osnovni principi sahovske igre u fazi otvaranja

7/30/2019 Osnovni Principi Sahovske Igre u Fazi Otvaranja

http://slidepdf.com/reader/full/osnovni-principi-sahovske-igre-u-fazi-otvaranja 1/9

Osnovni principi šahovske igre u fazi otvaranja

U trodelnom intervjuu koji je povodom objave svog povlačenja sa šahovske sceneGari Kasparov ekskluzivno dao za sajt ChessBase (videti www.ChessBase.com, 5. april2005.) deo razgovora posvećen je izuzetnom značaju faze otvaranja u savremenoj

šahovskoj igri. Kroz svedočenje igrača koji je najviše doprineo usavršavanju i popularizaciji drevne igre vidi se koliko pažnje je posvećivao pripremama, tokom kojih jenjegov štab neprekidno brusio varijante koje će kasnije kroz nastupe ovog velikanadoprinositi njegovom legendarnom statusu. Trinaesti šampion sveta precizno analizirasadašnji trenutak, pri čemu posebnu pažnju posvećuje uticaju računara: strahovit porastigračke snage modula za analizu, kao i dostupnost ogromnih baza podataka,omogućavaju pravljenje gigantskih koraka i svakodnevno pomeranje granica našeg poznavanja šaha. Naravno, najosetniji pomeraj prisutan je baš u početnom stadijumu igre,tako da Kasparov procenjuje da je značaj otvaranja u odnosu na središnjicu i završnicunarastao do udela koji se kreće čak i do devedeset procenata, a proporcionalno tome početnoj fazi igre posvećuje se izuzetna pažnja i najveći deo vremena tokom priprema. U

nastavku intervjua čak se govori i o tendenciji da se vrhunski igrači priklanjaju otvorenimsistemima i pozicijama koje nastaju iz Španske partije, pošto strateški karakter igre uizvesnoj meri umanjuje mogućnost direktnog uticaja računarskih analiza, a time i rizik daigrač postane žrtva detaljnih priprema svog protivnika.

Kroz skraćeni prikaz nekih razmišljanja verovatno najvećeg poznavaoca šahovskeigre svih vremena stekli smo uvid dokle se stiglo u svakodnevnom pomeranju granicanašeg poznavanja otvaranja. Nas svakako u ovom trenutku interesuje upravo suprotan pol, to jest kako započeti i na koji način organizovati proučavanje prvih koraka ušahovskoj partiji. Upuštanje u takvu avanturu zahteva i neke mere predostrožnosti – poznavanje opštih principa šahovske igre, ali i osmišljen sistem konkretnih uputstava i

varijanata koje su deo shema koje potvr đuju svoju vitalnost u savremenoj šahovskoj praksi.

Kao i kada je u pitanju bilo koja druga sistematizacija, pokušaj da se izdvoje nekaopšta načela igre u otvaranju govori o želji da se izraze neke prepoznate zakonitosti iformulišu na nama razumljiv način. Tako artikulisane preporuke potom se mogu usvojitikao pouzdani putokazi prilikom svake odluke koja predstoji igraču kada je na potezu u početnoj fazi igre. Komplet uputstava koja slede preuzeta su na osnovu neformalnogusmenog izlaganja velemajstora Svešnjikova u prostorijama tadašnjeg Šahovskog saveza Jugoslavije. Iako ne mogu sa sigurnošću da tvrdim ni da li je u pitanju bila 1999. godina,kao ni ko je još prisustvovao ovom nesvakidašnjem traktatu, njegova sadržina mi se

svakako u dobroj meri urezala u sećanje. Ono što sledi je izvesna improvizacija koja,koliko god je to moguće, sledi originalna uputstva letonskog velemajstora. Iako ni samnisam siguran da li se seća ove epizode, ovom prilikom mu se od sveg srca zahvaljujemna znanju koje je podelio tokom ove neponovljive improvizovane lekcije.

Početna opaska već pogađa u samu suštinu šahovske igre, pošto je fundamentalnozasnovana na osnovnom pravilu šahovske igre: Osnovni principi šahovske igre uotvaranju nisu isti za beloga i crnoga, iz prostog razloga što beli svojim nastupom prvi

http://www.chessbase.com/

http://www.chessbase.com/



započinje partiju, a zatim prilikom svakog sledećeg poteza (kojeg čine polupotez beloga,a zatim i polupotez crnoga koji sledi) i odluke koju donosi njegovo prvenstvo ostaje nasnazi i njegov polupotez prethodi opredeljivanju koje u okviru svog polupoteza čini crni. Na taj način potrebno je formulisati dva kompleta pravila koja su međusobno slična (što je prirodna posledica simetričnog rasporeda figura u odnosu na središnju liniju

razgraničenja u po

četnoj poziciji), ali se ipak unekoliko razlikuju i poznavanje te razlikečesto može da pretegne tokom donošenja odluka prilikom međusobnog nadigravanja

protivnika u početnom stadijumu igre.

BELI CRNI

1. Zahvatanje centra 1. Uspostavljanje ravnoteže u centru

2. Razvoj figura 2. Načelo sigurnosti

3. Ugrožavanje slabih tačaka i figura crnog 3. Zaštita sopstvenih slabih tačaka i figura

4. Načelo sigurnosti 4. Razvoj figura

Šta možemo da zaključimo ukoliko uporedno posmatramo ova dva skupa bliskihnačela? Pre svega, naša pažnja bi trebalo da se usredsredi na razlike. Prvi princip za obestrane upućuje na dejstva u centru, ali prvenstvo poteza omogućava belome da svojimnastupima zaposeda centralna polja i uspostavlja kontrolu nad njima, dok crnome preostaje da svojim delovanjem parira svom protivniku i uspostavi što bolju kontrolu nad

prostorom koji ostane nezaposednut nakon nastupa belih figura.

Već u drugom principu dolazi do bitnih razilaženja. Ako je načelo razvoja figuranešto što se u najvećoj meri slaže sa preporukama koje dolaze od gotovo svih prvihučitelja šahovske igre, koncept da crni treba da prethodno uzme u obzir svoju sigurnostsvakako je za mnoge novi momenat. Ipak, pošto beli u okviru svoja dva dominantna principa agresivno nastupa, čini se razumnim odluka da crni dejstvuje u skladu sanačelom realnosti, a ono svakako podrazumeva izvesnu skromnost pred ambicioznimnaletom protivnika. Tu negde se nadovezuje i međusobni odnos trećih principa: dok beliu okviru svoje prevashodno aktivne koncepcije prvenstveno razmatra mogućnostiugrožavanja protivničkog tabora, crnome je pre svega na umu profilaktičko delovanje i

briga da se prepokriju sopstvena ranjiva mesta, bilo da su u pitanju slaba polja ili izloženefigure.

Četvrti principi zatvaraju krug i ukazuju na činjenicu da beli ne sme da u potpunosti prenebregne sopstvenu sigurnost, dok je za crnoga jasna preporuka da uokviru svojih dejstava treba da uklopi i mogućnost da, što je moguće ranije, i njegovefigure budu uključene u igru, kroz zadatke sadržane u pravilima koja prethode. Iz ovoganedvosmisleno sledi važan zaključak: najbolji potezi po pravilu uvažaju sadejstvo

2



principa i višestruko su funkcionalni. Preostaje samo odgovor na pitanje šta se dešava ako jedna od strana narušava navedene principe. Odgovor je samo naizgled jednostavan:neophodno je pravovremeno uočiti da je došlo do napuštanja osnovnih principa od strane protivnika, sagledati u čemu se ogleda to odstupanje, a zatim kazniti upravo taj propust.

Opšti karakter preporuka o kojima je bilo reči još je daleko od funkcionalne

sposobnosti šahiste da navedena načela preto

či u konkretna dejstva u svojim partijama.Pošto će kroz svako otvaranje koje se razmatra u ovoj knjizi biti dati skup saveta koji su

specifični za odabranu shemu, ostaje da se na ovom mestu kao primer ukratko prikaže nakoji način neke varijante Nimcovič eve indijske odbrane i Damine indijske odbrane dosledno poštuju zakonitosti koje su iskazane pomoću izloženih principa.

Uzmimo za primer početne poteze Nimcovič eve indijske odbrane: 1. d4 ¤ f6 2. c4e6 3. ¤c3 ¥b4 .

Na potez kojim beli zahvata centar, crni reaguje potezom kojim kontroliše centar svojom figurom, ali i ne izjašnjava se pešačkim potezom d5, pošto bi beli tada bio umogućnosti da igrajući c4 odmah ugrozi novopridošlicu. Crni se opredeljuje za dosledno poštovanje principa sigurnosti, razvija figuru, a po potrebi je spreman da potezom d5 uspostavi ravnotežu u centru. Posle očekivanog c4 sledi odgovor e6 , čime crni i dalje

poštuje načelo sigurnosti. Sem toga, otvara se dijagonala za kraljevog lovca, ali i ponovootvara mogućnost da se, u slučaju potrebe, naknadno odigra d5. Konačno, kada beliodigra ¤c3 , sledi ¥b4 , što je upravo potez kojim je određena. Crni razvija i poslednju figurusa kraljevog krila, čime se omogućava brza rokada (IV princip) bez stvaranja slabosti (II iIII princip), ali i kontroliše polje e4 putem vezivanja skakača na c3 i na taj način sprečavaoformljivanje punog pešačkog centra od strane beloga (I princip).

3



Kao dodatan primer navodi se Kapablankin omiljeni potez 4. £ c2, koji je i danas jedan od najaktuelnijih nastavaka. Sprečava se udvajanje pešaka i potpomaže potez e4, pri čemu je poziciona pretnja a3 možda i najjače oružje beloga, pošto se na taj način crni prisiljava da ustupi lovački par, što predstavlja dugoročan strateški ustupak. Principijelniodgovori crnoga 4... c5 i 4... d5 predstavljaju pravovremene reakcije u centru, i to baš u

trenutku kada je bela dama napustila kontrolu polja d4. U slučaju drugonavedenog poteza4... d5, smisao izrečenog u potpunosti se može sagledati kada na 5. cd5 crni odgovori 5...£ d5 i rano uvođenje dame u centar opravda direktnim pritiskom na nebranjenog pešaka nad4 (I princip).

Početni izbor 1. e4, koji se, matematički gledano, može smatrati "idealnim" prvim polupotezom za vođu belih figura, ostvaruje "maksimum funkcije" kontrole ploče: pešak kontroliše dva polja, dok tome treba dodati i četiri polja koja kontroliše dama, kao i joščetiri polja "u nadležnosti" lovca (polje e2 smo već "pripisali" najjačoj figuri), što jeukupno deset novih polja do kojih se nije moglo dopreti iz početnog položaja. Neko bi

mogao da smatra da je to krunski dokaz na osnovu kojega polupotezu kraljevim pešakomza dva polja treba dati bezrezervnu prednost u odnosu na odgovarajući iskorak njegovogkolege koji mu se nalazi neposredno sa leve strane (naime, potez 1. d4 ostvaruje kontrolunad "samo" 8 novih polja). Naravno, zbog složenosti međusobnih uticaja figura,navedeno rezonovanje ne predstavlja apsolutni kriterijum, pošto, na primer, polja g4 i h5,koja predstavljaju razliku koja "preteže" u korist poteza 1. e4, retko kada bivaju u potpunosti iskorišćena od strane bele dame u fazi otvaranja zbog toga što bi tada bila previše izložena napadima crnih figura. Istovremeno, iako ni polja d2 i d3 nisu od posebnog značaja za razvoj dame, zaštita pešaka na d4 (nasuprot nebranjenom pešaku nae4) je od fundamentalnog dugoročnog strateškog značaja i na njoj beli od samog početka

gradi svoju koncepciju.

Koliki je značaj navedenog, može se videti iz sledećeg niza poteza koji sukarakteristični za Daminu indijsku odbranu: 1. d4 ¤ f6 2. c4 e6 3. ¤f3 b6 4. g3 ¥a6 . Iako jeizgledalo da će postaviti lovca na b7 , ne bi li na taj način po najdužoj dijagonali oponiraosvom belom kolegi koji se već ustremio na polje g2, potezom ¥a6 crni teži da izmami beludamu na neko od polja a4, b3 ili c2, posle čega bi dama napustila već pomenutu kontrolunad pešakom d4 (uporediti sa primerom navedenim u Nimcovič evoj indijskoj odbrani kada beli igra 4. £ c2). Usledio bi ranije očekivani potez 5... ¥b7 kojim bi crni narušionepisano pravilo da jednom figurom ne treba igrati više od jedanput u ranoj fazi

otvaranja, ali beli najverovatnije ne može dobro da iskoristi dodatni potez damom kojimga je protivnik naizgled "častio". Na jedan od uobičajenih nastavaka 5. b3, mogao bi dausledi potez 5... ¥b4 , kao reakcija na slabljenje polja c3, koje je prirodna destinacija za belog daminog skakača posle poteza c4 u zatvorenim sistemima. Dva poteza kojauglavnom slede – 6. ¥d2 ¥e7 7. ¥g2 ¥b7 – prilika su da se zastane i objasni uzastopnonarušavanje već pomenutog nepisanog pravila.

4



Mnogi treneri u ranoj fazi podučavanja veoma mladih igrača insistiraju na tomeda se neka osnovna pravila temeljito usvoje i primenjuju bez izuzetka. Naravno, kakoučenici napreduju, otvara se prostor i za fine korekcije grubih smernica koje su im prethodile. Jedna od takvih je već pomenuta i tiče se nepoželjnosti igranja jednomfigurom više puta u ranom stadijumu igre. Uporedo sa sticanjem širih znanja, otvara se i prostor za upoznavanje izuzetaka od ovakvih pravila, ali pre svega za razumevanjeokolnosti pod kojima se opravdano napušta davno naučena zapovest. U našem slučaju,obrazloženje na kojem se temelji veoma hrabra odluka crnoga da posle kraće diverzije

vrati oba lovca u "bazu" nije jednoznačno definisano, a dodatna poteškoća leži u tome štose posledice ovakvog izbora najčešće vide tek na prelasku iz otvaranja u središnjicu, a ionda su u pitanju veoma suptilne razlike. Možda je najbolje početi od takozvanog profilaktič kog mišljenja, to jest od želje crnoga da preduhitri svog protivnika i sprečiidealan razvoj njegovih figura. Dakle, kakav zaključak donosi crni? Već u otvaranju se potezima e6 i b6 opredelio za dijagonale po kojima će dejstvovati njegovi lovci, dok beloga nijedan od prva tri polupoteza ne obavezuje na to da li će razvoj bilo kojeg odlovaca biti klasičan ili fijanketan. Tek kada je odigrano 4. g3 crni dobija prvu opipljivijuinformaciju o namerama svog protivnika. U slučaju neometanog razvoja, beli planira dafijanketira belopoljca, zatim sledi rokada, a kada crni razvije lovca na e7 da bi se pripremio za uklanjanje kralja iz centra, sledi postavljanje skakača na c3. Razvoj belog

crnopoljca će uslediti tek kada se crni izjasni svojim "c" ili "d" pešakom u ciljuuspostavljanja pešačke ravnoteže u centru.

Kakav izbor onda preostaje crnome? Damina indijska odbrana pripada grupitakozvanih elastič nih zatvorenih sistema (njima pripada i prethodno razmatrana Nimcovič eva indijska odbrana), koji su klasifikovani na takav način upravo zbog pretpostavljene mogućnosti prilagodljive reakcije crnoga, koja se pre svega odnosi nakasnije definisanje pešačke strukture. Ako se sve bude odvijalo prema prethodno

5



opisanom scenariju, stiče se utisak da bi beli mogao s pravom da smatra da je prvi deo partije protekao prema njegovim željama. Da do toga ne bi došlo, crni mora da reaguje pre nego što beli rokira. I, kako on to čini? Igrajući ¥a6 , kao što je pomenuto, crni provocira belu damu, u želji da upravo ona ode na damino krilo u cilju zaštite pešaka nac4. Šta je time postignuto? Kada crni bude reagovao potezom c5, niti će dama braniti

svog pešaka na d4, niti će, što je mnogo važnije, biti u mogućnosti da ga podrži daaktivno nastupi putem napredovanja na d5. Pošto beli potezom 5. b3 slabi polje c3, crniodmah to koristi i šahom na b4 prisiljava lovca sa c1 na rano izjašnjavanje, ali i prekrivadejstvo dame po "d" liniji, čime se postiže željeni prekid komunikacije dame i "d" pešaka. Kada je to postignuto, lovci mogu da se vrate na svoja prirodna mesta, pošto su prethodno stvorili pometnju u redovima protivnika. Nespretno postavljen beli lovac na d2 prirodno zahteva premeštaj na bolji položaj, tako da će crni u daljem toku moći da se prilagođava manevrisanju beloga (tu se ogleda pominjana elastič nost ), što je od samog početka i bila njegova namera. Kako je kod crnoga razvoj figura tek na četvrtom mestu po značaju, jasno je da su upravo tu ustupci u vidu gubitka dva tempa (beli je "zaradio" poteze b3 i ¥d2 koji gotovo da ne doprinose nijednom od prva tri principa beloga)

najmanje osetni, pogotovo ako se uzme u obzir zatvoreni karakter pozicije gde protivničke figure još nisu stupile u direktan kontakt. Nasuprot tome, crni je sve vremevodio računa o kontroli ključnog polja e4, a potezima e6 i b6 u najranijoj fazi igre pripremio je tematske protivudare d5 i c5, kojima se docnije uspostavlja ravnoteža ucentru (I princip). Sigurnost (II princip) nimalo nije narušena, a nisu stvorena ni slaba polja ili zalutale ili ugrožene figure na koje bi se moralo paziti u okviru III principa.

U svetlu razmatranih informacija o gotovo presudnom značaju otvaranja usavremenom vrhunskom šahu, kao i izuzetnoj složenosti doslednog primenjivanja principa igre u početnom stadijumu partije, može se izvesti zaključak da je potrebnooslanjati se na iskustvo koje je godinama sticano kroz praksu, ali i prečišćavano u

mnogobrojnim izdanjima koja su se bavila ovom problematikom u vidu teorije šahovskihotvaranja. Pošto je reč o ogromnoj količini informacija, jasno je da postoji potreba da sesistematizuje postojeće stanje šahovske nauke. U tom smislu, podela shema u prvoj faziigre na otvorene, poluotvorene i zatvorene sisteme u neznatnoj meri zadovoljava potrebesavremenog šahiste, bez obzira na to da li je reč o vodećim svetskim igračima, ili o onimakoji nisu odmakli dalje od klupskog nivoa. Navedena podela uzima u obzir samonadmudrivanje kada je u pitanju prvi potez, što predstavlja samo kap u moru mogućnostikoje mogu uslediti. Ako je u davnim vremenima početni nastup beloga 1. e4 smatranviteškim opredeljenjem da se zapodene beskompromisan boj, a svaki odgovor crnogasem "principijelnog" polupoteza 1... e5 koji vodi otvorenoj borbi, tek dovoljan da seizabrana shema okarakteriše kao poluotvorena, savremena praksa nas uči da izbor beloga

da se najčešće opredeli za 1. d4, 1. c4 ili 1. ¤f3

ni u kojem slučaju ne zna

či da sledi zatvorena igra, kao što se nekada smatralo. Dakle, potreban je korak dalje.

Jedna od najfunkcionalnijih podela početnih sistema vodi poreklo iz nekadašnjegSovjetskog Saveza i vodi računa kako o razmatranim principima igre u otvaranju, tako i o potrebama igrača koji gradi svoj repertoar namenjen da odgovori svim zahtevimasavremenih turnirskih nastupa. Preglednosti radi, prvo je dat shematski prikaz, a zatimslede dalja razmatranja. Sistemi se razmatraju u odnosu na opredeljenje crnoga.

6



Podela osnovnih sistema u fazi otvaranja

1. e4 1. d4, 1. c4 ili 1. ¤f3 Ostali prvi polupotezi beloga

- Centralni sistemi - Centralni sistemi

- Sicilijanke sa e6 - Fijanketni sistemi Ne razmatra se detaljna

- Sicilijanke bez e6 - Elastični sistemi podela ovih sistema.

- Ostali sistemi - Ostali sistemi

U okviru otvorenih i poluotvorenih igara, kao sistema koji su određeni polupotezom 1. e4, centralni sistemi su oni u kojima crni pokušava da u svom prvom ilidrugom polupotezu postavi pešaka u uži centar (na polja e5 ili d5) i tamo ga podrži.Otvaranja koja pripadaju ovim sistemima u kojima crni odgovara polupotezom 1... e5 su:Španska partija, Ruska partija, Škotska partija, Italijanska partija, Beč ka partija, Filidorova odbrana, Poncijanijevo otvaranje, Odbrana dva skakač a, Igra tri skakač a, Igra č etiri skakač a, Mađ arska odbrana, Središnje otvaranje, Igra kraljevog lovca i

Alapinovo otvaranje, kao i sledeći gambiti: Kraljev gambit, Evansov gambit, Škotski gambit, Središnji gambit, Severni gambit, Geringov gambit i Letonski gambit, za odgovor 1... e6 karakteristična je Francuska odbrana, dok izbor nastavka 1... c6 određujeOdbranu Karo-Kan. Ovakav izbor karakterističan je uglavnom ili za početnike (što semože objasniti relativno pojednostavljenom logikom prihvatanja pre svega simetričnogodgovora 1... e5), ili za igrače koji pripadaju samom svetskom vrhu. Kada je o njima reč,od pomenutih sistema u savremenoj praksi velikana najzastupljenija su sledeća otvaranja:Španska partija, Ruska partija i Odbrana Karo-Kan.

Sama činjenica da se dve stavke od ukupno četiri odnose na Sicilijansku odbranu,govore o izuzetnom značaju ovog otvaranja za igrače svih nivoa šahovskog znanja.

Značajna je napomena da se podela vrši prema izboru koji crni čini u odnosu na sisteme ukojima beli odigrava poteze 2. ¤f3 i 3. d4, bez obzira na činjenicu da postoji veliki brojdrugih nastavaka izrazito samostalnog značaja, kao što su: Zatvorena varijanta, Alapinova varijanta, Rosolimova varijanta, Gran-pri napad, itd. Kada su u pitanjusistemi u kojima crni donosi odluku da u ranoj fazi igre odigra e6 , jasno je da se timeiskazuje opredeljenje da se pešakom kontroliše polje d5, koje je možda strateški inajznačajnija tačka u Sicilijanskoj odbrani. Ovakvo opredeljenje susreće se u Najdorfovoj, Rihterovoj, Paulsenovoj i Ševeningenskoj varijanti, koje sve uživaju

7



reputaciju izuzetno solidnih nastavaka. Posebno zanimljiv je slučaj Najdorfove varijante,koja je najšire prihvaćena i uživa popularnost kako početnika, tako i takmičara u najužemsvetskom vrhu, što podjednako važi i za dopisne šahiste.

Varijante Sicilijanske odbrane u kojima crni odlaže potez e6 , ili ga najčešće

uopšte i ne odigrava, podrazumevaju da crni preuzima određen stepen pozicionog rizikazarad nastojanja da ostvari maksimalnu protivigru u ranoj fazi borbe. Laskerova

varijanta, kao i njoj srodan izbor u Laburdoneovoj varijanti koje je razradio i uspešno primenjivao pominjani letonski velemajstor Svešnjikov, predstavljaju simboličnospaljivanje svih mostova za sobom, pošto crni igrajući rano e5 prepušta tačku d5 namilost i nemilost svome protivniku. Naravno, konkretna igra izbija u prvi plan i umnogim varijantama beli mora da bude izuzetno predostrožan, da ne bi i sam potpao podopasan napad. Takav razvoj događaja privlačan je mnogim igračima, uključujući tu i onenajbolje, ali se stiče utisak da je potreban određen nivo znanja da bi se primenjivalaovakva koncepcija, tako da su igrači ispod klase majstorskih kandidata ređe uspešni uovim varijantama. To nije slučaj sa Zmajevom varijantom, koja se karakteriše fijanketnim

razvojem lovca na g7 , pošto u toj varijanti crni ne stvara slabe pešake ili polja, već prebacuje težište na igru figura i uopšte smanjuje značaj pešačke strukture. Takav razvoj

situacije, kao i mogućnost da se organizuje direktan napad na protivničkog kralja prisuprotnim rokadama, izuzetno pogoduje početnicima i mlađim igračima, tako da su oničesto najvatreniji pobornici ovog nastavka.

Ostale poluotvorene sisteme najčešće karakteriše izvesno odstupanje od I principaigre u otvaranjima, tako da u njima crni uglavnom odlaže uspostavljanje ravnoteže ucentru. Takav razvoj događaja po pravilu nije po ukusu najjačih igrača, tako da oni ovimshemama pribegavaju uglavnom kada žele da izbegnu direktne pripreme protivnika, ilikada im je potrebna igra na pobedu protiv slabije rangiranog vođe belih figura.Popularnost ovih sistema raste među igračima na klupskom nivou, tako da se među njimamože naći priličan broj pobornika Odbrane Pirca-Ufimceva, Skandinavske odbrane, Aljehinove odbrane, Kraljevog fijanketa, Nimcovič eve odbrane, itd.

Kada su u pitanju zatvoreni sistemi, situacija je unekoliko složenija, što se presvega može objasniti većim značajem izbora redosleda poteza koji omogućavajumnogobrojne prelaze među varijantama, pa čak i otvaranjima. Pošto direktan sukob dvejusnaga, a samim tim i koncepcija, nastupa nešto kasnije nego u slučaju otvorenih i poluotvorenih sistema, slabiji igrači teže usvajaju finese koje su tipične za ovakve sheme.Kao i u prethodnim razmatranjima, i ovde su centralni sistemi prisutni među igračimasvih nivoa šahovskog znanja: simetričan odgovor 1. d4 d5 početnicima je intuitivnonajlakše razumljiv, a samim time i prihvatljiv, dok jači igrači uvršćivanjem ovih sistemaunose stabilnost u svoj repertoar i prenose težište borbe na duže staze. Dominantnootvaranje je Damin gambit , u okviru kojega su se razvili mnogobrojni sistemisamostalnog značenja, kao što su Prihvaćeni Damin gambit, Slovenska odbrana, Poluslovenska odbrana, Taraševa odbrana, Naknadna Taraševa odbrana, Kembridž-Springs, Tartakoverova odbrana, Ortodoksna odbrana, Ragozinova odbrana, Č igorinovaodbrana, Albinov protivgambit, itd. Ređe se igraju sheme kao što su Igra daminog pešaka, Koleov sistem, itd. pošto se smatra da u njima beli ne može da se bori za

8



prednost, što je posledica odustajanja od poteza 2. c4, čime se zanemaruje značaj I principa igre u otvaranjima.

Fijanketne sisteme karakteriše razvoj crnog lovca na g7 , što podrazumeva da crnisvom protivniku prepušta formiranje pešačkog centra, da bi zatim naknadno pokušao da

uspostavi ravnotežu potezima c5, d5 i e5. Ove sisteme karakteriše bogata igra sa najčešćeasimetričnim pešačkim strukturama, čime se povećava verovatnoća da partija bude

okončana pobedom jednog od suparnika. Takav razvoj događaja posebno pogodujeuslovima borbe za visok plasman na otvorenim turnirima, pa mnogi ambiciozni igračiupravo u takvim situacijama pribegavaju primeni razmatranih sistema, u koje spadaju: Kraljeva indijska odbrana, Grinfeldova indijska odbrana, Benoni odbrana i Volški gambit .

Elastič ni sistemi zahtevaju od šahiste možda i najveće razumevanje, a samim tim iigračku klasu, pošto se fleksibilnost pešačkih struktura upravo ogleda u povećanom brojumogućnosti njihovog prilagođavanja, pripremanja pešačkih udara i odlaganju borbe dok

se snage ne pripreme za direktan kontakt. Ove sisteme karakteriše i najveći broj mogu

ćih prelaza, čime se zadatak suparnika dodatno usložnjava, tako da je u okviru potpunog

repertoara koji vodi računa o svim značajnim redosledima potrebno znati praktično svesheme: Nimcovič evu indijsku odbranu, Daminu indijsku odbranu, Bogoljubljevu indijskuodbranu, Katalonsko otvaranje, Englesko otvaranje, Retijevo otvaranje, Dvostruki fijanketo i strukturu "ježa".

Ostali sistemi, među kojima su najpopularniji Holandski kameni zid ("Stonewall"), Lenjingradska varijanta Holandske odbrane, Blumenfeldov gambit i Budimpeštanski gambit , predstavljaju sheme koje se mogu primenjivati u praksi, ali kojesa sobom nose i određeni stepen rizika, koji proističe iz pozicionih ili, u slučaju gambita,materijalnih ustupaka koje čini crni.

Preostaje samo da se ponudi odgovor na pitanje zbog čega je ovakva podelaznačajna i zašto joj je posvećena ovolika pažnja. Verovatno ključan razlog leži u činjenicida ona predstavlja dobru osnovu za razvoj kvalitetnog repertoara i fundamentalnograzumevanja kako početnog stadijuma igre, tako i mnogobrojnih raznorodnih tipova pozicija koje nastaju u središnjicama koje slede. Neki od vodećih trenera smatraju daigrač sa takmičarskim ambicijama treba u svoj repertoar crnim figurama da uvrsti bar po jedno otvaranje iz svakog od tri glavna sistema, bilo da je reč o otvorenim i poluotvorenim, ili o zatvorenim sistemima. Kada su u pitanju bele figure, preporučuje sevladanje i potezom 1. e4, ali i bar jednim od ravnopravnih nastavaka: 1. d4, 1. c4 ili 1. ¤f3 . Na taj način stiče se prirodna osnova za razumevanje sveg bogatstva koje nudi šahovskaigra. Ovome treba dodati i klasifikaciju otvaranja koju je sredinom šezdesetih godina prošlog veka uveo Šahovski informator , pošto ona predstavlja osnov za laku i brzuorijentaciju u Enciklopedijama šahovskih otvaranja, ali i sredstvo za sistematizaciju koje je preuzeto u praktično svim bazama podataka. Uz nju "u paketu" ide i Informatorov univerzalni sistem simbola, koji zaokružuje uslove "pismenosti" jednog šahiste.

9

osnovni principi sahovske igre u fazi otvaranja

Documents