PRIMERI KNJIGOVODSTVENOG OBUHVATANJA PROMENA NA OSNOVNIM SREDSTVIMA 17

9. ZAKLJUAK .... 22

10. LITERATURA .......................................................................................... 23

3

1. UVOD

Preduzeda funkioniu kao skup meusobno povezanih elemenata, i to, pre svega, radne

snage (kadrova, ljudskih resursa), sredstava za rad i predmeta rada (materijala) u cilju

izvravanja odreenih aktivnosti, odnosno zadataka koje moemo svrstati u dve osnovne grupe,

a to su:

Cilj odravanja preduzeda odravanja uloenog kapitala

Cilj dobitka (profita) maksimiziranja prinosa na angaovani kapital

Preduzede, kako bi izvrilo svoj osnovni cilj i zadatak, i postiglo to vedi profit za sebe i

drutvo u celini, angauje pored radne snage i odreena sredstva. Ova sredstva su neophodna

za obavljanje delatnosti u preduzedu i bez njih se ne moe obavljati proces reprodukcije. Moe

se redi da su sredstva odreeni ekonomski resursi koje kontrolie pravno lice, ijom upotrebom

u bududnosti se oekuje priliv ekonomskih koristi, tj. prihoda.

Sva sredstva u preduzedu mogu se podeliti sa dva stanovita: prema pojavnim oblicima i prema roku trajanja.

Prema pojavnom obliku dele se na:

Stvari - sredstva koja se javljaju u konkretnom materijalnom obliku (zgrade,

zemljita, maine, materijal, proizvodi, roba, sredstva za transport)

Prava - sredstva koja nisu materijalnog karaktera, ne mogu se opipati i to mogu

biti potraivanja proizvoda, robe, patenti

Novac, efektivni novac (gotovina ili ke) u blagajni i na tekudem raunu

Prema roku trajanja sva sredstva preduzeda se dele u dve osnovne kategorije:

osnovna (stalna) i

obrtna (tekuda)

Osnovna sredstva mogu biti u obliku stvari i prava (graevine, oprema, ume,

dugogodinji zasadi, maine, osnovno stado, patenti, licence, franize, koncesije, izdaci za razvoj

i slino), dok obrtna sredstva mogu biti u obliku stvari, prava i novca (zalihe materijala,

proizvoda, gotovih proizvoda, deonice, novac u blagajni, na tekudem raunu i slino). Slika 1.

4

Slika 1

SREDSTVA PREDUZEA

OSNOVNA SREDSTVA

STVARI (materijalna sredstva)

maine, oprema, postrojenja, zgrade, zemljita, ume, dugogodinji zasadi,

osnovno stado

PRAVA(nematerijalna sredstva)

koncesije, patenti, licence, franize, izdaci za razvoj, gudvil, projekti

OBRTNA SREDSTVA

5

2. POJAM I OSNOVNE KARAKTERISTIKE OSNOVNIH SREDSTAVA

Pod osnovnim sredstvima podrazumeva se materijalna i nematerijalna imovina

preduzeda (resursi) koja je pribavljena sa ciljem uspenog obavljanja poslovnih aktivnosti u

duem vremenskom periodu. Prema svojoj ekonomskoj sutini ona su dugorono imobilizovana

(vezana) finansijska sredstva.

Osnovna sredstva su sva ona sredstva koja u proces poslovanja ulaze svojom

celokupnom vrednodu, ali se ne troe u celosti pri jednom poslovnom ciklusu, ved se njihova

vrednost usled fizikog i/ili moralnog rabadenja postepeno smanjuje, mada do kraja zadravaju

svoj prvobitni oblik.

Osnovnim sredstvima se smatraju prirodna bogatstva i sredstva za rad kao i ulaganja u

prirodna bogatstva i sredstva za rad. Osnovnim sredstvima smatraju se i materijalne investicije,

kao to su patenti, licence i osnivaka ulaganja, koja ne predstavljaju sredstva za rad u uem

smislu. Iz osnovnih sredstava je iskljuen sitan inventor, koji, u sutini, predstavlja sredstvo za

rad.

Osnovna sredstva mogu se javiti u obliku stvari, prava i novca koji je namenjen ulaganju

u stvari i prava iz osnovnih sredstava.

Karakteristike osnovnih sredstava preduzeda potiu iz same njihove prirode, i to :

da se koriste u poslovnim aktivnostima u duem vremenskom period, i to due

od jedne godine

da pri tome zadravaju svoj prvobitni fiziki oblik

da postepeno, rabadenjem, prenose deo svoje vrednosti na novostvorene

uinke-proizvode i usluge.

U velikoj vedini preduzeda osnovna sredstva u aktivi bilansa stanja ine vrednosno

najznaajniju bilansnu poziciju, stoga je svaka promena na njima (iako su promene na osnovnim

sredstvima jako retke, u smislu otuivanja ili pribavljanja) od izuzetnog znaaja za uspenost

funkcionisanja preduzeda i njegovu ekonomsku poziciju, generalno.

6

3. KLASIFIKACIJA OSNOVNIH SREDSTAVA Podela osnovnih sredstava moe se izvriti na osnovu nekoliko kriterijuma. Sa aspekta funkcije osnovna sredstva se mogu podeliti na: Osnovna sredstva u izgradnji ili pripremi. To su sredstva koja su u fazi nabavke,

izgradnje i osposobljavanja za upotrebu i u bududnosti de obavljati funkciju osnovnih sredstava. To mogu biti nedovrene zgrade, investiciona ulaganja u toku i slino.

Osnovna sredstva u upotrebi, u trenutku u kome ih posmatramo su sposobna za upotrebu. To moe biti zemljite ako slui u privredne svrhe, zatim graevine (zgrade, saobradajni putevi, piste, dalekovodi), orua za rad (maine, ureaji, instalacije, inventar, nametaj, kompjuteri i sl.), zasadi i stado kod poljoprivrednih preduzeda (vodnjaci, vinogradi, plantae, goveda, konji i slino).

Osnovna sredstva van upotrebe su sredstva koja su neupotrebljiva, obino se rashoduju ili prodaju jer nemaju perspektivu daljeg koridenja.

Prema predmetnoj strukturi, razlikujemo: Materijalna osnovna sredstva, odnosno osnovna sredstva u obliku stvari. Nematerijalna osnovna sredstva, odnosno neopipljiva osnovna sredstva, bez

fizike supstance, finansijski rezultat njihovog postojanja nije uslovljen fizikim svojstvima i aktivnostima, ved po osnovu steenog prava iz dugoronih ulaganja, kao to su patenti, licence, koncesije, pravo na industrijksi uzorak, model, zatitni znak, goodwill.

Osnovna sredstva u novanom obliku ili u obliku potraivanja (avansa) po osnovu pribavljanja osnovnih sredstava.

Osnovna sredstva u materijalnom obliku se prema svojim pojavnim oblicima mogu

podeliti u dve velike grupe, i to:

Prirodna bogatstva poljoprivredna zemljita, rudarsko-eksploataciona zemljita, ume

i sl.

Sredstva za rad kao najznaajnija i najveda grupa osnovnih sredstava i ine ih:

Graevinski objekti

Oprema, koja obuhvata maine, ureaje i instalacije, postrojenja, transportne

maine, merne instrumente, nametaj, poslovni inventar.

Viegodinji zasadi vodnjaci, vinogradi, ukrasno drvede.

Osnovno stado priplodna i radna stoka, sem stoke u tovu.

Ostala osnovna sredstva spomenici kulture, muzejska dela, istorijski spomenici,

biblioteke.

Strukturna zastupljenost osnovnih sredstava je razliita kod razliitih preduzeda, kod

trgovinskih de dominirati graevinski objekti, ureaji, poslovni inventor, sredstva za transport,

nametaj, dok de skoro sigurno izostati proizvodna oprema, maine zasadi, osnovno stado i sl.

7

4. ORGANIZACIONO - RAUNOVODSTVENI ASPEKT OSNOVNIH SREDSTAVA

Ovaj aspekt osnovnih sredstava podrazumeva dokumentacionu osnovu i poslovne knjige

o osnovnim sredstvima kao i raunovodstveno informisanje menadmenta preduzeda o

osnovnim sredstvima. U pogledu dokumentacione osnove, potrebno je imati u vidu njen

ukupan znaaj na realizaciju principa istinitosti i pouzdanosti i poznatu sintagmu Ni jedno

knjienje bez dokumenta.1

Dakle, sve poslovne promene moraju biti sadrane u knjigovodstvenoj dokumentaciji, i

to: ulaznim fakturama, slika 2, prijemnicama, komisijskim zapisnicima, privremenim i konanim

graevinskim situacijama, izlaznim fakturama, slika 2, radnim nalozima, trebovanjima,

predraunima amortizacije, obraunima revalorizacije i dr. Navedena dokumenta moraju biti

osnova za kontiranje i knjienje nastalih poslovnih promena na osnovnim sredstvima u

poslovnim knjigama. Naravno, danas, u vreme informaciono-komunikacione tehnologije, treba

imati u vidu da ova dokumenta ne moraju strogo biti u tampanom izdanju, ved i elektronskom

obliku to puno olakava poslovanje, slui ekologiji, ali i govori nam da li je preduzede drutveno

odgovorno i moderno. esto se moe sresti faktura poslata mejlom, u PDF formatu, na kojoj je

naznaeno da vai bez potpisa i peata.

Osnovni cilj knjigovodstvenog obuhvatanja poslovnih promena na osnovnim sredstvima,

kao i organizacije poslovnih knjiga jeste stvaranje to adekvatnije informacione osnove za

obraunavanje i to realnije iskazivanje vrednosti osnovnih sredstava u bilansu stanja preduzeda

i naglaavam, za to uspenije upravljanje osnovnim sredstvima preduzea. U ove svrhe, pored

bilansa stanja kao osnovnog raunovodstvenog izvetaja, knjigovodstvo osnovnih sredstava

treba da sastavi i druge, posebne izvetaje, sa informacionim sadrajima za potrebe razliitih

menaderskih struktura, kao to su posebni pregledi ili specifikacije po razliitim osnovama -

tehniko, tehnolokim, predraunskim, obraunskim, finansijskim, kontrolnim i sl, zatim razliiti

listinzi, grafikoni, rekapitulacije i dr.

Zakonskim aktima su ustanovljeni propisi koji nalau preduzedima na koji nain da

organizuju, i u kojim vrstama poslovnih knjiga su duna da vode knjigovodstvo osnovnih

sredstava. Organizacija knjigovodstva osnovnih sredstava se mora tako izvriti da se u svakom

trenutku mogu sagledati vrednosti osnovnih sredstava (fakturna - nabavna, otpisana, sadanja),

kako pojedinano, tako i u celini, na nivou preduzeda. Poslovne knjige vezane za evidenciju

osnovnih sredstava su:

knjiga osnovnih sredstava;

analitika knjigovodstva (knjiga kartoteka) osnovnih sredstava;

sintetika evidencija (glavna knjiga) u finansijskom knjigovodstvu (kl. 0);

pomodne evidencije (nisu obavezne, ali se esto vode u preduzedima).

1 Slobodan Malinid: Raunovodstvo za menadere u trgovini, Beograd, 2006, str. 112-113.

8

Knjiga osnovnih sredstava je hronoloka evidencija o osnovnim sredstvima u upotrebi.

Ova knjiga mora biti overena od strane ovladenog lica i mora biti naveden broj stranica knjige.

Ona prua veliki broj razliitih podataka, od optih, tehnikih, do ekonomskih, to nije sluaj sa

ostalim hronolokim evidencijama. Knjiga se koristi sve dok ima slobodnih listova, kada se

popuni otvara se nova, u kojoj se nastavlja evidencija. Evidencija u knjizi osnovnih sredstava se

ne zakljuuje na kraju godine, ved samo onda kada preduzede prestaje sa radom.

Analitika evidencija osnovnih sredstava koja se vodi na slobodnim listovima

karticama prua pored optih i tehnikih podataka, i podatke o ekonomskim promenama za

svako sredstvo. Ovi rauni se obavezno otvaraju u okviru svakog osnovnog rauna osnovnih

sredstava prema Pravilniku o kontnom okviru i njima se obezbeuje evidencija o nabavnoj

vrednosti, ispravci vrednosti i revalorizaciji osnovnih sredstava u toku godine. Knjige osnovnih

sredstava i analitike evidencije (kartoteke) povezane su meusobno inventarskim

(nomenklaturnim) brojevima, koji se svakom osnovnom sredstvu dodeljuju prilikom stavljanja u

upotrebu. Ovaj broj ima funkciju broja analitikog konta, a ujedno slui i za bolju kontrolu

koridenja osnovnih sredstava.

Sintetika evidencija osnovnih sredstava i evidencija po grupama osnovnih sredstava

(zemljite, oprema, graevinski objekti, oprema, itd.) vodi se u glavnoj knjizi. Povezanost

analitike i sintetike evidencije (glavne knjige) uglavnom zavisi od naina i tehnike organizacije

knjigovodstva, i razlikuje se od preduzeda do preduzeda. Sintetika evidencija (glavna knjiga) se

za razliku od knjige osnovnih sredstava, zakljuuje krajem svake poslovne godine.

Reversna knjiga za razliku od prethodno navedenih naina evidencije ne spada u

obavezujude knjige, ved u pomodnu evidenciju. Ovaj vid evidencije se esto vodi u preduzedima

upravo zbog velike vrednosti osnovnih sredstava i potrebe da postoji informacija o tome u kom

delu preduzeda se nalaze i koriste osnovna sredstva, te ko je njima zaduen i ko odgovara za

njihovu ispravnost. Reversna knjiga se vodi u dva primerka.

Prema postojedem kontnom planu osnovna sredstva se evidentiraju na kontima klase 0,

i to na grupi 02 Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloka sredstva.

Svi navedeni izvetaji treba da pomognu menadmentu u odluivanju vezano za osnovna

sredstva, da mu pomognu da sagleda stepen istroenosti osnovnih sredstava, stepen koridenja

kapaciteta, te potrebe za rashodovanjem, kao i uvoenjem noviteta u domenu koridenja

modernijih tehnologija, dizajna i sl.

Naravno, za sve ovo, menadment preduzeda treba da poseduje odgovarajudi

informacioni sistem, koji treba da obezbedi pouzdanu informativnu platformu za poslovno

odluivanje i voenje preduzeda.

9

Slika 2: Predlog izgleda fakture dat od strane Microsoft Office-a, dostupan na

http://office.microsoft.com/sr-latn-cs/

Ime preduzea FAKTURA Slogan preduzea

Adresa DATUM: 3. april 2012

Potanski broj, grad, drava BROJ FAKTURE 100 Telefon: (012) 345-6789, Faks: (012) 345-6789

ZA: Opis projekta ili usluge

Naplatiti: Ime Ime preduzea Adresa Potanski broj, grad, drava Telefon

OPIS IZNOS

ZBIR - Din.

Sva plaanja u korist Ime preduzea Ukoliko imate bilo kakva pitanja u vezi sa ovom fakturom, obratite se ime, telefon, e-adresa

10

5. ISKAZIVANJE VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTAVA

U preduzedima se vode evidencije o svim vrstama stalnih sredstava koje preduzede ima.

Evidencije se vode u naturalnom i vrednosnom obliku. Naturalno - u komadima, kilogramima,

kilovatima i sl. radi inventara i utvrivanja stanja u magacinu, odravanja, izraunavanja

proizvodnih kapaciteta i sl.

Svako osnovno sredstvo ima i svoju vrednost izraenu u novcu, kako bi se mogao izvriti

obraun amortizacije, kako bi se znala knjigovodstvena vrednost, kalkulisati cena kotanja i sl.

U tom smislu, ustaljeno se koriste slededi oblici vrednosti osnovnih sredstava:

nabavna,

otpisana,

sadanja,

revalorizovana,

trina i

rezidualna vrednost osnovnih sredstava.

Nabavna vrednost podrazumeva inicijalnu knjigovodstvenu vrednost, odnosno iznos po

fakturi dobavljaa ili po ceni kotanja u uslovima proizvodnje u sopstvenoj reiji uvedanu za

dodatne, tzv. zavisne trokove izazvane potrebama aktiviranja osnovnog sredstva, odnosno

njegovog stavljanja u upotrebu, kao to su transport, montaa, instaliranje, osiguranje, carina.

NV = FV + ZTN

Dakle, nabavna vrednost jednaka je zbiru fakturne vrednosti i zavisnih trokova nabavke.

Tokom koridenja osnovnog sredstva dolazi do smanjenja njegove vrednosti, odnosno

do prenoenja njegove vrednosti na uinke i to u raunovodstvu nazivamo amortizacijom.

Amortizovana ili otpisana vrednost osnovnog sredstva, dakle, predstavlja iznos

vrednost koja je utroena u procesu proizvodnje.

Kada od nabavne vrednosti oduzmemo otpisanu vrednost dobijamo sadanju ili

neamortizovanu vrednost osnovnog sredstva.

NV = UAM + SV

Sadanja vrednost osnovnog sredstva izraava koliko sredstvo vredi u odreenom

momentu. Na kraju veka trajanja osnovnog sredstva, iznos njegove sadanje vrednosti ili

stvarne vrednosti jednak je nuli. Sredemo izraz Osnovno sredstvo otpisano u potpunosti.

11

Prilikom promene trinih cena vri se usklaivanje ili ponovna procena vrednosti

osnovnog sredstva koja se naziva revalorizacijom.

Revalorizacija ima za cilj ouvanje vrednosti osnovnih sredstava, kako bi se na kraju veka

trajanja akumulacijom ukupne amortizovane vrednosti, dobio iznos koji de modi da pokrije

nabavku istog osnovnog sredstva.

Postupak revalorizacije predstavlja usklaivanje nabavne vrednosti osnovnog sredstva iz

poslovnih knjiga sa njegovom trinom cenom. Dakle, revalorizacija osnovnih sredstava

predstavlja svoenje knjigovodstvene vrednosti na trinu vrednost. Za to svoenje se koristi

koeficijent revalorizacije po mesecima u toku godine i zbirni koeficijent na kraju poslovne

godine. Koeficijent predstavlja stopu rasta cena na malo koju zvanino objavljuje Zavod za

statistiku. Vri se radi obraunavanja realne amortizacije i radi utvrivanja dobiti.

Dakle, revalorizovana vrednost osnovnog sredstva predstavlja iznos nove nabavne

vrednosti ili ispravke vrednosti osnovnog sredstva koja je utvrena primenom koeficijenta

revalorizacije na prethodne iznose knjigovodstvenih vrednosti nabavne i otpisane.

Trina vrednost osnovnog sredstva ili fer, potena vrednost predstavlja iznos za koji bi

se osnovno sredstvo moglo prodati ili razmeniti izmeu poznatih i voljnih strana.

Rezidualna vrednost ili ostatak vrednosti predstavlja neto iznos koji preduzede oekuje

da de dobiti prodajom osnovnog sredstva na kraju njegovog korisnog veka trajanja po odbitku

oekivanih trokova rashodovanja. Nabavna vrednost umanjena ze rezidualnu vrednost, ako se

oekuje njeno postojanje, predstavlja osnovicu za amortizaciju, odnosno vrednost osnovnog

sredstva na koju se primenjuje stopa amortizacije radi obrauna godinjeg i mesenog oznosa

amortizacije kao troka osnovnog sredstva.2

2 Slobodan Malinid: Raunovodstvo za menadere u trgovini, Beograd, 2006, str. 114.

12

6. KNJIGOVODSTVENO OBUHVATANJE VREDNOSNIH PROMENA NA OSNOVNIM SREDSTVIMA

Karakteristika osnovnih sredstava je da su promene na njima male frekventnosti.

Ukupne promene na osnovnim sredstvima, ako posmatramo sa aspekta njihovog kretanja,

mogu se svrstati u dve osnovne grupe, i to:

poslovne promene koje rezultiraju iz pribavljanja i poslovne promene koje potiu od otuivanja osnovnih sredstava.

6.1. PRIBAVLJANJE OSNOVNIH SREDSTAVA

Osnovna sredstva preduzeda mogu se pribavljati na sledede naine: kupovinom

prijemom bez naknade

izgradnjom ili izradom

utvrivanjem vikova pri inventarisanju (posebna vrsta nabavke)

Preduzeda mogu vriti ulaganja u osnovna sredstva sa ciljem izgradnje novog kapaciteta,

proirivanjem, modernizovanjem ili zamenom postojedeg kapaciteta. Nabavka ili ulaganje u

osnovna sredstva temelji se na dugoronim ili srednjeronim planovoma preduzeda, odnosno

na planovima investiranja ili nabavke osnovnih sredstava. Planovima se predviaju naini

pribavljanja i naini finansiranja. Svaka nabavka mora biti tehniki i ekonomski opravdana, a

odluku o nabavci donosi menadment preduzeda. Odluka predstavlja nalog odgovarajudoj

strunoj slubi za pokretanje postupka nabavke (izgradnje) i u njoj se precizira ta treba nabaviti

(izgraditi) i iz kojih izvora de se to finansirati, a struna sluba treba da izabere najpovoljnijeg

dobavljaa ili izvoaa radova.

Dokumenti o nabavci su:

a) faktura dobavljaa (o kupovini, prevozu, montai, carinama, porezima i sl.)

b) obraun (situacije)

c) reenje o besplatnom prijemu (izvetaji i zapisnici)

Bez obzira na koji nain su nabavljena, prijem osnovnih sredstava se uvek vri

komisijskim zapisnikom o prijemu. Po zavretku nabavke struna sluba sastavlja zapisnik o

stavljanju osnovnih sredstava u upotrebu, koji predstavlja nalog za knjigovodstveni obraun.

Izvori finansiranja, odnosno isplata osnovnih sredstava moe se izvriti iz:

sopstvenih sredstava (sa tekudeg rauna, sredstava za investicije) i

kredita banaka/drugih finansijskih organizacija/institucija.

13

6.1.1. Kupovina osnovnih sredstava

Najedi nain pribavljanja osnovnih sredstava je kupovina. Moe se ostvariti putem

javnog nadmetanja, pisanih ponuda (licitacije tendera) ili neposrednom pogodbom. Na ovaj

nain nabavljaju se nova, zamenjuju dotrajala osnovna sredstva ili proiruju postojedi kapaciteti.

Sa stanovita knjigovodstvene evidencije razlikujemo:

kupovinu novih osnovnih sredstava, koja pre stavljanja u upotrebu treba da se montiraju

ili koja ne treba da se montiraju

kupovinu upotrebljavanih osnovnih sredstava

Vrednost po kojoj je osnovno sredstvo kupljeno od dobavljaa, kao to je ved reeno u

delu 5. (ISKAZIVANJE VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTAVA), predstavlja njegovu fakturnu

vrednost. Dalje, fakturna vrednost dobavljaa uvedana za zavisne trokove nabavke ovih

sredstava (dopreme, montae, poreza, carine i sl.) i ukljuivanje u upotrebu predstavlja

nabavnu vrednost. Nabavna vrednost koristi se za evidenciju osnovnih sredstava u

knjigovodstvu i kao osnovica za obraunavanje amortizacije (otpisivanje). Ukoliko montau

osnovnog sredstva preduzede izvri u sopstvenoj reiji, trokovi montae povedavaju vrednost

osnovnog sredstva. Ukoliko se izvri nabavka koridenog osnovnog sredstva u obzir treba uzeti

da li je nabavna vrednost jednaka, veda ili manja od sadanje vrednosti, pa se u tom sluaju vri

ispravka vrednosti osnovnih sredstava.

6.1.2. Prijem osnovnih sredstava bez naknade

Pribavljanje osnovnih sredstava prijemom bez protivnaknade se javlja prilikom osnivanja

preduzeda, kada osniva besplatno obezbeuje sredstva u obliku stvari za trajno koridenje. U

toku poslovanja preduzeda moe se, takoe, javiti ovakav sluaj prijemom osnovnih sredstava

bez naknade od osnivaa ili drugih preduzeda. Prijem osnovnih sredstava na poklon vri se na

osnovu ugovora izmeu preduzeda ustupaoca i preduzeda primaoca sredstva, a na osnovu

odluke organa upravljanja. Prilikom prijema sredstva se moraju pregledati i proceniti.

Knjigovodstvena evidencija ovako primljenih osnovnih sredstava vri se po prvobitnoj nabavnoj

vrednosti. Preduzede moe primiti i osnovno sredstvo po kome postoji obaveza na neotpladeni

kredit, i u tom sluaju preduzede de prihvatiti i obavezu otplate duga (kredita), ali je za ovo

potrebna saglasnost poverioca (banke).

14

6.1.3. Izgradnja ili izrada osnovnih sredstava

Ukoliko preduzede pribavlja osnovna sredstva izgradnjom tada se visina potrebnih

novanih sredstava odreuje na osnovu podataka sadranih u investicionom programu i

tehnikoj dokumentaciji. U odluci menadmenta preduzeda mora biti navedena predraunska

vrednost izgradnje, montae i drugih izdataka vezanih za izgradnju i putanje u rad osnovnog

sredstva, kao i izvori iz kojih su obezbeena sredstva za finansiranje izgradnje. U dananje

vreme ovo nazivamo projektom.

Izgradnja osnovnih sredstava moe se poveriti preduzedima koja se bave delatnodu

izgradnje, ili se moe izvesti u sopstvenoj reiji, ukoliko preduzede ima slubu koja se bavi

izgradnjom, ili ako je to osnovna delatnost preduzeda.

Najedi oblik je izgradnja u tuoj reiji i u tom sluaju pojavljuju se: investitor

(preduzede za koje se radovi izvode), izvoa (preduzede koje radove izvodi), i banka (kao

kreditor ukoliko investitor nema dovoljno sopstvenih sredstava). Izvoaima radova se u

najvedem broju sluajeva stavlja na raspolaganje ugovorom predvien odreeni deo sredstava

(avans), za zapoinjanje radova. Avansi se evidentiraju na raunu Avansi za osnovna sredstva,

sa aspekta investitora predstavljaju potraivanje od izvoaa, dok se za ispladeni iznos odobrava

konto Tekudi raun, ukoliko je isplata izvrena iz sopstvenih sredstava, odnosno Dugoroni

krediti, ako se isplata vri iz dugoronog kredita. Ugovorom se precizira i nain gaenja avansa.

Obraun izvrenih radova obavlja se podnoenjem situacija koje predstavljaju fakture izvoaa

radova. Mogu biti privremene (u toku radova), i konane po zavretku radova. Situacije su

obino kumulativne, odnosno sadre vrednosti od poetka radova do momenta podnoenja

situacije, pa se pri knjienju mora voditi rauna, da se bruto iznos podnete situacije umanji za

vrednost prethodnih situacija, a neto iznos situacije knjii i ispladuje.

6.2. OTUIVANJE OSNOVNIH SREDSTAVA

Kao i kod pribavljanja osnovnih sredstava, da bi se izvrilo otuenje nekog osnovnog

sredstva mora da postoji odluka menadmenta, kao dokument na osnovu koga se osnovno

sredstvo isknjiava iz evidencije. Uz ovu odluku, ukoliko se sredstva prodaju, treba da postoji

faktura ili zapisnik o prodaji delova rashodovanog sredstva. Osnovna sredstva se najede

izbacuju iz upotrebe zbog fizike istroenosti ili tehnike, odnosno zbog ekonomske zastarelosti.

Uobiajeni oblici otuivanja osnovnih sredstava mogu biti:

prodaja

ustupanje bez protivnaknade

rashodovanje

smanjenje usled manjkova

15

6.2.1. Prodaja osnovnih sredstava

Prodaja je najedi oblik otuenja osnovnih sredstava. Ukoliko se prodaja vri drugom

pravnom licu, onda se ona obavlja licitacijom-javnim nadmetanjem. Cena koja se postie moe

biti jednaka, via ili nia od sadanje vrednosti osnovnog sredstva.

6.2.2. Ustupanje osnovnih sredstava bez protivnaknade besplatno ustupanje

Preduzeda esto otuuju snovno sredstvo koje je upotrebljavano, ali ne i amortizovano

u potpunosti. Preduzede koje besplatno ustupa sredstva nema obavezu nadoknaivanja

neamortizovane vrednosti ukoliko ga je ustupilo drugom preduzedu na koridenje. Ukoliko je

sredstvo koje se ustupa nabavljeno koridenjem kredita koji u momentu ustupanja nije otpladen

u celosti, uz saglasnost kreditora (banke ili druge finansijske organizacije) moe se ustupiti i

obaveza po neispladenom delu kredita.

6.2.3. Rashodovanje osnovnih sredstava

Otpis ili rashodovanje vri se kada je sredstvo u celosti amortizovano ili kada je fizki,

tehniki, ekonomski ili moralno zastarelo zbog ega je postalo neupotrebljivo. Odluku o otpisu

donosi menadment preduzeda, koji takoe moe doneti i odluku da se osnovno sredstvo

privremeno stavi van upotrebe, pa da se kasnije ponovo vrati u upotrebu.

Rashodovaje ili likvidacija osnovnih sredstava predstavlja postupke eliminisanja

(izbacivanja) iz upotrebe osnovnih sredstava. Rashodovati se mogu osnovna sredstva koja su: u

potpunosti otpisana ili delimino otpisana. Rashodovanje se vri na osnovu odluke

menadmenta koja se donosi na predlog komisije.

16

7. KNJIGOVODSTVO AMORTIZACIJE I REVALORIZACIJE OSNOVNIH

SREDSTAVA

Kao to je ved reeno u delu 5. (ISKAZIVANJE VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTAVA),

amortizacija predstavlja process rabadenja, fizikog troenja osnovnih sredstava. Ekonomski,

ona predstavlja process transformacije osnovnih sredstava u novana sredstva kao pojavni oblik

obrtnih sredstava.

U raunovodstvenom smislu, amortizacija predstavlja troak osnovnih sredstava, kao

proces gubljenja vrednosti osnovnih sredstava usled njihovog troenja, s jedne strane, i

prenoenje ekvivalenta ovog obezvreivanja na novonastale uinke (proizvode i usluge) ijom

prodajom se novano nadoknauje utroena vrednost osnovnih sredstava. Troenje osnovnih

sredstava i njihovo knjigovodstveno iskazivanje putem konta amortizacije kao troka, ima za

posledicu indirektno - posredstvom ispravke vrednosti osnovnih sredstava - smanjenje nabavne

vrednosti osnovnih sredstava. 3

Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja postupak ponovnog odreivanja nove

(revalorizovane) nabavne, otpisane i sadanje vrednosti osnovnih sredstava, usled promene

vrednosti novca izazvane smanjenjem njegove kupovne snage, tj. prisustvom inflacije

porastom cena na tritu osnovnih sredstava. Ukoliko je inflacija izraenija, utoliko je i

odstupanje knjigovodstvenih od trinih vrednosti osnovnih sredstava vede, te se u cilju

usklaivanja ovih vrednosti pristupa sprovoenju revalorizacije. Dakle, revalorizaciju moemo

shvatiti kao process korigovanja-usklaivanja knjigovodstvenih vrednosti osnovnih sredstava sa

kretanjem trinih cena. Konkretno, postupak revalorizacije sprovodi se primenom

odgovarajudeg koeficijenta koji predstavlja indeks rasta cena na malo, a koji objavljuje Zavod za

statistiku.

3 Slobodan Malinid: Raunovodstvo za menadere u trgovini, Beograd, 2006, str. 115-116.

17

8. PRIMERI KNJIGOVODSTVENOG OBUHVATANJA PROMENA NA OSNOVNIM

SREDSTVIMA

1) Izgradnja graevinskih objekata:

Investitor, trgovinsko preduzede Trade Union iz Kragujevca sklopilo je ugovor sa graevinski

preduzedem Building Team iz Kraljeva o izgradnji skladinog prostora sa hladnjaom. U vezi sa

ovim nastale su sledede promene:

a) Izvoau radova ispladen je avans sa tekudeg rauna u iznosu od 250.000 RSD.

b) Na osnovu izvrenih radova izvoa je podneo prvu privremenu situaciju u iznosu od

300.000 RSD i obraunatim PDV-om (54.000 RSD)

c) Isplata obaveze prema dobavljaima za podnetu prvu privremenu situaciju izvrena je

po odbitku datog avansa sa tekudeg rauna.

a) Izvoa radova podneo je okonanu situaciju u ukupnom iznosu 500.000 RSD sa

obraunatim PDV-om u iznosu od 36.000 RSD (500.000 - 300.000 x 0,18)

b) Ispladeno je 100.000 RSD sa tekudeg rauna za okonanu situaciju, a ostatak iz

dugoronog kredita.

c) novoizgraeno skladite i hladnjaa su stavljeni u upotrebu.

2) Prodaja greevinskih objekata:

a) Putem licitacije prodat je poslovni prostor mini-marketa u iznosu od 200.000 RSD

Nabavna vrednost ovog objekta iznosi 450.000 RSD, a ispravka vrednosti 300.000 RSD

Obraunat je porez na promet nepokretnosti u iznosu od 5%.

b) Kupci su svoju obavezu izmirili uplatom na tekudi raun, istovremeno je sa tekudeg

rauna ispladen porez na promet nepokretnosti.

3) Kupovina opreme iz inostranstva

a) Sklopljen je ugovor sa uvoznikom Trade International a.d. o nabavci opreme iz

inostranstva. Uvozniku je doznaen avans u iznosu od 200.000 RSD.

b) Otvoren je devizni akreditiv inodobavljau iz Frankfurta u iznosu od 50.000 (1 = 100

RSD).

c) Prispela je oprema iz inostranstva sa fakturom inodobavljaa na iznos od 5.000.000 RSD.

d) Faktura uvoznika za usluge uvoza iznosi 300.000 RSD uz obraunat PDV (54.000 RSD).

e) Obaveza prema uvozniku izmirena je sa tekudeg rauna po odbitku odobrenog avansa.

f) Izvrena je isplata inodobavljau iz otvorenog deviznog akreditiva.

g) Montano preduzede Instalater ispostavilo je fakturu br. 17 na ime trokova montae

u iznosu od 40.000, uz obraunat PDV.

h) Izvriti potrebna knjienja u vezi sa nabavkom i aktiviranjem instalirane opreme iz

inostranstva.

18

4) Kupovina opreme koja ne zahteva montau:

a) Kupljena su dva lap-top raunara Dell u iznosu od 200.000 RSD, uz obraunati PDV.

b) Obaveza prema dobavljau izmirena je sa tekudeg rauna.

5) Nabavka upotrebljavane opreme:

a) Kupljena je polovna oprema za iznos od 250.000 RSD. nabavna vrednost opreme iznosi

350.000RSD Za neophodne popravke i farbanje kupljene opreme faktura dobavljaa

iznosi 20.000 RSD, uz obraunati PDV.

b) Obaveze prema dobavljaima izmirene su sa tekudeg rauna.

6) Rashodovanje stalne imovine:

a) Na osnovu zapisnika Komisije i odluke menadmenta rashodovana je jedna rashladna

vitrina, ija nabavna vrednost iznosi 250.000 RSD, a ispravka vrednosti 200.000 RSD.

Rashodovana vitrina je prodata kao otpadni material po fakturi br. 20 za iznos od 30.000

RSD. U izlaznim fakturama obraunat je PDV.

7) Knjigovodstveno obuhvatanje manjkova osnovnih sredstava:

a) Popisom je utvren manjak jedne elektrine builice ija je nabavna vrednost 5.000 RSD,

a ispravka vrednosti 4.000 RSD. Raunopolaga snosi odgovornost za utvreni manjak i

zaduen je iznos neotpisane vrednosti uz ukljuivanje PDV-a.

b) Raunopolaga je uplatio iznos zaduenja preko tekudeg rauna.

8) Knjigovodstveno obuhvatanje vikova osnovnih sredstava:

a) Prilikom popisa i izvrenog sravnjenja knjigovodstvenog sa stvarnim stanjem utvren je

viak tastature marke Philips. Procenjena nabavna vrednost iznosi 2.000 RSD, a

ispravka vrednosti 1.000 RSD.

Sprovesti potrebna knjienja u okviru Dnevnika.

19

Red. Br. konta Naziv konta i opis Iznos

br. Duguje Potrauje Duguje Potrauje

1a) 028 Avansi za nekretnine-gra. obj. 250.000

241 Tekudi raun 250.000

uplata avansa izvoau radova

1b) 0271 Gra. obj. u pripremi 300.000

270 PDV u primljenim fakturama 54.000

433 Dobavljai u zemlji 354.000

za primljenu I privremenu situaciju

1c) 433 Dobavljai u zemlji

354.000

028 Avansi za nekretnine-gra.

obj. 250.000

241 Tekui raun

104.000

isplata I privremene situacije

1d) 0271 Gra. obj. u pripremi 200.000



za primljenu konanu situaciju

1e) 433 Dobavljai u zemlji

236.000

241 Tekudi raun

100.000

4140 Dugoroni finansijski krediti 136.000

isplata okonane gra. situac.

1f) 0220 Gra. obj. u upotrebi 500.000

0271 Gra. obj. u pripremi 500.000

za aktiviranje gra. obj.

2a) 2021 Kupci u zemlji za nekretnine 200.000

0229 Ispravka vrednosti gra. obj. 300.000

0220 Gra. obj. u upotrebi 450.000

670 Dobici od prodaje

nekretnina 50.000

za prodat deo poslovnog prostora

555 Trokovi poreza

10.000

489 Ostale obaveze za poreze 10.000

za obraunat porez na promet

nepokretnosti

2b) 241 Tekudi raun

200.000

2021 Kupci u zemlji za nekretnine 200.000

za uplatu kupaca

489 Ostale obaveze za poreze 10.000

241 Tekudi raun

10.000

za isplatu poreza na promet

nekretnina

20



3a) 028 Avansi za nabavku opr. u pripr. 200.000


uplata avansa uvozniku

3b) 245 Devizni akreditivi 5.000.000

244 Devizni raun 5.000.000

za otvoren devizni akreditiv

3c) 0272 Postrojenja i oprema u pripremi 5.000.000

434 Dobavljai u inostranstvu 5.000.000

po fakturi inodobavljaa

3d) 0272 Postrojenja i oprema u pripremi 300.000



po fakturi dobavljaa

3e) 433 Dobavljai u zemlji 354.000

028 Avansi za nabavku opr. u

pripr. 200.000


isplata obaveza prema uvozniku

3f) 434 Dobavljai u inostranstvu 5.000.000

245 Devizni akreditivi 5.000.000

isplata obav. prema inodobavljau

3g) 0272 Postrojenja i oprema u pripremi 40.000



za trokove montae

3h) 0230 Postrojenja i oprema u upotrebi 5.340.000

0272 Postrojenja i oprema u

pripremi 5.340.000

za aktiviranje opreme

4a) 0230 Postrojenja i oprema u upotrebi 200.000



po fakturi dobavljaa

4b) 433 Dobavljai u zemlji 236.000


za isplatu dobavljau

5a) 0230 Postrojenja i oprema u upotrebi 370.000



0238 Ispr. vr. opreme i

postrojenja 148.600

za kupljenu koridenu opremu

21



5b) 433 Dobavljai u zemlji 270.000


isplata obaveza prema dobavljau

6a) 0238 Ispr. vr. opreme i postrojenja 200.000

202 Kupci u zemlji 30.000

570 Gubici po osn. rashodovanja i prod. 25.400


upotrebi 250.000

470 Obaveze za PDV u izdatim

fakt. 5.400

za rashodovanje i prodatu opremu

7a) 0238 Ispr. vr. opreme i postrojenja 4.000

2214 Potraivanja od zaposl. za manjk. 1.180


upotrebi 5.000

470 Obaveze za PDV u izdatim

fakt. 180

za utvreni manjak el. builice

7b) 241 Tekudi raun 1.180

2214 Potr. od zaposl. za manjk. 1.180

za upl. raunopolagaa za manjak

8a) 0230 Postrojenja i oprema 2.000

0238 Ispr. vr. opreme i

postrojenja 1.000

6744 Vikovi osnovnih sredstava 1.000

za utvren viak opreme

22

9. ZAKLJUAK

Osnovna sredstva su veoma bitna stavka u svakom preduzedu. Otprilike, jedna polovina

ukupnih sredstava uspenog preduzeda su materijalna i nematerijalna sredstva. Ona utiu na

finansijski rezultat poslovanja u velikom obimu.

Stoga je potrebno paljivo planiranje i rukovanje osnovnim sredstvima u knjigovodstvu i

profesionalno donoenje odluka o osnovnim sredstvima u preduzedu. Od njih se oekuje priliv

bududih ekonomskih koristi i ukoliko se pogreno proceni njihov tok i upravljanje njima, bududi

finansijski rezultat preduzeda vrlo lako moe biti potcenjen ili precenjen.

Ukoliko preduzede ne pridaje vanost osnovnim sredstvima i planiranju nabavke i

rashodovanju ovih sredstava moe dodi i do bankrota upravo zbog nestrunog rukovanja

osnovnim sredstvima. Posebno se to odnosi na nematerijalna sredstva, jer de budude koristi

pristizati u preduzede ako se moe dokazati kakvu ulogu ima to nematerijalno sredstvo, kakva je

njegova efektivnost i mogudnost i namera preduzeda da to sredstvo koristi na adekvatan nain

koji de omoguditi budude ekonomske koristi.

23

10. LITERATURA

1. Boban Melovid, Osnovna sredstva - prezentacija, Podgorica, 2007.

2. Dina Dragosavac, Revizija osnovnih sredstava - master rad, Beograd, 2010.

3. Dragana Ranelovid, Ivan Mihailovid, Raunovodstvo, Leskovac, 2011.

4. Maja Andrijaevid, Finansijsko raunovodstvo za menadere, Zajear, 2011.

5. Slobodan D. Malinid, Kontni plan za preduzeda, zadruge i preduzetnike, Kragujevac, 2005.

6. Slobodan D. Malinid, Raunovodstvo za menadere u trgovini, Beograd, 2006.

7. Slobodan D. Malinid, Upravljako raunovodstvo i obraun trokova, Kragujevac, 2005.

8. Zakon o raunovodstvu i reviziji Republike Srbije ("Slubeni glasnik RS", br. 46/06 i 111/09), preuzet sa http://www.mfin.gov.rs

9. http://sr.wikipedia.org/sr/osnovna_sredstva

10. http://sr.wikipedia.org/sr/amortizacija_osnovnih_sredstava

osnovna sredstva

Documents