Oteenje zdravlja ( LAESIO VALETUDINIS) je poremeaj anatomske grae i funkcije organizma

Oteenje zdravlja ( LAESIO VALETUDINIS) je poremeaj anatomske grae i funkcije organizma.Oteenje zdravlja se moe zavriti kao:

- potpuno oporavljanje- delimino oporavljanje ili zaleenje- unitenje ivota ili smrt

Prema patogenezi, oteenje zdravlja moe biti:

- prirodno oteenje (LAESIO VALETUDINIS NATURALIS)

- nasilno ( LAESIO VALETUDINIS VIOLENTA)

PRIRODNO OTEENJE ZDRAVLJA razvija se samo od sebe, bez ikakvog uea oveka. ovek je pasivan objekat. Uzroci prirodnog oteenja zdravlja mogu biti:

- endogeni- unutranji, iz organizma

- egzogeni- spoljanji, potiu iz okruenja, spoljanje sredine

Oboljenje se naziva MORBUS seu NOSEMA. Prirodna smrt ili smrtni ishod se naziva MORS NATURALIS. NOZOLOGIJA je nauka o prirodnoj smrti.Nasilno oteenje zdravlja podrazumeva:

- nehatno

- namerno ili

- zlonamerno uee oveka.

Uloga oveka u nasilnoj oteti zdravlja: aktivan subjekat i pasivan objekat tetnog dejstva.

Uzroci nasilnog oteenja zdravlja:

- mehaniki

- fiziki

- hemijski

- asfiktini

- nutritivni

- bakterijski

- psihiki. To su sve egzogene tetne nokse.

Poreklo nasilnog oteenja ili nasilnog unitenja ivota:

- zadesno (nenamerno) - ACCIDENS

- ubilako (namerno) - HOMICIDIUM- samoubilako (namerno) - SUICIDIUM

Nasilno oteenje je POVREDA (TRAUMA). Ishod povrede je SMRT (MORS VIOLENTA). TRAUMATOLOGIJA je nauka o nasilnoj oteti zdravlja.

TRAUMATSKA OBOLJENJA I MORBOZNE POVREDE

Predstavljaju podvrstu oteenja zdravlja. Nalaze se izmeu prirodne i nasilne otete zdravlja. Traumatska oboljenja su ili izazvana prethodnom povredom ili pogorana naknadnom povredom.

Prethodna povreda dovodi do traumatskih oboljenja.

Npr. Kontuzija mozga posttraumatska epilepsija Deksonovog tipa

Mehanike povrede pankreasa dijabetes

Ujed obolelog psa besnilo

Ujed od strane obolelog hepatitis

Traumatsko oboljenje moe biti pogorano naknadnom povredom.

Npr. Ubrzani rast neoplazme trauma

Epilepsija alkoholizam dovodi do pogoranja

Dijabetes povreda pankreasa dovodi do pogoranja

Morbozne povrede su ili izazvane prethodnim oboljenjem ili pogorane naknadnim oboljenjem. Prvobitne povrede su npr: - mehanike povrede nastale usled pada u toku epi napada

- utopljenje u toku epi napada (submerzija)

Pogorane povrede: - mehanika povreda iz koje se razvila sepsa

- opekotine koje su se inficirale

MORS NATURALIS moe biti fizioloka i prevremena smrt.

Fizioloka smrt se deava u odmakloj ivotnoj dobi. Rezultat je laganog i postepenog gaenja ivotnih funkcija. Prevremena smrt se deava zbog akutnih i hroninih oboljenja. Nejasne prirodne smrti:

- neznana prirodna smrt - MORS IGNOTA- sumnjiva prirodna smrt - MORS SUSPECTA- naprasna prirodna smrt - MORS SUBITA NATURALIS

MORS IGNOTA- uzrok umiranja je nepoznat. To su sluajevi umrlih koji za ivota nisu pregledani od strane lekara ili nije postavljena dijagnoza.

MORS SUSPECTA- uzrok umiranja izgleda kao nasilan:

- naroite okolnosti sluaja koje su prethodile umiranju (svaa)

- postojanje agonalnih povreda

- pogreno shvaene lene osobine

MORS SUBITA NATURALIS naglo i neoekivano umiranje prividno zdravih osoba: infarkt miokarda, prskanje aneurizme na krvnim sudovima mozga.

U zavisnosti od trajanja umiranja, smrt moe biti:

- trenutna smrt- MORS MOMENTANEA- ubrzana naprasna smrt- MORS RAPIDA seu MORS ACCELERATA

Trenutna smrt traje vie sekundi ili vie minuta. Do umiranja dolazi u budnom stanju ili pri spavanju , pri naprezanju ili mirovanju, pri uzbuenju ili ravnodunom raspoloenju. Leevi trenutno umrlih nemaju hropake, agonalne osobine, kao to su:- pluni edem- mlitavozgrudvana krv- odsustvo glikogena iz jetre

Umiranju moe prethoditi nelagodnost, bolovi, utrnulost.

Ubrzana naprasna smrt traje vie sati. Nastaje kao posledica svih akutnih i hroninih oboljenja. Leevi ubrzano umrlih imaju tanatoloke znake agonije.

Uzrok smrti ( CAUSA MORTIS) je prirodno ili nasilno oteenje zdravlja koje je dovelo do smrti. Uzrok smrti moe biti prirodan i nasilan.

Prema broju uzrok smrti moe biti:

- singularan

- pluralni- istovremeno, uporedno ili uzastopno dejstvuju dva ili vie uzronika.

Pluralni uzroci:

- konkurentni- razvijaju se i uzajamno dopunjavaju. Neki su glavni, a neki sporedni. Proistiu jedan iz drugoga.

- direktni ( neposredni)- poslednji uzroci koji izazivaju smrt

- indirektni ( posredni)- meu prvima dovode do smrti. Krajnji uzrok smrti je trajni prestanak vitalnih funkcija: disanja i cirkulacije.

Uslov smrti ( CONDITIO MORTIS) je inilac koji potpomae tetno dejstvo uzroka smrti.Povod smrti ( OCCASIO MORTIS) je inilac koji podstie dejstvo uzroka smrti. SUDSKO- MEDICINSKA OBDUKCIJA ( AUTOPSIJA)- otvaranje telesnih duplji i seenje organa po utvrenom redu u cilju utvrivanja i objanjavanja uzroka smrti. Postoje: - klinike ( patoloko-anatomske)

- sudsko-medicinske obdukcije

Sudsko-medicinske obdukcije trai ili stornira istrani sudija. One se rade kada postoji sumnja ili je jasno da je smrt prouzrokovana krivinim delom ili je u vezi sa izvrenjem krivinog dela. Ako je le zakopan, radi se ekshumacija i naknadna obdukcija.

Zadaci obdukcije:

1. utvrivanje uzroka, porekla, dinamike smrti

2. razjanjavanje sluajeva neznane smrti

3. utvrivanje vremena smrti

4. utvrivanje mehanizma povreivanja

5. utvrivanje da li su povrede nastale za vreme ivota, agonalno, posmrtno

6. identifikacija nepoznatih humanih leeva

7. identifikacija povrednog orua

Znaaj obdukcija:

- pravno-medicinski

- unapreenje medicinskih saznanja

- provera medicinskih dijagnoza

- provera preduzetih postupaka leenja

- poboljanje dijagnostike i terapije

Vrste obdukcija: opte i specijalne obdukcije.

Specijalna obdukcija je u sklopu opte, a moe i opta bez specijalne.Specijalne obdukcije se rade kod:

- sumnje na vazdunu emboliju ( vene vrata i pazune jame)

- zatvoreni pneumotoraks ( povreda rebara)

- specijalno preparisanje vratnih organa ( kod asfiksije, zadavljenja)

- obdukcija kod sumnje na trovanje

- obdukcija zaetka/ novoroeneta- da li je ivo ili mrtvoroeno ( plovni opit)

- obdukcije usmrenih u saobraajnim nezgodama ( peaci)

Specijalni postupci:

- preparacija koe i mekih tkiva lica

- preparacija polnih organa i krvnih sudova karlice

- pregled kimenog stuba i kimene modine ( kod asfiksija)

dekolman- odlubljeni miii i krvni podlivi.TANATOLOGIJA ( tanatos- smrt, logos- nauka) je nauka koja prouava pojave u toku umiranja i promene koje nastupaju tokom smrti.

AGONIJA ili hropac ili predsmrtna borba je skup pojava koje prethode smrti.

Trajanje agonije: minuti, sati ili dani.

Agonija se po pravilu zavrava smru, ree prelazi u ivot.

Terminalni period agonije se sastoji iz preagonalnog stanja, terminalne pauze ( traje nekoliko minuta) i agonije.

PREAGONALNO STANJE:

- opadanje krvnog pritiska

- ubrzano, nepravilno disanje

- ubrzani rad srca

- smanjen tonus venskog sistema

- ouvana, ree pomuena svest

- ivlji refleksiOko 4-5 minuta traje terminalna pauza i nastaje sama agonija.

AGONIJA:

- poremeaj svesti

- gubitak vanijih refleksa

- usporen, nepravilan rad srca

- jedva ujni srani tonovi

- puls se jedva pipa na karotidnim arterijama

- plitko, nepravilno, isprekidano disanje ( agonalni pluni edem)

- niske vrednosti krvnog pritiska

- poremeaj termoregulacije sa tendencijom hlaenja ( 35 C)

Razvojem faza agonije nastaje vegetativni ivot umirueg koga karakterie:

1. poremeaj cirkulacije i rada srca

2. poremeaj svesti ( somnolencija, sopor, koma)

3. pomuenje intelektualnih funkcija

4. usporen metabolizam

5. hladniji periferni delovi tela

6. miina hipotonija

7. pasivnost tela

8. poputanje sfinktera

9. otkazuju ulo vida, ukusa i mirisa10. ouvanost ula sluha

11. gaenje percepcije sanzibiliteta

12. prestanak spontanog disanja

13. nagli pad krvnog pritiska

Pojave agonije na umiruem:

- telesna nemo

- FACIES HIPOCRATICUS- upale oi, zailjen nos, bledosiva boja koe oroena znojem

- hladniji periferni delovi tela

- drhtanje tela

- krkljanje, buncanje

TANATOLOKI ZNACI AGONIJE:

1. odsustvo glikogena iz jetre

2. edem plua

3. mlitavo zgrudvana krv

Sudsko-medicinski znaaj agonije:

- umirui se ne otputaju iz bolnice: da se rodbini predoi stanje umirueg, da se organima suda predoi stanje umirueg

- u graanskoj parnici- nasleivanje, sklapanje braka, priznanje testamenta ( iskazi umirueg su problematini sa pravnog aspekta zbog pomuenja svesti). - umirui u agoniji je pod krivinopravnom zatitom.

SMRT ( MORS) moe biti:

1. klinika2. prividna- VITA MINIMA s. VITA REDUCTA3. prava bioloka, elijska smrtKLINIKA SMRT- prestanak disanja, rada srca i cerebralnih funkcija. Primenjuju se mere kardio-pulmonalne reanimacije. Postoji mogunost uspostavljanja prekinutih vitalnih funkcija. Vreme za uspostavljanje prekinutih vitalnih funkcija se meri u minutima. Klinika smrt je posledica:

- povreda

- hirurkih intervencija- stimulacija vagusa i trenutni zastoj srca.

PRIVIDNA SMRT- stanje organizma gde su vitalne funkcije svedene na minimum. Vitalne funkcije se teko uoavaju spoljanjim pregledom. Koriste se EKG i EEG, kao i primena mera kardio-pulmonalne reanimacije do potpunog gaenja vitalnih funkcija. Stanja koja dovode do prividne smrti:- hipotermija

- povrede elektrinom strujom

- trovanje depresorima CNS- sedativi, anestetici, miorelaksansi

- elektrolitski disbalans

- metaboliki poremeaji

- cirkulatorni poremeaji najvie 24- 48 h

- neonatalna asfiktina stanja

PRAVA SMRT ( MORS CELLULARIS) ili molekularna smrt je potpuni i trajni prestanak funkcija svih elija organizma, odnosno prestanak svih ivotnih pojava na nivou elija i molekula. Sve elije jednog organizma ne umiru istovremeno, jer neke imaju veu, a neke manju energiju. Ovo je znaajno zbog mogunosti aproksimativnog odreivanja vremena smrti.

LENE OSOBINE su rani znaci smrti. Pojavljuju se pre LENIH PROMENA. Dobro su izraene do 24 sata posle smrti. Lene osobine su:

1. mrtvaka ukoenost- RIGOR MORTIS2. mrtvake mrlje- LIVORES MORTIS3. mrtvako bledilo- PALOR MORTIS4. mrtvaka hladnoa- ALGOR MORTIS5. postmortalna acidifikacija

6. mrtvaka mlitavost- FLACCIDAS MORTIS7. isuenje lea- DESSICATIO POSTMORTALIS8. samovarenje tkiva- AUTODIGESTIO POSTMORTALISMRTVAKA UKOENOST zamenjuje primarnu mrtvaku mlitavost. Zahvata sve skeletne i glatke miie. Postoji hemizam nastanka, tj. dve teorije nastanka: acidifikacija miia ( mlena kiselina) i prestanak stvaranja ATP potrebnog za relaksaciju miia. Ne pojavljuje se u isto vreme u svim miiima. Prvo nastaje u sranom miiu, 30 minuta do 1 sat posle smrti, a onda u miiima lica i vrata, nakon 1-2 sata. Posle 6-8 sati zahvata sve miie. Postoje dva tipa razvoja mrtvake ukoenosti:- descedentni- donja vilica, vrat, trup, gornji i donji udovi

- ascedentni- obrnut put nastanka ( prvo u donjim ekstremitetima), retko se deavaMrtvaka ukoenost se odrava 48 sati, nestaje do 72 sata i zamenjuje je sekundarna mrtvaka mlitavost ( FLACCIDES MORTIS SECUNDARIA ) koja nastaje istim redosledom kojim i mrtvaka ukoenost. Posebni vidovi mrtvake ukoenosti su:

- kataleptika- kod maksilofacijalnih povreda

- izolovani kadaveriki spazam- le zadrava poloaj koji je imao u trenutku smrti.MRTVAKE MRLJE nastaju zbog prekida cirkulacije. Krv u krvnim sudovima stie svojstvo tenosti u sistemu spojenih sudova. Pod silom gravitacije, krv se sputa u najnie delove tela i organa. U lenom poloaju se javljaju na: zadnjoj i bonim stranama vrata, leima,zadnjiim delovima udova, izostaju na delovima tela koji su izloeni pritisku- lopatice, sedalni predeo i listovi. Pojavljuju se u prva 24 sata posle smrti. U periodu od 12-24 sata su potpuno izraene. U poetku su pojedinane, kasnije se slivaju. Stadijumi formiranja mrtvakih mrlja su: hipostaza, difuzija, hipostatska imbibicija.Boja mrtvakih mrlja potie od boje krvi. Najee su sivoljubiaste boje, jer se posmatraju kroz kou. Mogu biti i:

- otvoreno crvene- javljaju se kod trovanja CO, cijanovim jedinjenjima, kod smrzavanja, kada le dugo boravi u hladnoj i vlanoj sredini.

- okoladno smee- javljaju se kod trovanja nitritima ( methemoglobin)

- zelenkaste- kod trovanja sumporvodonikom (sulfhemoglobin)

Sudsko-medicinski znaaj mrtvakih mrlja: - potvruju smrt

- pomou njih se aproksimativno moe odrediti vreme smrti

- na osnovu boje mrlja se orijentiemo o uzroku smrti

- na osnovu lokalizacije mrlja, saznajemo kakav je bio poloaj lea.

Posle hipostatske imbibicije, poloaj mrlja ostaje.MRTVAKO BLEDILO nastaje na delovima tela suprotno od mrtvakih mrlja.

MRTVAKA HLADNOA je sniavanje temperature mrtvog tela usled prestanka oksidacije i metabolizma. Temperatura lea se izjednauje sa temperaturom okoline. Za 1 sat pad temperature je za 1C. Meri se temperatura jetre, jer je zatiena od spoljanje sredine. Vea razlika izmeu temperature lea i temperature okoline, strujanje vazduha i vlaan vazduh ubrzava hlaenje. Hlaenje u vodi je bre nego na vazduhu. Voluminozni leevi gojaznih se sporije hlade. Obueni i pokriveni leevi se sporije hlade.

ISUENJE LEA znai da isparava vlaga sa povrine tela. Isuuju se usne, one jabuice, nabori na vratu. Smanjuje se teina tela, a tkiva i organi gube jedrinu.

SAMOVARENJE ili AUTOLIZA je proces razlaganja mrtvog tela pod dejstvom sopstvenih enzima iz pankreasa, mozga i sri nadbubrene lezde. U elucu se autoliza odvija pod dejstvom HCL i pepsina. Nastaje zbog posmrtne provale zida eluca i autodigestije okolnih organa. Takoe u toku agonije ili postmortalno moe doi do izlivanja eludanog sadraja u jednjak, usnu duplju, disajne puteve i autodigestije.LENE PROMENE su kasni znaci smrti. Tu spadaju:

1. truljenje- PUTREFACTIO CADAVERIS2. saponifikacija- SAPONIFICATIO 3. gnjilenje- MACERATIO4. mumifikacija- MUMIFICATIOTRULJENJE je razlaganje mekih tkiva pod dejstvom bakterija , saprofita koji prodiru u krv iz respiratornog, digestivnog i urogenitalnog trakta, kao i pod dejstvom bakterija koji prodiru iz okruenja kroz prirodne otvore i povrede.Krajnji rezultat truljenja su:

- skeletizacija- dolazi do eliminacije supstanci iz kojih su izgraene organske materije, tako da ostaju samo zubi i kosti

- dolazi do stvaranja trulenih gasova: sumporvodonik, amonijak, metan, kadaverin, putrescin.

Znaci truljenja:

- prebojavanje- PSEUDOMELANOSIS

- truleni transudat- TRANSUDAT PUTREFACTIONIS

- nadutost- EMPHYSEMA

- truleni mehuri- BULLAE PUTREFACTIONES

- truleni zadah- FOETOR PUTREFACTIONIS

PREBOJAVANJE podrazumeva zelenkastu ili plaviastu trulenu obojenost tela koja nastaje vezivanjem sumporvodonika za hemoglobin. Zahvata: natkljuni i podkljuni predeo, meurebarne i preponske predele, na kraju zahvata kou i unutranje organe.TRULENI TRANSUDAT je ceenje telesnih tenosti u tkiva i telesne duplje usled razlaganja tkiva ( histolize). Boja potie od trulene krvi, zamuenost- od raspadnutih elija, a penuavost i smrdljivost- od trulenih gasova.

NADUTOST nastaje proimanjem tkiva trulenim gasovima. Menja se izgled lica (oteana identifikacija), trbuh i monice su napeti, unutranji organi su upljikavi, transudat se istiskuje kroz otvore tela ( moe da se pomea sa krvarenjem).

TRULENI MEHURI nastaju odvajanjem natkoice od koice kao posledica stvaranja trulenih gasova.Natkoica se leko skida u vidu krpastih masa. Treba ih razlikovati od opekotina III stadijuma.NEPRIJATAN MIRIS ( ZADAH) potie od trulenih gasova. Truljenje nastaje zbog dejstva aerobnih, fakultativno aerobnih i anaerobnih mikroorganizama.

Stadijumi truljenja:

1. poetni stadijum- prebojavanje

2. srednji stadijum- stvaranje trulenog transudata

3. uznapredovali stadijum- trulena nadutost celog tela

Faktori koji utiu na truljenje:

1. spoljanji- najpogodnija temperatura je 25-35C, preko 35 nastaje mumifikacija.Osrednja vlanost vazduha, jer prisustvo vazduha olakava truljenje.KASPEROVO PRAVILO: Le na vazduhu truli 4 puta bre nego le u vodi, a leevi u vodi 2 puta bre nego leevi u zemlji.

2. konstitucija lea- leevi gojaznih bre trule od mravih, a leevi dece bre trule od leeva odraslih ( zbog vika tenosti)

3. uzrok smrti- leevi umrli od zapaljenskih oboljenja bre trule.

4. okolina- prisustvo bakterija, insekata ( larve i crvi) ubrzava truljenje.

5. odea- obueni i pokriveni leevi bre trule.

Sudsko-medicinski znaaj truljenja:

- siguran znak smrti

- stadijum truljenja aproksimativno odreuje vreme smrti

- to je destruktivna lena promena- oteava identifikaciju i dijagnozu uzroka smrti.

SAPONIFIKACIJA je kasni znak smrti. Oznaava pretvaranje masti u sapune- dolazi do razlaganja masti na glicerol i masne kiseline. Masne kiseline reaguju sa Ca, K, Na i nastaju sapuni. Transformacija masnog tkiva:- pretvara se u amorfnu, sivobelu masu koja suenjem postaje tvrda i lomljiva- gipsana ploa. Uslovi nastanka su: visoka vlanost, odsustvo kiseonika ili nedovoljno prisustvo kiseonika.

Sudsko-medicinski znaaj:

- siguran znak smrti

- orijentaciono vreme smrti

- konzervativna lena promena- olakava identifikaciju i dijagnostiku uzroka smrti.GNJILENJE je razlaganje tkiva sopstvenim enzimima. Uslovi nastanka:

- leevi u vodi

- odsustvo ili prisustvo neaktivnih bakterija

- sterilno truljenje ( umiranje ploda intrauterino)

SASUIVANJE nastaje strujanjem suvog i toplog vazduha. Predstavlja konzervativnu lenu promenu. Sasuivanje podrazumeva:

- tkiva gube vodu

- teina tela je 10 puta manja

- koa je vrsta kao utavljena

- meka tkiva su suva, skvrena, istanjena, tamnosmea ili crna.

esto se na istom leu mogu nai dve lene promene, npr. mumifikacija i truljenje.

Sudsko-medicinski znaaj:

- siguran znak smrti

- priblino procenjivanje vremena smrti

- moe se identifikovati le i postaviti dijagnoza smrti.

UTVRIVANJE SMRTI ( po dokaznoj vrednosti):

- nesigurni znaci- verovatni znaci LENE OSOBINE

- sigurni znaci ili pouzdani LENE PROMENE

NESIGURNI ZNACI SMRTI:

- primarna mrtvaka mlitavost

- prestanak motiliteta i senzibiliteta

- prekid disanja i cirkulacije

- neosetljivost koe i sluzokoe na termike i mehanike nadraaje

- nereagovanje zenica na svetlost

Na osnovu supravitalnih znaka se aproksimativno moe odrediti vreme smrti:

1. mehaniki nadraaj miia- kontrakcija kvadricepca postoji 48 sati posle smrti

2. elektrini nadraaj- reakcija miia lica i do 6 sati posle smrti

3. reakcija zenica- na hemijske nadraaje i do 17 sati nakon smrti

4. pokretljivost trepljastog epitela respiratornog trakta- 10 do 13 sati posle smrti5. pokretljivost spermatozoida i do 36 sati nakon smrti ( kod seksualnih delikata se ovo koristi radi utvrivanja DNK).

MEHANIKE POVREDENastaju delovanjem mehanikih orua. Mogu nastati na tri naina:

- kretanjem orua prema telu- UDAR

- kretanjem tela prema oruu- PAD

- istovremeno kretanje tela i mehanikog orua- SUDAR

Teina i karakter povrede zavisi od:

- kinetike energije

- veliine, povrine, oblika i vrste materijala povrednog orua

- anatomskih i funkcionalnih karakteristika delova tela na koje deluje mehanika sila

( npr. pad sa visine- spoljanji nalaz je siromaan, ali je unutranji raznovrstan)- lina svojstva organizma u vreme povreivanja

- ugao pod kojim deluje mehanika sila

- prisustvo predmeta izmeu tela i orua

- da li je povreda naneta intravitalno, u agoniji ili posmrtno- da li je le odeven ( odea ublaava intenzitet sile)

Veliina povrede zavisi od:

- brzine kretanja povrednog orua ili tela

- teine povrednog orua

- obimnosti povrednog orua i povrine na koju deluje

- osobenosti grae povreenog dela tela.

MORFOLOKI IZGLED POVREDE zavisi od povrednog dela mehanikog orua. Dejstveni deo mehanikog orua ( dejstveni princip) moe biti:

- TUPINA

- OTRICA

- ILJAK

- PROJEKTIL

Jedno isto orue moe imati vie dejstvenih principa. Npr. no ima 3 dejstvena principa: tupinu, otricu i iljak. Puka sa bajonetom ima sva etiri dejstvena principa.

Povredno orue i oruje se razlikuju po nameni. Orua imaju korisnu svrhu u svakodnevnom ivotu, a uslovno slue za povreivanje. Oruja su namenjena iskljuivo za napad i odbranu. GRUPE MEHANIKIH POVREDA:

1. OZLEDE- nespecifine mehanike povrede

2. RANE- specifine mehanike povrede

OZLEDE- mehanike povrede ije osobenosti ukazuju da su samo nanete mehanikim oruem. U ozlede svrstavamo:

1. oguljotine- EXCORIATIO2. krvarenje- HAEMORRHAGIO: - podliv- HAEMATOMA - izliv- EXTRAVASATIO s. HAEMATISMUS - iskrvarenje- EFFUSIO SANGUINIS3. nagnjeina - CONTUSIO4. rascep- RUPTURA5. prodor- CANALES6. proboj- PENETRATIO7. provala- PERFORATIO8. prelom- FRACTURA9. iaenje- LUXATIO: - delimino iaenje- SUBLUXATIO - nategnue- DISTORSIO10. razorina- DESTRUCTIO11. raskomadina- DETRACTIOOGULJOTINA- koa je liena natkoice, a koica je ogoljena. Nastaju uspravnim ili tangencijalnim delovanjem sile. Mogu biti razliite po obliku: crtaste, takaste, prugaste. Mogu nastati intravitalno, agonalno ili postmortalno. Razlikuju se oguljotine koje nastaju intravitalno od onih koje nastaju postmortalno. Intravitalno: natkoica se sljuti, a koica obnai. Ogolela koica se ovlai limfom ili limfom i krvlju. Za par sati se na mestu oguljotine formira krasta koja perzistira 7-14 dana. Epitel se regenerie od periferije ka centru. Na mestu otpadanja kraste, koa je meka i ruiasta. Oguljotine ne zarastaju oiljno, osim ako je zahvaena koica- cutis.

Postmortalne oguljotine: nastaju sluajnim ili namernim delovanjem mehanikog orua na le. Na mestu oguljotine se ne formira krasta! Koica se sasui i ima izgled pergamenta- suva, mrka, tvrda.

Agonalne oguljotine: osobine zavise od vremena proteklog od njihovog nanoenja do nastupanja smrti.

Sudsko-medicinski znaaj oguljotina: - ukazuju na dejstvo sile

- lokalizacija ukazuje na cilj napada

- oblik oguljotine ponekad odgovara obliku povrednog orua

- na osnovu izgleda oguljotine mogue je priblino odrediti vreme nastanka.

KRVARENJE- isticanje krvi iz krvnog suda u telesne duplje, tkiva ili van tela. Moe se ispoljiti kao: krvni podliv i krvni izliv. Krvni podliv je isticanje krvi iz krvnog suda u okolna tkiva. Moe nastati intravitalno, agonalno ili postmortalno.

Intravitalni krvni podliv nastaje oteenjem krvnog suda. Krv istie u okolno tkivo, posle 5-10 minuta koagulie, teni sastojci koaguluma se resorbuju, a vrsti sastojci se razaraju, a potom resorbuju. Iz eritrocita se oslobaa hemoglobin, koagulum se razgrauje, a hemoglobin se pretvara u hematin, hematoidin i hemosiderin. Uoava se promena boje koe iznad podliva.

PREBOJAVANJE koe je apsolutni znak da je krvni podliv nastao za ivota. Sve krvni podliv je modroljubiast. Posle 3 dana, podliv je ljubiast. Posle 7 dana je zelenkaste boje, a posle 14 dana je ukast. Posmrtni krvni podliv nastaje sluajnim ili namernim dejstvom mehanikog orua na le. Izlivena krv pasivno potisne okolno tkivo. Krvna grudva je meka i slabo proima okolno tkivo. Ne menja boju u funkciji vremena, dakle ostaje modroljubiast.

Sudsko-medicinski znaaj:

- ukazuje na dejstvo sile

- lokalizacija ukazuje na cilj napada

- iz oblika podliva ponekad je mogue pretpostaviti oblik povrednog orua ( cipela, pendrek)

- na osnovu boje je mogue orijentaciono utvrditi vreme nastanka krvnog podliva.

Kod preloma poda srednje lobanjske jame nastaju binokli, a kod preloma zigomatine kosti nastaju monokli. Na nadlanicama i podlakticama nastaju odbrambeni krvni podlivi. KRVNI IZLIV je izlivanje krvi u telesne duplje ( unutranji izliv), organske upljine ( unutranji izliv), spoljanju sredinu ( spoljanji izliv).

ISKRVARENJE je opasan gubitak krvi za ivot. Posledica je unutranjeg ili spoljanjeg krvnog izliva. Predstavlja apsolutnu vitalnu reakciju i nastaje iskljuivo zaivotno (srce radi).

NAGNJEINA je morfoloki spreg oguljotine i krvnog podliva. Oblik nagnjeine moe ukazivati na oblik povrednog orua. Treba je razlikovati od kontuzije mozga.

RASCEP podrazumeva cevasti ili brazdasti rascep mekih tkiva unutranjih organa. Nastaje indirektnim dejstvom mehanikog orua. Javlja se na punim parenhimatoznim organima ( jetri, slezini, bubregu, pluima) kod skokova ili padova sa visine, kao i kod vozaa koji nisu bili vezani pojasom. Javljaju se i na upljim organima- srce, creva, mokrana beika, eludac. Mogu biti:- povredne rupture- nastaju povredom krvnih sudova i miia vrata kod veanja

- spontane rupture- nastaju kod tumora slezine ili ruptura materice na poroaju.

PRODOR je ozleda nastala ulaskom mehanikog orua u tkiva, stvarajui u njima levkaste ili cevaste prostore. Moe biti:

- potpun- ako ima ulaz i izlaz

- nepotpun- ima samo ulaz

- prav ili krivudav

- neprekidan ili isprekidan

PROBOJ je ozleda kod koje mehaniko orue prolazi kroz zidove telesnih duplji stvarajui komunikaciju sa spoljanjom sredinom.

PROVALA je otvaranje telesnih duplji ili organskih upljina dejstvom mehanikog orua. Ree nastaje dejstvom samog orua, ee kod aneurizmi aorte ili bazilarne arterije ili dejstvom NaOH na eludane grizlice.

PRELOM je prekid kontinuiteta kotanog ili hrskaviavog tkiva. I Prema etiologiji, mogu biti:

- traumatski prelomi- morbozni prelomi II Prema stepenu prekida kontinuiteta, mogu biti:

- potpuni prelomi

- nepotpuni prelomi:

Pukotinasti- FISSURA Odlom- FRAGMENTUM Zalom INFRACTIO III Prema stanju mekih tkiva iznad kosti postoje:

- otvoreni prelomi

- zatvoreni prelomi

IV Prema mestu dejstva sile, prelomi mogu biti:

- direktni prelomi

- indirektni prelomi- na bazi lobanje se sreu. To su tzv. RING frakture koje zahvataju tursko sedlo, krila sfenoidne kosti i potiljanu kost. Javljaju se kada neko sa velike visine pada na noge ili zadnjicu. Prelom krova orbite se javlja kada sila deluje na onu jabuicu i prenosi se na kost.

V U odnosu na poloaj okrajaka, prelomi se dele na:

- prelome sa dislokacijom- prelome bez dislokacije.IAENJE je povreda kod koje zglobne povrine nisu u kontaktu, a zglobne veze i aura su prekinute.

Delimino iaenje je povreda kod koje su zglobne povrine delimino u kontaktu, a veze se prekinute.

Nategnue je povreda kod koje su povrine u kontaktu, a zglobne veze i aura su oteeni.

RAZORINE su povrede kod kojih je celokupan sklop tkiva uniten, tkivo je razoblieno, nejasne grae. Nastaju dejstvom tupih, tekih i jako zamahnutih mehanikih orua.

RASKOMADINE su povrede do kojih dolazi do potpunog odvajanja delova tela. Nastaju:

- zaivotno: Zadesne

Ubilake- makazasto dejstvo ina i tokova kod voza ili tramvaja Samoubilake

- posmrtno:

Sluajne Namerne- ofanzivne i defanzivne. Nastaju kada neko eli da se rei tela, kod prikrivanja ubistva. Kada se telo see na komade posle smrti, nema krvlju podlivenih ivica. To uglavnom rade psihiki poremeene osobe. RANE su povrede vieslojnog tkiva sa otvorom na koi ili sluzokoi. Osnovna karakteristika rana je da nose svojstvena obeleja dejstvenog principa mehanikog orua. Rane su:- razderna rana- VULNUS LACERUM (tupina)- sekotina- VULNUS SCISSUM s. INCISUM ( otrica)- ubodina- VULNUS PUNCTUM (iljak)- ustrelina- VULNUS SCLOPETARIUM

RAZDERNA RANA nastaje delovanjem tupine mehanikog orua. Morfoloke karakteristike: - otvor je nepravilnog oblika

- ivice su neravne, nagnjeene, krvlju podlivene

- strane rane su neravne, nagnjeene, krvlju podlivene

- dno rane ini meko ili kotano tkivo

- prostor rane je ispunjen krvlju

- u prostoru rane postoje mostii mekih tkiva koji vezuju zidove rane

- ukoliko je okolina rane nagnjeena ili oguljena nastaje razderno-nagnjena rana ili VULNUS LACEROCONTUSUM.

Podvrste razdernih rana su:

- prskotina

- ujedina- VULNUS MORSUM

- okrzotina

PRSKOTINA nastaje na mestima gde je koa rastegnuta preko kosti ( koren nosa i eoni region). Morfoloke karakteristike:- otvor rane je gotovo pravilnog oblika (crtast ili cepast)

- ivice i strane rane su lako neravne, delimino glatke

- prostor rane je ispunjen krvlju

- u prostoru rane se zapaaju tkivni mostii

- dno rane ini kost ili meko tkivo

Postoji velika slinost prskotine i sekotine. RAZLIKA je u tome to kod prskotine postoje tkivni mostii, a kod sekotine NE.

UJEDINA nastaje dejstvom zuba humanog ili animalnog porekla. Ujedine zubima oveka: - sopstvenim zubima- kod epilepsije

- tuim zubima- kod fizikih i seksualnih delikata

Prednji zubi daju ujedine koje imaju karakteristike ubodina, a humani boni zubi daju ujedine koje imaju karakteristike razdernih rana.

Sudsko-medicinski znaaj ujedina:

- mogunost identifikacije osobe koja je nanela ujede.

- uzima se bris iz ujednih rana i radi se DNK analiza

- mogunost prenoenja nekog oboljenja- hepatitis B i C, besnilo

SEKOTINA nastaje pritiskom i/ili prevlaenjem otrice mehanikog orua. Nastaje i dejstvom otrice pod malim (kosim) uglom i nastaju renjevite sekotine.

Morfoloke karakteristike: - disproporcija izmeu velikog otvora i male dubine prostora

- otvor rane je pravilan: crtast, unast, vretenast, cepast

- ivice i strane rane su ravne, glatke, nenagnjeene

- ivice i strane rane se na krajevima sustiu pod otrim uglom

- prostor rane je brazdast ili unast

- dno ine kost ili meko tkivo

- na poetku rane je dno najjasnije i najdublje,a prema kraju je plie

- dno se moe zavriti crtastom ogrebotinom- pacovski ili miiji rep koji ukazuje na koju stranu je bila okrenuta otrica noa u trenutku povreivanja ( da li je napada levoruk ili desnoruk). Obino orue ima jednu otricu, a kama jedino ima dve otre ivice. Kod suicida postoje tzv. probni rezovi koji su paralelni. Kod samoklanja, smrt nastaje zbog iskrvarenja ( presecanje a.carotis), vazdune embolije ( presecanje v. jugularis), presecanja grkljana i traheje zbog ega se ovek davi u sopstvenoj krvi.

UBODNA RANA nastaje pritiskom i/ili udarom iljka povrednog mehanikog orua. Morfoloke karakteristike:- otvor rane je kruan, ovalan, trouglast

- ivice i strane rane su ravne, glatke, nenagnjeene, krvlju nepodlivene

- prostor rane je jamast ili levkast

- ako dno ini kost ili meko tkivo onda je u pitanju ZABODINA (nema izlaza)

- ako postoji i izlazna rana, znai da je u pitanju PROBODINA

- sadraj rane ini zgruana krv

- okolina rane je po pravilu nenagnjeena.

Vei broj povreda na malom prostoru znai da je u pitanju ubistvo iz afekta ili ubistvo na mah.

Karakteristike kanala rane:

- oblik i irina kanala rane odgovaraju dejstvenom principu mehanikog orua ( samo u sluaju da je iljak delovao pod pravim uglom)

- duina kanala ne odgovara uvek povrednom oruu- kada je krai znai da orue nije itavom duinom aplikovano ili nailazi na otpor (kost). Vea duina znai da mehaniko orue nailazi na meko tkivo.

USTRELINA ( VILNUS SCLOPETARIUM) je rana koja nastaje dejstvom projektila ispaljenog iz runog vatrenog oruja. Runa vatrena oruja mogu biti:- oruja kratke cevi- pitolji i revolveri

- oruja duge cevi- puke i karabini

Metak se sastoji iz: aure, projektila i barutnog punjenja. Kada se povue obara, udarna igla udara u auru, dolazi do eksplozije barutnog punjenja i projektil se istiskuje iz kouljice. Projektili mogu da udare u vrstu podlogu i da se deformiu ili da se raspadnu na vie manjih projektila ( sekundarni projektili).

Ustreline mogu biti:

- zastrel- imaju: ulaz, kanal i dno rane- prostrel- imaju: ulaz, kanal i izlaz raneKarakteristike rane:

1. Defekti tkiva

2. Nagnjeni prsten

3. Projektilna brisotina

4. Kanal raneDEFEKT TKIVA:

- na ulaznoj rani je prisutan defekt

- proizvod je probojne snage projektilaNAGNJENI PRSTEN:- nagnjeina oko ivica ulazne rane je proizvod probojne snage projektila

- posledica je trenja koe i projektila

- retko moe postojati i oko izlazne rane: ako osoba lei na podlozi ili stoji uza zid. Ukoliko projektil nailazi na prepreku pri izlasku iz tela.

- oblik nagnjenog prstena moe biti: koncentrian ili ekscentrian

Koncentrian prsten postoji ako je ravnomerno trenje izmeu koe i projektila i ako projektil ulazi pod uglom od 90. Nagnjeni prsten je onda istih karakteristika kao i defekt.

Ekscentrian prsten nastaje kada projektil ulazi pod otrim uglom. Tu je prsten najiri.

- irina prstena se odreuje tako to se ulazna rana posmatra kao asovnikPROJEKTILNA BRISOTINA:- nastaje prolaskom projektila kroz kou

- na koi se zadravaju estice barutnog sagorevanja i maziva iz cevi oruja.

OBLIK KANALA RANE- zavisi od:

- rastojanja sa kog je izvreno ispaljenje

- svojstva projektila

- delovanja sekundranih projektila

- svojstava povreenog tkiva

USTRELINE IZ DALJINE:

Daljina je distanca izmeu tela i usta cevi. Kod oruja kratke cevi, distanca iznosi od nekoliko milimetara do 50 cm. Kod oruja duge cevi, distanca iznosi od 50 cm-150 cm. Kao daljina se podrazumeva sve to iznosi vie od 150 cm.

Razlikuju se ustreline iz:

- apsolutne blizine: distanca izmeu tela i usta cevi iznosi svega nekoliko mm ili su usta cevi prislonjena uz telo (prislon).- relativne blizine: distanca od nekoliko mm- 50 cm; od 50-150 cm

- daljine: preko 150 cm.

Ustreline iz daljine su iskljuivo proizvod probojne snage projektila.

ULAZNA RANA:

- krunog ili ovalnog oblika

- manja je od prenika projektila

- jasno je izraen nagnjeni prsten ( koncentrian ili ekscentrian)

- prisutna je projektilna brisotina

- ivice rane su okrenute ka unutra.

KANAL rane je levkastog oblika, ui na mestu ulaza, iri se prema svom dnu ( balistike karakteristike projektila). Iz pravca prostiranja kanala rane, moe se zakljuiti poloaj rtve i napadaa.

lebovi ( vodita projektila) omoguavaju projektilu da se kree rotaciono oko svoje ose, a pri tome se kree i propulziono. Projektil obmotava tkiva oko sebe,i iri kanal rane.

IZLAZNA RANA:

- vea je od ulazne

- krunog ili ovalnog oblika

- ivice rane su izvrnute upolje. Projektili karakteristino zalamaju pljosnate kosti. Kod ulazne rane, na TABULI INTERNI je vei defekt, a na TABULI EXTERNI je manji defekt. Kod izlazne rane, na TABULI EXTERNI je vei defekt, a na TABULI INTERNI je manji defekt.

USTRELINE IZ BLIZINE:

- poseduju obeleja probojne snage projektila - elemenata dejstva barutne eksplozije

Elementi barutne eksplozije:

- nesagorele i polusagorele barutne estice- ne vide se golim okom

- barutni plamen

- barutni gasovi

Nesagorele i polusagorele barutne estice :- vre pritisak na kou ukoliko je projektil ispaljen iz relativne blizine i nastaje barutna tetovaa ili barutna tetovacija

- slau se na odeu, kou oko ulazne rane ili poetni deo kanala rane.

Barutni plamen : - opeenost koe

- oparenost koe

- osmuenost dlaka

Barutni plamen razara tkiva na ulazu i du kanala rane.

USTRELINE IZ APSOLUTNE BLIZINE:

ULAZNA RANA:

- nepravilnog zvezdastog oblika sa zacepima koe ( povratno dejstvo barutnih gasova). Kada se povue obara, stvara se vakuum u cevi, cev usisava barutne gasove, oni vuku tkiva za sobom i na cevi se mogu nai delii tkiva.

- ivice rane su svetlocrvene boje, zbog stvaranja karboksihemoglobina.

- ne uoava se nagnjeni prsten, jer je uniten barutnim gasovima

- koa je ogarena i opeena

- dlake su osmuene

- oko ivica ulazne rane ima sasvim malo ili nimalo barutnih estica

Kod prislona ulazna rana ima oblik usta cevi ( kljuaonica).KANAL RANE:

- ima oblik dvostrukog levka- iri delovi se nalaze prema ulazu i izlazu rane i spojeni su uim delovima.

- u zidovima kanala rane su prisutne barutne estice.

IZLAZNA RANA:

- manja od ulazne

- nepravilnog oblika ili cepasta

- veeg je prenika od prenika projektila

USTRELINE IZ RELATIVNE BLIZINE

ULAZNA RANA

- krunog ili ovalnog oblika

- manja je od prenika projektila

- dobro izraen nagnjeni prsten

- prisutna projektilna brisotina

- pozitivne barutne estice oko ivica ulazne rane

- koa je opeena i ogarena

- dlake su osmuene

KANAL RANE: ima oblik levka sa irim delom prema izlazu ili dnu rane.

IZLAZNA RANA:

- vea od ulazne rane

- nepravilnog je ovalnog ili krunog oblika

DOKAZIVANJE NESAGORELIH I POLUSAGORELIH ESTICA:

- zasieni rastvor koncentrovane sumporne kiseline i difenil-amina

- kolorimetrijska proba

- dokazuju se nitrati iz barutnog punjenja

- parafinska rukavica

Sadraj iz okoline rane se uzima skalpelom, stavi se u Petrijevu olju zajedno sa koncentrovanom sumpornom kiselinom i difenil aminom i dobija se zasieni rastvor. Radi se jedna ili vie proba, u zavisnosti od toga koliko ima rana. Mora se raditi za svaku ranu posebna proba i mora se koristiti posuda sa belim dnom. Saeka se rastvaranje i posuda se pomera u ruci, levo-desno. Ako su prisutne barutne estice, one se kreu vidu plaviasto-zelenkastih tragova, kao repii spermatozoida. Ova proba se koristi da bi se dokazalo da je pucano iz blizine ( u sluajevima kada je korien priguiva ili je pucano kroz jastuk).

Parafinska rukavica se koristi da bi se utvrdio poinilac zloina. Dokazuju se barutne estice sa palca i kaiprsta. USTRELINE SAMOMNastaju jednovremenim ispaljenjem vie projektila- olovnih kuglica, same. Kuglice se kreu paralelno, sa poveanjem rastojanja, one se rasipaju i kreu u vidu zvona. Izgled ustrelina smom je uslovljen rastojanjem sa koga je izvreno ispaljenje i to utie na kretanje same.

USTRELINA IZ APSOLUTNE BLIZINE:

- zjapea rana

- na koi se uoava dejstvo plamena

- uoava se veliki broj kanala

USTRELINA IZ RELATIVNE BLIZINE:

- postoji centralna ulazna rana sa satelitskim ulazima od pojedinanih sami

- postoje znaci ogarenja i barutne tetovae

USTRELINA IZ DALJINE:

- veliki broj pojedinih ulaza

- odgovaraju zvonastom obliku kojim se iri snop sami

POVREDE RASPRSKAVAJUIM SREDSTVIMA ( VULNERA EXPLOSIVA)- nastaju dejstvom projektila koji se oslobaaju pri eksploziji rasprskavajuih sredstava (mine, bombe, granate). Nastaju prilikom eksplozija u industriji i korienja neispravnih kunih aparata (gasne boce, gasne instalacije, televizori). U te povrede svrstavaju se : termike, mehanike i hemijske povrede- razderine, raskomadine, opekotine, trovanje.

OPTA REAKCIJA ORGANIZMA NA MEHANIKU TRAUMU CRUSH SINDROM ( POSTKOMPRESIVNI SINDROM)- nastaje prilikom zatrpavanja u rudnicima, zemljotresima itd. Dolazi do dugotrajnog pritiska na donje ekstremitete i prekida cirkulacije. Nakon oslobaanja prignjeenih delova tela, osoba se dobro osea. Mioglobin iz oteenih miinih elija dospeva u bubrene tubule i nastaje poremeaj funkcije bubrega: oligurija, anurija i uremija.

EMBOLIJA je zaepljenje krvnog suda materijama koje su dospele u krvotok,a koje ne pripadaju normalnom sastavu krvi. Postoje:- arterijske embolije

- venske embolije ( ee)

Vrste embolija:

1. trombna (e.thrombotica)2. vazduna (e.aeria)3. gasna (e.gaseosa)4. tkivna (e.parnchymatosa)5. embolija stranim telom (e.coprus alienum)6. septika (e.septica)7. masna (e.adiposa)8. parazitarna (e.parasitaria)TRAUMATSKI OK nadraaj perifernih ili visceralnih ivaca refleksno preko vagusa dovodi do prekida rada srca i plua.

Karakteristike oka:- povrede odreenih delova tela lake dovode do oka- sluzokoa nosa, grlo, trbuh, testisi.

- tok i ishod oka nisu srazmerni jaini nadraaja

- za nastanak i ishod oka su znaajni precipitirajui inioci: konstitucija, ivotna dob, pothranjenost.

ok moe biti:

- akutni- odmah nakon povrede

- subakutni- naglo poinje, traje 2-3 danaDijagnoza smrti usled oka:

- na osnovu klinikog nalaza

- posebnih okolnosti sluaja

- iskljuenjem drugih uzroka smrti.

KRANIOCEREBRALNE POVREDE:

- povrede tkiva poglavine

- povrede lobanjskih kostiju

- povrede unutarlobanjskih struktura

Povrede tkiva poglavine:Poglavina je mekotkivni omota koji se prostire od obrva do gornje potiljane linije. Povrede na tkivu poglavine obuhvataju sve vrste ozleda i rana. Postoje obilna krvarenja (zbog prokrvljenosti) i sklonost ka infekciji. Specifina povreda je otrgnue celog tkiva poglavine (avulsio) ukoliko dugu kosu zahvati rotirajui deo neke maine (skalpiranje).

Prelomi lobanjskih kostiju:

- mogu biti otvoreni i zatvoreni

- u zavisnosti od mesta dejstva sile: direktni i indirektni.

Prema lokalizaciji mogu biti:

- prelom krova lobanje

- prelom poda lobanje

- prelom krova i poda lobanje

Prema stepenu zahvaenosti kotanog tkiva mogu biti:

- prelomi spoljanje ploe kosti lobanje

- prelomi unutranje ploe kosti lobanje

- prelomi obe ploe

Prema stepenu prekida kontinuiteta:

- potpuni prelomi-frakture

- nepotpuni prelomi- fisure

Utisnuti prelom (FRACTURA IMPRESSIVA) je poseban oblik direktnog preloma. Nastaje zbog dejstva orua male udarne povrine ( 4 x 4cm) i velike kinetike energije. Razvijaju se velike sile savijanja pljosnatih kostiju. Utisnuti kotani odlomak verno prikazuje oblik povrednog orua (identifikacija).

Indirektni prelomi:

- lokalizovani su na podu lobanje

- predstavljaju produetak linearnih preloma krova lobanje

- prema smeru mogu biti: transverzalni, kosi i sagitalni. Sagitalni mogu biti od potiljka ili frontalni. Povrede unutarlobanjskih struktura:

EPIDURALNI HEMATOM ( Haematoma epidurale) je izlivanje krvi u epiduralni prostor koji se nalazi izmeu spoljanjeg lista Dure mater i unutranje ploe kosti lobanje. Povreuju se a.meningea media ili njene grane. Lokalizovan je najee temporoparijetalno, retko frontalno i u predelu zadnje lobanjske jame (povreda grana).

Epiduralni hematom nastaje najee:

- na strani dejstva sile, ree na suprotnoj strani- ee je solitaran, ree multipli

- moe biti udruen sa prelomima kostiju lobanje, ali i ne mora ( elastine kosti kod dece i mladih osoba).

Nastaje:

- usled pada na glavu

- usled udara mehanikog orua u predeo glave- udar u slepooni predeo ne mora biti jak, dovoljno je da unutranja ploa slepoone kosti naprsne popreno u odnosu na paravac prostiranja krvnog suda. Klinika slika:

- osoba se dobro osea, sposobna je za normalne aktivnosti

- ne postoje nikakvi kliniki znaci povrede ( asimptomatski ili slobodni vremenski interval, naziva se jo i lucidni, traje najdue do 24 sata, jer je potrebno vreme da krv odlubi Duru mater)

- izlivena krv vri kompresiju na mozak- dovoljno je 50 grama ili manje kod dece (minimalna koliina krvi)

- nastaje poremeaj svesti- somnolencija, sopor, koma

- hemiplegija na strani povrede ili na suprotnoj strani

- Hainsonova zenica- na strani povrede je zenica ira i slabije reaguje na svetlost

- teina krvi od 250 grama uzrokuje smrt usled kompresije na vitalne centre u produenoj modiniPrognoza:

- zavisi od toga kada je postavljena dijagnoza

- opservacija povreenog u toku 24 sata

- najbolji rezultati u leenju se postiu pre gubitka svesti.Leenje:

- hirurko: trepanacija lobanje, evakuacija krvi i saniranje krvnog suda.

EPIDURALNI HEMATOM JE TEKA TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT!!!

Ako se zavri smrtnim ishodom, mogue su dve opcije:

- lekar nije zadrao pacijenta na opservaciji (nesavesno postupanje)

- da se sama povreena osoba nije javila na vreme

- bezuslovno smrtne povrede se zavravaju smrtno bez obzira da li je primenjeno leenje ili ne!

SUBDURALNI HEMATOM (HAEMATOMA SUBDURALE) je izlivanje krvi izmeu unutranjeg lista Dure i meke modanice. Po etiologiji moe biti:- morbozni rascep aneurizme arterija na osnovi mozga- Willisov estougao

- traumatski- primarni i sekundarni

Primarni nastaje zbog rascepa emisarnih vena izmeu tvrde i meke modanice.

Sekundarni nastaje kao posledica velikih kontuzija- rascepa meke modanice i njenih krvnih sudova.

Tok subduralnog hematoma:

- akutan- ispoljavanje klinikih simptoma do 3 dana

- subakutan- 3-21 dan

- hronian- posle 21 dan

Primarni hematom ima dui slobodni vremenski interval (vensko krvarenje). Slobodni vremenski interval traje vie sati ili dana.Sekundarni hematom ima krai slobodni vremenski interval. Javlja se kod meovitih- arterijskih i venskih krvarenja.

Klinika slika:

- glavobolja

- poremeaj svesti- somnolencija, sopor, koma

- hemiplegija

- Hainsonova zenica

- umiranje se javlja zbog kompresije vitalnih centara

Prognoza zavisi od toga:

- kada je postavljena dijagnoza

- kada je zapoeto leenje

Terapija: hirurka

Sudsko-medicinska klasifikacija:

PRIMARNI SUBDURALNI HEMATOM JE TEKA TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT!!!

SEKUNDARNI SUBDURALNI HEMATOM JE BEZUSLOVNO SMRTONOSNA POVREDA!!! (BEZ OBZIRA NA UKAZANU LEKARSKU POMO).POTRES MOZGA (COMMOTIO CEREBRI) je jedina povreda CNS-a bez organskih lezija. Nastaje pri zatvorenim povredama glave. Predstavlja kompleks klinikih i modanih simptoma.

Nastaje direktnim dejstvom sile ili indirektnim dejstvom ( pad sa velike visine na noge ili zadnjicu). Po toku moe biti:

- akutni- traje najvie par minuta

- subakutni- traje par sati

Ishod potresa mozga moe biti: nesmrtni i smrtni.

Klinika slika:

- nagli gubitak svesti

- vegetativni sindrom

- retrogradna i anterogradna amnezija

- prolaznost svih simptoma

GUBITAK SVESTI:

Nastaje odmah posle direktnog i indirektnog dejstva sile. Gubitku svesti moe prethoditi svetlucanje pred oima. Gubitak svesti ne traje due od 6 sati, suprotno ukazuje na organsku leziju.

VEGETATIVNI SINDROM

Posledica je funkcionalnog poremeaja modane kore ili stabla. Nakon gubitka svesti, vitalne funkcije su u depresiji: pad krvnog pritiska, usporen puls, usporeno disanje.

Nakon uspostavljanja svesti ekskaliraju vrednosti krvnog pritiska, ubrzavaju se puls i disanje. Protokom vremena dolazi do stabilizacije vrednosti vitalnih funkcija. RETROGRADNA AMNEZIJA:

- neseanje na dogaaje koji su prethodili povreivanju.

ANTEROGRADNA AMNEZIJA:

- neseanje na dogaaje posle povreivanja

- osoba se automatizovano ponaa- ne postoji krivina odgovornost

Ne sme se postavljati dijagnoza potresa samo na osnovu anamneze (per anamnesis) zbog agravacije i simulacije. Klinikim pregledom se moe utvrditi postojanje vegetativnog sindroma.

Dijagnoza smrti zbog potresa mozga:

- postojanje povreda poglavine ili kostiju glave

- posebne okolnosti sluaja

- iskljuenje drugih uzoraka smrti

Sudsko-medicinska kvalifikacija potresa mozga: TEKA TELESNA POVREDA.

NAGNJEENJE MOZGA (CONTUSIO CEREBRI)- skup patoloko-anatomskih promena i klinikih simptoma prozrokovanih mehanikim povredama mozga, mekih modanica i njihovih krvnih sudova. Kontuzije mozga nastaju:

- usled udarca u predeo glave

- usled pada na glavu

Udruene su sa prelomima lobanjskih kostiju ili bez preloma lobanjskih kostiju.

Lokalizacija kontuzija:

- na strani delovanja sile- COUP (ita se ku)

- na suprotnoj strani od delovanja sile- CONTRA COUP (kontra ku)

Mogu biti lokalizovane u:

- kori mozga

- beloj masi

- sivom tkivu modanih jedara

Simptomi nagnjeenja zavise od:

- lokalizacije

- intenziteta

- ekstenziteta kontuzionih arita

Male kontuzije i kontuzije u slepim, nemim zonama su bez simptoma. Vea kontuziona arita u zavisnosti od lokalizacije daju simptome, kao to su neuroloki ispadi, dok kontuzije produene modine dovode do smrtnog ishoda.

Sudsko-medicinska klasifikacija nagnjeenja: u zavisnosti od lokalizacije, intenziteta i ekstenziteta nagnjeenje mozga se klasifikuje kao TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT ili BEZUSLOVNO SMRTONOSNA POVREDA!!!RAZORENJE MOZGA (CONQUASATIO CEREBRI) ili DESTRUCTIO CEREBRI- lokalizovano traumatsko razorenje pojedinih delova mozga. Nastaje:

- dejstvom tekih, tupih, jako zamahnutih mehanikih orua

- na mestu dejstva sile ili na suprotnoj strani

- praeno je prelomima lobanjskih kostiju

Sudsko-medicinska klasifikacija: TEKA TELESNA POVREDA OPASNA PO IVOT ili BEZUSLOVNO SMRTONOSNA POVREDA!!!DESTRUCTIO CEREBRI- mozak je pretvoren u bezstrukturnu kaastu masu. Nastaje pri brojnim i potpunim prelomima kostiju krova i osnove lobanje. Sudsko-medicinska klasifikacija: BEZUSLOVNO SMRTONOSNA POVREDA!!!VITALNE REAKCIJEVitalne reakcije su kriterijum za odreivanje vremena nastanka povreda. Vitalne reakcije nastaju tokom ivota i bioloki su odgovor organizma na povredu. Mogu biti:

- zaivotne, intravitalne povrede- nastaju tokom ivota

- posmrtne, postmortalne- nastaju nakon nastupanja smrti

Po mestu nastanka, dele se na:

- lokalne- na mestu povrede

- opte- na mestima udaljenim od povrede

Lokalne povrede:

1. krvni izliv2. krvni podliv

3. retrakcija ozleenog tkiva

4. skoravanje oguljotine

5. nagnjeina

6. inflamacija

7. penuanje u organima za disanje

8. tromboza povreenog krvnog suda

Opte povrede:

1. iskrvavljenost

2. embolija

3. aspiracija

4. degluticija (gutanje)

Dokazna vrednost vitalnih reakcija: nemaju jednaku snagu dokaza zaivotnosti.Po dokaznoj vrednosti mogu biti:

- apsolutne- relativne

Apsolutne vitalne reakcije: imaju sigurnu snagu dokaza zaivotnosti. Proistiu iz cirkulacije, disanja, gutanja, zapaljenja. To su:

- iskrvavljenost

- embolija

- tromboza

- aspiracija

- degluticija

- inflamacija

Relativne vitalne reakcije: nemaju apsolutnu snagu dokaza zaivotnosti. Mogu nastati i posle klinike smrti,u supravitalnom vremenu i posle njega. To su:

- krvni izliv

- krvni podliv

- retrakcija tkiva

- skoravanje oguljotine

- nagnjeina

AGONALNE POVREDE- nastaju za vreme hropca ili usled hropca. Povrede se nanose sebi ili drugima, namerno ili nenamerno.

Cilj namernih posmrtnih povreda je prikrivanje pravog uzroka smrti i/ili unitenje identifikacionih elemenata rtve.

Sluajne posmrtne povrede nastaju:- od mrtve prirode, - od ivotinja

- prilikom otkopavanja i prenosa lea (manipulacija lea). UDUENJE (ASPHYXIA)Disanje ili respiracija je vitalna funkcija organizma koja podrazumeva transport kiseonika iz atmosfere do elija i povratno izbacivanje CO2. Uslovi za pravilnu respiraciju:- normalni sastav atmosfere

- otvorenost usnog i nosnog otvora

- prohodnost disajnih puteva

- ouvan kvalitet plunog tkiva

- pravilan sastav krvi

- sposobnost eritrocita da prime kiseonik i prenesu ga do tkiva i elija

Poremeaj ili prekid bilo kog uslova izaziva oteenje disajne funkcije iji ishod moe biti smrtan i nesmrtan.

Prema poreklu, asfiksije mogu biti:

- prirodne

- nasilnePrirodna asfiksija (ASPHYXIA NATURALIS) nastaje kao posledica upale plua, TBC, masivne plune embolije. PAGE 25