osnovni ekonomski zakoni

7/21/2019 OSNOVNI EKONOMSKI ZAKONI

1/23

OSNOVNI EKONOMSKI ZAKONI

Privredni ivot ini skup pojedinaca, njihovih potrea i ci!jeva, postupaka i aktivnosti koje ti pojedincipredu"i#aju da i svoje ci!jeve ispuni!i i potree "adovo!ji!i, or$ani"acija i institucija koje osnivaju da iostvariva!i svoje interese% Aktivnosti pojedinaca, sa#ih i!i udruenih u odre&ene or$ani"acije, ra"!iite su i

us#erene ka ra"!iiti# ci!jevi#a koji su veo#a esto #e&usono suprotstav!jeni tako da ishodiisprep!etenih u"aja#nih de!ovanja pojedinaca i"$!edaju kao proi"vod iste s!uajnosti% Me&uti#, uprivredno# ivotu postoje odre&ena pravi!nosti koje se #ani'estuju e" o"ira na vo!ju uesnikaprivredno$ ivota% (e pravi!nosti ine ekono#ske "akone%

1. Pojam ekonomskih zakona

Pred#et i"uavanja ekono#skih nauka predstav!jaju upravo ekono#ski "akoni kao i"ra" su)tineekono#skih odnosa% Za ekono#ske "akone je karakteristino to da de!uju u #asi, kao su#a najra"!iitijih

aktivnosti sujekata privredno$ ivota% Zadatak ekono#ije je u otkrivanju ekono#skih "akona kako i sepreko njih spo"na!i naini 'unkcionisanja privrede, a sa#i# ti# i naini da se na privredna kretanja utie%

Ekono#ski "akoni poseduju odre&ene speci'inosti koje ih ine dru$aiji# od prirodnih "akona%Najoi$!ednija ra"!ika i"#e&u ekono#skih i prirodnih "akona je u to#e )to se prirodni "akoni #ani'estujuuvek na isti nain ako su us!ovi u koji#a se odi$ravaju isti% (o nije s!uaj sa ekono#ski# "akoni#a presve$a "o$ to$a )to oni de!uju u !judsko# dru)tvu u ko#e se stvari nikada ne odvijaju na isti nain% Zavr)enje eksperi#enata u prirodni# nauka#a #o$u*e je oe"editi !aoratorijske us!ove u koji#a *e sepos#atrana prirodna pojava ana!i"irati% Ekono#ski "akoni de!uju u !judsko# dru)tvu u ko#e potpuno isteus!ove nije #o$u*e ostvariti% Zo$ to$a je ekono#ske "akone potreno ana!i"irati i veri'ikovati pute#statistike ana!i"e odnosno preko ve*e$ roja pos#atranih s!uajeva kako i se pri#eti!a pravi!nost u

pona)anju ekono#skih pojava%+a i se o!je ra"u#e!e i u"ronopos!edina priroda, a!i i statistika priroda ekono#skih "akona potrenoje o!je se upo"nati sa osoina#a ekono#skih "akona% Osnovne osoine ekono#skih "akona su-ojektivnost,#anji stepen op)tosti u odnosu na prirodne "akone, ispo!javaju se kao du$orona tendencija%

Ojektivnost ekono#skih "akona sadrana je u to#e )to se ekono#ski "akoni ispo!javaju ne"avisno odna)e vo!je% .ak i ako ne ra"u#e#o su)tinu de!ovanja ekono#skih "akona i!i ako svoje aktivnostisprovodi#o u suprotnosti sa nji#a, ekono#ski "akoni *e ipak de!ovati% Pretpostavi#o da postojipredu"e*e koje pos!uje u okviru odre&ene privrede% Pretpostavi#o da!je da to predu"e*e i$nori)e

postojanje, na pri#er, "akona tranje i ponude po ko#e se sa pado# cene odre&ene roe pove*ava tranja,a s#anjuje ponuda te roe% (o predu"e*e *e u to# s!uaju sa pado# cene roe koju proi"vodi pove*avatiproi"vodnju, nje$ovi tro)kovi *e rasti, a prihodi *e se s#anjivati% (o *e na kraju ne#inovno dovesti dove!ikih $uitaka, pa i do ankrota% .injenica da predu"e*e nije pos!ova!o u sk!adu sa "akono# ponude itranje nije sprei!o taj "akon da "aista i de!uje%Ekono#ski "akoni i#aju #anji stepen op)tosti u odnosu na prirodne "akone% +ok prirodni "akoni vaeuvek, ekono#ski "akoni us!ov!jeni su istorijski /vre#enski0, dru)tveno i prostorno )to "nai da "avise oddato$ tipa ekono#skih odnosa% Najop)tiji ekono#ski "akoni su oni koji predstav!jaju su)tinske osoine


2/23

privre&ivanja i takvi ekono#ski "akoni najdue vae "akon o vre#enskoj kontinuiranosti proi"vodno$procesa, "akon o ravnotei proi"vodnje i potro)nje, "akon o o$ranienosti ekono#skih doara itd% Ne)to#anje$ stepena op)tosti su "akoni koji vae u ra"!iiti# dru)tvenoekono#ski# 'or#acija#a kao )to su"akoni koji se tiu rone proi"vodnje "akon vrednosti, "akon ponude i tranje, "akon dru)tvene pode!erada itd% Konano, naj#anji stepen op)tosti i#aju ekono#ski "akoni koji se odnose na sa#o jednu 'a"u

ra"vitka proi"vodnih odnosa roov!asni)tvo, 'euda!i"a#, kapita!i"a#% Naravno, kapita!i"a# je kao epohau ra"voju proi"vodnih odnosa prouen najo!je i postoji ve!iki roj ekono#skih "akona koji se odnose naovaj period% (o su, na pri#er, "akon vi)ka vrednosti, "akon rente, "akon pro'ita, "akon naja#nine, "akonaku#u!acije i centra!i"acije kapita!a itd%

Ekonomski zakonise ispo!javaju kao du$orone tendencije "o$ to$a )to u su)tini i#aju spontan is!uajan /stohastiki0 karakter% 1udu*i da su ekono#ski "akoni i"ra" ekono#skih odnosa isuprotstav!jenih interesa pojedinaca i $rupa u okviru dru)tva oni su i i"ra" jedinstva suprotnosti koje udru)tvu postoji% Ko#p!eksnost najra"!iitijih i esto potpuno suprotnih tendencija u dru)tvu i privrediesto #oe dovesti do utiska da se procesi odvijaju u suprotnosti sa odre&eni# ekono#ski# "akono#%Me&uti#, ako se procesi pos#atraju statistiki, kao du$orone tendencije, #oe se "ak!juiti da

ekono#ski "akoni ipak de!uju%Prirodu i dru)tvo ini ve!iki roj pojava i procesa koji su #e&usono pove"ani% Nauka i#a "adatak daotkrije u"ronopos!edine ve"e i pravi!nosti tih pojava i procesa u prirodi i dru)tvu% Zakoni su 22unutra)njeskrivene sna$e i odnosi u"aja#ne "avisnosti i #e&usone us!ov!jenosti pojava u prirodi i dru)tvu%340Zakoni su su)tina pojava i procesa, a do njih se do!a"i pute# naunih istraivanja% Zakoni u prirodi idru)tvu de!uju ne"avisno od to$a da !i ih je nauka otkri!a i!i ne, kao i ne"avisno od vo!je !judi%

Ekonomski zakoni re$u!i)u unutra)nje ve"e i odnose pojava i procesa koji su ve"ani "a privredni ivot!judi%Proi"vodnja se oav!ja radi "adovo!jenja !judskih potrea% 5 )ire# s#is!u, ona uk!juuje pode!u rada"ati# raspode!u #aterija!nih doara na !anove dru)tva i ra"#enu doara na tri)tu% Sve ove aktivnostiine ekono#ski proces koji se sta!no ponav!ja% 5 to# procesu uoavaju se neke pravi!nosti, i#e se

'or#u!i)u ekono#ski "akoni koji se jav!jaju i"#e&u !judi a povodo# stvaranja i raspode!e #aterija!nihdoara% +ak!e, ekono#ski# "akoni#a de'ini)u se odnosi !judi u proi"vodnji i prisvajanju #aterija!nihdoara%

Formulisanje ekonomskih zakonavr)i se kro" proces sa"nanja ekono#ske stvarnosti% Oni su ojektivnosvojstvo ekono#skih pojava i #e&usonih odnosa% Za ra"!iku od prirode, $de nesvesne si!e de!uju napojave, u ekono#sko# ivotu ovek pokre*e te procese% Ekono#ski sujekti i#aju ra"!iite interese, pastupaju*i u ekono#ske odnose oni ostvaruju ni" ve"a, nesvesno, i te ve"e se #o$u ra"vijati kao 6prirodni3i nesvesni "akoni%

Ekonomski zakoni de!uju spontano i stihijski% 5 procesu rone proi"vodnje sue!javaju se ra"!iitiinteresi !judi% Mada se p!aniranje# svesno us#erava dru)tvena proi"vodnja, esto stihijnost preov!a&uje%

Ekonomski zakonii#aju istorijsku ko#ponentu, po to#e se ra"!ikuju od prirodnih "akona, jer oninastaju i nestaju sa odre&eni# naino# proi"vodnje% Karakteristika ekono#skih "akona je da de!uju kaodu$orone tendencije, sta!no se ponav!jaju% Marks ih je na"vao tendencija#a koje de!uju i sprovode se$vo"deno# nuno)*u%


3/23

Ekonomski zakoni de!uju statistiki tj% stohastiki% Stohastinost ekono#skih "akona "nai 6koji i#akarakter verovatno*e370% +ak!e, u ve!ikoj #asi pojava kori)*enje# statistike ana!i"e #oe#o odstranitis!uajne ve"e pojava i do*i do su)tine ekono#skih "akona% Po!je istraivanja ekono#ije je dosta s!oeno,pa se do otkrivanja ekono#skih "akona #oe do*i pute# statistikih postupaka kao )to su "akon ve!ikihrojeva i teorija verovatni*e, i#e se otkrivaju itne ve"e i re!acije i"#e&u pojava, a isk!juuju neitne%

Istorijski karakter ekonomskih zakonaispo!java se u injenici da oni i#aju speci'ina oe!eja us#is!u vre#ena njihovo$ de!ovanja, pa se $ovori o op)ti# i poseni# "akoni#a%Op)ti ekono#ski "akonpredstav!ja nunost ekono#sko$ pona)anja !judi u ra"ni# 'a"a#a ra"voja dru)tva% Poseni "akoni suo!ik ispo!javanja op)tih% 5vek op)ti "akoni predstav!jaju ve"u jedno$ dru)tva sa prethodni, dok posenipredstav!jaju karakteristike jedno$ dru)tva i posene proi"vodne odnose%

S!ede*a karakteristika ekono#skih "akona je da de!uju kao du$orone tendencije% Ekono#ska tenedencijaje pravac u ko#e se kre*e pona)anje !judi u ekono#sko# s#is!u% 5 stvarno# ivotu de!ovanjeekono#skih "akona prati postojanje 6speci'inih3 "akona koji de!i#ino ne$iraju nje$ov 6isti3 o!ik%Zakoni pojedinano sadre u sei i de!ovanje dru$ih "akona, pa se pojedinani "akoni sa#o 'or#a!no kose

sa op)ti#% Na taj nai op)tost "akona se stvara u sukou sa pojedinani# "akono#% Ojektivni karakterposeduju i ekono#ski i prirodni "akoni%

Dakle, ekonomski zakoni deluju kao stohastiki, istorijski i esto kao prirodni zakoni, ali je injenica

da u njihovom delovanju uestvuju ljudi svesno rukovoeni svojim interesima. Sa#o u svo# osnovno#o!iku ekono#ski "akoni i#aju karakter prirodnih "akona% (ako da esto odstupanje od "akona predstav!jao!ik nje$ovo$ ispo!javanja% +ua!nost ana!i"e ekono#skih "akona ispo!java se kao teorijski koncept, a!i ikao ojektivnost u stvarno# ivotu% Oni nikada ne #o$u ojasniti svaku konkretnu pojavu% .esto tepojave poka"uju suprotan s#er, upravo "o$ sa#osta!no$ de!ovanja privredno$sujekta% Pro#eni#o !iprivredni siste#, potiskuje#o "akonitosti jedno$ privredno$ siste#a a pojaava#o "akonitosti dru$o$% Isti"akoni u jedno# privredno# siste#u ur"avaju privredni rast, punu "apos!enost, podiu tehniki pro$res,

dok u dru$o# jaaju korupciju, pove*avaju ne"apos!enost, stvaraju 6sivu3 ekono#iju i s!% 1itno je shvatitida ekono#ske "akone ne trea !okirati i!i #enjati, ve* ih trea koristiti% 8edan od najvanijih ekono#skih"akona je svakako "akon vrednosti% +e!ovanje "akona vrednosti "apoinje jo) u okri!ju rodovsko$ dru)tva,$de je di'erencijacija na rodove dosti$!a vrhunac, )to je us!ovi!o prerastanje dru)tva u k!asno dru)tvo,upravo "ahva!juju*i ra"voju proi"vodnih sna$a%

1.1. Klasifikacija ekonomskih zakona

Kao )to je ve* navedeno jedna od osoina ekono#skih "akona je #anja op)tost vaenja ne$o )to je tos!uaj kod prirodnih "akona% Me&uti#, ni svi ekono#ski "akoni nisu #e&usono jednaki po op)tosti%Zavisno od to$a kako i u koji# dru)tvenoekono#ski# 'or#acija#a de!uju, ra"!ikuje#o s!ede*e vrsteekono#skih "akona-

Op)ti i univer"a!ni "akoni de!uju u ra"!iiti# dru)tvenoekono#ski# 'or#acija#a9 najpo"natijiuniver"a!ni "akon je "akon sra"#erno$ rasporeda dru)tveno$ 'onda rada na ra"!iite de!atnosti9 op)tiekono#ski "akoni predstav!jaju pravi!nosti de!ovanja ekono#skih pojava i procesa karakteristinih "ara"!iite dru)tvenoekono#ske 'or#acije "akon dru)tvene pode!e rada /de!uje u prvoitnoj "ajednici, a!i i


4/23

u kapita!i"#u0, "akon rono$ privre&ivanja /"akon vrednosti, "akon ponude i tranje, "akon tri)nih cena0,"akon postojanja i raspode!e vi)ka rada i vi)ka proi"voda%

Poseni, pojedinani i osnovni "akoni poseni "akoni re$u!i)u privredni ivot u okviru jedne dru)tvenoekono#ske 'or#acije9 pojedinani ekono#ski "akoni o"naavaju pove"anost pojava u odre&enoj 'a"i

ra"voja dru)tvenoekono#ske 'or#acije9 osnovni ekono#ski "akoni ve"ani su "a proi"vodni procesdru)tvenoekono#ske 'or#acije "akon prisvajanja pro'ita, "akon prisvajanja nadnica, "akon aku#u!acijekapita!a, "akon koncentracije i centra!i"acije kapita!a itd%

1.2. Najznaajniji ekonomski zakoni

Najpo"natiji univer"a!ni ekono#ski "akon je "akon sra"#erno$ rasporeda dru)tveno$ 'onda rada nara"!iite de!atnosti% Ovaj "akon se odnosi na potreu da proi"vodnja po ko!iini i vrsti ude usk!a&ena sapotrea#a dato$ dru)tva u dato# trenutku% Svako dru)tvo u odre&eno# periodu raspo!ae odre&eno#ko!iino# rada koji #oe u!oiti u proi"vodnju proi"voda "a "adovo!javanje ra"!iitih dru)tvenih potrea%

Svoji# de!ovanje# "akon sra"#erno$ rasporeda dru)tveno$ 'onda rada na ra"!iite de!atnosti oprede!jujepona)anje privrednih sujekata tako da se odrava ravnotea i"#e&u raspo!oivo$ rada i potrea kojetrea da udu "adovo!jene% Kako se sa ra"voje# proi"vodnih sna$a #enjaju oi# i struktura dru)tvenihpotrea, #enja se i raspored dru)tveno$ 'onda rada% +o!a"i do privre#enih neravnotea, a!i se pute#tri)ta /preko ra"#ene roa i de!ovanje# konkurencije0 usk!a&uju odnosi i"#e&u oi#a i struktureproi"vedenih doara, s jedne, i dru)tvenih potrea, s dru$e strane% Iako je univer"a!an, ovaj "akon se#odi'ikuje od jedno$ do dru$o$ naina proi"vodnje na dru$aiji nain se ispo!java u 'euda!i"#u ne$o,na pri#er, u kapita!i"#u% Ipak, nje$ova su)tina je uvek ista%

Ekono#ski "akon koji je najvaniji "a 'unkcionisanje rone privrede je "akon vrednosti% Zakon vrednostije op)ti ekono#ski "akon koji i"raava itne ve"e i"#e&u dru)tveno$ rada, vrednosti i cena roa% Ve* je

reeno da se ukupan dru)tveni 'ond rada #ora raspore&ivati na ra"!iite de!atnosti kako i se vr)i!ousk!a&ivanje sa postoje*o# strukturo# i oi#o# potrea% Nain na koji *e se vr)iti raspored dru)tveno$'onda rada u siste#u rone proi"vodnje odre&en je "akono# vrednosti%

Postoji neko!iko osoina "akona vrednosti koje je potreno navesti--zakon vrednosti deluje nezavisno od volje trinih subjekata upuujui ih na neprekidno

poveavanje produktivnosti rada;-uslovi proizvodnje razliitih proizvoaa su razliiti - zbog tih razliitih uslova jedni proizvoai jaaju,

a drugi propadaju;

-zakon vrednosti odreuje odnose izmeu trinih subjekata iz razliitih delatnosti vrei na taj nainfunkciju zakona srazmernog rasporeda drutvenog fonda rada na razliite delatnosti;

-delovanje ovog zakona je stihijnog karaktera; proizvoai nikad sa sigurnou ne mogu znati kolika je

zaista tranja za njihovim proizvodima - svaki od njih se na svoj nain prilagoava potrebama potroaa;njihovo delovanje je stihijno pa je i delovanje zakona vrednosti stihijno

Na "akonu vrednosti poivaju tri)te i konkurencija na tri)tu "akon vrednosti prisi!java uesnike utri)noj utak#ici na neprekidno pri!a$o&avanje i poo!j)avanje sopstvenih pos!ovnih per'or#ansi%


5/23

Zakon vrednosti je pove"an sa jo) jedni# veo#a "naajni# op)ti# ekono#ski# "akono# "akono#ponude i tranje% Po to# "akonu sa rasto# cene odre&eno$ proi"voda raste ponuda to$ proi"voda, a opadatranja "a nji#% I ornuto kada cena odre&eno$ proi"voda opada tada opada i ponuda, a tranja "a ti#proi"vodo# raste%

1.3. Zakon srazmerne rasodele dru!t"eno# rada

Zakon o sra"#ernoj raspode!i dru)tveno$ rada spada u op)te ekono#ske "akone dru)tvene proi"vodnje%Ovaj "akon proi"i!a"i i" injenice )to je sra"#erna raspode!a ukupno raspo!oivo$ dru)tveno$ 'onda radana ra"ne vrste privrednih de!atnosti karakteristina pojava "a sve o!ike privre&ivanja, e" o"ira naistorijski nain i o!ik or$ani"ovanosti njihove proi"vodnje, raspode!e i potro)nje%

Veito i u svi# privreda#a se sta!no i"nova postav!ja pitanje proporciona!nosti odnosa i"#e&uproi"vodnih #o$u*nosti dru)tvene "ajednice "a proi"vodni# dori#a%Svaka du)tvena "ajednica uodre&eno# vre#ensko# ra"do!ju raspo!ae o$ranieno# #aso# rada neophodno# da se proi"vede

dru)tveno potrena ko!iina proi"voda% +ru)tvene potree su s dru$e strane ra"novrsne, ko#p!eksne i uodnosu na ko!iinu raspo!oivih proi"voda ko!iinski odredive%Proi"vodnja po ko!iini i vrsti proi"vodatrea nuno da ude usk!a&ena sa potrea#a u dato# trenutku%

/Ne0usk!a&enosti proi"voda i dru)tvenih potrea "avisi neposredno od to$a do koje #ere je ostvarenasra"#erna raspode!a raspode!a ukupno raspo!oive #ase rada na pojedine privredne o!asti, $rane i na ueprivredne a$re$ate kao )to su privredne $rupe, pod$rupe i pojedinano u"eta predu"e*a%Svaki odnavedenih de!ova privrede i#a odre&eno #esto u ukupnoj dru)tvenoj pode!i rada%Njihova #e&usonadi'erenciranost i ua specija!i"acija dovodi do to$a da se ove specija!i"ovane privredne de!atnosti pretenoave po oi#u strukturi proi"vodnjo# odre&ene vrste upotrenih vrednosti%:as!anjenost dru)tveneprivrede, na osnovu oprede!jenosti njenih pojednih de!ova da se ave proi"vodnjo# odre&ene vrste

proi"voda utie na pove"anost i jedinstvo #aterija!noproi"vodne strukture dru)tvene privrede kaoce!ine%5 to#e "akon sra"#erne raspode!e ukupno$ dru)tveno$ rada i#a "natno$ ude!a%On oprede!jujepona)anje !judi tako da oni u privrednoj aktivnosti an$auju sra"#erni deo ukupne ko!iine dru)tveno$raspo!oivo$ rada kako i se proi"ve!a od$ovaraju*a #asa proi"voda neophodna "a "adovo!javanjepotrea pojedinaca i )irih dru)tvenih $rupa%

Neophodnost pode!e dru)tveno$ rada u odre&eni# sra"#era#a ne #oe da ude ukinuta odre&eni#o!iko# dru)tvene proi"vodnje , ne$o ona #oe da pro#eni svoj pojavni o!ik%Ovo i" ra"!o$a )to prirodni"akoni ne #o$u iti ukinuti, ve* oni u ra"!iiti# istorijski# stanji#a #enjaju o!ik u ko#e se sprovode%

5kupna #asa "a odre&eno vre#e raspo!oivo$ 'onda dru)tveno$ rada, koja se sra"#erno raspod!juje u

"avisnosti od dru)tvenih potrea, sastav!jena je na dva de!a%8edan deo se odnosi na #inu!i, pro)!i radopred#e*en u #aterija!ni# inioci#a proi"vodnje, jer u nji#a vi)e ne do#iniraju sredstva u"eta i"prorode%Sve vi)e do#iniraju sredstva "a proi"vodnju koja su re"u!tat ranije opred#e*eno$ !judsko$rada%On sada doija da!eko ve*i "naaj i u o!iku pro)!o$ rada sra"#erno se raspode!juje pod dejstvo#op)te$ "akona dru)tvene proi"vodnje%

+ru$i deo ukupne ko!iine rada jedne privredne "ajednice predstav!ja sada)nji rad sadran u raspo!iivoj#asi radne sna$e%Ona se u o!iku ivo$ rada spaja sredstvi#a "a proi"vodnju i sa nji#a sra"#erno


6/23

raspode!juje na pojedine privredne $rane i dru$e sektore proi"vodnje%Pod dejstvo# sta!nih pro#ena do!a"i do ra"voja proi"vodnih sna$a, )to dovodi do nastajanja novih vrstaprivrednih de!atnosti%(i#e se neprekidno #enja struktura i oi# dru)tvenih potrea, a one opet i"a"ivajudru$aije sra"#ere u raspode!i ukupno$ dru)tveno$ 'onda rada%Sposonost proi"vo&aa da "a krae radnovre#e proi"vedu ve*u ko!iinu proi"voda prou"rokuje pro#ene proporciona!nih odnosa u raspode!i

ukupne #ase rada i"#e&u privrednih $rana i $rupa predu"e*a%

+ru$i o!ik prirodne nunosti sra"#erne raspode!e dru)tveno$ 'onda rada ostvaruje se pute# de!ovanjaekono#skih "kona rone proi"vodnje%Pod njihovi# uticaje# re!ativno se usk!a&uju odnosi i"#e&u oi#ai strukture proi"vedenih doara s jedne strane i dru)tvenih potrea s dru$e strane%(o se postie naindirektan nain , kro" s!oen #ehani"a# tri)nih odnosa, preko ra"#ene roa ikonkurencije%+isproporcije i nesra"#erne u raspode!i ukupno$ dru)tveno$ 'onda rada prou"rokujuneravnoteu ponude i tranje proi"voda date vrste%(o se odraava na visinu tri)nih cena koje us!ed ve*eponude od tranje date vrste roe padaju ispod njihove vrednosti i ornuto%

1.$. Zakon "rednostiZakon vrednosti je najvaniji ekono#ski "akon rone privrede koji i"raava odre&ene itne ve"e i"#e&udru)tveno$ rada, vrednosti i cena roa%Po#enuti "akon je istorijski pojavni o!ik najvanije$ ekono#sko$"akona "akona ekono#ije dru)tveno$ rada i!i neprestano$ ra"voja i usavr)avanja proi"vodnih sna$adru)tva, ija je su)tina sastoji u to#e )to svaki ra"u#an ovek i !judsko dru)tvo u ce!ini , kao deo prirode,nastoji da svoju e$"istenciju oe"edi sa )to #anji# utro)ko# ukupno$ rada, pre#a stepenu sopstveno$ra"vitka%

5 ronoj privredi dru)tveni ad doija o!ik vrednosti, iju ve!iinu odre&uje dru)tveno potreno radnovre#e, a tri)ne cene "a svoju osnovicu i#aju tri)nu vrednost i u krajnjoj !iniji su njo#e

odre&ene%Su)tina "akona vrednosti o$!eda se dak!e pre sve$a u to#e )to je i"vor vrednosti roaop)te!judski apstraktni rad )to se ve!iina vrednosti odre&uje dru)tveno potreni# radni# vre#eno# a dasu pro#etne proporcije roe u krajnjoj !iniji odre&ene njihovi# vrednosti#a%

Konkretni o!ici u koji#a se ispo!jaa de!ovanje "akona vrenosti su- vrednosna cena, cena proi"vodnje,#onopo!ska cena%5 prostoj ronoj proi"vonji "akon vrednosti ne de!uje u o!iku cene proi"vodnje ve* u vidu vrenosnecene%Ovo i" ra"!o$a )to je u ti# us!ovi#a ci!j "adovo!javanje sopstvenih potrea sa#osta!nih proi"vo&aau okviru svoje struke%5 us!ovi#a ravnotee svaka $rana proi"vonje prisvaja ce!u svoju novostvorenuvrednost%5ko!iko pak te ravnotee ne#a tj% uko!iko se tri)ne cene ne pok!apaju sa tri)ni# vrednosti#a,onda se ovako shva*ena rentai!nost #enja tako da do!ai do se!jenje proi"vo&aa i" jednih $rana u dru$e$rane%Na sra"#erne raspode!e dru)tveno$ rada%

5 prostoj ronoh proi"vodnji roe se na tri)tu neposredno pojav!juju sa#o kao proi"vodi rada pa se ira"#enjuju pre#a svoji# vrednosti#a%5 kapita!i"#u roe a tri)tu istupaju kao proi"vodi kapita!a pa se "o$ to$a i ra"#enjuju ne pre#avrednosti#a ne$o pre#a cena#a proi"vodnje%5 us!ovi#a konkurentske ore "akon vrednosti dovodi do na$!o$ ra"voja proi"vodnih sna$a iji je da!jirad i usavr)avanje nuno "ahteva p!ansko re$u!isanje proi"vodnje u#esto stihijno$ ra"vitka, iji je


7/23

sastavni deo re$u!ator i sa# "akon vrednosti% Pojavo# dru)tvene pode!e rada i privatne svojine nadsredstvi#a "a proi"vodnju nuno dovodi do #odi'ikacije ispo!javanja "akona ekono#ije dru)tveno$ radajav!ja se "akon vrednosti kao op)ti "akon rone proi"vodnje ija se su)tina sastoji u to#e )to se tri)necene u procesu ra"#ene porvnavaju u svo# ko!eanju sa novoo# vrednosti roe i#e se u principupostie ekviva!entnost njihove ra"#ene, kao i svo&enje evidentnih vre#ena na dru)tveno potreno radno

vre#e, i to u" de!ovanje dru$o$ ekono#sko$ "akona%"akon ponude i tranje%

1.%. Zakon onude i tra&nje

Zakon ponude i tranje je ekono#ski "akon pute# koje$ se 'or#ira tri)na cena roe, odnosno cena pokojoj se neka roa prodaje i!i kupuje% ;ena neke roe i"raava dru)tveno ekono#ski odnos i"#e&uprodavca i kupca u o!iku ra"#ene roe "a novac% Kada su ponuda i tranja uravnoteene u tri)noj cenise re'!ektuje dru)tveno potreno radno vre#e koje se "ahteva "a proi"vodnju neke vrste roe% 5 sk!adu sapro#ena#a ponude i tranje tri)na cena osci!ira oko svoje ravnotene taketri)ne vrednosti u prostojronoj proi"vodnji i cene proi"vodnje u ra"vijenoj kapita!istikoj privredi% Kada ponuda nad#a)i tranju ,

trna cena pada ispod ravnotene cene /vrednosti0 )to utie na s#anjenje ponude , a porast tranje iornuto, ako tri)na cena raste i"nad vrednosti% Ponuda se pove*ava dok tranja pada% Ovaj proces u ko#ese o$!eda dru)tveni o!ik de!ovanja "akona vrednosti odvija se u tenji da se odnosi na tri)tu uravnotee ada se tri)na cena roe stai!i"uje% 5 taki u kojoj je oi# ponude jednak oi#u tranje% (ada se tri)nacena i"jednaava sa ravnoteno# ceno#%965AJ 89CA;6 9 C96J.

BCDCTRDCF CYT YJTD\TY YJCTLCHQ CTJG DG DGRTD HJLD YJCTLCHQ% GRTDTHJLD YJCTLCHQ JG[TB F YC CHTG CFLGJQG CLC YJTD\TYG% T F CHT BJW CHLGDBCDCFB YJTDH, H F YJCTLCbGRT YJTQC T FT[C CH FJGD CFYCHGJG YJTDbDT DG

BCDCTRDTT /H]TLTT0 JGH, HC BCDCFB YJTDH, H F YJCTLCbGRT JG[TRTT CHTGYCHFT\GDT DG BCDCTRDTT JGH /DYJ% C]C GJGHC0%

L+M- )*+,+-/,+0

JTD\TY BCDCTRDCFT T[T BCDCFB JG\TCDG[DCFT, FLCHT F DG CFLGJQ C LWBCDCFBC J[GG BCJTQ JGFYC[CTLTX YJCTLCHDTX RTDT[G\G% TDG BCDCTRDCFT HQT T BCDCTFGQ [DGG YJCTLCHQ YJHWG%BCDCTRDCF YCHJGLG HG F YJCTLCHQG CFLGJT FG C GQT JC\TG JFJFG, CHDCFDCHG F GHG\T YJC\FG YCF[CLGQG CGL C GQ JCBCL% BCDCTRDC CDC YCF[CLGQ BC

DGGQ JCBCL YCFT DGLWT RTDGB% fLGDTGTLDC, BCDCTRDCF F TJGGLG BGC CHDCFBC[TRTD YJCTLCHG T JCBCLG YJCTLCHQ /JCGBG GJTG[G, JGHG, FJHFGLG G JGH0% gBC FG CDGRTC BCDCTRDCF, V BGC LJTHDCF YJCTLCHQ CJGRDG YC FG[DT \TDGG T BGCJCBCL YJCTLCHQ /BYD0, CDHG F BCDCTRDCF TJGGLG BGC

O) QQQ

`GRW F BCDCTRDCF TJGGLG BGC CHDCF Tb BYDC YJTXCHG T BYDTX JCBCLG%LGBC JG\TCDG[DC YJTLJbTLGQ DGFCT HG C GQ JCBCL YCFTD C LWT RTDGB,

CHDCFDC HG BCDCTRDCF H C LWG% CLWGQ TBGFDCFT YCF[CLGQG YCFT FXDC[CBT FGLJGLGQTG, JGDT LJFGG HG, DGYJbQ CJGDTG\T JGHG T F[% TJG BCDCTRDCFT CXLGWD \[CBYGD ]HFBT JGH T GC YCBGG] BCDCTRDCFTDGCXLGDT JT[C YCF[CLDC FYXG%BCDCTRDCF BCY[BFDTT YCBGG] CH YJCHBTLDCFT JGHG, J CXLGG JG\TCDG[DTBCJTQ D FGC TLC JGHG LW T FJHFGLG G JGH T YJHG JGHG% JTD\TY BCDCTRDCFT T YGJ\TG[DT BCDCFBT YJTD\TY, J YC FLC BCDCFBC DGRQ HCYJTDCFT CFLGJQ


11/23

CFDCLDC BCDCFBC YJTD\TYG ^ CFLGJQ GBFTG[DTX J[GG JYJCHB\T FG TDTG[DT[GGQTG%

R,/M )*+,+-/,+0

BCDCTRDCF HGD CH TJTX TDFJDGG BCDJC[ BCDCFB FYDCFT YCF[CLGQGYJHWG, J CDG CHJGGLG CHDCF YJHWG YJG BYDT JCBCLTG% TFGC BCDJC[ YBCDCTRDCFT F ^ THDTTBCLGQ FG YJHW DG BCTG HC[GT HC YCLWGDTXJCBCLG, DFYJCLCbQG YJCYTFGDTX YJTD\TYG YCF[CLGQG, BGC T DTBGFDCFT YCF[CLGQG%FLGJTLGQ LWTX J[GG FGQDC JCQ [DGG, YCFT F BLG[TDTTYCF[CLGQ YJHWG% CLWGQ BCDCTRDCFT TJ FTF[ YJHFGL]G T YCLWGQCGFLG HJLG%UDGRG BCDCTRDCFT C[HG F T FGQTLGQ JCBCLG YJHWG% T F FGQ T \TDGBCGQG YJCTLCHG T[T F[G% GQTLGQ BCGQG YCLWGLG F BCDBJDDCF YJHWG DGJT T FLGJG CWDCF FGQTLGQG YJCHGDTX \TDG YJCTLCHG% GQT YJCHGDT \TDGG

YCLWGLG F YCJCQG T C] YCHTJ YCJ YCJCGRG DG JT ^ RT F YCFT HGDCH \T]LG YJHWG%CLWGQ YCJCQ FLGJG F F[CLT G LW YJCTLCHQ, G T T JGLC YJHWG% `G CLGDGRTD, BCDCTRDCF LTFJBC TR DG BLG[T BCDCT YCF[CLGQG YJHWG%

S*+T )*+,+-/,+0

`G FL [D BCDCTRDCFT H[ JCDT GBCJT, YCDBGH FG JG[TRTT T FYJCDTHFLC% C F GBCJT BCT H[ DG J[G /YJCTLCHQ0, FJHFLG G JGH, YJH JGHG TJGHD FDG%

GBCJT BCT H[ DG YJCHBTLDCF F TFCLJDC T GBCJT BCDCTRDCFT% DT F JCDTT,J T BCDCTRDCF TJT YJTD\TY CH YJCHBTLDCFT%GBCJ BCDCTRDCFT FG FGDCLTG QD F[CL]DCFT T HTDGTB RTD-- !"#"$%

- %"'()*+- )+.$ / )+&$0$(.#;

- $"12#$

L;6;46 UA9;6

DCT YJHWTG YJTJCHDT F[CLT H[ DG L[TRTD JCGBG T JCBCLG% lJGTT

YJTJT G C F JHGJFL, YC]CYJTLJHT, GJFL, YJXJGDC TDHFJTT, YG T HJTH[GDCFTG% mTD GJTG[G G JYJCHB\T GBCb JY T\G YJTJCHDTX GBCJG, YJBCJCBCLG YJCTLCHQT C GJTG[G% D F BJGQC [TDTT CJTJG DG JT, CHDCFTG YCDH T JGQ, YG F C JTJGT BGC BCYCDDG BCDCTRDCFT BCG F CJTJGYCH HFLC HJLDTX GBCJG% HG HGD HTC QTXCLTX JCBCLG F[CL]D YJTJCHDT THJLDT GBCJTG%

V;9C


12/23

LT GBCJT HFL YJG JT BCDCFB YC[TTB, YC[TTB \TDG, \GJTDG T F[% ^ BC FGL]G BGC CBTLGD GBCJ FG FGDCLTG JCBCLG YJHWG%JGLG, FLCT GBCDFBT T HJT YJCYTFTG, CJTJG BYDT YJGLDT T BCDCFBT GTD TF[CL YJTLJbTLGQG YJHWTG% J BC F HCDCF C[TB YJCYTFG H[ BGC CBTLDCF[CL]DT GBCJ FG FGDCLTG BCDCT T JCBCLG YJHWG% TJBDT T\G CLTX JG

HJGL DG \TD BCGQG YJHWG C[HG F YJBC YCJG, GBFG, \GJTDG T HJ%


13/23

]) QQQQQQQQQQQ ^sr _ ^r _ ^lr

H -

] BC[TRTDG YJCTLCHG^sr JC\T FJHFGLG G JGH^r JC\T YJHG JGHG^lr JC\T JGHD FDG

LGBGL CH[ FGC TJGGLG FTFGC BCDCTRDCFT T CDG F YCCW QG D C YJGBTRDCJTT% T CH[C F D C JTT DT YJCTLCHQG, CFT GBC YCYDCFT XCCDG% YJGBFT YJHWG, YJTFYG F YGJ\TG[DC TJGGLGQ BCDCTRDCFT YCHTDTX [DGG%`GJCRTC DGRGDC YJGWQ BCDCTRDCFT YJHG JGHG, CHDCFDC JCDC GJTG[G% DG

F TJGGLG BGC CHDCF TTRB BC[TRTD YJCTLCHG /0 T JCBG GJTG[G /5#r0, BGBC F[THT- ]E QQQ ^mr

CJCQ DGLW JCG T LJFG GJTG[G HDCFGLDC LJHTT T[T TJGRDGT, G YC]DC LJHTT T DCJGTL JCBG, H CH C CW% GL]GQ CHDCF FLGJDTX JCGBG FGDCJTJGDT, HCTG F F[TBG BCDCTRDCFT JCQG GJTG[G YJHW%GJ\TG[DT TJG BCDCTRDCFT YCJ FJHFGLG G JGH TFBG F DG F]HWT DGRTD-

]Esr QQQ ^sr

H ^sr JC\T FJHFGLG G JGH%

LGBC TJGDG YGJ\TG[DG BCDCTRDCF DG YJGBTRDC DGRQ, DTT BCDCFBTYCJ]TLG G YJHW% YJGBFT DT CW TJTT JCB FJHFGLG G JGH YC HTDT\TYJCTLCHG, DTT YCFCT LTH]TLG BCJ[G\TG Tb JCGBG FJHFGLG G JGH T YJCTLCHG%GJ\TG[DG BCDCTRDCF JGHD FDG TJGGLG F-

])lr QQQ ^lr

H ^lr JC\T JGHD FDG%

LGBC TFBGGDG BCDCTRDCF JGHD FDG YJHFGL]G GYJGLC YJCHBTLDCF JGHG% lGBCYJHFGL]G TF BLGDTGTLD L[TRTD /YJCHBTLDCF JGHD FDG T QDG BCDCTRDCF0,


14/23

DGRGDC QTXCLC BCDCFBC HTJD\TJGQ% YC YJCHBTLDCFT T DG YJCTLCHDC FDGT JGHDTBG T FG[DC YCHTGQ QCLYJCTLCHD CWT, G BCDCTRDCFT F TDFTFTJG DG BCDCTFGQ JGHDC FDGC, HGB[ HGG QDC JCQ% FTF[ BCDCTRDCFT, JGHDG FDGG F YCHJb T B[GYG BCDCT FLTXGBCJG, CHDCFDC [CG[D BCDCTRDCF YJHWG%

S64A486=86 HC;6=


15/23

`st FGDHGJHDG \TDG /FG0

G LJTHDCFT CH[ BCDCTRDCFT C F TFBGGT T YJBC BYDC YJTXCHG, BGC TJGFLTX YJTXCHG T YCF[CLGQG YJHWG%

^E QQQ

^ BYGD YJTXCH YJHWG

lDCF BYDC YJTXCHG CLH FGRTQGLG TJ YJTXCHG YJHWG CH YJCHGDTX YJCTLCHG /DCGB,BC[TRTDG T \TDG0, YJTXCHG CH TDGDFTJGQG T LGDJHDTX YJTXCHG YJHWG%`G CLG DGRTD T TJ YCFGJGDG ^ BCDCTRDCF TJGGLG BYDG YCF[CLGQG YJHWG, CXLGGFL QCL G T YCF[CLD GBTLDCFT% JXCHDT DGRTDT TJGGLGQG BCDCTRDCFT CXLGGFGC C[GF YJCTLCHQ, CHDCFDC CFDCLD H[GDCFT YJHWG%

)*+,+-/,+0 YT[\) +L-b,+ +- LT+R+V\)

gDG[TG BCDCTRDCFT TFYTTLGQ CHDCFG Tb JCBCLG T CTG YJCTLCHQ FG \T] HGF CHJHT CT YJCTLCHQ FG TDTG[DT JCBCLTG% bGLTFDCF JCBCLG T CTGYJCTLCHQ TJGGLG F DB\TC JCBCLG% DB\TG JCBCLG YCBG HG JCBCLT GLTF CHCTG YJCTLCHQ%DB\T JCBCLG F [TLGJTGT[D, C DGRT HG JCBCLT GLTF D FGC CH CTG, LW CHL[TBC JCG GBCJG, L% HJTDGDT JCBCLG% `GLGDTG HJTDGDG JCBCLG F \TDTDYG, J F JCBCLT YJCTLCH BC[TRTD T \TD TDYG% g[T JCBCLT, TFC GBC, GLTF CH

XDC[CT, CJGDTG\T, BGC T RTGLC DTG HJTX GBCJG% GHG F FL HJTDGD JCBCLGYCHHDGBC LGD, CFDCLDG YJYCFGLBG GDG[TT BCDCTRDCFT HG JCBCLT GLTF FGC CHCTG, G HG F \TD TDYG T FL CFG[ HJTDGD JCBCLG BCDFGDD, % HG F D TQG%JYCFGLBG HG JCBCLT GLTF CH CTG YJCTLCHQ, G HG F \TD TDYG T CFG[HJTDGD JCBCLG BCDFGDD, YJGLT F T GDG[TTRBCYHGCBTX JG[CG, J CCWGLG HGF DB\T JCBCLG YJTBG DG HLCHTDTCDG[DT HTGJGTG, C QTXCL GDG[TYCHDCFGL]% DB\T JCBCLG JGTRBT F YJTBG BJTLGG JCBCLG% fJTL JCBCLGYCBG BGBC F TQG JCBCLT CHDCF DG YJCD CTG YJCTLCHQ BGHG F FLT CFG[TGBCJT BCT TR DG JCBCL BCDFGDDT%gDG[TG JCBCLG T CTG YJCTLCHQ HT[T F DG-8 2&20#3' ."2).$"$ )"$(.$*2 # $9#:2 !"$#3*$%+ # &2

8 2&20#3' %'1$"$ )"$(.$*2 # $9#:2 !"$#3*$%+

BJGBC JCB, YJHW D C HG TQG CYJ, XDC[CT, YCF[CLDT YJCFCJ, BGC DTB]RDC YJGL]GRBC CFC], % TBFD TDY, C DGRT HG F CT YJCTLCHQ TQG FGC BGCJ[G LW T[T GQ YCJ LGJTGT[DTX TDYG BGC C F JGH T[T FTJCLTD% GDG[TTCHDCFG BJGBCJCRDTX JCBCLG T CTG YJCTLCHQ DGRGDT F BCD\YT BYDTX, YJCFRDTX TGJTDG[DTX JCBCLG%


16/23

G[TB F JT BCD\YG BJGBCJCRDTX BYDTX JCBCLG-- '.'!


17/23

C[GWT CH CG, TDJF FLGBC TJT HG JGCJT CWDCF YCLWGQG BCDCTRDCFT%CFC CFDCLT HLT CWDCFT HG F C YCFTD% JLG CWDCF G YCLWGQ BCDCTRDCFT[T GXL G FGQQ CJGDTG\TCDC F[CL]DTX JCBCLG [DGG YJCTLCHQ% LC FYCFT YCHTGQ DTLCG CJGDTG\T JGHG BCDBJD TJ%JG CWDCF F[CL]DG DCQ DCLTX XDTRBTX GBCJG, % TDLFTJGQ% bT,

FLGBG YJCDG XDTRBTX GBCJG CJG TT T BCDCTRDG, HG T F C[G FGJGT T BCDCFBTCYJGLHGDC%LCbQ DCLTX XDTRBTX GBCJG F[CL]GLG YJCD LWTD JCBCLG [DGG YJCTLCHQ%GBC W HDT JCBCLT, YC YJGLT[, JGFT, HCB W HJT TGT DHD\T CYGHGQG%

R * Y / *

JTD\TY BCDCTRDCFT CXLGG \[CBYDT ]HFBT JGH T GC CLG YJTD\TY DGCXLGDTJT[C YCF[CLDC FYXG%

GDG YJHWG, BGC T DC L[TB BCYGDT FLC YJCT LWGLG GBC C YJTD\TYBCDCTRDCFT YCHT DG DGLTT CWT DTLC CFLGJQG%

fCDFGDDC F T TDG[GQ DCLTX CHG G YCLWGQ DTLCG BCDCTRDCFT% fGHG CLCJTCC YJHWTG T DCT L[TBT BCYGDTGG, GBCJT BCT C H[CLGT DG YCLWGQBCDCTRDCFT F JCDT, BGC DG YJTJ- FGQQ JCGBG YJHG JGHG, FGQQ JCBCLGFJHFGLG G JGH, FGQQ JCQG JGHD FDG, C YCYDT BCJTQ BGYG\TG, B[GQGQJGBG XDC[CBC YJC\F, BGC T LCbQ DCLTX XDC[CTG%

mT] FLGBC YCF[CLCHFLG HG FG C GQT JCBCLTG CFLGJT C LWT BYDT YJTXCH T T

BCDCTRDT YCF[CLGQ -

, . , . ! . " . # , . !.

# . $ %& , , ! , ! . ' & % . ( .


18/23

$ % . ) . .# , . % .

P:O+5K(IVNOS( :A+A

Produktivnost je jedan od tri osnovna ekono#ska principa, u" ekono#icnost i rentai!nost, koji traiostvarivanje odredene vrijednosti proi"vodnje sa #ini#a!ni# utro)ci#a radne sna$e%Kao )to vidi#o, produktivnost rada je veo#a "nacajan poka"ate!j uspje)nosti pos!ovanja neko$ predu"ecai kao takav je pred#et konstantno$ pracenja i prona!aenja nacina "a unapredivanje%Kro" ovaj se#inarski rad ce#o poku)ati dati pre$!ed principa produktivnosti, 'ektora koji direktno uticuna nivo produktivnosti u neko# predu"ecu, nacine i"raavanja sa konkretni# pri#jeri#a i na kraju, #jerekoje predue"cu stoje na raspo!a$anju kako i produktivnost podi$!i na od$ovarajuci nivo%

1. PgIN`IP Pg^KIONI

Produktivnost de'ini)e#o kao kvantitativni i"ra" i"#edu oi#a proi"vodnje, us!u$a i!i pro#eta i ko!icineutro)ene radne sna$e, )to is#o #o$!i prika"ati op)to# 'or#u!o#-

/Pproduktivnost rada9 oi# proi"vodnje9 roj "apos!enih 9 ostvarena proi"vodnja po jedinicirada0

Osi# to$a, produktivnost #oe#o predstaviti i inver"no, tj% i"racunavajuci ko!iko je utro)eno rada "aproi"vodnju jedno$ proi"voda-

/tutro)eno vrije#e po jedinici proi"voda0

Ova de'inicija produktivnosti je i"vedena i" osnovno$ ekono#sko$ principa- ostvariti #aksi#a!ni re"u!tatsa #ini#a!ni# u!a$anji#a, koji je #o$uce postici na dva nacina-povecanje# ukupne #ase proi"voda i!ipovecanje# radno$ ucinka%


19/23

2. FKgI Pg^KIONI

?aktori produktivnosti su sve one cinjenice koje uticu na radni ucinak i kao takve ih #oe#o $rupisati u-- objektivne i

- subjektivne faktore

=0 Ojektivni 'aktori produktivnosti

Ojektivni 'aktori produktivnosti #o$u iti tehnicki i dru)tveni%(ehnicke 'aktore produktivnosti cine sva #aterija!na i tehnicka sredstva koja s!ue proi"vodnji, kao inaucna i tehnicka dosti$nuca koja se ne pri#jenjuju, a!i "a to postoji ekono#ska #o$ucnost% Naj"nacajnijiovakvi 'aktori su- (ehnicke karakteristike proi"voda na osnovu kojih se i"raduju nor#ativi rada i"rade proi"voda% Karakteristike tehno!o)kih procesa koji "ahtijevaju #anji i!i veci utro)ak radne sna$e pri nje$ovo#i"vodenju%

Karakteristike sredstava "a rad, tj% njihova savre#enost i tehno!o)ka usavr)enost u ve!ikoj #jeri uvjetujui visinu produktivnosti rada% (ehnicke karakteristike #aterija!a koji se koriste u proi"vodnji% :adna sredina i us!ovi rada u takvoj sredini, e" o"ira da !i se radi o prirodno us!ov!jeni# i!i vje)tackistvoreni# us!ovi#a "a rad% Oi# proi"vodnje svoji# pro#jena#a #oe uticati na produktivnost% Vid or$ani"acije rada svoji# nivoo# direktno povecava i!i s#anjuje produktivnost% Nivo or$ani"acije koji se o$!eda tehnicko# opre#!jenosti%

+ru)tveni 'aktori produktivnosti se #o$u sa#o indirektno #ijenjati, a u njih spadaju ku!turni nivo, tri)te,stepen ra"vijenosti saoracajne #ree, stanovni)tvo, i #no$i dru$i dru)tveni e!e#enti%

0 Sujektivni 'aktori produktivnosti

Or$ani"acioni, tj% sujektivni 'aktori produktivnosti ouhvataju sve e!e#ente ve"ane u" covjekovu !icnostu proi"vodnji i or$ani"aciji proi"vodnje% Po nacini#a na koje se ispo!javaju, #o$u dje!ovati kro"- I"or i od!ucivanje o tehnicki# i dru)tveni# us!ovi#a proi"vodnje% Ovi# i"oro# se #oe pronaciod$ovarajuca "a#jena #aterija!a, nekih tehnickih i!i tehno!o)kih procesa i s!icno% Kva!i'ikacije proi"vodaca, pri ce#u trea pronaci opti#a!nu kva!i'ikovanost radno$ ko!ektiva u cje!ini% Inten"itet rada, pri ce#u se i"na!a"e nacini "a posti"anje opti#a!no$ inten"iteta rada toko# koje$ ce setro)iti naj#anja ko!icina proi"vodaceve ioener$ije po jedinici proi"voda% Or$ani"acione #jere koji#a #enad#ent, nakon ana!i"e cje!okupno$ tehno!o)ko$ proi"vodno$ procesa,

nastoji pronaci nacine "a eventua!no skracenje i!i pojednostav!jenje nekih 'a"a rada%

3. IZgONE Pg^KIONI

Za i"raavanje ostvarene produktivnosti postoje ra"!icite #etode, a u "avisnosti od nacina i"raavanjaproi"voda #oe#o navesti-


20/23

=0 Proi"vod se i"raava 'i"icki# jedinica#a #jere

Na ovaj nacin se #oe i"ra"iti sa#o kada predu"ece i#a sa#o jedan proi"vod, i!i ho#o$enu proi"vodnju,i to je vec navedena 'or#u!a-

Na konkretno# pri#jeru to i i"$!eda!o ovako -

5 tvornici ce#enta proi"vedene su s!ijedece ko!icine-

Ko!icina ce#enta =,74>%>>> tona

5tro)eno radnikwdana =,4>%>>>

Na osnovu navedenoih 'or#u!a produktivnost i i!a jednaka-

i!i

0 Proi"vod se i"raava tri)no# cijeno#

5 praksi su ce)ci s!ucajevi hetero$ene proi"vodnje kada se produktivnost i"raava tri)no# cijeno# -

(Cq =trina cijena po jedinici proizvoda

Mora#o "nati da ovaj ora"ac #oe dati po$re)nu s!iku produktivnosti rada jer tri)ne cijene nisu 'aktorproduktivnosti, a i pod!one su pro#jena#a%+je!o#icno pro!e# #oe#o rije)iti uvodenje# standardnih cijena a!i ako u proi"vodnju uvodi#o noviproi"vod tada ni to nece iti #o$uce%Na konkretno# pri#jeru i"racunavanje produktivnosti i i"$!eda!o ovako-


21/23

Vrsta proi"voda Ko!icina (ri)na cijena "a = proi"vod Vrijednost proi"vodnjex %>>> y> 7>%>>>z %4>> {> =>>%>>>Z {%>>> > |>%>>>5kupno {>%>>>

5 proi"vodnji je ucestvova!o =%>> radnika%Produktivnost na osnovu tih podataka je jednaka-

+ru$acije receno, jedan radnik je ostvario proi"vodnje u vrijednosti >> KM%

3J Proiz"od se izra&a"a cijenom ko!tanja

;ijena ko)tanja se sastoji od tro)kova #aterija!a, sredstava "a rad i tro)kova radne sna$e%

(!q=o"jektivno uslovljena cijena kotanja po jedinici proizvoda.

Kao i prethodni #etod i ovaj i#a odredene nedostatke jer #oe dati po$re)ne re"u!tate ako se #ijenja,pro)iruje asorti#an proi"voda% 5 to# s!ucaju je pri#jena ovo$ #etoda #o$uca jedino ako svi proi"vodii#aju pri!ino istu visinu tro)kova sredstava "a proi"vodnju po jedinici rada%Na konkretno# pri#jeru i"racunavanje produktivnosti i#a o!ik-5 jednoj $odini je ostvarena proi"vodnja sa ojektivno us!ov!jeno# cijeno# ko)tanja od 4%>>>%>>> KM%1roj radnika je %>>>%

$J Proiz"od se izra&a"a dru!t"eno otrenim radom

5 pri#jeni ove #etode se krece od proi"voda i dru)tveno potreno$ rada "a nje$ovu proi"vodnju-

(#= proizvod, a $% drutveno potre"an rad.

Na osnovu to$a #oe#o postaviti i"ra" ojektivno us!ov!jene produktivnosti-

Po)to u praksi ipak do!a"i do odstupanja "o$ ojektivnih us!ova proi"vodnje i or$ani"acionih nedostatakakoristi se ora"ac-

/ Ki koe'icijent odstupanja ojektivno us!ov!jenih tro)kova radne sna$e po jedinici proi"voda,Iior$ani"aciono us!ov!jeno odstupanje radne sna$e u proi"vodnji po jedinici proi"voda%0

Ovaj #etod i"racunavanja produktivnosti rada se koristi u praksi po)to kvantitativno i"raava uticaj svihe!e#enata koji uticu na produktivnost%


22/23

$. PgOENE PgIN`IP Pg^KIONI

Sprovodenje principa produktivnosti podra"u#jeva predu"i#anje #jera koji#a se stvara ojektivnaproduktivnost, tj% produktivnost )to !ia ojektivnoj%

Najce)ce #jere su us#jerene na otk!anjanje odstupanja od-- standardne kvalifikovanosti radnika- standardnog intenziteta rada- standardne organizacije rada

Sve #jere koje predu"ecu stoje na raspo!a$anju #oe#o podije!iti na-

1J r#anizacione mjere

Or$ani"acione #jere se odnose na kori)tenje unutra)njih re"ervi predu"eca na najo!ji #o$uci nacin%Provodenje or$ani"acionih #jera se u$!avno# odnosi na- povecanje stepena iskori)tenosti kapaciteta, po$otovo u predu"eci#a i privredni# $rana#a sa visokora"vijeno# tehnicko# opre#!jenosti% podi"anje kva!i'ikacione strukture radno$ ko!ektiva, pri ce#u je opti#a!no da kva!i'ikacija svako$radnika ude upravo onakva kakvu konkretno radno #jesto trai% osi$uravanje nor#a!no$ inten"iteta rada, pri ce#u se #ora prethodno utvrditi vre#ensko trajanje svako$konkretno$ "adataka% #jere or$ani"acije rada preko raciona!i"acije vre#ena "a i"vr)enje pojedinih pos!ova% Ove #jereouhvataju i utvrdivanje "ahtjeva svako$ pojedino$ "adatka a!i i uvodenje nor#i i pravi!a koji#a se #oe#no$o uciniti po pitanju produktivnosti%

2J pjere tehnicke racionalizacije i rekonstrukcije

Ove #jere i#aju u ci!ju i"#jenu, poo!j)avanje tehnickih us!ova rada%Pri ra"#atranju i uvodenju ovih #jera #ora se posena panja pok!oniti cje!okupnoj ekono#skoj ana!i"iisp!ativosti narednih koraka% 5 suprotno# se #oe do$oditi da predu"ece podi$ne nivo produktivnosti navi)i nivo, a!i na )tetu nekih dru$ih poka"ate!ja%

3J pjere dru!t"eno# karaktera

Ove #jere se svode na pravi!no kori)tenje radnih navika, ra"voj or$ani"acione strukture, i"$radnju

kva!itetnih kadrova i s!icno%5 osnovi, ove #jere se treaju konstantno provoditi od strane #enad#enta !judskih resursa i srodnih$rana, kako i se u predu"ecu stvoti!a k!i#a #otivisanosti radnika, koji ce tada posti"ati i vecuproduktivnost%

ZKq^`K


23/23

Posti"anje opti#a!ne produktivnosti je konstantan "adatak koji #enad#ent #ora ispunjavati svojo#or$ani"acijo# rada, a!i i osi$uravanje# adekvatnih procesa proi"vodnje% Predu"ece i#a na raspo!a$anjura"!icite #jere "a povecanje produktivnosti, a sa#i# ti# i "a o!je raspo!a$anje svi# resursi#a koji#araspo!ae%

5 svako# s!ucaju, predu"ece #ora konstantno pratiti sve e!e#ente od koji produktivnost "avisi i drati ihu prihvat!jivi# $ranica#a% (ek tada je #o$uce da ukupan re"u!tat pos!ovanja ude "adovo!javajuci%

osnovni ekonomski zakoni

Documents