parazitologija · web view1. paraziti , parazitologija i parazitske bolesti veliki broj...

DVM , profesor Anđelka P. Čičić

UVOD

1. PARAZITI , PARAZITOLOGIJA I PARAZITSKE BOLESTI

Veliki broj predstavnika biljnog i životinjskog sveta povremeno ili stalno žive na račun drugih vrsta , hraneći se njihovim sokovima i tkivima . Ovakve biljke i životinje nazivaju se paraziti , a njihov način života parazitski . One , pak , biljke i životinje na čiji račun paraziti žive nazivaju se domaćini . Prema tome , odnos između parazita i domaćina , kao biološka pojava , naziva se parazitizam . Nauka koja proučava život parazita naziva se parazitologija . Parazitologija se bavi proučavanjem :

- bioloških uzajamnih odnosa između parazita i njihovih domaćina - šteta koje paraziti pričinjavaju domaćinu - načina i metoda borbe protiv parazita

Prema poreklu i prirodi parazita parazitologija deli se na :- fitoparazitologiju , koja proučava parazite biljnog porekla – fitoparazite

( bakterije , virusi , rikecije , gljivice )- zooparazitologiju , koja pručava parazite životinjskog porekla – zooparazite

( protozoe , helminte , artropode ..)Prema tome gde paraziti parazitiraju u ili na čoveku , životinji ili bilju , parazitologija se deli na :

- Medicinsku parazitologiju- Veterinarsku parazitologiju- Poljoprivrednu parazitologiju

Predmet izučavanja veterinarske parazitologije jesu sve vrste parazita koje izazivaju oboljenja domaćih i divljih životinja . Osim toga , parazitologija bavi se pronalaženjem efikasnih mera za borbu protiv parazita , za njihovo suzbijanje i sprečavanje njihove pojave i širenja .

2. ZNAČAJ PARAZITOLOGIJE I KORELACIJA SA DRUGIM NAUČNIM DISCIPLINAMA

3. ISTORIJAT RAZVOJA PARAZITOLOGIJE

Parazitologija


4. KLASIFIKACIJA PARAZITA

Prema zoološkoj klasifikaciji , a na osnovu morfoloških i bioloških osobina , svi paraziti su svrstani u sedam osnovnih tipova ili kola . Svaki tip se deli na klase , klase na redove, redovi na familije , familije na rodove , rodovi na vrste . U okviru ovih grupa zbog specifičnosti pojedinih parazita ukazala se potreba za stvaranjem podgrupa ..

TIP ( KOLO )a) podtip

KLASAa) podklasa

REDa) podred

FAMILIJAa) podfamilija

RODa) podrod

VRSTAa) podvrstab) varijetet

U veterinarskoj parazitologiji izučavaju se sledećih pet tipova parazita :1. tip PROTOZOA jednoćelijske praživotinje 2. tip PLATHELMINTHES pljosnati crvi3. tip NEMATHELMINTHES okrugli crvi 4. tip ACANTHOCEPHALES crvi sa rilom5. tip ARTHROPODA zglavkari

Paraziti , predstavnici tipova plathelminthes , nemathelminthes , acanthocephales čine zajedničku grupu Helminthes – parazitski crvi vermes . Nauka koja proučava parazitske crve naziva se helmintologija . Protozoe izučava – protozoologija , arachnoidea –arahnologija , insecta – entomologija .

5. DOMAĆINI ZA PARAZITE

Domaćinom se nazivaju svi životinjski organizmi na kojima ili u kojima paraziti nalaze uslove za privremeni ili stalni boravak , ishranu , razvoj i razmnožavanje . U zavisnosti od potreba razvoja parazita i njihove prilagođenosti parazitizmu , u prirodi postoje više tipova domaćina .Pravi domaćin ili krajnji domaćin je onaj u kome se parazit razmnožava polnim putem ili u njemu dostiže svoj polno zreli – adultni oblik .Prelazni domaćin je onaj u kome se parazit razmnožava bespolnim putem ili se u njemu nalazi u larvenom obliku .Razvoj i širenje nekih vrsta parazita zahteva prisustvo pravog domaćina i jednog ili više

Parazitologija


prelaznih domaćina . Međutim , mnoge vrste parazita nemaju prelazne domaćine , jer u toku evolucije su se prilagodili da obave jedan deo razvoja u spoljnjoj sredini pod određenim uslovima . Takođe pod uticajem spoljnje sredine mnogi paraziti su se prilagođavali širem krugu vrsta pravih domaćina ili isključivo jednoj vrsti domaćina .Rezultat evolutivnog prilagođavanja parazita jeste postojanje :

- obligatnih (obaveznih ) domaćina , u kojima paraziti naslaze najbolje uslove za razvoj ishranu , reprodukciju .

- fakultativnih domaćina u kojima paraziti nemaju uslove da duže opstanu , nemaju mogućnost razmnožavanja delimično ili u potpunosti .

- rezervoarni domaćini su oni u kojima jaja ili larvice parazita ne mogu se razvijati ali ostaju živi i sposobni za infekciju pravog ili prelaznog domaćina .

primer :

Dicrocoelium dendriticum ( mali metilj )

Pronađi pravog i prelazne domaćine

Parazitologija


Test1. objasni značenje sl. pojmova parazit , domaćin , parazitizam ...2. šta proučava parazitologija i podela3. na koji način je izvršena klasifikacija parazita4. koje discipline u okviru parazitologije znaš5. koje vrste domaćina za parazite postoje

6. KLASIFIKACIJA PARAZITA PREMA NAČINU I MESTU PARAZITARENJA

Pored zoološke klasifikacije parazita u tipove i niže jedinice do vrste postoje i druge podele parazita .Prema vremenu boravka u ili na domaćinu paraziti se svrstavaju u sl . dve grupe :

- privremeni ( temporerni ) paraziti napadaju , borave u ili na domaćinu samo kada se hrane potom ih napuštaju . ( primer su artropode muve , komarci , krpelji koji sišu krv čoveka i životinja )

- stalni ( stacionarni ) paraziti provode čitav ili veći deo svog života u ili na domaćinu

Prama mestu gde žive paraziti , u ili na domaćinu razlikujemo :- ektoparazite , spoljašnje parazite- endoparazite , unutrašnje parazite

Prema vrsti domaćina u kome ili na kome žive paraziti razlikujemo :- strogo specifične parazite žive na ograničenom broju vrsta domaćina ili samo

jednoj vrsti domaćina- ne strogo specifične parazite mogu parazitirati kod više vrsta domaćina .

Specifičnost paraziti pokazuju ne samo prema domaćinu , već i u izboru mesta za njihovo stacioniranje u samom domaćinu , ( digestivni trakt , respiratorni trakt , urinarni trakt .. ). Najpogodnija mesta za stacioniranje parazita nazivaju se predilekciona mesta . Ponekad razvojni oblici parazita mogu se naći u organima i tkivima koji nemaju uslove za njihov razvoj , najčešće tako „ zalutaju „ larveni oblici putem krvi ( askaride u mozgu i srcu , metilj u plućima ..). Međutim , dešava se da paraziti sa predilekcionih mesta aktivnom migracijom dospu u druge organe i tkiva . Kod parazita koji tokom svog razvoja podležu migraciji dolazi do smenjivanja mesta lokalizacije . Takva mesta se nazivaju tranzitna prolazna lokalizacija . U prirodi postoji interesantna pojava da sam parazit bude objekat naseljavanja drugih vrsta parazita . Ova pojava se naziva superparazitizam .

7. KAKO NASTAJU NAZIVI PARAZITA I PARAZITSKIH BOLESTI ?

Parazitologija


Andjelka 8. KLASIFIKACIJA PARAZITSKIH BOLESTI

9. EKONOMSKE ŠTETE OD PARAZITSKIH BOLESTI

10. USLOVI NEOPHODNI ZA POJAVU , ŠIRENJE I PRENOŠENJE PARAZITNIH BOLESTI ( EPIZOOTIOLOGIJA )

Epizootiologija proučava sve uslove ( faktore ) neophodne za pojavu , širenje i prenošenje parazitskih bolesti . Poput zaraznih ( infektivnih ) bolesti , parazitarne bolesti mogu se pojaviti sporadično , u vidu epizootija , enzootija , panzootija . Svi faktori od kojih zavisi pojava , održavanje i širenje parazitnih bolesti mogu biti specifični i nespecifični .Specifični faktori su faktori vezani za osobine samog parazita i domaćina . Nespecifični faktori su u vezi sa geoklimatskim karakteristikama spoljne sredine , u vezi sa načinom gajenja i ishrane životinja ,u vezi sa običajima , kulturnim i materijalnim statusom stočara , stanovništva uopšte .. Faktori koji uslovljavaju nastanak većeg broja parazitarnih bolesti su sledeći :- broj vrsta domaćina za jednog parazita , što više različitih vrsta domaćina za

jednog parazita to je veća mogućnost njegovog opstanka , pojave i širenja infekcije .

- stepen infekcije tj. broj parazita u domaćinu ..- dužina života parazita u domaćinu , neke vrste parazita u domaćinu žive

nekoliko meseci ili više godina , domaćin u tom periodu je kliconoša koji kontaminira spoljašnju sredinu .

- reproduktivna sposobnost parazita ( plodnost ) , ženka Ascaris suum dnevno položi više stotina hiljada jaja , dok ženka Trihostrongilida nekoliko hiljada ...

- migracija pravih i prelaznih domaćina , prelazak sa jednog na drugi pašnjak ili iz jednog objekta u drugi može biti uslov za širenje infekcije ..

- raznošenje reproduktivnih elemenata parazita , iz domaćina jaja parazita najčešće se eliminišu izmetom , rasturanjem izmeta širi se infekcija . Stoga je veoma bitan postupak pakovanja stajnjaka .

- otpornost razvojnih oblika parazita- otpornost samih životinja domaćina - način držanja i ishrane životinja- prosvećenost stanovništva , poznavanje posledica pojava i širenja opasnih

parazitnih bolesti , poznavanje osnovnih mera za sprečavanje i suzbijanje infekcije . Ukoliko ne postoji edukacija stanovništva u smislu profilakse veća je mogućnost pojave infekcija .

- izvori infekcije , njihovo pravovremeno otkrivanje i uklanjanje jeste primaran zadatak stručnjaka . VRSTE IZVORA ?

Parazitologija


11. PATOGENO DELOVANJE PARAZITA NA DOMAĆINA

I REAGOVANJE DOMAĆINA NA PRISUSTVO PARAZITA

Kada paraziti dospeju u ili na domaćina odmah zapčinju sa patogenim delovanjem istog trenutka i organizam domaćina započinje sa odbranom nespecifičnom i specifičnom .

Patogeno delovanje parazita na domaćina

Patogenost parazita kao i kod mikroorganizama jeste genetska osobina koja podrazumeva štetno delovanje na organizam životinje kao prelaznog ili pravog domaćina . Različite vrste parazita izazivaju oštećenja različitog stepena , od blagih do veoma teških i obimnih koja mogu dovesti do uginuća životinje. Zaključujemo da i paraziti mogu imati različit stepen patogenosti .

Vidovi patogenog delovanja parazita

Paraziti deluju štetno na organizam životinje na više načina i to u mnogome zavisi od njihovih morfoloških i bioloških osobina . Patogeno ili štetno delovanje parazita može biti sledeće :a ) mehaničko štetno delovanje može se ispoljiti pritiskom ( traumatskim delovanjem ) parazita velikih dimenzija koji pritom dovode do staze krvi i limfe u tkivu sa pojavom atrofije i nekroze istog tkiva . Mogu i manji paraziti ali u većem broju da izazovu sličan efekat da vrše iritaciju sluzokoža i zapaljive promene . Paraziti mogu dalje mehanički da izvrše začepljenje ili opturaciju kanala u pojedinim organima ili organskim sistemima . Primeri su mnogobrjni , pantljičare opturišu creva , veliki metilj žučovod , plućni vlašci bronhuse , krvni paraziti i dr. stvaraju emboluse .. Parziti mogu prodirati u organizam kroz nepovređenu kožu i sluzokožu , ali je daleko veći broj onih koji svojim kretanjem , ishranom povređuju , kidaju tkiva stvaraju rane – lezije .b ) toksično ( otrovno ) delovanje paraziti ostvaruju svojim metaboličkim proizvodima sekretima i ekskretima , toksično deluju i produkti raspadanja uništenih parazita . Ovi

Parazitologija

Šta je imunitet , zaboravio sam a vi


otrovi deluju na mestu stvaranja ili nakon apsorpcije u krvi i čitavom organizmu ili na organe prema kojima ispoljavaju afinitet jetra , bubrezi , slezina , pluća , nervni sistem . d ) oduzimanje hrane i esencijalnih supstanci jeste jedan od najštetnijih efekata parazita na domaćina . Paraziti lokalizovani u digestivnom traktu domaćina „ kradu “ hranljive i esencijalne materije iz želudačno – crevnog sadržaja . Van digestivnog trakta paraziti otimaju materije za ishranu iz domaćinove krvi , tkivnih sokova , tkiva , depoa glikogena ( jetra , mišići ) , depoa masti . Intracelularni paraziti otimaju hranu u samim ćelijama . Istovremeno sa oduzimanjem hrane domaćinu , paraziti vrše mehaničko i toksično delovanje . Posledice ovakvog delovanja parazita su slabljenje kondicije životinje , kaheksija , slab prirast , smanjena plodnost , slabljenje otpornosti , smrt ...e ) mehaničko i biološko prenošenje ( unošenje ) drugih patogenih agenasa Mnogi paraziti mogu uneti u domaćina i druge vrste parazita , bakterije , viruse , rikecije .Krpelji sisajući krv domaćina unose hemosporidije , spirohete , uzročnika tularemije , bruceloze , encefalita , Q groznice ... Muva prenosi na čoveka i životinje mnoge patogene tripanozome , vaši koleru kod peradi i tifus kod čoveka .f ) smanjenje otpornosti organizma domaćina je posledica celokupnog razvoja i patogenog delovanja parazita . Organizam životinje domaćina postaje podložan različitim infekcijama ne samo parazitnim . U praksi se ova pojava sprečava tako što se najpre izvrši dehelmintizacija , a potom i vakcinacija protiv zaraznih bolesti životinja .

Sada sam se setio kako da se odbranim od parazita A ti ?! pst ! pogledaj imunitet , jel ’

da sam pametan zeka

test

1. prema vremenu boravka u ili na domaćinu paraziti mogu biti ?2. prema mestu parazitiranja i vrsti domaćina paraziti mogu biti ?3. predilekciona lokalizacija parazita je ..4. tranzitna lokalizacija parazita je ..5. superparazitizam je ..6. sve parazitske bolesti svrstali smo u tri velike grupe , koje ?7. navedi faktore koji uslovljavaju nastanak većeg broja parazitnih bolesti a

koje izučava epizootiologija

Parazitologija


8. koji su vidovi patogenog delovanja parazita , objasni ih ..9. podseti gore našeg zeku kako to makroorganizam reaguje na prisustvo

parazita , mikroorganizama ...

PRAŽIVOTINJE

Praživotinje ili protozoe obuhvataju najsitnije oblike u čitavom životinjskom carstvu . Njihova tela , obično mikroskopskih dimenzija i zato nevidljiva golim okom , sačinjena su od jedne ćelije , sposobne da se ishranjuje i razmnožava . Poznato je 20 000 fosilnih vrsta od kojih najstarija potiče od pre više od 500 miliona godina . Do danas pronađenih 45 000 vrsta živi u svim postojećim vodama – u moru , slatkoj vodi i močvari . Većina protozoa su solitarne ( usamljene ) vrste , ali postoji i mnogo „ kolonijalnih „ formi . Mogu biti ili pokretljive ili sedentarne ( sedeće ) . Kretanje se ostvaruje pomoću trepalja ( cilia ) ili pomoću bičeva ( flagela ) , dlakolikih ili bičolikih izraštaja , ili pomoću „lažnih nožica „ ( pseudopodia ) , privremenih prstolikih produžetaka tela . Mnoge vrste su paraziti . Najprimitivniji oblici su autotrofni , što znači da su , slično biljkama , sposobni da od neorganskih materija stvaraju potrebnu hranu . Ove vrste imaju hlorofilna zrnca ili hloroplaste , koja su , kao kod biljaka , sposobna da obavljaju fotosintezu i proizvode šećere iz ugljen – dioksida i vode , u prisustvu sunčeve svetlosti . Protozoe se svrstavaju u četiri grupe : Flagellata , Sarcodina , Sporozoa , Infusoria . Najveći broj ima prozračno , često piktijasto telo , dok neke grupe imaju elegantnu ljušturu ili omotač , ukrašen bodljama i nežno ocrtanim šarama .Bičari ( Flagellata ) U najprimitivnije protozoe svrstavaju se bičari koji su , kako samo ime kaže , snabdeveni bičolikim izraštajima ( flagella ). U zavisnosti od načina ishrane dele se na biljne bičare ( Phytomastigina ) i životinjske bičare ( Zoomastigina ) . Prvi sadrže hlorofilna zrnca , kao biljke , i sposobni za fotosintezu . Ovde se uključuje većina vrsta koja vodi slobodan i nezavistan način života i tako rasprostranjene forme kao što su Euglena , Chlamydomonas , Volvox , Peranema .. Životinjski bičari najčešće žive u uzajamno korisnim zajednicama ili kao paraziti na beskičmenjacima i na kičmenjacima. Među čovekovim parazitima su , na primer , Trypanosoma gambiense i T. Rhodesiense iz grupe Protomastigina koje širom tropske Afrike izazivaju spavaću bolest . Jedinke iz grupe Hipermastigina , Joenia annectens žive simbiotski u crevima termita , gde pomažu varenje drvenastih delova biljnog materijala kojima se termiti hrane . Opalinide parazitiraju u debelom crevu vodozemaca . Hoanoflagellate su sedentarni oblici koji žive u slatkoj vodi kao solitarne jedinke , ili u kolonijama ..

Parazitologija


?!

Amebe ( Sarcodina ). U grupu ameba spadaju vrste koje se kreću pomoću pseudopodija ( privremenih prstolikih produžetaka ) i njima hvataju hranu .Gole amebe ili lobopodije obuhvataju sve amebe sa karakterističnim malim , cevastim , pseudopodijama , koje skupljajući se i opružajući , izazivaju stalnu promenu oblika ( „ amoeba“ potiče od grčke reči „ menjati se „ ) . Neke amebe hrane se algama , bakterijama i , čak manjim protozoama ; ostale parazitiraju na drugim životinjama . Među njima je Entamoeba hisolytica koja živi u debelom crevu čoveka i izaziva amebnu dizenteriju . Rizopode su morske protozoe koje se odlikuju razgranatim pseudopodijama . Njima pripadaju foraminifere ( nosioci pora ) koje imaju krečnjački omotač sa mnogobrojnim porama kroz koje izlaze vrlo tanke pseudopodije . Većinom puze po dnu okeana , a neke lebde po površini , formirajući deo bogate morske hrane , poznat kao plankton . Posle smrti ovi organizmi padaju na dno okeana i čine 20 do 40 % morskog taloga . Vremenom se ovaj talog stvrdne u obliku krečnjaka i krede koji , izdizanjem usled geoloških potresa daju građu krečnjačkih planinskih venaca i litica sastavljenih od krede . Aktinopode , za razliku od rizopoda imaju pseudopodije učvršćene snopom vlakana poznatim kao aksonema . Ovoj grupi pripadaju heliozoe koje žive uglavnom u slatkim

Parazitologija


vodama . Imaju loptasta tela od kojih se pružaju krute pseudopodije poput sunčevih zraka otuda i naziv helioze – sunčane životinje . Radiolarije su morske , uglavnom planktonske protozoe koje lebde na ili ispod površine vode . Njihovi skeleti , često veoma lepih i složenih oblika , najčešće sadrže velike količine silicijuma i druge minerale ..

Infuzorije ( infusoria ) , Ciliofore su najrazvijenije protozoe i odlikuju se postojanjem treplji koje mogu biti prisutne čitavog života – cilijate ili samo u ranim stadijumima razvića – suktorije . Treplje su obično poređane u nizove . U grupu infuzorija takođe ubrajamo niz vrsta neke su veoma složene strukture ali se u veterini pridaje više značaja oligotrihidama . Ovde pripadaju vrste koje žive simbiotski u stomaku preživara i pomažući im u varenju hrane .Sporozoa . Njima nedostaju treplje i bičevi . Sve vrste su paraziti . U ovu grupu ubrajamo gregarine koje parazitiraju u crevu insekata ; kokcidije koje žive u crevu , jetri i slezini kičmenjaka ; hemosporidije koje parazitiraju u crvenim krvnim zrncima kičmenjaka , uključujući izazivača malarije Plasmodium . Ostale sporozoe su knidosporidije , paraziti crva , zglavkara , riba i sarkosporidije koje parazitiraju u mišićnom tkivu kičmenjaka .

Morfološke odlike protozoa

Protozoe su jednoćelijski organizmi mikroskopskih veličina . Sastoje se iz : citoplazme , jedra (makronukleolus) , jedarca ( mikronukleolusa ili blefaroblast ) , vakuola za varenje i kontraktilnih vakuola , i omotača . Citoplazma je tečna materija u ćeliji protozoa obavijena omotačem . Predstavlja koloidnu tečnost , medium u kome se nalaze rastvorene organske materije ( belančevine , ugljeni hidrati , masti ) i neorganske materije soli , voda . Pored rastvorenih materija nalaze se i čvrste čestice različitog hemijskog sastava . U samoj citoplazmi razlikujemo dva sloja :

- unutrašnji tečnije konzistencije , endoplazma - spoljašnji gušće konzistencije , ektoplazma

Kod nekih protozoa ektoplazma ima gušću konzistenciju i više slojevitu strukturu nazivamo je kutikulom , ukoliko je više elastična nazivamo je pelikula . Od strukture ektoplazme zavisi oblik protozoa . Jedro ili makronukleolus je kompaktno smešteno po sredini ćelije i sastoji se iz hromatina , plastina i dr. belančevina koje sadrže nukleinske kiseline . Jedarce mikronukleolus ili blefaroblast najčešće se nalazi u zadnjem delu ćelije ima značajnu ulogu u razmnožavanju .

Parazitologija


Biološke odlike protozoa

Biološke potrebe protozoa su istovetne sa onim kod višećelijskih organizama .Slobodne protozoe imaju aeroban tipdisanja , dok tkivne protozoe imaju anaeroban tip disanja . Kod aerobnog disanja uzimanje kiseonika i izbacivanje ugljen dioksida vrši se preko ektoplazme , dok se kod anaerobnog vrši razgradnjom složenih materija na prosta jedinjenja u samoj ćeliji .Ishrana protozoa se zasniva na proteinskim supstancama u tečnom ili čvrstom stanju koje uzimaju iz sredine u kojoj žive . Hrane se bakterijama , drugim protozoama , algama , skrobom , biljnim i životinjskim ćelijama , detritusom . Tečne materije unose putem osmoze , dok čvrste hranljive materije unose preko usnog otvora – citostoma , potom ih vare u vakuolama bogatim fermentima , nesvarene materje se izbacuju preko analnog otvora – citopig . Ukoliko protozoa nema analni otvor izbacivanje nesvarenih materija se vrši skupljanjem protoplazme ( kontrakcijom ) . Nakon izbacivanja nepotrebnih materija vakuola za varenje iščezava , ali se ponovnim unošenjem čestica hrane , iznova stvara . Jedna od bitnih bioloških odlika protozoa je sekrecija . Protoplazma protozoa pored fermenata , neophodnih za varenje hrane , stvara niz materija toksine , pigmente , gasove produkte metabolizma koje izlučuje u sredini gde žive i štetno deluju na organizam domaćina . Kretanje protozoa jeste biološka odlika na osnovu koje je izvršena podela protozoa u četiri velike grupe : flagelate , amoebe , infusoria , sporozoa . Razmnožavanje protozoa . Biološki ciklus razvoja protozoa može se odvijati na dva načina :

- neposredan , direktan ciklus razvoja imaju sve vrste protozoa sa jednom vrstom domaćina . Većina protozoa sa ovakvim razvojnim ciklusom se razmnožava bespolno prostom ili multipnom deobom , a kod nekih vrsta primer su kokcidije bespolni način razmnožavanja smenjuje se sa polnim .

- posredan , indirektan ciklus je karakteristika protozoa koje imaju više vrsta domaćina . U prelaznom domaćinu razmnožavaju se bespolno , prostom ili multipnom deobom , dok u pravom domaćinu se odigrava polno razmnožavanje putem oplođenja .

Ako se pri oplođenju vrši potpuno stapanje dve ćelije različitih polova to nazivamo kopulacija . Ako se spajaju ćelije samo privremeno to nazivamo konjugacija . Autogamija podrazumeva polno razmnožavanje samooplodnjom . Razmnožavanje protozoa sa posrednim ciklusom , zavisi od faktora sredine u kojoj žive pravi i prelazni domaćini . Primer su uzročnici babezioze koji se javljaju u sezoni razvoja njihovih domaćina krpelja i prenosilaca ( proleće , vlažna i močvarna područja ) . Domaće životinje inficiraju se protozoama direknim kontaktom ili koitusom inficirane i neinficirane životinje , preko usta , preko kože i sluzokože .

Parazitologija


Sistematika protozoa

Podtip Plasmodroma obuhvata protozoe koje se kreću pomoću pseudopoda ili flagela , poseduju jedno ili više jedara , oplođenje im je po tipu kopulacije . Parazitiraju u ćelijama intersticijumu , dupljama organa .

Podtip Ciliophora obuhvata protozoe koje se kreću pomoću treplji , poseduju jedno ili više jedara , neke vrste imaju i jedarce , oplođenje je po tipu kopulacije ili konjugacije .

Podtip Plasmodroma obuhvata dve klase Flagellata ( Mastigophora ) i Sporozoa .

Klasa Flagellata obuhvata protozoe koje poseduju jedan ili više bičića , većina poseduje samo jedno jedro , razmnožavaju se uzdužnom deobom na dvoje . Nalaze se u vegetativnom obliku , neke vrste imaju i cistu . U okviru ove klase nalazi se red Protomonadida u kome su protozoe svrstane u tri familije :

- Monadidae- Trypanosomidae- Trichomonadidae

Familiji monadidae pripada Histomonas meleagridis uzročnik histomonijaze , enterohepatitisa ptica . Familija Trypanosomidae obuhvata dva roda Lischmania i Trypanosoma . Protozoe iz roda lajšmanija uzrokuju oboljenja kod čoveka i kod životinja – zoonoze . U razvojnom ciklusu imaju dva domaćina , pravi domaćin može biti čovek , pas , glodari . Lajšmanije su ovalnog oblika , razmnožavaju se u ćelijama retikuloendotelnog sistema , usled čega nastaje uvećanje jetre , slezine u pravom domaćinu . U ovim ćelijama nalazi se u obliku lajšmanijevog telašca , nema bič i boji se po gimzi u plavo , veličina tela 1-2 µm . Prenosioci lajšmanija su prelazni domaćini hematofagni insekti Phlebotominae koje se

Parazitologija


hrane krvlju . U pljuvačnim žlezdama ovih insekata lajšmanovo telašce se transformiše u leptomonas formu .

Trypanosome razlikuju se od lajšmanija po tome što su ekstracelularni paraziti . Takođe izazivaju oboljenja čoveka , T. kongoleurae T. gambiense T. rhodensiense prouzrokovači spavaće bolesti . Ovi uzročnici imaju prelazne domaćine razne vrste muva iz roda glosina koje prenose ovo oboljenje . Uzročnik polne bolesti kopitara Dourine T. equperdum nema prelaznog domaćina prenosi se koitusom . Uzročnik se u prvoj fazi razmnožava ekstracelularno na sluzokoži vagine ili prepucijumu kod mužjaka . Kasnije prelazi u krvotok i limfu , putem krvi dopiru u kožu i nerve i dr. organe . Delovanjem toksina nastaje povećana propustljivost krvnih sudova što se manifestuje stvaranjem fluktuirajućih hladnih edema u raznim delovima kože sličnim urtikama . Povlačenjem edema na ovim mestima nastaju ožiljci i opada dlaka i izrasta nova depigmentisana –žablje fleke . Toksin izaziva zapaljenje nervnih snopova potom i degeneraciju , posledica toga je hiperestezija kože , ukočen hod , pareza i paraliza zadnjih delova tela , iskrivljena i opuštena donja gubica . Na genitalijama su vidljive zapaljive promene sa pojavom sluzavog sivo-žutog iscedka .Trypanosomidae poseduju samo jedan bič koji na površini tela gradi ondulentnu membranu .

Familija Trichomonadidae obuhvata protozoe stalnog srcolikog oblika . U prednjem delu tela imaju jedro ,u zadnjem delu tela 2-6 blefaroblasta . Protoplazma sadrži hranljive i pulzatorne vakuole imaju citostomu i citopig . Poseduju 3-4 bičića i kreću se pomoću ondulentne membrane . Prema mestu parazitiranja u organizmu domaćina razlikujemo Trichomonadidae prednjeg dela digestivnog trakta , zadnjeg dela digestivnog trakta , urogenitalnog trakta , voljke peradi .

Klasa Sporozoa obuhvata protozoe koje su intracelularni paraziti i koje u svom razvojnom ciklusu imaju bespolno razmnožavanje – šizogonija i polno razmnožavanje gametogonija , najznačajnije od njih svrstane su u red Coccidida . Iz ovog reda izdvajamo dva podreda :

- Eimeridea obuhvata pet familija od kojih je najznačajnija familija Eimerdae . Celokupan razvoj ejmerida odvija se unutar ćelija domaćina . Nakon kopulacije nastali zigot , dobija omotač i postaje oocista koja napušta domaćina . U spoljnoj sredini u oocisti se procesom sporulacije obrazuju sporozoiti –infektivni oblici parazita .

- Piroplasmidea obuhvata sporozoe koje jedan deo razvoja obavlja u pravom , a drugi u prelaznom domaćinu . Ovaj podred ima tri familije :Babesidae , Theileridae , Anaplasmidae .

Parazitologija


Protozoe iz familije Babesidae su krvni paraziti , imaju pravog i prelaznog domaćina . Prelazni domaćin jesu domaće životinje u čijim eritrocitima se odvija šizogonija ovih parazita . Pravi domaćin jesu razne vrste krpelja u kojima se odigrava gametogonija i sporogonija . Ustanovljena je i transovarijalna infekcija krpelja babeziozom . Babezioze su oboljenja praćena anemijom i hemoglobinurijom .U 60 -70 % eritrocita nalaze se kruškolike forme parazita , mada u ranim stadijumima bolesti uzročnici imaju i drugačije forme . Raniji naziv za ove uzročnike je bio piroplasme ne babesiella , poreklo naziva je od latinske reči pirum – kruška . Kruškoliki prouzrokovači se nalaze u parovima u eritrocitima .B. bovis , kruškolike forme međusobno zauzimaju takav položaj da zaklapaju tup ugao . Njihova dužina iznosi 3µm , u širem zaobljenom delu tela smešten je hromatinski materijal u vidu zrna uz samu opnu parazita . B. bigemina , kruškoliki oblici u paru zauzimaju oštar ugao . Prenosioci su krpelji Boophilus calcaratus Rhipicephalus bursa , za obe vrste babezija . B. divergens , kruškoliki oblici u paru međusobno zauzimaju tup ugao i zauzimaju položaj uz samu ivicu eritrocita , prenosilac krpelj Ixodes ricinus . B. equi ,četiri kruškolika oblika postavljena u vidu krsta , toloko oblika moguće je uočiti i kod eritrrocita inficiranih sa B. mothasi . Sve babezije se boje metodom po Romanovski – Gimzi , citoplazma plavo i jedro crveno . Predstavnici familije Theileridae obavljaju šizogoničan razvoj u ćelijama limfnog tkiva i retikuloendotelnog sistema jetre , slezine , i drugih organa životinje .Gametociti prodiru u eritrocite , koje sisanjem krvi uzimaju krpelji . U krpeljima oni prolaze isti razvoj kao predstavnici Babesidae .

Familija Eimeridae obuhvata dva roda Eimeria i Isospora . Ove kokcidije parazitiraju u epitelijelnim ćelijama creva , žučnih kanala jetre , bubrezima .Morfološke i biološke odlike Eimeria . Inficirane životinje izmetom eliminišu nesegmentirane oociste kokcidija . U zavisnosti od vrste , one su okruglaste , elipsoidne ovalne , veličine 15-40µm . U spoljnoj sredini , pod povoljnim uslovima vlage i temperature , u oocisti se obavi sporogonični razvoj i formiraju se četiri sporoblaste sa po dva sporozoita . Ovakva oocista je segmentirana , infektivna za novog domaćina .U crevima domaćina pod dejstvom fermenata digestivnog trakta , sporozoiti se oslobađaju cista , i ,u zavisnosti od vrste odlaze do predilekcionih mesta . Ovde prodiru u epitelne ćelije gde se odvija šizogonično razmnožavanje . Od sporozoita obrazuje se šizont prve generacije , u kome se razvija ogroman broj merozoita prve generacije . Kada ćelija prsne , merozoiti se oslobode i prodiru u nove ćelije , gde se šizogonija ponavlja . Nakon toga nastupa gametogonija , polni proces . Jedni merozoiti se preobraze u mikro, a drugi u makrogamatocite , a ovi pak u mikro i makrogamete . Mikrogamet prodire u makrogamet i nastaje oplodnja – kopulacija i zigot . Zigot se zaokružuje opnom postaje oocista i eliminiše se izmetom domaćina u spoljašnju sredinu .

ŠEMA razvojnog ciklusa :

Parazitologija


Parazitologija


Parazitologija

Plasmodroma

Ciliophora podtipovi

klase

FlagellataSporozoa

redovi

Protomonadida Coccidida

familijapodredovi

Piroplasmidea Eimeridea

familija


Parazitologija


Klasa Trematoda ( metilji )Podklasa DigeneaPljosnati crvi iz klase Trematoda i podklase Digenea su endoparaziti , odlikuju se većim brojem vrsta pravih domaćina . Larveni razvoj im je složen i odvija se u više prelaznih domaćina .Morfološke odlike . Telo trematoda sastavljeno je od jednog bloka i najčešće je spljošteno . Veličina im se kreće od 1 mm do 10-15 cm . Spolja je obloženo kutikulom , koja može biti glatka ili pokrivena ljuspicama , trnićima .. Ispod kutikule nalazi se više slojeva mišićnih vlakana .Pripadnici podklase Digenea imaju dve pijavke : usnu , na prednjem delu tela i u njoj mali usni otvor , i trbušnu , koja služi za pričvršćivanje i delimično pokretanje parazita . Unutrašnjost parazita ispunjena je rastresitim vezivnim tkivom , u kome se nalaze organi digestivnog , ekskretornog , polnog i nervnog sistema .

Digestivni sistem započinje usnim otvorom , koji vodi u ždrelo i jednjak . Ovaj se račva na dva cekuma , koji se slepo završavaju . Analni otvor ne postoji , te se ekskrementi povraćanjem izbacuju preko usnog otvora . Zavisno od mesta lokalizacije trematode se hrane crevnim sadržajem , žuči , krvlju , epitelom ..

Ekskretorni sistem se sastoji iz mnoštva kanalića , koji se ulivaju u mehur za ekskreciju . Mehur se nalazi na zadnjoj gornjoj strani tela parazita .

Polni sistem kod trematoda je hermafroditski , tj. u istoj jedinci postoje muski i ženski polni organi . Muški polni organi sastoje se iz dva semenika ,dva semevoda , koji se spajaju i zatim proširuju u semenu kesicu , završavajući se kopulatornim organom cirusom , čijise otvor naziva polni otvor ili analna pora . Za vreme kopulacije , cirus se izvrati poput prsta rukavice , uvlači u ženski polni otvor i ubacuje spermatozoide . Ženski polni organ sastoji se od jednog jajnika iz koga kroz jajovod odlaze jajne ćelije u ootip , duplju gde se obavlja oplođenje obrazovanje jaja . U ootip se uliva zajednički kanal žumančišta , koji čine dve grozdaste žlezde položene bočno od cekuma . U žumančištu se obrazuju žumančane ćelije . U ootip se uliva Mehlis-ove žlezde , čiji sekret ima ulogu u obrazovanju opne jaja pomaže njihovo klizanje kroz ootip u uterus . Uterus jejedna vijugava cev i različite je dužine kod različitih vrsta . Započinje od ootipa , a završava polnim otvorom , koji se nalazi do muškog polnog otvora . Jaja trematoda su najčešće ovalna , veličine od 20 do 400 mikrometara , žućkaste ili smeđe boje , a ređe bezbojna . Na jednom polu jajeta nalazi se poklopac , koji se otvara prilikom izlaska embriona .

Nervni sistem sastoji se iz dve ganglije , položene iznad ždrela , od kojih polaze I pružaju se dužinom tela dve nervne vrpce . One šalju nervne ogranke u pojedine organe .

Parazitologija


Biološke odlike . Oplođenje kod trematoda može se obaviti unakrsno između dve jedinke ili samooplođenjem . Oplođenje između spermatozoida i jajnih ćelija vrši se u ootipu . Oplođene jajne ćelije , pošto se okruže žumančetnim ćelijama , obaviju se opnom i prelaze u uterus . Tako oplođena jaja postepeno ispunjavaju uterus i što se više približavaju izlasku , utoliko su zrelija .

Trematode su biohelminti , koji u svom razvoju imaju jednog ili dva prelazna domaćina . U njihovom razvoju sreću se sledeći larveni oblici : miracidijum , sporocista , redija , cerkarija i metacerkarija .

Miracidijum je prvi larveni oblik . Kod nekih vrsta formiran je u jajetu još u samom parazitu , kao kod malog metilja , ili se formira tek u spoljnoj sredini , kao kod velikog metilja . Kod prvih miracidijum napušta jaje kada dospe u digestivni trakt prelaznog domaćina . Kod drugih miracidijum izlazi iz jajeta i pliva u vodi , zahvaljujući trpljama kojima je prekriven . Kada sretne odgovarajućeg prelaznog domaćina – najčešće pužića , prodire u njega gubi treplje i preobražava se u sl. larveni oblik sporocistu . Sporocista je vrećastog oblika i u njoj se partenogenezom obrazuju više redija . Redija ima izdužen oblik i u njoj se obrazuju nekoliko redija ćerki , a zatim cerkarije koje napuštaju prelaznog domaćina . Cerkarije se sastoje iz tela i repića . Telo je ovalnog oblika i već poseduje usnu i trbušnu pijavku , jednjak i crevo , koje se račva u dve grane . Repić služi kao organ za kretanje odnosno plivanje .Prelaskom u vodu , cerkarije gube repić i učaurava se –incistira . Ovo je sledeći larveni oblik metacerkarija , koja je kod većina trmatoda infektivni oblik parazita .

Iz izloženog se vidi koja je uloga partenogeneze za umnožavanje parazita . Od jednog jajeta se dobije u proseku 100-400 cerkarija , što je od velikog značaja u borbi za očuvanje vrste trematoda .

Klasa : Cestoda ( pantljičare )Paraziti iz klase Cestodae mogu prouzrokovcati oboljenja kod domaćih životinja kao zreli oblici , obično lokalizovani u crevima , ili kao larveni oblici , lokalizovani u raznim organima . U prvom slučaju radi se o pravom domaćinu , u drugom o prelaznom domaćinu .Sve vrste cestoda imaju telo satavljeno od člančića u vidu trake ili pantljike , otuda i naziv pantljičara . U zavisnosti od veličine i broja člančića ima vrsta koje su dugačke svega nekoliko milimetara i onih koje dostižu desetak metara . Sve cestode sastoje se iz glave , vrata , tela .Glavica-skoleks ima četiri pijavke , a kod većine vrsta rilo ili rostelum . Kod nekih vrsta pijavke su okružene trnićima , a rostelum jednim ili više redova kukica . Pomoću pijavki , rosteluma , kukica pantljičare se fiksiraju za zid creva , odupirući se perilstaltici da ih ne izbaci napolje .

Parazitologija


Vrat je najtanji deo tela i nastavlja se na glavicu . On ima proliferativnu ulogu , jer se iz njega stalno obrazuju novi člančići , koji potiskuju starije I tako se obrazuje telo pantljičare –strobila .Člančići – proglotide su , počev od vrata povezani jedan iza drugog : iza vrata su najmlađi , kako ih potiskuju novoformirani , tako postaju stariji . Poslednji člančići su najstariji I najveći , kada se u njima obrazuju zrela jaja , otpadaju od tela i izmetom domaćina izbacuju se u spoljašnju sredinu .Veličina I oblik člančića zavise od vrste pantljičare I starosti člančića . Svaki člančić ima kutikulu ispod koje se nalaze mišićna vlakna . Unutrašnjost je ispunjena rastresitim vezivnim tkivom u kome se nalaze organi .Ishrana i ekstrakcija Pantljičare se hrane putem osmoze , upijaju hranljive sastojke iz creva domaćina preko kutikule . Ekskretorni sistem se sastoji iz kanalića koji se nalaze u svakom člančiću . Oni se ulivaju u sabirne kanale (dva ) koji prolaze kroz celo telo i završavaju se u poslednjem članku odgovarajućim otvorom .Nervni sistem se sastoji iz gangliona smeštenih u skoleksu , a iz njih polaze dva nervna vlakna koja prolaze kroz celu strobilu , granajući se u svakom članku .Polni sistemCestode su takođe hermafroditski crvi . U svakom članku postoji jedan ili dva muška polna organa i isto toliko ženskih polnih organa . Zavisno od starosti članaka , razvijenost polnih organa je različita . U mladim člančićima ih nema , u srednje starim su razvijeni , u starim su samo uterus ispunjen zrelim jajima .Polni organi kod cestoda se sastoje od istih delova kao i kod trematoda . Ženski polni organi su jajnik, jajovod , žumančišta , Mehlis –ove žlezde , ootip , uterus . Muški polni organi su semenik , semevod , semena kesica i cirus . Muški i ženski polni organi se dodiruju u tzv. genitalnom sinusu . Oplođenje je slično oplođenju kod trematoda . kopulacija se može obaviti u samom članku kao samooplođenje , ali se može obaviti između dva susedna člančića . Bez obzira na način kopulacije spermatozoidi odlaze u ootip , gde se vrši oplođenje I početak formiranja jaja . U potpuno zrelim člančićima , zavisno od vrste pantljičare , može se naći od nekoliko stotina do sto hiljada jaja . Kod Cyclophyllidea zametak se obrazuje još u uterusu parazita , apošto poseduju šest kukica , naziva se embrion hexacant .Oslobođena jaja ili celi zreli člančići sa izmetom pravog domaćina dospevaju u spoljnu sredinu . Tada ih u organizam unose prelazni domaćini kod kojih se oslobađaju embrioni koji sada probijaju zid creva ulaze u krvotok i naseljavaju razne organe . Od embriona se formiraju larveni oblici mehurastog –cističnog izgleda . Kod većine cestoda oni imaju sličnu organizaciju : spoljna opna , kutikula , unutrašnja nežna , germinativna opna , unutrašnjost ispunjena bistrom tečnošću .

Kod Cyclophylidea razlikuju se sledeći tipovi cista :1. Cysticercus , mehur veličine zrna pasulja do oraha , sadrži jedan skoleks .2. Coenurus , većih je dimenzija od prethodnog , ima više desetina i stotinu skoleksa 3. Plerocercoid , je izduženog oblika 3-30 cm , ima debelu opnu , a u unutrašnjosti

se nalazi gotovo formirana pantljičara . Razvija se u drugom prelaznom domaćinu (riba , žaba ) kada pojede račiće prvog prelaznog domaćina , u kojem se iz jaja

Parazitologija


pantljičare obrazuje larva procercoid . Pravi domaćin (čovek , mesojedi ) inficiraju se kada sa drugim prelaznim domaćinom pojedu plerocercoid

4. Echinococcus (unilocilaris ) . Iz germinativne opne bujaju mehuričasti zameci Vesicula proligera , veličine zrna griza , koji sadrže 8-20 skoleksa . Oni se otkidaju i padaju na dno mehura , gde čine tzv . hidatidni pesak . U jednoj ehinokokusnoj cisti može se naći nekoliko stotina hiljada glavica . mehuri koji sadrže potpuno formirane skolekse su fertilni , mehuri u kojima se nisu obrazovali skoleksi ili su propali su sterilni , njima se ne može inficirati pravi domaćin .

5. Cysticercoid , je najmanjilarveni oblik , parazitira u telesnim dupljama nekih beskičmenjaka ( krpelj, muva , buva , račić ) prelaznih domaćina .

Kada pravi domaćini progutaju larvene oblike , u njihovim crevima se oslobađaju skoleksi , koji se pričvršćuju za zid creva , iz njihovog vrata dalje se razvija strobila .

Parazitologija


Klasa NEMATODA

Klasa nematoda obuhvata veliki broj vrsta , od kojih jedne žive slobodno u vodi ili vlažnoj zemlji , dok su druge paraziti biljaka i životinja . Paraziti iz klase nematoda su valjkasti crvi , koji kao odrasli paraziti žive u raznim organima , tkivima i telesnim dupljama domaćih i divljih životinja . Kao larve , imaji različite migracione puteve u organizmu domaćina .Morfološke odlike Telo nematoda je valjkastog , glistolikog oblika i zavisno od vrste dužine od nekoliko milimetara do jednog metra . Krajevi parazita su suženi , ženke redovno veće od mužjaka Telo nematoda je obloženo hitinskom kutikulom , koja može biti glatka , poprečno ili uzdužno naborana , poluprovidna ili potpuno neprovidna , bele , sivo-bele , mrke ili crvenkaste boje . Na kutikuli mogu se uočiti izraštaji poput papila , bodlji . Ispod kutikule je potkutikularni sloj , sloj muskulature , potom telesna duplja u kojoj su smešteni unutrašnji organi .Digestivni sistem . Nematode imaju dobro razvijen sistem za uzimanje i varenje hrane . Započinje ovalnim usnim otvorom , koji može biti okržen sa dve , četiri , šest usana ili da u potpunosti izostanu . Usni otvor se nastavlja na usnu čauru , vestibulum , duplju u kojoj se nalaze hitinski zubići . Manji broj vrsta nema usnu duplju čiji je zadatak pričvršćivanje – pijavka . Usna čaura se nastavlja na jednjak cilindričnog oblika završava se proširenjem bulbusom i dalje se nastavlja na crevo i analni otvor .Organi za disanje i krvotok ne postoje . Kiseonik se raznosi po telu putem plazmatične tečnosti , koja ispunjava telesnu duplju .Ekskretorni sistem sastoji se iz dva do tri uzdužna kanala sa svake strane tela koji se sjedinjuju u jedan kraći kanal koji se završava na prednjem kraju parazita .Nervni sistem se satoji od jednog nervnog prstena koji obuhvata jednjak a dalje se nervne grane prostiru unutar tela .Polni sistem . Kod nematoda je jako izražen polni dimorfizam . Ženke su po pravilu veće dok kod mužjaka na kraju tela postoji specifični organ po kome se lako razlikuju od ženki.Ženski polni organi sačinjeni su od jedne izuvijane cevi koju čine jajnik , jajovod , uterus vagina , vulva .Muški polni organi sačinjeni su od semenika , semevoda , ejakulacionog kanala , koji se završava u kloaki zajedno sa crevom . Na zadnjem delu tela ima kopulatorni organ koga čine spikula , gubernakulum , telamon , polna burza . Spikule u aktu kopulacije ulaze u otvor vagine šire je i pričvršćuju se , gubernakulum i telamon su vodiči za spikule . Ya vreme kopulacije mužjak zaokruži ženku i pričvrsti se u predelu vulve , nakon kopulacije oplođene jajne ćelije se obavijaju vitelnom opnom i gomilaju u uterusu .

Parazitologija


Biološke odlike Zavisno od vrste nematoda , ženke mogu biti :

- oviparne , polažu neembrionirana jaja- ovoviparne , polažu embrionirana jaja- viviparne , polažu žive larve

Dalji razvoj larvi može biti direktan –geonematode , bez prelaznihdomaćina , indirektan – bionematode . Larve postaju infektivne nakon dvostrukog presvlačenja uslovi u kojima se ovo dešava razlikuju se od vrste do vrste nematoda . Kod bionematoda presvlačenje larvi dešava se u prelaznom domaćinu , dok kod geonematoda u spoljašnjoj sredini pod povoljnim uslovima .Nakon inficiranja pravog domaćina infektivnim jajima ili larvicama zavisno od vrste nematode dalji razvoj je :

- larve ne migriraju već ceo svoj razvoj obave u crevima - larve migriraju u zid creva - larve migriraju kroz jetru , pluća i vraćaju se u digestivni trakt- larve migriraju u zid creva i unutrašnje organe i vraćaju se u digestivni trakt - larve migriraju kroz zid creva do pluća - larve migriraju kroz kožu i unutrašnje organe i dospevaju u digestivni trakt

Period od unošenja infektivnog oblika parazita pa do njegovog polnog sazrevanja i polaganja jaja naziva se prepatentni period parazita .Period u kome parazit polaže jaja je patentni period parazita .Period nakon polaganja jaja pa do uginuća parazita je postpatentni period parazita .

Sistematika nematoda Veliki broj vrsta nematoda svrstane su u sledeće podredove :Rhabditata , Ascaridata , Oxyurata , Trichurata , Strongylata , Spirurata , Filariata .

Klasa ACANTHOCEPHALAKlasa Acanthocephala po svojim osobinama nalazi se između cestoda i nematoda . Ovo su crvi sa rilom veličine od 1- 80 cm . Rilo ovih crva služi za pričvršćivanje za zid creva . Crpe hranu iz creva preko kutikule , nemaju digestivne organe .Akantocefale imaju dobro razvijen polni sistem :mužjaci , semenici , semevod , semena burza , prostatična žlezda , spikula .ženke , jajnici , uterino zvono , uterus , vagina , polni otvor .Nakon oplođenja jajnici se raspadnu na grupe jajnih ćelija koje slobodno plivaju u telesnoj duplji . Sazrevaju posredstvom uterinog zvona , potom dospevaju u uterus i spoljnu sredinu . Jaja imaju četvorostruku opnu i sadrže larvu – akantor .Akantocefale su biohelminti imaju prelazne domaćine insekti , račići u kojima akantor prelazi u infektivni oblik akantela , kojima se inficira pravi domaćin ( svinja ) .Nervni sistem akantocefala čine nervna ganglija u rilu , polne ganglije kod mužjaka , nervni čvorovi u muskulaturi i kutikuli .

Parazitologija


Klasa ARACHNOIDEA

Klasa arachnoidea , paukolikih zglavkara , odlikuje se predstavnicima čije telo je sastavljeno iz cefalotoraksa i abdomena . U prednjem delu cefalotoraksa nalazi se dva para ekstremiteta . Prvi par jesu helicera poput pincete , kandži ; Drugi par su pedipalpi .Arachnoidea vrste imaju ukupno četiri para nogu . Ekstremiteti su sačinjeni iz više člančića . Polni otvor je na prednjem delu trbušne strane tela .

Red ACARINA

Akarine su zglavkari bez krila . Telo im je sastavljeno iz jednog bloka , jer su cefalotoraks i abdomen spojeni . Obično su okruglog oblika veličine 1 mm izuzetak su neke ženke krpelja koje kada se ispune krvlju ili jajima budu do 2 cm i više .Glavu čini rostrum i sastoji se iz dve mandibule –helicera , položene gore i jedne maksile –hipostoma položene sa donje strane . Ovo je usni organ podešen za sisanje i pričvršćivanje . Između helicera i hipostome nalazi se žleb , kojim se sliva usisana krv i limfa domaćina . Sa strane rostruma se nalaze pedipalpi .Polno zrele akarine imaju 4 para nogu , a larve 3 para . Noge su duge sastavljene iz 3-4 člančića . Kod Ixodida postavljene su ventralno , pojedinačno u jednoj liniji ili grupno po dve kao kod Sarcoptida . Telo akarina prekriveno je hitinskim pločicama ili štitovima . Kod nekih predstavnika akarina Ixodida disanje je trahealno . Na površini tela traheje se završavaju stigmatskim otvorima . Oni su položeni sa strane tela iza poslednjih ili predposlednjeg para nogu i okružene su hitinskim pojačanjem – peritremom .Kod drugih akarina Sarcoptida disanje se obavlja preko celog tela . Mnogi predstavnici akarina imaju dva para očiju , položene su napred na rubu dorzalnog štita . Digestivni trakt čini jedna cev sa nekoliko cevastih izdanaka gde se skladišti hrana . Krv akarina je bezbojna . Nervni sistem akarina čine ganglije iz kojih izlaze nervna vlakna . Kod akarina je izražen polni dimorfizam . Ženke su veće ima ih više . Nakon parenja i oplođenja polažu jaja – oviparne . Kod akarina postoji prava metamorfoza , iz jaja izlaze larve sa tri para nogu , potomse transformišu u lutke sa četiri para nogu – protonimfe , a potom u teleonimfe koje imaju izdiferencinirane polne odlike i iz kojih nastaju adultni oblici .Red Acarina ima više podredova ali za veterinu značajne su familije Demodecidae , Sarcoptidae , Ixodidae , Argasidae , Dermanyssidae ..

Parazitologija


Klasa INSECTA

Većina vrsta insekata su povremeni paraziti i napadaju domaćina samo kada im je potrebna hrana . Neke vrste insekata su paraziti kao odrasli oblici dok larve i lutke žive slobodno u spoljašnjoj sredini . Neke vrste insekata obrnutokao odrasli oblici žive neparazitski ali larveni oblici su paraziti . Ima i stalnih parazita među insektima . Većina su ektoparaziti , ali neki larveni oblici su i endoparaziti .Morfološke odlike insekataPredstavnici klase insekata su artropode čije telo je jasno podeljeno na glavu , toraks , abdomen . Odrasli oblici imaju tri para nogu i većina vrsta dva para krila .Glava je obično pokretna i na njoj se nalaze oči i par antena i usni aparat . Usni aparat se satoji iz gornje i donje usne i vilice . Prema funkciji razlikujemo sledeće usne aparate

- za grickanje , drobljenje , sisanje , lizanje , bodenje . Toraks je sačinjen iz tri članka i za svaki sa donje strane vezan je jedan par nogu sastavljen od pet člančića . Na poslednjem člančiću svake noge nalazi se 1-2 kandže . Sa bočne strane drugog članka i trećeg prostiru se dva para krila , većina insekata ima zakržljala krila ili nedostaju .Abdomen se sastoji iz 5-12 članaka . Sa strane na svakom članku su stigmatski otvori kojim se završava traheja . Na poslednjem članku je genitalni aparat kod ženki i mužjaka Digestivni trakt sastoji se iz usne duplje , ždrela , jednjaka , mišićnog i žlezdanog stomaka , tankog i debelog creva , rektum .Krvotok se sastoji iz prednjeg krvnog suda – aorte i zadnjeg krvnog suda –srca , koje je podeljeno u nekoliko komora sa ventilima za potiskivanje krvi .Ekskretorni sistem sastoji se iz malpigijevih cevčica koje se ulivajuu creva .Nervni sistem čini mozak – niz ganglija raspoređenih u glavi , toraksu , abdomenu od kojih se pružaju nervna vlakna u čitavo telo . Insekti poseduju čulo vida , ukusa , mirisa , pipanja i sluha .Disanje insekata obavlja se preko traheja koje se završavaju stigmatskim otvorima na telu Razmnožavanje insekata je polno . Nakon toga razvoj insekata protiče kroz četiri stadijuma : jaje , larve , lutka , odrasli oblik . Neki insekti imaju sve ove stadijume –potpuni razvoj a neke vrste nepotpuni razvoj . Ženke mogu biti oviparne , larviparne , pupiparne , ili viviparne u zavisnosti da li polažu jaja , larvu , ili odraslu jedinku .

Parazitologija

parazitologija · web view1. paraziti , parazitologija i parazitske bolesti veliki broj...

Documents