pandemija i solidarnost · položaj radnika tokom pandemije novog virusa korona, a podsećamo i ko...

www.vremesolidarnosti.rs

Dodatak nedeljnika Vreme br. 1538 od 25. juna 2019.DodaDodataktak nedenedeljniljnika Vka Vremereme brbr 1531538 od8 od 2525 junjuna 20a 201919

wwwwwwwww vr.vr.vremeemeemesolsolsolidaidaidarnornornostististi rs.rs.rs

SOLIDARNOSTI ( 12 )

U ovom broju “Vremena solidarnosti” donosimo pregled evropske podrške i pomoći Srbiji tokom

pandemije virusa kovid-19. Osvrćemo se na Svetski dan izbeglica, koji je obeležen 20. juna. Pratimo

situaciju sa institucijom Poverenika za ravnopravnost, koja je trenutno, kako kaže apel da se hitno

izabere novi poverenik – “na pauzi”. Takođe, prenosimo tekst deklaracije kojom se upozorava na

položaj radnika tokom pandemije novog virusa korona, a podsećamo i ko su heroji ove krize.

PANDEMIJA I SOLIDARNOST

EVROPSKA SOLIDARNOST

Srbija i EU tokom pandemijePokazalo se da je EU najbolji partner i najveći donator Srbiji već 20 godina – i, kako kažu, na prvoj liniji fronta u borbi protiv virusa kovid-19

Brojevi pokazuju da je Evropska unija ubedljivo najveći investi-tor, najveći trgovinski partner i najveći donator Srbije. U proteklih 10 godina kumulativne strane direk-tne investicije EU u Srbiju iznosile su 15,4 milijarde evra ili 67 odsto uku-pnog priliva SDI u tom periodu.

Trgovinska razmena između EU i Srbije čini 62 odsto ukupne trgovi-ne Srbije.

EU je ubedljivo najveći donator u zemlji sa više od 3 milijarde evra bes-povratne pomoći u Srbiji kroz najra-zličitije projekte od 2001. i taj trend raste: EU trenutno donira Srbiji oko 300 miliona evra godišnje – to je no-vac koji Srbija nikada neće morati da vrati.

Dok je Evropska unija generalno najveći pružalac pomoći na svetu, sama Srbija je, u stvari, među prve tri zemlje koje dobijaju najviše fi-nansijske pomoći od EU. Taj budžet se realizuje potpuno transparentno i može da se prati na veb-sajtovima Evropske unije.

Finansijsku pomoć EU čine pro-grami koji se realizuju zajedno sa Srbijom. Pored dobro definisanih prioriteta, one zajedno odlučuju gde i kako da ih ostvare kako bi Sr-bija postala prosperitetnija, održi-vija, pravednija, bezbednija i više demokratska i tako spremna da se pridruži Uniji. Glavni sektori fi nan-sijske podrške su obrazovanje, po-ljoprivreda, lokalni razvoj, istraži-vanje i inovacije, životna sredina, transport, energetika, javna upra-va, pravosuđe i vladavina prava, kao i zdravstvo.

pomoć zdravstvenom sistemu srbije

Ono što je EU uradila za Srbi-ju samo u zdravstvenom sektoru u prethodnih 20 godina od fundamen-talnog je značaja za funkcionisanje sistema koji danas postoji. EU je do-nirala više od 200 miliona evra i dala kredite u iznosu od 250 miliona dru-gima da bi sistem zdravstvene zašti-te u Srbiji učinili jačim. To je osnova koja će pomoći Srbiji da prevaziđe vi-rus kovid-19.

EU je opremila bolnice, laborato-rije, institute za javno zdravlje i za-vode za transfuziju krvi i obezbedi-la 252 ambulantna vozila za zdrav-stvene centre širom Srbije, od kojih je 122 isporučeno sa ventilatorima/respiratorima, koji su presudni u borbi protiv virusa kovid-19. EU je samo za taj projekat donirala 8,7 mi-liona evra.

EU je takođe pomogla čitavu mre-žu zdravstvene zaštite u Srbiji: kroz Evropsku investicionu banku – Ban-ku EU – sredstva u iznosu od 250 mi-liona evra iskorišćena su za rekon-strukciju i izgradnju 20 velikih bol-nica u celoj Srbiji, uključujući Insti-tut Torlak, koji je sada u fokusu bor-be protiv virusa korona.

Prošle godine su završeni izgrad-nja nove zgrade i renoviranje i pro-širenje Kliničkog centra Niš. To obu-hvata radove na postojećim objekti-ma, nove blokove, dvorišta i parking mesta. Rekonstruisano je ukupno 45.000 m2, a taj univerzitetski cen-tar najvišeg nivoa zdravstvene zašti-te dobio je 600 bolničkih kreveta, od

kojih 38 za intenzivnu negu, a 42 za poluintenzivnu negu. Danas u tom objektu 2,5 miliona građana Srbije može da dobije najkvalitetniju zdrav-stvenu zaštitu i negu, a to obuhvata i složene hirurške zahvate, jer se u nje-mu nalazi 17 najmodernijih operaci-onih sala. EIB je fi nansirala izgradnju sa 34 miliona evra, dok je iz budžeta Republike Srbije opredeljeno 16 mi-liona evra za nabavku opreme.

Zahvaljujući pomoći EU, milioni građana Srbije i u drugim gradovi-ma imaju bolju i moderniju zdrav-stvenu zaštitu.

EU je omogućila nove moderni-je operacione sale, urgentne centre, veliki broj bolničkih kreveta, nova ambulantna vozila, bolničke kuhi-nje i higijensku opremu kupljene za centre u Kikindi, Pančevu, Sombo-ru, Subotici, Smederevu, Sremskoj Mitrovici, Paraćinu, Ćupriji, Jagodi-ni, Zaječaru, Čačku, Kruševcu, Uži-cu, Novom Pazaru, Leskovcu, Pirotu, a posebno u Beogradu u četiri velike zdravstvene ustanove (KBC Zvezda-ra i Zemun, GAK Narodni front i In-stitut za majku i dete).

Manje zajednice takođe su imale koristi od pomoći EU za razvoj nji-hovih sistema zdravstvene zaštite. Donacija od više od 4,6 miliona evra omogućila je medicinskim centrila u devet opština da dobiju opremu za bolju zdravstvenu zaštitu i negu, po-sebno za najosetljivije grupe – žene, decu, osobe sa mentalnim ili fi zič-kim invaliditetom itd. EU podržava izgradnju Centra za hemodijalizu u Lebanu, koji će koristiti ne samo sta-

22

VREME REME SOLIDARNIOSTIJUN 2020

→

EU JE PARTNER SRBĲ Eeuzatebe.rs

novništvo te opštine, već i stanovniš-tvo Medveđe i Bojnika.

Podrška se pruža izradi dva glavna projekta za renoviranje Opšte bolni-ce u Prijepolju i Doma zdravlja Bla-ce i nabavci medicinske opreme za domove zdravlja u Aleksincu, Babuš-nici, Beloj Palanci, Brusu, Doljevcu, Gadžinom Hanu, Merošini, Svrljigu i Zdravstveni centar Knjaževac.

Grad Novi Pazar je pored prethod-ne rekonstrukcije sredstvima EU do-bio i novi urgentni centar, za koji je EU 2018. godine donirala 680 000 evra. Više od 120 000 ljudi u Novom Pazaru i mnogo više u celom regio-nu imaće koristi od te investicije. Iva-njica je takođe dobila novi rendgen aparat, koji košta više od 66 000 evra. Poboljšani tehnički resursi ustanove omogućiće visoko kvalitetan i bez-bedan rad, a pacijenti će biti manje izloženi zračenju.

Samo neke investicije EU u srpsko zdravstvo uključuju 2,8 miliona evra za završetak izgradnje vranjske bol-nice. EU je pomogla da se uspostavi Nacionalni program za skrining pro-tiv raka u Republici Srbiji, a do sada je donirano više od 6,6 miliona evra.

Ne treba zaboraviti ni kupovinu zaliha osnovnih lekova i ostalih sa-nitetskih sredstava za javne apoteke i zdravstvene ustanove u Srbiji, ima-jući u vidu donaciju EU u iznosu od oko 43 miliona evra. EU je pružila po-

trebnu podršku srpskim laboratori-jama, sa savremenom opremom i za-lihama u ukupnoj vrednosti donaci-je od 4,9 miliona evra.

pomoć eu srbiji u borbi protiv virusa kovid-19

U martu 2020. godine Evropska komisija ponudila je Srbiji paket od 93 miliona evra za borbu protiv ko-vida 19, a dodatni deo od 290 miliona evra ponuđen je zapadnom Balkanu.

Do sada je finansirano 12 kargo letova, sa ukupnim iznosom od 4,9 miliona evra, kojima je dopremljeno više od 540 tona robe, kako donacija EU tako i opreme koju je kupila Vla-da Srbije. Očekuje se dolazak još tri aviona, ukupne vrednosti 2,166 mi-liona evra koji dovoze dodatnih 200 tona. Nabavka uključuje hitno po-trebnu medicinsku opremu i mate-rijal (kao što su respiratori, maske, rukavice itd.) namenjene zdravstve-nom osoblju i opštoj populaciji, kao i druge hitne potrepštine o čemu je postignut dogovor sa Vladom RS za zdravstvenu i socijalnu negu.

do sada je stigao sledeći materijal:

– 800 000 zaštitnih maski– 32 trijažna kontejnera (svi proi-

zvedeni u Srbiji)

– Medicinska oprema za trijažne kontejnere (ležaj za pregled, sto sa dve stolice, beskontaktni toplomer, manji kontejneri za medicinski i in-fektivni otpad i kanta za otpatke)

– 300 infracrvenih beskontaktnih toplomera

– 100 koncentratora kiseonika– 68 trijažnih kontejnera (ukupno

će 100 biti postavljeno širom Srbije); oni se stalno isporučuju i svi su pro-izvedeni u Srbiji

– Oprema za 68 tri jažnih kontejnera

– 25 visokotehnoloških respiratora– 50 monitora za intenzivnu negu– 2 uređaja za PCR u realnom

vremenu– Reagensi za 25 000 testova za

kovid-19

Kada je reč o podršci osetljivim grupama, izdvojeno je 100 000 evra za romska naselja u četiri grada u Srbiji (Beograd, Niš, Subotica, Valje-vo), 100 000 evra za pomoć ženama i starijim licima u 50 opština, kao i podrška tranzitnim centrima za mi-grante, odnosno 600 000 evra za će-bad, šatore, dušeke, jastuke, veš, po-steljinu, grejalice na gas, sklopive stolove itd.

Generalno, EU je uvek pruža-la neophodnu pomoć Srbiji u teš-kim vremenima. Nakon poplava 2014. godine, EU je donirala Srbi-ji 170 miliona evra za spasavanje života, obnovu kuća, škola i farmi, rekonstrukciju puteva i nasipa, kako bi sistem postao bezbedan za budućnost.

Isto je bilo i 2015. godine kad je iz-bila migrantska kriza. EU je donira-la Srbiji više od 100 miliona evra za upravljanje vanrednim situacijama, za pripremu policije i graničnih stra-žara, za stvaranje sistema za azil i repatrijaciju.

EU je takođe donela 230 miliona evra kako bi pomogla onima koji su sve izgubili tokom ratova u bivšoj Ju-goslaviji i ostali bez ičega. Već 3500 porodica dobilo je novi dom u Srbi-ji zahvaljujući ovom regionalnom

33


programu stanovanja (a program se nastavlja).

eu mehanizam solidarnosti dostupan srbiji

Kada je u Evropi izbila kriza zbog kovida 19, EU je pokrenula i usposta-vila mehanizme solidarnosti za dr-žave Evrope kako bi se zajedno ba-vile krizom, a ne pojedinačno. Ovi mehanizmi su takođe otvoreni i za Srbiju.

Srbija je deo Mehanizma civilne zaštite EU koji je Srbiji hitno pru-žio pomoć. Direktna podrška drža-va članica EU (Slovenija, Irska, Au-strija) već je stigla u tranzitne centre (ćebad, šatori, kreveti, grejači itd.). Putem Mehanizma civilne zaštite EU vraćeno je 40 državljana Srbije iz ce-log sveta (u više od 15 letova). Ovo se nadovezuje na konzularnu repatri-jaciju organizovanu u odličnoj koor-dinaciji između EU, država članica EU i Srbije. Više od 2000 državljana Srbije vraćeno je avionima ili auto-busima koje su organizovale drža-ve članice EU. Sama Srbija je u veli-koj meri doprinela naporima jer nije samo organizovala i fi nansirala re-patrijaciju državljana Srbije u Srbi-ju, već je organizovala i fi nansirala repatrijaciju više od 550 državljana EU u zemlju porekla.

Srbija je uključena u Evropski fond solidarnosti i ispunjava uslove za do-bijanje dodatne pomoći koja će se precizno metodologijom deliti izme-

đu najugroženijih zemalja Evropske unije. Ovaj fond postoji kao dodatak napora za zemlju da se pokrije deo troškova nastalih za pružanje pomo-ći stanovništvu protiv kovid-19 i / ili za mere preduzete za sprečava-nje širenja.

Srbija se pridružila zajedničkom ugovoru Evropske unije o nabavka-ma zdravstvene opreme. Ovaj in-strument nabavke koristi se u svim državama članicama EU da zajedno pregovaraju o boljoj opremi i bo-ljim cenama i bržoj isporuci sa in-dustrijom i obezbede koordinisane nabavke medicinske opreme i leko-va, poput lične zaštitne opreme, res-piratornih ventilatora i druge opre-me neophodne u borbi protiv viru-sa korona.

Srbija i Zapadni Balkan uključe-ni su u mehanizme „zelenih traka” (Green lanes) koje je Evropska unija uspostavila da obezbedi brze prela-zne granice na unutrašnjim i spolj-nim granicama EU i zapadnog Bal-kana za osnovne proizvode kao što su lekovi i hrana. U aprilu (22. 4) objavljeno je da je prvog dana pod tim režimom 1.912 kamiona prešlo Zelene koridore na zapadnom Bal-kanu. Od toga, 21 odsto je prevozilo osnovne proizvode sa prvenstvom prelaska.

Srbija je takođe deo drugog ključ-nog programa, kao što je Horizont 2020, koji je trenutno usmeren na istraživanje i inovacije za lekove i vakcine protiv kovida 19.

tim evropa pomaže zapadnom balkanu

Zdravstveni sektor, kao i mala i srednja preduzeća u Srbiji i drugim zemljama Zapadnog Balkana dobiće pomoć Evropske unije u iznosu od 3,3 milijarde evra, od kojih će Evropska investiciona banka izdvojiti 1,7 mi-lijardi evra. Paket pomoći namenjen je oporavku ovog regiona od posle-dica virusa korona, kako je krajem aprila najavljeno iz Evropske komi-sije. „Zapadni Balkan je tokom pan-demije kovid-19 tretiran kao privi-legovani partner i budući član. Za-jedno sa Evropskom investicionom bankom isporučićemo značajan fi -nansijski paket kako bismo podrža-li hitne potrebe i ekonomski opora-vak”, rekao je komesar Evropske uni-je za proširenje i susedsku politiku Oliver Varheji.

Takođe, Evropska investiciona banka (EIB) obezbediće novo fi nan-siranje i ubrzati potpisivanje i ispla-te odobrenih kredita klijentima pri-vatnog i javnog sektora na zapad-nom Balkanu, sa oko 600 miliona evra namenjenih privatnom sekto-ru. „Evropska investiciona banka je zadovoljna što će doprineti Investi-cionom okviru za Zapadni Balkan i predstojeć em planu za ekonomski i investicioni oporavak”, rekao je Ver-ner Hojer, predsednik EIB. Osim hit-ne podrške, EIB finansira projekte na Zapadnom Balkanu čija je vred-nost procenjena na oko 2,3 milijar-de evra, a čiji je cilj dugoročni održi-vi razvoj regiona. U regionalnu eko-nomiju uloženo je više od 8 milijar-di evra između 2008. i 2019. godine, što EIB grupu čini najveć im među-narodnim zajmodavcem na Zapad-nom Balkanu.

Zdravstveni sektor Zapadnog Bal-kana, odnosno njegova moderniza-cija i poboljšanje, prioritet su Evrop-ske banke, te je razvijen protok, za-snovan na prethodnim investicija-ma, od kojih su mnoge primenjene uz pomoć grantova Evropske unije. Ovo uključuje 200 miliona evra ulo-ženih u Srbiju za podršku moderni-zaciji, preuređenju i proširenju kli-

44


ničkih centara u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu. Isto toli-ko novca, 200 miliona evra, uloženo je i u istraživanja i razvoj u našoj ze-mlji, dok je Bosna i Hercegovina od EIB za određene projekte u zdravstvu dobila 115 miliona evra.

podrška malim i srednjim preduzećima

Mala i srednja preduzeća suočila su se sa velikim izazovima tokom pan-demije virusa korona, a Evropska in-vesticiona banka podržaće ih zajmo-vima, garancijama i savetodavnim uslugama. Deo ove podrške bić e obez-beđen u okviru Instrumenta za ra-zvoj i inovaciju preduzeć a na Zapad-nom Balkanu (WB EDIF), koji podrža-va Evropska unija. U skladu sa poli-tikom Evropske unije i nacionalnim prioritetima, EIB ć e podržati projek-te koji omoguć avaju prelazak regio-na na ekološku proizvodnju energije, digitalizaciju, bolju povezanost, otva-ranje novih radnih mesta i zapošlja-vanje mladih, zaštitu životne sredine i otpornost na prirodne katastrofe, istovremeno promovišuć i regional-nu saradnju i ekonomsku integraciju.

ekonomski oporavak nakon kovida 19

Evropska banka za obnovu i ra-zvoj povećaće dosadašnju podršku Zapadnom Balkanu kako bi se re-gion izborio sa ekonomskim posle-dicama virusa korona. Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Suma Čakrabarti nedavno je izjavio da će Zapadnom Balkanu biti upućena podrška od 1,7 milijardi evra, što je povećanje od oko 30 od-sto u odnosu na dosadašnju rekor-dnu fi nansijsku pomoć iz 2019. godi-ne, koja je iznosila 1,3 milijarde evra. Mikro, mala i srednja preduzeća naj-više će profi tirati od ove pomoći, a Banka bi takođe usmerila investici-je ka stvaranju radnih mesta nakon pandemije. Čakrabarti je pomenuo i da će EBRD sopstvenu fi nansijsku moć udružiti sa grantovima Evrop-ske unije (EU). „Paketom solidarnih

mera za odgovor i oporavak za bor-bu protiv uticaja kovida 19, EBRD je ponosan što podržava napore ‘Tima Evropa’ u regionu”, rekao je Čakra-barti tokom samita lidera Evropske unije i Zapadnog Balkana.

Do sada je Evropska banka za ob-novu i razvoj uložila 13 milijardi evra u Zapadni Balkan, čime poka-zuje da ovaj region vidi kao prirori-tet. Konkretno, kada je u pitanju Sr-bija, Evropska banka za obnovu i ra-zvoj jedan je od glavnih investitora. Banka je do sada uložila više od 5,8 milijardi evra u 260 projekata u ze-mlji, čime podržava razvoj privatnog sektora i prelazak na održivu, zele-nu ekonomiju. Poboljšanje efi kasno-sti i transparentnosti javnog uprav-ljanja, razvijanje konkurentnih i in-kluzivnih ekonomija, ubrzanje pre-laska na zelenu ekonomiju i unapre-đenje regionalne integracije – jesu fokus EBRD na Zapadnom Balkanu.

Međutim, poboljšanje obrazovnog sistema u Srbiji takođe je jedno od polja delovanja EBRD, a u saradnji sa domaćim Ministarstvom prosve-te, nauke i tehnološkog razvoja radi na usklađivanju stepena obrazova-nja radne snage sa potrebama trži-šta rada. EBRD i Ministarstvo prosve-te uključić e privatne kompanije u ra-zvijanje obrazovnih modela kako bi se osiguralo da mladi steknu veštine koje su potrebne poslodavcima. Du-alno obrazovanje jedan je od tih pro-

grama, a podrazumeva da učenici po-hađaju praksu u privatnim fi rmama, ali i obuku u stručnim školama. „Par-tnerstvo sa Evropskom bankom za ob-novu i razvoj pruža snažnu podršku Ministarstvu prosvete u uspostavlja-nju relevantnog sistema kvalifi kacija, koji se zasniva na osiguranju kvaliteta i kao takav stvara bolje veze između obrazovanja i tržišta rada. Podrška i zajedničko delovanje ministarstva i EBRD-a veoma je važno, posebno da-nas kada je potrebno brzo reagovati na mnoge izazove, uključujuć i stabi-lizaciju i unapređenje moguć nosti u Srbiji nakon završetka pandemije ko-vid-19”, izjavio je srpski minister pro-svete Mladen Šarčević.

Podsetimo, tekuća podrška Evrop-ske unije sektoru obrazovanja u Srbi-ji iznosi 35 miliona evra, a od 2003. godine EU je uložila više od 100 mi-liona evra za reformu obrazovanja u našoj zemlji.

Ova podrška podrazumeva opre-mu za pripremu i izvođenje nastave kao i, između ostalog, stručno usavr-šavanje nastavnika, poboljšanje in-frastrukture, modernizaciju nastav-nih planova i programa – sve ono što utiče na povećanje znanja, veština i kompetencija nastavnika i učenika, kao i na sveobuhvatni razvoj druš-tva i ekonomije. Podrška obuhvata sve nivoe obrazovanja – od predškol-skog, osnovnog, srednjeg i visokog, do obrazovanja odraslih.

55


PANDEMIJA I LJUDSKI RAZVOJ

Na silaznoj putanji zbog virusaGlobalni ljudski razvoj – koji je moguće merljivo iskazati kao zbir nivoa obrazovanja, stanja zdravlja i životnog standarda u svetu – mogao bi ove godine da se nađe na silaznoj putanji prvi put od kako je ovaj pojam uveden 1990. godine, upozorio je krajem maja Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP)

Ljudski razvoj ove godine je na silaznoj putanji prvi put od 1990, zaljučak je Ujedinjenih nacija. Do toga je došlo zbog pande-mije novog virusa korona. UN sma-traju da bi koordinirano zajednič-ko delovanje usredsređeno na pra-vičnost još uvek moglo da ograniči efekte ove krize bez presedana: pre-mošćavanje digitalnog jaza smanji-lo bi broj dece koja u ovom trenutku ne pohađaju nastavu zbog zatvaranja škola za više od dve trećine.

Globalni ljudski razvoj – koji je mo-guće merljivo iskazati kao zbir nivoa obrazovanja, stanja zdravlja i život-nog standarda u svetu – mogao bi ove godine da se nađe na silaznoj pu-tanji prvi put od kako je ovaj pojam uveden 1990. godine, upozorio je kra-jem maja Program Ujedinjenih naci-ja za razvoj (UNDP). “Svet je doživeo mnoge krize tokom proteklih 30 go-dina, uključujući tu globalnu fi nan-sijsku krizu iz perioda između 2007. i 2009. godine. Svaka od tih kriza ve-oma je nepovoljno uticala na ljudski razvoj, ali generalno uzev, iz godine u godinu dešavao se napredak u ra-zvoju na globalnom nivou”, rekao je administrator UNDP-a Akim Štaj-ner. “Kovid-19 – svojim trostrukim negativnim uticajem na zdravlje, ob-

razovanje i prihode – može dovesti do toga da se ovaj trend promeni.”

Opadanje u fundamentalnim obla-stima ljudskog razvoja oseća se u ve-ćini zemalja – kako bogatih tako i si-romašnih – u svim regionima. Ko-vid-19 je na globalnom nivou prou-zrokovao smrt više od 300 000 ljudi, a očekuje se da će ove godine global-ni prihod po glavi stanovnika opasti za četiri procenta.

Zbog zatvaranja škola, procene UNDP-a koje se tiču “efektivnog izo-stajanja učenika iz škola” – udela učenika osnovnih škola koji ne poha-đaju nastavu, uzimajući u obzir broj dece koja nemaju pristup internetu – ukazuju na to da je 60 odsto dece liše-no obrazovanja, što je najveći proce-nat na globalnom nivou još od osam-desetih godina prošlog veka.

Združeni uticaji ovih udara na ra-zvoj mogli bi značiti najveću nega-tivnu promenu trenda ljudskog ra-zvoja zabeleženu u istoriji.

Ovim se ne uzimaju u obzir drugi značajni uticaji pandemije, na pri-mer, na napredak u dostizanju rod-ne ravnopravnosti. Negativni uticaji na žene i devojčice obuhvataju eko-nomski aspekt – u smislu smanjenja zarada i mogućnosti za štednju, kao i povećane nesigurnosti zadržavanja

zaposlenja – reproduktivno zdrav-lje, neplaćeni rad u brizi o članovi-ma domaćinstva i rodno motivisa-no nasilje.

Virus korona pokazao se i kao uveličavajuće staklo za nejednako-sti. Očekuje se da će pad u domenu ljudskog razvoja biti mnogo veći u zemljama u razvoju, koje su u manjoj meri sposobne da se nose sa društve-nim i ekonomskim posledicama pan-demije nego bogatije nacije.

U domenu obrazovanja, imajući u vidu da su škole zatvorene, kao i ve-like razlike kada je u pitanju moguć-nost praćenja nastave putem inter-neta, procene UNDP-a pokazuju da je 86 odsto dece u osnovnom obra-zovanju sada praktično izvan škola u zemljama sa niskim stepenom ljud-skog razvoja – u poređenju sa svega 20 procenata dece koja odsustvuju sa nastave u zemljama sa veoma viso-kom stopom ljudskog razvoja. Među-tim, ukoliko bi pristup internetu bio pravičnije raspoređen – u zemljama koje smanjuju jaz koji ih odvaja od

66


ZGRADA UN U NJUJORKU

vodećih zemalja u njihovoj razvojnoj grupi, što je sasvim ostvarivo – tre-nutno postojeće razlike u nivou ob-razovanja mogle bi se smanjiti.

Odlučne intervencije usredsređe-ne na pravičnu raspodelu resursa mogu doprineti oporavku privreda i društava, ublažavajući dalekosež-ne posledice pandemije virusa ko-

vid-19. “Ova kriza pokazuje da uko-liko pravična raspodela resursa ne postane deo okvira politike delova-nja, mnoge zemlje će još više zaosta-ti u razvoju. Ovo je od naročito veli-ke važnosti za ‘nove nužnosti’ dva-deset i prvog veka, kao što je pristup internetu, koji nam pomaže da kori-stimo prednosti obrazovanja na da-ljinu, da dobijamo medicinske savete preko telefona i da radimo od kuće”, kaže Pedro Konseisao, direktor Kan-celarije za izveštavanje o ljudskom razvoju pri UNDP-u.

pravičan pristup

Sprovođenje u delo pristupa zasno-vanih na pravičnosti bilo bi izvodlji-vo. Na primer, procenjuje se da bi za eliminisanje jaza u pristupu inter-netu za zemlje sa niskim i srednjim nivoom prihoda bio dovoljan jedan procenat vrednosti vanrednih pake-ta fi skalne pomoći na koje se svet do sada obavezao u sklopu reagovanja na pandemiju izazvanu virusom ko-vid-19. Važnost pravičnosti naglaša-va i okvir Ujedinjenih nacija za nepo-sredno društveno-ekonomsko reago-vanje na krizu izazvanu virusom ko-vid-19, koji postavlja ekološku odgo-vornost, rodnu ravnopravnost i od-govorno upravljanje u osnove za iz-gradnju “nove normalnosti”. Ovim okvirom preporučuje se pet priori-tetnih koraka koje treba preduzeti kako bi se uhvatilo u koštac sa slo-ženošću ove krize: zaštita sistema i usluga zdravstvene zaštite; poveća-vanje stepena socijalne zaštite; zašti-ta zaposlenja, malih i srednjih predu-zeća i radnika u neformalnom sekto-ru; obezbeđivanje da makroekonom-ske politike deluju za sve; i promovi-sanje mira, odgovornog upravljanja i poverenja radi izgradnje društve-ne kohezije. UNDP apeluje na među-narodnu zajednicu da brzo investi-ra kako bi uticala na sposobnost ze-malja u razvoju da sprovedu u delo te korake.

(IZVOR: UNDP)

DOSTOJANSTVO U KRIZI

77


DEKLARACIJA 2020

Rad u pandemiji“Od vlada naših zemalja zahtevaćemo očuvanje kolektivnih prava, poštovanje propisa od strane poslodavaca i insistiraćemo na multisektorskom i socijalnom dijalogu. Kroz solidarnu akciju i uzajamnu podršku osnažićemo naše organizacije u borbi za radništvo u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji”, stoji u deklaraciji

Na poziv organizacija civilnog društva iz regiona Zapadnog Balkana krajem maja objav-ljena je Regionalna deklaracija o pravima radnika 2020. Deklaraci-ja utvrđuje cijeve i principe sarad-nje između sindikata i organizaci-ja civilnog društva, koji služe da se poboljša nivo radnih prava u regiji Zapadnog Balkana i da se radnici i osetljive grupe građana zaštite od posledica ekonomske krize izazva-ne pandemijom kovid-19.

Deklaraciju je do sada solidarno podržalo 50 organizacija civilnog društva, odnosno sindikati i nevla-dine organizacije iz Srbije, Fede-racije Bosne i Hercegovine, Repu-

blike Srpske, sa Kosova, iz Severne Makedonije i Švedske. Uskoro će se pridružiti i organizacije iz Albani-je i proširiće se i na organizacije na evropskom nivou. Tim dokumentom se u prvi plan ističu problemi radni-ka i mere zaštite, koje bi trebalo da se sprovedu na sistematičan način uz socijalni dijalog, kao i komuni-kaciju sa ostalim zainteresovanim stranama. Pojačavaju se individu-alni napori organizacija da zaštite članstvo i radnike, uz postizanje ši-reg konsenzusa i mogućnosti za sa-radnju deljenjem zajedničkih vred-nosti i ciljeva.

Deklaracija sadrži set mera po dr-žavama, a mi je prenosimo u celosti.

“Ova deklaracija utvrđuje cijeve i principe saradnje između sindikata i organizacija civilnog društva.

Ona služi da se poboljša nivo rad-nih prava u svim zemljama Zapad-nog Balkana. Neophodno je da se radnici i osetljive grupe građa-na zaštite od posledica ekonom-ske krize izazvane pandemijom kovid-19.

Od vlada naših zemalja zahtevaće-mo očuvanje kolektivnih prava, po-štovanje propisa od strane posloda-vaca i insistiraćemo na multisektor-skom i socijalnom dijalogu.

Kroz solidarnu akciju i uzajamnu podršku osnažićemo naše organi-zacije u borbi za radništvo u Bosni

PROTEST RADIKA JURE ZA VREME VANREDNOG STANJA

88


i Hercegovini, Severnoj Makedoni-ji i Srbiji.

uvodProcena Međunarodne organiza-

cije rada je da potpuno ili postepe-no zatvaranje preduzeća i kompanija zbog pandemije kovid-19 pogađa 81 odsto svetske radne snage, odnosno 2,7 milijardi zaposlenih. Čak 37,5% osoba je bilo zaposleno u sektorima visokog rizika od širenja zaraze kao što su zdravstvo, usluge, proizvodnja i administracija. Pored značajnog gu-bitka radnih mesta, došlo je i do po-goršanja već nepovoljne pozicije pre-karnih radnika.

Pozivamo se i na nedavno obećanje Evropske unije o pomoći koju će ona pružiti zemljama Zapadnog Balkana za oporavak od posledica pandemije, izraženo u okviru Zagrebačke dekla-racije1, pri čemu je naglasak stavljen na društveni razvoj. Imamo u vidu i Evropski stub socijalnih prava2, pre-ma kom sve članice EU, kao i države koje teže da postanu njen deo, treba da zaštite svoje radnike i radnice od prekarnih (nesigurnih) oblika rada i da im garantuju zarade koje obezbe-đuju pristojan životni standard i do-stojanstven život i rad.

Prema podacima koje imaju sindi-kati u zemljama Zapadnog Balkana, tokom vanrednog stanja proglašenog od strane vlada regiona, mnogi radni-ci u industriji i privatnom sektoru su nastavili da rade u proizvodnim po-gonima. Njima nisu bile obezbeđene adekvatne mere zaštite bezbednosti i zdravlja na radu niti su poslodavci u velikom broju slučajeva primenjivali donete mera zaštite. Najveći pritisak je bio na zdravstvenim radnicima koji su često bez adekvatne zaštitne opre-me, bez obuke i protokola radili direk-tno sa zaraženim osobama.

Priklanjamo se rečima eksperata Ujedinjenih nacija da “dok zaštitne maske mogu biti za jednokratnu upo-trebu, radnici to ne mogu biti”.

Nažalost, nerazumevanje i nebriga vlasti i poslodavaca za radnike i rad-nice, čijim kompanijama je zabranjen rad u cilju suzbijanja zaraze virusom kovid-19, ali i onih čije su kompani-

je sve vreme morale raditi kako bi se osiguralo snadbevanje građanstva osnovnim životnim namirnicama i uslugama, ostaće u istoriji zapamće-no kao jedna od bitnih odlika tržišta rada u zemljama Zapadnog Balkana u vreme pandemije.

baza i principi saradnjeKroz zajedničke javne i bilateral-

ne akcije insistiraćemo na sledećim preduslovima za ostvarenje dosto-janstvenog rada tokom i nakon kri-ze kovid-19:

Da sve vlade zemalja u regionu Za-padnog Balkana prilikom donoše-nja ekonomskih mera pokrenu kon-struktivan dijalog sa sindikatima i da u ovaj dijalog budu posebno uključe-ni sindikati iz sektora koji su najviše pogođeni pandemijom;

Da se socijalno odgovornim refor-mama, poput pravičnijeg oporeziva-nja i privlačenja društveno odgovor-nih investitora, preveniraju “cuna-mi” siromaštva, eksplozija društve-no-ekonomskih nejednakosti i sukobi u okviru društava;

Da se ni u kom slučaju ne sme do-zvoliti umanjenje radnih prava, već da se, naprotiv, propisi unaprede u skladu sa najvišim standardima Međunarod-ne organizacije rada i Evropske unije;

Da se osiguraju adekvatne mere za-štite bezbednosti i zdravlja za sve rad-nike i radnice.

set predloženih mera

Predviđa se da će Zapadni Balkan, kao i Evropa i ostatak sveta, u 2020. godini zabeležiti recesiju čiji obim će zavisiti od trajanja pandemije ko-vid-19. Budući odnos potpisnica ove deklaracije baziran je na principu za-jedništva, ali i poštovanju autonomi-je i specifi čnih prioriteta u različitim zemljama. Predložen je set mera po zemljama za zajedničko delovanje.

za bosnu i hercegovinu je prioritetno:Onemogućavanje daljeg jaza izme-

đu nivoa prava radnika i radnica u entitetima BiH;

Sprečavanje zloupotrebe Zakona o radu RS i FBIH u praksi kroz spora-zumne raskide ugovora o radu, zah-teva za neplaćeno odsustvo i drugo;

U narednim merama za stabilizaci-ju privrede i smanjenje ekonomskih posledica uzrokovanih pandemijom osigurati kontinuitet potrošnje kroz fi nansijske stimulacije, povećanje mi-nimalne plate, kao i zadržavanje plata na nivou koji je bio 5. marta 2020. ali i druge mere koje će imati za cilj za-državanje postojećeg nivoa primanja radnika i radnica u realnom sektoru;

Sastavni deo timova koji rade na predlozima ovih mera moraju biti sindikati iz realnog sektora, poseb-no sindikati iz sektora koji su najvi-še pogođeni ekonomskim posledica-ma pandemije;

Obraćanje pažnje na radnike i rad-nice sa ugovorima na određeno � kroz mere vlada u borbi sa ekonom-skim posledicama neophodno je sti-mulisati i fi nansijski podržati poslo-davce da produžavaju ove ugovore;

Zagovaranje za povećanje obima i broja mera iz Evropske socijalne po-velje čija bi primena bila obavezujuća kako na nacionalnom nivou, tako i na nivoima entiteta, zarad unapređenja trenutnog stanja u oblasti ljudskih, a pre svega socijalnih i radnih prava na teritoriji Bosne i Hercegovine;

Sprovođenje procesa reforme jav-ne uprave na transparentan i široko konsultativan način, uz uključivanje svih aktera od značaja, zarad stvara-nja “administracije po meri građana” uz puno poštovanje domaćih i među-narodnih standarda kvaliteta.

za srbiju je prioritetno:Pokretanje socijalnog dijaloga uz

učešće svih političkih aktera i soci-jalnih partnera radi postizanja nacio-nalnog konsenzusa o paketu mera za borbu protiv društveno-ekonomskih posledica epidemije kovid-19;

Sprovođenje analiza efekata mera donetih tokom vanrednog stanja na društvo i očuvanje najvišeg stepena ekonomskih i socijalnih prava u pe-riodu oporavka, sa naglaskom na po-štovanje prava najugroženijih kate-gorija radnika i radnica, kao što su →

99


oni u neformalnoj ekonomiji i na prekarnim poslovima, stariji rad-nici i radnice i oni sa porodičnim dužnostima;

Pokazivanje suštinske posveće-nosti standardima dostojanstve-nog rada i evropskim integracija-ma u oblasti socijalne politike i za-pošljavanja donošenjem propisa i strategija zasnovanih na konven-cijama Međunarodne organizacije rada i Saveta Evrope i direktivama Evropske unije;

Pokretanje reforme radnog za-konodavstva u pravcu unapređe-nja uslova rada i poštovanja prava na pravičnu naknadu svih radnika i radnica, uključujući i one putem uki-danja dualizma između rada u rad-nom odnosu i rada van radnog odno-sa i propisivanja standarda: rada na daljinu, netipičnih oblika rada (kao što je rad preko platformi) i nedovolj-no plaćenog rada (kao što je pruža-nje nege);

Hitno jačanje inspekcijskih službi u oblasti zdravstva, rada i socijalne zaštite, između ostalog, putem: zapo-šljavanja novih inspektora, nabavke opreme i povećanja transparentno-sti rada institucija;

Dodatno oporezivanje onih koji su u uslovima pandemije stekli ek-stra profi t na trgovanju zaštitnom opremom;

Omogućiti jednak tretman radni-ka u državnom i privatnom sektoru u smislu prava na prekid rada usled pandemije.

za severnu makedoniju je prioritetno:Da se osnaži socijalni dijalog, ne

samo deklarativno već i suštinski,

kao i da budu prihvaćeni zahtevi organizacija i sindikata koji rade na unapređenju prava zaposlenih u pri-vatnom sektoru;

Jačanje kapaciteta Državnog in-spektorata za rad, zato što u najve-ćem broju preduzeća nema sindikal-nih organizacija, a Inspektorat je je-dini koji može da pomogne u situa-cijama u kojima su prava zaposlenih prekršena;

Veća saradnja između svih institu-cija, kao što su Agencija za rad i zapo-šljavanje, Uprava javnih prohoda i In-spektorat za rad i bezbednost i zdrav-lje na radu, u cilju redovne komuni-kacije između teritorijalnih jedinica kako bi se umanjila zloupotreba oko isplata dohotka, nezakonitih prekida ugovora o radu, nezakonitog smanji-vanje radnih sati iako zaposleni rade bez skraćenog radnog vremena;

Veća kontrola preduzeća koja dobi-jaju državne subvencije kako bi sma-njile štetu i poboljšale likvidnost u vreme nastupajuće socio-ekonomske krize, u smislu da te fi rme moraju da isplaćuju plate za zaposlene, poštuju radnička prava, zdravlje i sigurnost na radnom mestu;

Za sve zaposlene koji su za vreme krize ostali bez radnog mesta, da im se omogući državna pomoć dok ne nađu drugi posao, bez obzira na tip otkaza (s obzirom na to da su bili i nezakoniti otkazi i prekidi ugovora o radu, dogovoreni prekidi rada, otka-zi zbog kršenja reda i discipline itd.).

za kosovo je prioritetno:Izrada i primena opšteg kolektiv-

nog ugovora i sektorskih ugovora u svrhu unapređenja i zaštite pra-

va radnika uzimajući u obzir njihov svaki doprinos na radnom mestu, u sektoru i ekonomiji;

Razviti nacionalnu strategiju za-štite na radu na temelju preporu-ka Međunarodne organizacije rada (ILO) i Evropske agencije za sigurnost i zdravlje na radu;

Vlada treba da ojača kapacitete rada i sektorskih inspekcija i izradi nove zakone o zaštiti na radu za po-liciju, vojsku i vatrogasce;

Kontinuirana pomoć nakon van-rednog stanja za mala preduzeća i sa-mozaposlene s ekonomskim teškoća-ma uzrokovanim ekonomskom pa-sivnošću u vreme pandemije;

Jačanje socijalnog dijaloga svih sindikata i organizacija specijalizo-vanih za zaštitu radnih prava zajed-no s vladom u zaštiti radnika od ra-znih opasnosti po zdravlje i sigur-nost na radu;

Izrada i provedba konkretnih mera za koristi iz paketa finansij-skog oporavka, uključujući sve rad-ne sektore bez razlike i u stalnom di-jalogu s relevantnim sindikatima i organizacijama;

Da se prioritetno preispita i odobri u Skupštini reforma paketa radnog zakonodavstva, obnavljajući odredbe zakona o porodiljskom i roditeljskom odsustvu u okviru zakona o radu;

Pojačana koordinacija između so-cijalnih partnera za uspostavljanje i jačanje novih sindikata u privatnom sektoru i podršku postojećim savezi-ma i sindikatima;

Nastavak formalizacije ekonomije povećanjem broja formalnih radni-ka ekonomskim merama za podsti-canje formalnosti;

Da zakon o zdravstvenom osigu-ranju postane funkcionalan i da se na nacionalnom nivou osnuje fond za socijalno osiguranje za sve sek-toreJavno zdravlje je najvažniji in-teres svih ljudi na Zapadnom Bal-kanu. U svim zemljama zahtevamo donošenje propisa kojima će se dr-žave obavezati da poseduju zaštitnu opremu i lekove za slučajeve pande-mije, koji bi samo tada mogli da budu upotrebljeni.”

(IZVOR: DEKLARACIJA2020.COM)

ZA MNOGE RAD OD KUĆE NĲ E MOGUĆ

1010


POVERENIK ZA RAVNOPRAVNOST

Zaštita od diskriminacije “na pauzi”Brojne organizacije koje su podnele pritužbe za zaštitu od diskriminacije, obaveštene su tokom prošle nedelje da će se postupci po pritužbama nastaviti tek “nakon izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti”. Mandat prethodne poverenice za zaštitu ravnopravnosti istekao je 27. maja 2020. godine, a kako je u dopisima navedeno, “ovaj inokosni organ nema zamenike sa zakonskim ovlašćenjima za postupanje”

Grupa nevladinih organizacija izrazila je duboku zabrinutost zato što trenutno ne funkcio-niše sistem zaštite od diskriminacije u Srbiji, s obzirom da je institucija po-verenika za zaštitu ravnopravnosti u potpunosti blokirana zbog propušta-nja da se blagovremeno izabere novi poverenik/poverenica. Brojne organi-zacije koje su podnele pritužbe za za-štitu od diskriminacije, obaveštene su tokom prošle nedelje da će se postupci po pritužbama nastaviti tek “nakon iz-bora poverenika za zaštitu ravnoprav-nosti”. Mandat prethodne poverenice za zaštitu ravnopravnosti istekao je 27. maja 2020. godine, a kako je u dopi-sima navedeno, “ovaj inokosni organ nema zamenike sa zakonskim ovlašće-njima za postupanje”.

Može se očekivati da će građanke i građani Srbije mesecima biti bez ade-kvatne zaštite od diskriminacije jer poverenika za zaštitu ravnopravnosti bira Narodna skupština većinom gla-sova svih narodnih poslanika na pred-log odbora nadležnog za ustavna pi-tanja, a u Srbiji su tek održani parla-mentarni izbori, a onda nakon njih sle-di konstituisanje Narodne skupštine i nadležnih odbora. Ovakva situacija do-datno viktimizuje sve koji su pretrpeli diskriminaciju i povećava rizik da se diskriminacija nastavi ili ponovi. Ta-kođe, postavlja se pitanje na koji način će Poverenik za zaštitu ravnopravno-sti preduzimati procesne radnje u an-tidiskriminacionim parnicama koje su u toku, što dodatno doprinosi nesigur-nosti pravne zaštite od diskriminacije.

Nefunkcionisanje ovog mehanizma zaštite od diskriminacije najviše će po-goditi građane i građanke koji pripa-daju višestruko ugroženim i margina-lizovanim grupama, posebno one koji nemaju dovoljno novca i resursa da se za zaštitu od diskriminacije obrate su-dovima u Srbiji.

Imajući u vidu da Srbija teži da po-stane država u kojoj se poštuje vladavi-na prava, ravnopravnost i ljudska pra-va, apsolutno je nedopustivo stanje u kome se nalazi institucija poverenika za zaštitu ravnopravnosti, a ova situa-cija ujedno je i podsetnik na to koliko se lako mogu urušiti institucije uspostav-ljene radi zaštite ljudskih prava u Srbiji.

Na kraju, pozivamo sve relevantne aktere da odmah po konstituisanju Na-rodne skupštine hitno pokrenu postu-pak izbora novog poverenika za zašti-tu ravnopravnosti.

Potpisnici: A11 – Inicijativa za eko-nomska i socijalna prava; Udruženje građanki FemPlatz; Radnik.rs; Impuls Tutin; Haver, Srbija; Befem – femini-stički kulturni centar; Inicijativa za

prava osoba sa mentalnim invalidite-tom MDRI-S; Romski ženski centar Bi-bija; Iz kruga Beograd;

International Aid Network; Yucom – Komitet pravnika za ljudska prava; ERA; Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom Srbije; Centar za pra-va deteta; Beogradski centar za ljudska prava; Organizacija za promociju akti-vizma OPA, projekat Femix; Užički cen-tar za prava deteta; Grupa 484; Amity – snaga prijateljstva; Dečiji centar Mali princ; Sandžački odbor za zaštitu ljud-skih prava i sloboda; Odbor za ljudska prava Vranje; Kolektiv mladih zena – FEMIX; Mlado srce i portal W pre-ss; Centar za rad sa decom, mladima i porodicom “Vrdničak” Vrdnik; Centar za podršku ženama; Mreža SoS Vojvo-dina; Geten; Astra – anti traffi cking ac-tion; Ženske studije istraživanja, Novi Sad i Subotica; Centar za istraživa-nja javnih politika; Gej strejt alijan-sa; Ženski istraživački centar za edu-kaciju i komunikaciju; Ženski centar Užice; Dr Zorica Mršević; Iz kruga Voj-vodina; NVO Atina; Alternativni cen-tar za devojke; Rekonstrukcija ženski fond; Centar za ženske studije Beograd; Viktimološko društvo Srbije; Gender Knowledge Hub; Nacionalna organiza-cija osoba sa invaliditetom; Beogradski centar za bezbednosnu politiku; Prija-telji dece Srbije; Grupa Budi jedan; Pe-ščanik, Kruševac; Konsultacije za lez-bejke; SoS ženski centar; SOS Vlasotin-ce; Oaza sigurnosti; Ženska alternati-va; Žene za mir, Leskovac; Ekumenska humanitarna organizacija.

(IZVOR: INICIJATIVA A11)

DOSADAŠNJOJ POVERENICI BRANKICI JANKOVIĆ MANDAT JE ISTEKAO U MAJU

1111


ONI SU HEROJI

Ljudi koji su život učinili lakšimAleksandar, Anđela, Olja, Vesna, Dejan, Boris, Jasmina, Željana, Živko, Miloš, Vekoslav, Slavica, Vladimir, Enver, Julija… Ovo su imena samo nekih ljudi iz 30 gradova u Srbiji koji su se nesebičnim trudom tokom vanrednog stanja kvalifi kovali za heroje u svojim zajednicama. Sto herojskih priča ušlo je u konkurenciju za nagrade, ali i mnoge druge, koje nisu ispunile formalne uslove konkursa, pokazale su nesebičnu energiju i posvećenost zajednici i time zaslužuju pažnju i zahvalnost

Konkurs “Oni su heroji” zavr-šen je proglašenjem najista-knutijih pojedinaca tokom pandemije koje su predložili njihovi sugrađani, prijatelji ili porodica. Pet-naest heroja sa najvećim brojem gla-sova na sajtu onisuheroji.rs nagrađe-ni su aviokartama za zemlje Evrop-ske unije.

Na takmičenje u organizaciji Dele-gacije EU pristigao je veliki broj pri-java iz više od 30 gradova u Srbiji. Sto herojskih priča ušlo je u konkurenci-ju za nagrade, ali i mnoge druge, koje nisu ispunile formalne uslove kon-kursa, pokazale su nesebičnu ener-giju i posvećenost zajednici i time za-služuju pažnju i zahvalnost.

“Nesebično nam je pomogao u do-stavljanju namirnica i lekova. Sva-ki dan, po kiši i snegu vremenskim uslovima pomagao starijim ljudima koji su bili u karantinu. To je za svaku

pohvalu kad postoje tako divni mla-di ljudi.”

“Moja sestra je heroj! Hvala joj za svaki dan kad je rizikovala radom u laboratoriji, za hrabrost koju je po-kazala pacijentima, porodici, prija-teljima, za nesebičnu podršku svima sa kojima je bila u kontaktu, za lepe reči i utehu koje je svima uputila.”

“Pored brojnih obaveza uspešno savlađuje svakodnevne nove obave-ze i sve prepreke koje joj se na putu nađu. Poseban razlog zbog kog je pri-javljujem na konkurs je što je tokom pandemije pružala besplatnu pomoć učenicima svih uzrasta i studentima iz različitih gradova koji su nakon njene objave na društvenim mreža-ma potražili pomoć od nje.”

Ovo su samo neke od zahvalnosti upućenih glavnim junacima malih priča o velikoj hrabrosti. Upravo zbog toga, zbog izuzetnih priča i velikog broja predloga za heroje koji su pri-

stigli tokom kampanje, Delegacija EU u Srbiji odlučila je da proširi krug na-građenih za još pet heroja, jer solidar-nost je jedna od temeljnih vrednosti Evropske unije od njenog osnivanja.

Petnaest pobednika konkursa do-biće po dve avio-karte u saradnji sa Er Srbijom, koja je partner Delegaci-je EU na ovom projektu. Među prijav-ljenima nalaze se volonteri, prodav-ci, komšije, nastavnici koji su držali časove na daljinu, policajci, vojnici, lekari, prodavci, muževi, žene, bake i deke. Oni su u jeku epidemije viru-sa korona nastavili da rade, svojim sugrađanima olakšali život i malim i velikim, ali pre svega hrabrim de-lima ublažili težak period kroz koji smo svi prošli.

Najviše glasova, 50 533 osvojio je novinar iz Novog Pazara Aleksandar Nićiforović. Njega je predložio kole-ga koji je rekao: “Moj kolega, novinar Aleksandar Nićiforović heroj je naše

1212


profesije i grada Novog Pazara. Ovaj profesionalac u vreme trajanja van-rednog stanja bio je angažovan za više medija. Tokom dana izveštavao je o svim aktuelnostima koje se tiču koro-na virusa, nažalost, najčešće o broju obolelih i umrlih. Tokom noći Alek-sandar postaje super novinar jer piše i javnost upoznaje sa nekim pravim i istinskim herojima. Tokom 50 dana trajanja policijskog časa, na porta-lima i svojim nalozima na društve-nim mrežama u rubrici �Lepša strana vanrednog stanja� objavio je 50 pozi-tivnih priča o ljudima i događajima. Svakog dana po jedna priča, verujte neverovatan podvig. On je u pravom smislu prikazao lepšu stranu vanred-nog stanja, beležeći svakodnevno po-zitivne priče, kojih je svakako bilo!”

Za Aleksandrom, sa 34 570 glasova sledi Anđela Petrović, učiteljica iz Be-ograda. Olja Novčić, radnica jednog trgovinskog lanca, heroina je jer je, kako kaže njen predlagač, “ona sva-ki dan išla i radila u vreme vandred-nog stanja i ako nije imala prevoz, uvek se snalazila, stizala na posao, jer ona je uvek tu za nas da bila pomo-gla kupcima…”

Vesna Novković (34 264) je negova-teljica za starije iz Vlasotinca, zapo-slena u Udruženju građana “Osmeh”. Za vreme vanrednog stanja sve ne-govateljice su radile po izmenjenom planu, ali Vesna je taj plan dovela do savršenstva. “Po neprohodnom tere-nu, kolima ili pešice, nekad i po sne-gu, niko nije smeo da ostane bez onog što ga održava u životu, bez namir-nica i lekova. Vesna se pobrinula za to i zato joj hvala!”

Dejan Bošković (Beograd, 33 068 glasova) je nastavnik biologije za koga se može reći da je bio najaktivni-ji nastavnik za vreme pandemije. Sve vreme je putem RTS-a bio prisutan u domovima osnovaca širom Srbije. Učenici starijih razreda su dobili vr-hunskog nastavnika uz koga su uči-li, smejali se i zabavljali. Zahvaljuju-ći njemu, biologija je postala omiljeni predmet učenika. I to ne samo uče-nika starijih razreda. Učenici širom Srbije su, bez obzira na uzrast, jedva čekali da počne čas biologije. Preda-

vanja Dejana Boškovića okupljala su oko televizora sve članove porodice. Nastavnici svih predmeta su sa uživa-njem pratili predavanja svog kolege, bez obzira na to što predaju neki sa-svim drugi predmet. Dejan Bošković je svojim predavanjima doprineo po-pularizaciji biološke nauke, a svakog učenika je motivisao i pružio mu od-lične osnove za dalje proučavanje ove nauke u narednim razredima.

Boris Bubalo je volonter iz Beogra-da koji je osvojio 31 880 glasova. Nje-gov predlagač kaže: “Momak koji je sve vreme dok je trajala vanredna si-tuacija, radio kao volonter u opštini Vračar. Nesebično nam je pomogao u dostavljanju namirnica i lekova. Sva-ki dan po kiši, snegu i lošim vremen-

skim uslovima opsluživao je starije ljude koji su bili u karantinu.”

Jasmina Tošović, studentkinja far-macije, dobila je podršku 31 718 gra-đana za volonterski rad na Institutu za virusologiju i vakcine Torlak.

Željana Radojičić Lukić, učiteljica iz Mionice koja je ušla u izbor od 50 najboljih nastavnika iz celog sveta, i učiteljski ambasador-učitelj Varki fondacije i “Global Teacher Award”, pokazala je i tokom pandemije za-što je jedna od zvanično najboljih nastavnika sveta.

Ona je, istog onog trenutka kada je proglašeno vanredno stanje, oformi-la Fejsbuk grupu “Nastavnička mre-ža tokom pandemije” i na taj način umrežila nastavnike celog regiona zapadnog Balkana. Pošlo joj je za ru-kom da tokom samo 24 časa okupi 40 administratora za tu grupu, od kojih

su većina najbolji nastavnici sa pro-stora bivše Jugoslavije. Željanin cilj je bio da umreži nastavnike regiona, da ih ohrabri da jedni drugima budu podrška. Cilj je ostvaren tako što su, umrežavajući altruiste nastavničke profesije, kreirali najveću bazu digi-talnih obrazovnih materijala po prin-cipu “Uzmi šta ti treba, podeli ono što imaš!” Već nakon tri nedelje nakon formiranja, grupa je umrežila više od 27 000 nastavnika zapadnog Balka-na, koji su nesebično podelili više od 3000 digitalnih obrazovnih materi-jala sa svim nastavnicima regiona.

“Željanina grupa entuzijasta”, kako je prepoznaju u javnosti, ubrzo je postala servis nastavnika zapad-nog Balkana. Grupa je istovremeno

postala i učionica, zbornica, biblio-teka, pozorište, bioskop. Neretko je grupa bivala i ispovedaonica, pa je Željana promišljala i kako da pruže psihološku potrebu jedni drugima i kako da zdravi sačekaju novu škol-sku godinu. Sa timom, okupljenim oko zajednice EduBalkan, pokrenula je i akciju “Balkanska zbornica”, je-dinstvenu video-konferenciju pre-ko Zum platforme.

Heroji pandemije su i pogranični policajac Živko Krivokuća (Tovariše-vo), volonter Miloš Panić (Požarevac), dr Vekoslav Zajić (Svilajnac), Slavica iz Paraćina, zadužena za higijenu u kovid ambulanti, volonter Vladimir Stojičević (Bor), volonter Enver Ka-lender (Sjenica) i medicinska sestra Julija Milojević (Požarevac), koja je radila u kovid bolnici.

(IZVOR: ONISUHEROJI.RS)

1313


Jedan posto svetskog stanovništva trenutno je raseljeno, što je najveći broj od kako UNHCR beleži statistiku, a Svetski dan izbeglica obeležava se aktivnostima i u prihvatnim centrima na jugu Srbije. Trenutno u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4800 osoba, a kako kažu u Komesarijatu za izbeglice, za poslednjih 12 godina samo su 173 osobe dobile azil ili supsidijarnu zaštitu

Odlukom Generalne skupšti-ne UN, 20. jun se, kao Svetski dan izbeglica obeležava od 2001. godine, sa ciljem da se skrene pažnja na položaj izbeglica širom sve-ta i ukaže na značaj pružanja pomo-ći izbeglima.

Komesarka za ljudska prava Save-ta Evrope Dunja Mijatović izjavila je 20. juna, povodom Svetskog dana izbeglica, da nasilje i napadi na mi-grante na granicama moraju presta-ti. Ona je upozorila da napadi i nasi-lje na granicama ne ugrožavaju samo prava migranata već i prava građa-na evropskih država, jer kada se pro-tivzakonite i nasilne akcije policije odvijaju nekažnjeno, njihova odgo-vornost za delovanje je narušena i tada je zaštita svih građana ugrože-na. Zbog svih ovih razloga evropska komesarka za ljudska prava pozva-la je sve države članice Saveta Evro-pe da se “pridržavaju obaveza prema izbeglicama zaustavljanjem nasilja” i da “osiguraju da njihove instituci-

je za ljudska prava mogu da prate i izveštavaju o situaciji sa izbeglicama na granicama”.

Dunja Mijatović je takođe istakla da je od presudne važnosti sprovo-đenje efi kasnih istraga svih navoda o nasilnim ili rasističkim incidenti-ma na granicama, posebno kada su u njima učestvovale snage bezbed-nosti. Evropska komesarka je rekla da će Svetski dan izbeglica ukazati na teškoće koje izbeglice trpe, oda-jući počast otporu izbeglica i poziva-jući na njihovu zaštitu i podržavanje njihovih prava. Ona je pozvala vlade da počnu da rešavaju slučajeve re-šenja prava izbeglica širom Evrope, protivno međunarodnom zakonu o ljudskim pravima.

Komesarka je na kraju poručila da “zaštita ljudskih prava i dostojanstva izbeglica nije opcija, već moralna i za-konska obaveza koje sve države čla-nice moraju da poštuju”.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je da Srbija dočekuje 20. jun,

Svetski dan izbeglica, kao zemlja koja se i dalje suočava se problemima lju-di koji su tokom rata u bivšoj SFRJ morali da napuste dom, ali i sa pri-livom migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike.

Ombudsman je u pisanoj izjavi naveo da građani Srbije “nisu okre-nuli leđa onima kojima je potrebna pomoć jer su sami delili izbegličku sudbinu”. “Stoga samo solidarnost i razumevanje za izbeglice i migran-te i probleme sa kojima se suočava-ju, ali i odgovorne institucije sa ra-zvijenim mehanizmima posebne za-štite njihovih prava mogu biti stožer za stvaranje tolerantnog ambijenta koji prepoznaje i štiti najranjivije”, naveo je Pašalić.

Jedan posto svetskog stanovništva trenutno je raseljeno, što je najveći broj od kako UNHCR beleži statisti-ku, a Svetski dan izbeglica obeležava se aktivnostima i u prihvatnim cen-trima na jugu Srbije. Trenutno u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji

SVETSKI DAN IZBEGLICA

Neka nasilje stane

1414


boravi oko 4800 osoba, a kako kažu u Komesarijatu za izbeglice, za posled-njih 12 godina samo su 173 osobe do-bile azil ili supsidijarnu zaštitu.

Prema podacima UNHCR-a, svaka 97. osoba na svetu je raseljena usled progona ili konfl ikata, što je više od 79,5 miliona ljudi, a skoro polovinu tog broja čine deca.

Srbija je poslednjih decenija, od ra-tova devedesetih na prostoru bivše SFRJ do poslednje migrantske krize, bila prolazna zemlja ili postala dom za ljude koji su bežali od ratom za-hvaćenih područja, a u Komesarija-tu za izbeglice kažu da Svetski dan iz-beglica treba da podseti građane na ljude koji su ostali bez doma, bez naj-milijih, bez posla i imovine, koji su prisiljeni da traže sigurnu zemlju ili su našli novi dom negde daleko. Tim ljudima u jednom trenutku celi život stane i takav se nikad više ne nasta-vi. Srbija i dalje neumorno radi na obezbeđivanju krova nad glavom lju-dima koji su tokom sukoba devedese-tih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom, a zajedno sa Evropom i ostat-kom sveta suočava se sa jednim od najvećih egzodusa u skorijoj istoriji. Od početka izbegličke krize više od milion ljudi sa Bliskog Istoka i sever-ne Afrike prošlo je kroz Srbiju, kažu u Komesarijatu.

Njihovi podaci pokazuju da je oko 618 000 ljudi dobilo izbeglički status usled ratnih dešavanja na prostori-ma bivše SFRJ, a u tom statusu je još 25 794 osoba.

Srbija je pokazala humanost i puno poštovanje međunarodnih standar-da u prihvatu i zbrinjavanju migra-nata koji su prošli preko njene teri-torije. Izbeglice u Srbiji, pre svega oni koji dolaze sa Bliskog istoka i kojima je Srbija usputna stanica, suočavaju se sa mnogim problemima, a tokom 2019. godine 12 937 osoba izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, a pravo na azil priznato je za svega 35 osoba. Pored toga, kažu u Komesarijatu, u Srbiji još uvek nisu rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije.

Povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica, u Beogradskom centru za ljudska prava kažu da treba obratiti pažnju na ranjiivost izbegličke popu-lacije posebno u situaciji pandemije virusa korona i napominju da držav-ne institucije u Srbiji imaju obavezu pružanja zaštite svim izbeglicama, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Nažalost, dugotrajni konfl ikti i ma-sovna kršenja ljudskih prava u sve-tu ukazuju da se ne mogu očekivati značajnija poboljšanja u skorijoj bu-dućnosti. Pored toga, u Srbiji još uvek

nisu rešeni problemi izbeglica i in-terno raseljenih lica sa prostora biv-še Jugoslavije. Tokom vanrednog sta-nja kretanje izbeglica i tražilaca azi-la bilo je u potpunosti ograničeno na centre u kojima su se nalazili. Zato pozivamo nadležne institucije da i za vreme pandemije omoguće nesme-tan pristup teritoriji i postupku azi-la u skladu sa preporukama UNHCR i OHCHR uz poštovanje svih zdrav-stvenih mera, kažu u Beogradskom centru.

U ovoj nevladinoj organizaciji sma-traju da u Srbiji sistem azila još nije efi kasan jer postupak predugo traje, ne sprovodi se postupak na Aerodro-mu “Nikola Tesla”, stopa priznavanja azila je niska, a izbeglice ne mogu da ostvare pravo na putnu ispravu i ste-knu državljanstvo Srbije. Beogradski centar za ljudska prava nastojaće da svojim aktivnostima koje uključuju pružanje besplatne pravne pomoći tražiocima azila, strateško zastupa-nje pred domaćim i međunarodnim telima, podršku u integraciji i zago-varanje, poboljša položaj svih izbegli-ca koje se nalaze u Srbiji.

Svetski dan izbeglica ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN 2001. godine.

PRIREDILA: J.G.

JEDAN ODSTO SVETSKE POPULACĲ E JE U IZBEGLIŠTVU

1515


Urednica dodatka: Jovana Gligorĳ ević, Novinarke: Biljana Vasić, Ivana Milanović Hrašovec, Dokumentacĳ a: Dragoslav Grujić, Urednik fotografi je: Marĳ a Janković, Fotografi je: agencĳ a FoNet i Marĳ a Janković, Grafi čko oblikovanje: Ivan Hrašovec, Slog: Tanja Stanković, Lektura: Živana Rašković, Korektura: Stanica Milošević

Dodatak je objavljen u nedeljniku Vreme u okviru projekta “Država i solidarnost – Pogled uprt u evropsko pravo” koji fi nansira Evropska unĳ a (preko Delegacĳ e EU u Srbĳ i) kroz medĳ ski program. Objavljivanje ovog dodatka omogućeno je uz fi nansĳ sku pomoć Evropske Unĳ e. Sadržaj dodatka odgovornost je isključivo nedeljnika Vreme i ni na koji način ne odražava stavove i mišljenje Evropske unĳ e.

DONACIJE

Tu smo jedni za druge“COVID-19 je preko noći promenio život i način funkcionisanja celog društva. Zdravstvene i indi-rektne posledice virusa i vanrednog stanja po naše zajednice, a posebno najugroženije građane, trenutno su nesagledive. Da bi pomoć i podrška stigle gde treba, neprofi tne organizacije i nefor-malne grupe širom Srbije rade posvećeno, ali im je potrebna tvoja podrška.”

Ovo stoji na sajtu donacije.rs, i inače poznatom po brzoj reakciji za sve kojima je pomoć hitno potrebna. Izdvajamo nekoliko uspešno završenih akcija prikupljanja novca za one kojima je po-treban tokom krize izazvane novim virusom korona.

• SRBIJA HAKUJE KORONU: NAŠI INOVATORI VO-LONTERSKI KREIRALI REŠENJA ZA UGROŽENE OD KORONE, VREME ZA SLEDEĆU FAZU

“Mi smo udružena grupa tehnoloških stručnjaka i ino-vatora koji nisu mogli da sede skrštenih ruku i gleda-ju kako pandemija korona virusa napada naše druš-tvo, gde su neke od najvažnijih i najranjivijih grupa, poput zdravstvenih radnika koji su bili izloženi na mi-lost i nemilost ovoj smrtonosnoj bolesti. Zbog toga smo se pod imenom Vizionari Srbije organizovali i mobili-sali u prvim danima epidemije u Srbiji. Za samo me-sec dana napravili smo više od 45 000 vizira i podeli-li ih zdravstvenim radnicima i drugim ugroženim lici-ma širom zemlje.”

• POMOZIMO MAČKAMA SA POSEBNIM POTREBAMA U PRIHVATILIŠTU ŠAPICA 011 DA DOBIJU HRANU

“Prihvatilište za mačke sa posebnim potrebama Šapi-ca 011 je posvećeno macama koje su ostavljene kod ve-terinara ili izbačene iz kuće samo zato sto su obolele i tražile dodatnu pažnju, negu, hranu i lekove. Mi smo ih preuzeli i sada se brinemo o njima. Prihvatilište je deo udruženja za zašitu životinja Šapica 011 koje tako-đe u sklopu svojih aktivnosti ima i Pansion za mačke Šapica 011 (čuvanje maca na određeno vreme), koje je i

glavni izvor prihoda. Zbog novonastale situacije usled COVID-19, nažalost, svi naši klijenti koji su rezervisa-li termine za svoje mace u periodu proleće/leto 2020. su te termine otkazali. Samim tim mi smo ostali bez sredstava za hranu, lekove, suplemente i ostalu opre-mu za naše štićenike ‒ mace, kojih u ovom trenutku ima 20. U ovom kritičnom periodu pomoć nam je pre-ko potrebna.”

• POKRIVALICE: BEOGRADSKE DIZAJNERKE I KROJAČICE ŠIJU ZAŠTITNE MASKE ZA MEDICINSKE RADNIKE

“Organizovali smo se jos prvog dana vanrednog stanja, putem društvenih mreža proširili informaciju o nameri i već za 48 sati isporučivali prve stotine u bolnice. Onda je solidarnost učinila svoje, tekstilni dobavljači su nam donirali materijale, pridružili su nam se volonteri za distribuciju i mi smo shvatili da imamo načina da po-mognemo velikom broju ljudi da dobiju PokrivaLice, a time učinimo mnogo za svoju zajednicu. Međutim, tu nam je potrebna građanska pomoć.”

• BELHOSPICE: POMOZIMO DA ONKOLOŠKI PACIJENTI NASTAVE DA DOBIJAJU PSIHOSOCIJALNU POMOĆ I TOKOM COVID-19 KRIZE

“BELhospice multidisciplinarni tim, sastavljen od dok-tora, medicinskih sestara, psihologa, socijalnog radnika i dve negovateljice, poseduje i veštine i licencu za pru-žanje usluga palijativnog zbrinjavanja. Vašom podrš-kom omogućićete prvom hospis centru u Srbiji nesme-tan rad i pružanje besplatnih usluga povećanom broju pacijenata i članovima njihovih porodica, koji se u da-tim okolnostima često osećaju beznadežno, uplašeno i usamljeno u svojim problemima. Takođe, pružićete i veliki doprinos poboljšanju kvaliteta njihovih života u izolaciji zbog postojeće pandemije.”

IZVOR: DONACIJE.COVID19.RS

1616


Copyright © NP Vreme, BeogradUpotreba materijala iz ovog fajla u bilo koje svrhe osim za

ličnu arhivu dozvoljena je samo uz pisano odobrenje NP Vreme

PDF izdanje razvili: Saša Marković i Ivan HrašovecObrada: Marjana Hrašovec

Solidarnost (12)PandemijaSrbija i EULjudski razvojDeklaracija 2020RavnopravnostHerojiIzbegliceDonacije

ImpresCopyright

pandemija i solidarnost · položaj radnika tokom pandemije novog virusa korona, a podsećamo i ko...

Documents