2 Februar 2016.

P O R U K E

3www.serbianmirror.comFebruar 2016.

Srb info strana 4

Politi~ke aktuelnosti - Kusturica strane 5-6

Ta~iju sloboda, Ivanovi}u robija strana 7

Srspki biznis bez granica strane 8-9

Ljubav prema otad`bini meri se parama strana 10

Markovi konaci - Pismo iz Beograda

Vanja Buli}: Ko je pokvasio himnu strana 11

Neustavni dijalog izmedju Vu~i}a i Ta~ija strana 12

U enklavu za osmeh deteta strana 13

Intervju: Ratko Mom~ilovi} strana 14

Veliki povratak slavne knjeginje strana 17

Vera: Vitlejemska zvezda strana 16

Nostalgi~ne pri~e iz Bruklina strana 19

”Islednik” - roman godine strana 20

Stari Beograd: Nazivi ulica u starom Beogradu strana 21

Pravoslavlje strana 22

Zakon: Poruka iz generalnog konzulata strana 23

Protekli dogadjaji strana 24

Sport: Veljko Paunovi} za Ogledalo strana 25

Horoskop za februar strane 26-27

Feljton: Za dru{tvo u }o{ku strana 28

^estitke i srpski mediji strana 29

Vedra strana strana 30

TIRA@: 18.000

SADR@AJ

PUBLISHED BY

Ogledalo - Serbian Mirror. Inc ·

P O BOX 13472 CHICAGO IL 60613

· Phone: 773.744.0373

· OSNIVA^: Slavica Petrovi}

· UREDNIK: Slavica Petrovi}

· GRAFI^KI UREDNIK: Zoran Marinkovi}

· REDAKCIJA: Marijana Maljkovi}, Sa{a @ivkovi}, Aleksandra

Miti}, Nenad Jovanovi}, Marko Lopu{ina.

· DOPISNICI: Vanja Buli}, Milutin [o{ki}, Jasna Stanojev,

Igor Ga~i} (Beograd),

Milan Lu~i} (New York), Sta{a Nasti} (Holivud),

Milomir Ognjanovi} (Havai)

ALL RIGHTS RESERVED:

Ogledalo is not responsible for advertisments,

advertising articles and their contents

E-mail: ogledalo@gmail.com

Web: www.serbianmirror.com

· PREDSTAVNI[TVA ·

· LOS ANDJELES: Dragan Rakonjac (562.397.9001)· NJUJORK: Mike Lu~i} Milan (212.426.1020)

NAME: -----------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ADDRESS: ------------------------------------------------------------------------------------------------------------

CITY: ----------------------------------- STATE: -----------------------------------------------------------------

ZIP: --------------------------- TEL: -------------------------------------------------------------------------------

Ispunjen formular zajedno sa ~ekom po{aljite

na adresu Ogledala

Ogledalo - Serbian Mirror - PO BOX 13472 Chicago IL 60613

Nakon svihvelikih slava iproslava u prethod-nih mesec dana, evonas ve} u februaru.

@eljni malo predaha i odmora, posle svih tihbogatih trpeza, gu`vi i veselja. A ve} nam jei zime dosta i `elimo da prodje {to pre, pa pofebruaru ocenjujemo da li }e se ona ve} tunegde zavr{iti ili }e nam “baba marta” donetijo{ sne`nih smetova i hladno}a.

No, zime dodju i prodju i opet namprole}e donese toplo i sun~ano vreme. Aliipak va`nije od tih vremenskih toplota je onatoplina, koju ose}amo u sebi i u svom srcu.Ukoliko je tu dovoljno ima, sve ostalo }emopodneti mnogo lak{e.

Zato nam se Februar name}e sapraznikom koji ga u hri{}anskom svetuobele`ava kao mesec ljubavi. Pa tako 14-togfebruara ljubav zvani~no ima svoj dan. A na{je zadatak da se potrudimo da ona trajekoliko i sam `ivot.

Jer ako }emo iskreno, sve {to smodobro u~inili u `ivotu, u medjuljudskimodnosima, u poslu, svojim najdra`ima i sebi -

u~inili smo iz ljubavi.Nema ~oveka koji nije voleo i kome

ona nije pokreta~ka snaga u `ivotu.Ljubav ni~e iz semena dobrote,

posve}enosti, po{tovanja i privr`enosti. Zatovolite bez straha i rezerve.

Najlep{e i najbolje stvari na svetu nemogu se videti, niti se ~ak mogu dota}i, onese moraju osetiti srcem. Kada pijete vodusetite se njenog izvora, ka`e stara kineskaposlovica, koja nas podse}a da nam srcamoraju biti ~ista, a namere sna`ne kada ose-timo ljubav.

Sv. Valentin dan ljubavi, koji se slaviširom sveta i Sv. Trifun koga proslavljaju na{ivinari i i vinogradari, u svojoj kombinaciji ufebruaru nam nude ljubav i vino. [ta }etelep{e od toga. U`ivajte u ljubavi i vinu ipotrudite se da ta ljubav traje ne samo u feb-ruaru, ve} celog `ivota.

A ja Vam tim povodom `elim punoljubavi i puno nezaboravnih trenutaka, asvima onima koji slave Sv. Trifuna sre}nuslavu i puno beri}eta.

Iskreno Va{aSlavica Petrovi}

RE^ UREDNIKAPo{tovani prijatelji, ~itaoci Srpskog Ogledala

I Z R E D A K C I J E

““[[ttoo ggoodd ttkkaa{{ ,,vveezzuujj kkoonnccee zzaa nneebboo””

Sv. Vladika Nikolaj Velimirovi}

Februar 2016.4

S R B I N F O

NEDELjA 14. FEBRUAR PROSLAVA CRKVENE SLAVE

SV. TRI JERARHA

SRE]NASLAVA!

https://www.facebook.com/HolyThreeHierarchsSerbianOrthodoyChurch/?ref=bookmarksemail holythreehierarchs<\@>gmail.com

Svetu Arhijerejsku liturgija }e slu`iti Njegovo PreosveštenstvoG. Longin uz slu`enje sveštenika i ðakona u 10:00Aam.

Kumovi Slave su Dragutin i Radica Petrovi}.SRE]NU SLAVU

sve{teniku, kumovima i svim parohijanima `eli redakcija SRPSKOG OGLEDALA!

NA DELU JE vELIKOUNI[TAvANJE EvROPE

P O L I T I K A

Postavljati pitanja ljudima

poput Emira Kusturice

~esto zna biti besmislen i

jalov posao, takve ljude treba

inspirisati na odgovore.

Novinarska pitanja naj~e{}e nema-

ju tu snagu, ali je ima stvarnost.

A ona je, u vidu me~ke

zvane SIPA i tu`ila{tvo BiH,

zaigrala pred vratima Milorada

Dodika, predsednika Republike

Srpske i Kusturi~inog prijatelja.

Otud razgovor koji je nakon

spu{tene zavese 9. Kustendorfa na

Me}avniku trebalo da bude o

umetnosti i poslednjim klapama

njegovog najnovijeg filma “Na

mle~nom putu“, skre}e na teren

suve i surove politike.

- U Republici Srpskoj,

gde su na ta~no odredjenim mes-

tima “zasadjene“ vehabisti~ke

}elije i iz ~ijih bisaga su uzimani

meci koji su zavr{ili u telima ubi-

jenih Francuza i gde se uop{te ne

sumnja u to da li je “kala{njikov“

ba{ odatle stigao u Pariz ili negde

drugde, otvara se “dosije Dodik“.

Dakle, to su velike sile na malim

teritorijama. I ono {to je najsram-

nije u svemu tome jeste ~injenica

da pripadnici Dodikovog naroda,

dakle na{i, Srbi, u~estvuju u kam-

panji u kojoj je va`nije utvrditi da

li je Dodik krao, nego da li im se

pred dvori{tem nalaze vehabije

koje sutra mogu sve da ih

pokolju. I kako vreme odmi~e,

tako se ta zamena teze primenju-

je i o`ivljava u `ivotu Bosne i

Hercegovine, odnosno Republike

Srpske. Poja~ava se ose}aj krivice

Srba zbog Srebrenice, za koju

mnogi tvrde da nije samo ono {to

muslimani `ele da je bilo – mit-

sko mesto njihovog stradanja,

nego i jedan ~itav {pekulativni

blok, koji govori o tome da je

izgon Srba sa hrvatske teritorije,

prakti~no, bio pokriven tim

zlo~inom koji je kasnije preveden

u genocid.

Ovde nije u pitanju

samo Dodik. Da li bi reperkusi-

je mogle {ire da zahvate?

- Najtragi~nije je to {to

se kulturna baza srpskog naroda u

Bosni brani upravo kod onoga

koji je doveden u pitanje. Ne

zbog toga {to bi ja trebalo ili ne

bi trebalo da verujem da li }e

Republika Srpska da opstane bez

Dodika – ne}e sigurno, ali da li je

mogu}e, da u okviru istog naroda

postoje ljudi koji `ele da proce-

suiraju Dodika, a pred njima su

teroristi koji razvaljuju ~itav

jedan svet. Da li je mogu}e

da je razum kolabirao i

da ga uop{te nema, da

jedan ministar u vladi

Republike Bosne i

Hercegovine dovodi u

pitanje svog sunarod-

nika u trenutku kad

mu se teroristi~ki

aktovi de{avaju

pred o~ima. Od

Gornje do Donje

Mao~e, ovde kraj

Rudog i na jo{

s e d a m - o s a m

lokacija `ivi

tri-~etiri hiljade

ljudi koji u

svakom trenutku

mogu da izvedu

teroristi~ki akt.

Da li je onda

ljudima koji

znaju da su im

ti bradati teror-

isti pred

nosom, pod

grlom i da je

samo pitanje

kad }e

krenuti po

no` za to

grlo glavna

b r i g a

Dod i k o v im

ra~uni. Da bi

imao dilemu,

mora{ biti ili

lud ili korum-

piran.

V i

ste prijatelj sa Dodikom, ima li

nekog konkretnog povoda za

ovakvu akciju?

-U slu~aju Dodik, opet

je zamena teze i istog je porekla.

Ti `ivi{ na teritoriji gde ti je

instalirana islamska dr`ava, jer

nije Dodikov otac pravio Islamsku

deklaraciju, nego otac Bakira

Izetbegovi}a. Moramo re}i da je

Alija Izetbegovi} bio vidovit i

predvideo ovu islamsku dr`avu i

mi od Bakira nikad nismo ~uli

ni{ta protiv te islamske dr`ave.

On je mogao uop{teno da se

izrazi protiv terorizma, ali nikad

nismo ~uli da je doveo u

pitanje Islamsku deklaraciju,

koju mu je u nasledje

ostavio tata. Nije doveo u

pitanje ni ideju da u tom

lancu korupcije njegov

{ef iz Istanbula –

jedan od onih koji je

u januaru izgubio

izbore, i to onako

opasno, a onda ih je

naprasno u aprilu

dobio – i dalje onaj

koji stoji na granici

gde se odvija trenut-

no najve}i {verc na

planeti. Medjutim,

po{to je on ameri~ki

saveznik, on nar-

avno ni za {ta nije

kriv. Kad Izrael

ili Gr~ka, evo

da zaobidjemo

Rusiju, ve}

deset meseci

p o k a z u j u

papire da

i s l am i s t i

{ v e r c u j u

n a f t u

p r e k o

t u r s k e

g r a n i c e ,

oni ka`u

mi ne

verujemo

u to. A

veruju u

to, da je

D o d i k

imao kredit

i kupio neku ku}u u Beogradu. Pa

da li pametan ~ovek u svetu gde

smo, ako ni{ta, svi izjedna~eni po

mogu}nosti da budemo robovi i

uzmemo kredit, mo`e to tako da

tuma~i. Da li je mogu}e da jedna

sila ne da, da se izgovori istina, a

s druge dozvoljava da se montira-

ju la`i. E, pa to ne}e mo}i pro}i

tako lako!

Treba da se pove`u

tri-~etiri stvari. Ministar inostranih

poslova SAD je neki dan izjavio

da je Saudijska Arabija najbolji

prijatelj Amerike i da su to

najbolji odnosi. Saudijska Arabija

je 1974. kada su Amerikanci

povukli zlatne poluge iza dolara,

postala dolarova ledja i garant da

dolar ima validnost svetske valute.

Medjutim, Saudijska Arabija je

zajedno sa Avganistanom tokom

devedesetih ubacivala mud`ahe-

dine, a posle rata instalirala

vehabije koji po definiciji nisu

zlo~inci, ali je iz tih redova iz

BiH na hiljade ljudi odlazilo i

odlazi u Irak i sli~na rati{ta.

Dakle, lako dolazimo do

zaklju~ka da je Amerika, zapravo,

namontirala Evropi jedan islamski

centar. A po{to znamo da je to

vrednosni sistem koji radi na

neprestanom uznemiravanju plan-

ete, kako bi pove}ala sopstvenu

cenu i pro{irila sopstveni komfor,

onda uop{te ne treba da sumn-

jamo da neko ko je pisao

Islamsku deklaraciju i neko ko je

njegov naslednik nije duboko u,

rekao bih, islamskoj koncepciji

koja ne podrazumeva zajedni~ki

`ivot nego dominaciju. Mislim da

je to cilj.

Sli~na stvar se dogadja

sa talasom migranata?

- Nisam od onih koji ako

bih mogao da pomognem nekom

izbeglici, to ne bih u~inio.

Pomagao sam. Uostalom, i na{ rat

je od Vi{egrada napravio

izbegli~ko mesto i najbolji radnici

na izgradnji Andri}grada su bili

izbeglice. I tom fenomenu

Intervju: Emir Kusturica

5www.serbianmirror.comFebruar 2016.

P O L I T I K A

6 Februar 2016.

izbegli{tva sam sklon, ali ovomnovom fenomenu nisam sklonuop{te, jer mislim da je kanalisani isprovociran. Turska je ogromnazemlja i ekonomska sila u usponui pitam se za{to ona ne bi moglada podmiri te ljude, zaustavi ih ipru`i im prostor za `ivot? Za{toSaudijska Arabija, jedna od najbo-gatijih zemalja na svetu pu{ta teljude da idu u Nema~ku. Mislimda je to jedan plan za kojegnemam dovoljno podataka da gadoka`em sto posto...

{ta slutite da je?

- Pratim jedan ameri~kisajt Info War, na kome se tvrdida Soro{ova ideja o uni{tenjuidentiteta evropskih zemalja idepreko njegove ideje da svakegodine ubrizga milion ljudi naevropski kontinent, {to bi na krajubio kraj Evrope. Evropa, kakvugod da ima humanisti~ku tradici-ju, ima ne{to {to je kompatibilnohri{}anskoj kulturi, ne samoreligiji, a to je – sekularnost. Uislamskom svetu sekularnost nijepostignuta, a i Kuran je pisaohri{}anin. Dakle, u svojoj osnoviona nema ono {to je namaprivla~no, a to je sekularnost –dvostruka priroda jedne celine.Ako bi se identitet, kako Soro{pretpostavlja i radi na tome, izgu-bio u Evropi, on bi narode pretvo-

rio u rulju i pagansku masu, kojabi onda mogla da sa {to manjepitanja korporativnom kapitalizmukonzumira ono {to joj on nudi.

U ime koga to radi, ako

je i sam hri{}anin?

- Pretpostavljam da je onjedan od tih faktora novog faraon-skog vremena u kome su ljudi,napre~ac, pred kraj devedesetihgodina pro{log veka pa nadaljepostali faraonski bogati. On je jedanod tih koji je snagom {pekulacija-ma ste~enog novca otvorio svemogu}e pogone ideolo{kog uticaja,a pledira da ne valja nijedna ide-ologija, osim one koja podrazume-va nepostojanje ideologije.

I ponovo se vratio u

ekonomsko ropstvo?

- ...I u veru da nema

Boga koja je najpogubnija, jer onau prvi plan stavlja jednu drugureligiju. Kod nas hri{}ana se todovodi u pitanje, a u islamu sedovodi do krajnjih granica i ver-skog fanatizma u kome jeneophodno uni{titi hri{}ane, kojisu ve} dovoljno, sami sobom,uni{teni. Osim nekoliko zemalja.^injenica je da se Putin u Sirijibori za spas hri{}anstva.

I kakva je budu}nost

Evrope?

- Evropa se vodi u dvapravca. Jedan je ukidanje carinskezone izmedju Amerike i Evrope, adrugi je gubljenje identiteta. Jer,nije ameri~ki general jedini koji jedozvolio da se mesopotamskitragovi civilizacije uni{tavaju. To jeradio i Cezar, to su radili i Kinezi,

pa tako i Amerika. Gubimo pametpa ne shvatamo. Francuska koja jedo`ivela najte`i udar od Drugogsvetskog rata je, zapravo zemljakoja je ove godine u Katar izvezlaaviona za jedanaest milijardi evra,a ima ugovor sa SaudijskomArabijom za dvanaest milijardi. Isve se nekako vrti u istom tomkrugu u kom }e se komplikovanostevropskog pitanja najlak{e re{ititako {to }e Evropljane biolo{kizameniti neki drugi narodi. Soro{vrlo iskreno podupire i gura tajsvoj milion novog `ivog mesa dase napravi neki novi Babilon, ahri{}anska kultura uni{ti. {to semene ti~e, na delu je jednaantihri{}anska koalicija koju suAmerikanci davno uspostavili s cil-jem da se Evropa kao najja~eupori{te hri{}anstva baci na kolena.

Soro{ bi Evropu dapretvori u rulju i pagansku masu,koja bi onda sa {to manje pitanjakorporativnom kapitalizmu konzu-mirala ono {to joj on nudi

Govor na proslavi SNS

- Sve {to sam rekao, tosam i hteo. Mislim da je neophod-no da se zna kako mi sve va`neistine koje nas se ti~u skrivamo.Mene asocira na vreme pred Prvisvetski rat. A vrlo je zanimljivaparalela. Pred Prvi svetski ratSrbija je dogovarala kupovinutopova od “[kode“, ali kad seodlu~ila da kupi francuske, dobilaje batine, jer je “[koda“ tadaproizvodila najve}i broj topova, aFranc Ferdinand je imao akcije unjoj. Najve}e svinjarije se upravode{avaju u okviru trougla koproizvodi najvi{e oru`ja, ko gaprodaje i ko mora da ga kupi.Nije na{ ulazak u NATO stvarna{e bezbednosti, nego stvar reke-ta, koji treba da skine 20 odstona{eg GDP na ime tog ~lanstva ite bezbednosti. Problem tog reke-ta jeste {to skupo ko{ta i {tookupira privrede, a mi imamostanje iz koga }e se te{ko ikoizvu}i. Izvor:Blic

Sedeljka sa PutinomSedeli ste nedavno sa Putinom nekoliko sati. Kojih ste

se tema dotakli?

- Ne mogu re}i da smo se duboko doticali bilo ~ega od

ovih pitanja, jer razgovori o tako ozbiljnim temama su veoma

fluidni. On je svojevremeno, kad smo se davno sreli i kad

sam ga pitao da li je ~itao knjigu B`e`inskog u kojoj se zala`e

za podelu Rusije na tri dela, odgovorio da je njima Kina vi{e

zanimljivija od Rusije. A ta pri~a o podeli Rusije mislim da je

`iva, jer je vrlo te{ko pretpostaviti da jedna takva vojna sila

kao {to je Amerika mo`e da pristane na to, da neko na plan-

eti ima 30 odsto nafte i gasa u svojim rukama, a oni to nisu

izraketirali. Mislim da je tu su{tina.

Ivana i Vasilije Stankovi} profesionalni bend za sve nastupe

Vasilije

Izvrsan muzi~ar koji je svirao u orkestrima: Ljubi{e Pavkovi}a,

Vlade Panovi}a, Miroljuba Arandjelovi}a Kemi{a.

Kao i pet godina u “GRAND produkciji”u orkestru Mikice Kurtovi}a.

Pratio je najpoznatije zvezde srpske estrade. Vi{egodi{nji

stalni gitarista Ane Bekute.

Ivana

Poti~e iz muzi~ke porodice, prve javne nastupe ostvarila sa svojim ocem.

Zavr{ila je muzi~ku {kolu – odsek solo pevanje. U toku studija bila ~lan

poznatog srpskog hora “ Lola“, aktivno se bavila radom sa decom

i pripremala ih za godi{nje koncerte u Sava Centru u Beogradu.

Ovo dvoje profesionalaca sa bogatom karijerom

sviranja i pevanja mogu Va{oj deci davati ~asove.

Mo`ete ih anga`ovati za razne nastupe

u svojim lokalima, crkvenim ili privatnim proslavama.

Kontakt telefon: 773.681.6579

Jubilarni Kustendorf- Koncept mi je da na desetom jubilarnom Kustendorfu

dovedem sve najbolje svetske autore i da napravimo jednu

internacionalnu selekciju, da tu bude jedan Kinez, jedan

Amerikanac, jedan Rus, jedan Francuz, Nemac... Sad, naravno,

ne postoje u svetu tako poredani autori, ali postoje izraziti

autori koji su nekad bili veliki pa }emo ih vratiti na scenu.

a K t u E l n o

7Februar 2016. www.serbianmirror.com

ta^iju sloboda, ivanovi]u robija

Za ratnog komandanta OVKHa{ima Ta~ija, sada ve} ikandidata za predsednika

Kosova, ni dan-danas nema sudaza ratne zlo~ine. Zato je za osud-juju}u presudu Oliveru Ivanovi}ubio dovoljan iskaz samo jednog odukupno 81 saslu{anog svedoka.

Jedan svedok i nikakvimaterijalni dokazi u slu~ajuIvanovi}a ubedili su medjunarod-no ve}e, kojem je predsedavalaRumunka Roksana Kom{a, daproglase lidera Gradjanske inicija-tive SDP krivim.

Marko Djuri}, {ef vladineKancelarije za KiM, izmedju osta-log ka`e da je ova presuda crvenalinija i da je vreme da Beogradpreispita svoje u~e{}e u pregov-orima sa Pri{tinom u Briselu.

- Srbija je zgro`enaosudjuju}om presudom Ivanovi}u,koja nema veze ni sa pravom nisa pravdom. Re~ je o grubojnepravdi. Jedan ~ovek treba dale`i u zatvoru kao talac da bi senekom dali politi~ki ustupci istvarao la`ni balans pred formiran-je tribunala za ratne zlo~ine OVK

nad Srbima. U takvoj atmosferitreba ozbiljno razmotriti da litreba nastaviti dijalog sa Pri{tinomjer je ova presuda ujedno i poli-ti~ka poruka Srbiji i na~in da se

cela dr`ava ponizi. Moramo na}ipravu meru odgovora, Srbija jeuvek bila za normalne odnose, aline mo`emo da trpimo da bilo koponi`ava Srbiju, tome mora dadodje kraj – ka`e Djuri}. Ondodaje da “presudom kao ustup-

kom predstavnike Pri{tinepoku{avaju da namame da nastavedijalog sa Beogradom 27. janu-ara“.

Kako se saznaje, ~lanovi

Vlade ve} imali niz susreta sadiplomatama u Beogradu ovimpovodom, a Ivanovi} i dijalog uBriselu }e biti tema i sedniceVlade po povratku premijeraAleksandra Vu~i}a iz Davosa.

U medjuvremenu, kako

ka`e Ksenija Bo`ovi} izIvanovi}evog SDP, u Mitrovici seu vazduhu ose}a “gluva ti{ina”.

- [ta je poruka drugimaako Medjunarodni sud na osnovuizjave jednog svedoka osudi~oveka na devet godina. To jeskandal. {ta }e onda obi~an ~ovekna Kosovu ako se ovako ne{toOliveru de{ava. Oliver je osudjenkao nalogodavac, a ostala ~etvor-ica koja su se teretila da suizvr{ioci su oslobodjena. U ~emuje logika? – ka`e Bo`ovi}eva.

Optu`eni DragoljubDeliba{i}, penzionisani pukovnikMUP-a, pravnici Nikola i IlijaVuja~i} i profesor AleksandarLazovi} oslobodjeni su optu`bi.Ivanovi} je, za razliku od zlo~inau aprilu 1999, oslobodjen zakrivi~na (dela iz 2000. godine)

Sramno

U obrazlo`enju presudese navodi da nije utvdjeno da jeIvanovi} bio vodja paramilitaracaili srpske policije, ali je bio “sves-tan operacije ubijanja i proterivan-ja civila i da je voljno postupao

znaju}i da }e do}i do ubistva”. Navodno je na pitanje

jednog ~lana srpske paravojnepolicije “{ta da rade sa njima(devet Albanaca koji su streljani uaprilu 1999)“, odgovorio: “{to mepita{, postupi po naredjenju”.

IzjavePresuda je vetar u ledja

ekstremistima na obe strane i jo{jedan dokaz da politika upravljapravom i pravdom u svetu, rekaoje {ef diplomatije Ivica Da~i}.

Odluka suda u Mitrovicipredstavlja silovanje pravde. To jenastavak prakse po kojoj pravouvek ustukne pred politikom, ka`eministar Aleksandar Vulin.

Optu`iti Ivanovi}a zaove zlo~ine je nepojmljivo saonim {to je radio i za dru{tvo i zare{avanje kosovskog problema,rekao je ministar Rasim Ljaji}.

Presuda izgleda kao daje napisana pre po~etka sudjenja ipredstavlja politi~ku farsu za zas-tra{ivanje Srba na KiM, ka`eministar Nikola Selakovi} bezsankcija.

Lidera Gradjanske inicijative SDP euleksov sud osudio na devet godina zatvora

8 Februar 2016.

N A [ I U S V E T U

SRPSKI BIZNIS BEZ GRANICAPi{e: Marko Lopu{ina

Zbog nasu{ne potrebe da

spojimo poslovni svet iz

otad`bine sa biznismeni-

ma u dijaspori mi radimo na pri-

jektu “Mapa preduze}a ljudi srp-

skog porekla u rasejanju“, koji

treba da bude zavr{en do leta

2016. godine.

Ovo nam je saop{tila

Borka Radovanovi}, direktor

Srpskog centra za saradnju iz

Beograda, koja je se sa

svojim kreativnim timom

upustila u veoma te`ak

posao da popi{e i anketira

sve poslovne ljude srpskog

porekla u tudjini. Ovaj

posoa je ta`ek zato {to u

dr`avi Srbiji niko nema

precizne podatke o tome

koliko ima na{ih ljudi u

rasejanju, niti kojim se oni

poslovima tamo bave.

Jedno je izvesno –

Srbi u dijasporu su u ve}ini

radni~ka klasa Zapada. To

je utvrdila Svetka banka,

koja je lane evidetnirala

nov~ane uplate 1,9 miliona

Srba iz inostranstva, koji su

svoje devize slali u

otad`binu da pomognu rodjake

ili da razviju sopstveni biznis u

Srbiji.

U svetu ima oko sto

hiljada srpskih firmi i poslo-

davaca. Prose~na vrednost nji-

hovih firmi je oko 150.000 evra.

Ve}ina njih bavi se trgovinom

nekretnina, gradjevinarstvom,

ugostiteljstvom, mada ima velik-

ih fabrikanata, nafta{a i bankara.

U dijaspori danas je

stotinak veoma uspe{nih i

bogatih ljudi ~iji kapital vredi

najmanje 30 milijardi evra. Njih

15 su istinski milijarderi. Na

listi deset najbogatijih Srba u

svetu nalaze se i Boris Vukobrat

iz Pariza, Du{an Vasiljevi} iz

Ju`ne Afrike i Dejan Ili} iz

Nema~ke. Boris Vukobrat je

vlasnik firme “Kope{im“, koja

je pod njegovim vodjstvom

dosegla vrh piramide evropskih

kompanija, jer je imala godi{nji

promet od milijardu dolara.

Vukobrat se bavi trgovinom

nafte i posluje, uglavnom, sa

Rusima.

Kanadska poslovna

`ena (Ubavka) Rebeka

Mekdonald poznata je u

Severnoj Americi, kako to pi{e

u poslovnom almanahu, kao

“vlasnik firme vredne preko dve

milijarde dolara, koja je tri puta

zaredom bila progla{avana za

poslovnu `enu godine u

Kanadi.“ Kompanija za prodaju

gasa ““Energy Savings Income

Fund”„, koju vodi gospodja

Rebeka Mekdonald danas snab-

deva energijom 1,7 miliona

potro{a~a {irom Kanade i

Amerike. Zapo{ljava 1.300 ljudi.

To je najve}a firma u Severnoj

Americi, koja planira da se

razvije u kompaniju vrednu 5

milijardi dolara.

Prema anketama koje

su vodjene u dijaspori ve}ina

srpskih biznismena iz inostranst-

va `eli da posluje u otad`bini.

– Indjija vi{e nije varo{

izmedju velikog Beograda i

velikog Novog Sada. Izgradnjom

tr`nog centra i hotela Indjija je

danas postala grad. A na putu je

da bude i metropola, jer se

nalazi na evropskoj raksrsnici,

koja vodi na tri kontinenta.

Ovuda vode koridori drumskih,

vazdu{nih i vodenih puteva ka

Evropi, Africi i Aziji. I ja veru-

jem da sam zajedno sa mojim

timom projektanata i izvodja~a

dao posticaj za lep{u budu}nost,

ne samo Indjije ve} i ~itave

Srbije.

Ove re~i nije izrekao

nijedan srpski politi~ar, ve}

jedan od najboljih gradjevinara

na Starom kontinentu. To je

Mirko Latinovi}, vlasnik kom-

panije “Trejdjunik“ iz Moskve,

koji se sa svojom bra}om i

suprugom Olgicom, projektovao

i izgradio velelepni tr`ni centar

“TQ siti” u Indjiji.

– U poslovno-stambeni

kompleks “TQ siti“ na{a kom-

panija “Trejdjunik“ ulo`ila je 35

miliona evra. Obuhvata trgovin-

ski i izlo`beni centar, stanove,

hotel i heliodrom. Povr{ina

izgradjenog prostora je oko

50.000 metara kvadratih. Ovaj

“grad u gradu”, kako ga u Indjiji

ve} zovu, zaposlio je oko hil-

jadu ljudi – rekao nam je Mirko

Latinovi}.

Kompanija “Zepter

group“ iz Monaka, koja je

proslavila 25 godina postojanja i

rada u Srbiji od osnivanja do

danas, na tr`i{tu Srbije kompani-

ja ima desetak preduze}a, vi{e

od 875.000 zadovoljnih kupaca,

tri miliona prodatih proizvoda i

Muzej Cepter u centru

Beograda. Pored ekolo{kih {erpi

i lonaca, kompanija “Zepter“

ispunjava i misiju zdravlja i lep-

ote, koju {iri vi{e od 4.000

obu~enih, profesionalnih

saradnika i menad`era.

Medjutim, ovakav

poslovni poduhvat je jako

te{ko izvodljiv s obzirom da

dr`ava Srbija nije spremna

da lako i efikasno uklju~i

Srbe iz rasejanja u svoj

privredni sistem. Ve}ina srp-

skih biznismena iz rasejanja

je pristala da ula`e u

otad`bini, ali uz uslov da

sve to bude uradjeno u

diskreciji. Jer, kako nam je

jedan od njih rekao, “u

Srbiji nema uslova za nor-

malno poslovanje i zato je

najbolje da se radi i da se

}uti”.

Glavna prepreka su

korupcija u srpskoj ekonomiji i

otpor lokalnih vlasti prema srp-

skim investitorima iz dijaspore.

To je na svojoj ko`i

iskusio, sigurno, najuspe{niji

Srbin na svetu, Filip Cepter, koji

je u vreme kada je bio predsed-

nik Olimnpijskog komiteta u

Srbiji, prosto oteran iz zemlje.

– Najbogatija srpska

porodica ima svoje Zepter carst-

vo, koje gradi vi{e od tri deceni-

je i koje se prostire na pet kon-

U svetu ima oko sto hiljada srpskih firmi i poslodavaca. Ve}ina njih bavi se trgovinom nekretnina, gradjevinarstvom, ugostiteljstvom,

mada ima velikih fabrikanata, nafta{a i bankara.

U toku je izrada prve Mape preduze}a ljudi srpskog porekla u rasejanju

Boris Vukobrat, levo, kod partrijarha Irineja Dejan Ili}, industrijalac, pronalaza~ i oskarovac

Najbogatija Srpkinja u dijaspori Slavica Radic Eklston sa bivi{im suprugom Bernijem

Ubavka Rebeka Mekdonald, bizsnismen iz Kanade

N A [ I U S V E T U

www.serbianmirror.comFebruar 2016. 9

tinenata. Broji vi{e od sto fili-jala i zapo{ljava oko 120.000ljudi. Kompanija ima kapitalprocenjen na pet milijardi evra.

Ovako su lane itali-janski poslovni i elitni ~asopisipredstavili javnosti Madlenu iFilipa Ceptera kao “najuspe{nijisrpski par u Evropi, koji ima triveli~anstvene vile“ u Parizu,Monte Karlu i Beogradu. To surezidencija “Ema“ na Dedinju,ku}a Bonaparte u Monaku i vilaporodice kneza PavlaKaradjordjevi} u Parizu. U med-juvremenu Filip Cepter je znat-no smanjio svoje poslovneaktivnosti u Srbiji.

Od poslovanja saotad`binom odustao je i MilanMandari}, industrijalac i bankar.

– Odustao sam zato {tou Srbiji ne postoje normalniuslovi za biznis, zato {to uposlovanju ima previ{e posredni-ka i politi~kih me{etara, kojitra`e novac za sebe, ne `elim dainvestiram u otad`bini. Imaosam u planu da kupim neke fab-rike hrane i neka poljoprivrednadobra, ali odlu~io sam dasa~ekam neka bolja vremena.

Ovo nam je poru~ioMilan Mandari}, jedan odnajuspe{nihjih poslovnih ljudi uSAD i Velikoj Britaniji, vlasnik

fabrike elektronskih ~ipova uKaliforniji, vlasnik fudbalskogkluba “Lester” u Engleskoj i~lan uprava mnogih svetskih

banaka. Mandari} ve} pet godi-na `ivi u Londonu, dok je nje-gova supruga Gordana sak}erkama u San Francisku. UEngleskoj se proslavio kada jepre pet godina kupio klub“Porsmaut” i uveo ga u prvuligu. Planirao je svojevremeno

da kupi FK “Vojvodina“, pa iFK “Crvena Zvezda“, ali jeodustao od te ideje.

Jedina institucija koja u

kontinuitetu u ime dr`ave Srbijeodr`ava poslovne odnose sadijasporom jeste Privredna komo-ra Srbija. Njeno rukovodstvo ve}godinama smatra da je jedna odnajva`nijih karika u tom lancuposlovne saradnje i podr{ke srp-skim preduze}ima i investitorima

iz rasejanja uspostavljanje mre`ekontakata u inostranstvu.

Radi}emo sa pred-stavnicima dr`ave, sa na{im

ljudima iz dijaspore i sa svimakoji mogu da doprinesu da dod-jemo do {to efikasnijeg pred-stavljanja privrede u svetu.Dobi}emo efikasniji sistem kojiokuplja celu privredu, bi}emopodr{ka i oslonac i malim ivelikim, i doma}im i stranim

kompanijama, privrednicima uzemlji, ali na{im ljudima u inos-transtvu i pouzdan partner dr`aviu kreiranju ambijenta podstica-jnog za poslovanje i investiran-je, odr`ivi rast i novo zapo{lja-vanje – poru~io je Marko ^adez,predsednik PKS.

Na sednici Poslovnogsaveta PKS krajem 2015.godine, uostalom, predstavljen jepredlog novog modela saradnjeposlovne dijaspore i matice,investicione klime i podsticajaza ulaganja u Srbiji.Razgovaralo se i o konkretnimprojektima poslovnogumre`avanja u 2016. godini, saciljem povezivanja privredeSrbije, sa zemljama u kojima jeorganizovana na{a poslovnadijaspora. Ohrabruju}e je da sukao primer navedeni projekatSrpskog Logisti~ko–Distributivnog centra uTorontu, sajam Srpske poslovnedijaspore u Cirihu,Srpsko-Francuski Biznis forum uLionu i Sentetjenu. Izrada Mapepreduze}a ljudi srpskog poreklau rasejanju kao samostalni pro-jekat doprinos je realizaciji idejei potrebe da biznismeni iz srp-skog rasejanja postanu kaoinvestitori sastavni deoprivrednog sistema Srbije.

Najuspe{niji srpski biznismen na svetu Filip Cepter

D I J A S P O R A

Februar 2016.10

LJUBAV PREMA OTAD@BINIMERI SE PARAMA

Pi{e: Marko Lopu{ina

Od od januara do septembra 2015.godine Srbi iz rasejanja su poslali2,12 milijarde evra svojim rodjacima

u Srbiji. Sa toliko novca mogu}e je izgraditi10 mostova poput mosta Zemun-Bor~a.

Prema podacima Narodne bankeSrbije, za prvih {est meseci 2015. godine,najvi{e novca po osnovu doznaka stiglo je izNema~ke 325,48 miliona evra, zatim iz [vaj-carske 206,66 miliona, dok je iz “tre}eplasir-ane“ Francuske stiglo 160,71 miliona evra.~etvrta na listi zemalja je Austrija sa 127,26miliona, a peta je Hrvatska sa 105,25 miliona.

Kako se u Srbiji ljubav naorda izdijaspore meri parama, to je izra~unato da jetokom 2014. stiglo u deviznim doznakama3,66 milijardi dolara doznaka. Taj iznos jedosta manji u odnosu na 2010. godinu kadasu zemljaci iz tudjine svojim porodicama irodjacima u otad`bini poslali ~ak 5,5 milijar-di dolara. Tada su na{i politi~ari znali dapri~aju kako nas “Srbi u rasejanju hrane ibrane”, jer nam {alju novac, i jer nas zstupa-ju i bore se za srpske interese u tudjini.Danas, medjutim, dr`ava Srbija je zaboravilana narod u rasejanju.

Polo`aj i status srpskog naroda urasejanju zavisi od odnosa domicilne usel-jeni~ke dr`ave prema strancima, a posebnoprema Srbima, ali i od odnosa matice premaSrbima u iseljeni{tvu.

Pravno gledano Srbi u tudjini imajustatus iseljenika, gastarbajtera, nacionalnihmanjina i zanemarenog naroda, odnosnoetni~ke grupe. Zavisno od unutra{nje i spoljnepolitike, pojedine dr`ave EU priznaju Srbimastatus etni~ke grupe i poma`u aktivnostisrpske zajednice, kao {to je slu~aj sa [vaj-carskom i Rumunijom, Madjarskom i [ved-skom. Dok pojedine dr`ave EU ne haju zasrpski narod iako je u ve}em broju prisutan,kao {to su Austrija i Slovenija. U toj istojStaroj Evropi kako EU ~esto naziva sebe,Srpska pravoslavna crkva je u nekim zemlja-ma prihva}ena kao verska zajednica i njoj sepla}aju dr`avne nadle`nosti zavisno od brojavernika ili od broja polaznika u Srpskoj {koliveronauke i jezika, kao {to je slu~aj u [ved-skoj. U Nema~koj pak Srpska pravoslavnacrkva je obi~no udru`enje gradjana i nematakve donacije i brigu Nema~ke dr`ave.

ZABORAVLJENI NAROD

To su ujedno problemi za spoljnupolitiku Srbije koje ona treba da re{ava, kakobi status srpskog naroda u EU i ostatku svetabio ujedna~en. Medjutim, Srbija kao dr`avana tome ne radi. O Srbima u rasejanju se umatici poslednjih meseci }uti. Dijasporu su sasvojih naslovnih strana izbrisali mnogi medi-ji, pa ~ak i list koji je namenjen Srbima usvetu je ukinio rubriku dijaspora na svom

sajtu.Srbija kao dr`ava ne tretira srpski

narod kao jedno nacionalno bi}e od 11,5 mil-iona du{a. Deli ga na Srbe u matici, Srbe uregionu i Srbe u dijaspori o kojima najmanjebrine. Dokaz za to je ~injenica da Uprava zadijasporu pri Ministarstvu spoljnih poslova jo{nema direktora, i ~injenica da dijaspora nijeugradjena u strate{ka dokumenta nove VladeSrbije. [to je najgore, dr`ava Srbija kr{i sop-stvene zakone koji se odnose na Srbe vanSrbije. Srpska dijaspora, koja u Srbijugodi{nje {alje oko ~etiri milijarde evra, god-inu dana nema adresu u Srbiji kojoj mo`e dase obrati za pomo} i obave{tenja, niti imakome da uputi svoje predloge i zahteve.

Skup{tina Srbije je usvojila Zakon odijaspori i Srbima u regionu 2009, koji jeustanovio Savet za Srbe u regionu, kojempredsedava predsednik Republike. Zakonom jedefinisano da se Savet sastaje najmanje jed-nom u tri meseca. Medjutim, ovo telo sastalose samo dva puta za poslednje tri godine, aposlednji put za Vidovdan 2013.

Pre pet godina konstituisana jeSkup{tina dijaspore i Srba u regionu, koja bitrebalo da bude krovna organizacijacelokupnog rasejanja, ali se nije sastalaposlednje tri godine. Tako se stvorila situaci-ja da matica kr{i vlastite zakone u svomodnosu prema sprskom nacionalnom bi}u utudjini. Postavlje se onda pitanje ako maticaSrbija nema jedinstven stav prema statusuSrba u rasejanju, kako }e onda zemlja EU injihova vlast da gradi svoj odnos premapodeljenim Srbima na srpski narod iz Srbije,iz Republike Srpske, iz Crne Gore, iz BiH iiz Hrvatske. Istovremeno u zemljama EU srp-ski narod je sve masovnije poprimio stranodr`avljanstvo i utopio se u Nema~ku, Austriju,

[vedsku, Francusku, [vajcarsku. U [vedskojpostoji udru`enje Srba koje insistira na tomeda na{i ljudi vi{e ne budu samo Srbi, ve} i[vedjani i da se predstavljaju kao {vedskiSrbi. I za to tra`e podr{ku dr`ave i maticeSrbije, ali je ne dobijaju, jer otad`bina neiskazuje jasno svoj stav prema dijaspori.

Ipak, u medjuvremenu, Srbi izevropske dijaspore su brinuli o svom naroduu otad`bini. Iz rasejanja u otad`binu je tokom2014. godine, stiglo 3.000 tona robe i desetmiliona evra. Pomo} se sakuplja na svim kon-tinentima, u klubovima, ambasadama, parohi-jama, na fakultetima. Kada je NikolaTodorovi} iz Ljubljane, kao delegat Savezasrpskih dru{tava Slovenije u Skup{tini dijas-pore Srbije sa helkopterom MUP Srbije i savozilima `andarmerije obi{ao poplavljeniObrenovac, bio je zaprepa{}en obimompotopa koji je pogodio ovaj grad. Premapodacima Svetske banke, Srbija ima 1,3 mil-iona radno anga`ovanih migranata, od ~egaoko milion u Evropi i oni ~ine 14 odstoukupnog stanovni{tva. Ovaj podatak je umnogome manji od pri~a na{ih politi~ara dau dijaspori ima ~ak 4 miliona Srba.

SRPSKA PAMET

Kako je objavljeno u Svetskoj banci,strani radnici u evropskim zemljama poslali suu 2014. u svoje domovine 109,4 milijardedolara. Srbi 3,6 milijardi dolara. Doznake imajuklju~ni zna~aj za milione doma}instava {iromsveta, a posebno u siroma{noj Srbiji, jerpoma`u da se podigne `ivotni standard na nivovi{i od pukog pre`ivljavanja, kao i da se sman-ji izlo`enost rizicima i unaprede zdravlje, obra-zovanje, uslovi stanovanja i nivo preduzetni{tva.

O~ekuje se, medjutim, da u 2016.godini iznos doznaka u Evropi opadne. Jedan

od razloga za to je pad vrednosti evra i rublje,kao i poja~ani efekti finansijske krize uEvropi. [to se srpskih iseljenika i radnika naprivremenom radu u dr`avama Amerike iEvrope ti~e, njihove doznake }e biti svemanje iz dva razloga. Prvi je {to na{i ljudi urasejanju, koji su kao ekonomski migrantioti{li u tudjinu na rad, sredinom {ezdesetih ikasnije, odlaze ovih godina u penziju. Njihovepenzije su male, pa }e i doznake koje {aljufamiliji u otad`binu biti sve manje i sve redje.

Drugi razlog je to {to su potom-ci iseljenika i radnika na radu u zemljama EU,ve}inom rodjeni u inostranstvu. Okrenuti susvom poslu, karijeri i porodici. A `ivot jetamo jako skup. Tre}e mladje generacija Srbau dijaspori je zbog non{alante politike maticeSrbije prema ljudima u rasejanju, a potomzbog lo{eg sistema obrazovanja i tradi-cionalnog vaspitanja, kojim se razvijanacionalni identitet, gube ose}aj za svoju srp-sku naciju. A time i ose}aj za pomo} opodr{ku u devizama, svojih rodjaka, zemljakai zavi~aja svojih roditelja.

Napokon, uverili smo se mnogoputa da mladi srpski iseljenici ne izra`avajuljubav prema zavi~aju svojih roditelja i preda-ka i prema otad`bini slanjem novca, ve} slan-jem svoje pameti natrag u maticu Srbiju.Mnogi od njih su profesori, doktori, umetni~kiprvaci i sportski {ampioni u svetu. Svi bimladi Srbi u tudjini da se vrate u Srbiju, kadaona za to stvori uslove. A to – pamet mladihiseljenih Srba – je danas najve}a vrednost,najve}i kapital Srbije u svetu.

Bilo bi sjajno kada bi deviznedoznake zamenila srpska pamet, koja bi izinostranstva stizala u Srbiju i pomoglaotad`bini da izadje iz krize i postane moder-na dr`ava.

Srbiji iz dijaspore za devet meseci stglo 2,12 milijarde evra, ali }e taj iznos narednih godina da se smanjuje

Sve manje deviznih doznaka iz rasejanja