otkrivamo svet sa livadinkom poljakov

1

OTKRIVAMO SVET SA LIVADINKOM POLJAKOVPRIRUČNIK ZA OTKRIVANJE PRIRODE KROZ IGRU 2021.

Projekat „Zaštićena područja za prirodu i ljude II“ finansira Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju – Sida (Swedish International Development Cooperation Agency). Ovaj priručnik je izrađen u okviru projekta, a Sida nužno ne deli stavove izražene u ovom priručniku. Za sadržaj priručnika odgovoran je isključivo autor.

Izdavač: WWF Adria – Srbija, Đure Jakšića 4a, 11000 Beograd, Srbija

Urednice: Sonja Bađura, Jovana Dragić May

Autorke: Ljiljana Jovanović, Sonja Bađura

Saradnica: Jovana Đikić

Lektura: Ivana Matošević

Ilustracije Livadinke Poljakov: Biljana Mihajlović

Dizajn, prelom, ilustracije uz aktivnosti: Jakov Ponjavić

Kontakti: [email protected], [email protected]

3

SADRŽAJ

PREDGOVOR 4

UVOD 5

UPOZNAJMO PRIRODU KROZ IGRU 8

Aktivnosti za uvod u temu i zaključivanje teme 10

Naša plava planeta 19

Naš nevidljivi prijatelj 30

Život pod našim stopalima 42

Energija za život 55

Svi različiti, a jednako važni 66

Moje mesto u prirodi 81

NAPRAVITE SVOJU LIVADINKU POLJAKOV 85

POJMOVNIK 87

LITERATURA 90

OTKRIVAMO SVET SA LIVADINKOM POLJAKOV

PREDGOVORModeran stil života udaljio nas je od prirode. Od „daleko od očiju, daleko od srca“, preko „strah od nepoznatog“ dolazimo do toga da živi svet koji nas okružuje ne poznajemo, da nas ponekad plaši ili da ga uglavnom uzimamo zdravo za gotovo.

Kada sam imao 12 godina, posetio sam sa dedom jedno mesto na kojem je moj otac boravio kao dete. Jedan od ljudi na koje smo tamo naišli spomenuo je kako je moj otac znao satima da proučava i hrani paukove: „…evo baš tamo, na onom zidu“. Na komentar mog dede kako ja to još uvek radim, odgovor tog čoveka je bio: „a da nije možda već malo prestar za to?“.

Znatiželja kod dece je poput krakova hobotnice koja stalno istražuje nove predmete sa kojima dolazi u dodir. Deca istražuju postavljajući pitanja, odrasli na njih odgovaraju, često nesvesni koliko toga zavisi od tih odgovora. Ali moderan način života je odrasle udaljio od prirode, pa odgovori koje deca dobijaju vrlo često uključuju: „nije to za tebe“, „pazi da te ne ugrize“ ili pak „fuj, makni to od mene“. Iako nenamerno, na taj način odrasli seku krakove te znatiželjne hobotnice i tako prekidaju veze koje deca mogu i treba da uspostavljaju sa živim svetom koji ih okružuje.

Trideset godina kasnije, taj interes i ljubav za živi svet koji nas okružuje kod mene je i dalje prisutan, jer sam imao sreću da budem okružen odraslima koji su moje veze sa prirodom osnaživali. Nadam se da će vama odraslima ovaj priručnik pomoći u odgajanju generacija mladih kojima će priroda biti blizu srca čak i kad im je daleko od očiju i koji nikada neće prestati da proučavaju i hrane paukove.

Marko Pećarević Koordinator programa za zaštićena područja i upravljanje, WWF Adria

5

UVOD Priručnik „Otkrivamo svet sa Livadinkom Poljakov“ nastao je u okviru projekta „Zaštićena područja za prirodu i ljude II“ koji WWF Adria sprovodi od 2019. godine. Rezultat je saradnje sa predškolskim ustanovama i zaštićenim područjima, kao i potrebe da se već kod dece najmlađeg uzrasta svesno gradi i razvija odnos sa prirodom i svim njenim bićima.

Osnova za razvijanje ekološkog identiteta gradi se upravo u najranijem detinjstvu, kada deca kroz igru otkrivaju i upoznaju svoje najbliže prirodno okruženje i poistovećuju se sa drugim živim bićima. To kod dece budi empatiju i dovodi do razvijanja svesnosti i brige za okruženje u kojem borave. Ono što volimo, to i čuvamo. Pravilno postavljena osnova tokom daljeg razvoja deteta omogućava osvešćivanje međuzavisnosti ljudi i prirode, uzročno posledičnih veza naših postupaka, nadogradnju znanja i razvijanje veština neophodnih za aktivno učešće u očuvanju prirode i životne sredine.

Sadržaj priručnika podeljen je u 6 tematskih celina: voda, vazduh, zemljište, hrana, biološka raznovrsnost i moje mesto u prirodi. Svaka celina, pored kratkog uvodnog dela, sadrži niz aktivnosti kojima ćete lako deci približiti temu kroz igru, istraživanje i izvođenje ogleda. Naša junakinja, hrabra i radoznala mišica Livadinka Poljakov, vodiće vas svojim pripovedanjem kroz sve teme, a voleće i da čuje neke od vaših priča.

Priručnik je namenjen svima koji žele da omoguće deci da se bolje upoznaju sa prirodnim okruženjem i prirodnim resursima sa kojima smo svakodnevno u kontaktu i od kojih zavise naše zdravlje i blagostanje. Vaspitači, učitelji, roditelji i edukatori, omogućite deci da se povežu sa prirodom, da je zavole i da nauče da je poštuju, jer tako će naučiti da cene ljude i sva živa bića. To je budućnost kakvu želimo za nas i našu decu, budućnost u kojoj ljudi žive u harmoniji sa prirodom.

Sonja Bađura Obrazovni program WWF Adria


O PROJEKTU „ZAŠTIĆENA PODRUČJA ZA PRIRODU I LJUDE“Zemlje Zapadnog Balkana poznate su po izvanrednom bogatstvu biološke raznovrsnosti, sa velikim brojem endemskih vrsta i karakterističnih staništa, koji čine prirodne ekosisteme od evropskog i svetskog značaja za očuvanje prirode. Zaštićena područja ključna su za očuvanje tog biodiverziteta i njihov značaj prepoznat je u globalnim politikama, ne samo zbog zaštite prirode, već i zbog socio-ekonomskog razvoja.

Prepoznajući vrednosti zaštićenih područja, ali i pretnje po njihovu očuvanost, WWF Adria sprovodi projekat „Zaštićena područja za prirodu i ljude“, sa vizijom da se očuva biodiverzitet na Zapadnom Balkanu i osigura blagostanje za sve sadašnje i buduće generacije.

Da bismo osigurali da svi ljudi imaju koristi od zaštićenih područja, sarađujemo sa lokalnim i nacionalnim inicijativama, organizacijama, medijima, javnim ustanovama i institucijama, školama i donosiocima odluka; slušamo ih i podržavamo. Zajedno sa njima stvaramo i primenjujemo održiva rešenja.

Veoma važna komponenta projekta odnosi se na razvijanje obrazovnih programa u zaštićenim područjima, kao i povezivanje obrazovnih ustanova sa upravljačima zaštićenih područja. U ostvarivanju našeg cilja – da zaštićena područja budu prepoznata i kao obrazovni centri – obrazovne ustanove i njihovi iskusni vaspitači, učitelji, nastavnici i motivisana deca imaju veoma značajnu ulogu.


UPOZNAJMO PRIRODU KROZ IGRU Priroda ne samo da nam daje raznovrsne resurse neophodne za život, poput vode, vazduha i hrane, već nam nudi i čitav niz usluga, kao što su prečišćavanje vode i vazduha, formiranje zemljišta, regulisanje klime, a pruža nam i mesto za igru, odmor i rekreaciju. Ona je osnova svega živog i zato treba da je poštujemo i štitimo. Treba da imamo na umu da se zaštita prirode ne odnosi samo na činjenice i naučne podatke i da to nije zadatak samo velikih stručnjaka. Da bismo upoznali prirodu, moramo aktivirati sva naša čula, a da bismo shvatili njen značaj i naše mesto u njoj, moramo uključiti iskustvo i emocije! Tek tada smo spremni da sa reči pređemo na delo i aktivno se uključimo u njeno očuvanje. Zbog toga su emocije važan aspekt zaštite prirode. Nazovite to empatijom, nazovite to ljubavlju, entuzijazmom, radoznalošću... Ukoliko kod dece ne probudimo emocije prema prirodi, nećemo uspeti da je zaštitimo. Moramo da stvorimo iskru u dečijim srcima, a ne da se obraćamo samo njihovim racionalnim umovima.

Izvedite decu u prirodu i omogućite emocionalna, kognitivna i grupna iskustva. Dodirnite srca, koristite ruke i umove. Ako pažljivo izaberete aktivnosti, prilagodite ih uzrastu dece i svesno ih primenite određenim redosledom, stvarate uslove za duboko iskustveno učenje u kratkom vremenskom periodu.

Pre nego što krenete u avanturu sa hrabrom i radoznalom mišicom Livadinkom Poljakov, želimo da podelimo sa vama izjavu vrsnog edukatora Davida Sobela, neka vas ona vodi kroz vaš budući rad.

© Jovana Lazić

„Ako želimo da deca napreduju, da se istinski osnaže, moramo da im damo vremena da se povežu sa prirodom i da zavole Zemlju pre nego što od njih

zatražimo da je spasu“.

David Sobel

9

S R C EUčenje U i KROZ

prirodu i životnu sredinu Uspostavljanje odnosa,

saosećanje,poistovećivanje

E M P AT Ĳ ADominantna dimenzija

u periodu od 3-7. godine

U MUčenje O prirodi i životnoj sredini

Sadržaj, informacije, teme, diskusije,

istraživanje

ISTRAŽIVANJEDominantna dimenzija


R U K EUčenje ZA prirodu i životnu sredinu

Akcija, učešće, doprinos, zagovaranje,

pokretanje promena

DRUŠTVENE AKCĲEDominantna dimenzija


L I C EZastupanje ZA prirodu

Biti drugima uzor, inspiracija, primer

EKOLOŠKI IDENTITET Dominantna dimenzija tokom odraslog doba Izvor: WWF Filipini


AKTIVNOSTI ZA UVOD U TEMU I ZAKLJUČIVANJE TEMENavedene aktivnosti možete da koristite za različite svrhe, od uvođenja u temu kojom ćete se baviti, preko zagrevanja i građenja timskog duha, do zaključivanja teme koju ste obrađivali. Prilagodite ih vašoj potrebi, promenite im narativ i, što je najvažnije, dobro se zabavite.

1. Ulazna kartaCilj: napraviti pozitivnu atmosferu na početku rada i upoznavanje prostora u kome će se raditi. Ukoliko radite ovu aktivnost dobro je da uradite i aktivnost „Izlazna karta“ pred kraj rada sa grupom.

Materijal: platneni ceger za odlaganje ulaznih karata.

Broj učesnika: 5–30, ukoliko je grupa velika možete je podeliti na 2 ili 3 manje grupe.

Trajanje: 10 minuta.

Uputstvo: kratko upoznati decu sa mestom na koje su došli (ukoliko aktivnost radite van vrtićkog/školskog dvorišta), zamoliti ih da se osvrnu oko sebe i pronađu neki mali predmet iz prirode koji će biti njihova ulaznica, da ga dobro pogledaju, opipaju, pomirišu, zapamte, a zatim ga ubace u platneni ceger. Skrenite im pažnju na veličinu ulaznice, ona mora da stane u šaku. Objasniti deci da boravak u prirodi ne iziskuje nužno materijalnu nadoknadu (ulaznicu koja se kupuje), ali da to može biti slučaj za ulazak u neka zaštićena područja. U oba slučaja, pri odlasku sa sobom nosimo samo utiske, fotografije ili crteže, i ostavljamo u prirodi samo tragove svojih stopala.

Napomena: voditi računa da svako dete ubaci samo jednu ulaznicu. Skrenite im pažnju na to da njihova karta bude jedinstvena, deo prirode njima zanimljiv. Ako je potrebno postavite određene predmete u prostoru gde počinjete da radite sa grupom tako da svako dete pronađe jedan predmet koji će iskoristiti kao kartu (na primer šišarke, žir, pero, ekološke poruke, tragove životinja, lišaj, grančicu). Ukoliko radite ovu aktivnost na početku dana, uradite i aktivnost „Izlazna karta“ na kraju dana.

2. Izlazna kartaCilj: vrednovanje i podsticanje odgovornog ponašanja tokom boravka u prirodi.

Materijal: platnena vrećica sa materijalom iz aktivnosti „Ulazna karta“.

Broj učesnika: 5–30, ukoliko je grupa velika možete je podeliti na 2 ili 3 manje grupe.


Uputstvo: deca stanu u krug, jedan do drugog, licem okrenutim ka unutrašnjosti kruga. Ruke postave na leđa i spoje šake. Edukator svakom u šaku stavi jedan predmet iz platnenog cegera. Na znak edukatora deca opipavanjem, bez okretanja i gledanja, određuju da li je dati predmet njihova ulaznica sa početka. Ako jeste, izlaze iz kruga, a ostali se približavaju i šalju predmet koji drže u desnu stranu. Aktivnost se nastavlja dok svi ne pronađu svoju ulaznicu, tj. izlaznicu. Razgovarati sa decom o utiscima nakon ove aktivnosti i zamoliti ih da kažu na osnovu čega su prepoznali svoju ulaznu kartu, šta će uraditi sa njom i šta bi, da ponovo biraju, sad uzeli kao ulaznicu.

11

Napomena: ukoliko deca pomešaju svoje ulaznice i neko greškom uzme tuđu dozvoliti da se istraži razlog zbog čega se to dogodilo.

3. Metamorfozni hodCilj: zagrevanje za grupu koja se oseća pomalo umorno.

Materijal: nije potreban nikakav materijal.

Broj učesnika: 5–35.


Uputstvo: deca stanu u krug. Edukator objašnjava: „Hajdemo u opuštajuću šetnju, udišemo svež vazduh, uživamo u suncu… i radujemo se svemu što ćemo sresti:

„…sokola koji lovi napravljenog od 2 osobe“…deca se dele u parove i prave sokola, kako stoji u vazduhu kao helikopter, pomera krila kao kolibri i traži miša na zemlji.

„Hajde da nastavimo opuštajuću šetnju, udišemo svež vazduh, uživamo u suncu… radujemo se svemu što ćemo sresti:

„…pauka koji hoda…napravljenog od 4 osobe“,

„…gusenicu koja se pretvara u leptira…napravljenu od 3 osobe“,

„…vilin konjica koji lovi komarce…napravljenog od 2 osobe“,

„…pijavicu koja traži malo krvi da sisa…napravljenu od 1 osobe“,

„…stonogu koja hoda…napravljenu od svih nas.“

Napomena: pustite da formiranje svakog oblika traje 10 sekundi ili više, odaberite životinje koje ćete pominjati u programu i navedite najznačajnije biološke/ekološke informacije o njima, animirajte decu da se ekspresivno ponašaju.

4. Uhvati prst

Cilj: pravljenje dobre atmosfere u grupi, izgradnja poverenja, koncentracija, koordinacija.




Uputstvo: deca stanu u krug sa manjim razmakom između sebe. Saviju ruke u laktovima pored tela, tako da su im dlanovi u visini ramena. Levi dlan svi okrenu na gore u visini ramena osobe koja stoji pored. Kažiprst desne ruke svi okrenu na dole i postave ga na dlan osobe sa desne strane. Na znak edukatora koji vodi aktivnost svako pokuša da uhvati prst koji mu stoji na levom dlanu trudeći se u isto vreme da izbegne to da njegov prst bude uhvaćen.

Napomena: edukator može da skreće pažnju nekom pričom, a onda iznenadno da da znak. Mogu se obrnuti “uloge” leve i desne ruke. Dobra aktivnost između dve koje iziskuju mentalni napor ili na početku dana.

FOTKA BR. 2 - Uhvati prst

© Mustafa Zvizdić


5. Evolucija Cilj: uspostavljanje dobre radne atmosfere i zagrevanje.

Materijal: papiri na kojima je nacrtana po jedna životinja (npr. ameba, puž, zec, majmun i čovek)



Uputstvo: deci objasniti značenje reči evolucija (lat. evolutio: razvoj, razvitak) kao razvoj iz nižeg u više, iz jednostavnog u složeno na primeru kretanja. Pokažemo prvo crtež amebe, jednostavne životinje koje se kreću pomoću bičeva, pa zahtevamo od dece da zamisle i pokažu kako se ona kreće. Izdvojimo jedan karakterističan pokret, nazovemo ga kretanje amebe i sa grupom ponovimo taj način kretanja. Sada pokažemo crtež puža čije je kretanje evoluiralo i tražimo da deca osmisle pokret koji će predstavljati kretanje puža. Postupak ponovimo za zeca, majmuna i čoveka. Važno je da budemo sigurni da su deca povezala i usvojila te različite pokrete sa kretanjem različitih životinja. Sada objasnimo da je evolucija proces koji zahteva vreme i umešnost, te da sve vrste ne evoluiraju jednako brzo i uspešno. Ponovimo sa decom pravila igrice „Kamen, papir, makaze“ i kažemo da smo spremni za početak igre. Na početku su sva deca amebe koje se kreću u prostoru. Kad se dve amebe sretnu, odigraju igricu „Kamen, papir, makaze“ i pobednik evoluira u puža i dalje nastavlja igru krećući se kao puž. Pobeđena ameba traži drugu amebu ne bi li ovaj put pobedila i nastavila dalje svoj evolucijski put. Kada se sretnu dva puža, ponove igricu i pobednik postaje zec. Tokom igre deca na istom evolucijskom stupnju prepoznaju se po istom načinu kretanja i to je signal da mogu da započnu novu igricu „Kamen, papir, makaze“. Cilj je da deca prođu kroz različite faze igre i „evoluiraju“ u čoveka. Na kraju igre mora ostati po jedna ameba, puž, zec i majmun.

Napomena: igra je veoma dinamična i zabavna. U zavisnosti od teme koja se obrađuje mogu se birati druge životinje.

6. Trka konja Cilj: zagrevanje pred rad, okupljanje grupe i timski rad.




Uputstvo: decu postavite da stoje u velikom krugu i kratko porazgovarajte sa njima o trkama i trkačkim konjima. Objasnite da su svi u krugu konji koje čeka važna trka i da je najvažnije da sada slušaju uputstva džokeja, tj. vas, i postupaju u skladu sa njima kako bi prvi prešli liniju cilja. Prvo polako prođite jedan krug, radi vežbe, a tek onda počinje prava trka. Navešćemo nekoliko elemenata koje možete upotrebiti, a vi izaberite omiljene i uklopite ih u priču koju ćete pričati deci, kako bi oni ponavljali pokrete koje im opišete i pokažete.

- nervozni konji – pravljenje buke i pokreta nogama po zemlji;

Polazak!

- konji koji trče – pljeskajte rukama o butine što brže možete, pokret se radi do kraja igre;

- skretanje udesno – dok „trčite“ nagnite telo ka osobi sa vaše desne strane;

- skretanje ulevo – dok „trčite“ nagnite telo ka osobi sa vaše leve strane;

- dupla krivina – dok „trčite“ prvo se pomerite ulevo, a zatim udesno;

- žbun sa desne strane – „fiju!“ i mahnite rukom pored svog desnog uveta;

13

- žbun sa leve strane – „fiju!“ i mahnite rukom pored svog levog uveta;

- drveni most – udarajte pesnicama o grudi;

- jarak s vodom – prestanite da pljeskate i počnite da pucketate prstima;

- prepreka – skočite jednom oponašajući rukama prednje noge konja u skoku;

- dupla prepreka – skočite dva puta oponašajuči rukama prednje noge konja u skoku;

- tunel – prestanite da pljeskate, zatvorite oči, napipavajte po mraku ispruženim rukama;

- prolazak pored žena koje vrište – vrištite visokim tonom glasa;

- prolazak pored muškaraca koji viču – vičite dubokim glasom;

- završetak – pljeskajte što brže možete po butinama;

- cilj i fotografisanje pobednika – pozirajte i mašite novinarima.

© WWF Adria/Milica Milović Kinoli

7. Potraga za bojamaCilj: buđenje radoznalosti za samostalno istraživanje novog staništa, obraćanje pažnje na detalje u prirodi, kreativnost, snalaženje, zabava.

Materijal: unapred pripremljeni papiri za potragu za bojama, olovke ili flomasteri, kamenčići ili trakice u različitim bojama ili neki prirodni predmeti u različitim bojama (unapred pripremljen materijal u vrećici “Čuvari boja”)

Broj učesnika: neograničen, moguć samostalan rad ili rad u paru.

Trajanje: 10–20 minuta (u zavisnosti od broja boja i veličine grupe).

Uputstvo: po potrebi decu podeliti u parove, ako je grupa manja (do 20 dece) možete raditi i samostalno. Dati im papir za potragu za bojama i olovku, ili koristiti obojene kamenčiće ili trakice


u boji koje držite u vrećici „Čuvari boje“. Pre početka dati jasnu instrukciju šta tačno treba uraditi (na primer, da deca pronađu po jedan predmet svake boje na papiru za potragu ili da pronađu 2 predmeta iste boje kao kamenčić koji su izvukli iz vrećice “Čuvara boje”). Dogovoriti putanje kretanja i udaljavanje od grupe. Aktivnost možete raditi na određenom mestu ili tokom šetnje (ako je šetnja linearna i morate se vratiti istim putem u povratku mogu da rade ovu aktivnost i tako neće ni primetiti da se vraćaju istim putem). Nakon potrage, organizujte malu izložbu i povedite razgovor o tome šta su mogli lako da nađu, koja je njihova omiljena boja, koje je boje priroda...? Pitanjima ih navodite da sami izvuku zaključak da je priroda raznobojna i da se to šarenilo tokom godine menja.

Napomena: aktivnost možete da započnete pitanjem „Ko je čuvar boja u prirodi“...odgovor do kojeg želite da stignete je da je „Duga čuvar boja“. Pitajte ih zatim koje je boje priroda, i većina će odgovoriti da je zelene boje. Nakon aktivnosti možete da se vratite na ovaj odgovor i pitate ih da li su promenili mišljenje o tome koje je boje priroda.

8. Potraga za blagom Cilj: buđenje radoznalosti za samostalno istraživanje novog staništa, obraćanje pažnje na detalje u prirodi, kreativnost, snalaženje, zabava.

Materijal: unapred pripremljeni papiri, kutije ili vrećice za potragu za blagom, flomasteri i alternativno mobilni telefon (ukoliko se odlučite da neke od predmeta treba da fotografišu).

© Ljiljana Jovanović

15

Broj učesnika: neograničen, aktivnost može da se radi samostalno, u paru ili grupama od 3–4 deteta.

Trajanje: 15–30 minuta, u zavisnosti od broja i vrste trofeja aktivnost može trajati kraće ili duže od predloženog vremena. Važno je da im ostavite dovoljno vremena za istraživanje, tako da mogu da pronađu sve zadate predmete.

Uputstvo: decu podeliti u parove ili male grupe i dati im papir, kutiju ili vrećicu za potragu i flomaster. Pre početka dati instrukciju šta tačno treba uraditi (na primer, da li neke trofeje treba i da sakupe i/ili samo fotografišu) i dogovoriti putanje kretanja i udaljavanje. Aktivnost možete raditi na određenom mestu ili tokom šetnje (ako je šetnja linearna i morate se vratiti istim putem u povratku mogu da rade ovu aktivnost i tako neće ni primetiti da se vraćaju istim putem). Nakon potrage povedite razgovor o tome šta su mogli lako da nađu, šta im je bilo najteže za pronaći, da li možda neke stvari i ne mogu da se pronađu u to doba godine kada su radili aktivnost ili možda nečega i nema u staništu u kom se nalaze...pitanjima ih navodite da sami dođu do zaključka (na primer, zadate im da pronađu šišarku, ali ih odvedete u listopadnu šumu, ili u proleće tražite da pronađu žuti list).

Napomena: aktivnost možete prilagoditi određenoj temi i uzrastu, i na osnovu toga birate predmete koje treba da pronađu.

Varijacija za mlađe uzraste: umesto teksta koristite crteže predmeta koje treba da pronađu u prirodi.

9. Ulovi zvukeCilj: senzibilizacija za prirodu sa fokusom na čulo sluha.

Materijal: beli papir A4 formata, flomasteri, štipaljke (broj odgovara broju dece) i kanap (dužine oko 15 metara).


Trajanje: 10–20 minuta (procenite koliko grupi prija aktivnost).

Uputstvo: aktivnost se izvodi na otvorenom. Nakon instrukcije, svako dete dobije beli papir A4 formata, flomaster i od njih se traži da odaberu neko prijatno mesto za rad, po svom izboru, malo udaljeno od drugih. Daje im se 5 minuta vremena da se umire i fokusiraju na različite prirodne zvukove u tišini, pričanje nije dozvoljeno. Zatim je potrebno da kreiraju svoju mapu zvukova tako što nacrtaju ili napišu izvor zvuka koji čuju (na primer ptica, vetar, pčela…). U zavisnosti od uzrasta dece sugerisati da prvo obeleže svoj položaj na papiru (na primer, sredina papira), a zatim upisuju ili ucrtavaju zvukove u različitim pravcima i na različitim udaljenostima u odnosu na svoj položaj. Izdvojite dovoljno vremena za to, aktivnost može da traje 10-15 minuta. Zatim se grupa okuplja kada čuju dogovoreni zvuk (zvižduk ili oponašanje neke životinje) i deca predstavljaju svoje mapezvukova i ono što su čuli. Možete mape zvukova izložiti u galeriji na otvorenom tako što ćete uz pomoć štipaljki okačiti na kanapa razapet između dva drveta.

Napomena: jako je važno održavanje dovoljno velike razdaljine između dece jer im to omogućava da budu „sami sa prirodom“ i da na trenutak uživaju u zvukovima na koje inače ne bi obratili pažnju. Mapu možete koristiti i na nekoj drugoj lokaciji, npr. u nekom prometnom delu naselja i zahtevati da deca tamo, flomasterom u drugoj boji dopune svoju mapu kako biste poveli razgovor o zvucima prirode i onima koje stvara čovek.

Varijacija za mlađe uzraste: na list papira svako može da nacrta čiča glišu sa jednim veeelikim uhom i deca zatim crtaju na list sve zvuke koje su čuli. Da im pomognete da se umire, možete im postaviti šaljiva pitanja kao što su: „Da li čujete kako žaba piški?“ (ako se nalazite u blizini nekog vodenog staništa) ili „Da li čujete kako senici krče creva?“ (ako ste u blizini šume ili parka).


10. Razglednica iz prirodeCilj: usmeravanje pažnje, aktivno posmatranje i buđenje radoznalosti za dalje istraživanje prirode.

Materijal: kartoni pravougaonog oblika i dvostranolepljiva traka.

Broj učesnika: neograničen.


Uputstvo: svako dete dobija karton na koji je zalepljena dvostranolepljiva traka sa zaštitnom folijom. Zamolite ih da se osvrnu oko sebe i potraže i prikupe materijal od koga će napraviti unikatnu razglednicu. Možete zadati neku temu, ali nije neophodno. Deca skinu zaštitnu foliju i na karton lepe materijal koji su sakupili stvarajući unikatnu razglednicu iz prirode. Na kraju napravite izložbu gotovih razglednica i zajedničku fotografiju.

Napomena: ako radite sa mlađim uzrastom obratite pažnju na to da ne lepe žive životinje na razglednicu (bubice, mrave...). Posmatrajte ih i podstičite njihov rad. Koristeći dvostrano lepljivu traku i kartonsku ambalažu, umesto razglednice, sa njima možete na sličan način napraviti narukvice, krunice ili medalje.

© WWF Adria/Sonja Bađura

© WWF Adria/Milica Milović Kinoli© WWF Adria/Milica Milović

17

11. Šumski duhoviCilj: poistovećivanje sa prirodom, podsticanje kreativnosti, uvažavanje i podsticanje ekološki ispravnog ponašanja.

Materijal: parče gline za svako dete, raznovrsni prirodni materijali pronađeni na terenu. Ukoliko vam je na terenu dostupno blato ne morate nositi glinu.

Broj učesnika: do 30.


Uputstvo: ispričati deci priču o drevnim čuvarima šume, tajnovitim bićima koja žive u svakom stablu. Ovi šumski duhovi čekaju da budu probuđeni, a budi ih samo čisto srce pravog čuvara prirode koji će im dati lik vajajući ga glinom na kori stabla. Dati svakom detetu komadić gline, zamoliti ih da razgledaju stabla u okolini, prigrle svoje i šapnu mu brigu koju eventualno imaju u vezi sa očuvanjem prirode. Sada deca imaju zadatak da uz pomoć gline i delova prirode iz okoline, na kori drveta, naprave lik probuđenog šumskog duha. Treba da mu daju ime i razmisle o njegovim moćima. Razgovarajte o utiscima nakon ove aktivnosti, i svi obiđite i pogledajte sve šumske duhove. Zzamolite svu decu da kada na njih dođe red predstave ostalima svog šumskog duha i ispričaju priču o njemu.

Napomena: pripovedanje je ključno za ovu aktivnost. Morate decu, bez obzira na uzrast, da dovedete pričom u pravo stanje za ovu aktivnost. Planirajte i vreme da se obiđu radovi svih učesnika i čuje priča o svakom šumskom duhu. Ukoliko je grupa velika pitajte ko želi da podeli svoju priču.

© WWF Adria/Milica Milović Kinoli


12. Lendart - slika na tluCilj: izrada zajedničke slike materijalom iz prirode i sticanje uvida o važnosti učešća i ličnog doprinosa svakog pojedinca na krajnji rezultat.

Materijal: materijal iz prirode sakupljen na terenu, neposredno u toku rada.



Uputstvo: motivisati decu da se uključe u zajedničku aktivnost izrade slike na podu od materijala iz prirode. Moguće je unapred odrediti temu, na primer, naše stablo, ali nije nužno. U zavisnosti od godišnjeg doba i dostupnog materijala, tema može da se menja (na primer, 3D insekti ili životinje, zajedničko gnezdo ili brlog…). Sa decom izabrati mesto za sliku i usmeriti im pažnju na izbor materijala. Zamoliti ih da se unapred dogovore šta prave, da osmisle plan izrade, a da tokom rada ne govore i ne sklanjaju materijal koji je neko već postavio. Kada je slika gotova, zamoliti ih da joj daju zajednički naziv i da ispričaju priču o njoj. Sugerisati da ime treba da oslikava njihovu grupu, njih same. Napraviti zajedničku fotografiju pored slike na tlu.

Napomena: poželjno je povezati izradu ove slike sa aktivnostima o zaštiti prirode. Razgovarati o ličnoj odgovornosti i doprinosu svakog pojedinca. Izlistati dobre navike koje se u grupi sprovode. Aktivnost može da se realizuje i u grupama i individualno, a tada treba planirati dodatno vreme za predstavljanje radova.

© Ljiljana Jovanović

© Jovana Lazić

19

NAŠA PLAVA PLANETATema: Voda

Čuli ste sigurno da našu planetu Zemlju nazivaju još i plava planeta. To je zbog toga što se ona tako vidi kada se gleda iz svemira, ali i zbog toga što voda

predstavlja najrasprostranjeniju životnu materiju na njoj. Naime, ⅔ Zemljine površine prekriveno je vodom.


Šta je voda?

Voda je izvor celokupnog života i ima ključnu ulogu u njegovom održavanju. Kruženje vode je proces planetarnih razmera. Milionima godina već na Zemlji postoji ista količina vode, koja se ne smanjuje, ali i ne povećava. Od ukupne količine raspoložive vode na Zemlji 97,5% je slana, a samo 2,5% je slatka voda. Od ukupne količine slatke vode čak 70% nalazi se u čvrstom stanju, u obliku lednjaka, a preostalih 30% čine podzemne vode, reke i jezera.

Prema poreklu, prirodne vode se mogu podeliti u tri grupe: atmosferske (kiša, sneg, magla, mraz, rosa), površinske (okeani, mora, reke, potoci, jezera, močvare, bare) i podzemne (reke ponornice, izvori).

Koje su osobine vode?

Moglo bi se za vodu reći da je pravi mađioničar jer ima sposobnost da menja svoje stanje. Njen hemijski sastav je veoma jednostavan i baš to je čini tako moćnom. Sastoji se iz jednog atoma kiseonika i dva atoma vodonika. U prirodi se voda može naći u tri agregatna stanja: čvrstom, tečnom i gasovitom. Pri normalnom pritisku i temperaturi

97,5% OKEANI

2,5% SLATKA VODA70% GLEČERI30% REKE, JEZERA I PODZEMNE VODE

VODONIK

KISEONIK

VODONIK

21

od 0 ⁰C voda mrzne, odnosno prelazi u čvrsto agregatno stanje (led), a na 100⁰C ključa, odnosno prelazi u gasovito agregatno stanje (vodenu paru).

Voda se najčešće definiše kao tečnost bez ukusa, mirisa i boje. I to su zaista dobre karakteristike kada govorimo o vodi za piće. Mada i ona ima malo ukusa. On potiče od rastvorenih mineralnih materija, pa je zato i zovemo mineralna ili izvorska voda. Vodu koja se sastoji samo od molekula vode, bez ikakvih primesa, zovemo destilovana voda i nju možemo dobiti samo u laboratorijama, u prirodi je u tom stanju ni nema. Voda u prirodnim vodenim telima kao što su potoci, reke, jezera, močvare, mora i okeani ima u sebi rastvorene neorganske i organske materije (soli, gasove, kiseline...) i suspendovane čestice (pesak, glina, mikroorganizmi, delovi biljaka…) i zbog toga ima sledeće fizičke karakteristike: boja, miris, providnost, mutnoća, gustina, temperatura, svetlosni režim i pokreti vode. Dve značajne hemijske karakteristike vode smo već pomenuli, a to je da je voda dobar rastvarač i da može da menja svoje agregatno stanje. Još jedna važna karakteristika je njen visok površinski napon, tačnije, sposobnost da na svojoj površini, usled privlačnih sila između molekula, formira elastičnu opnu. To omogućava da se voda uvek drži na okupu i, između ostalog, da formira vodene kapi. Ovo je veoma moćna osobina vode, toliko moćna da zahvaljujući njoj insekti zvani gazivode mogu da hodaju po vodi i da nijednu od svojih šest nogica ne pokvase. Površinski napon je jako važan i za biljke jer je odgovoran za kapilarna svojstva koja omogućavaju da se voda i u njoj rastvorene supstance kreću kroz vrlo tanke cevčice (takozvani provodni snopići) bez dejstva sile gravitacije ili u suprotnom smeru od sile gravitacije. Zahvaljujući tome, voda sa rastvorenim supstancama može da se kreće od korena biljaka do njihovih najviših listova, a kod nekih vrsta drveća to može biti i preko 50 metara.

Voda ima presudnu ulogu za sav živi svet, jer bez nje ne može živeti nijedno živo biće. Ona je sastavni deo živih bića i od nje zavise svi fizičko-hemijski procesi u organizmima. Tela većine živih bića sastoje se većinskim delom od vode, a kod nekih je taj udeo prosto neverovatan. Tako, na primer, kod meduze voda čini 97% ukupne težine tela, kao i kod ploda lubenice. Zapravo bismo mogli reći da pijemo lubenicu, a ne da je jedemo. Evo još nekoliko primera: kišna glista ima 87%, zeljaste biljke 80-90%, novorođenče 77%, a telo odrasle osobe oko 60% vode. Čak i one stvari za koje se čini da su potpuno suve sadrže vodu, poput pirinča ili pšenice, koji sadrže oko 13% vode.

S obzirom na to da voda prekriva ⅔ Zemljine površine, ona predstavlja dom mnogobrojnim biljnim i životinjskim vrstama. Mora, okeani, reke i potoci, jezera, močvare, rukavci i barice dom su bezbroju različitih živih bića, od najsitnijih mikroorganizama do najveće životinje na svetu – plavog kita.

Zaštita voda?

Voda je prirodni resurs čije su rezerve ograničene i moramo ga racionalno koristiti za svoje potrebe. Brz razvoj ekonomije i napredak društva doveli su do znatnog smanjenja raspoložive vode, ali i zagađenja izvora vode i vodenih ekosistema. Degradacija stanja vodotokova uslovljena je porastom urbanih sredina, razvojem industrije i energetskih postrojenja, kao i upotrebom đubriva i hemijskih sredstava u poljoprivredi. Iz tog razloga je svet suočen sa do sada najvećom zabeleženom krizom snabdevanja vodom.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%93%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0


Pustiti reke da teku svojim prirodnim

tokom

Smanjiti zagađenje

Zaštititi najbitnija močvarna

staništa

Okončati neodrživ ribolov i vađenje peska i šljunka

Obnoviti povezanost

rečnih sistema

Kontrolisati invazivne

vrste

SLATKA VODA: POGLED U DUBINU

Prekomeran ribolov remeti

ravnotežu ekosistema

Brane smanjuju protok vode, sprečavaju

kretanje hranljivih materija i divljih

vrsta

Ekstrakcija drveta, peska i

šljunka uništava staništa i

mrestilišta divljih vrsta

Zagađenje sa poljoprivrednih

imanja i iz gradova narušava divlji

svet

21 3 4 65

ŠTA MOŽE DA SE PREDUZME? Globalni tim naučnika i stručnjaka za javne politike je na osnovu dokazanih mera preporučio Plan za hitni oporavak slatkovodnih ekosistema koji se sastoji od šest tačaka kako bi se ovo katastrofalno propadanje zaustavilo.

Slatka voda je ključna za opstanak celokupnog života na kopnu, uključujući i ljude, a ipak se slatkovodna staništa poput reka, potoka, močvara i jezera nalaze među najugroženijim ekosistemima na našoj planeti. Ljudi narušavaju ove dragocene slatkovodne sisteme na mnogo načina. Preusmeravanje vodotokova i izgradnja brana smanjuju protok vode, a samim tim i količinu naslaga bogatih hranljivim materijama koje voda donosi u ekosistem. To stvara prekide u vodenim sistemima koji su nekad bili povezani i sprečava neke vrste da obave ceo životni ciklus.

6 KORAKA ZA OPORAVAK

Izvor: WWF IZVEŠTAJ O ŽIVOTU NA PLANETI 2020 - IZDANJE ZA MLADE

23

ZANIMLJIVOSTI:

• Manje od 1% slatke vode na planeti Zemlji dostupno je za korišćenje ljudima.

• Najstariji poznati bunari potiču iz Mesopotamije, oko 4000 godina p.n.e.

• Stari Rimljani su vodu delili u tri klase: voda za piće, voda za kupališta i voda za ispiranje kanalizacije.

• Prosečni stanovnik Sjedinjenih Američkih Država troši 250 litara vode dnevno, stanovnik Evrope 150 litara, a stanovnik zemalja u razvoju 12 litara.

• Za proizvodnju 100 grama čokolade potrebno je oko 1700 litara vode.

• Približno jedna petina čovečanstva nema trajan pristup pijaćoj vodi.

• Više od polovine vlažnih područja u svetu je nestalo.

Zdravo! Ja sam Livadinka Poljakov. Ovdašnja. U svetu poznatija pod latinskim imenom Apodemus uralensis. Ne znate latinski? Prevešću onda: poljski miš. Tačnije, mišica.

I baš mi je drago što se danas upoznajemo. Mada, ja neke od vas dobro znam. Mi delimo istu livadu, tu odmah iza vašeg naselja. Tu sam vas već videla. Čovečiji mladunci, zar ne? Pažljivo posmatram kada se igrate na livadi. Mnogo ste krupni, visoki i bučni... Da, da, poljski miš je toliko sitan i lak da može da stane u spojene šake svakog od vas. Zato se šćućurim u blizini neke rupe i krišom vas posmatram, spremna na beg u slučaju i najmanje opasnosti. Šta, ne verujete mi? Sigurno zato što nikada niste videli svet odozdo, iz mišje perspektive.

Hajde sada da to rešimo. Čučnite, ili još bolje, lezite na tlo. Nekoliko minuta budite miš. Umirite se. Pažljivo posmatrajte okolinu. Kako sada izgleda svet? Šta vidite? Gde biste, miševi dragi, tražili sklonište? U zemljištu, tako je! Zemljište je za nas miševe veoma važno i o tome ću vam pričati drugi put. Kakve mirise osećate? Vazduh je naš veliki prijatelj i lako čitamo tragove koje nam vetar donosi.

Livadinkina priča


A osećate li da je tlo pomalo vlažno i hladno? To je zato što je sinoć padala kiša. Baš me zanima gde vi ljudi pronalazite zaklon od kiše? Lako je vama kada imate kuće i stanove. Na sigurnom ste, a mi poljski miševi, na otvorenom, na polju. Možda ste čuli da se kaže pokisnuo kao miš i verujem da sada razumete šta to znači? Dok mi miševi pronađemo svoju rupu, pljusak nam je već pokvasio žuto-braon krzno ukrašeno crnom štraftom i... Ostatak priče možete da zamislite i sami... Ustanite sada.

Sigurna sam da ste pomislili kako zbog toga poljski miševi ne vole vodu, ali to nije baš tačno. Reći ću vam da deseti deo našeg malog mišjeg tela čini voda. Možete li to da zamislite? Zatim, i mi, kao i sva živa bića, moramo da pijemo vodu. Čistu, nezagađenu. Znate li gde pronalazimo vodu? Pažljivo me slušajte sad, otkriću vam jednu tajnu. Vode ima na zemljištu, u pravu ste, ali i u njemu. Lutajući podzemnim kanalima koje kopa moja rođaka Mica Krtičica, naišla sam jednom na bazen, na podzemnu vodu. Ne verujete mi? Vidim i sada se sigurno pitate kako ta voda ne iscuri... Objasniću. U zemljištu se nalazi i sloj gline čiji su mali delići jako zgusnuti, sabijeni i ne propuštaju vodu. Samo, morate biti oprezni kada naiđete na takvu vodu. Dešavalo se da mnogi otrovi iz smeća i đubriva koje koriste ljudi, dospevaju kroz zemljište do te vode i onda se i ona zagadi i nije više za piće. Zato, oprez! Nikada, ali nikada ne pijte vodu koju nađete u prirodi, makar vam na izgled bila čista i bistra. Dalje, voda nam je važna jer od nje bubre semenke iz kojih rastu biljke, a mi se hranimo pretežno biljnom hranom. Kasnije ću vam više pričati i o tome.

Sada vam još mogu reći da su poljski miševi zanimljivog ponašanja, žustri i veseli, baš kao i vi, deca. I vole decu. Na primer, ja, Livadinka Poljakov, mišica, ovdašnja, okotim 5 do 7 mladunaca i to nekoliko puta godišnje. Ako baš volite brojeve i matematiku, to je zapravo cela jedna grupa dece u vrtiću ili čitavo školsko odeljenje. Šta kažete? Zamislite da imate toliko braće i sestara! Divota! Toliku decu treba naučiti da se snalaze na polju, da pronalaze vodu i hranu i izbegavaju opasnosti. Treba ih izvesti na pravi put! Zato žurim sad.

A vi, drugari, vi možete nastaviti priču o vodi. Pripremila sam vam još neke zanimljive aktivnosti slične onima kojim učim svoje mišiće. Možete ih raditi unutra ili napolju, kako više volite. Svideće vam se, sigurna sam! Pozdravljam vas do nekog novog susreta i neke nove priče. Veliki mišji pozdrav! Ciju, ciju!

1. Fabrika za prečišćavanje vodeCilj: demonstracija procesa filtriranja/prečišćavanja vode na pojednostavljen i pristupačan način.

Materijal: četiri tegle, plastična flaša od 1,5 l (iseći dno na flaši, otvor grlića prekriti gazom ili platnom i pričvrstiti ga gumicom za tegle), veće parče vate ili filter hartije, po jedna šolja krupnih kamenčića, šljunka i peska.

Broj učesnika: neograničen ako se radi demonstrativno, do petoro dece ako radite u manjim grupama.


Uputstvo: flašu pripremljenu za prečišćavanje vode okrenuti naopako i u nju ubaciti sloj vate, sloj krupnih kamenčića, zatim sloj šljunka i sloj sitnog peska pa je staviti u čistu suvu teglu. U dve tegle sipati po pola litre vode i tri do četiri kašike zemlje iz bašte. Sve izmešati da bi se dobila zaprljana/mutna voda. Tečnost iz jedne tegle pažljivo sipati preko pripremljenog filtera sa različitim slojevima. Sadržaj iz druge tegle poslužiće za poređenje na kraju ogleda. U preostalu teglu sipati čistu vodu.

25

Prolaskom zaprljane vode kroz slojeve različite propustljivosti u teglu prolazi voda koja biva delom prečišćena, što se lako vidi i dokazuje upoređujući je sa čistom vodom iz tegle i onom zaprljanom koju smo napravili na početku. Prilikom demonstracije akcenat staviti na to da se voda može prečistiti, ali je ključno da se ne zagađuje i da se racionalno koristi. Slojevi filtera poput kamenčića, šljunka i peska i u prirodi imaju istu funkciju, te obale vodenih površina i plavna područja duž reka predstavljaju velike prirodne filtere vode. U ogledu vata ili filter hartija imaju ulogu gline i korenovog sistema biljaka koji zadržavaju i najmanje čestice rastvorene u vodi.

Napomena: moguće je organizovati i rad u grupama uz adekvatnu pripremu materijala za svaku grupu. Posle aktivnosti obavezno oprati ili dezinfikovati ruke.

Nadogradnja: u zavisnosti od uzrasta dece može se grupama podeliti materijal i tražiti da sami osmisle fabriku za prečišćavanje vode i kroz predstavljanje radova vođenom diskusijom doći do poente.

SITANPESAK

ŠLJUNAK

STAKLENA POSUDA(TEGLA) GAZA

KRUPNIKAMENČIĆI


2. Kišomer Cilj: praćenje količine padavina i prikupljanje atmosferske vode.

Materijal: plastična flaša, lenjir, flomaster za obeležavanje visine vode.


Trajanje: 25 min izrada i postavka kišomera.

Uputstvo: uzmite plastičnu flašu, skinite poklopac i odsecite gornju trećinu flaše. Okrenite odsečeni vrh flaše i gurnite ga u donji deo flaše. Tako pripremljeni kišomer iznesite napolje i postavite ga na neko mesto na otvorenom, udaljeno od zgrada i drveća. Donji deo kišomera dobro ukopajte ili učvrstite kamenjem. Proveravajte sa decom merač svaki put kada padne kiša.Pokažite im kako da lenjirom izmere koliko je kiše palo u toku dana. Redovno praznite flašu koristeći kišnicu za zalivanje biljaka.

Nadogradnja: merite količinu padavina tokom čitavog meseca ili godišnjeg doba. Rezultate prikažite grafikonom ili tabelarno. Razgovarajte sa decom o mogućnosti upotrebe kišnice i drugih atmosferskih voda.

Napomena: vodite računa da sva deca dobiju svoje zaduženje u okviru ove aktivnosti.

3. Klijanje semena Cilj: upoznavanje sa uslovima koji su potrebni semenu da proklija.

Materijal: tri tanjira, nekoliko papirnih ubrusa, modle za kolače, voda, seme salate (ili neko drugo seme koje brzo klija).


Trajanje: 20 min priprema, 7 do 10 dana za proces klijanja.

Uputstvo: na svaki tanjir staviti nekoliko ubrusa, a na ubruse modlu za kolače. U dva tanjira vodom natopiti ubruse, a treći ostaviti suv. U svaku modlu sipati seme i pažljivo ga prstom rasporediti

27

unutar modle. Pažljivo ukloniti modlu i jedan natopljen tanjir staviti u orman, a druga dva na prozor. Svaki dan dodavati vodu oko semenki na vlažnim tanjirima, ali je ne sipati preko njih. Posle nedelju dana neke semenke će proklijati. Uporedite tanjire i razgovarajte sa decom koji od njih izgleda najzdravije. Objasnite da suvo semenje uopšte ne klija, jer je za klijanje potrebna voda. Kada proklija potrebna mu je sunčeva svetlost za proizvodnju hrane pa je zbog toga semenje na tacni iz ormara žuto, a ne zeleno. Seme na vlažnom tanjiru pored prozora je zeleno i uspešno napreduje jer ima dovoljno vode i svetlosti.

Napomena: vodite računa o tome da svako dete bude angažovano tokom ove aktivnosti.

4. Put vodene kapljiceCilj: upoznavanje delova vodenog toka kroz igru, simulirajući put vodene kapljice.




Uputstvo: edukator dodeljuje svakom detetu ulogu/zadatak u igri, raspoređujući ih u prostoru i istovremeno objašnjava ulogu svakog dela vodenog (rečnog) toka. Deca postupaju u skladu sa zadatkom:

- izvor (dvoje dece se drži za ruke čineći kružni oblik, otvor kroz koji prolaze kapljice vode koje prerastaju u rečni tok),

- dno (četvoro dece leže na tlu i pokreću ruke i noge tako da predstavljaju vodenu floru rečnog dna),

- obala i stene/korito (četvoro dece se u parovima drže za ruke jedni naspram drugih, paralelno i ograničavaju rečni tok),

- rečni tok/kapljice vode (do osmoro dece koji prolaze kroz rečno korito, čineći vodopad, ušće, račvanje…),

- pritoka (po dvoje dece čine levu i desnu pritoku, praveći talase rukama spajaju se sa odgovarajuće strane sa rečnim tokom),

- rukavac (jedno dete se rukom spaja sa rečnim tokom i čuči pored njega),

- vodopad/slap (do troje dece se nadovezuje na produžetak rečnog toka, čuče, talasajući rukama i glasno šušte, dok nadolazeće kapljice treba da smisle kako da pređu preko njih, da ih preskoče, zaobiđu, prekorače…),

- ušće i rečna dolina (po dva deteta se drže za ruke predstavljajući račvanje reke),

- ponornica (dva deteta se kreću savijeni u kolenima – poniru ka glavnom toku ili od njega). Ostala deca su kapljice vode koje putuju od izvora do ušća ove zamišljene reke. Tokom igre tražiti da deca objasne ulogu/funkciju dela koji predstavljaju.

Napomena: u zavisnosti od broja i uzrasta dece, možete da realizujete zadatak u više grupa ili da varirate stepen složenosti zadatka.


5. Obojite cvet u omiljenu bojuCilj: objasniti sposobnost biljaka da transportuju vodu i mineralne materije iz zemlje prema stablu i listovima.

Materijal: jestive boje, čaše sa vodom, beli cvetovi karanfila, bele rade ili listovi zelene salate.



Uputstvo: u čašama sa vodom rastvoriti jestivu boju. U svaku čašu staviti po jedan cvet ili list zelene salate. Posle 15 minuta bi trebalo da se vide prve promene u boji cveta ili lista. Pojava se objašnjava postojanjem provodnih snopića, koji se sastoje od većeg broja tankih cevčica koje funkcionišu kao slamčica kojom pijemo sok.

Napomena: aktivnost je moguće organizovati po grupama tako da svaka grupa dobije različitu boju. U zavisnosti od uzrasta, tražiti da deca predvide ishod aktivnosti, a onda i da samostalno objasne uočenu pojavu.

6. Vodeni cvetoviCilj: uočavanje sposobnosti nekih materijala da upijaju vodu.

Materijal: hartija različite debljine, makaze, bojice, šira posuda sa vodom.

Broj učesnika: neograničen, mogućnost rada u paru ili grupi.


Uputstvo: kvadrat hartije veličine 15x15 cm (ili manje dimenzije) presavijte na pola u jednom pravcu, pa zatim i u drugom. Na dvostruko savijenom kvadratu hartije nacrtajte latice koje polaze iz presavijenog ugla, a zatim isecite makazama. Razmotajte cvet i sve latice presavijte ka unutrašnjosti, tako da vrh svake latice dođe do sredine cveta. Ukoliko radite sa belom hartijom cvetove možete da obojite drvenim bojicama. Od posebnog papira isecite bubu, obojite je i stavite na sredinu cveta. Prekrijte je laticama. Tako spremljen cvet položite u posudu sa vodom. Pratite šta se dešava. Razgovarajte sa decom o uočenom. Kada se tanka drvena vlakna u hartiji ovlaže počnu da upijaju vodu pa nabreknu, hartija se širi i zbog toga se latice cveta otvaraju. Cvetove iz vode možete izvaditi na kuhinjsku salvetu ili krpu, osušiti ih i ponovo upotrebiti. Vodite računa o tome da se cvetovi u potpunosti osuše pre nego što ih ponovo upotrebite.

Napomena: u zavisnosti od uzrasta dece razgovarati o tome od čega zavisi brzina otvaranja cvetova. Tanke vrste hartija, npr. novinska brzo upijaju vodu pa se latice odmah otvaraju, a nekim debljim hartijama je potrebno više vremena.

29

7. Ko je jači, voda ili spajalica? Cilj: uočavanje površinskog napona i razumevanje štetnog uticaja čoveka na zagađivanje vodenih ekosistema.

Materijal: metalne spajalice, niska čaša od 2 dl, posuda sa čistom vodom, čašica sa malo deterdženta za sudove rastvorenog u vodi, pipeta.



Uputstvo: čašu u potpunosti napunite vodom, tako da izgleda kao da će se voda preliti iz nje. Započnite sa decom razgovor o tome ko je jači, metal ili voda, i da li je moguće da voda zadrži na svojoj površini metalnu spajalicu. Pitajte ih kako bi to dokazali i dajte im da sami izvedu eksperiment, tj. da stave spajalicu na površinu vode. Ako deca ne uspeju da stave spajalicu na vodu, onda to uradite vi. Biće vam potrebno malo vežbe i strpljenja. Ukoliko se to izvede veoma pažljivo, možete i nekoliko spajalica da postavite na površinu vode. Pojava se objašnjava međusobnim privlačenjem vodenih molekula na površini vode, tj. površinski napon je dovoljno jak da drži spajalice. Pitajte decu šta bi se dogodilo kada bi se u vodu dodalo nekoliko kapi deterdženta za sudove i demonstrirajte im to. Povežite ovu priču sa štetnim delovanjem čoveka i zagađivanjem voda. Dodavanjem vode sa deterdžentom veza između molekula vode slabi i spajalica tone.

Napomena: pazite da prilikom dodavanja deterdženta ne potopite spajalicu pipetom mehanički jer ona mora da se potopi narušavanjem površinskog napona.

© WWF Adria


NAŠ NEVIDLJIVI PRIJATELJTema: Vazduh

Bez vazduha nema života, ali bukvalno. Čovek može bez hrane oko 50 dana, bez vode 5 dana, a bez vazduha samo nekoliko minuta. Iako ne možemo da ga vidimo

niti uhvatimo, on je svuda oko nas i u nama, udišemo ga i izdišemo.

31

Šta je vazduh?

Vazduh se nalazi svuda oko nas, ali i u svakoj biljci, životinji i čoveku na svetu. Svi mi razmenjujemo isti vazduh. Vazduh je kao i voda, uslov života i životna sredina. Na živi svet utiče ne samo svojim sastavom već i količinom vlage koju nosi u sebi i svojim kretanjem.

Vazduh je mešavina gasova i sastoji se od 78% azota, 21% kiseonika i 1% ostalih retkih gasova. Vazduh je proziran, bezbojan i oko Zemlje čini zaštitni vazdušni omotač koji se naziva atmosfera. Ima ga i u pukotinama čvrstih tela, u podzemnim pećinama, u kanalima i porama zemljišta, a nalazi se i u vodi.

Sva živa bića dišu. I ona koje žive u vodi i ona koja žive na kopnu. Ljudi i mnoge životinjske vrste dišu pomoću pluća, a kiseonik koji udahnemo se pomoću krvi raznosi po celom telu do svih organa i ćelija. I svaka ćelija takođe diše i kiseonik koji uđe u nju koristi u različitim procesima metabolizma. Kako onda dišu životinje koje nemaju pluća ili škrge? I kako dišu biljke? Priroda se pobrinula za to i osmislila različite načine disanja. Kod

biljaka se kiseonik usvaja preko takozvanih stoma koje se nalaze na naličju listova. To su sitni otvori koje biljke koriste za disanje tj. usvajanje kiseonika (respiracija) i za isparavanje, tj. otpuštanje vode u vidu vodene pare (transpiracija). Između biljaka i životinja postoji jako važna veza kada je u pitanju razmena gasova, pre svega kiseonika i ugljen-dioksida. Ljudi i životinje izdišu ugljen-dioksid, a njega biljke zatim koriste za proces fotosinteze. To je proces kojim biljke pomoću ugljen-dioksida, sunčeve svetlosti i vode stvaraju sebi hranu. U tom procesu se oslobađa kiseonik, koji mi i sva druga živa bića udišemo. Na taj način se u vazduhu održava stalni odnos između kiseonika (21%) i ugljen-dioksida (0,03%). A šta je sa vodenim životinjama, pitate se? One imaju sposobnost da usvoje rastvoreni kiseonik iz vode. Na primer, kod riba, nekih vodozemaca, nekih vrsta puževa, rakova i drugih vrsta to je moguće zahvaljujući škrgama. Moramo pomenuti i najmnogobrojniju grupu životinja – insekte. Oni imaju posebno razvijen sistem disajnih cevi, takozvanih traheja, koje su gusto razgranate i sa površine tela dospevaju do svih unutrašnjih organa.

Od fizičkih karakteristika vazduha (gustina, temperatura, vlažnost, pritisak) najznačajniji uticaj na živi svet ima njegovo strujanje, tačnije, vetar. On isušuje zemljište i povećava transpiraciju kod biljaka. Strujanjem vazduh omogućava raznošenje polena i semena, pa tako obavlja oprašivanje i igra značajnu ulogu u razmnožavanju nekih biljaka. Veliki broj ptica koristi strujanje vazduha za pasivan let. Međutim, jači vetrovi mogu destruktivno delovati na biljni i životinjski svet.

78% AZOT 1% OSTALI RETKI GASOVI

21% KISEONIK


SVET SE ZAGREVA: KLIMATSKE PROMENE I BIODIVERZITET Klimatske promene do sada nisu bile bitan faktor u opadanju biodiverziteta, ali naučnici sada primećuju uticaj porasta temperature na divlje vrste i jasno je da će se mnoge od njih suočiti sa problemima kako temperature budu rasle u narednim godinama. Vrste koje su navikle na određene uslove počinju da se sele i menjaju svoje rasprostranjenje, što ima posledični efekat na druge ekosisteme. U slučajevima kada ne mogu to da urade, vrste se muče da prežive promene koje su nastale u njihovim staništima.

Pogoršavanje klimatskih promena

preti ekosistemima Ljudske

aktivnosti narušavaju ekosisteme

Oslabljeni ekosistemi

usvajaju manje ugljenika

LJUDSKE AKTIVNOSTI

LJUDSKE AKTIVNOSTI

CO2

33

OKEANI U zdravom okeanskom ekosistemu, fitoplankton usvaja ugljenik iz atmosfere, on se skladišti u biomasi divljih vrsta, a zatim tone na dno okeana u vidu izmeta i mrtve organske materije.

Klimatske promene prete ključnim staništima koja su izuzetno bitna za održavanje okeanskih ekosistema – kao što su koralni grebeni.

ŠUME Zdrave šume usvajaju ugljenik iz atmosfere kao CO2 i zarobljavaju ga u drveću i tlu.

Klimatske promene povećavaju rizike od šumskih požara i invazivnih štetočina, što je posebno štetno za šume koje su fragmentisane usled ljudskih aktivnosti. U Australiji je na desetine hiljada letećih lisica nedavno

uginulo u samo jednom toplotnom talasu, a 2016. godine australijski glodar melomis iz Brambl Keja je postao prvi sisar za kog se zna da je izumro neposredno zbog klimatskih promena. Usled povećanja učestalosti i intenziteta olujnih naleta zbrisana je vegetacija, a time i izvor hrane na ostrvu koje mu je bilo dom.

SVET KOJI GORISvake godine se širom sveta prijavljuje sve više šumskih požara, koji uništavaju ogromne oblasti prirodnih staništa, uključujući amazonsku prašumu i australijske divlje stepe, i koji predstavljaju pretnju po ljude i divlje vrste. 10% emisija gasova staklene bašte na svetu svake godine potiče od šumskih požara, a broj, obuhvat i trajanje požara se povećavaju usled klimatskih promena. Požari predstavljaju pretnju po preživljavanje ugroženih vrsta i mogli bi da poremete ravnotežu ekosistema kada nestanu vrste koje ne mogu da se prilagode požarima.

emisija gasova staklene bašte na svetu svake godine potiče od šumskih požara.

10%

CO2

CO2

Melomis iz Brambl Keja

Izvor: WWF IZVEŠTAJ O ŽIVOTU NA PLANETI 2020 - IZDANJE ZA MLADE


Šta je energija vetra?

Energija vetra je obnovljiva, ne zagađuje vazduh, ne emituje ugljen-dioksid, ne prouzrokuje kisele kiše i ne razara ozonski omotač. Koristi se za dobijanje električne energije kada se kinetička energija vetra pretvara u mehaničku, pa u električnu pomoću vetrogeneratora.

Zagađenje vazduha?

Zagađenje vazduha se javlja kada se različite hemikalije ispuste u atmosferu, u obliku gasova ili malih čestica. Do zagađenja najčešće dolazi zbog sagorevanja fosilnih goriva (uglja, nafte i prirodnog gasa) ili sagorevanjem drva i drugih goriva. Zagađenje potiče i sa tehnološki tretiranih poljoprivrednih površina, oslobađa se iz rashladnih uređaja, sprejeva i sl. Neki gasovi, kao što su ugljen-dioksid, metan, ali i vodena para, u atmosferi zadržavaju toplotu i ne dozvoljavaju joj da ode u vasionu. Ovaj proces prirodnog zagrevanja atmosfere poznat je kao efekat staklene bašte. Neki zagađivači vazduha izazivaju promene u ekosistemu, kao što su kisele kiše i klimatske promene.

ZANIMLJIVOSTI:

• Čovek u organizam unosi sedam puta više vazduha od vode, a deset puta više od hrane.

• Na osnovu analize vazduha ustanovljeno je više od 3000 različitih materija koje narušavaju prirodnu ravnotežu gasova u atmosferi.

• Drveće sa površine od pola hektara (500 m²) može da ispusti u vazduh oko 1900 kilograma kiseonika godišnje.

• Moderni vetrogeneratori počinju da proizvode električnu energiju već pri brzini vetra od 2,5 m/s.

• U velikim gradovima termoelektrane na ugljenična jedinjenja, saobraćaj i individualna ložišta predstavljaju najveće zagađivače vazduha.

• Ljudski nos ima 5-6 miliona olfaktornih receptora pomoću kojih detektujemo mirise.

• Određene rase pasa imaju 1000 puta jače čulo mirisa od čoveka.

35

Zdravo! Ja sam Livadinka Poljakov. Ovdašnja. Poljski miš. Tačnije, mišica. Otmenoga roda iz brojne porodice miševa, iz reda glodara, iz klase sisara. Pripadnica sam carstva životinja. A vi? Ako ćete iskreno, imamo mi nekih dodirnih tačaka i rođačkih veza. Kako? Pa i ljudi su sisari, pripadnici carstva životinja, ali sigurna sam da ste to već znali. A da li ste znali da su miševi najrasprostranjenija vrsta sisara, odmah posle čoveka? Sigurno se pitate kako je to moguće? E pa, ako se setite priče o mojim brojnim potomcima, mislim da ćete lako dobiti odgovor na ovo pitanje.

I zato, rođaci, mislim daleki rođaci, baš mi je drago što sam danas opet sa vama. Mi delimo istu livadu, tu odmah iza vašeg naselja. Zapravo se može reći da smo i komšije. Pa isti vazduh dišemo, zar ne?

Osetim vas svaki put kada dođete na livadu da se igrate ili učite. To je zbog toga što poljski miševi imaju veoma razvijeno čulo sluha i mirisa i dodira. Možda sam mogla da kažem i da vas lako vidimo, čujemo, a još pre osetimo. Da, da, osetimo. U našim brkovima, na koje smo, inače, veoma ponosni, nalaze se receptori koji nam omogućavaju da osetimo pokrete u vazduhu. Šta, ne verujete mi? Pa zar niste nikada videli miša kako njuši vazduh, pomera svoju njuškicu i mrda brkovima. Evo pokazaću vam. Pokušajte da imitirate nosom moje pokrete. Tako je, mišići moji!

Hajde sada opet da sagledamo svet iz mišje perspektive. Čučnite, ili još bolje, lezite na tlo. Nekoliko minuta budite miševi. Umirite se. Pažljivo posmatrajte okolinu. Mrdajte brkovima. Njušite vazduh. Kakve mirise osećate? Da, to su prijatni mirisi livadskog bilja. Kamilica? Hajdučka trava? Namirisali ste i hranu? Da li je to vetar doneo miris zrele pšenice? Ipak, moja omiljena hrana su masna jezgra oraha. Time se častim u jesen, ali moram da pazim na liniju...

Miševi dragi, brkovi mi moji kažu da se na livadi nalaze i ljudi. Osećam njihove pokrete u vazduhu, pa mislim da ću se povući bliže svojoj rupi. Kada su ljudi na livadi, životinje moraju biti u pripravnosti i spremne na beg. A to ste vi? Dobro je. Da ne idem onda? Razumete li sada zašto se kaže da opasnost može da se namiriše?

Livadinkina priča


Ustanite sada. Sigurna sam da znate da bez vazduha nema života. Sva živa bića moraju da dišu. Začepite nos na kratko i nemojte disati na usta. Kako se osećate? Brzo udahnite svež livadski vazduh da se oporavite. A da li ste se ikad zapitali kako dišu životinje koje žive u zemljištu ili u vodi?

Pažljivo me slušajte sad, otkriću vam jednu tajnu. Vazduha ima i u zemlji i u vodi. Vazduh ispunjava šupljine i kanale koje kopamo svi mi koji pravimo skloništa ispod zemljine površine. Spominjala sam vam već rođaku Micu Krticu. Ona ceo život provede pod zemljom i vrlo nerado promoli svoju njuškicu na sunčevu svetlost. Njeni omiljeni drugari su Kišni Glistoni, samo oni ne vole da se druže sa njom. Možete li da pogodite zbog čega? I biljke vole Kišne Glistone i raduju se kada ih ima u zemlji. Oni su zaduženi, kako bi vi ljudi to rekli, za luftiranje i svež vazduh. Ribe i neke druge vodene životinje uzimaju kiseonik koji je rastvoren u vodi i zato nikada ne moraju da izranjaju iz vode da bi udahnule vazduh.

A znate li vi, drugari moji, na šta mislim kada kažem da vazduha ima i u vašim telima i da se on može osetiti, a nekada i čuti? Zašto se smejete? Pa sve je to prirodno! Znači znate već da vazduh nije uvek svež i čist? Jednom je našu livadu zaposeo smog, gusta magla neprijatnog mirisa, nastala od dima i drugih zagađivača. Tog dana niste izlazili napolje, sigurna sam. Čekali ste vetar da očisti smog.

Sada vam još samo mogu reći da su poljski miševi žustri, veseli i brzi kao vetar. Mislim, jedna vrsta vetra. Pošto pričamo o vazduhu, sigurna sam znate da je vetar vazduh koji se kreće i da postoje različite vrste vetra, zar ne? Ako brzinu kojom se kreće džinovska kornjača sa Galapagosa uporedimo sa lahorom, a brzinu kojom se kreće gepard sa jakim olujnim vetrom, onda se mi miševi krećemo brzinom slabog vetra, što i nije tako loše s obzirom na našu veličinu.

To me podseti da, zapravo, žurim i zato ću ja, Livadinka Poljakov, odjuriti sada brzinom slabog vetra da obiđem i svoje druge, jednako drage, ali mišje rođake.

A vi, drugari, vi možete nastaviti priču o vazduhu. Pripremila sam vam još neke zanimljive aktivnosti. Možete ih raditi unutra ili napolju, kako više volite. Svideće vam se, sigurna sam! Pozdravljam vas do nekog novog susreta i neke nove priče.Veliki mišji pozdrav! Ciju, ciju!

37

1. Nevidljivi saputnikCilj: upoznavanje svojstva vazduha.

Materijal: providne kese, dva jednaka balona, tanak štap balona, tri vrpce jednake dužine, čaša sa vodom, razglednica/čvršći karton.



Uputstvo: deca dobijaju providne najlon kese i zadatak da ulove vazduh. Sledi upoznavanje sa vazduhom koji je svuda oko nas, ali i u nama samima. Pitanjima ih navoditi da udahnu vazduh, pokušaju da uzmu zalogaj vazduha. Kroz razgovor doći do zaključka da je čist vazduh gas bez boje, ukusa i mirisa.

Na krajeve tankog štapa vežu se vrpce jednake dužine, a treća na sredinu, tako da dobijemo improvizovani kantar sa tasovima. Prvo se za oba kraja vežu nenaduvani baloni. Zatim se samo jedan od njih naduva. Posmatra se koji će „tas“ u tom slučaju biti niži. Masa balona ispunjenog vazduhom mora biti veća pošto vazduh ima masu.

Napuniti čašu do vrha vodom, staviti razglednicu na čašu tako da otvor bude skroz pokriven. Držeći razglednicu okrenuti čašu naopako iznad lavaboa. Skloniti ruku sa razglednice. Razglednica neće pasti jer ju je pritisak vazduha „zalepio“ za rub čaše, pa voda ostaje u čaši. Voda će iscureti tek kada se razglednica odvoji od čaše.

Napomena: razgovarati sa decom o demonstriranim pojavama. Tražiti da predvide i objasne uočene pojave. U razgovoru koristiti zagonetna pitanja i metodom pogrešnih i tačnih odgovora doći do rešenja.

2. VetrenjačaCilj: uočavanje da se vazduh kreće, struji i stvara određenu silu koja pokreće.

Materijal: za svako dete plastična slamčica, čioda sa plastičnom glavom ili rajsnegla, papir sa šemom vetrenjače, makaze, lepak, komadić plute ili gumice za brisanje.



Uputstvo: deca samostalno rade na izradi vetrenjače prateći frontalno data uputstva. Papir iseći i saviti kao na slici, pa krake papira na sredini zalepiti lepkom. Kroz sredinu vetrenjače i vrh slamčice probosti čiodu. Sa zadnje strane na čiodu nabosti komad gumice za brisanje ili malo plute. Stajati na mestu i pustiti da vazduh struji kroz vetrenjaču ili trčati sa vetrenjačom u ruci i tako stvoriti vetar ako ga nema.

Napomena: u skladu sa uzrastom dece varirati uputstva i zadatke koje će obavljati samostalno.


3. RonilacCilj: pokazati šta se dešava kada su vazduh ili voda pod pritiskom.

Materijal: plastična flaša od pola litre, crtež vodenog pejzaža, spajalica, poklopac od hemijske olovke, malo plastelina, tanka plastika u boji.



Uputstvo: unapred pripremiti flašu sa roniocem za demonstraciju. Na papiru nacrtajte podvodni pejzaž i njime obmotajte polovinu flaše i zalepite tako da spreda može da se vidi slika. Zakačite spajalicu za držač na poklopcu hemijske olovke. Ako poklopac ima otvor, zatvorite ga sa malo plastelina. Isecite figuru ronioca od tanke plastike i pričvrstite plastelinom ronioca za spajalicu. Figura ronioca mora da bude uska kako bi ušla u flašu. Stavite ronioca za probu u čašu vode. Trebalo bi da pluta pri površini. Ako je pretežak i tone, uklonite malo plastelina. Napunite flašu vodom. Ronioca pažljivo spustite kroz grlić, a flašu dobro zatvorite poklopcem. Stisnite flašu i ronilac će potonuti na dno. Popustite pritisak i ronilac će se ponovo podići ka površini. Kada spustite ronioca u vodu mehurić vazduha je zarobljen u poklopcu olovke. Pritiskanjem flaše, voda sabija mehurić vazduha i ronilac tone. Kada popustite pritisak, mehurić vazduha se širi, istiskuje vodu i ronilac ponovo pluta po površini.

Napomena: aktivnost se može organizovati kao demonstracija edukatora celoj grupi, zatim kao grupni rad ili se izrađuje flaša sa roniocem za svako dete. U zavisnosti od oblika rada treba pripremiti odgovarajući materijal. Voditi računa da svako dete bude uključeno u aktivnost.

39

4. Vetar sejačCilj: objasniti proces rasejavanja semena maslačka.

Materijal: za svaku grupu: dve glavice maslačka sa semenom, natron papir dimenzije 1x1 m, lupa, olovke i bojice, papiri A4 formata.

Broj učesnika: po 5 u grupi.


Uputstvo: podeliti decu u grupe i dati im materijal. Davati uputstvo frontalno i nadzirati rad grupa. Na papir A4 istresti plodove jedne glavice maslačka. Posmatrati pod lupom izgled i uočiti seme. Nacrtati izgled ploda maslačka i razgovarati o njegovom izgledu. Tražiti od jednog deteta u grupi da stane ispred natron papira koji se postavi na pod, uzme drugu glavicu maslačka i lagano dune u nju. Posmatrati na papiru mesto i razdaljinu na koju su plodovi odleteli. Razgovarati sa decom o uočenom. Sada zamoliti svako dete da nacrta i oboji biljku maslačka na mestu na kojem je palo seme. Razgovarati sa decom o tome zašto je strujanje vazduha važno za biljku maslačka.

Napomena: uporediti crteže različitih biljaka i dovesti u vezu razdaljinu nove biljke sa jačinom vetra koji ju je rasejao.

Nadogradnja: razgovarati sa decom na temu raznošenja semena. Pokazati različite vrste semena koje se rasejavaju vetrom (imaju krila, padobrane) pomoću kukica koje se kače na krzno životinja ili izmetom ptica.

5. Super nosCilj: senzibilizacija za prirodu sa fokusom na čulo mirisa.

Materijal: plastične kutijice ili unapred pripremljeni mirisni uzorci.

Broj učesnika: 5–30; ako je grupa velika, aktivnost može da se radi u parovima.


Uputstvo: svako dete dobije plastičnu kutiju i zadatak da krene u potragu za karakterističnim mirisom. Kada izabere jedan mirisni materijal dete ga stavlja u plastičnu kutiju. Nakon određenog vremena sva deca razmenjuju kutije. Svako dete proverava novi miris, ali ne gleda sadržaj kutijice, već pokušava da ga pronađe u okruženju njuškajući, samo po mirisu. Možete takođe unapred da pripremite uzorke, na primer, aromatične biljke, a deca treba da pronađu biljku koja tako miriše.

Napomena: sa decom razgovarati o značaju čula mirisa za opstanak živih bića (pokvarena hrana, prisustvo druge životinje, opasnost…).

6. Tornado u flašiCilj: posmatranje tornada, meteorološkog fenomena kretanja vazduha.

Materijal: dve flaše od 1,5 litara, voda, široka lepljiva traka.



Uputstvo: odvrnuti zatvarače sa flaša i jednu od njih napuniti vodom. Ostaviti oko 3 cm od vrha slobodno. Uzeti praznu flašu, okrenuti je, pa staviti njen vrat na vrat prve flaše i zalepiti ih lepljivom trakom. Dobro obmotati i učvrstiti da struktura bude stabilna i nepropusna. Sad praznu flašu


okrenuti nadole i, pridržavajući je rukom, napraviti kružne pokrete celom strukturom. To će dovesti do vrtloženja vode u gornjoj flaši. I malo po malo, voda se premešta u donju flašu.

Napomena: koristili smo vodu da posmatramo tornado. Pokret koji smo proizveli, težina vode i gravitacija stvorili su efekat tornada. Tornado u prirodi nastaje susretom toplog i hladnog vazduha. To stvara veoma jake vetrove u obliku velike spirale, široke na vrhu i uže pri tlu.

180

41

7. Detektori prljavog vazduhaCilj: proveriti koliko je čist vazduh koji udišemo jednostavnim eksperimentom.

Materijal: nekoliko čistih belih plastičnih čaša, isti broj konzervi sa kojih je odsečeno dno i skinut poklopac (osigurajte da ivice konzerve ne budu oštre, možete ih oblepiti krep trakom), vazelin, lupa, papir i olovke, nalepnice.


Trajanje: višednevni ogled koji obuhvata pripremu materijala, postavku detektora i posmatranje rezultata.

Uputstvo: izaberite sa decom različita mesta na kojima ćete ispitivati zagađenje vazduha, na primer, soba, dvorište, ulica, raskrsnica, park… Premažite jednu čašu vazelinom i ispitajte je pod lupom. Neka deca nacrtaju kontrolni uzorak čiste čaše. Postavite čašu na mesto koje ćete testirati i zaštitite je konzervom. Ona ima ulogu da zadrži veći deo prašine sa zemlje koja bi unela zabunu u rezultate. Važno je da čaše ne postavljate na tlo, nego na neko uzvišenje, bar 1 metar iznad površine tla. Postavite i ostale detektore i na svaku konzervu zalepite nalepnicu sa ispisanom lokacijom (na primer park, raskrsnica, soba). Posle nedelju dana prikupite čaše i pažljivo ih ispitajte pod lupom. Nacrtajte dobijene uzorke. U zavisnosti od broja tačkica koje se vide na jednakom delu čaše odredite gde je vazduh čistiji, a gde je više zagađen. Razgovarajte sa decom o njihovim utiscima i saznanjima do kojih su došli.

Napomena: aktivnost se može izvesti i brže, sa karticama koje imaju otvore na koje je sa jedne strane zalepljena lepljiva traka. Kartice postavite na različita mesta tako da lepljivi deo trake bude okrenut nagore. Na taj deo lepljive trake će se zalepiti čestice iz vazduha. Uzorak trake se može zalepiti na predmetno staklo već posle sat-dva i posmatrati pod mikroskopom.

SLOJ VAZELINA

KONZERVA SA ODSEČENIM DNOM I BEZ POKLOPCA


ŽIVOT POD NAŠIM STOPALIMA Tema: Zemljište

Naša planeta naziva se Zemlja. Čuli ste za frazu „majka Zemlja“? I to nije slučajno! Možete li da zamislite život bez čvrstog oslonca pod svojim nogama? Možda ručak bez omiljenog povrća? Ili krticu na dnevnom svetlu? Naravno da ne. Kada kažemo

„majka Zemlja“, mi zapravo mislimo na zemljište jer zemljište je majka života.

43

Šta je zemljište?

Zemljište spada u prirodne resurse. To je površinski sloj zemljine kore koji omogućava rast biljkama i život mnogim životinjama, pa i ljudima. U sastav zemljišta ulaze organska i neorganska materija, voda i vazduh. Ostaci uginulih biljaka i životinja, zajedno sa mikroorganizmima koji ih razlažu, čine taj organski deo, koji često nazivamo „humus“, a neorganski su mineralne soli nastale rastvaranjem stena. Nauka koja se bavi proučavanjem nastanka zemljišta, njegovom morfologijom i osobinama naziva se pedologija (od grčkih reči pedon = tlo, zemlja i logos = smisao, princip, nauka).

Zemljište je sistem u kojem se neprekidno odvijaju procesi razmene materije i energije sa okolinom i unutar samog zemljišta. Ti procesi su veoma kompleksni jer uključuju hemijske, biološke i fizičke reakcije, ali se, takođe, nalaze pod uticajem klime, vegetacije i drugih organizama i dešavaju se neprestano, dugi niz godina.

Zemljište nije mrtva materija. U jednoj kašičici zemlje mogu da se nađu oko 20 nematoda (mikroskopski sitnih crva), oko 200.000 algi (mikroskopski sitnih nižih biljaka), micelijumi gljiva (telo gljive iz kojeg izrasta plodonosno telo, što je onaj deo gljive koji vidimo iznad tla i zovemo ga „pečurka“), na hiljade jednoćelijskih organizama i više od jedne milijarde bakterija. Moglo bi se reći: prava milionska metropola.

Zemljište je izuzetno bitan deo prirodnog okruženja zbog mnogih vrsta koje u potpunosti žive ispod površine, ali i zato što 90% kopnenih vrsta provede deo svog životnog ciklusa u tlu. Dakle, biodiverzitet u zemljištu je odgovoran za formiranje samog zemljišta (razlagači razlažu mrtve biljke i životinje, pa tako obogaćuju tlo hranljivim materijama), kao i za neverovatan doprinos koje tlo daje blagostanju ljudi i zdravlju ostatka planete. Zdravo zemljište filtrira vodu, sprečava nagomilavanje gasova staklene bašte u atmosferi i omogućava biljkama da rastu – uključujući našu hranu. Ako razumemo kada naši postupci imaju štetne posledice po tlo – kao, na primer, kada se pesticidi koriste na poljoprivrednim površinama – onda možemo da utvrdimo koje promene moramo da primenimo da bismo osigurali zaštitu biodiverziteta u zemljištu.


Kako nastaje zemljište?

Zemljište je nastalo pre mnogo miliona godina od raspadnutih stena. To je veoma spor proces na koji utiču vrsta podloge, reljef, klima i živi svet. Naime, za nastajanje sloja zemljišta debljine 1 cm, potrebno je vreme od 100 do 1000 godina. Na preseku kroz zemljinu koru može se videti da se zemljište obično sastoji iz površinskog dela, koji je nastao raspadanjem organskih materija, i podpovršinskog dela, koji se sastoji od jednog ili više slojeva različitog sastava i debljine koji su nastali raspadanjem stena. To znači da zemljište nastaje, sa jedne strane, raspadanjem matične stene, a na površini raspadanjem organske materije.

Koje vrste zemljišta postoje?

Postoje različite vrste zemljišta koje se razlikuju po boji, tvrdoći, dubini, sastavu i bogatstvu mineralnih materija i od toga zavisi kvalitet zemljišta. Prema fizičkim i hemijskim svojstvima razlikujemo sledeće tipove: glinovita zemljišta, ilovače, peskuše i tresetišta. Glinovita zemljišta dobro zadržavaju vodu i hranljive materije, ali su hladna i imaju malo vazduha. Ilovasta zemljišta imaju dobar odnos vazduha, vode i hranjivih materija, dok peskovita zemljišta imaju dosta vazduha, povoljne toplotne uslove, ali slabo zadržavaju vodu i hranljive materije. Tresetišta su često kisela i siromašna hranljivim materijama, ali su rastresita i vlažna, pa se često koriste za poboljšanje strukture drugih vrsta zemljišta.

Zaštita zemljišta?

Zemljište je neobnovljiv prirodni resurs jer se u procesu istorije veoma dugo stvara, a u procesu destrukcije trenutno uništava. Degradacija zemljišta nastaje zbog rasta ljudske populacije, zagađenja i deponovanja otpada, klimatskih promena, širenja gradova, gubitka šuma i neodrživog korišćenja zemljišta. Zemljište može doprineti rešavanju problema globalnog otopljavanja i efekta staklene bašte, tako što će se preduzeti globalne mere da se ugljenik sačuva (zarobi) u zemljištu u obliku organske materije, umesto da se nalazi u atmosferi kao ugljen-dioksid.


ZANIMLJIVOSTI:

• 95% hrane koju pojedemo proizvedena je direktno ili indirektno na zemljištu;

• U zemljištu se nalazi ¼ svih vrsta živih bića naše planete;

• U jednoj kašici zemljišta ima više živih organizama nego ljudi na planeti;

• Usled širenja gradova izgubi se 11 ha zemljišta svakog sata na prostoru Evrope;

• Pretvaranjem šumskog u obradivo zemljište smanjuje se potencijal šuma kao rezervoara ugljenika za 20–40%;

• U jednom hektaru obradivog zemljišta nalaze se životinje čija je ukupna masa 4 tone, što je jednako težini 100 ovaca.

• Zemljište je najčešće duboko samo 2 metra.

• Ako je za nastanak određene vrste zemljišta debljine 1 cm potrebno oko 1000 godina, onda je od vremena kada su mamuti hodali zemljom nastalo tek desetak centimetara te vrste zemljišta, od nastanka egipatskih piramida oko 5 cm, a od vremena Julija Cezara do danas samo 2 cm zemljišta.

• Procenjuje se da održivo korišćenje zemljišta može povećati proizvodnju hrane do 58%.

47

Zdravo! Ja sam Livadinka, Livadinka Poljakov. Ovdašnja. Tu, sa obližnje livade iznad vašeg naselja. Mišica iz porodice poljskih miševa. Rođena sam u rupi na početku livade, u kojoj je moja majka napravila udobno i mekano gnezdo. Ne, nisam pogrešila: miševi se legu u gnezdima, mada mi često kada kažemo „gnezdo“, pomislimo na ptice. Sad kad vas bolje zagledam, znamo se. Delimo istu livadu... Vi tu dolazite da se igrate i kopkate, a ja tu živim i kopkam. I meni i vama zemljište je važno, mada neki od vas – čula sam to rođenim ušima, a miševi, poznato je, dobro čuju – kažu da je zemljište bljak i fuj! Ne kažete? Stvarno? Dobro, možda to nisam čula od nekog od vas, ali...

Mi poljski miševi ceo svoj život provedemo na zemljištu ili u njemu. Preko dana smo u pokretu i tražimo hranu, a noći provodimo u jazbinama koje kopamo u tlu. A to je celih nekoliko godina, od dve do četiri, i to kada su uslovi za život dobri. Te naše podzemne kuće imaju dugačke hodnike s gnezdom i spremištima za hranu, a imaju jedan do dva ulaza. Šta mislite, zbog čega? Zbog sigurnosti i bega u slučaju opasnosti. Sigurno ste nekada videli takve rupe na rubovima šuma, livadama i drugim travnatim površinama. E to su ulazi u naše čarobne podzemne odaje. Rado bih vas povela u obilazak svoje kuće, ali preveliki ste. Zato ću vas samo zamoliti da kada se igrate, ne zatrpavate ove rupe jer to ugrožava moje rođake i njihove mladunce. Važi?

Hajde sada da zajedno otkrijemo tajanstveni svet zemljišta. Čučnite, ili još bolje, lezite na tlo. Nekoliko minuta budite miš. Pokušajte svojim prstićima da iskopate rupu u tlu. Nije lako, zar ne? Zato životinje koje kopaju imaju jake prednje udove i snažne prste sa dugačkim kandžama koje predstavljaju savršen alat za taj posao. Naše telo prekriveno je krznom koje štiti od povreda koje mogu nastati prilikom ovih, da tako kažem, građevinskih radova.

Sigurno ste čuli da je zemljište veoma staro i da se sporo obnavlja. Potrebno je mnogo, mnogo, mnogo godina da se napravi sloj zemljišta širine vašeg prsta. Pitate od čega se pravi? Pa pročeprkajte malo po njemu i pokušajte da otkrijete od čega je sastavljeno. Šta kažete? Poslaću vam tajni recept za zemljište na brzaka, pa ćete jednom i proveriti da li ste u pravu.

I da znate, postoje različite vrste tla. Razlikuju se po boji, izgledu, usitnjenosti, vodopropustljivosti, hranljivim sastojcima za biljke... Sigurno ovo već znate ako ste bar jednom u životu uprljali ruke praveći kolačiće od blata... A to deca rade, videla sam! Ja preferiram svako zemljište u blizini šume – vlažno, rastresito, plodno i bogato hranom za biljke kojima se hranim – i zato sam svoju porodicu preselila na drugi kraj livade. Tu nam je nova jazbina.

Neki od vas sigurno misle da je zemljište mrtvo i ne znam da li će mi verovati kada kažem da u jednoj maloj kafenoj kašikici zemljišta ima više živih organizama nego ljudi na planeti Zemlji! Ima, ima, samo su neki od njih toliko sitni da se mogu videti samo pod uveličavajućim staklima snažnih mikroskopa. Osim njih, u zemljištu žive i mnoge moje krupnije komšije, poznanici, rođaci i daleki rođaci. Smem da se kladim u najslađu bobicu iz moje jesenje zalihe hrane da sada odmah, bez razmišljanja, ne možete da nabrojite bar 5 životinja tla. Prihvatate opkladu? O, dužna sam bobicu svakom od vas, ali nije mi žao. Veliki ste stručnjaci za živuljke tla.

Livadinkina priča


Čuli ste za arheologe? Čime se oni bave? U zemljištu se nalaze skrivene svakakve dragocenosti. Zavisi od toga ko kopa, šta traži i šta ga raduje. To su podzemni delovi ukusnih biljaka, korenje stabala, kišne gliste i razni crvi, stari novčići i delovi nakita ljudi koji su nekada živeli na ovom mestu… Nafta, ugalj, drago kamenje, zlato… I ko zna šta sve još... Možete li da pogodite šta je meni ipak najdraže?

Jestivi delovi, tako je. To me podseti da treba da spremim novu zalihu hrane i obezbedim se za zimu, iako mi poljski miševi ne spavamo zimski san. Znali ste to?

A vi drugari, vi možete nastaviti priču o zemljištu. Pripremila sam vam još neke zanimljive aktivnosti slične onima kojim se bave arheolozi i drugi naučnici koji istražuju zemljište. Možete ih raditi unutra ili napolju, kako više volite. Svideće vam se, sigurna sam! Pozdravljam vas do nekog novog susreta i neke nove priče. Veliki mišji pozdrav! Ciju, ciju!

1. Sa koliko obradivog zemljišta raspolažemo?Cilj: stvaranje predstave o količini i značaju obradivog zemljišta putem demonstracije.

Materijal: jabuka, nož.



Uputstvo: ako zemljinu kuglu predstavimo kao jabuku, zemljište čini otprilike samo jednu trećinu površine. Ostatak zemljine kugle je prekriven okeanima, morima, jezerima... (nožem odsečemo jednu trećinu jabuke). Polovinu od odsečene trećine čine pustinje, polarni predeli i planinski masivi (odsečemo nožem polovinu ovog dela). Gotovo polovinu preostalog dela čine zemljišta koja su nepovoljna za poljoprivrednu proizvodnju zbog nepovoljnosti terena, niske plodnosti, previsoke ili preniske vlažnosti (opet nožem odsečemo polovinu). To znači da nam je ostalo oko 10% cele jabuke. Budući da je sloj zemljišta najčešće tanji od 2 m, sa ovog dela jabuke treba da posmatramo samo njenu površinu, tj. koru (nožem oljuštimo koru tj. ljusku sa malog parčeta jabuke koji nam je preostao). Ljuska treba da bude zanemarljivo mala, gotovo nevidljiva, naspram veličine cele jabuke. Ako je planeta Zemlja prikazana kao jabuka, onda ova ljuska predstavlja zemljište od kojeg zavisi celokupna svetska proizvodnja hrane i opstanak čovečanstva.

Napomena: dozvolite deci da slobodno iznesu svoje utiske nakon demonstracije. Postavljajte im pitanja: Šta kažete? Kako vam se ovo čini? Šta sada mislite o zemljištu? Obavezno ih poslužite komadima jabuke. Neka se svaki put kada osete ukus jabuke prisete uvida do kojih su došli tokom ove demonstracije.

49

2. Recept za zemljište na brzakaCilj: stvaranje predstave o načinu nastanka i sastavu zemljišta.

Materijal: za svaku grupu pripremiti platnenu i plastičnu vrećicu, mali čekić, zaštitne naočare i omogućiti da na terenu pronađu potreban materijal (delove stene, kamenčiće, šljunak, pesak, delovi šumske stelje poput opalog lišća, grančica, plodova, komada istrulelog drveta, delova mrtvih insekata), voda.

Broj učesnika: neograničen, rad u manjim grupama.


Uputstvo: podelite decu u grupe i svakoj grupi dajte obe vrećice, čekić i zaštitne naočare. Nadgledajte prikupljanje potrebnog materijala i postupak izrade zemljišta prema uputstvu:

1. Sakupiti kamenčiće, staviti ih u platnenu vrećicu i spustiti na zemlju. Staviti zaštitne naočare i čekićem razbiti i usitniti kamenčiće.

2. Delove šumske stelje staviti u plastičnu vrećicu i što više ih usitniti.

3. Smrvljen kamen dodati u plastičnu vrećicu, dodati malo vode i sve izgnječiti i pomešati.

4. Dodati još potrebnih sastojaka po želji i dati ime dobijenom zemljištu.

5. Napraviti izložbu dobijenih zemljišta i omogućiti deci da komentarišu način izrade, sastav, količinu upotrebljenih sastojaka i tražiti da pretpostave i obrazlože za koje biljke bi bilo pogodno njihovo zemljište.

Nadogradnja: isprobajte zemlju koju su deca napravila tako što ćete je sakupiti u jednu malu saksiju i posejati neko seme (npr. rotkvica, neven, bosiljak…). Probajte da zasadite isto seme samo u usitnjenom kamenu. Uporedite dva uzorka koja rastu u različitim vrstama zemlje i sa decom komentarišite uočeno.

Napomena: posle aktivnosti sa zemljištem obavezno oprati ili dezinfikovati ruke.

1 PLANETA

OBRADIVO ZEMLJIŠTE

KOPNO½ planine, pustinje, polarni predeli

½ obradivo tlo

OBRADIVO TLO½ niska plodnost, močvare, nepovoljan teren, naselja½ pristupačno obradivo tlo

2/3 VODA1/3 KOPNO


3. Valjčići od zemljištaCilj: upoznavanje različitih vrsta zemljišta.

Materijal: oko 0,5 kg različitog zemljišta (najmanje dva tipa zemljišta radi poređenja), tacna ili podloga za svako dete, raspršivač sa vodom i zaštita za radnu površinu ako se aktivnost obavlja unutra.

Broj učesnika: neograničen, moguće organizovati grupni rad.


Uputstvo: postaviti tacnu ili podlogu za rad ispred svakog deteta. Omogućiti im da uzmu u ruku količinu zemlje koja staje na polovinu dlana. Potrebno je da tu zemlju neprestano gnječe i pažljivo dodaju vodu kako bi dobili zemljano testo. Zatim deca dobijaju zadatak da dobro izgnječeno zemljište trljaju među dlanovima i oblikuju prvo u loptu, a zatim u valjak/zmijicu debljine 0,5 cm. Potom je potrebno da valjčić oblikuju u prsten prečnika oko 3 cm. U zavisnosti od mehaničkog sastava zemljišta, pri valjanju određene vrste zemljišta između dlanova postoji mogućnost da se valjčić ne obrazuje ili kida, a da se pri savijanju prsten obrazuje manje ili više uspešno, što odgovara određenoj teksturnoj klasi zemljišta. Sada je potrebno da sa decom porazgovarate o rezultatima njihovog rada i da im objasnite zašto su sa nekom vrstom zemljišta mogli lako da urade zadatak, a sa nekom ne. Pomoću ključa sa slikama, omogućite im da otkriju kojom vrstom zemljišta su pravili valjčiće.

Nadogradnja: aktivnost je moguće izvoditi više puta, na različitim lokacijama napolju, tako što ćete sa svom decom prvo pripremiti uzorak jednog zemljišta sa kojim svi rade. Prilikom prikupljanja zemljišta voditi računa da ono bude bez korenovog sistema i da se uklone svi biljni ostaci. Nakon aktivnosti idite na drugu lokaciju, tamo prikupite drugi tip zemljišta i ponovite aktivnost.

Napomena: posle aktivnosti sa zemljištem obavezno oprati ili dezinfikovati ruke.

VALJČIĆ SE OBRAZUJE U NEPREKIDNU NIT

VALJČIĆ SE NE OBRAZUJE

PESAK PESKUŠA LAKA ILOVAČASREDNJA ILOVAČA TEŠKA ILOVAČA GLINUŠA

PRSTEN SE RASPADA PRSTEN JE ČITAVPRSTEN SA PUKOTINAMAZAČETAK VALJČIĆA ZAČETAK VALJČIĆA

DA

NE

SAVITI VALJČIĆ U PRSTEN

51

4. VodopropustljivostCilj: usvajanje pojma vodopropustljivosti zemljišta.

Materijal: oko 1,5 kg različitih vrsta zemljišta (pesak, glinovito zemljište ili glina za oblikovanje i zemljište bogato organskom materijom, poput humusa), 3 staklene tegle istih dimenzija, flomaster, tri nalepnice za obeležavanje tegli, tri čaše za vodu i tri plastična levka koja ćemo napraviti od plastičnih flašica za vodu sa sportskim nastavkom.



Uputstvo: zemljište osušiti do vazdušno suvog i izmrviti koliko je to moguće. Zemljište treba mrviti i pre i posle sušenja. Na nalepnice napisati nazive zemljišta (na primer: pesak, glina, humus) i zalepiti ih na tegle. Sipati jednaku količinu usitnjenog zemljišta u odgovarajuću teglu i napuniti ih do oko 3 cm od vrha. Glinu za oblikovanje uneti u teglu u originalno vlažnom stanju, a pesak vazdušno suv. Postaviti levak u svaku teglu i dobro ga uroniti u zemljište. U svaku čašu odmeriti 50 ml vode. Uz pomoć troje dece istovremeno sipati vodu iz čaše u svaki levak. Pratiti brzinu kojom određeno zemljište upija vodu. Utvrditi koje zemljište propušta, ne propušta ili upija vodu. Razgovarati sa decom o značaju rezultata do kojih smo došli za čoveka, biljni i životinjski svet i podsticati ih da navode primere iz vlastitog iskustva i okruženja.

Nadogradnja: razgovarati sa decom o tome šta bi se desilo da je voda koju smo sipali bila zagađena/otrovna.

5. Turbo đubrivoCilj: uočavanje procesa razlaganja organske materije i nastanka zemljišta.

Materijal: velika kartonska kutija, velike kese za smeće, lepljiva traka, baštenska zemlja, 6–8 uzoraka za testiranje (mali komadi slične veličine, npr. ljuske od krompira, ljuske od jaja, plastična kesa, konzerva, posuda od stiropora, staniol, tkanina od čistog pamuka, najlon čarape, novine, naslovna strana nekog časopisa u boji, mala staklena flaša…) štapići od sladoleda, rukavice za rad u bašti.


Trajanje: 30 minuta priprema, 3 meseca izvođenje ogleda.

Uputstvo: obložiti kutiju kesama za đubre i trakom ih pričvrstiti jednu za drugu. Napuniti kutiju dopola zemljom. Svaki uzorak zakopajte oko 15 cm u zemlju. Označite mesta gde ste zakopali uzorke štapićem od sladoleda. Stavite kutiju na toplo mesto gde ima sunca i malo je zalijte. Održavajte vlažnost zemljišta, ali nemojte da ga natapate vodom. Na svake dve nedelje u narednih 2–3 meseca iskopajte uzorke i pažljivo ih osmotrite. Uočite promene koje se dešavaju. Razgovarajte sa decom o tome šta se prvo raspalo, čemu je potrebno više vremena da istruli, šta se čini nerazgradivim… Bakterije, gljivice i crvi koji žive u zemljištu razložiće organske materije, tj. mrtve delove biljaka i životinja ili predmete koji su od njih napravljeni, i nastaće nova zemlja. Za nastanak nove zemlje potrebno je da ima dovoljno vazduha i vlage. Materijali kojih nema u prirodi, kao što su plastika i staklo, nikada se neće potpuno biološki razgraditi. Konzervi bačenoj na zemljište treba oko 300 godina da se razloži, dok je staklenoj flaši potrebno oko milion godina.

Napomena: obezbedite svakom detetu zaduženje u okviru ovih aktivnosti. Uzorci se mogu zakopati i napolju, na otvorenom.

Nadogradnja: razgovarajte o mogućnosti smanjenja i razdvajanja otpada i pokrenite aktivnost u vašoj ustanovi.


6. SuperpasuljCilj: demonstracija procesa nastanka zemljišta pucanjem stena izazvanog snagom rasta biljaka.

Materijal: 4–5 suvih zrna pasulja, kartonska čaša, baštenska zemlja, gipsani malter, plastična posuda.


Trajanje: 25 minuta priprema i vreme za posmatranje.

Uputstvo: zrna pasulja potopiti u vodu i ostaviti da odstoje tokom noći. Kartonsku čašu dopola ispuniti zemljom i politi je vodom da bude vlažna, ali ne skroz natopljena. Zasaditi pasulj u zemlju na dubinu od 2 cm. Voditi računa da zrna ne budu sabijena jedno uz drugo. Kašiku gipsanog maltera sipati u plastičnu posudu, dodati vode tako da se dobije žitka smesa koja može da se sipa. Tanak sloj ove smese sipati preko sloja zemlje u čaši u kojoj je posađen pasulj. Sloj će očvrsnuti posle nekoliko minuta. Sada čašu ostaviti sa strane i pratiti dešavanja u narednim danima. Kada rastu, biljke su toliko snažne da mogu da dovedu do pucanja maltera. Snaga biljaka koje rastu spada među najjače prirodne sile koje u toku dužeg vremenskog perioda mogu da izazovu pucanje stena i stvaranje zemljišta. Osmotrite pažljivo dvorište vrtića, ulicu, nečiju okućnicu ili staru napuštenu kuću – da li ima negde superbiljaka?

7. Stanovnici zemljištaCilj: posmatranje i upoznavanje vrsta životinja na tlu.

Materijal: plastična flaša, lupe, čašice sa lupom, tanke četkice, stona lampa, ključevi za određivanje vrsta, uzorak zemljišta.

Broj učesnika: do 30, moguć rad u grupama.

Trajanje: 60+60 minuta, po potrebi duže.

Uputstvo: za sprovođenje aktivnosti napolju podelite decu u grupe, svakoj grupi dajte ključeve za određivanje vrsta, čašice sa lupom i objasnite način pronalaženja i posmatranja sićušnih životinjica iz uzorka zemljišta. Obavezno im pokažite kako bezbedno četkicom mogu životinjice da stave u čašicu sa lupom, a da ih pritom ne povrede. Najpovoljnije godišnje doba za posmatranje je leto. Životinjice tražite na vlažnim i senovitim mestima, ispod kamenja i sl. Insekte možete privući parčetom nekog svežeg voća. Ako se posmatranje vrši unutra, potrebno je pripremiti plastičnu flašu tako što joj treba odseći gornju trećinu, skinuti poklopac, okrenuti vrh nadole i staviti ga u flašu. Napuniti gornji deo baštenskom zemljom sa trulim lišćem. Ostaviti flašu ispod lampe dva sata. Neke životinjice će proći kroz zemlju sklanjajući se od svetlosti i toplote i naći će se na dnu flaše. Posmatrajte ih kroz lupu, pomoću ključeva odredite njihov naziv i posle ih obavezno vratite u baštu ili na mesto sa kog ste uzeli uzorak zemljišta.

Napomena: deca mogu da koriste slike radi prepoznavanja karakterističnih životinja, a edukator će pročitati naziv.

Nadogradnja: deca mogu sama da crtaju životinje, obeležavaju karakteristične delove tela i tako prave svoje zbirke o životinjama iz svoje okoline.

53

UZORAK ZEMLJIŠTA

SITNIORGANIZMIIZ ZEMLJIŠTA

55

ENERGIJA ZA ŽIVOT Tema: Hrana

Automobili troše benzin. Kućni aparati rade na struju. Rakete lete na raketno gorivo. Sve što se kreće ili radi troši neko gorivo, pretvarajući ga u energiju. Živi

organizmi koriste hranu koju pretvaraju u energiju zahvaljujući kojoj obavljaju sve životne procese. Hrana je gorivo živih bića!


Šta je hrana?

Hrana je osnovni izvor energije i gradivnih supstanci za sva živa bića. Razlaganjem hrane organizmi proizvode energiju potrebnu za kretanje, zagrevanje, rast, razvoj, razmnožavanje, a gradivne supstance koje ulaze u sastav hrane organizam koristi i ugrađuje u sebe. Osnovni gradivni sastojci hrane su ugljeni hidrati, belančevine, masti, vitamini, minerali i voda. Tokom evolucije su različiti organizmi razvili različite načine ishrane.

Odakle nam dolazi hrana?

Živa bića do hrane dolaze na različite načine. Neka je sama stvaraju, poput biljaka, algi i nekih vrsta bakterija, i oni se zovu proizvođači ili autotrofi (grčki, autos = sam + trophe = hranjenje, ishrana). Neka živa bića, poput životinja, koriste druge organizme kao hranu i oni se zovu potrošači ili heterotrofi (grčki, heteros = drugi, strani, različit + trophe = hranjenje, ishrana). Životinje koje jedu proizvođače, tj. biljke, nazivaju se biljojedima. Životinje koje jedu druge životinje nazivaju se mesojedima, a životinje koje jedu i biljke i životinje nazivaju se svaštojedima. Postoje i organizmi koje se hrane uginulim delovima biljaka i životinja. To su bakterije i gljive i njih zovemo razlagači ili saprotrofi (grčki, sapros = truo + trophe = hranjenje, ishrana). Zahvaljujući njima složena organska jedinjenja bivaju razložena na jednostavna jedinjenja, koja su zatim opet dostupna proizvođačima, i tako ceo ciklus počinje ponovo. Dakle, u prirodi materija neprestano kruži i energija protiče. Odnos brojnosti i mase biljaka, biljojeda i mesojeda u ekosistemu prikazuje se takozvanom trofičkom piramidom.

Razlagači

Hranjive materije Trofička

piramida Sunčevaenergija

Energija se gubi u vidu

toplote

Proizvođači

Primarni potrošači

Sekundarni potrošači

Tercijerni potrošači

Vršni predator

Nivo 1: Biljke i alge proizvode svoju hranu i nazivaju se proizvođačima.

Nivo 2: Biljojedi jedu biljke i nazivaju se primarnim potrošačima.

Nivo 3: Mesojedi koji jedu biljojede nazivaju se sekundarnim potrošačima.

Nivo 4: Mesojedi koji jedu druge mesoždere nazivaju se tercijarnim potrošačima.

Nivo 5: Vršni predatori po definiciji nemaju predatore i nalaze se na vrhu mreže ishrane.

57

Kako se hrane biljke?

Biljka preko korena iz tla upija vodu i mineralne supstance, koje se provodnim snopićima provode kroz stablo, preko grana sve do listova. Za listove možemo reći da su prave male fabrike hrane. Kroz stome (grčki, stóma = usta), sićušne otvore na naličju listova, u biljku iz vazduha ulazi ugljen-dioksid. U listovima, ali i u drugim zelenim delovima biljaka, nalazi se tkivo koje sadrži organele hloroplaste. One sadrže pigment hlorofil, koji ima sposobnost da vezuje energiju sunčeve svetlosti. Dakle, biljke od ugljen-dioksida i vode, pomoću energije sunčeve svetlosti, u hloroplastima stvaraju hranljivu materiju – šećer. Pri tome, preko stoma, biljka oslobađa kiseonik. Šećer, dobijen ovim procesom koji se zove fotosinteza (od grčkih reči koje znače „sjedinjavanje pomoću svetlosti“), obezbeđuje biljci hranu koja joj je potrebna za rast, razvoj i cvetanje. Zato se hrana iz listova prenosi do svih živih ćelija biljke. Višak hrane čuva se kao rezerva, najčešće u korenu, krtolama, lukovicama, plodu i semenu.

Koji oprašivači hrane nas?

Mnogim biljkama je potrebno malo pomoći da bi proizvele seme – što je najbitniji korak za preživljavanje vrste. Da bi neke vrste biljaka proizvele plod i seme, polen sa prašnika (muški deo) jednog cveta mora da dospe u tučak (ženski deo) drugog cveta. Taj proces se naziva oprašivanje. Mnoge vrste cveća se oslanjaju na pomoć životinja pri prenošenju polena. Te životinje nazivamo oprašivačima ili polinatorima. Oprašivanje koje obavljaju pčele, kolibriji, moljci, slepi miševi, leptiri, muve i tvrdokrilci obezbeđuje opstanak hiljadama vrsta biljaka, a samim tim i većini životinjskih vrsta, uključujući i ljude. Najvažniji među oprašivačima su pčele. One oprašuju 80% biljaka na svetu, uključujući 90 različitih prehrambenih useva. Naučnici procenjuju da za jedan od svaka 3 ili 4 zalogaja hrane koju pojedemo možemo da se zahvalimo pčelama. Možda zvuči neverovatno, ali bez pčela bismo morali da se oprostimo od namirnica kao što su jagode, bademi, trešnje, šargarepe, paradajz i mnoge druge.

Možda se pitate zašto pčele toliko vredno rade. One mogu da posete i do 1500 cvetova dnevno i da prikupe i do 15.000 zrna polena. Nije ni čudo što se nazivaju „radilice“! Cvetovi proizvode toliko mnogo polena da ga ima dovoljno i za oprašivanje i za same pčele, koje ga koriste kao veoma hranljivu i zdravu hranu za celu košnicu. Neki cvetovi proizvode i nektar kako bi privukli oprašivače i počastili ih za dobro obavljen posao oprašivanja. Pčele zatim cvetni nektar u svom stomaku mešaju sa posebnim enzimima i tako prave med kao zalihu za mesece kada je hrana oskudna. Medonosna pčela (Apis mellifera), ona na koju najčešće pomislimo kada spomenemo pčele, samo je jedna od 2000 vrsta pčela koje žive u Evropi i oko 20.000 vrsta pčela koje žive širom sveta. Za razliku od medonosne pčele, koja je socijalna vrsta pčela, velika većina vrsta je solitarna. To znači da ne žive u društvima i ne prave košnice, a većina ne pravi ni med, što ne umanjuje njihov značaj za proces oprašivanja i za čoveka.

Ukratko, oprašivači pomažu biljkama da proizvode plodove i semenje tako što prenose polen sa jednog cveta na drugi. U zamenu za to, cveće hrani oprašivače polenom i nektarom, dok mi ljudi usled toga možemo da uživamo u raznovrsnom voću i povrću. Nije li to jedna fenomenalna usluga koju nam priroda pruža?


Hrana nije za bacanje

Svima nam je potrebna hrana. Svaki dan i to po nekoliko puta. Moramo da je prikupimo, proizvedemo, preradimo, transportujemo, skuvamo, konzumiramo. Zvuči kao mnogo posla, pa je samim tim i činjenica da se u svetu skoro jedna trećina proizvedene hrane baca pre nego što uopšte stigne do naših tanjira, potpuno neverovatna, naročito ako uzmemo u obzir da u isto vreme oko jedne milijarde ljudi gladuje. Ako bi se na odgovarajući način obavila distribucija hrane, ta količina koja se baca bila bi dovoljna da se nahrane svi ljudi i deca koji gladuju. Za proizvodnju hrane i njenu distribuciju koriste se ogromne količine resursa – voda i zemljište za gajenje, fabrike za preradu i pakovanje, gorivo za transport, ljudski resursi... i sve to na indirektan način isto završava sa hranom na deponijama. Sva ta hrana vremenom počinje da truli, pri čemu se ispušta metan, jedan od najopasnijih gasova sa efektom staklene bašte. Ako se malo zamislimo, ovo zaista zvuči neverovatno, pa čak i neprihvatljivo. Prvo uložimo neverovatnu količinu resursa da bismo proizveli hranu, u tom procesu uništavamo prirodna staništa pretvarajući ih u poljoprivredne površine koje tretiramo pesticidima i veštačkim đubrivima, a zatim je bacamo i time doprinosimo emisiji gasova sa efektom staklene bašte, koji su glavni uzročnici klimatskih promena. Naučnici procenjuju da je prehrambena industrija odgovorna za jednu četvrtinu ukupne količine emisije gasova sa efektom staklene bašte. Svi učesnici u prehrambenom lancu imaju svoju ulogu u sprečavanju i smanjenju bacanja hrane. Od proizvođača (zemljoradnici, uzgajivači, prerađivači) do onih koji hranu iznose na tržište potrošačima (preprodavci, ugostitelji) i na kraju i sami potrošači.

Šta je uravnotežena ishrana?

Na ovo pitanje odgovor je još davno dao Hipokrat, objašnjavajući da nas sve što hranom unosimo u svoj organizam gradi i menja i da od toga zavise naša snaga, zdravlje i život. Poznato je da nijedna namirnica pojedinačno ne sadrži u sebi sve elemente koji bi omogućili čovekovom organizmu pravilno funkcionisanje, što znači da je raznovrsna ishrana jedan od osnovnih preduslova zdrave ishrane. Činjenica je da su nam za svakodnevnu ishranu neophodni: ugljeni hidrati, masti, belančevine, vitamini i minerali. Ugljeni hidrati (šećeri) organizmu daju energiju koja mu je potrebna za rad i u grupu ovih namirnica spadaju pirinač, krompir i proizvodi od žitarica, slatkiši, voće i dr. Čak 55–60% hrane koju dnevno unosimo pripada toj grupi gradivnih supstanci. Međutim, preteran unos ovih namirnica dovodi do gojaznosti. Belančevine (proteini) su takođe gradivne supstance svake ćelije. One su neophodne za rast i razvoj, ali i obnavljanje ćelija: rast kose, noktiju, obnovu kože, odbranu od infekcija i sl. U hranu bogatu belančevinama spadaju: meso i mesne prerađevine, jaja, mleko i mlečni proizvodi, zatim proizvodi od mahunarki i pečurke. Masti (lipidi) su složene supstance nerastvorljive u vodi koje imaju gradivnu i energetsku ulogu u telu. Višak hrane organizam taloži u obliku naslaga masti (sala) koje koristi kada nema dovoljno hrane. U hranu bogatu mastima spadaju: mast životinjskog porekla, ulje, puter, koštunjavo voće i semenke i sl. Pored ovih elemenata, za funkcionisanje organizma potrebni su i vitamini i minerali. Oni se obično nalaze u svežem voću i povrću, ali i u mesu, jajima i mleku, a uloga im je da unapređuju zdravlje i sprečavaju obolevanje. Uravnotežena ishrana podrazumeva da se ove namirnice rasporede na 5 obroka dnevno – doručak, ručak, večeru i dve užine – i da se redovno konzumiraju. Preteranim unosom pojedinih namirnica, ili suprotno, neunošenjem potrebnih namirnica, pravimo nesklad i dovodimo u opasnost svoje zdravlje i funkcionisanje svog organizma.

59

ZANIMLJIVOSTI:

• Pčele radilice moraju da posete oko 2 miliona cvetova kako bi napravile oko pola kile meda.

• Na svetu postoji oko 7000 sorti jabuka koje se uzgajaju.

• Svetski prosek pojedenog mesa tokom godine iznosi nešto manje od 80 kg po osobi.

• Pescetarijanci su vegetarijanci koji jedu ribu.

• Kolibriji pojedu 4 grama insekata i nektara dnevno, što je skoro duplo više od njihove telesne težine.

• Ženka belog medveda može da preživi bez hrane 120 do 240 dana nakon što se porodi i stara o mladuncima, trošeći zalihe sala.

• Grbe na kamilinim leđima nisu pune vode nego sala, čak 40 kilograma. To joj omogućava da izdrži bez hrane do 60 dana.

• Voće i povrće čini najveći procenat bačene hrane.

Zdravo! Znamo se dobro pa ću odmah preći na stvar. Mnogo sam uzbuđena. Ja, Livadinka Poljakov, mišica poljska i ovdašnja, ovako nešto još nisam čula u životu svom, a poznato je da ja baš sve i baš dobro čujem... Naćulite i vi uši sad, kazaću vam sve po redu. Ovako je bilo.

Srela sam malopre, kod lipovog drveta, svoju dragu rođaku, kućnu mišicu Slaninku Špajzić. Ona živi tu na kraju livade u poslednjoj kući sa velikim ambarom, tu na kraju vašeg naselja. Tu se ona i rodila, ako baš hoćete da znate, i mislila je da živi u poštenoj kući. Kad ono...

Livadinkina priča


Ne, nisu vlasnici kuće doneli mačka, mada bi i to bilo veoma strašno, priznajem. Još gore! Kupili su najmlađem detetu kućnog ljubimca. MIŠA. I dali mu ime Miša. Zamislite samo, i stavili ga u mali kavez na pisaćem stolu. Jadna li mu mišja majka... Sigurno se brine sada i misli gde li je, gladan li je... To je pomislila i Slaninka kada ga je čula kako ciči. Kako zašto? Pa miševi se cičanjem sporazumevaju. Tako je Slaninka pričala sa Mišom i čula da je na dijeti. Veterinar mu propisao dijetu jer je gojazan. Nisam baš sigurna šta tačno znači ta reč, mada verujem da zbog toga njegova ishrana mora biti uravnotežena. Slaninka mi kaže da svakog dana treba da pojede 6 g zeleniša, duplo više grama zrna, 3 g sočne hrane, isto toliko žitarica, 0,3 g brašna, 0,1 g ribljeg ulja, 100 puta veću količinu mleka, 1,8 g hleba, 0,1 g soli i 0,1 gram više kvasca. Zamislite Mišu u kući punoj hrane, miriše slanina, kobasice, čvarci, masni orasi i razna semena, a on na dijeti. Dođe mi da zacijučem od muke! Tako meni priča Slaninka, a ja vama.

Kažem ja njoj da mi poljski miševi nismo toliko proždrljivi kao oni što žive po kućama i da su nas teški uslovi života naučili da pazimo na liniju. Ne možeš poteći ni uteći ako imaš viška kilograma, pardon, grama. Zato se ja zdravo hranim i jedem samo zrnevlje biljaka, klijalo seme i sočne zelene delove biljaka. Njami! Leti dozvolim sebi kojeg insekta i to je sve. I da, pijem vode. Obavezno! Hranu nalazim u blizini svoje rupe i baš me brine kako će Miša, zatvoren u kavez pronaći sve propisane namirnice. Možete li mi vi, molim vas, reći odakle Miši, jednom kućnom ljubimcu, riblje ulje?

Divlje životinje, shvatili ste već, moraju same sebi da obezbede hranu. Slonovima je potrebno 270 kg bilja dnevno, a toliko otprilike teže tri odrasle osobe i jedno desetogodišnje dete. Zanimljivo poređenje. Da jedu u restoranima, lavovima bi za obrok kuvari morali spremati 30 šnicli sirovog mesa jer samo takvo jedu. Možete li zamisliti kako bi bili uglađeni njihovi maniri za stolom? A vi, vodite li vi računa o uravnoteženoj ishrani? Šta najrađe jedete? Da li ste se ikada zapitali odakle dolazi ta hrana? I šta je sve potrebno da se proizvedu namirnice potrebne za ljudsku ishranu?

Opet sam se raspričala, a vi biste sigurno napolje u igranjac... Predlažem da danas odigrate neke nove igrice iz paketa o hrani i saznate... Ma saznaćete već sami sve što treba. Svideće vam se, sigurna sam! Pozdravljam vas do nekog novog susreta i neke nove priče. Veliki mišji pozdrav! Ciju, ciju!

1. Kako raste drvo?Cilj: upoznavanje različitih delova stabla kojim se hranljive materije iz zemlje transportuju u listove, razumevanje drveta kao živog organizma koji se hrani, raste i razvija.

Materijal: nije potreban nikakva materijal.



Uputstvo: edukator daje svakom detetu ulogu u igri i animira ih da zvukom i pokretom predstave različite slojeve stabla objašnjavajući im njihovu funkciju. Deca postupaju po uputstvima edukatora:

- srž (čvrsta, stabilnost stabla) – dvoje dece stoje leđa uz leđa i ukrste ruke u laktovima;

- koren (učvršćivanje stabla za tlo) – četvoro dece sedne privučenih nogu u podnožje srži, ispred nogu dece koja stoje;

61

- korenove dlačice (uzimanje vode i i hranljivih materija) – do osmoro dece legne na zemlju, pri čemu im noge leže kraj srži drveta, rašire ruke, a na komandu glasno srču vodu i hranljive materije iz zemljišta;

- mekši deo drveta (ksilem, transport vode i hranljivih materija od korena do krošnje) – četvoro dece stvara krug oko srži i drže se za ruke, a na komandu pumpaj vodu nagore podignu ruke i viknu voda gore;

- sloj koji raste (kambijum, debljanje i rast) – sedmoro dece opiše krug oko mekšeg dela drveta, skupe se koliko je moguće i pri tome se drže za ruke. Na komandu drvo raste malo se rašire idući par koraka unazad;

- sloj like (floem, transportuje šećer nastao pri fotosintezi od lišća nadole) – više dece napravi sledeći krug držeći se za ruke nagore, a na komandu sprovedite šećer nadole spuštaju ruke vičući šećer dole;

- kora, omotač (zaštita unutrašnjih slojeva drveta) – sva ostala deca stvaraju spoljašnji sloj tako što se veoma čvrsto drže za ruke. Oni štite drvo od npr. potkornjaka, kog glumi jedno dete i pokušava da se uvuče pod koru jer i on traži sebi hranu.

Napomena: ponoviti igru nekoliko puta i pri tome objašnjavati put hrane i vode u stablu. U zavisnosti od broja dece varirati broj učesnika za određeni zadatak.

2. VevericeCilj: igrovne aktivnosti u cilju objašnjavanja i razumevanja strategije preživljavanja kod veverica koje prave zalihe hrane za zimu.

Materijal: čepovi različitih boja, po 5 za svakog igrača (vevericu), kanap, pištaljka i štoperica.

Broj učesnika: više od 10.


Uputstvo: igra se igra na otvorenom, u dvorištu ili u parku. Iz grupe dece odabrati četvoro koji će u prvom krugu biti veverice i troje za ulogu miševa. Razgovarati sa decom o spoljašnjem izgledu i načinu života ovih životinja. Veverice rasporediti na jednakom rastojanju od mesta na koje je potrebno doneti hranu. Objasniti da je to njihovo skrovište u kom će prespavati zimu. Mesto na koje se donosi hrana obeležimo kanapom u obliku kruga. Svaka veverica dobija 5 čepova, tj. 5 porcija hrane, i zadatak je da hranu sakrije i pripremi za zimu. Nakon sakrivanja hrane veverice se vraćaju na svoje početno mesto i zapadaju u stanje zimskog sna, spavaju. Na znak pištaljke veverice se bude, izlaze iz svojih skloništa i u roku od jednog minuta moraju da pronađu i donesu jednu porciju hrane na dogovoreno mesto. Nakon toga veverice po drugi put padaju u san. Kada se na drugi znak pištaljke ponovo probude moraju za isto vreme da donesu dve porcije hrane, jednu po jednu. Objasniti da im se skratilo vreme za donošenje hrane jer što je napolju hladnije, one moraju brže da se vrate da ne bi izgubile mnogo energije. Ako veverica ne izvrši zadatak, ispada iz igre. Veverice ponovo padaju u san, a u igru ulaze i miševi. Oni na početku ne dobijaju hranu, ali mogu da gledaju gde i kako veverice sakrivaju svoje zalihe. Na treći znak pištaljke kada veverice kreću po hranu i miševi se aktiviraju. Oni su sada jako gladni i mogu da opljačkaju skloništa koja su napravile veverice i uzmu po jednu porciju hrane (miševi pronađene čepove zadržavaju kod sebe). Igra se ponavlja dok traju zalihe. U prvom krugu vevericama se ne daju nikakva dodatna uputstva, već one po svom nahođenju sakrivaju hranu. Tražiti od dece da govore o svojim iskustvima tokom igre, o preprekama na koje su nailazili u ostvarenju zadatka i sl. Kasnije, kada se izabere nova postava igrača može se reći vevericama da ne moraju samo svoje zalihe hrane da donose, da svu hranu sakriju na jednom mestu ili da raspodele na više različitih mesta...

Napomena: povesti raspravu o borbi za preživljavanje i analizirati ponašanje/strategije miševa i veverica u prirodi.


3. NjupijadaCilj: uočiti različitosti u izgledu kljuna ptica i njihovom načinu ishrane.

Materijal: predmeti koji simuliraju kljunove ptica (npr. makaze, plastične kašike, pincete, štipaljke za papir srednje veličine, četkice, mala klješta), predmeti koji simuliraju hranu (velike spajalice za papir, gumice za teglu, čačkalice, makaroni ili spiralna testenina, obojena riža, zrna pasulja, mak u zrnu ili susam, gumene bombone različitog oblika, semenke suncokreta zabodene u parče stiropora...), papirne ili plastične čaše, kartice sa različitim vrstama ptica. Količinu materijala je potrebno prilagoditi veličini grupe.


Trajanje: 45 minunta.

Uputstvo: svako dete izabere jedan predmet koji simulira kljun ptice, uzme jednu čašu i sedne u veliki krug. Vodite ih pričom i recite im da zamisle da su ptice. Veoma gladne ptice. Mogu da jedu samo pomoću predmeta koji su izabrali i koji predstavlja njihov kljun. Čaša koju su uzeli je stomak ptice i hrana u njega može da se stavi isključivo pomoću kljuna. U jednoj ruci drže „kljun“, a u drugoj „stomak“. Recite im da će uskoro biti pozvani na veliku gozbu sa puno dobre hrane. Zatim u sredinu kruga ili na neko drugo odgovarajuće mesto, a tako da svoj deci bude jednako dostupna, stavite određenu količinu jednog ili dva predmeta koji simuliraju hranu (tako da bude dovoljno hrane za sve ptice). Na vaš znak „prijatno“ sve ptice počinju da jedu i hranu stavljaju u svoje „stomake“. Pustite ih da jedu 1-2 minuta. Na komandu „stop“ sve ptice prestaju da jedu i vraćaju se na svoje mesto u krugu. Pogledajte koliko se hrane nalazi u stomacima i pitajte ih da li je bilo prijatno na gozbi i da li su se najeli. Ako je moguće možete, i da prebrojite koliko komada hrane imaju u svojim stomacima. Neka zatim vrate svu hranu edukatoru. Ponovite gozbu, ali sada sa drugačijom vrstom hrane i na kraju opet pogledajte koliko hrane ima u svakom stomaku i probajte da ih navedete na odgovor da nije lako jesti određenu hranu sa različitim oblicima kljuna. Gozbu možete ponoviti nekoliko puta, uvek sa različitom hranom. Sada im ispričajte malo o tome da svako stanište ima određenu vrstu i određenu količinu hrane i da ptice imaju različite kljunove jer se hrane različitom hranom. Sada u krug stavite izmešane sve predmete koji simuliraju hranu i opet pozovite ptice na gozbu. Sada im dajte malo više vremena da jedu i pitajte ih koja hrana se najlakše sakuplja sa njihovim oblikom kljuna. Da li im je sada bilo lakše da se najedu nego u prethodnim krugovima, kada na raspolaganju nije bila raznovrsna hrana?

Napomena: vođenim razgovorom podsticati decu da logički zaključuju i povezuju vrstu ptice, oblik kljuna i adekvatnu hranu. U svakom staništu postoji određena količina i određena vrsta hrane. Različite vrste životinja, u ovom slučaju ptica, mogu da žive na istom staništu i da dođu do odgovarajće hrane zahvaljujući različitim oblicima kljunova i različitim strategijama ishrane (filtriranje vode, vađenje hrane ispod kore drveta, lov i kidanje hrane oštrim kljunom...). Na taj način se ptice ne otimaju za istu vrstu hrane, već možemo reći da svaka ima svoju „porciju“.

63

4. Ulovi svoj doručakCilj: igrovna aktivnost kojom se objašnjava lanac ishrane u prirodi i podela životinja prema načinu ishrane.

Materijal: unapred pripremiti kartice u crvenoj, zelenoj, žutoj i beloj boji sa trakom, tako da se mogu staviti oko vrata, (za svako dete jedna kartica) i simboličnu nagradu za pobednika, npr. sezonska voćka.



Uputstvo: igra se igra na otvorenom, u dvorištu ili parku. Na početku svakog kruga deca izvlače kartice da bi odredili ko će biti mesojed (crvena), biljojed (zelena), svaštojed (žuta) ili biljka (bela) i nose ih oko vrata. Sada se deca razdvoje i posle dogovorenog signala svi kreću u potragu za svojom hranom ili beže od svog predatora. Kada igrač dotakne svoju hranu, dete koje je predstavljalo hranu ispada iz igre. Životinje mogu i da se kreću i da se skrivaju, dok biljke mogu samo da se sakriju. Pobednik je poslednja životinja ili biljka koja preživi i taj igrač dobija 1 poen. U sledećem krugu daje se instrukcija da je staniše pogodila neka prirodna nepogoda, npr. suša, požar, bolest, kisela kiša, i neka jedno dete bez kartice predstavlja tu nepogodu. Taj igrač ne može da bude ulovljen, ali može da dodirne bilo koje dete. Pobednik je dete sa najvećim brojem sakupljenih poena i nagradite ga simboličnom nagradom, sezonskom voćkom.

Napomena: odigrajte bar deset krugova u kojima će deca biti u različitim ulogama i razgovarajte sa njima o posledicama promene životnih uslova u staništu po živi svet i promenu prirodne ravnoteže koja među njima postoji.

5. Ko dolazi na večeru?Cilj: razumevanje lanca/mreže ishrane i međusobne povezanosti živih bića u ekosistemu.

Materijal: crteži karakterističnih biljaka i životinja, bojice.

Broj učesnika: 5–30, veću grupu je potrebno podeliti u nekoliko manjih.


Uputstvo: odštampajte određeni broj crteža biljaka i životinja i dajte ih deci da ih prvo oboje. Neka obojene crteže pomoću lepljive trake zalepe na grudni koš tako da budu vidljivi celoj grupi. Zatim korak po korak pitanjem „Koga ti jedeš?“ napravite lanac ishrane. Deca stanu u red jedno iza drugog držeći se jednom rukom za rame osobe ispred njih. Tako ćete formirati nekoliko lanaca ishrane (zavisi od veličine grupe). Pokušajte da ukrstite neke lance. Da li od njih može da se napravi mreža ishrane? Lanac uvek počinje sa biljkama jer jedino biljke mogu da stvaraju same sebi hranu (procesom fotosinteze od ugljen-dioksida, onoga što mi izdišemo, vode i sunčeve svetlosti biljke stvaraju sebi hranu, a kiseonik je nusproizvod, ono što mi udišemo). Možete takođe i da uklonite nekoliko vrsta iz lanca ili mreže i pitate decu šta će se desiti sa ostalim vrstama? Hoće li uginuti od gladi ili naći drugi izvor hrane?

Napomena: aktivnost možete uraditi i pomoću sličica sa crtežima biljaka i životinja, kanapa i štipaljki, tako što ćete na kanap štipaljkama pokačiti sličice odgovarajućim redosledom u lanac ishrane.


6. Hranilište za leptireCilj: sticanje predstave o načinu na koji se leptiri (i neki drugi insekti) hrane.

Materijal: upotrebljene plastične čaše i kese u boji, kanap, smotuljak vate, makaze, lepak, šećerni sirup (pravi se od 9 kašika šećera i 5 dl vode), količinu materijala prilagodite broju dece.

Broj učesnika: 20, aktivnost se može raditi individualno ili u paru.

Trajanje: 30 minuta za pripremu i vreme za posmatranje.

Uputstvo: pre same aktivnosti pripremite materijal za svako dete ili par. Probušite dve naspramne rupice pri vrhu plastične čaše i jednu na sredini dna. Isecite kanap dužine 60 cm, odvojte komadić vate i isecite latice od kesa. Deci podelite materijal, objašnjavajte postupak i asistirajte pri izradi. Kanap provući kroz otvore na vrhu čaša i vezati čvorove kako bi se hranilica okačila na granu. Gurnuti smotuljak vate u rupicu na dnu čaše tako da je polovina u čaši, a druga polovina van nje. Latice zalepiti za spoljašnji donji rub čaše u vidu cveta, tako da latice ne dodiruju smotuljak vate. Pripremiti šećerni sirup i sipati malo u svaku čašu. Okačite hranilicu na granu, povremeno je obilazite i posmatrajte ko je posećuje.

Napomena: zaslađena voda podseća na nektar, slatku tečnost koju leptiri sisaju iz cveća, a sjajne latice privlače leptire, pa je moguće posmatrati kako svojim dugačkim rilicama sisaju sirup i hrane se. Ne prilazite preblizu da ne uplašite leptire. Moguće je da će na hranilicu doći i drugi gladni insekti koji se hrane nektarom.

ŠEĆERNI SIRUP SMOTULJAK VATE

KANAP

ŠARENE LATICE

65

7. Ah, taj zeleniš!Cilj: upoznavanje sa jestivim samoniklim biljkama i jednostavnim receptima za njihovo spremanje, pripremanje salate od listova maslačka.

Materijal: listovi mladih biljaka maslačka sakupljenih na terenu tokom šetnje (u periodu od marta do početka juna, ne kasnije), pola šolje mladog sira, četvrtina šolje iseckanih oraha i 2 kašike majoneza. Količinu sastojaka prilagoditi broju dece.


Trajanje: 15 minuta za pripremu i vreme potrebno za sakupljanje listova maslačka.

Uputstvo: tokom šetnje na bezbednom i čistom mestu ubrati listove mladog maslačka (količina koja može da stane u jednu šolju), dobro ih oprati i iscepkati na delove. Dodati pola šolje mladog sira, četvrtinu šolje seckanih oraha i 1 do 2 kašike majoneza. Sve dobro izmešati i uživati u svežim ukusima.

Napomena: voditi računa o bezbednosti i mogućim alergijama na sastojke koje koristite. Moguće je sakupljati i druge samonikle biljke za salatu, čaj ili sa decom sakupljati plodove. Veliki je uspeh ako deca svake godine upoznaju dve samonikle biljke i nauče kako da ih koriste u ishrani. Npr. bela rada, kozja brada, sremuš, kopriva...

© Pixabay


SVI RAZLIČITI, A JEDNAKO VAŽNITema: Biološka raznovrsnost

Za našu planetu možemo slobodno reći da vrvi od života. Gde god da se okreneš, naiđeš na neka živa bića različitih oblika, veličina, boja i navika. U zemljštu, u vodi,

u dubini pećina, na drvetu, na dnu močvare, pa čak i u vazduhu. Sva ta čudesna bića su međusobno povezana u velikoj mreži života.

67

Šta je biodiverzitet? Najjednostavnije rečeno, biodiverzitet je raznolikost živog sveta na planeti. Čine ga milioni različitih vrsta koje su nastajale i nestajale tokom geološke istorije planete Zemlje, dakle u poslednjih 3,7 milijardi godina. Sama kovanica „biodiverzitet“ je relativno nova, zvanično se koristi od sredine osamdesetih godina 20. veka, a nastala je spajanjem dve reči: bios (grčka reč za život) i diversitas (latinska reč za raznovrsnost). Pored raznovrsnosti vrsta, ovaj pojam obuhvata i raznovrsnost ekosistema i genetičku raznovrsnost unutar vrsta.

Biodiverzitet obuhvata tri organizacijska nivoa:

» genetički diverzitet: raznovrsnost gena između jedinki koje pripadaju istoj vrsti. Svaka jedinka na planeti poseduje specifičnu kombinaciju gena koja je jedinstvena i neponovljiva;

» specijski diverzitet: raznovrsnost i specifičnost pojedinačnih vrsta. Danas je nauci poznato oko 1,9 miliona vrsta i skoro polovinu opisanih vrsta čine insekti. Međutim, pretpostavlja se da je to samo mali deo ukupnog broja vrsta.

» ekosistemski diverzitet: raznovrsnost ekosistema kojima različiti organizmi pripadaju. Ovaj nivo biodiverziteta obuhvata ukupnu raznovrsnost staništa i životnih zajednica, kao i ekoloških procesa koji ih povezuju (kruženje supstanci, proticanje energije, trofički odnosi itd) na osnovu kojih se ostvaruju jedinstvenost i funkcionalnost ekosistema kao elementarne ekološke jedinice biosfere.


Koliko vrsta živi na Zemlji? Ukupan broj vrsta na planeti je i dalje nepoznat. Do danas je opisano oko 1,9 miliona vrsta, ali naučnici pretpostavljaju da ih ima između 3 i 100 miliona. Sve vrste koje danas žive na planeti čine manje od 10% sveukupnog broja vrsta koje su ikada postojale na Zemlji. Pored prirodnog izumiranja, koje obuhvata i 5 poznatih masovnih izumiranja vrsta (sigurno znate za ono kada su izumrli dinosaurusi pre oko 65 miliona godina), danas se suočavamo sa veoma ubrzanim procesom nestajanja vrsta, koji posledično ugrožava blagostanje i opstanak ljudi na planeti. Masovno izumiranje vrsta je naziv za naglo smanjenje broja vrsta u relativno kratkom vremenskom razdoblju. Za razliku od pozadinskog izumiranja vrsta, koje se dešava izuzetno sporo i kontinuirano tokom evolucije, masovno izumiranje se dešava naglo, o čemu svedoče fosilni nalazi. Nauka nam ukazuje na to da je izumiranje vrsta danas 1000 do 10.000 puta brže u odnosu na prirodan tok izumiranja i prouzrokovano je ljudskom aktivnošću. Neki naučnici čak tvrde da se nalazimo u dobu šestog masovnog izumiranja i geološko doba u kojem živimo nazivaju Antropocen (od grčke reči ánthropos, što znači čovek, i izvedene reči cene od grčke reči kainos, što znači nov). Uticaj ljudskih aktivnosti je toliko jak i sveprisutan da može da se detektuje u svim sferama – u vodi, u zemljištu, u vazduhu, pa čak i u živim bićima. Raznovrsna veštačka hemijska jedinjenja, kao što su pesticidi, radionukleidi, čestice mikroplastike i mnoga druga, ostaviće dubok trag u geološkoj istoriji Zemlje.

Međunarodna unija za zaštitu prirode (IUCN – International Union for Conservation of Nature) zabeležila je 900 iščezlih vrsta za period od 1500. godine do danas. S obzirom na masovno uništavanje staništa koja su veoma bogata biodiverzitetom, kao što su tropske šume, koralni grebeni i plavna rečna područja, smatra se da je taj broj mnogo veći, odnosno, da su nestale i vrste koje još nisu ni bile otkrivene.

Šest glavnih faktora ugrožavanja biološke raznovrsnosti Nagli razvoj čovečanstva tokom 19. i 20. veka zasnovan je na nekontrolisanom i prekomernom korišćenju prirodnih bogatstava. Prema zvaničnim procenama Međunarodne unije za zaštitu prirode, procenjeno je da je oko 26 odsto svih poznatih sisara, 40 odsto vodozemaca, 14 odsto ptica, 28 odsto gmizavaca, 37 odsto riba, 70 odsto biljaka i 35 odsto beskičmenjaka ugroženo i da im preti nestanak.

Faktori koji su doveli do toga su:

• fragmentacija, degradacija i nestajanje staništa (npr. regulacija rečnih tokova, urbanizacija, širenje poljoprivredih površina, sve veći broj puteva koji presecaju različite ekosisteme i onemogućavaju slobodno kretanje nekim vrstama životinja...);

• prekomerna eksploatacija prirodnih resursa i vrsta biljaka i životinja (npr. prekomerni ribolov, masovno branje lekovitog bilja, ekstrakcija peska i šljunka...);

• zagađenje vazduha, vode i zemljišta (npr. smog u gradovima, modernizacija poljoprivrede, štetno dejstvo pesticida i đubriva na zemljište i vode, otpadne vode, naftne bušotine, rudnici…);

• nelegalna seča i krivolov (npr. lov na zaštićene vrste, lov na migratorne vrste celom dužinom njihove migratorne rute, neplanska seča...);

69

• invazivne vrste (npr. unošenje vrsta sa drugih kontinenata – severnoameričke crvenouhe kornjače su osvojile evropski kontinent zahvaljujući ljudima koji su ih gajili kao kućne ljubimce, a onda puštali u prirodu. Ova vrsta sada predstavlja opasnost za evropsku barsku kornjaču);

• klimatske promene (npr. promena klime utiče na ciklus razmnožavanja morskih kornjača jer temperatura gnezda utiče na determinaciju pola mladunaca; usled klimatskih promena nestaju i staništa bez kojih vrste ne mogu da opstanu, poput koralnih grebena).

Usluge ekosistema Dobrobit ljudi direktno je uslovljena očuvanjem biodiverziteta i usluga koje nam priroda pruža na mnogo različitih međusobno povezanih načina. Mnoge prirodne resurse koje svakodnevno koristimo uzimamo zdravo za gotovo i ne razmišljajući odakle nam dolaze. Hrana, čista voda i vazduh, gorivo, različiti prirodni materijali – sve nam to dolazi iz prirode. Pored ovih materijalnih, opipljivih resursa, mi svakodnevno koristimo i druge „usluge prirode“, a da često toga nismo ni svesni. Zajednički naziv im je usluge ekosistema i rezultat su složenih procesa i interakcija živih bića i njihove abiotičke sredine.

USLUGE EKOSISTEMA

USLUGE PODRŠKE

USLUGE SNABDEVANJA

USLUGE REGULISANJA

KULTURNEUSLUGE

OPIS PRIMER

usluge koje podržavaju i omogućavaju sve ostale procese u prirodi, one su ključne za postojanje života na Zemlji

usluge koje regulišu mnogobrojne procese u prirodi, doprinose prirodnoj ravnoteži

nematerijalne koristi kojeljudi dobijaju od ekosistema

regulisanje kvaliteta vazduha, regulisanje klime, regulisanje erozije, skladištenje CO2, prečišćavanje vode, oprašivanje, regulisanje bolesti i štetočina

mentalno i fizičko zdravlje, rekreacija i ekoturizam, estetske vrednosti, duhovne i religijske vrednosti

formiranje zemljišta, fotosinteza, kruženje vode i materije, staništa za vrste, biodiverzitet

usluge koje možemo koristiti direktno i koje su nam neophodne za preživljavanje

hrana, voda, sirovine, vlakna, gorivo, genetski resursi, biohemikalije, prirodni lekovi


Podela usluga ekosistema na četiri kategorije napravljena je radi lakšeg razumevanja, ali važno je da shvatimo da prirodni ekosistemi pružaju čitav niz različitih usluga. Planinske šume mogu biti izvor resursa kao što su šumski plodovi, lekovito bilje za tradicionalnu medicinu i drvna građa. One su stanište velikog broja vrsta biljaka, životinja i gljiva, ali isto tako mogu da budu popularno odredište za turiste. Osim ovih direktnih dobara i usluga, šume pružaju i indirektne koristi ljudima, kao što su zaustavljanje lavina i oluja koje ugrožavaju sela u dolinama, prečišćavanje vazduha i vode, skladištenje ugljen-dioksida, a globalno posmatrano, doprinose regulisanju klime i smanjenju negativnih posledica klimatskih promena.

71

Zaštićena područja

Jedan od pristupa u zaštiti divljih biljnih i životinjskih vrsta, ekosistema i prirodnih procesa koji se u njima odvijaju jeste primena koncepta zaštićenih područja.

Definicija ukazuje na to da je neophodno postaviti cilj zaštite određenog područja. Ti ciljevi mogu biti raznovrsni, a od samog cilja zavisiće i način upravljanja određenim zaštićenim područjem.

Ciljevi zaštite mogu biti sledeći:

1. Zaštita netaknute prirode od ljudskog uticaja. U ovim zaštićenim područjima, sa značajnim biološkim i/ili geomorfološkim vrednostima, dozvoljena su samo naučna istraživanja i mali, ograničen broj posetilaca tokom godine.

2. Zaštita biološke raznovrsnosti i ekosistema. U zaštićenim područjima čiji je glavni cilj zaštita biološke raznovrsnosti, uticaj ljudskih aktivnosti je takođe sveden na minimum. Dozvoljena su naučna istraživanja i ograničena organizovana edukacija.

3. Zaštita biološke raznovrsnosti, ekosistema, ekosistemskih procesa i promocija edukacije i rekreacije. U ovakvim zaštićenim područjima je dozvoljeno prisustvo ljudi. Ona čak mogu i da obuhvataju mala naselja, no sve aktivnosti koje se obavljaju unutar zaštićenog područja su kontrolisane i moraju da budu u skladu sa principima održivosti.

4. Zaštita određenih vrsta i/ili staništa. U ovim područjima često postoji potreba za redovnim intervencijama od strane upravljača kako bi se ispunile potrebe određenih vrsta ili staništa.

5. Zaštita predela radi očuvanja prirodnih i kulturnih vrednosti. U ovakvim predelima postoji vekovna interakcija između ljudi i prirode, što je i dovelo do stvaranja specifičnog izgleda predela i kulturnog nasleđa.

DEFINICIJA ZAŠTIĆENOG PODRUČJA USVOJENA OD MEĐUNARODNE UNIJE ZA ZAŠTITU PRIRODE (IUCN):

Jasno definisano geografsko područje koje je prepoznato, određeno i kojim se upravlja putem legalnih i drugih praktičnih mera na način kojim se ostvaruju dugoročni ciljevi zaš-tite prirode i pridruženih usluga ekosistema i kulturnih vrednosti (Dudley, 2008).


Svako zaštićeno područje se odlikuje spletom različitih vrednosti koje su:

- biološke (veliki broj vrsta, prisustvo određenih ugroženih vrsta, raznovrsnost i specifičnost staništa i ekosistema),

- geološke (klisure, kanjoni, vodopadi, pećine, vrela) ili

- kulturno-istorijske (arheološka nalazišta, tradicionalni načini korišćenja prirodnih resursa, sveta i religijska mesta).

ZANIMLJIVOSTI:

• Ukupan broj vrsta koje danas žive na planeti čine manje od 10% sveukupnog broja vrsta koje su ikada postojale na Zemlji.

• Svake godine nestane između 120 i 150 hiljada kvadratnih kilometara šuma, što je jednako nestanku površine od 48 fudbalskih terena dnevno.

• Pčele radilice žive 5–6 nedelja i za to vreme naprave 1/12 kašikice meda.

• Mravi mogu da ponesu 20–30 puta više hrane od svoje težine.

• Leptiri pokreću krila u obliku broja 8.

• Smatra se da je najstarije drvo na svetu džinovska sekvoja nazvana General Šerman u severnoj Kaliforniji i da je stara 2700 godina.

• Najviša kopnena životinja je žirafa sa visinom do 5,5 metara.

• Najveći sisar je plavi kit, dugačak 30 metara i težak do 142 tone.

• Beba džinovske pande je oko 900 puta manja od majke kada se rodi.

• Buve mogu da preskoče razdaljinu koja je 200 puta veća od dužine njihovog tela.

• Eksplodirajući plodovi drveta Tetraberlinia moreliana, koje raste u prašumama, mogu da katapultiraju svoje semenke čak 60 m daleko od stabla.

73

Zdravo! Ja sam... O, već znate da sam ja Livadinka Poljakov? Mišica ovdašnja? I znate da sa mnogobrojnom porodicom živim na livadi iznad vašeg naselja? I poznato vam je već koliko brojne porodice poljskih miševa mogu biti? Svaka čast! To znači da ste pravi ljubitelji prirode i da, kao i ja, istražujete i upoznajete raznovrsnost živog sveta naše planete Zemlje.

Sigurno imate omiljenu životinju? Čekajte, čekajte da pogodim... To je žirafa. Ona je najviša kopnena životinja i visoka je 5,5 metara, što je skoro visina kuće na dva sprata. Možete li da zamislite tolikog stvora? Šta, nije žirafa? Ja bih baš volela da sam visoka kao žirafa... Setila sam se, vaša omiljena životinja je tigrica, mali papagaj čija je težina jednaka polovini sladoleda na štapiću koji ste malopre smazali. Ne? Nije tigrica? Onda sigurno zebra jer ima divno crno-belo krzno? Ili je to paun sa predivnim perjem svoga repa? Slavuj što najlepše na svetu peva? Žaba? Šta, opet sam promašila? Onda molim svakog od vas da mi kaže koja mu je omiljena životinja. Hvala!

Može li sada neko od vas da mi pročita ovaj broj: 1.900.000? Dobro, nije ni važno da ga pročitamo, već da zajedno otkrijemo čega to na svetu ima oko milion i devetsto hiljada? Pokušajte, slobodno, pomoći ću! Tako je, drugari, na svetu ima toliko različitih vrsta koje su naučnici opisali i dali im latinsko ime. Sećate li se da sam se baš tako i predstavila na početku, svojim latinskim imenom Apodemus uralensis?

Znači, na svetu ima mnoooogo životinja, biljaka, gljiva, nekih sitnih organizama koji se posmatraju mikroskopima... A smatra se da polovinu tog broja čine insekti. Neverovatno, zar ne? Ne volite insekte? Nisu na vašem jelovniku? Moji kod kuće ih baš vole, naročito leti, ali pričaću vam drugi put o tome.

Mi poljski miševi ceo svoj život provedemo na jednom mestu, na istom staništu i dobro poznajemo komšije koje ga sa nama dele, kao što i oni znaju nas. Svoje podzemne kuće gradimo u šumama, na rubovima šuma, u povrtnjacima i vrtovima, a ređe na prostranim poljima bez drveća. Ako se prisetite kako je biti miš, razumećete i zbog čega je to tako. Tačno, na otvorenom smo lak plen za krupnije grabljivice i ptice. Jednom me je zamalo ščepao kobac, ali sam uspela da zbrišem. Kažu da smo mi poljski miševi značajna karika u lancu ishrane, ali meni baš i nije drago zbog toga. Razumete o čemu govorim? Većina mojih komšija deli sličnu

Livadinkina priča


sudbinu. Evo, na primer, ona riđkasta lepotica Verka sa kitnjastim repom, što skače sa stabla na stablo i… Jeste, pogodili ste. Mislim na vevericu. Niste znali da je i Verka Veverka moja rođaka? Šta, ne ličimo? A naši zubi? Mislim ovi prednji, sekutići kojim glockamo stalno? Tačno je da ona može više i dalje da skoči, veća je i ima onaj predivni rep… E sad, istina je i da neke životinje u šumi misle kako je Veverka ukusan zalogajčić. Sećate se onog kopca koji je mene skoro sčepao? E, Veverka tako strepi od sova, jastrebova, divljih mačaka, lisica i lasica. Zato je ona spretna u skakanju sa stabla na stablo, da bi mogla da zbriše svim tim grabljivicama. Mada, da budem iskrena, i ja sam veoma spretna i brza.

U prirodi je sve povezano, neko je nekome hrana i o tome smo već pričali. Neko je nekome dom. Pitate se kako to? Ovako! Zamislite sada jedno veliko drvo i stanovnike tog drveta... Kako koje stanovnike? Tu je, na primer, Veverka u svojoj duplji u stablu, senica u svom gnezdu na grani, potkornjak koji buši hodnike ispod kore stabla, jazavac u svojoj jazbini među korenjem. Čini li vam se da je drvo baš dobar stanodavac i da zbog toga nikada nije usamljeno? I drago mi je zbog toga, jer nam je svako drvo veoma važno. Ono nam svima daje i kiseonik, a bez njega ne bismo mogli da dišemo. Daje nam i prijatni hlad ispod svoje krošnje dok grickamo neku zrelu višnju ili šljivu. Ček, ček, a odakle nam ta višnja ili šljiva? Tako je, sa drveta, i to sve dobijamo besplatno...To me sad podseti na pčele i muve zujalice što obleću cveće. Ne rade one to samo da bi se same nahranile i popile slatkog nektara i pojele ukusnog polena sa cvetova, već i da bi sve nas nahranile. Pitate kako. Jednostavno je. Mnogim biljkama treba njihova pomoć da bi mogle da razviju plodove kojima se onda hrane mnoge druge životinje, pa i vi ljudi. Baš tako je nastala ona višnja i šljiva koju ste smazali u hladu drveta.

Sigurno sada pretpostavljate da i životinje mogu biti stanodavci. Znate li kojoj maloj, sitnoj životinjici je divlja mačka dom? Gusta topla dlaka sa puno, puno hrane u blizini. Tako je, tu uživa buva. Ona dobro skače i veoma je pokretljiva, te više voli pokretne kuće, mislim mačke. Ova buva još nema ime, pa dajte neki predlog... Da ste vi buva, kako biste voleli da vas zovu?

Setila sam se sada još jednog svog rođaka, onog otmenog inženjera graditeljstva, gospodina Dabra. Čuli ste za njega? On drugim životinjama gradi kuće. U jezerima i rukavcima reka u kojima živi on gradi brane, da sebi napravi veeeeliki bazen, jer voli da se kupa i da stalno ima lepo čisto krzno. I ne mari što mu druga bića dođu u goste u taj njegov prirodni bazen. Ribe, žabe, punoglavci, insekti i ptice, svi su oni tu zajedno na bazenu. I našli su način da se zajedno druže i žive na istom mestu.

Kada postoje tako jake veze, kao što je to u prirodi, jedna promena usloviće drugu. Te promene mogu biti baš nezgodne za stanovnike prirode, shvatili ste, mislim na komšije koje žive na istom staništu. Te promene su naročito nezgodne kada su nagle i neočekivane. Može se tako desiti da neke vrste nestanu sa nekog staništa ili čak da nestanu sa planete Zemlje. Na primer, ali samo na primer, ako nestane šuma, Veverka mora da se seli negde drugde jer nema dom i nema gde da nađe hranu. Ali ako nema Veverke onda i divlja mačka, lisica i lasica imaju manje hrane da omaste svoje brke... Tada one moraju da se sele i da odu u neku drugu šumu u potrazi za hranom i sigurnim mestom za svoje jazbine i brloge. Razumete sad? Važno je da razumete kako je u prirodi sve vrlo povezano i kako i zašto jedna promena uslovljava drugu...

75

Jednom sam pomislila na svet bez malih i velikih ribica, bez rakova i punoglavaca, bez žaba i vilinih konjica u potoku u šumi. Svet bez šume... I bilo mi je strašno samo da pomislim na to. Sad kada sam vas upoznala, sigurna sam da mi svi zajedničkim snagama nikada nećemo dozvoliti da se tako nešto desi. Zar ne?

Zadržala sam vas danas, a lepo je vreme i treba da se igrate i nastavite priču o živom svetu na planeti. Spremila sam vam neke zabavne aktivnosti i igrice kojima ćete otkriti nove zanimljivosti o različitim vrstama i načinu na koji žive. Možete ih raditi unutra ili napolju, kako više volite. Svideće vam se, sigurna sam! Pozdravljam vas do nekog novog susreta i neke nove priče. Veliki mišji pozdrav! Ciju, ciju!

1. Crtanje čudovištaCilj: buđenje radoznalosti pre istraživanja novog staništa/životnog prostora.

Materijal: beli papir ili sveska, bojice ili flomasteri, kanap (oko 15 m), štipaljke.



Uputstvo: edukator bira životinju koja se obično nalazi u staništu koje će se kasnije istražiti. Uz sliku organizma u ruci, edukator je jedini koji je vidi i malo po malo je opisuje deci. Trudi se da daje neobične, a tačne instrukcije. Deca u svoju svesku ili na papir crtaju ono što im edukator opisuje. Na kraju crteži obično prikazuju čudovišta. To je smešan trenutak, kada deca pokazuju ono što su razumeli i porede svoj crtež sa slikom opisanog organizma. Možete čudovišta da izložite u galeriji na otvorenom tako što ćete pomoću kanapa i štipaljki okačiti sve crteže (na primer, između dva drveta).

Napomena: crteži obično budu veoma originalni, kreativni i iznenađujući. Dobri su za ukrašavanje učionica ili prepričavanje drugima dana provedenog na otvorenom.

2. Istraživačka ekspedicijaCilj: upoznavanje sa obližnjim staništem ili zaštićenim područjem i njegovim karakterističnim vrstama životinja. Upoznavanje sa insektima i drugim malim životinjama radi prevazilaženja straha od njih, koji je čest kod dece.

Materijal: u zavisnosti od tipa staništa biće vam potrebno:

Voda: male mreže (obično se koriste za akvarijume) ili kuhinjske cediljke, četkice (za pažljivo premeštanje malih životinja iz mreža ili cediljki u mini-akvarijume): jedna za 1–2 dece; bele plitke vodootporne posude (kao mini-akvarijumi za privremeno smeštanje životinja): 3–5 za celu grupu, čaše za lupom i knjige ili slike sa najčešćim vodenim životinjama.

Livada: mreže za insekte (kupljene ili samostalno napravljene od starih zavesa i starih teniskih reketa) za hvatanje letećih insekata, kao što su leptiri i slično, čaše sa lupom i knjige ili slike sa najuobičajenim insektima.

Šuma: čaše sa lupom i knjige ili slike sa najčešćim šumskim životinjama. Ako su dostupni leteći insekti ili vodena staništa, onda koristite i gorenavedeni materijal.

Broj učesnika: 10–30, velike grupe podelite u nekoliko manjih, tako će sva deca biti aktivno uključena.

Trajanje: 90 minuta i više.


Uputstvo: u zavisnosti od tipa staništa, izaberite materijale za istraživanje faune. Pružite deci kratak uvod u način korišćenja tih materijala. Usmerite njihovu pažnju na činjenicu da su u pitanju živa bića i pobrinite se da ni u jednom trenutku ne dođe do povrede niti smrti životinja. Uverite se da su sve vrste pažljivo vraćene u prirodno stanište nakon posmatranja. Pustite ih neko vreme da samostalno hvataju sve vodene insekte ili druga mala stvorenja u posude ispunjene vodom i da ih odatle uklanjaju pomoću četkice. Nakon oko 30 minuta, ponovo ih okupite da biste zajedno pogledali različite vrste u „mini-akvarijumima“. Pomoću četkice možete i da izvadite pojedinačne insekte i stavite ih u čaše sa lupom ispunjene vodom da biste ih pokazivali zasebno. Ako se nalazite na livadskom ili u šumskom staništu, stavite svaku pojedinačnu vrstu iz mreža u jednu praznu čašu sa lupom i okupite ih kada ispunite sve čaše da biste zajedno bolje pogledali sve vrste. Insekte ili paukove sa zemlje ili iz žbunja možete da hvatate direktno u čaše. Imajte u vidu da se veliki insekti, kao što su skakavci ili leptiri, muče kada se predugo drže u relativno malim posudama. Najbolje je da ih oslobodite što je pre moguće! Po potrebi napravite listu imena ili sakupite crteže pronađenih vrsta koje deca mogu da ponesu kući. Zatim možete da napravite drugi krug hvatanja.

Napomena: preporučuje se da imate pomoćnike, jer aktivnost može da bude veoma živahna i učesnici veoma uzbuđeni zbog lovljenja i traženja. Voditi računa o bezbednosti dece i aktivnost prilagoditi uzrastu dece.

3. Ključ za određivanje drvenastih vrstaCilj: upoznavanje sa vrstama drveća u određenom prostoru na osnovu lista (dvorište, park, ulica, zaštićeno područje...)

Materijal: unapred pripremiti ključeve sa modelima listova, sveže ili herbarske uzorke listova.

Broj učesnika: 5–25, rad može biti samostalan, u paru ili grupama od 3–4 učesnika.


Uputstvo: svaka grupa dece dobija jedan ključ za listove, tj. plastificirane modele listova. Potrebno je da sede tokom ove aktivnosti i da imaju dostupan sveži ili herbarski materijal. Na jednom primerku pokazati kako se koristi ključ, tj.pokazujući lisnu dršku, lisnu ploču i obod lista objasniti na koji način se upoređuju sa modelom lista iz ključa. Kada pronađu odgovarajući list, edukator čita naziv stabla kome on pripada. Obilazite grupe tokom rada, iako deluje jednostavno, ovo je vrlo izazovan zadatak. Napredne grupe koje brzo završe zadatak mogu da pomognu onim sporijim grupama.

Napomena: aktivnost možete da radite i tokom šetnje tako što deca treba da pronađu i prepoznaju što više vrsta na osnovu izgleda listova sa ključa i da ih onda zajedno imenuju.

bagrem crni bor Lipa

77

4. Ko sam ja?Cilj: upoznavanje sa biljkama i životinjama različitih ekosistema.

Materijal: do 10 kartica sa slikama karakterističnih biljaka i životinja za različite ekosisteme (npr. šuma, planina, more, reka) , štipaljke.

Broj učesnika: do 30.

Trajanje: 15 minuta ili više.

Uputstvo: odaberite ekosistem i prvo sa decom pogledajte sve kartice, uverite se da sva deca znaju za vrste na karticama. Porazgovarajte malo o vrstama sa kartice i njihovim karakteristikama – da li je to drvo, cvet, koliko ima nogu, ima li krzno, perje ili krljušti… Zatim odaberite jednog do tri dobrovoljaca, dajte im da izvuku karticu, vodite računa da ne vide koja je vrsta na njoj, i zakačite im karticu pomoću štipaljke na leđa. Njihov zadatak je da pogode svoj identitet tako što postavljaju pitanja ostaloj deci koja mogu da odgovaraju na pitanja sa da ili ne. Ako je odgovor potvrdan dobrovoljac može da postavi još jedno pitanje, a ako je odgovor negativan onda pitanje postavlja sledeći dobrovoljac. Tako se smenjuju u krug sve dok ne pogode koja su biljka ili životinja. Kada pogode šta su, karticu mogu da okače napred na odeću. Navodite ih da formulišu pitanja sa karakteristikama biljaka ili životinja, na primer „Da li imam 4 noge?“ ili „Da li ja imam krzno?“ ili „Da li imam listove?“, a ne da postavljaju direktna pitanja „Da li sam ja divlja mačka?“ ili „Da li sam ja hrast?“.

Napomena: u zavisnosti od uzrasta dece birati slike karakterističnih vrsta i varirati način postavljanja pitanja. Ako radite sa mlađim uzrastom, odgovori na pitanja ne moraju da budu samo da ili ne, možete im pomoći i odgovoriti sa malo više reči, ali ne odati previše o vrsti koju treba da pogode. Pričati sa decom o različitosti biljnog i životinjskog sveta i njihovoj ulozi i povezanosti u ekosistemu.

PREDLOG VRSTA ZA RAZLIČITE EKOSISTEME

ŠUMSKI SLATKOVODNI MORSKI

01. Hrast 02. Bukva 03. Crni bor 04. Visibaka 05. Ljubičica 06. Vrganj (ili neka druga pečurka)

07. Šumska žaba 08. Daždevnjak 09. Smuk 10. Šumska kornjača11. Senica12. Detlić 13. Divlja mačka 14. Veverica15. Srna

01. Beli lokvanj 02. Vodena drezga 03. Rečna školjka 04. Buba veslač05. Žaba 06. Belouška 07. Barska kornjača08. Som (svaštojed)

09. Štuka (mesojed predator)

10. Šaran (biljojed)

11. Siva čaplja 12. Divlja patka13. Vodomar 14. Vidra 15. Dabar

01. Korali02. Dagnje (ili neke druge školjke) 03. Morski krastavac04. Morski puž 05. Morski jež 06. Morski konjić 07. Hobotnica 08. Ajkula 09. Raža 10. Riba klovn11. Riba list12. Tuna 13. Delfin 14. Kit 15. Foka


5. Pronađi svoje drvo Cilj: senzibilizacija za prirodu sa fokusom na čulo dodira.

Materijal: povezi za oči za svaki par.

Broj učesnika: 6–30, aktivnost se radi u parovima.


Uputstvo: aktivnost se izvodi u šumi ili parku. Deca se dele na parove. Jednom u paru se stavlja povez na oči, a zatim se okreće nekoliko puta u krug tako da izgubi orijentaciju. Drugo dete ga sada pažljivo vodi do drveta udaljenog oko 10–20 metara i naznačava opasnosti na putu. Zadatak je sledeći: dete sa povezom na očima mora da se upozna sa drvetom da bi kasnije moglo da ga pronađe ponovo bez poveza. Nakon dodirivanja/opipavanja drveta, dete koje navodi vraća dete sa povezom na početnu tačku, ponovo ga okreće nekoliko puta u krug, a zatim mu skida povez. Sada je zadatak da to dete prođe kroz šumu ili park i pokuša ponovo da pronađe baš to drvo bez tuđe pomoći. Kada se drvo pronađe, deca menjaju uloge i ponavljaju sve još jednom.

Napomena: obratite pažnju na moguće opasnosti, kao što su strme nizbrdice ili rupe. Lako može da se igra i više od 2 puta.

6. Seoba rodaCilj: igrovne aktivnosti u cilju razumevanja izazova sa kojima se suočavaju migratorne vrste tokom svog putovanja.

Materijal: kanapi, papiri, podloške za kampovanje ili sličan materijal koji predstavlja različite ekosisteme ili zaštićena područja. Dugačak kanap može da služi za označavanje granica polja za aktivnost.


Trajanje: 30–45 minuta.

Uputstvo: odredite polje na kojem će se sprovoditi aktivnost i obeležite ga. Veličina polja zavisi od veličine grupe, no vodite računa o tome da imate bar 15 metara od jednog do drugog kraja, širina može da varira. Vodite računa o bezbednosti, deca treba da trče tokom ove aktivnosti (izbegavajte površine sa rupama, visokim rastinjem, blatom...). Kanapima u različitim bojama, papirima, hula-hopovima ili nekim drugim predmetima obeležite na polju različite ekosisteme, neki od njih mogu biti i zaštićena područja. Napravite ih tako da učesnici mogu da stanu unutar ekosistema, jer će samo u njima biti zaštićeni od različitih pretnji.

Prvi krug: grupa dece stoji na jednom kraju polja. Zajedno izaberite migratornu vrstu, na primer, belu rodu (možete im ponuditi nekoliko migratornih vrsta za koje ste pripremili potrebne informacije). Ispričajte priču o njenom životu i staništima, čime se hrani, gde pravi gnezda i slično. Dok to slušaju, deca glume da su rode i poistovećuju se sa njihovom ulogom tako što se igraju (grade gnezdo, polažu jaja, čuvaju ih, hrane ptiće itd). Objasnite im da rode moraju da odlete odavde (jedan kraj polja može da predstavlja Evropu) na drugi kraj polja (koji može da predstavlja Afriku). Jasno istaknite da je predstojeća migracija dugo, zamarajuće i opasno putovanje koje traje 2 do 3 meseca. Ptice moraju da se odmaraju, hrane i sakupljaju snagu za sledeći deo puta – i zato biraju privlačne ekosisteme i zaštićena područja koja im pružaju sve potrebne uslove. Između označenih polja, u kojima se nalaze hrana, mir i sklonište, nalazi se prostor u kojem pticama prete razne opasnosti. Te opasnosti mogu biti, na primer, nedostatak hrane, bolesti ili loši vremenski uslovi. Dete koji predstavlja određenu opasnost (jedna osoba za jednu opasnost) pokušava da uhvati sve ptice koje ne stoje u obeleženim poljima (različiti ekosistemi ili zaštićena područja).

79

„Rode“ koje dodirne „opasnost“ moraju da napuste polje, one su, na primer, izgladnele ili su se razbolele. Preostale ptice stižu na drugi (bezbedan) kraj. Ovde ponovo možete da im pričate o tome šta rode rade u Africi.

Drugi krug: uklonite jedan ili dva ekosistema ili zaštićena područja i ispričajte priču zbog čega je do toga došlo (više nije zaštićeno zakonom, bilo je neophodno napraviti prostor za turističku infrastrukturu, razvijanje grada je progutalo tu oblast i slično). Grupa pokušava da se vrati na drugi kraj, a da ih ne uhvate deca koji predstavljaju „opasnosti“, što je sada mnogo teže nego ranije jer imaju manje bezbednih mesta na polju, ali je i veći broj opasnosti prisutan. U svaki sledeći krug možete da ubacite po novu opasnost. Počnite sa prirodnim faktorima kao što su starost, bolesti, nedostatak hrane, nepogodni vremenski uslovi, a onda nastavite sa ljudskim negativnim faktorima poput krivolova ili klimatskih promena.

Treći krug: ponovo uklonite jedno zaštićeno područje ili dva, ili neki od obeleženih ekosistema i ispričajte priču zbog čega je do toga došlo (navodeći drugačije razloge u odnosu na prethodni krug – npr. razvoj industrije, izgradnja novog puta). Grupa pokušava da stigne na drugi kraj i opet se suočava sa nizom opasnosti. Sprovodite aktivnost neko vreme ili dok niko više ne ostane na polju.

Napomena: veoma dobar efekat može da se postigne ako ponovo odigrate prvi krug sa svim zaštićenim područjima i ekosistemima i malim brojem opasnosti – da bi se osetila razlika.

EVROPA

ODMORIŠTE

AFRIKA

ZAŠTIĆENOPODRUČJE

HRANILIŠTE

JEZERO

REKA


7. Od semenke do jabukeCilj: kroz vođenu fantaziju objasniti životni ciklus biljke i delove drvenastih biljaka.




Uputstvo: deca stoje okupljena oko edukatora koji priča priču, a deca ga slušaju i prate pokretima: lezite na bok, skupite noge u kolenima, priljubite ih na grudi i obgrlite kolena rukama. Glavu savijte prema kolenima koliko god možete. Zamislite da ste jedna mala semenka jabuke koja treba da izraste u veliko razgranato drvo jabuke. U zemlji ste, oko vas je sve mračno, hladno i tamno. Još je zima. Stižu prvi zraci Sunca na tlo. Zemljište se zagreva. Sunce greje i poklanja vam neophodnu toplotu. Pada blaga kiša, kvasi zemlju i gasi vašu zeđ. Semenka bubri, raste, jer opna kojom ste obloženi je prsla i oslobođen vam je put ka površini zemlje. Malo se raširite i pomerite, baš kao mala semenka u zemlji. Sada seme pušta klicu: polako čučnite i polako, polako, polako ispružite jednu ruku na gore, iznad glave. Iz klice se razvija koren: raširite noge i dobro se uzemljite i pričvrstite za tlo. Raste i stablo, deblja, ide u visinu. Rastite sada kao drvo, rastite i polako se uspravljajte. I grane stabla rastu, razvijaju se. Ispružite jednu ruku, granu prema gore i drugu ruku drugu granu. Sada otvorite prstiće na šakama i dozvolite svom drvetu da procveta i olista. Sada su sve ruke gore. Osećate se kao neko veliko razgranato drvo jabuke. Sada listovi trepere na blagom povetarcu. Miluju ih zraci Sunca. Uz pomoć hrane iz zemljišta, vode i Sunca, od cvetova nastaju plodovi. Stiže toplo leto i sada rastu slatke, rumene jabučice na granama. Savijte šake u pesnice, neka budu jabuke. Sada je žuta jesen i jabuke su već zrele. Uberite jedan sočni plod, zagrizite ga i uživajte u slatkim plodovima. Jedite, žvaćite. Ogrizak možete baciti na zemlju, dalje od stabla i ponovo budite mala semenka jabuke koja sada raste u zemlji, na drugom mestu. Priča se opet ponavlja.

Napomena: priču možete prilagoditi uzrastu dece i karakteristikama biljne vrste koju želite da izučavate. Ukoliko imate uslova za to, poslužite voćku posle sprovedene aktivnosti.

81

MOJE MESTO U PRIRODI Tema: Aktivan doprinos

očuvanju prirode

Planeta Zemlja je naš jedini dom. Pruža nam sve što nam je potrebno za život – vodu, vazduh, hranu, raznovrsne materijale i prelepe predele za razonodu

i uživanje. I zato treba da je poštujemo, da se odgovorno ponašamo prema njoj i da je čuvamo. Hajde da to radimo svi zajedno.


Imamo samo jednu planetu, Zemlju. Njeni kapaciteti da izdržava veliki broj različitih vrsta, uključujući i čoveka, veliki su, ali suštinski ograničeni. Svakodnevno nam priroda pruža niz resursa, usluga i doživljaja, a mi ih koristimo i ne razmišljajući kako oni nastaju, odakle nam dolaze i koliko je vremena potrebno za njihovo eventualno obnavljenje. Kada potrebe ljudi za ovim različitim kapacitetima prevazilaze ono što je raspoloživo, narušava se ravnoteža svih prirodnih sistema Zemlje. Zato je potrebno razvijati i negovati životne navike i stilove koji doprinose očuvanju prirode i koje omogućavaju da živimo u harmoniji sa prirodom poštujući veze kojima smo povezani.

Često nam se čini da mi kao pojedinci ne možemo ništa da promenimo i da naši svakodnevni postupci, bilo pozitivni, bilo negativni, ne mogu da utiču na stanje planete. Međutim, svaki put kada bacimo plastičnu kesu, jedemo meso ili letimo avionom te odluke i ti postupci imaju uticaja i zato nisu nezavisni od ostatka sveta. Svi mi smo odgovorni za posledice koje naši postupci imaju i ta činjenica bi trebalo da utiče na naše odluke. I da dovede do pozitivne promene u ponašanju. Ideja je da svoje svakodnevne aktivnosti uskladimo sa kapacitetima naše planete i da shvatimo da imamo moć da nešto promenimo na bolje.

Važno je da tako vaspitavamo i učimo i našu decu. Kada jednom krenemo da istražujemo mogućnosti i da delujemo u skladu sa jednostavnim praktičnim radnjama kao što su isključivanje svetla u sobi u kojoj ne boraviš, kada počnemo sa planiranim razmenama igračaka, odeće ili knjiga, uvedemo razdvajanje otpada, racionalnu upotrebu vode, pa stignemo i do uzgajanja svoje hrane, znaćemo da smo u svojoj porodici, svom vrtićkom ili školskom kolektivu, u svom komšiluku ili mestu podstakli i uveli promene koje su važne za održivi razvoj naše planete.

Drugari moji, znamo se već dugo i dobro. Zajedno smo svašta prošli. Sećate li se kako smo se upoznali? A kada smo zajedno kopali i stvarali zemljište? Sećate li se naše priče o vodi? A one o vazduhu? Moram da priznam da sam posebno ponosna što znate šta znači reč biodiverzitet. O, baš volim da pričam sa vama, da se družimo i učimo u prirodi, o prirodi i za prirodu. U pravu ste! O svima nama i za sve nas.

Livadinkina priča

83

Imamo jedan zajednički dom, našu planetu Zemlju. Znam da to znate. I znate da svako, ali baš svako, ima svoje mesto u prirodi i da je zbog nečeg veoma poseban, važan i bitan. Da bi tako ostalo i dalje i da bi taj naš dom sačuvali i koristili tako da nam svima još dugo i dobro traje, nešto se mora promeniti. U pravu ste, ljudi moraju da menjaju neka svoja ponašanja. Svi ljudi. Tako je! Sigurna sam da ste razmišljali o tome i da već imate neku sjajnu ideju. Drugari, šta je to što vi možete da uradite ili radite svakoga dana, a na dobrobit naše planete? Ne šalim se, dovoljno ste odrasli da ugasite svetlo u sobi u kojoj ne boravite, zar ne? Ili da napravite čestitku drugarima za rođendan, da ne kupujete gotovu? Da li je to teško? Nije. O tome vam pričam! To su te korisne i važne stvari koje može da uradi svako od nas iako nam se čine male i beznačajne. Ali ako mnogo nas svakoga dana čini mnogo takvih naizgled malih stvari, onda one nisu više ni male ni beznačajne. Razumete? Onda u tu priču uključite i ostale drugare i porodicu i rodbinu i komšije i sugrađane… I onda imamo čitav jedan grad ljudi koji paze na prirodu. Uraaa! A to smo i hteli, da ljudi promene svoje ponašanje i odnos prema prirodi.

Krećemo odmah. Hajde, navedite mi tri stvari od kojih ćemo početi, sada, odmah! Šta je to što vi lično možete da promenite u svom ponašanju? Da doprinesete! Od toga krećemo i to radimo sledećih nedelju dana. Dogovoreno? Onda proširujemo spisak.

Pripremila sam vam spisak jednostavnih i zabavnih aktivnosti koje će omogućiti vama i svoj našoj deci da aktivno učestvuju, da daju lični doprinos u očuvanju planete Zemlje i postanu činioci promene koju želimo da vidimo u svetu.

Uvedite pravilo 4 R U svojoj vrtićkoj ili školskoj grupi uspostavite pravilo četiri „R“: redukujte šta sve koristite i/ili bacate (npr. plastične čaše i tanjire, nezdrave grickalice), rado ponovo upotrebite stvari (crtajte sa obe strane papira, razmenite igračke), razdvajajte otpad koji može dalje da se reciklira (npr. plastične čepove, papir, staklo), razmislite o tome kako upotrebljavate stvari (isključite nepotrebne sijalice, zavrnite slavinu dok sapunjate ruke, popravite igračke);

Zdrava užina za zdravu decu i zdravu planetu U dogovoru sa roditeljima dece obezbedite bar dva puta nedeljno užinu čije se „pakovanje“ jede, npr. jabuku, breskvu, papriku, kupus, šargarepu, kelerabu i pričajte sa decom o posledicama skladištenja i uništavanja suvišnog pakovanja i nepotrebne ambalaže.

Mirisni vrt Napravite svoju baštu i posadite začinsko bilje ili salatu koju ćete koristiti prilikom spravljanja obroka. Omogućite deci priliku da se bave baštovanstvom i prate proces nastanka hrane.


Klub razmene Organizujte jednom mesečno Klub razmene igračaka, knjiga, odeće, olovaka, recepata zdravih obroka, platnenih cegera… Razgovarajte sa decom o stvarnim potrebama i navikama potrošačkog društva.

Sva lica prirode Uživajte u svom svetu i posmatrajte promene koje prirodi donose različita godišnja doba. Organizujte istraživačke šetnje u prirodi tokom različitih godišnjih doba i vremenskih (ne)prilika vodeći računa o adekvatnoj opremljenosti dece (kabanica, nepropusna obuća…).

Živa bića oko nas Izučavajte biljke i životinje koje žive u vašoj okolini. Prateći dečija interesovanja napravite knjigu, izložbu, galeriju biljnih i životinjskih vrsta vašeg dvorišta, ulice, naselja... Tek kada se sa njima upoznate pređite na vrste sa drugih kontinenata ili one koje su zaštićene.

Eko pozorištance Osmislite i uvežbajte dramsku predstavu sa ekološkim temama i prezentujte je drugarima i roditeljima. Inspirišite decu da osmisle scenario, pomozite im da naprave scenografiju, podele zaduženja i uloge prilikom realizacije aktivnosti.

Eko žurka Napravite pravu eko žurku – koristite različite materijale i ručno izradite pozivnice, ukrase i kostime, nabavite hranu proizvedenu na organski način, zakusku servirajte na jednoj velikoj tacni, umesto slatkiša pripremite voće i povrće, poslužite limunadu ili čaj.

85

NAPRAVITE SVOJU LIVADINKU POLJAKOVPriroda je tajanstvena i zato budi radoznalost i istraživački duh kod dece. Priroda nadahnjuje našu potrebu za igrom, istraživačko i iskustveno učenje i zato te metode najčešće i koristimo u radu sa decom prilikom istraživanja i ot-krivanja njenih tajni. Na taj način deci približavamo prirodu, olakšavamo i omogućavamo razumevanje svih prirodnih pojava i procesa koji se dešavaju u našem okruženju.

Pričanje priča je takođe metoda koja ih motiviše i inspiriše. Deca se veoma rado poistovećuju sa pojedinim likovima u pričama, pa tako lako i gotovo neprimetno, na interesantan i razigran način usvajaju određena znanja. Kada ra-dite sa grupom dece, koristite pripovedanje kada želite da pridobijete njihovu pažnju, da ih podstaknete na aktivno učešće i motivišete za istraživačke zadatke.

Da bi Livadinkine priče o važnim temama iz ovog priručnika imale pun efekat, preporučujemo da prvo napravite šarmantnu mišicu Livadinku, a onda je oživite svojim pričama. Pomoću jednostavnog kroja, kratkog uputstva za rad, malo truda i dovoljno vremena i mašte, svaki edukator napraviće svoju autentičnu Livadinku, spremnu za nove priče i velika otkrića.

Prekopirajte kroj na papir i isecite ga. Pripremite materijal (parče materijala ili krpice od iskorišćenih odevnih pred-meta) i na njega precrtajte papirni kroj. Spojte dve bočne strane i mašinom ili ručno ih prošijte. Spojte sada i dno, ali tako da kod repa ostavite otvor kroz koji ćete kasnije napuniti telo miša. Kroz taj otvor izvrnite miša, kako bi šavovi ostali unutra. Miša napunite silikonskim punjenjem, konflinom ili lavandom. Spremite konac za rep, uglavite ga u otvor i zašijte ga. Od filca isecite dva kruga za uši, napravite prorez, savijte materijal i ušijte uši. Izvezite oči. Livadinku zašijte za traku koju možete zakačiti za ruku ili oko vrata.

BAZA – 1 KOMAD

TELO – 2 KOMADA

UŠI – 2 KOMADA


Livadinka Poljakov je sada spremna za novu priču i novu avanturu.

87

POJMOVNIKANTROPOCEN Predloženi naziv od grupe naučnika za geološko doba koje datira od

početka značajnog uticaja čoveka na prirodne ekosisteme, uključujući i klimatske promene izazvane ljudskim aktivnostima. Uticaj je toliko jak i sveprisutan da može da se detektuje u svim sferama – u vodi, u zemljištu, u vazduhu, pa čak i u živim bićima.

ATMOSFERA Zaštitni omotač oko planete Zemlje koji je sastavljen od različitih gasova. Većina planeta ima atmosferu specifičnog sastava.

ATOM I MOLEKUL Atom je najmanja gradivna čestica materije. Svako čvrsto telo, tečnost, gas i plazma sastavljeni su od atoma. Njihova veličina je ekstremno mala i najčešće iznosi oko 100 pikometara (deset-milijarditi deo metra). Molekul nastaje spajanjem dva ili više atoma istog ili različitih elemenata. Npr. molekul kiseonika u vazduhu se sastoji od dva atoma kiseonika O2, a molekul vode se sastojim od 2 atoma vodonika i jednog atoma kiseonika H2O.

BIOLOŠKA RAZNOVRSNOST / BIODIVERZITET

Raznovrsnost svih živih bića na planeti Zemlji, odnosno, sveukupnost gena (genetički diverzitet), vrsta (specijski diverzitet) i ekosistema (ekosistemski diverzitet).

EFEKAT STAKLENE BAŠTE

Proces zagrevanja planete Zemlje koji je nastao poremećajem energetske ravnoteže između količine zračenja koje Zemljina površina prima od Sunca i vraća u svemir. Deo toplotnog zračenja, koje stiže do zemljine kore, odbija se u atmosferu i, umesto da ode u svemir, apsorbuju ga neki gasovi u atmosferi i ponovno dozračuju na Zemlju. Na ovaj način se temperatura Zemljine površine povećava. Gasovi koji najviše doprinose ovom fenomenu su ugljen-dioksid i metan.

EKOLOGIJA Prirodna nauka koja proučava odnose među živim organizmima, kao i njihov uticaj na sredinu u kojoj obitavaju i uticaj te sredine na njih.

EKOSISTEM Ekosistem je prostor (biotop, stanište) naseljen organizmima i njihovim zajednicama (biocenoze). Ekosistem = biotop + biocenoze. Npr. šumski ekosistem = geografski prostor koji šuma obuhvata (biotop) + sva živa bića koja u toj šumi žive (biocenoze).

FAUNA Zajednički naziv za sav životinjski svet nekog određenog prostora (područja, zemlje, kontinenta, specifične životne sredine...) ili određenog geološkog perioda. Npr. morska ili slatkovodna fauna, fauna šuma, močvara, pećina, fauna jure, itd.

FLORAZajednički naziv za sav biljni svet nekog određenog prostora (područja, zemlje, kontinenta, specifične životne sredine...) ili određenog geološkog perioda. Npr. flora Evrope, flora Dinarskih planina, flora devona, crevna flora, slatkovodna flora, itd.


FOTOSINTEZA Proces u kojem biljke od ugljen-dioksida i vode, pomoću energije sunčeve svetlosti u svim svojim zelenim delovima (najviše u listovima), stvaraju hranljivu materiju – šećer. U tom procesu nastaje i kiseonik koji biljke oslobađaju preko listova.

INVAZIVNE VRSTE One vrste živih organizama koje dospevanjem u neko drugo stanište usled nedostatka prirodnih neprijatelja počinju nekontrolisano da se razmnožavaju i zauzimaju raspoloživi životni prostor. To su strane vrste koje prirodno ne nastanjuju određene ekosisteme ili područja, nego su u njih dospele namernim ili slučajnim unošenjem. Unošenje ili širenje strane vrste može negativno uticati na biološku raznovrsnost, zdravlje ljudi ili pričinjavati ekonomske štete. Neke od invazivnih vrsta kod nas su kiselo drvo, ambrozija, kalifornijska pastrmka, crvenouha kornjača i tigrasti komarac.

KAPILARNOST Svojstvo tečnosti koje omogućava da se voda i u njoj rastvorene supstance kreću kroz vrlo tanke cevčice (kod biljaka se one zovu provodni snopići) bez dejstva sile gravitacije ili u suprotnom smeru od sile gravitacije.

KLIMATSKE PROMENE

Promene u statističkoj distribuciji vremenskih obrazaca u vremenskom periodu od deset do milion godina. Uzrokovane su prirodnim faktorima kao što su varijacije u sunčevom zračenju koje prima Zemlja, promene u rotaciji Zemlje, pomeranje tektonskih ploča, vulkanske erupcije i biotički procesi. Određene ljudske aktivnosti identifikovane su kao primarni uzroci neprekidnih klimatskih promena koje se dešavaju u poslednjih nekoliko decenija, a koje se često označavaju pojmom „globalno zagrevanje“.

MASOVNO IZUMIRANJE VRSTA

Naglo smanjenje broja vrsta u relativno kratkom vremenskom razdoblju. Za razliku od pozadinskog izumiranja vrsta, koje se dešava izuzetno sporo i kontinuirano tokom evolucije, masovno izumiranje se dešava naglo, o čemu svedoče fosilni nalazi.

OPRAŠIVANJE (POLINACIJA)

Proces u kojem se polen sa prašnika (muški deo) jednog cveta prenosi na tučak (ženski deo) drugog cveta. Oprašivanje može da se vrši pomoću vetra, vode ili različitih vrsta životinja. Te životinje nazivamo oprašivačima ili polinatorima i to mogu biti pčele, ose, bumbari, muve, tvrdokrilci, leptiri, moljci, mravi, puževi, kolibriji i slepi miševi.

PEDOLOGIJA Nauka koja se bavi proučavanjem nastanka zemljišta, njegovom morfologijom i osobinama.

PLAVNA STANIŠTA Staništa koja podležu povremenom, sezonskom ili redovnom plavljenju. Najčešće su to livade, pašnjaci i šume koje se nalaze u dolinama reka.

Reka koja delom svog toka ponire u jamu ili ponor i teče kroz pećinske kanale.

PONORNICA

Karakteristika vode da na svojoj površini, usled privlačnih sila između molekula, formira elastičnu opnu. To omogućava da se voda uvek drži na okupu i, između ostalog, da formira vodene kapi. Između tečnosti i vazduha, površinski napon se javlja zbog većeg privlačenja vodenih molekula međusobno nego sa molekulima iz vazduha.

POVRŠINSKI NAPON VODE

89

STANIŠTE (BIOTOP) Prostorno ograničena jedinica, sa specifičnim kompleksom ekoloških faktora, u kome određena vrsta organizma živi i gde može naći hranu, sklonište, zaštitu i jedinke suprotnog pola za razmnožavanje.

USLUGE EKOSISTEMA

Vrste usluga koje priroda pruža besplatno, a čovek ih koristi. Npr. oprašivanje biljaka od strane insekata, prirodno filtriranje oborinskih voda, raspoloživost riba u vodenim ekosistemima, formiranje zemljišta, prirodni prostor za rekreaciju, fizičko i mentalno zdravlje ljudi.

VRSTA (BIOLOGIJA) Prema najčešće citiranoj definiciji, vrsta u biologiji označava skup međusobno genetski sličnih jedinki koje mogu da se razmnožavaju, a od drugih vrsta su reproduktivno izolovane.

ZAŠTIĆENA PODRUČJA

Jasno definisano geografsko područje koje je prepoznato, određeno i kojim se upravlja putem legalnih i drugih praktičnih mera na način kojim se ostvaruju dugoročni ciljevi zaštite prirode i pridruženih usluga ekosistema i kulturnih vrednosti.

ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE

Skup različitih postupaka i mera koji sprečavaju ugrožavanje životne sredine s ciljem očuvanja biološke ravnoteže.


LITERATURA Bađura, Sonja; Thinschmidt, Alice; Benesch Emil; Drndarski Marina. (2017). Zaštićena područja: njihov značaj za prirodu i ljude. WWF Adria

Belami, Dejvid. (2004). 101 način da spasemo Zemlju. Odiseja, Beograd

Brun, Gordana; Drndarski, Marina; Divljak, Ljubiša. (2005). Čuvari prirode: priručnik za učitelje: za drugi i treći razred osnovne škole. Narodna knjiga, Beograd

Drndarski, Marina; Brun, Gordana; Divljak, Ljubiša. ( 2005). Čuvari prirode: udžbenik sa radnom sveskom za drugi razred osnovne škole. Narodna knjiga, Beograd

Internet, 100 naučnih eksperimenata. (2005). za Srbiju i Crnu Goru Logos art, Beograd

Išin-Tomić, Jadranka. (1994). Čuvari prirode: oblici rada sa decom predškolskog uzrasta na očuvanju životne sredine. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd

Kinder Brauchen Natur. WWF Nemačka. [online] Izvor: https://www.wwf.de/aktiv-werden/bildungsarbeit-lehrerservice/naturentdecker

Makej, Kim; Bonin, Dženi. (2010). Stvarno „zelena” deca: 100 stvari koje možeš da uradiš da spaseš planetu. Klett, Beograd

Milenković, Dušica; Jovanović, Ljiljana; Dimitrijević, Nina; Simin, Đurđica; Milojević, Tamara; Lazić, Jovana. (2018). Ceger ekoloških ideja. Kairos, Sremski Karlovci

Osnove programa predškolskog vaspitanja. (2020). [online] Izvor:www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/02/OSNOVE-PROGRAMA-.pdf

Savić, Bojan; Kukec, Marija; Bađura, Sonja; Debevec, Vanja. (2019). Mreža škola u zaštićenom području. WWF Adria; Parkovi Dinarida.

Senčanski, Tomislav. (2006). Mali kućni ogledi 1. Kreativni centar, Beograd

Suzuki, Dejvid T; Vanderlinden, Keti. (2008). Ekološke zanimacije: eksperimenti i radionice za školu u prirodi, kuću i školu. Odiseja, Beograd

Peter Wiborn. (2013). Nature’s Services. A guide for primary school on ecosystem services. WWF Sweden

Plas, Mari Elen. (2019). 65 Montesori aktivnosti za decu od 6 do 12 godina. Publik Praktikum, Zemun

Grupa autora, urednik Igor Jezdimirović. (2011). Priručnik VODA - izvor održivog razvoja. Inžinjeri zaštite životne sredine

Reifers, Christiane; Grevis, Michel. (2013). Wald-Meister, Kinder und Jugendliche entdecken den Wald durch Walderlebnisspiele. Service National de la Jeunesse, Luxembourg

Tilbury, D. (1997). A Head, Heart and Hand Approach to Learning about Environmental Problems. New Horizons in Education Vol 38 pp.13-30.

WWF U BROJEVIMA

+5 MViše od pet miliona ljudi širom sveta podržava WWF.

1961.WWF je jedna od najvećih svetskih nezavisnih organizacija koja se bavi zaštitom prirode, a osnovana je 1961. godine.

ZAŠTITA PRIRODEWWF Adria sprovodi aktivnosti kroz partnerstva na nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou.

+100WWF ima mrežu aktivnu u više od stotinu zemalja sveta, na 6 kontinenata.


© 2021. © 1986. simbol pande ® „WWF“ su zaštićeni znak WWF-a – World Wide Fund for Nature (ranije World Wildlife Fund)www.facebook.com/wwfadriawwfadria.org

Zašto smo ovde:Radimo na očuvanju prirode za ljude i živi svet.

otkrivamo svet sa livadinkom poljakov

Documents