petar matkovic - putovanje po balkanskom poluotoku xvi

8/19/2019 Petar Matkovic - Putovanje Po Balkanskom Poluotoku XVI

http://slidepdf.com/reader/full/petar-matkovic-putovanje-po-balkanskom-poluotoku-xvi 1/89



D R .

V.

MATKOVIČ,

redn a pos lans tva s običnim d an ko m i bog at im i daro vi к s u lt a no v u

dvoru u Car ig rad ,

moleć , da se nebi na granicah mir krš io , i izpr i -

čajuć navale svojih, koji bi samo nasi l ja turska suzbijal i .

1

Za S in -

zendorfova pos lans tva u Ca r igr adu pr isp i je god.

1Г >79. ka o va nr ed ni

carski poslanik Vale Eitzing koj je donio za sul tana uz bog ate

darove i godišnj i d an ak , a ve l iko m u vez i ru i os ta lim paš am obične

d a r o v e .

2

1. Putopis Henrika Porša о putovanju с poslanika V. Eitzinga

u Carigrad g. 1579.

0 pu tovanju ca r skoga pos lan ika V u k a E i tz ing a u Ca r ig rad sa

čuva se putopis , napisa ga u s t ihovih pos lanikov pra t i lac Henrik

Porš ta jn ik dvo rske kom ore i u jedno profesor p jesnič tv a u ak a

demi j skom g imnaz i ju bečkom.

3

Pors ius Henr ik rod io s e u Fr ied -

be rg u u W et te ra u g. 155G. (?) , učio j e n au k e n sveučil iš tu u M ar-

bur gu i W i t t enbe rgu , pa u n jeko j ib t a l i j ansk ih akad em i jab . Za t im

obra t i se u Beč i bud e tu profesorom pjesn ič tva u aka dem ijsko m

gimnaz i ju (a rch ig im . ) ; posl ij e ime nov an ca rs k im k om orsk im

ta j

n ikom , pa s av je tn ikom ca rske ko m ore . K ao po uzda na i nau čna

osoba odaš il jan b i u drž avn ih pos lovih na raz ne v lad a lač ke dv o

r o v e ;

pres tavi se u Beču god. 1610. , a neos tavi , os im po m en ute

kn j ige , n ikakova d rugoga sp i sa .

4

— Nas lov Por ševe kn j ige i zc r -

puje svu n jez inu sad rž inu , na im e c ar ig ra ds ki putopis u s t ihovih ,

1

N. Istvanli, Ilistoriarmn de rebus ungaricis Hbri XXXIV, Coloniae

Agrippinae 1()22, p.

Г>> > Katona, XX VI, 88

.)f>, 118. Hammer, Gesch.

IV, 108 i d. Zinkeisen, Gesch., Th. III, p. Г> > 1 i d.

2

Hammer iGesrli., IV, (>:-> l) nabraja

poraniši od g. 15(18. pa sve

do 15',K>. uključivo, sva vanreilna i redovna carska poslanstva u Cari

gradu, bilo bi svili skupa 22, koja su doniela danak s darovi u Cari

grad, dodaj

uć,

da su dva danka bila prištedjena; ali

Н а ш . kronolo-

gijski podatci nisu svagdje dosta taeni; jer po njegovu

računu bila bi

donesena dva d anka za g. 15 78 . (sic ), što nije. Mi mislimo, da n išta

nije prištodjeno; jer je Porta glede car. dank a pretačno vodila ra ču n e;

nego se Hammer u svojih računih pomutio.

3

Heiu'ici Porsii sac. caes. maiest. ab epistolis in camera aulica, (it

poeseos professoris publici in archigymnasio Viennensi. — Jtineris by-

zantini libri tres (p. :•>—17.); canninum lib. II.: epigramatum lib. II.,

et historia belli persici, gesti inter Muratlieni III., Tliurearuin et Meeh-

metem Hodabend e, Persaruin regem , brev iter ac vere consc ripta. Fra nco -

furti 15815.

4

Jücher, Allgem. Gelehrtenlexicon, lid. III., p. 1707—1708.



PUT OV AN JA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVf. VISK A. 3

spjevi , ep igr am ata i opis perz i jskog a r a ta u proz i . C ar ig rad ski

puto pis , posv ećen Vi l im u i Ljude vi tu zemal jskim grofovom He ske ,

razdie l jen je na t r i k n j i g e : u prvo j opisuje se u formi dn evn ika

put od Beča do Car igrada (p . 3—20), u drugoj je opis Car igrada

(p . 21 — 33 ), a u t rećoj opisuje se pom orski put od Ca r igra da do

M le taka (p . 34 — 47 ) . Sp jeva (ea rmina ) ima dv ie kn j ige : p rva j e

posve ćena ca ru Rudolfu II . , a dr ug a po slan iku Sinzendorfu, odk le

j e H am m er v je i ova tno izvodio , da je Porš opisao put Sinzendorfov,

je r u is toj k njizi im a spjev a i na Sinzend orfa (p. 54,

G l — 6 3 ,

8 6 ) .

P rv a k n j i g a c a r i g r a d s k o g a p u t a U hier is bysantini) g l avn im je

tu pred m etom naš ih raspravl jan ja . ; mi ćemo tu n jez inu sadrž inu

sam o kao put op isa ocjenit i , bez obz ira n a njezinu pjesničku um jet

nost , a razsv jet l i t i ćem o ga sa sl ičnim stari jim putopisom , tak ođ jer

u s t ihovih sastavljenim, na ime Piivla Ihibigalla, koj je sa sličnim

pos lans tvom ist im pute m u Ca r igra d pu tov ao ; os ta le pak o knj ige

i spjeve PorŠe ve m im oilaz im o, je r prema šuju više ili m anje gra nic e

naših s tudija .

U uvodu (praefa t io) govor i Porš

о pu tova n ju u

obće, pa

о tu r-

skih ra tov ih u U ga rsk oj . Srbi j i . Bu garsk oj i Tra e i j i ; sam e poz nate

s tvar i , u koj ih ne ima

n iš ta zn atn a i ne po zna ta , š to bi tu iz taći

t r ieba lo . Glede puta pako car igradskoga i sadrž ine putopisa opaža

pu top isac ovo : „ in qu ibu s ( l ibris) pra ecip ua et m em oratu dign iora

a tt ig i . . . . . n e q u e s olu m p r ae se n te m c ui us qu e lo ci, a u t po p ul i

fac iem s ta tu m ve. sed prae ter i lum quoque no ta vi : a tque i ta ins i-

gniores regni I lungar ic i , Ture ic i a tque Graec i res

а с m u t a ti o ne s

ex varus his tor i is col lec tas inservi . idque sueemet iss ime, neque

prorsu s ie iun e: u t opuseulu m hoc non tarn hodoepor icum, qu am

histor icima vid er i po ssit" . Ov im i je r ie mi p utop isac

označ io p r av ac

svog a putop isa , u kojem net r ieb a t raž i t i n i pr i rodno-geograf i j skoga

opisa pu ta i njeg ova priedjela , ni geo grali jsko ga opisa zem alja i

m jesta , neg o je poto nja his tori jskim i poda tci , crpl jenim i iz raz nih

histo rijsk ih djela, osv jetlio, a tim bi mu bio puto pis osobito n ar av i

his to r i j sk e ; je r nas putop isac iz t iče u svojem opisu samo na jg lav-

nija mjesta svo ga pu ta (n. pr . ska če od Bio grad a na Niš i td.) , a

ko d t ih m jesta umjesto geog rafi jskoga njihova opisa, na vo di na j-

zna tn i je n j ihove h is tor i j ske č in jenice . — Porše v dakle putopis raz l i

ku je se od do jako šnjih t im , š to potonji opisuju na k ra tk o pu t i

obična svoja noćiš ta . i l i znatnija mjesta na svojem putu, а о t ih

1

Н а ш ш е г , Gesch. IV.,

Г ,

15. Rad. CXYI. 7i>.



DR. P. MATKOVrĆ.

mjest ih dodavaju svoja motrenja , geograf i j ske i druge b i l ježke . Pa

i obseg Porševa putopisa (p . 3—20) pokazuje , da , ako b i se i spu

st i le poznate histori jske bi l ježke, kao putopis onoga za onda dosta

ve l ikoga pu ta , svo jom odveć ve l ikom kra tkoćom n i j e mnogo v r i edan .

Uz to val ja i to opazit i , da putopisac napisav svoj putopis u st i -

hovi l i , nebi jaše onako s lobodan u svoj ih pr ikaz ivanj ih , kao š to

putopisci , koj i su u proz i pi sa l i ; j e r j e pjes nik st ihu i li s l iku za

vol ju koješ ta ž r tvov a t i m orao , i li je upot r ieb io ne pr i k la dn e , a k ad što

i neist ini te izraze.

Pr ie lazeć na sađrž inu Porševa putopisa , razabi ramo iz pr is tupa ,

d a

Vuk pl. Eitzing

bi jaše va nr ed an cars k i po slanik , ko j je nosio

ob ičan da nak s da rov i u Ca r ig r ad ,

1

i da u njegovoj pratnj i bi jahu

(medju osta l imi) P av ao p l . E i tz in g , pozni j i ca rs k i s ta ln i pos lanik

u C ar igr adu , pa Vu k p l . Rogendorf , Iv . p l . Gre issen i puto pisac

P o r š -

pa da su krenul i iz Beča na put ( fugiente Vienna) dne 29 .

l i s topada 1579, a pr isp je l i u C ar igr ad 23 . pros inca 1579 . Pos lanstvo

pu tova lo j e ob ičn im pu tem , od Beča do Bio grada D un avo m , a od

Bi o g r a d a k o p n o m , p o z n a to m v o j n i čk o m b i o g r a d sk o - c a r i g r a d sk o m

cestom.

Na pu tu p re ko Ug arske spomin je pu top i sac ob ična noć i š t a : p rvo

bijaše na ušću Piše

Viscae),

d r u g o u P o ž u n u

Posonii),

nad ko j im

mu se v isoko d iže grad ić , g leda juć i n a š i roki D un av .

2

N i ž e K o m o -

r a n a

Comari)

preuze l i su T ur c i pos lanstvo i pra t i l i ga da l je . K od

Ost rogona Strigonium) navod i tu r sk e ra tov e , ko j im b i g r ad osvo jen .

K od Višegrad a b i ljež i , da je sa gra djen na vrh u nep r is tu pn e peć ine ,

uz ko ju Dunav t eče .

3

K od В ud im a ihtdae) opisu juć audienc i ju u

paše , navodi sve prošle turs ke ra to ve i obsiedanja ove g lasovi te

tv rd je , о ko jo j doda je „d iu (a rx ) g ra v ib us to rm ent i s quas sa l a bo ra t .

Uz to pr iča о p o ra z u i s m r t i k r . L j u d e v i t a , о I v a n u Z a p o lj i , k a k o

je potonji,

poražen od Fe rd i na nđ ov e vo j ske , n a b jegu u Po l j sku ,

odaslao svoga poslanika L as ku u C ar ig rad , da mol i u s . Su le jm ana

pom oć i zašt i tu . N a to dodje sul ta n i osvoji god. 152 9. bu di m sk u

1

„Jamquo aderat tempus solito pro moro- ferendi ann ua ad Otto-

manam Byzautii numera Portani. Cum tibi legati maudatur functio, Wolii

Eitzingae veteris profulg-iđa gloria stirpis etc. Ergo iter ingressi (luce

te decurrimus Is tro etc., p. 4.

2

„Cui (Posonii) đesuper alta im miuct arx , M as qu e Istri despe etat

in undas .

s

„ Vicegradum in vertiee struetiun n ip is inaccess ae, quam prae -

terlabi tur Ister .



PUTOVANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI VIЕКА 5

tvrdju . — Na da l jem putu od Bu dim a do Biograda , spominje znat

nija mjesta, uz koja su

prošl i ; a l i .nenavodi je redom kako s l iede ,

j e r za To lnom spomin je Vukova r WolkovarJ, pa Batu , kod M uhača

pr iča о s m r t i k r . L j u d e v i t a I I . K o d ušća Drave govor i о O s je k u

EsscgJcum), ka m o posla nstvo nije ni prispjelo, pa

pr iča

о b je g u

i izda js tvu K aei an ero vu , ko ga je Nicola Zr insk i (N. Ser ins ) sa

s jekao. Dalje prodjoše, do k su do Bio grad a prispjel i , bl izu poru

šen ih g rad ića , na ime : c i rcum Vijlacum (Ilok) a l tum, Varadinatjue

moenia la te conspicua. a tque si tu legimus decl ive

Saloncum

(Slan-

k am en ) ; don ee a renosum qu i Savum susc ip it I s t er ,

Belgradum

pul-

chr t imque loco murisquo decorum appul imus. f inem cursus nava l iš

ad ep ti . Kod B iog rad a u mjesto topografi jskoga njego va opisa i

znameni tos t i , p r iča svu n jegovu prošlu dobro pozna tu vojnu h is to

r i ju , govoreć n a k r a t ko

о obsad i Mura tovo j ( II .X о smr t i Ivan a

Hu njada , о obsadi M uha m eda I I . i о o svo jenju Su le jmanovu ove

glasovi te tvrdje . Sve ove i dru ge his tori j ske v ies ti о tursk ih ra tov ih

crpljeno su većinom iz poznate histori je Pavla Jovia . U cie lom put

D un avo m pre ko Ug ar sk e opisan je , kao s tvar i bol je mu pozna te ,

dosta na široko (p. 3—15). osta l i pako put , od Biograda do Cari

g ra da , p r ikazu je razm je rno v r lo k ra tko i obćen ito (p . 15 — 20 ) ;

pa i ona j put pre ko U ga rs ke od s ta ri j ih je putopisaca savršeni je

opisan.

Pošto je poslanstvo u Biogradu pust i lo lađ je , krenu kopnom

na kolih i na sta vi svoj pu t

к C a r ig r ad u .

1

О S rb iji j e p u t o p is a c

jedino to zabil ježio da je zemlja ne rav na i da su joj sela duž

pu ta m alena . Poš to je na cr ta o boj n ikopol jski i poraz Sigismun dov

ka o da bi se bio u Srbij i sgodio preb rodju je poslanstvo Mo rav u

i dolazi umah u Niš

2

о ko jem je s amo to

zabil ježio, da je malen

sa svojimi m nog im i gors k im i kosam i . Odavle skače um ah u Sof iju,

koja m u b i jaše n jeg da g lasov i ta i ve l ika .

О n ar od u p ak o b u g a r

s k o m pri ča , da bi jaše bo ga t i ohol , pa da se na susjedne na ro de

obarao i n j ih na p laćanje danka s i l io ; sada pako b iedan pr i

t i snu t , oča java i robu je T urč inu .

8

— N a pu tu od Sofije

к P lo v-

divu

pr iča p utop isac , ka k o je Iv an F a leolog pozvao Tu rč in a iz

1

.,N avib us h ic lictis , terren im i <lein<le qiia(lri»-is contiiiuamiis it er .

2

„Aloravae traicetoqiie

а ш п е subinnis Nissam humilem crebram que

iugis".

3

Haoe opibns quondam srcns superba vicinasqne gentes af'flixit,

easo ue trib uto iiciideiido obstrinx it : var us sed niotibns acta, nunc op-



DK. I ' . MATK0VIĆ,

Azi je , k ak o je su l tan M ura t osvoj io A drian opo l i P lov div , k ak o

ga je s luga L aza ra , despota srp sk og a pro bo, i k ak o je despot Gju ra j

Vu kov ić (Georg ius Un cuw i tz , s ie ) dao M ura tu svo ju kće r za ženu ;

a li n i ovih pozn a t ih h is tor i j sk ih sgođ a , tako djer uze t ih od P . Jo -

v i ja , nep r ikazu je dosta tačno i i s t in i to . — G ors ki pak o put pre ko

drev nih g lasovi t ih k l i sura opisu je (p . 16) vr lo kr a t ko p j ev a j uć :

„ardua iamque adi tu Rhodopes iuga , f ronte gerent is , ac te rgo е х -

t rem o gemini ves t ig ia e laus t r i ex up era m us , ubi M aeedo num quo que

s tr ingimus ar v a" . One dak le glasovi te kla nc e , r im ske . .Suceorum

claus tra" , ili b izan t inske „c lau surae s . Bas i l i i" , ili „b ug ars ku goru

Vasi l icu" , mis li , ka o i drug i ono ga dob a pu tnic i ,

1

da su

ždrie la

Rod opina . O d onih pak o dv a ju h ždr ie la b i t i će pr vo k od Tr a ja -

nov ih v ra ta , b l i zu buga rskoga se la Vas i l i ce i l i t u r skoga Kapudž ika ,

a d rugo žd r i e lo kod porušena g rad ića i l i t u r skoga Hisa rdž ika .

2

Preva l ivš i ona ždr ie la , mis l i Porš , kao i drugi , da se u laz i na po

l jane M akedoni je , u mjesto Tra c i je , te skače u m ah u Plo vdiv , ko d

kojega iz t iče one tr i sieni tne st iene,

о koj ih m isl i, ka o i pr e ho -

n ic i ,

3

da su obs iza le gra d m ak ed on sk og a kr a l j a F i l ipa , oca Ale

ksa nd ra Ve l ikoga , te p jev a : „ t r e sque o l im m ontes com plexam moe-

nibus urbem, moenibus orbam hodie , fun a tam a rege P l i i l ippo ingre-

di m ur " . Poš to su preš li pre ko M ar ie in a (H ebr i ! ) m osta (Mustafa

paša Kopri) , prispjeli su u Adrianopol, s taru Odryssu il i Orestias.

Ob a potonja imena poz nata su j u r od predjašnj ih puto pisac a .

4

Um jesto topog raf i jskoga opisa daje his to r i jske c r t ice о osva jan ju

Je rene ta sve do M urato va ( I . ) od g . 1303 ( s ic ! ) . Tu n a i m e spo

minje bu garsk i pok us obs jedanja i osvojenja Ca r ig rad a , о

dobiću

ve l ikoga p l iena i

о osvo jen ju S imeonovu

J e đ r e n e t a z a K o n s t a n t i n a

sina La vo va , pošto je sužnjevom sra m otn o s jek ao no sove i s lao je

u C a r i g r ad ; ka ko j e nada l j e god . 1212 . Ba ldu in kne z F lan dr i j e

obs jedao g rad i ka ko j e H en r ik B a ldu inov b r a t na n j ju r i ša o ; na

pokon p r i ča

о poz na tom M ur a tovom os vo je n ju J e r e n e t a .

5

— Na

putu od Je rene ta do C ar ig rad a spom inje ko d Cor le

Tschurhtm)

po zna ti boj medju Selimom I . i ocem mu Ba jazitom , š to i dr ug i

spominju, '

5

k ak o b i po raže n i po m ir io se s ocem , al i ga posli je dao

1

Gl. Starine, XX, 17 5 ; Kad, ('., 117, 12 1 .

2

О jednom i drugom

žđriolu «;1. d ra . .Jirečekn, (.V-stv, p. 8S , 8 5 .

3

Rad, kuj .

Г , U

Г ,,

11 ); ('XVI, 15.

4

Rad, knj. C, 108, 1 11 ' i 1 1 2 ; CXVI, 102.

6

'St.

Novaković, Srbi i Turci XIV. i XV. vieka;

\\

121, 122 i 12(i,

0

0 boju kod Coric gl. Rad, CV, 168; 0X11, Ili».



PUTO VAN JA l O BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIEK A. 7

otro vo m uk lonit i , i k a k o je ubojica sv oga oca na istom mjestu

svrš io . Još spom inje tvrdi Si livr i Sehjmbria) na Prop ont idu i ta -

m o š n j i k a r a v a n s e ra j . carbasuria), u ko jem se pu tn ikom ba dav a

die l i brana .

1

N ap ok on poš to su prek o mostova (Ponte G ran de i

Po nte Piccolo) , sagrad jenih na rub u m ora . prešl i, udjoše u Car i -

g r a d ,

о kojem (p. 19) ulazu pjeva ov ak o : „ tandem i ter emensi

per pontes margine s t ruc tos aeqt ioreo, vas tam Bijzantii a t t ing imus

urbem, qua s imul occur rens ora tor ( Joachim Sinzondorf ) e t aul ica

turba , more sa luta tos nos deduxere decent i

u

. Tim svršava Porš prv u

knj igu svoga car igradskoga putopisa . — Drugoj je knj iz i pred-

me tom opis C ar ig ra da , a i tu prem ašuju his tor i jske spome ne ostale

bi l ježke . U t rećoj knj iz i opjevao je svoj put od Car igrada morem

do M letaka p . ;>4— 47 \ N a ovom ]>utu od g. 158 1) uč estv ov aše

A d am Ho fmann , V uk Herb ers te in i Ju ro pl . As , B ava rac . U opisu

ov og a pu ta ne im a ništa osob ita i zn atn a, što bi izfaei vrie dilo. je -

dino što о D ub rov nik u ip . 45) p jeva „bane quoque Ragusaeam

urbem)

lus t ra m us tee tisque opibusque potente em por ioq ue, s ta tus

cui l ibera ( т е п а r egend i du xq ue sole t cunct is m uta re me ns ibus is tic .

Grande ta rnen Tu

reo.

(piamvis baud ampla, tr ibutum pendis , et a

V ene tis metu it male, f ida pro pin qu is .

Budue da j e Porš pr ik az ao putovanje V uk a Ei tz ing a u obl iku

dn ev ni ka , t im se lasno dad e odm jer i ti vr iem e. š to je posla nstvo

tr ieb ov alo za svoj pu t od Beča do C arig rad a. Pošto je p oslanstv o

kre nu lo iz Beča n a pu t 29 . l is topada 1579, a 23 . prosin ca 1579 u

C arig rad pr ispjelo , tr iebo valo za taj pu t uku pno 5 6 dan a, a od

Bio grad a za kop ne ni put 32 dan a . Ak o odbijemo na odm or 2 da na

u Bud imu , 2 u B iog rad u, 1 u Sofiji i 1 u A drian op olu, trebo valo

je za p ut od Beča do C ar ig rad a 5 0 dan a . Ei tz ingovo dak le pos lan-

s tvo , k oje je , pod k as nu jese n puto valo , tr iebovalo je od pr i l ike

is to toliko, koliko i drugo Ungnadovo poslanstvo, koje je l jet i pu-

tovalo ; doeim je S inzendorfovo pos lans tvo, koje je tako djer pod

kas nu jesen pu tov alo , i st i je put obavi lo za 52 da na .

2

Ev o u izvod u sadrž ine Po rševa putopisa . Ak o bi se izuzele hi -

s tor i jske bil ježke, kojih je gradju p utop isac iz his tor i je ne krit ič ki

crp io ,

ostalo je vr lo m rša vo , te nenaliči ni najobičnijem popisu

pu ta, u ko jem im a zn atn o više topograf i je , nego što daje Po ršev

putopis .

1

О Si

l v

n i «J. Rad . ( \ Ю 1 . 104 ; ( 'XI I. 1W.

2

Potanji' »1. Kad, k uj. CXYJ, 110. 1 11 .



8 DR. P . MATK0VIĆ,

Sličan putopis Porševu imamo od

Pavia Ruhigalla

koj pu top is ju r

d rugd j e s pom e nus m o .

1

P . R ub iga l l u s R o te n ha n ) rodom iz U ga r s ke

Pann onius) , sas tavio je u e legi jskom spjevu puto pis u C ari gr ad , a

izdao ga u Wi t tembergu g . 1544 .

2

Bud uć da ovoga izdan ja n i sam

mo gao naći , zadovolji l i se nješto m ladjim izda njem , k oje priob ći

N . Reusner u svojem sbor niku

Hođoeporicum

ili

itinerarium to-

tius ferc orbis.

3

Iz sadržine se о pu top iščevu pu tu to razab i ra ,

da je pu tovao s n jekim pos lan s tvom , koje j e s bog at im i d arov i

išlo к su ltanovu dvoru u Ca r ig rad , i da ga j e želja, da vidi

Iz tok, na ta j put sklonula . Poš to Rubigal lus u pr is tupu svoga

spjeva spominje Verböci ja i Esseel i iu , b isk up a peću ško ga V er-

bet ium mit tunt , Essechium pium ), v jerov atn o da je p uto vao s onim

poslans tvom, koje odas la god» 1540. kra l j ica Izabel la , udova kr .

Ivana Zapolje , i š t i tnici njezina s ina к su l tanu Sule jmanu s bo

gat im i darovi u Ca r igrad , da sul tan a izvies te о smr t i k r . Iv an a ,

koj da je u svojoj oporuci izručio zašt i t i sultanovoj svoju udovu i

ne ja kog a sina , a za ovu zaš t i tu i pom oć imalo je pos lans tvo Su-

le jmana najsmjerni je umoli t i .

4

P u t ovoga pos lans tva u Ca r ig rad

opisuje Rubigal lus , ka o učes tnik , u s t ihov ih. P ut pr ek o U g ar sk e

opisuje od Segedina Tisom do njez ina ušća , pa da l je Dunavom do

Bio grad a , a na tom putu spom inje sam o dv a mjes ta , n a ime Ti te l j

i S lankamen. Buduć da je ovaj d io puta , koj je prvi put u Rubi-

ga l la nac r tan , dos ta obćen i to p r i k az an : s toga m u pra v i pu top is

odpočimlje t ek kod Biograda , od ku da je pos lans tvo ko pn om u Car i

grad putovalo .

О B io grad u

Belgrad),

kod ko jeg a je pu t po vodi

svrš io , p jeva

pu top i sac ov o : „Be lg rad i tu r re s ce rn im us a tqu e domos , m i ram ur

cel si s ex t ruc tam in rup ibu s a r ce m ; na tu r am a tqu e s it iim, comm o-

daque ampla loc i . Danubius s i quidem la tus , a l lu i t ipse s in is t rum;

1

Rad, knj. LXXI, 2.

2

Czvittingerii specimen Ilun ga ria e literata e ; F ranco furti et Lipsiae

1 7 1 1 ;

p. 32 1. Horanyi, M emoria Hu ngaro runi et Prov incialium ; I V

sonii 1777, P. III, 187.

3

Ho oeporicum sive itinerarium totius

i evo

orl)is lib, V II . a

Nie.

Revsncro Leocrito.

iam olim collec tum ,

п и п е demiun

Jeremiae liev-

sneri fratri» cura ac studio editnm . liasile ae 15 80 . - - Rubigalli Pan-

nonii iter bymntinum; lib. II, p . 9)!—11.-5.

4

О poslanstvu kan celara Stjepana V erb czija (Vpistolarum m agistrum )

i Essechia, biskupa pećuškoga govori na šire Istvanli oj), c.) ad a.

1540 .

p. 22 5; pa Ham mer, Gesch. I II , 2)53.



PUTOVANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU

XVI

VIEKA 9

ad de xt ru m S av us f lumine a b uncle r ig at . Pošto je Ru b. iz ta ka o zn a

meni t i položa j Biograda kao braniš ta Ugarske (o l im pat r iae tu ta ta es t

— ar x —• fort i ter oras) , n a ko je bra niš te T ur ci svag da od ovu d na

pa da ju, opisuje trg ov an je robljem , — što je poslanstvo ondje gledalo

— koje love u U ga rsk oj i golo je ft ino pr od aj u: „vidimus hand

pa rv am c ap to ru m v ende re tu rb am , in cu ius num ero sexus u te rque

fuit . Uberibus matris lactans avell i tur infans, a tque suo coniux co-

gi tu r esse v i r o . Opisujud tužan oproš ta j pro dan a robi ja , do da je :

„ ta l ibus h is v isis, com itum pa rs m ag na meo rum pereulsa ingent i

est а с t r em e fa c t a m e t u . Z e m l ju

Servia)

pak o i narod srp ski opi-

suje po značen ju r ieč i „serv us" (s ic ) , na ime „conveniens d ix i qu am

bene nomen babes . Servi le hoc genus es t hominum, servi leque re-

gnum: caed i s amans popu lus , eonsc ia f raud i s humus" .

Na ko pne no m p utu od Bio grad a da l je , n avod i putopisac , ka o i

Po rš, sam o najg lav nija m jesta , ni t i nespo m injuć, po običaju dru gih

pu top isac a, sv a svo ja noćišta , a opis puta i mjesta , vrlo mu j e ob-

ćenit . N. pr. n a pu tu od Bi og rad a dalje pr iča : „utque per obs eura s ,

qu ar um est ibi copia, sy lva s , progr essi ul terius sole favente su m us ".

Bu du d da su na svojem putu s da lek a vidjeli Sm ederov o Saman-

dria), pr iča tom pr i l ikom о Iv . Hunjadu , о despo tu La za r u i boju

kosov skom i о o svo jon ju Sm edereva . Za t im um ah skač e , ka o i

P o r š ,

na p rovoz p re ko M orave i na Niš Nissaea), gdje se po

slanstv o nije pod ulje bavilo , nego nastav ilo svoj p u t; osfavilo Sr

bi ju i uš lo u B ug ars ku , ko ja m u j e v iše obradjena , a nar od kro t -

k i ji od s rps ko ga .

1

Od Niša skočivši na Pirot Pyrrol), spominje

njeg ov visok i gr ad ić, misled ka o i njekoji s tari ji putopisci , da Pirot

nosi svoje ime od kr. Pvrrha, jer su mu imena s l ična; pa dolazi

bez opisa daljega puta umah na glasovitu Sofi ju Sophia), о k o jo j

pje va (p. 100 ), da su ko d nje p rev alili polovicu pu ta, i da se

к n jo j pr ispje va „per a per to s undiq ue camp os ; pa opisuje ju

ov ako : „n ul la do m us ce lsas imi tans h ic cerni tur a rces , sed ten ues

nul lo poene decore casae . Atr ia non i l l ic , non splendida tec ta ,

ne e ul lus qu i t im id am posse t clau dere , m ur us adest ; i da osim

bogomol ja , kup al iš ta i ka rav an se ra ja ne im a u n joj i š ta z idana , a

sve ostalo bilo bi od d r v a i bla ta, što dolik uje više za živ otin je,

nego za l j ud e; pa i pa k tu prebiva ju Tur ci i Bu gar i , potonji su

1

„Finibus atque tuis iam Servia iiiiqua rolictis, ad Bulgarian] tcn-

(liinus iude solum. Cultior liaec veluti regio est, telliirc relicta, sic ho

mines mites ni'oereat ista mai;is

u

.



10 D B . P. MATKOVIĆ,

pa ko v iše mu čeni , nego ikoj i dru gi n a ro d ; je r b iedni m ora ju da

va t i svaka t r i mjeseca ( t r im est r i ) dese t inu od svoj ih m už kih g la va :

t im l iše ženu m už a, diete oca, a b ra t op lak iv a sv og a o teta m u

bra ta . Nu ova dese t ina , ka o što je od dru gih puto pisac a , počam ši

od Kuripešića , opisana , n i je tačno pr ikazana , je r n isu uz imani od

ras l i , nego na jzd ravi ja i na jčv ršća m už k a d jeca , neuz imal iu se sv ak a

t r i mjeseca , nego svake t reće , odnosno pe te godine .

Da lji mu pu t vod i p rek o H aem ovih gora , na jm učn i j a pu ta ,

о

kojem

p r i ča , da su na v r hu gore s t a r in ska u tv rd jen ja (Tra jan ova

vra ta ) , о ko j ih misl i da j ih j e s agrad io k ao

b ran i š t a s t a r i uga rsk i

kr a l j Ljud evi t ( I . ) , da tu za tv or i k ra jn je inedje svoje dr ža ve , a

da to b i jaše onda , k ad se sva G rč k a b i la po bun i la i na oruž je

us ta l a .

1

D a j e ovo Rub iga l lovo p r i čan je posve ne i s tin ito , — ne t reb a

ko m en tar a ; p utopisac hoće da uzve l ič i neg daš nju ve l ič inu svoje do

mov ine , i da proslav i svog a g lasov i toga kr a l ja , je r m u dopi tu je ona

s ta r inska u tv rd jen ja , g l a sov i t e d revne Kl i su re ,

о ko j ih s ta r ij i pu to-

pisc i raznovrsno

p r i ča ju .

2

Pr eva l ivs i ova go rsk a ždr ie la , udjoše u

M akedoni ju , — umjesto u Tr ae i ju — , gdje su v id je l i razb oj iš ta

grad jansk oga r im sko ga ra ta (s ic ) i g ro bo ve ( tumulus) , „qui pe r i re ,

ducum Caesar is h ic fuerant , Pompej i cas t ra sed i l l ic ; in medio

cam pus s t ragib us aptu s adest . U t locus caedis d em on st ra t proe l io

in i llo , ju ra re s to tum poene fuisse ge nu s" . I R ubig a l lus da kle tu

mač i one mogi le oko P lov d iva , ka o i m nog i m u p redh odn ic i ,

3

za

g robove pa l ih ond je ju n ak a u ra tu med ju Ceza rem i Pom pe jom ,

odnosno med ju Oktav i j anom i B ru tom , gd je se m ake do nsk i F i l ip i

s t rac i j sk im Fi l ipopolom obično zamjenj iva lo . О P lo vd iv u

Philip-

popolis), g la sov i tom gradu F i l ipa M aked onsk oga

zabil ježi (p. 103):

„o lim op ibus vm sq ue p o te ns ; a s t nun c de t an ta v ix ru de ra sede

supe rsun t" . Odav le skače na Adr ianopo l ,

о ko j e m p j e va da j e

još

dan as ve l ik , s i lan , g lasovi t i dosta b o g a t ; a l dok b i jaše r im ski , d a

bi jaše još već i i s ja jn i j i ; š to b i posvjedočava le s ta r inske razva l ine ,

1

..Est locus (p. 102) in summa situs illic vertico montis; grata ve-

tus tatis qui monimoiita tene t. Co ntinet hie Celebris ves tigia plu rim a sed is;

Tanuonici custos quae t'uit ante soli". Pa ,,Hoc veluti regni quod clau-

der et ultima, quon dam , ox trux it ])riscus rex bud ov icus o)>us. Im posuit

illi a elaudendo nobile nomon (clausura, klisura); nomen, quod nostros

mansit adusque dies. Paimonicae lines ergo custodiit illud. Et nostras

quondam meta suprema fuit".

2

Rađ,

С 122 1 2 6; С Х Н 1 88 1 86 2 25 2 2 9 ; CXVI 4 2 4 7 9 5.

8

Rad С 116 12 0; CXII 184 1 87 ; CXVI 40 45 .



PUTOVANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VJEKA. 1 1

koje se ondje p o t lu da le ko pr os t i ru .

1

T u mu je glasovit i most ca ra

H ad r i j an a , ko j ga s agrad i v i soko p reko S t rumin ih (S t rymonias ,

s i c ) ,

u mjes to H ae br ov ih ili M arič in ih vođa . I našemu dak le p uto

p i scu , ka o i Vr anč ić u , b je še onuda t ekuća r i eka S t rum om .

2

N a p o k o n

od A dria no po la um ah ska če na Ca r igr ad , ka m o su pr ispjel i , ve l i ,

š es ti dan ( s ex ta p rae te reu n te d ie ) ; od ku da ? — to g a se ne razab i ra ,

v je rova tno od Adr ianopo la . О C a r i g r a d u p a k o p j ev a , d a j e o p i b u s

Celebris, no m ine c lara sa t i s Eu xin i prope qu am eons t ruc tam l i t tora

Po n t i .

Evo u i zvodu sad rž in e Ru biga l lova u s tihovih sas tavl jena pu to

p is a c a r i g r a d s k o g a ; b u d u ć d a j e v r lo j e d n o v it , n e t re b a n i k a k o v a

ko m en ta ra ; je r ne im a u n jem niš ta , š to nebi iz drugih puto pisaca

bi lo po znato . Budu ć da pu topisac n ije vodio putn oga dn ev nik a ,

n e m o ž e m o о v r j emenu na pu tu p robav l jenom. kao n i о d rug ih

krono log i j sk ih poda tc ih pu tovan ja n iš ta kaza t i .

Poro dim o li ova o ba , P orš ev i Rub igal lov, u s t ihovih sas tavl jena

putop isa , ra za br a t i ćemo , da oba pot ječu od hum anis ta sv oga do ba ;

i da je Po rše v pu top is um jetnij i i formom savršenij i. Ali ni Po rše v,

ni Ru biga l lov nisu pr av i putopis i , je r n i jed an ni drugi p jesnik-

puto pisac neopisuje geo grar i j sk i pu ta ili n jegova pn ed je la : nu ipak

Piub igallus vise se m jest imice o baz ire na put i na topografi ju nje-

kojih m jesta ; a oba se s težu n a na js la vn ija mjesta na onom pu tu.

Po rš izriče nj ih ov e his to ri jske spom ene, dočim l iubig allus opisuje

više nj iho ve zna m enito st i . Po rš za svoj putop is upo trebljav ao je ,

ka ko reče . s ta r i je i tada nje h is tor i j ske spise : Rubigal lus pa ko bi ti

će im ao p ri ruc i njek i s ta ri j i pu topis , je r spominje (R eu sne r p .

107) pu tovan je ca ra Fr ide r ik a Ba rba ro se : s toga mu op is ca r i

gr ad sk og a pu ta v iše na l ič i , pored sve svoje obćeni tos ti , pr av om u

puto pisu . U os ta lom oba putopisa , prem da su dobom medju sobom

ra zm ak nu ta go tovo če t rdese t god in a , ipak se s adržinom svo jom

uzajemice popunjuju .

1

..C>u;unvis hortie sati* ampla

Adrianopolis),

potonsque nom inibiis

valeas, «livitiisque *ati*; dimi tainen hiiperium Romani uti-unique tene-

bant, amplinr liac multo «dara ma«'is fuit. Ipsao lioc antiquae tostantiir

namqiie riiinae, (|iiae passim lata conspieiuntiu' hiuno".

2

Rad, knj. LXXI. 4S, P>.



12

DR. P . MATK0VIĆ,

2.

Putopisi Andrije Wolfa i Lev ina Ryma о putovanju car.

poslanika Pavla Eitzinga u Carigrad g. 1583.

Za ca r ig radske

poslaničke s lužbe F r . P rey ne ra , koj je u i s to j

službi nasl iedio J. Sinzen đorfa , broj i lo se m edju na jzna tni je sgode

osm anskog a cars tva , os im pe rz i j s ko ga ra ta , koj je su l tanovo j r izn ic i

donio ve l ika boga ts tv a , obrez anje su l tan ova prv orod jenca , š to b i

obavl jeno van redn om sja jnošću i učešćem svih v la da l aca iz toka i

zapada , i l i bar n j ihovih poslanika . Jednu godinu pr i je toga b i jahu

l ično pozvani sv i kra l jev i E ur op e i Azi je , p a i sam car Ru dolf I I .

к o vo j

svečanos t i o smanskoga dvora . Pos lan ika S inzenđor fa p ra t io

je na n jegovu pov ra tk u čauš Al i kao po slanik su l tano v, te je nosio

caru pismo, u kojem se poz iv l je na po m enu tu svečanost . Od ca

rev e strane bi odaslan lje ti g . 158 2. ho nts ki vel ik i žu pa n Stjepan

N y a r y

к o v oj

svečanost i u C ar ig rad . C ar da kle n i je drž ao izpod

svog a dostojans tva, što je izaslao sja jno po slan stvo s bo gatim i da

rovi , u vr iednost i od 40 .000 dukata ,

к

svečanost i obrezanja su l ta

nova p rvorod jenca . О p u to v a n ju S tj . N y a r y - a n e im a p u to p is a. О

ovoj

svečanosti osm ansk oga dv or a im am o na jbol j i izv ješ ta j re la

c i ju) od mle tačkoga poslanika Jak . Sorance ,

о ko je ga pu tu d r ugd je

rasprav l ja smo.

1

U Sor .

izvješta ju opisuju se uz sveč ano st i da rov i ,

š to su pojedin i poslanic i u ime svoj ih v lada laca pr ikaz iva l i .

2

A k o

je ovo s lavje imala b i ti svečanost pom irenja m edju Por to m i krš ćan -

sk imi v la s tmi , za Ugarsku i Hrva t sku pako neb i j a še sve tkov inom

pomirenja ; je r mal i je ra t na granicah neprestano t ra jao , i b io b i

j u r onda s kor o do vel ikih sgo da vod io, ka d neb i bi li interes i s obje

s t ran e zaht jeva li , da s tva r i još nek oje vr i cm e u i s tom oča janom

stanju ostanu. Por ta bo se boja la P er z i je , te je on am o m ora la

obra t i t i svoju p ažnju i svoju vojnu sn ag u ; c ar pa ko n i je imao

sredstava , je r na jbolje s ile pro gu tao je ra t za obra nu pojedin ih

gra dić a i varošica , te n i je ima o sr iedsta va da zapo čm e ve l ik i na

valn i ra t , koj bi , ka d bi se v al ja no i srećn o vodio , bio j u r o nd a

s osvojenjem U gar sk e svrš io . I za N ya r iy ev a pos lanstv a ope to van e

su pr i tužbe cara i su l tana , da se na im e pro t iva u go vo ra u tvr d ju ju

med jašna mjesta , š to b i p ismen o raz pr av l jan o medju nad vojv odo m

Er n e s to m i b u d i m sk i m p a šo m .

3

1

Had jugoslavenske akademije, kuj. OXXIV, 58 i đ.

2

Alberi, Relazioni degli Ambasciatori Veneti; ser.

Ш vol. I I 209 i

đ.

3

Hode tadanjega političkoga stanja. Ug ars ke i H rva tsk e gl. Is th-

vanii, Historiarum de rebus img arieis 1. XXX IV, Coloniae A gripp inae



PUTOVA NJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. V1BKA. 1 3

Go dinu da na pos li je obre zanja su l tanova prvorođ jenca obnovl jen

bi ope t med ju carem Rudolfom II . i su l tanom M ura tom I II . g . 1583.

s ta r i ugovor mira na osam dal j ih godina .

1

Ovaj državni posao

obavio j e tad anj i cars ki s ta ln i pos lanih car igrad ski , pom enut i F r .

Preyner n jekol iko mjesec i pr i je svoje smrt i ,

2

a carski vanredni

pos lan ik Pačao barun Eitzing nosio je Po rt i car em po tvrd jeni i

pro du žen i ug ov or m ira , pa običan godišnj i da na k s bogat im i da

ro vi za sulta na i njego ve p aše. I ovaj m ir obnovio je ujedno ne

vol jno s tanje U ga rs k e i H rv at sk e i nedos to jan položa j carev pro -

t iva Po r te . Z a obn ove m ira iz t ica le se s jed ne i druge s t rane nav ale

n a D e b r e c i n , K ö n n e n d ,

О nod , pa u s l ove ns ku

Šta je rsku, i nava lne

p r i p r a v e b u d i m s k o g a p a š e n a ru d a r s k e g r a d o v e , a n a v a l a m i t u r-

skim i počinjene š te te u H rv atsk oj i dolnjo j Šta je rskoj , nab ra ja

Hammer po s lužben ih i zv je š ta j ih .

8

Ov aj se ugov or m ira od pred -

jaš nji h t im ra zl i ku je , š to je novi veliki vezir (Siavuš paša) za ob

nov e mira zaht jev ao od cara dv os t ru ki dar , doč im je Mehm et paša

s 6000 ta l i ra d ara b io zad ov ol ja n; je r da car još za jed nu godinu

da na k du gu je ; nu za ovaj put odus ta je ve l ik i vez ir od dv os t ruk a

da ra , bu du ć da j e ca r к svečanos t i obrezanja pos lao vr lo bogate

dar ov e . Is t i ve l ik i v ez i r h t jede za daro ve i nov ac takodjer Spani ju

ukl juč i t i u cars ki ugo vo r mira , ako se car za Spani ju o bveze , da

će ova za is ta mir drža t i .

4

0 pu to van ju ca rsk oga p os lan ika Pa v la ba ru na Kitz inga u Car i

g rad sačuva la s e dva pu tna dnevn ika : j edan j e nap i sao mlađ i

p lemić ndrija Wo lf iz St e in ac ha , pra t i lac i paž po s lanikov.

111:2-2, p . f>f>7 (U . K aton a, vol. XX VI, 1 1 1 1 -5 2 , 211 H>. K hevc n-

hil lors Annales Ferdinandei; Leipzig 1721; II ,

И 28. Hammer, ieseh. ,

IV, lOS 1 I

Г ).

Ziiikeisen, leseh .. Ill , Г Г» l Kl. Kloin-Fossler, Gesell,

v. U ng arn , IV, 1 i d, — Ako se viesti u ovih historika » porode s do-

tičnimi putopisi, naiei

е е se glede historije poslanstva i kronologijo na

mnoge pogrješke, koje trieba da historici isprave.

1

Lew enklaw , Nemve Chronica, Frank furt 15D5, p. 11 rt.

2

Izvještaj Preynerov na caru о produženju mira

od 29 ožujka 1588 ;

uz to pismo velikoga vezira na cara od iste godine i dana, kao i po

pratnic a produžen a ugovo ra, u e. tajnom a rh iv u; gl. Hamm er, op. е .

IV, 144 . Isthvanti op. е ., р . 58 8. Ugovor mira bio bi obnovljen 11.

lipnja 1583, a stupio u život 1. sioenja 158 4. Lewenklaw, p. 1 1 8 ;

Kleiu-Fessler, IV, 9.

3

Ham mer, losch., IV, 63 0.

4

Hammer. Gesch., IV, 144.



14

D R .

P.

MATKOVIĆ

Ru k o p i s o v o g a d n e v n i k a č u v a

se u

š ta j e rskom a rh iv u

u

G r a c u ,

a

na sviet

ga

iznese

dr.

Z a l m

prof, u

G r a c u .

1

Drugi putn i dnevnik pot icao

bi od

p o s l a n i k o v a d r u g a Levina

Rijma

Nizozemca , nap i san

je u

n izozem skom jez iku rena i ssance ,

sačuvao

se u

rukop i su

u с kr .

d v o r s k o j

kn j i žn ic i bečko j

2

i

nije

još te ob je lodan jen ; spomenusmo

ga jur

d r u g d j e ,

8

pošto

ga

H a m m e r

nije

na

p ravo mjes to uvrs t io .

4

Pre laz imo na jp r i j e

na

W ol fov dnev n ik ;

j e r

u

njem

ima

dosta poda taka , odnoseć i l i

se na

pov ie s t E i t z ingova

poslanstva.

Prof.

Za l m

u

svojem izdan ju Wol fova pu tn a d nev n ika da je

u

bi l ježc i kra tak putopiščev ž ivotopis ,

iz

ko jega vad imo

ovo:

Andr i j a

Wolf rodio

se u

Ste inahu

dne 27.

s t u d e n o g a 1 5 6 3 .

;

5

na jpr i je

ga

p o u č a v a o Ma r t i n Wa l d n e r , p r o p o v j e d n i k

u

Doln jem Oeb le rnu

;

god .

1575.

polazio

je u

g ra du Š ta je ru p ro te s t an t sku ško lu

i tu je

ostao

do g. 1579. Po

smrt i očevoj

g.

1582.) nasto jao

je, da se

upozna

sa

svie tom

i kao

mlad neboga t i p l emić t r až io

je

p r imje renu

službu.

Kao

potajni putnik išao

je g. 1582 s

n a d v o j v o d o m K a r l o m

u I n n sb r u c k

i

Mü n c h e n ,

a

s l iedeće godine pr ibavi

mu

njegov u jak ,

K o n r a d H o h e n b u r ž k i , p r i l i k u ,

da ga je car.

pos lan ik Pav ao Ei t z ing

uzeo

sa

sobom

na put u

Ca r i g r a d . O v a j

put

o b a v i

A.

Wo l f

kao

mo mak („Pu rsch ) pos lan iko v . Pos li je po vr a tk a živ io

je kao na j

stariji

na

oč inskom dobru

u

Doln jem S te inachu . I s t i

je

zasnovao

i većinom nap i sao zan imivu porod ičnu k ro n ik u

u tri

kn j ige .

Dva

puta bi jaše oženjen,

a

p r e s t a v i

se u

S te inachu

g. 1615.

W

r

olf priča

u

p r i st u p u sv o g a p u t n o g a d n e v n i k a , k a k o

je

dospio

u d ružbu

с

pos lan ika

P.

E i t z inga ,

s

ko j im

je u

C a r ig r a d pu tova o .

Pr iča na ime ,

da je

išao

god. 1583 u

„ P r a n e k h

in

M u e r p o đ e n ,

к s vom u u j a ku , m a te r inom b r a tu , K on r a du H o h e n b u r ž k o m u , koj

mu pokaza p i smo svoga bra ta Z ig m un da , kom oi n ika nadvo jvode

1

Wolf Andreas von Steinach Ed elkn abe nfah rt nach Oon stantinopel,

1588. Kteiormärkische Geschiehtsblütter, II. Jgg., Graz 1881 . , p. l .Ui

2

„Lewinus К у ш , Descriptio belgica itineris 25. iulii 1588, Constan-

tinopolin versus a Vindobona suscopti et f'ebruario 1581 iiniti . N. 7441

(histor.

prof. 1087, eh. 84, 12 ;.

Tabulae eodicuni maniiseriptonim

in

bibliotheca palatina vindobonensi asservatonun; vol. V., p. 141.

3

Rad, knj. GX1I, 15i>.

4

Hammei-, Geschichte,

Bd. IV., p. 20.

5

Steinach dvorac

н а

Hevom briegii Aniže blizu varošice Irdrimg-,

u negdašnjem judenburžkom okružju gornje Štajerske.

Prof.

Zahn pri

nosi

u

istom časopisu drvorez odnosno sliku tadanjega Rteinaeha.



PUTOVANJA PO BALKANSKOJ POLUOTOKU XVI. VIEKA. 1 5

Mati je i M aks im il i jana , u kojem pismu mu javl ja , da će carsk i

pos lan ik Pavao Eitzing, ba ru n Sch ra t tenth a lski , nas ljedni kom orn ik

Dolnje Aus t r i je s dankom i darovi skoro krenut i na put u Car i

gr ad , te da je uja k Wolfu pri bav io mjesto, da može, ak o hoće,

kao paž i l i t je lesni momak pos lanikov putovat i u Car igrad • savje

tujuć i ujedno W olfu, da nebi ove l iepe pri l ik e odbijao, n a što ga

je i K on ra d ja k o n ag ov ara o. Sk lonuv se, podje iz Ste inacha u

Gradac , pa odas la g lasnika u Beč к Ž i g m u n d u b r at u K o n ra d o v u .

il i к svomu dru gom u u jaku , da se о to j poruc i pobliže ubaviest i ;

od ku da dobi je odg ovo r , ne ka neoteže, nego ne ka š to pr i je dodje ,

je r da će pos lan s tvo skoro kr en ut i na put . Na to se um ah vr a t i

iz G rad ca ku ći , da se p r i p ra v i ; pa kr en u (( . l ipnja 1583) jašuć

pu t Beča. .K ra ta k opis ovog a p uta ni je niš ta osobita , jedin o š to na

vrh u Sem ering a spom inje gran icu (kr iž ) izmedju Aus t r i je i Šta

je rs ke . Od Beč ko ga No vog a m jes ta puto vaše na kol ih do Beča ,

gdje je odsjeo u gostioni к „ c rn o m u s lo nu

1

' b lizu „R ot ten thur m a .

Tu j e s edam ned je la о svo jem živio, dok se poslanstvo pripra

vilo i kr en ul o na put . ()d Ste inac ha do Beča raču na, da ima 32

milje puta .

U Beču na jav i se W olf kod u jaka Zigm und a , k oj je u dvoru

nad vojv ode M aks im il i jana s tanov ao. Dru gi dan pr imi ga u jak i

odred i , da si na ru č i dv a uga rsk a ođ ie la : jed no za svag danju nošnju ,

a d rug o sve čano . P rv o b i jaše iz dobro ga suk na c ig lene boje, a

dru go svi leno. Na to opa ža , da pre m da je na tud je t roškove p u

to va o, ip ak g a j e stajao pu t 5(H) forinti, što je u Beču na živo t

i odiela p otrošio . O pisuje na dalje sveča no odielo, koje je sastojalo

od doima na (T ul m an ) iz c rv en a b aršu na , od me ntena (Mimten) od

na br an a c rve na dam ask a , p os tav lj ena ze lenom svilom bo je pap i -

g ine , a ur iešena bogato sa sv i lenimi i z la tn inu ga j tani i vrpcami;

ka pa od c rna ba ršu na sa z la tnom v rpcom , napokon sv il ene bečve .

Za boravka u Beču bavio se Wolf iz dugoga časa s h is tor i jom

Do lnje A ustr i je na temelju W . L azia , pa s topografijom i his to

r i jom Be ča; s am e k ra tk e b i l ježke , p une svako jakih ne ist in i tih pr iča .

Z a t im sl iedi crt i ca t iu 'ske his tori je u E ur op i do sultana Mu rat a 111.,

komu je pos lans tvo nos i lo danak; a l u to j c r t ic i ne ima niš ta ne

poznata , š to b i tu iz tać i t r ieba lo .

olf

pre m da m u je za pu tov anja b i lo jed va 2 2 godine , vodio

je ipak na svo jem pu tu u Ca r ig rad i na t rag dnevn ik , о k o je m

pr iča (p. 196), da je svoje pu tov an je n a šire opisao tveitleuffiger

selbst đescribiert); a l ka d se pov ra t io g . 1584. u P ra g s Fe rd i -



16

DR. P. MATKOVIĆ,

n a n d o m H o f m a n o m ,

1

koj je ondje os tao dvie god ine u dvo rsko j

carskoj s lužbi , da je on W olf) i s to to l iko ko d n jega pr ob av io ; pa

da mu je na po vr a tk u kuć i , na pu tu iz P ra g a god. 1586. iz škr in je

odneseno dosta s tvar i , a me dju t imi da m u je uk rad jen a i knj iž

n ica P i ich l) , ili ruko p i s n jegova ca r ig ra ds ko ga pu tno ga d nev n ika .

Usl jed toga , da je posl ije , na im e god. 1 61 0. , nap isao iz pam ćenja ,

na koliko se siećao pro m ea sim plici ta te) , i li n a koliko ni je zab o

ravio , ova j dnevnik svoga putovanja : s toga mol i č i taoca , da ako

je gdje pogr ješ io , malo i l i odveć rekao, neka b i dobrohotno i spravio .

Čini se, da j e W ol f dnevn ik svoga p u tov an ja za bo rav ka u P ra gu

uredio , je r na dru gom m jestu p . 20 7) o p a ža : „ ich hab e d iese

Reise zu Prag- ordent l ich beschr iebe n. — W olf dak le vodio je n a

svojem putu dne vn ik , ko jega osn ov b i jaše v je rov a tno tačni j i , savr

šeniji , a mo žda i jed ri j i , neg o što m u je ovaj dn ev nik , ko ji pozn ije

iz pamćenja napisa i uredi . Buduć da je izmedju putovanja i ure -

djenja dnevnika prošlo bi lo skoro 20 godina, pa što se svih tada

nj ih okolnost i pu ta i m jesta tež ko bi lo s av rše no sie ća t i : m isli se ,

da

Wolf

ako mu n i j e p reos ta lo n ikakov ih b i l j ežaka

о s v om p u t o -

vanju da b i ovaj svoj dn ev nik b io veo m a mučno sas tavio bez po

moći ka ko va s l ična putop isa svoj ih na tom pu tu pre dh od nik a , il i

drug ih kn j iga . Mi pa ko , sudeć s obz i rom na formu i sadrž inu dn ev

nik a , mis l imo, da je tež ko v je rov a t i , da b i W ol f bez ik ak ov ih pre

ostal ih bi l ježaka bio mogao о pu tu obav l jenu p r i j e 20 god ina sa -

s tavit i iz samoga

p am ćenja putop is u formi dn ev nik a , gdje se dne-

vice b il jež i, k am o je poslan stvo onog a da na pr isp je lo , noćeva lo , pa

što j e zna tni jeg a vidjelo i do živ jelo ; a to ta k o tačn o i vjer no, da

se W ol fove dnevn e b i l ježke s d ru g im pu tn im dne vn ik om i s toga

putovan ja savršen o s lažu . A ko je W olf sve ono samo iz pam ćenja

bilježio, ond a je m ora o im ati v rlo r ie dk u si lnu pa m et, da je na

putu u C ar ig rad i na t ra g kr oz v iše od dv a mjeseca znao posl ije

20 godina

о sv a k o m d a n u p u t a

točan da t i r ačun . G lede na rav i

pu ta i znamen i tost i pojedin ih mjesta , m oga o je pot ra ž i t i u koje m

star ijem putopisu i u dru gih knj ig ah po t reb i te u p u te ; a l i ta sad r-

ž ina Wolfova dnevnika n i je osobi ta , da b i b io takove pomoći t re -

bov ao. — W olfov dak le dne vn ik nebi p ot icao iz is te dobe puto piš-

čeva putova nja . Šte ta š to m u je nesta lo prv otn ih pu tn ih b i l ježak a

il i izvorn ika , k oj b i pr ika z iv ao m otren ja i sud m lad a nedo zr ie la

1

F. Hofmaim kao carski poslanik nosio je

gou

1585. Port i go

dišnji danak s darovi. Hammer, Gesch. IV, 631.



PUT OV AN JA PO PAUKANSKOM POLUOTO KU XV I. VJEICA. 1 7

22-godišnjega putopisca; docira ovaj putni dnevnik, š to ga imamo

pre d sobom , pot iče od zre la m uža , koj se mn ogog a ni je više savr

šeno siećao, osobito opisa pu ta i pojedinih mjesta, te je mn ogo toga

vjerovatno s drugoga s tanoviš ta i z re l i jega suda motr io i shvaćao.

Vies t i Wolfove о pos lan s tvu, koje odas la car Rudolf IL g . 1583.

r ad i obnove s ta rog a ug ovora i s dan kom u Car ig rad , v r lo su k ra tke .

Je r n pr is tup u p . 197)

bilježi da je Rudolf

П . , 29 . njemački , a

121 .

r imski ca r odas lao к tursk om u caru Mu ra t u I I I . , 13. ili 14.

sul tanu, pos lanika Nuncio oder Legat) Pavla Ki tz inga , baruna

Seh rä t ten tha l sk og a . nas l j ednoga ko ino rn ika D obi je Aus t r ij e , kom or-

n ik a nad vojv ode M aks imi l i j ana , da p redad e u Car ig radu dan ak

(Präsent) . Nadal je navodi imenice sve znatni je č lanove pos lans tva:

na jpri je one grofo ve, ba ru ne i plem iće, koji su za uzveličenje po

s lans tva , kao drugovi pos lan ikovi , о svojem vlas t itom t rošku pu

tovali . Ovih bijaše, osim sluga, ukupno 8; za t im navodi imenice

ostalo ple m stvo , ko je j e bilo u posla niko ve) s lu žb i; me»Iju ovimi

spom inje i sebe, da je u 22 godini ž ivota kao momak (Pursc lC i

dvo rnik (A ufw arte r) pos lanik ov s to li odl ičnom gospodom pu tovao .

pa da je svih sk up a bilo 70 osoba, a 80 ko nja. Uz to na br aja ,

ko liko su poje dinc i imali koč ija i ko nja, pa da je bilo 9 kola , ko ja

su da na k s da rov i vozi la . Još puto pisac dodaje , da su putoval i u

Carigrad i 0 nedjelja tu živjel i na račun turskoga cara, a posli je

da je i šlo na ra ču n r im sko ga cara . Iz ovih se kr a tk ih viest i raza-

bire , da je i ova pos la ničk a k ar av an a bila dos ta j a k a ; p a da i

Ei tz in gov o pos la ns tvo , koje je i šlo s da nk om u Car igrad , b i jaše ,

kao i pred jašnja ca rs ka pos lans tva c ar ig rad sk a , dos ta s ja jno i

m nogobro jno .

Pos l i je ovih bi l ježa ka , koje su glede pu tova nja Ei tz ing ova po

s lans tva ponješ to znatne , s l iedi putopis , odnosno putni dnevnik,

koj i W olf ođpo čimlje s oproš ta jem u Beču (volgt her nac h V erab -

sch id t von W ien ) , a dne vn iku je dao ova j nas lov : „Beschre ibung

oder Verzeichni is des Wegs , der S ta t t , Ort l i u . F lecken von Ste i

nac h aus dem En sth al im L an d e S teycr auf Con stant inopel zue ,

wie ich

Wolf Andre

von Ste inach A. 1Ö83. gera is t mi t dem H rn .

Paulus Freihern von FMm ig

auf Sehrä t ten tha l l , E rb eam ere rn in

Under Oes terre ieh, R, K. Mjt . Nuncio und Legato an d . Ot toma

nischen Porten zu Constant inopel , auch gewesen Oratorn daselbs t ,

u . d . f rs t l. D ur ch l . E r tz he r tz og en M aximil ian zu Oesterre ieh Ca -

m e re r .

K. J. A. OXXJX.



18

DU. P . MATK0VIĆ.

Drug i dnevn ik

о pu tovan ju E i tz in go va po s lans tva po t icao b i .

glasom š t m p n k t l o g о r ukop i s ih c . k r . dvo r s ke knj ižn ice

bečke, od dru ga poslaniko va,

Lev ina Л у т а , Nizozem ca , ko jeg a

W olf spomin je (Levinus R hv m , e in N ider lend er ) medju onom osmo

ricom

odličnih članova poslanstva, koji su kao drugovi poslanika

P . E i tz inga

о svo jem t rosku pu tov a l i . Nu ako pre t r esemo pom enut i

ruko pis c, kr . dv orsk e

knj ižn ice n . 744 1) raz ab rat i ćem o, da j e

u pomenuti š tampa ni kata log tom. V. . 141) , pre š ta m pa n sam o na-

slov, koj se na prvom listu rukopisa nalazi, a potiče iz poznijega

doba. Ovaj nas lov g las i : Levin Ihjmh Eeiss gen Constantinopel

odnosno

Levi/ni Ilym iter const antinopolitanum lingua belgica;

dočim u samom rukopisu neim a tomu nas lo vu n igdje t ra ga . Ru kop is

sadržaje dnevnik

о pu tova n ju pos l a ns tva P . E i t z inga u C a r ig r a d

g . 1588 . ;

po t iče bez sumnje iz XVI . v ieka . p i san bo je na pap i ru ,

p ismom u obl iku onoga do b a ; sud eć po isprav cih i p rekr iže nih

čes t ih , v jerovatno da je izvo rnik . Ru kop is bro j i u ku pn o 8 4 l ista u

maloj osmini, i l i po katalogu u 12°, a l is tovi su tekućinu brojevi

pobilježeni. Do 28. l is ta uključivo teče putni dnevnik, koj u Cari-

grad u s 13 . februa ra 1584. svrša va, odnosno p re k id a ; za t im su

dalji l istovi do 30. p raz ni, a d alje se opetuje, š to j e n ap rie d u

dnevniku , od 12 . do 18 . kolovoza ukl jučivo b i l ježeno; ovo potonje

je n jeki pr tep is , odnosno m ak ula tu ra predjašnje ga. D ne vn ik je dakle

kao š to n jegov svršetak i p razni l is tovi pokazuju , os tao nedovršen .

Da bi bio Levin Rym piscem ovoga dn ev ni ka , i li da bio po nje-

govu nalogu napisan . — tomu neima n igdje u rukopisu spomena.

Budu ć da putopisac u dne vnik u govor i

о L . R v m u n a v i e k u

trećoj

osobi, pače ga zove na njekojil i m jestih

,,ш о ј g osp od in R y m min

heere Rym),

t im neb i bio L . R ym p iscem ovoga dn ev nik a , nego

njekoj i Nizozemac, koj

b i jaše u s lužbi L. Ry m a, č lana pu tn ič ke

družbe Ei tz ingove. Tim bi b io ovaj putopis s l ičan onomu jur ras-

pravl jenomu

о pu tova n ju c a r . pos l a n ika K a r l a R ym a od ne z n a na

p u t o p i s c a ;

1

na p i s a n j e j e d a n i d r ug i dne vn ik u n i z oz e m s kom j e

z iku renaissance , koj je

današn jemu ho landeskomu jez iku do n je -

kojih ortografijskil i i leksikalnih razlika pril ično srodan. I ovaj je

putopis preveo na n jem ački g . d r . l i . Le viso hn, kom u u to ime

budi usrdna hvala .

Ako dub l je p ron iknemo u sad rž inu našega dnevn ika i po red imo ga

s pomenutim putopisom

о p u t o v a n ju K . R y m a , r a z a b r a t i

ćemo, da je

t . zv . dnevn ik L . Ryma, p r ikazu juć i pu tovan je с pos l a n ika P a v l a

1

Kad, ku j . OXIL 154 -- 1 У У .



PUTOV ANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIBKA. 1 9

Eitz ing a sad rž in om svojom ma lo ne i st i s razpra vl jenim putopisom

о pu to van ju K . R y m a ; pa da j e j edan i d rug i dnevn ik nap i sa la

je dn a te i s ta ne zn an a osoba , s tom samo raz l ikom , da se od Bu-

d ima da lj e s amo u dnev ih pu ta medju sobom raz l iku ju ; p o s t o je

R y m o v o p o s l a n s t v o p u t o v a l o proljećem a Eitzing ovo l jet i . O datle

u jedno i zvod imo da j e p i s ac dne vn ik a о pu tovan ju E i tz ingovu n e

sam o pri ruc i ima o, ne go i upotriebio, odnosno priepisao •— osim

krono log i j sk ih po da tak a — malo ne s av ona j dnevn ik о pu tovan ju

K. R y m a; j e r nezn an i pu top i sac E i tz ingova pu tovan ja redov i to b i

l ježi k am o su dn evie e dospjel i na noć evan je. s to se s W olfovim

d n e v n i k o m о i st om p u t o v a n j u t a en o s laže; al i umjesto svoga opisa

puta i mjes ta izpisao je nezn ani p isac počamši od Bu đim a opis

pu ta i mjes ta iz puto pisa о p u to v a nj u K . R y m a . Bu du ć da ovaj

potonji puto pis ni je ni da na s još nigdje š tam pom na sviet izdan

— kao n i d rug i о E i t z ing ovu pu tovan ju — b iti će neznani pisac

pu tno ga dn ev nik a Ei tz in go va ruko pis onoga putopisa i li sam po-

sjedo vao i li m u je od nj ek og a za po rabu ustupljen. Po redim o l i

pa ko p i smo s log i d r . j ed no ga i d rug oga rukop isa onda ne ima

sum nje da je pisa c obaju ru ko pis a bila je d na te ista osoba. О ne

znano m pu top i scu R vm ov a pu to van ja kazasmo na d rugom mjes tu ,

1

da mu je pisac bio njeki odličnij i č lan pos laničke dru žbe rodom

Nizo zem ac i da je na p ov ra tk u za svoje zas luge bio imen ovan od

ca ra ka pe tano m . B ud uć da j e n eznan i p i sac dnevn ika о E i t z in g o v u

putovan ju , kao š to se iz sadrž ine razabire . putovao s pos lans tvom

u C a r i g r a d vjerovat.no da je onaj i st i ka pe tan pisac dn evn ika о

Rv m ov u pu tovan ju , kao pozna va lac pu ta b io s tup io u s lužbu Le-

vina R ym a kojega zove svoj im gospodarom i š n j im po dru gi

pu t i st i ca r ig ra dsk i pu t ob av io ; vodio dnev n ik о to m p u t u , о k o j em

ovaj p ut n i je znao dr ug og a kaza t i , nego ono, š to je jur rekao pr i

godom K. R ym ov a ili p rv og a svoga pu tovan ja . Dn evn ik dak le

ko j se pr ip isuje Le vin u R vm u ni je napisao ova j nego njeki drugi

nezn an i Nizozem ac ko j j e n ap i sao i dnev n ik о pu t o va n ju c a r s k o g a

po s lanik a K . R ym a. — Mi smo pre t res l i mno ge s ta r ije i novi je

biografi jske r ječn ike i sbo rnik e nebi li na išl i na Le vina Ry m a. a

t im m ožda i na pu tn i dn evn ik о n j egovu pu tovan ju u Car ig rad ,

al i sav trud — b i jaše nam bezuspješan.

K a o š t o d n e v n i k о p u t o v a n j u K . R y m a n e p ri no si n i k a k o v i h

po da tak a za h is tor i ju o noga pos lans tva , tak o ni ovaj dnev nik о

1

K a d , k u j . C X . 1 I , 1 Г , 1 , 1 ( »•_>.

http://vjerovat.no/

http://vjerovat.no/

http://vjerovat.no/



2 0 DK. P . MATKOVIĆ,

putovan ju pos lans tva Ei tz i ng ov a; nas lov m u je malo ne is ti , ka o

i onomu, na im e „put iz Beča u Au str i j i u Ca rigrad u Trac i j i , g la vn i

gr ad tu rskoga c a ra .

1

Dne vn ik n i z oz e m s k i

о p u t o v a n j u E i t z i n g o v u

u mjesto pr i loga za h is tor i ju n je gov a pos la ns tv a , u mjes to pu tn ih

pr iprava i drugih okolnos t i , osobi to kako je p isac dnevnika u po-

s lanikovi!

družbu dospio , nedonos i na prvom l is tu drugoga, nego

imena učes tnika , to jest onih osam lica viso ko ga ple m stva , ko ja

su, po Wolfovoj bilježci,

о sv om

t r ošk u puto vala , a gotovo sva se

im ena posve; s lažu s imeni W olfov i. Med ju t imi n av od i, osim car

skoga pos lan ika Pav la E i tz inga (Pamve l van I l e t synghen) , Lev ina

Ryma (L iev inus Rym) , pa P ie t ra van de r Doerpen , ko jega Wol f

nespon iinje, a ostala su im ena k ao i u W olfa. — Pr ela zeć na sa-

drž inu oba ju dnevnika

о p u t o v a n j u P . E i t z i n g a , p o r e dj iv a t i

ćemo

uzajemnice Wolfuv dne vnik s n izo zem skim od ne zn an a pisca , a

potonj i s dnevnikom

о p u t o v an j u K . R y m a .

I E i tz i n go v o p o s la n st v o p u t o v a l o j e o d В е с а d o B i o g r a d a D u -

navom, a ta j put opisuje A. Wolf u svom dnevniku (p. 199 i d .)

o v ak o: „D ne 25 . s rpnja 1 83 . opros t i se cars k i pos lan ik Ei tz ing

s carem u

Beču; dne 26 . ukrcaše sve po t rebe u hu l je ; 21. dade

poslan ik na ladji gostb u. a poslije po dn e kr en uš e na put, te su

prispjeli na noćište u Po žu n Prcsburg), kršća nsk i g lavn i g ra d

Doln je U g ar sk e ; ima na b rdu gra d ić , uz ko j i t eče D un av . 28 . u

Sumerain (S om or in , S om or j a ) ; 2il pristali su kod sela Vifdlo;

a 30. prispjeli su u

Comorn,

gdje su 3 1 . ostali . O da vle o dasla

Ei tz ing glasonošu u B udim , da najav i paš i došašće pos lans tva i da

odred i sve , što t r i eba . Ko m ora n je na g ran ic i , medju D una vo m

s desna (u mjesto s l ieva) i V ag om s l ieva (u mjesto s desna) k a d

se dole vo zi ; n a rtu, gdje se obje ove ve like rie ke s t iču ko d zido va

i l i obkopa, smješ ten na otoku Oalokezu

Schiiet),

ima i ve l iku va

roš icu, ogradjen u s v isokim p lotom , dočim je tvrd ja z i da n a; Kh l i l l -

mann b ješe onda n jez in im zapovjedn ikom. Tu ima vr lo mnogo

raz no vrs ne r ibe i dobro ga ž iveža . — D ne 1 . kolo voza pra t i lo j ih

20 šajka pö milje daleko, a pris tal i su kod ribarskih koliba, gdje

njekada, kao š to se priča, s tajaše s tari grad а п п о п г а

(s ic!) , ko ja

b i za k r . Ma t i je r azo ren a . K iha ja bega os t rogonskog a

dočeka j ih

s 9 ša jka malo niže i pre uze pos lan s tvo u zaš t i tu ; ko m or an sk i ša j -

ka š i se vra te , a Tu rc i su pos lan s tvo vozi li da lje . U Ostro gon u

1

„Eeyse van Wieuen in Ho osterve te Oon stantinopels in Th rae ye u,

hoofstat van den turcschen K ey se r .



PUTOV ANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIKKA. 2 1

Grci))) poh odi po slan ik b ega i izruči mu carsk i dar , 600 tal ira i

6 sre brn ih pos uda ; beg dad e poslan iku audieneiju na polju, gdje

je bilo kr šć an sk ih gl av a na bit ih na ko la c; putop isac misli, da je to

beg hotim ice (zu Vleiss) ur ad io. Ös troge n, njegda biskup ija, zvao

se

Slrtgonium,

sm ješte n na priličn o šiljastoj stie ni ; dole je va roš ,

uz koju teče D un av . — D ne 2 . kolovoza pra t i lo j ih je 7 turskih

šajka , a pris ta še k od sela

Maroš

ili

Miirascli

( \ Tu su napro ti ,

s desn a od D un ava , dv a vel ika i v isoka grad ića , jed an je gore

više,

a drugi je niže. zovu so

Vischgraä

ili

Flintcnburg

(u mje sto

Ble nde nb urg ) , u gorn jem grad ića čuva la se k ru na u garska . Na

voče prispjelo je poslanstvo u Budim. Paša odasla do Staroga l ju

dim a, ko j se njegda

Sicambria

zvao, do 20 šajka poslanstvu n a

susre t , od ku da ga pra t i se. sve do Budima.

1

D ne 3. bila je u paše

audienc i ja , koju W . potan je opisuje . Pos lanik pre dad e carsk i dar ,

3000 ta l i ra i 12 s rebrnih posuda, paš i . о k oje m prič a, da je visok

i l iep čovje k, rodom H rv at , i da je poslije postao beglerb ego m

G rč ke . U dvo riš tu pašina s tana, ja k o vikaše Turc i , kad je poslan

stvo i zla zilo : a na upit pt i topiščev, s to to znači , od vratiše mu ; „da

se nebi kršć ani s jedin i l i" . Na to W . m ol i : „da bi bog s rca k ršć an sk a

к j ed in s tvu u prav io i tu r sk i vapa j odbac io" . Za t im su razg leda li

g rad , a kupal iš te i kupanje opisuje na š i re О B udim u

priča, da

se tak o zv ao po Ati l inu bra tu , koj ga sag rad i ; d a je pr i l ično vel ik

i l iep gr ad . s de sna od D u n a v a ; na visini , š to se zove „židov skim

gr ad om ", da ima pr am a Dot isu ili ( .guru bl izu gorn jega gr ad a

b r d o ,

na kojem bi jaše paš in dvo r . koj je dub okom jar ug om od

gor njeg a g ra d a odi je ljen. Niže gornjega gra da ima pro s t rano mjes to

s veliko m č etv ora sto m ku lo m , a na is tom mjestu s tajalo je n a zidu

p ra m a Pošti do 30 to p o v a; s lieva, od ulaza dv ora pašin a bijaše

po kra j bu na ra m ošeja , koju na š i re opisuje . Pre ko D un av a na rav

n in i ,

s l ieva od r ie ke , dr ug a je neve l ika varoš , zove se

Pest.

ka m o

vod i p re ko D un a v a m os t od

б б

š i rokih , poput ja rm en ica medju

sobom sk op čan ih lad ja ; k ad su htjeli sa svojimi njem ačk im i la-

1

K hevonh illor lAn nales Ferdinan doi, Leipzig 17 21 , II, .' 2Si govoreć

о putu I'. Kitziiiga, tvrdi, da je poslanstvo krenu lo i/,

Beča pod konac

kolovoza (u mjesto srpn ja i da je ц Kudim prispje lo Г >, rujna ni mjesto

kolovoza i; pa d a j e od Budima dalje do Carigrada kopnom puto valo ;

dočim je od Mudima do Biograda takod jer Dunavom išlo, a tek od

Biograda dalje išlo je kopnom do Carigrad a.

Г ostalom ovi Kheven-

hillerovi kro no logijsk i podatci odnose se na putovanje II . Liclitensteina,

,> ,„;,>„, /.,>,,,„ ,, L i ; , „ L , / . , , , , , , , , 0 , , , ,, - ^ , , , . . , v , , , . . , v i ; . i t ;



22

DK. P. MATKOVIC,

djami kr oz most proći , m ora lo se tr i lad je od veza ti i n a s tra n

ukloni t i" .

„Poš to je pos lans tvo obav i lo u Bu dim u svoje pos love, kr en ulo

je dne 6 . kolovo za da l je , pa je pr isp je lo na noć u varoš icu Ihis-

Icovi (Racz K ev i) , nase ljenu od Sr ba i D ub ro vč an a (R atz u. R a-

gu se re n) , ve l ika va roš ica s a ž ivom t rgo v ino m . D ne 7 . u tu r s ko

medjašno selo Р а х у ; 8. u Tolnu l iepa ve l ika va ro š ic a ; 9 . noć i li

su kod n jeke lu k e ; 10 . t akod je r . Ra čun a , da j e uk up nu b ilo 9

ša jka , n a svak oj 3 2 do 4 1 osob e; na sva ko j ves la la su 24 ša jka ša ,

jednako hitro, bi lo da se vozilo niz i l i uz vodu. Dne 11. prispjel i

su u Bcderivardein (Pe t rov a rad in ) , v i sok i g ra d ić s tv rd jo m ; za t im

u varošicu Carlow is. Pe t rov a ra d in m ora b it i tv rd i g rad , j e r j e tu

kr . Ljud evi t izgubio mno go l judi u boju s T ur c i . K ra l j j e tu os tao

u močvar i , ko ju tvor i ru ka v D u n a v a : p re ko n je h t j ede Lju dev i t na

bjegu preć i , a li konj mu ni je m oga o pr ek o, a kr a l j u težk om oklopu

pao j e za jedno s kon jem u m oč v ar u , u ko jo j j e m r ta v os tao .

Pe t rov arad in zove se la t inski Petrovaradinum. D ne 12 . u Zlan-

Icamin (S lankam en) , g rad ić na b rd ašcu , s desna od D u n av a ; jo š

je v iše poru šen i rd javo grad jen . T u u t ječe u D un av Tibiscus,

koj se takodjer Teissa ( ) zove, r ie ka ni je osobito š irok a k a k o se

pr iča , vr lo je dub ok a i m utn a , a dolaz i iz Erd e l ja , Od Sl an ka m en a

vidi se pr ek o vode na jed nu mil ju i v iše da lek o dob ro sa gra dje n

g ra d i ć Titel, ko j j e podred jen paš i t am išva r sko m u. D ne 13 . p r i

spjeli su u Biograd (Griechisch Weissenhurg). Tu kod g r ad a u t ječe

u D u n a v S a v a (San il i Savus), ko ja je tu tak o ve l ik a , ka o i

D un av . Njekoji pr iča ju , da D u n av uz imlje tu Sav i ime, te da Sa va

pres ta je , š to se putopiscu neč in i v je rov atn o, nego D u n av pr id rža je

svoje ime m alo ne sve cio m or a, te se da lje k ao Ister s v r š a v a ;

t ekuć , ka ko mu rekoše , 7 i li 9 dan a pu ta p red Ca r ig ra do m ; p ro

t ječe mu Er del j ( ), Vla šku , M oldav sku i d je lomice T at ar sk u ; a iz l jeva

se u „Po n tus E ux m um " ( ), š to s e zove Crn im m ore m . To l ika j e

D una vu vod a kod Bio grad a , da se m ože po n jo j mal im jed ro m

plovit i . Bellogradum ili Nandor Alba (u m jesto Nand or Fejćrvdr)

Griechisch Weissenburg,

u s ta r in i

Taurunum,

a poslije

Graeca Alba

na zv an : l iep , tv rd i dobro sagrad jen g rad s tv rd jom na v i s in i ;

ima do le p ra m a Sav i i D un avu t akod je r ku ća , osob ito na ug lu ,

gdje se s tiče D un av sa S av o m ; im a tv rd u ku lu , te leži gotovo ka o

i Budim . K ao što mu ime svjedoči , spad aše n jegđ a ka G rč ko j , a

poslije к U ga rsk o j . P r ied je l od B io grad a ova m o zove se Syrmium

koj rad ja dobr im v inom , Tu rc i zovu Biog rad N and or A lba ( si c ) .



PUTOVA NJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XV i. V1EKA. 2 3

Z na tn a je tu t rgo vin a . Tu pres ta je Ug ars ka , a. da lje nas ta je

Ea-

scia

ili

Servia,

ko ja se tak od jer zove

М у т ь inferior

(sic ) . D alje

opa ža pu top isac, „da je u svojem dn evn iku sve mil je od mjesta

do mjesta pobil ježio i da je u P ra gu ovo putov anje val jano op isao ;

al ka d je od P ra g a g. 1586 kuć i putovao , d a mu je dn ev ni k iz

škr in je uz drugo ukraden, a od onda do g . Н П О d a j e dosta to g a

zaboravio, za to da.

bil ježi , š to mu j e još u pam eti os talo. N ap ok on

pr iča , da su kod ovoga grad a Ivan l iunia des kao i ( ieo rg iu s Ca-

s t r io tus , inače Sea nd erbe g zv an. m noga ju na č tv a po č in i l i .

Evo b i l j ežaka Wol fova dnevn ika о pu tovan ju P . E i t z inga od

Beča do Biogra da. U cielom opis je pri l ično kra tak i obe enit . te

se s opisi istoga puta. u predjašn jih puto pisac a ned a uz po red iti .

D rug o se nem ože ni oč ek iv ati od opisa , napisa na iz pam eti

о pu -

tovanju obavl jenu pr i je 20 godina . Iz ovoga d iela dn ev ni ka ju r se

raz ab i re , da ne ima u n jem ništa osobita, što nije moglo poteći iz

gla ve puto piščev e : je r k ad bi W . bio ka k av s tarij i puto pis il i koje

dru go djelo upo triebio, bio bi mu opis sv ak ak o savršen ij i i pra

vi lni j i i bio bi se uklon io m nogo j kr up no j pogrješci . To pog rafi ja

ste gn ut a je na. najgiavn ija, mjesta na onom p u tu : opisi m jesta su

mu vrlo obćenit i . mjest imice, pogrješni ,

а о mnog ih mjes t ih . o sim

imena , čes to i skva ren ih , nezna d rugoga kaza t i ; doč im u p redhod-

nika ima

о sv e m t om

sav ršen ih upu ta . — Na putu od Beča do

Budiina spominje . \Y. samo najgiavnija mjesta , koja je iz taći t r ie-

ba lo .

na im e Požun , Som or in , Ko mo ran . Ös t rogen . M aroš -Višegrad

i Budim , a u opis ih nepr inos i podata ka , koji b i pre dh od nik e po

punjava l i . Se lo Vifalo da na šnje j e Ujfalu. na desnoj obali Du na va ,

spomin je ga i pu top i sac p rvog a Un gnadov a pu tova n ja .

1

K o m o r a n

С о ш о г н ) opisuje (»erlach

savršeni je .

2

W. je kod oznake geograf i j -

sko ga položaja po grješ io, j e r Ko m or an nije . na desnoj, n ego na l ievoj

obali D un av a, na desn oj , a ne na l ievoj obali Vaga. P re m d a je

puto pisac dodao „ka d se dole voz i , ipa k je u geogra i i j skoj or ien-

taci ji ])ogrješio, š to ni je r ie dk o i u dr ug ih p utopisaca o no ga do ba.

I W . spominje k od K om or an a . kod r ibarsk ih kol iba , s ta r i g rad

Pannonm

gdje su Turci kao na medji , poslanstva dočokavali i u

zaš t i tu preuz imal i .

О to m s t a ro m g r a d u r a z p ra v l j asm o j u r n a d r u g o m

m j e s t u .

3

B ud uć da se ovaj s tari grad na is tom m jestu po treći put

1

R a d , k u j .

С Х 1 1, 2(>Г >,

2

l i n d , k n j . O X Y I , 1 0 , 7 4 , 7 5 .

3

H a d , k n j . 0 X 1 1 , 2 0 1 , 2 ( ) 5 , 2 1< ), 2 1 1 : k u j . O X Y I . 1 0 . I B .



4

DK. P. MATKOVIĆ,

spom in je : u Un gna dov a pu top i sca kao Ђ о п п о т а u Gerlae l ia , kao

i u Wolfa, kao Pannonia; čini se, da su ptitopis ci t im p riob ćiv ali

tamošnju tadanju tradici ju, kojoj neima potvrde ni u stari j ih , ni u

tadanjih pisanih izvo rih. M aroš i V iše gr ad , ka o i B udim , opisuju

predjašnji putopisci savršenije .

1

W . op i s Bu d im a n i je j a sa n , pače

je konfuzan, je r n i je u sk ladu s pr ed ho dn ic i ; kr . dv ora , koj i pred

jašnj i putopisci više i l i manje na šire opisuju, ni t i nespominje .

Pu topisca bi t će tu iznevjeri la njeg ova pa m et. 0 starih imenih Bu

d ima razprav l j a smo kod ob ja šn j ivan ja Hve ige rova pu top i sa .

2

I opis puta od B ud im a do B iog rad a, ni je u W olfa sav rše nij i ,

te se neda s pred hod nici uzp ore dit i , ni t i glede obil ja topografi je ,

ni t i glede topografi jskih bi l je žak a. Sv a su topo grafi jsk a im ena , ko ja

W . na tom putu spominje , dob ro poz na ta , a n jekoja su dosta iz

opačena . Kod varošice Rasltoivy (Ra ez Ke vi) zn a tna mu je b i l ježka ,

da ondje ima uz Srbe i D ub ro vč an a (R ag us cre n) , š to se u n ijed

nog a tadanjega putopisca nespom inje . W . je prenio boj iš te m uh ač ko

к P e t ro v a r ad i n u Beđertvardein) i tu , u mjesto ko d M uh ača , opi

su je poraz i sm rt kr . Lj ud evi ta I I . , š to n i jedan pred ho dn ik n i je

uradio . I tu ga je ope t pamet iznevjer i la

О t oku T ise (T ib i scus ,

Teissa ) kao i niž о t oku D un av a , b i j ahu po jmovi mu tn i i ne -

tačni , je r T isa i D un av nepro t iču Er de l ja , nego n jekoj i n j ihovi pr i

toc i, a Du nav je dv a da se hv a ta Mold avsk c i Be sarabi je ( Ta ta rs ke ) .

Ni toga n i je W . shvaćao, da Sav a , kao i sv ak i dru gi pr i tok , gu bi

ime na svojem ušću u Dunav, u svoju g lavnu r ieku . Kad b i b io

W . imao pr i ruc i ka ko va m u dr ag o tad anje ga geografa , b i l i b i

mu pojmovi

о toku pomenut ih r i eka zna tno j a sn i j i . Ra zn a nov i ja

i m e n a B i o g ra d a : m a g j a r s k o , n jem ačk o i la t insko , p ozn a ta su tae-

n i j e od d rugud ;

а о s ta ro m r i m s k o m i m e n u

Taurunum

r a z p r a v -

I jano je jur drugdje .

8

\V. je pri l ično ozna čio geo gral i jsk i položaj

Bio grad a, a l i topo gral i jsk i mu je opis v rlo obć enit , te dalek o za

ostaje iza opisa u predjašnjih pu top isa ca .

4

Ni poz nav an je s t a re geo

grafi je nebijaše u W . p ou zda no ; je r Srbi ja , ni je se zv ala za R im

ljan a Moesia inferior , nego M. su pe rio r . N aš pu top isa c ni je dovo ljno

poznavao n i vo jne h i s to r i j e b iogradske ; j e r govoreć о j u n a č k i h

c i je l ih , poč in jenih kod Biograda , spominje uz Janka Hunjada i

G juru Kas t r io tu ili Sk en der be ga ( ).

1

Rad, kuj . CXVI, 1 1 , 18, 7 G - 8 0 , 8."> i 8-1.

2

Rad, kuj. CXV1, 79, 8:;, 84.

3

Rad, k nj . 0 , 13 ).

4

Rad, knj. CXVT, 55, 5(i, <>0.



PUTOV ANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIEKA. 2 5

Drugi i l i nizozemski dne vn ik — k r ivo na z va n i eoina В у т а —

о is tom pu tu P . Ei t z in ga pogotovu je jedno vi t i j i od W olfova dnev-

n ika . Bu du ć da se bi l ježke drugo ga ili n izozemskog a dn evn ika u

ovom dielu put a — od Beča do Bu dim a — razliku ju od bil je žak a

u dn evn iku R vm ov a puto van ja , s koj im se u ostalom ovaj drug i

dn evn ik su d a ra ; s toga ćemo bi l ježke ovoga dnevnika , prem da su

dos ta jedn ov i te , pr io bći t i , poš to su u ruko pisu težko pr is tupn e.

Ovaj dakle put P . Ei tz inga od В е с а do B ud im a op isu je s e u n iz o -

zem skom dn ev nik u o v a k o : „D ne 25. s rpnja opros t ismo se s carem

i njegovom bra ćo m , n adv ojvo đam i Mat i jom i Maksimil i janom, pa

k r e nus m o 27 . о podne na pu t t e smo još is toga dana u Požun

(Presbeurch)

pris pje li, što je 10 milja ili 7 ura dale ko . Dne; 28 .

plovljahu do sela

Semereijn

(JSomo rin), 3 milje, gdje su noćili.

Ranim jut ro m brodi li su po kra j r iek e Racve (Rab a) , gdje n a jed no j

stra ni odpo čimlje tu rsk o gos pod stvo . Tu j i m dodje na suprot ladja,

koja j ih pu cn jav om pozd ravi ; na to dodje zapovjednik na naše

ladje , te j ih do K om or an a (Com or a) pr atio . Preno ćiše u selu Off alo

(Ujfalu) , 3 milje . Ranim jutrom plovljahu u Komoran, 3 m. , gdje

su, da operu svo je rublje , do 1. kolov oza ostali. — D ne 1. kolo

voza kre nu še dalje . B ud uć da je to bio posljednji kršć an ski gr ad ,

pratio j ih z apo vje dn ik tvrd je s 1 ) šajk a i četieom pješa ka, ko ja

se p rovez la p rek o V ag a (Waegli), pa je išla kopn om dalje . T ak o

plovljahu po milje , gdje j im Turci iz Ostrogona

(Crac/i)

na susret

dodjoše , da pr im e za po vjed nika ko m oran sko ga, koj s tum ačem i

još s drug om dvoj icom po dje na tursk u s t ranu , kam o j e došao i

zapo vjedn ik Ostro gon a s 3— 4 eauša ( sausen) i drugim i vojnic i .

On je naš im vod jam i dru gim plemićem pružio ruk u, a posl ije

kr a t ko ga dog ovo ra , poveo ga je sa sobom g. Pav ao na ladju , da

zajedno objed uju. T ur ci su pr ispjeli s 9 šajka, te su je dn u do dvie

prive zali na sv ak u naš u ladju i vu kli je dalje do Os trog on a (5

mil ja ) .

K ad su pred g ra d pr ispje l i , donesu j im Turci 5 ovaca , g u

saka , kop un a , r iba i d rug ih p o t r e ba : t ako i u napredak . Nas po

s lanik predade s rebrno-pozlaćenu kantu, okruglu uru, 2 pozlaćena

pe ha ra i ke su no va ca , ok o 100 0 for. D ne 2. pr ispije i zap ov jedn ik,

ko j b ješe u Bu dim u (Buda); čuvši , da j e poslanstvo pr ispjelo,

podje m u na su sret i po zd rav i našeg a vodju, koj mu izruči care ve

po zdra ve . O dav le kre nu vš i , pr ispjel i su u

Maros,

na lievoj oba li

(D un av a) , gdje su objedoval i . O vdje j ih nad ar išc kršćani , podanic i

tur sk i , s grožd jem i dru gim voćem. S one s t rane leži

Vicegrađum

V išegra d) , g dje se s tar in ske razv al ine dvora kra lj ice M ar i je d ižu



6

D R .

P.

MATKOVIĆ,

na v isokom brdu,

a na

p o d a n k u

mu

p ros t i r e

se

selo.

Na

veee pr i

spjeli

su u

Bud im. Paša

jim

posla

na

sus re t

18

ša jka , koje

jih

pucn javom pozdrav l j ahu . P r i sp jevš i

u

Bud im, paša pos la

jim

opet

živeža,

a

t ako

se

radi lo

i u

n a p r e d a k ,

na

svem pu tu

do

Ca r i g r a d a .

—

Dne 3.

išao

je moj

gospod in l lvm

i

osta la gospoda к Ali paši ,

koj

je za

našega vod ju (pos lan ika ) ,

za g.

K r m a

i za

ostale ple

miće poslao konje ,

da

к n jemu dodju . Ladj e jim bi jahu pris tale

blizu paš ina s tana Dal je govori

о

audienčij i , koju

na

šire opisuje.

K a d

su к

paši došli , veli , nadjoše

ga u

sobi sagovi urešenoj

;

p ruž iv

poslaniku ruku, posjede

ga na

j e d n u

od tri

stol ice , koje bi jah u

takođjer sagovi pokr ivene .

U

istoj sobi bijahu

još

čauši , jan iear i ,

spahije

i

dru gi eastnici .

U

drugoj sobi b i jahu pašin i paz i

i

d rug i

mladici . Posl i je dogovora, predao

je

pos lan ik ca r sk e da rove , na im e

vel iku poz laćenu srebrnu kantu , poz laćeni srebrni pehar ,

uru, po-

sudja manje vr iednote

i 4

kese novaca , svaku

po 1000

ta l i ra ,

pa

se oprostio

s

p a šo m .

1

Kad su

izišli

iz

pašine kuće , v id je l i

su na

t rgu tursk oga popa (drv iša) ,

koj se

v r t i o , sk a k a o

i u

svojem

je

z iku v ikao ,

a

naokolo s to jeć i jan ičar i v ikahu

kao i

p o m e n u t i

pop

.,houf (?):

ostal i pak o vojn ici v i ka hu „ Isuse K ris te " Za t im išl i

su

u

Peštu

Vest),

a

pra t i l i

jih

čauši c ie l im gradom. Posl i je podne

posla paša konje

za

pos lan ika ,

g.

K v m a

i

osta lu gospodu,

pa su

jaši l i

к

dvoru

kr

Mafije

a

čauši

na

kon j ih

jih

pra t i l i . Dvo r , pored

sve njegove l jepote

i

s ja ja , pust i še Turc i

da

p r o p a d e

i da

n i tko

u

njem nestanuje , smješten

je na

l iepom mjestu. Pešta

je na

suprot

o n k r a j D u n a v a ; o b s j e d a n a

je g. 1542. od kr.

F e r d i n a n d a ,

ali bez

uspjefia,

a tom je

p r i l ikom mnogo l jud i

iz

ca rev ine pog inu lo" .

Porodimo

li ove

b i l j ežke d rugoga

ili

n i z o z e m sk o g a d n e v n i k a

s Wol fov im dnevn ikom, razabra t i ć emo,

da se oba

dnevn ika g lede

krono log i j sk ih poda taka

ili

dneva pu ta posve s lažu . Pu top i sac d ru

goga dn ev nik a navodi mjest imice

i

da l j ine ,

što je Wolf, kao što

opaža

kod

Biograda ,

u

sv oj em p r v o b i t n o m , u k r a d e n o m d n e v n i k u

bio takođjer bilježio,

ali jih se

poslije nije više sjećao. Nego

oba

se dnevnika raz i laze g lede bro ja

na

susre t

jim

poši l janih šajk a

i

g lede ca r sk ih da rova , p r ik aza n ih tu r s k im ve l ik ašem ; čini

se, da

je n izozemski putopisac

bio

g lede ov ih poda taka pouzdan i j i ,

jer

je v jc rova tno

na

l icu mjesta bi l ježio.

Oba

d n e v n i k a n a v o d e

od

Beča

do

Budima is ta ,

sva

d o b r o p o z n a t a

i od

p red hod n ika op i sana

m j e s t a ;

ali

n izozemsk i

je

dnevn ik g lede op i sa pu ta

i

mjes ta pogo-

1

01.

opis audiencije

u

Šveigera

u

Radu CXVI,

75, 77.



PUTO VAN JA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XV I. VIEKA. 2 7

tovu još m ršavi j i od W olfova kojeg a opet n izozemski putopisac

glede doživljaja š to j e W . j u r bi lo iz pam eti ispalo pop unju je. U

nizozemsko m dn evn iku ipak se nespominje s ta r i g rad Pann onia

dočim u Wolfa ne ima r iec i Rabi liacvc) spo m ena ; mjes tna pako

im ena pišu oba pu topisc a pr em a svom u jez ik u razl iči to. Tim bi bio

nizozem ski dn ev ni k u ovom dielu pu ki popis puta nepr inoseć novih

topo gra t i j sk ih b i l je ža ka ; u os ta lom se oba dne vnik a med jusobno

pop im juju; pr i ka zu jue a bo jed no te i sto putovan je tvore n jeku

cjelinu.

Bu du ć da je opis Bu dim a u n izozemsk om dnev niku malo ne i st i

ka o i u putop isu K. R v m u : to nas je pon ukalo na med jusobno

poredj ivan je obaju h opisa na im e putovanja K. Ry m a s opisom

puta P . E i tz inga . Poš to sm o gore uz tvrdi l i da je oba dn ev nik a

Rimov i E i tz ingo v nap isa la je dn a te i sta osoba t reba da to međju-

sobnim poredj ivanjem pom enu t ib dn evn ika u tvrdim o. Iz ovoga se

pored j ivanja pon ajpr i je raz ab ire da je opis puta od Beča do Bu

dim a u dn ev ni ku pu tov anja P. E i tz in ga posve raz l ič i t od opisa

is toga pu ta u putopisu K . R ym a. Tim bi b io n izozemski dn ev nik

о putova nju P . E i tz inga u ovom dielu puta posve sam osta lan ;

dočim je opis Rv m ov a puto van ja u i stom die lu puta k ak o dru gdje

d o k a z a s m o .

1

crpl jen pon ajviše iz Ra nza nov a i drug ih s tari j ih opisa

Ugarske . Opis pako pu ta od Budima do B iograda u n izozemskom

dn ev nik u pu tov an ja P . E i tz ing a — izuzev kronologi ju i još n je-

ko ja m jesta — m alo ne do rieci se s laže s opisom pu tov an ja K.

Ryma. Putopisac dakle Ei tz ingova putovanja od Rudima da l je na

pustio je sam osta lno bil ježenje te je za opis svoga pu ta izpisao

opis istoga p u ta iz pu top isa о putovan ju K. Rv m a. Da ono isto ,

š to j e ju r u op isu Rv m ov a pu tovan ja p r ikaza no tu neope tu jemo

iztaći ćemo sixmo ra zl i ke izm edju obaju opisa.

N i z o z e m s k i d n e v n i k о pu tovan ju P . E i t z ing a od Budima do B io-

gra da g lede k rono log i j sk ib pod a tak a posve se s laže s dnev nik om

W olf ov im ; dočim se opis pu ta i mjes ta posve raz l ikuje od W olfova

opisa ko j j e u ostalom vrlo obćen it i po vrš an. Opis pa ko is toga

pu ta Ei tz ingo va posve je sug lasan s opisom puta K. R v m a ; j e r b o

u onom se ope tuje po čam ši od Bu dim a ono is to. š to je sad rž an o

ju r u opisu p uta R v m o v a; sam o š to su n jekoja mjes tna ime na po-

nješ to drugači je napisana . — Opis puta Ei tz ingova donos i kod

1

H a d k u j . С Х П , 1(17, 1( 8 , l «l i.



28

DU. P. MATKOV1Ć,

polaza iz Bu dim a istu priču о G ü l b a b i , k a k o i o pi s p u t a R y m o v a ;

1

pa u oboji l i je ist i opis varošice Raez-Kćvi

(Haclcoivyts),

spominje

se na dalje Feuđetvaert (F ö ld va r ) , pa Ve l ik i i Ma l i Pa x i (Cleyn-

i

Groot Paxi),

a k o d b i sk u p sk o g a g r a d a K a l o č e

(Callexia )

g o

vori opet о tamo šnjih bo ga tih sel jacih i о „ K u m a n s k o m p o l ju " .

Navodeć Tolnu, zove ju prv i put la t inski

А Ш п и т a drugi put

Altuvi/cium ( s i c ) ; r ad i g la sov i ta v inog rada rs tva zove ju i „ma

te rom v ina" . S l i edeća mjes ta navode se u d rugom dnevn iku u bo

l jem redu: spominje se selo

Weya

(B aja) , 9 m. od To lne, na lievoj

(s ic ) oba l i D un ava , pa š i roko ušće D ra v e (Draeve), gdje im a

mnogo d iv l jač i ; pa se lo Erdut

(Herdteyts),

ko je ima na b režu l jku

g r a d i ć ; o vi m t r im a m j e s ti m a u p r v o m d n e v n i k u n ei m a sp o m e n a ;

čini se. da mu

Teutoburgum

p r v o g a d n e v n i k a o d g o v a r a d an a šn j e m u

Er d u t u . K o d V u k o v a r a (Volcoivar i Bouctvaer) spominje pozna t i

dugi most , kom u u pr vo m dn evn iku ne im a spom ena . I ova j put

su mu Sotin (Satha, Sotan) i V r a n č i ć e v a Attliya dv a raz l ič i ta

mjesta , doe im je jed no te i sto s raz l ič i t im ime nom . Dal je navo di

Villag illoc (s ic ) , današn j i I lok , obz idan g ra d na v is in i , š to prv i

pu t nespomin je ;

о n je m

pr iča ono, što je prv i pu t kod A th ye

kazao, doe im za is ta spada к I l o k u ; n a i m e , d a g a j e Su l e jm a n o b -

sjedao tr i mjeseca (u mjesto 7 dan a) i da ga ni je m og ao osvoji t i ,

dok ga n isu predal i uz s lobodan o dla zak po sade . K od m jes ta Ш е у п п е

Mest (d. Bano štor) , što pr vi pu t spom inje , p rič a , „da su prošl i po

kr aj m jesta , koja b i jahu nje gd a ub av a sela , a sada su po rušen i

gradić i , ku će i c rk ve , te da b iedni T ur c i s tanuju u po đr um ih ; da

ima još razv a l ina s ta r ih k ršć an sk ih sg rad a , a gdjegdje po koja

sta ra ku ćic a" . Z a t im se u oboji li dne vn icih spom inje selo Oerev ić

(KcrosJca, Kerostc),

u i s tinu na desnoj oba l i D un av a . Opis Pe t ro-

v a r a d i n a (Petertcaradyn, Petrovaradinum) posve j e sug la san s p rv im

opisom, samo š to drugi put spominje i grčke (va l jda srpske) t rgovce .

Liepo vel iko selo Karlovci (Garon, Caerehvyts ) spo m inje u obojili

dnevn ic ih , kao i S lankamen (Salonikemen, Slanckemeyn) s Tite l jem

(Titul),

a opis i su posve sug lasni . U dru go m dn evn iku navod i se

i Zemun (Semain i Semon), koj mu je na brežu l jku ub avo smje

šten, a po mu je od pri l ike mil je od Biograda

(Griechenburg)

d a

leko ; s jed ne s t ran e ima brd ašc e , a s dru ge pu kl a je do B iog rad a

r a v n i n a ; B i o g r a d a

(Belgraede)

prv i pu t neopisu je , nego pr ič a na

ši roko о da l j em snovanom pu tovan ju po D un av u do Nikopo l ja , što

1

R a d C X I I Н И >.




XVI

VIKKA 29

nebjese izvede no. I ovaj pu t ne onos i opisa Biog rada , nego govori

о S av i Sauwe) i Tisi Tibiscus) kao pr itoc ih Du nava , što je prvi

pu t p red B iogrado m razp rav io . — E vo raz l ika i zmedju obaju n izo-

zemskih putopisa , š to ne t reba objašnj ivanja , poš to je

о i s tom putu

j u r d r u gd j e r a s p r a v l j a n o .

1

Od Bio grad a dal je putov alo je i Ei tz ingov o pos lans tvo glavnim

putem ca r ig radsk im, a t a j pu t op i su je Wolf ovako: „Pošto je po

slanstv o dne 14. ko l. raz gle dal o Biograd , izk rca na bi 15. iz ladja

prt l jag a i na to va re na na k očije i kola, pa je poslanstvo 16. poslije

objed a po kiš i kre nu lo ko pn om i pr ispjelo is toga dan a na noćište

u

llissarhii

( s i c ) : turs ko medjašno mjes to , nedaleko Sm ederev a

Zenđeren),

im a samo ple ten plot , zv an . .pa lan ka " . Pos lans tvo no

ćilo je u šator ih pod otv oren im n ebo m. Prieđjel dalje od Biogra da

pril ično je bre žu ljast , go tovo glinast . a kod po m enu ta mjesta opet

rav an . D ne 17. pr ispjeli su u Bive Palanku (Böjiik P.) , ko ja je

s l ična predjašn jemu m jes t u: naokolo je l iepa rava n, gdje je po

slan ik ulovio m edje da sa svojim engleskim psom . M jckoliko dan a

vo zah u m edje da sa sobom , i bi lo je zab av no , k ak o se pas š njim

ka o s m ač ko m igra o i zubi ga drm usa o. 18. putov ahu eieli dan

grmljem i šumom dok su pr ispjeli u

Jagođnu,

l iepu turs ku va ro

šicu, zove, se inače

Kperies

(? ) ; ima ka rav ans cra j (Corbascere i ) .

mošeju , tu ran j s urom , š to je u Tu rsko j r iedko . ima i kup al iš te .

Pošto se 19. od m ara li , k re nu še 20. konji i koli pre ko r ieke Ma-

rke

(u mjesto M ora ve ) . te se preve zli , pa su u turs ku va rošicu

Paratschin

(Pa rać in) pr ispjeli . Vele. da M arica (u mjesto M orav a)

diel i Srbi ju od B ug ars ke . D ne 21 . u Spahigog (Spahiköi) , tvrđo

mjes to , većinom T urc i nase l je no ; ima ka rav an scr a j . u kojem su

prenoći l i . K ar av an sc ra j znači „div ersor iu m" , gdje se može s konj i

i koli p ren oć it i . 22 . pr ispje li su u Niš

Nissa),

varošic a bez zidova ,

B ud uć bješe v ru ć i l i jep da n, raza pe li su šatore na polju izv an

varoš ice , kod r ieke Nišave Nissa). D ne 2,5. puto vah u gorom prek o

t iesna klanca i l i k l isure (c l isura) u Gunthesmo (Kuručešme) , k r

šćansk o b ug ars ko se lo . Ov o je m jes to n a v isokom brdu , pa je ipak

tra t inom za s t r t o ; brd o pa ko , na kojem je ovo selo , ju r je u Bu

g a r sk o j , ko ja j e negd ašn ja Mysia superior (s ic ) , a gora zo ve se

Haemus. — D ne 24. pr ispjeli su u Tschargoy (Sarkö i) , tursk u va

roš icu ; 25 . u Tragam an (D rag om an) , rd javo se lo ; a 26 . u So-

1

Kad, kuj. CXI1. 1< Я - - 1 7 5 ; knj, (XVI, 1:5—1(5, 1 8 - - 2 1 .



3

DR. P . MATK0VIĆ,

riju Sophia), g lavn i g rad B ug ar sk e : s to l ica beg le rbega , p ros t i re

se

a

ravn ini , ima l iep a lmon et (s ic ) , to jes t bolnicu s gos t ion om ;

tu je sva ki pu tni k sa svojimi ko nji da n i no ć bez tro šk a, dobije

rižu, meso, pi lav i nje ku t jesteninu od š l j i va ; a kon ji svoju k rm u ,

sve se to dieli za volju bo žj u ".

Evo bi l ježaka Wolfova dnevnika od Biograda do Sohje . I ovaj

dio puki je popis puta , je r se; nav od e sam o najg lavn i ja mjes ta ,

odnosno noćišta , bez osobit ih g eo gra ti jskih i topog rafi jskih opisa.

Njekoja su mjes tna imena, većinom turska , ponješ to izopačena:

na ime Hissarlui u mjesto H isa rd ž ik ili dan ašn ja Gr oc ka ; Bive P.

u mjes to Böj t ik Palanka i l i današnja varoš Palanka na l ievom briegu

J a s e n i e e ;

Spahigog

u mjes to Spa hikö i i li današnj i A lek s in ac ;

Guri-

thesmo u mjes to Kuručešme i l i današn ja B ie la pa lanka ; Tschargoy

u mjesto tu rsk og a Sark öi i li današn j i P i rot . D a bi se Jag od ina

bila zvala Epe ries ('?), tomu ne im a nigd je dr ug dje sp om ena . T tu

W . t v rd i, da j e B u ga r s ka s t a ro r im s k a Mysia superior u m jesto 31.

inferior; a da je Kl i sura ( Ku no vica ) sas tav ino m H aem a, — š to

bijaše tadanj e obćenito m išl jenje. Ostalo suv išno bi bi lo objašn jivati

pošto \V. b il ježke nisu os ob ite ; po što

о is tom putu i p om enut ih

mjestih b i ja še ju r na d rug om m jes tu na š ire ra zp ra v l j an o . '

E i tz ingo vo pos lans tvo — dodaje nizoz em ski d ne vn ik — os ta lo

je u Bio grad u do 16. , je r j e treb alo ko nje oseđlati i osk rbit i se

potrebami za da l j i put po kopnu, a ta j put opisuje neznani puto-

pisac o v ak o : „Poš to su dn e 16. iz lađja izk rea l i pr t l jagu i na t o-

var i l i na kola , kre nu še od Bio gra da ko pn om , pa su pr ispje li u se lo

Cleen pallanca (Mala Pala nk a) n a D un av u, 9 ( ) mi l ja , i prenoćiše

u ka rav anse ra ju . 17 . k ren uv š i rano , pu tov ahu 13 ura gorom , dok

su vidjeli selo. Zatim su prispjeli u selo, po imenu

Groes Pallancke

ili

Acclisa,

smješ teno koje na br du , k oje u rav nin i . Se lo ima z idan u

kulu , a ogradjen o je p le tenim i i lovačom nab ac an im plotom , ima

dv a mala ka rav an ser a ja . Dn e 18. i šl i su visoko m go rom , pa su

prispjeli u ub av o selo, ko je je u ra vn in i , a zov e se

Jagotna

( J a -

god ina), gd je su se 1 9. pu tnici i kon ji od m ar ali , pošto su se za

tri dan a pu ta bil i izm uč il i" . D alje opisuje težitbu riže, š to je ju r

drugdje op i sano .

2

„D ne 20. prispje l i su к r ie ci

oraeva

Morava) ,

koja dieli Rašu liasia) od Srbije Servia). Poš to se pr ek o r iek e

prev ezli (k od Ću prije), došli su u selo Baratsyn (Pa r ać in) , u ub avu

1

Gl. Rad, kuj. ÜXVI,

4 8 — 6 1 ; 8f i—93.

2

Rad, knj . С Х П , 175 .




r a v n o m p o lo ž aj u. 2 1 . p u t o v a h u lie po m r a v n i n o m ; s j e d n e s t ra n e

liepo ra vn o polje , a s dru ge u ba va šum ica. Z a t im su iš li goro m

do se la , zvana Spahycoby (si c ) ili ssani hassa crabasserye (sic П .

D n e 2 2 .

išl i su na jpr i je do po milje go rom , onda is to toliko ra v

ninom : do bra ž i tna pol ja i ubav i v ino grad i , koj i b i ja im za kršć an

sk og a go spo dstv a l iepo zasa djen i, dočim su onda bili s labo urađ jem .

D ošav u Niš Nysa), raz ap eli su šatore u dolini van gra da , na

r ieci Nišavi Nysaira). Niš bješe njegda glasov it grad , a ond a bješe

pr i je se lo , premda tu ima više t rgovina turskih , dubrovačkih (Ra-

gu sern ) i dr ug ih . G ra d su T ur ci vr lo porušil i . Niš je smješten na

r ieci N išavi, p r ie ko ko je vod i lief) most, a ova je r ieka pr i tok Mo-

rave . Tu ima lie)) k a r av an sc ra j .

D ru g i ili nizo zem ski dn ev ni k opisuje put od Biograda do Niša

tako djer obćeni to i na rav no , s lažuć se s Wolfbm glede dnev a puta

i nav od eć is ta m je sta ; dočim m u dalj ine nisu dosta tačne. Ra zlikuje

se p ak o od W olt 'a, što više g ov ori

о n a r a v i p u t a p a

što su mu

opisi pu ta i m jesta tačn ij i . i š to njekoja mjesta drug ačije zo ve ;

na im e H isa rdž ik, Wolf'ov r l iss ar lu i . zove M alom pala nk om (Oleen

i li K ley n P . ) , dočim V el iku Pa lan ku zove takodjer

Acđissa.

Po

tonje im e. Ak -kl ise i li Bie la crk va , današn ja varoš Pa lan ka na

Jasen ic i . p oz na ta je j u r od predjašnj ih putopisaca , a opis mu se

u sućnos ti s laže s G er lac ho vim .

1

Opis Jag od in e u Wolfa je ponješto

obširnij i . Spahycoby ili Assani hassa crabasserye oba su turska

imen a za današn j i A lek s in ac : p rv o je Spah i -kö i , a d rugo Hasan

paša ka ra va ns er a j , po zna to i opisano mjes to od predjašnj ih pu to

p i s a c a .

2

Niš opisuje n izo zem ski dn ev nik dosta obćenito, te je malo

ne s l ičan Wolf 'ovu i K ap ra r in u opisu, a dale ko zaostaje iza opisa

d r ug ih pu top i s a c a .

3

— P orod im o li ovaj n izozem ski dne vnik

о p uto -

van ju E i tz ing ovu s n izozem skim dnevn ikom pu tovan ja K . Rym a

r a z a b r a t i

ćem o, da se opisi pu ta od Bi og rad a do Niša posve razli

ku ju, te da je s v ak i za se sam osta lan op is , izuzev onu bil ježku о

о tež i tb i r i že ko d Jag od ine . D ne vn ik Ry m ova pu tovanja zove n je

ko j a m je s t a d r uga č i j e : H i s a r dž ik Hissargic) u mjesto M ala Pa

lank a , doč im Vel iku P a la nk u zove izopačen im tur sk im im enom

Poto r tque (P iga fe t t ino Po turcc h ie ) . Pa ra ć in (Bara t svn) zove izopa

čen im imenom Pa rn ok i , t e ga na nep ravo mjesto , p r ed Jago dinu

1

Rad, (S V I , 5 2, 59, 89, 90, 9 1 .

2

Rad, (. 'XVI, 51, 58, 88, 90.

3

Rad, CXVJ, 50, 57, 58, 88, 90, 91.



3

DR. P. MATKOVJC

postavlja . U mjesto sela Sp alu K öi na vo di selo Topliza t. j . T o -

polnicu na is toimenoj r ieci š to je zn atn o bliže к

Nišu ; opis pa ko

ovoga g ra da d o s ta je s li č an op isu E i t z in gov a pu top i sca .

1

P r e m d a

j e o b a n i z o z em sk a d n e v n i k a R y m o v a i E i t z i n g o v a p u t o v a n j a v j e r o

ja tno napisa la je dn a te i š ta osob a , ipa k se pr ik azu je opis Ei tz in

gova putov anja u ovom die lu pu ta — do Niša — sv ak ak o sav r

šenij im, pa da je pu topisac na dru go m pu tova nju b io pomnj iv i j i i

da j e u p r ikaz ivan ju svoj ih m ot ren ja nap redo vao .

Dalj i opis Eitz ing ov a pu ta , od Niša do Sofi je , u niz oze m sko m

se dne vnik u g lede krono logi je po sve s laže s W olfovim dn evn iko m ,

a g lede opisa pu ta i mjes ta zna tno se ra z l ik uj u ; je r W olf opisu je

dalj i pu t do Sofije vrlo k ra tk o i obće nito — Niz oze m ski p ak o

putopisac p r iep isao je opis ovog a d ie la pu ta Ei tz ing ova m alo ne od

rieči do r ieci iz dnevnika о p uto va n ju К . К у ш а , izu ze v n jek o ja

mjesta , koja

ćemo tu nav est i , doč im glede os ta loga upućujem o na

razprav l j en i dnevn ik

о p u t ov a n ju K . R y m a .

2

Nizozemski E i t z ingov

putopisac opisuje dalj i put preko

ž d r ie l a K u n o v i c e

Cunorism,

sic )

do r ieči ka o u dne vnik u R ym ov a puto va nja s raz l ik om , š to ova j

put nespominje gradića Coprivatz , i š to selo Clissurizzu zove Go-

risiszima ( K u r u č e šm e ) , a b r d o K u n o v i c a Cnonizsa, sic ), dieli m u

Srbi ju od B ug ars ke . U da l jem opisu spojio je drug i put C ar ibro đ

Zaraithroot)

i P i ro t

Sertsoye,

u mjesto Sark üi ) u jed no mjesto ,

a potonje , na im e Pirot , opisuje prv i pu t na šir e ; dočim ovaj p ut

doda je, „da je na veče pr isp io iz C ar i gr ad a g lasonoša , k oj ja v i ,

da j e ca r ig rads k i pos lan ik Pr ey ne r (ß ry n e r ) um ro , š to j e sve ra

žalosti lo , je r su se bojal i, da će m u m rt vo t ie lo u T ur sk oj os ta t i" .

Za t im pr iča , „da su pr isp je l i k n jek om u vre lu , gd je je okru ga o

k a m e n , о ko jem se govor i , da j e tu um oren n jeki

k r a l j .

P u t u j u ć

dalje vrlo visok om gor om , našl i su na njezino j visini , n a žđrie lu

(val jda Ježev ici) , opet str až u s bu bn jem . Ostalo je uzeto iz opisa

R ym ova pu tovan ja , s tom ipak raz l iko m , da j e p rv i pu t op i san

pu t i n jegova m jesta mjest imice na š i re i sav rše ni je ; j e r p rv i p ut

spominje Sikov u i Nišavu , opisu je nošnju B uga rkin ja , gov or i о

gorah izmedju kojih je vodio put , označuje pobl iže položa j Drago-

m an a i opisuje na šire sofijsko polje. О Sofiji ova j pu t ništa više

nekaz uje , nego da se poslan stvo nasta n i lo u n jekoj ve l ikoj ku ć i ,

1

0 svih ovih mjestih u opisu Rvm ova p utovanja gl. u Radu. CX II,

175 ,

176, 179 i 180.

2

Rad, knj . CXII , 170 , 177 . 1 80 — 18 2.



P UTOVANJA Г О BALKANS KOM P OLUOTOKU XVI VI EKA 3 3

gdje obično djac i s tanu ju . D rev nu p ak o crk vu sv . Sofije , о k o jo j

p rv i pu t na šire go vo ri , ovaj put ni t i nespo m inje. — Opis da kl e

pu ta i mjes ta u n izo zem sko m dne vnik u Ei tz ing ova puta ponješ to

zaos ta je iza opisa u dn ev nik u putov anja R ym ov a.

Po što se poslan stvo 27 . u Sofiji o dm orilo, kr en u 28. — nas tavlja

Wolf — .,k selu na visini, a zove se Aglissa. D ne 29 . su cio da n

uzbrdo pu tova l i , p reko gore Cajriterhent. koja se njegda zvala Rho-

dop e. Veli se, da j e Ov id svoje „ libros trist um" ondje pisao. Tu

mu je na jviše brd o na medj i B ug ars ke i Tra c i

je ,

a na visini su

tako ve l ika v r a ta (P or te n) , da kon jan ik može uprav l j en im kon jem

slobodn o k ro z a nj pro ljetet i . Njeg da tu bi jaše, ka o s to razv aline

svjedoče , k lanac i l i za tvor Clause oder Geschloss, va l jda gradić)

a vra ta se zvala Porta basilica; sud eć po položaju, imalo je biti

vrlo tvr do gn jezd o ; je r s l ieva su visoke ka m en e s t iene, a s desna

si lna vis ina, k oja se ruši u dub inu к vodi Neda leko od ovoga

klanca i l i za tvora bi jaše dru gi za tvo r (valjda g radić), koj je imao

h v a t debele zidov e, k oji se dižu s desna nad vodom . To da j e

dugo drža o, ka o š to j i m je pr ičao nj ihov vodja p eš tanski beg .

njek i despot srp ski , ko j da je imao i Bu gar sku , a zvao bi se tur sk i

Dobel Novac (s ic ) , doeim ga krš ćan i z vah u Ma rco Carlo i rizo (sic )

koj da se ju n ač k i bra nio pro t iva Tu ra ka , te pr i je , no š to j im se

pre da o, s trm og lav io se s pećin e više hva ti dub ok o u vod u, te se

ra zk om ad ao , je r b i jaše vr lo v isoko. Od avle da l je s i lazeć . pr ispje li

su noću u kr šć an sk o selo na pome nutoj g or i ; m už ka ra ca n isu

naš li koci k u će , te nisu živ eža mo gli do bi ti; ali čauš je išao po

k u ca h i s il io žen e. da k až u . gdje su j im m užev i, koji su bi l i u

šumu pob jegli . K a d se ovi povra ti l i , m orad oše j im dati me sa i

i dr ug ih po tre ba . O ne noći m ora li su u stajal i preno ćit i . S tanov nici

ovog a sela imaju drv en u crk vic u, a na grobl ju je od drv a iz rezan

jag n ja c , ko jeg a uboža va ju , j e r da znač i l l r i s t a kao j aga nca bož jega .

U os ta lom d iv lj e m jes to Tu nas ta je skoro T r ac i j a : Bu ga rsk a j e

goro vi ta , a po m en uto se lo zove se Gelitcrbent (va l jda Ge nide rben t) .

— Po što su 30. go ru O ap iterb en t prev ali l i , išl i su po kra j sela , pa

gore к p u st om u gra dić u, od ku da se na ubavu pr il ično urađjenu

ravan gleda, pust ivši ga s desna, prispjel i su pod veče u varošicu

Tartar paesar (s ic ) , gdje su noćili . D ne 3 1 . puto vah u l iepom

ra vn in om ; pu tem p ak o v idje li su mn oge o r love i mnogo hu m ak a

(Pi 'ichelein) viš ih i n iž ih : njekoji j i l i drže za po gan ske gro bo ve,

jer da su tu poljane l i l ipi jske Campi Vlrilippici), gdje je bio bo j

R. J. A. CXX IX. 3



m i . г . M A T K O V I O

Oktav i jan s Bru tom i Ka s i jem ; d rug i j ib drže za šanceve, š to, veli ,

da nemože bi t i ; drugi opet tv rde , da u M ar ic i Ha eb rus) ima z la tna

pieska, a oni hum ci da bi bile pra on ice . Što bi oni lm m ci b il i? —

pravo se nezna. I s toga dana pr ispje l i su u hilipp о polis koji da

je sag rad io k ra l j F i l ip o tac A lek san dra Vel ikoga da up i tomi T ra -

čane .

Tu teče

Haebrus

(M ar ica ) , ve l ika voda . D ne 1 . ru jna su se

tu u kar ava nse ra ju odm aral i . Ovaj gra d zove se tako djer

Trimon-

И и т

ђ

što se tu dižu tr i pr i l ičn e st iene , nu ip ak . nisu najviše. Oini

se, kao da b i se nad ravninom diza l i t rokut i . Na svakoj je s t ieni ,

kao š to sv jedoče razva l ine , s ta jao gra dić i li c r k v a ; na jed no j , ve le ,

da je rodjen Ale ksan dro Vel ik i . P uto pisa c se uspeo n a po vr a t ku

na je dn u razv alin u i vidio na st ienali živopisa ne sl ike, k ao da bi

bile A ng jel ä; ali nosevi, uha , oči i usta bijahu j im izg reb en a, je r

Tu rci ne trp e nik ako vih l judskih s l ika . G ra d je smješ ten izmedju

onih tr i ju pom enu tih stiena, velik j e m alo ne ka o Beč, pro m et i

t rgovina je ve l ika ; uba v g rad . k ak ov a neim a (s ic ) na ovom putu

do C ar ig ra da ; njegd a bijaše tv rd , k ao što je jo š, a bio bi još tv rdji ,

kad bi se opet oni gradići sagradil i . Odavle se s desna vide gore

ma kedon ske , j e r g rad je n a m ake don sko j med j i , a

Thessalonica

gdje je sv. P av ao prop ovje dao slovo božje, da nije dale ko ; još da

se ondje v id i n jegova ka m en a pro pov jeda onic a . Pre pira lo se , da li

je ovo onaj Phi l ipp i , k am o j e sv . Pa va o p isao pos lani cu ; a l i nas

dvo rnik Fi l ip H anib ald t i Eck hers tor f f pobi jaše i tv rd iše , da je

d rug i . Pu top isac p repušća učen jakom , da to r azp rav e ' " .

Pr em da W olf u ovom opisu pu ta od Soiije do Pl ov div a ništa

zna tn a nep r inos i , š to b i p red hod nike pop un jav a lo ; nu ipak ćemo

njegov opis puta preko ih t imanskoga gorskoga pr ied je la , i l i g laso

vit ih kla na ca , i opis Plo vd iva pob liže og le da ti ; je r su m u ovi opisi

gledom na topograf iju raz m jer no najbo ljom česti njeg ova puto pisa.

Na ovom putu spominje W . najp r i je v isoko se lo

Aglissa

t adan je

poznato tursko ime (Ala-Klise) za današnj i Vakare l . Gorsk i pr ie-

djel glasovitih klanaca zove gorom

Gapiterbent

š to j e t u rs ko ime

sela Kapu Derbend (ždr ie lo vra ta) , uzeto za ime gore , a Rhodopa

bilo bilo bi m u, ka o Pigafett i i dr . , s taro im e ove go re .

1

Da bi

bio na ovoj gori Oviđ pisao svoje „libros tr is t ium", to se prvi put

u Wolfa spominje , možda je to od njek oga sup utn ika s lušao . S tara

g lasovita vra ta (T ra jan ova ) na v is ini go re , dob ro poz nata j u r od

star i j ih putopisaca zove

Porta basilica;

ali ovo ime, ka o i bil jež ka

1

Kad, kn j. C . 117, 12 1.



PUTOV ANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XV I. VJEKA. 3 5

о k on ja n iku s osov ljenim k opjom , čini mi se. k ao da bi bila uzeta

iz putopisa о p r v o m U n g n a d o v u p u t o v a n j u ;

1

š to nebi bilo ne m o

g u će , pošto je ovaj pu top is bio na štam pa n 1582 godine. Nu vjero-

va tno da ga \V. ni je po zn ava o, je r b i b io i drug a iz pom enu ta

putop isa uz im ao, nego bi t i će onu bi l ježku od njekoga sup utnik a

čuo.

O na pa ko visok a vr a ta nisu se zva la P . basilica, nego onaj

utvrdjen i k l an ac kod v ra ta zvao se u bizan t inskih pisaca В а с т п './.т ,

•/.Izim jpz,

il i

claustra sti. Basilii

u k r i ža r sk ih pu top isaca .

2

I W.

spom inje ona dv a po zn ata kl an ca (( . lausen, klisu re) , te j im položaj

dosta tačn o ozn aču je. O vaj pr iedjel go rskih kla na ca dopituje i Л У ..

k a o što V ran čić . P iga fe t ta i dr . , N ov ak Debel jaku i ] \Iarku K ra

l jeviću, g lasovi t im ju n a k o m naše t radic ionalne l i te ra ture ,

о k o ji h

vra t i l i i k lan cih sv ak i s ta r i ji putopisac viši ili manji;, na šire go

v o r i ;

3

naš pa ko puto pisac pr io bću je i izvor svoga pr ičan ja, koje

bi poticalo od poštanskoga bega, njihova vodioca.

4

Dalje spominje

bugar sko se lo

Geliterhent,

va l jda

Goti Derbend.

odnosno Jen iko i.

ili pozn at i Vje t ren s raz va l in am i pozn atoga s taroga gradića , a о

T a t a r p a z a r d ž i k u Tatarpaesar) nepr ii iosi novih pod ataka . Nap okon

W . opis m og ila na p lov div sk om polju s ieća donjekle n a opis Svei-

ge ro v ; pora ba njeg ova putop isa nebi b i la nemogu ća, poš to je prvo

izd an je Sv . pu top isa g. 1G09 svjetlo u gl ed alo ; al i i to na m se čini

nev jerojatn o, j er ;Sv. opisuje one hu m k e i li mogile kod Sofije;

6

dočim W olf na vo di sa m o tam ošn ju tra diciju, na im e što bi sve one

mo gile mo gle bit i , bez da usv aja ikoju od nave den ih hipo teza, a

med ju ovimi n av od i i Sv eige rov e šanceve . Ona pak o m iš ljenja po

zn ata su i od pred jašnj ih pu top isa ca ; nu ipak je dn u nov u, pr i je

njega nepoznatu hipotezu navodi , na ime da bi b i le praonice Mar i-

č ina z la tna p ieska . — Opis pa ko P lovdiva , p rem da mu je r az

m jerno obš iran, ip ak nepr ino s i nov ih podataka ,, do onih os tan aka

s tar ih ž ivopisanih s l ika na razval inah s taroga gradića . Držeć P lovdiv

na ovom put u za naju bav i j i gr ad do Ca r igra da , v jerovatno da je

zab orav io n a Ad r ian op ol , i l i da ga nije dobro razgledao . Goro ma

ke do ns ke (Rho dop e) , koje pu tem motr iše , sjet ile ga na ma ked on sku

1

Kad, knj. 0X11, 221).

2

G l. po tanje u Di . K. .Jiročka O s ty , p. 8:-5, 84.

3

Kad, knj. CXVI, 40,

7,

1)4, ..Hi.

4

О gorskom priedjelu ihtimansk om ili glasovitih klanaca «•]. Kad.

kuj . CX VI, 41 -14 , 'i li 4 8 ; )•$• »7.

'

ft

Kad. 0XVI, 11, li;.

0

K a d , ( X V I , < » ; > , «1Г >.



G BR. P . MATKOVIĆ,

Thessa loniku (Solun) i na sv . Pavla ; a s l ičnos t imena Phi l ippopola

i Phi l l ippa s je tiše ga opet na sv . P a v la : š to vje rov atno bi jaše i

p redmetom pu tn ičkoga raz pra v l jan ja , j e r W . spomin je i l i ca , ko ja

su iden t ičnos t pomenut ih g radova n ieka la , a pu top isac p repušća

učen jakom, da r ie še to p i t an je , ko m u je na ime od pom enut ih đv a juh

grad ov a sv. Pa va o pisao svoju pos lan icu. U os ta lom i pre djašn j i

putopisc i zamienj iva l i su t rae i jsk i Ph i l ippop ol s m ak ed on ski m Ph i l -

Jippi.

1

Drugi i l i n izozemski dnevnik о pu tova n ju E i t z ingova pos l a ns tva

glede kronologije i tu se posve slaže s VVolfovim dnevnikom: oba

navo dee is ta mjes ta , raz l ik uju se glede orograf i jskih i h idro graf i j -

skih bi l j eža ka ; u os ta lom opis pu ta i mjes ta u nizo zem skom je

dn ev nik u tačnij i i savrše nij i od W . opisa. Al pisac dru go ga i li

n izozemskoga dnev nika , osim krono log i j sk ih po da ta ka , i zp i sao j e

svoj opis malo ne od rieči do rieči iz dnevnika о p u t o v an j u K .

R ym a ; j e d inom tom r a z l i kom , što je ovaj i li dr ug i pu t opis po -

nješto sustav nije uredjen i š to je mjestim ice s t i lis t ički s teg nu t. N u

ima i m alih ra zli ka : n. pr. pr vi pu t o pisuje u m ah posli je pri ela za

p re ko I s k re go ru

Vasilissu

dočim ovaj put

о n jo j govo r i ,

poš to

su krenuli iz

Allaclisse

(V ak are la) . P a š to ovaj dru gi pu t opa ža ,

da most prek o Top olnice bješe t rošan , pa da su m oral i r ie ku ja še ć

prebaci t i . Za t im kod Plovdiva opaža , da su se na razval ine gra

dića, na po zna tih tr ih s ienitnih s t ie na h, popeli , te j ih raz gle da li .

Napokon bi jež i , „da su se 1 . ru jna u P lovdivu odmaral i , je r b ješe

nedjelja*, i da su s tan ova li b l izu M arice u l iepom k ar av an se ra ju ,

dočim su gospod a ot rag u m aloj ku ći i noć i la . U os ta lom ova j

je opis s onim о p u to v a nj u K . R y m a p o s v e j e d n a k . Buduć da smo

opis pu tova n ja K. R ym ov a pos lans tva d rug dje razp rav i l i , u pu ću

jemo na ono mjes to .

2

Na poko n op isu je W ol f svo j pu t od P lov diva do C ar ig rad a ov ak o:

„Poš to se pos lans tvo dne 1. ru j na u P lo vd ivu odm ori lo , kr en u 2 .

rujna dalje i prispjelo je isti dan u selo

Caiali

; 3 . u

Hardmanli

(H aram anl i ju ) , a 4 . u

Mustapha Bassa Cupri

(Mastafa Pa ša K op ri ) .

Al pr i je no š to se u ovu varoš icu pr ispi je , mora se preko mosta ,

š to vod i p reko Haebra : mos t j e v r lo l i ep , od kamena , s agrad io ga

1

0 Plovdivu i tamošnjih mog ilah gl. Had, CXV1, Н

Л , 40 , 45 , 40 ,

100, 102.

2

Rad, knj . CXII , 182 — 84, 18 4— 18 7.



PUTOV ANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. V1EKA. 3 7

po m enu ti paš a, k oj je sah ran jen sr ied m osta na povišem mjestu,

na d esno. D ne 5 . ru jna pr ispjeli su u Adrianopolis ili Andernopol

gdje su u ka rav an se r a j pr is ta l i . Ovaj gradje dva i v iše puta veći

od Beča , ugled an je t rg ov ač ki g ra d ; ve le. da je od cara I lac lr i jana

u rav nin i sagra dje n. Tu teče, poto k ('?). Tu su njekoji tursk i ca

revi pr i je osvojenja. C ar ig ra da imali svoj pr ie sto l; kao š to svjedoče

dvie ugledne mošeje. na ime sultana Murata, od crvena, i Bajazi-

tov a od biela m ra m o ra ; obje su pohodil i i razgledali. B ajazitova je

sjajnija , je r im a m ra m or ni s tup od jednoga ko m ad a, koji je iz Nove

Troje , š to Turc i zovu Zizigo (Oyzieus) , preko mora amo dovezen;

s ried mošeje je propov jedao nica od biela m ram ora kao a lab as t ra ,

a pod njom j e l iep b un ar . U mošeji, ka o i na tornjevih. kojih ima

4 , vise svjetil jke sv ak oj ak e boje. do 60 00 , upale je za posta sva ke

noći . P red vra t i mošeje moradošo svući pap uče (paputseh) i u

beč vah unići . Mošeja je ve lika , gra dje na na ok rug , kro v olovan,

a vr a ta visoka i ob la ; gore je ga ler i ja , kam o uzlaz i duh ovn ik 6

pu ta na dan , d o ta kn u v se prsto m ušesa, viče po turski na sve četir i

s t ran e svie ta . š to zn ač i : „deus est un us" . O vaj grad je 40 uga r

skih milja pred C ar ig rad om . P os lanik odas la u Car ig rad ku r i ra ,

da na jav i svoje došašće. — Pošto se je poslan stvo 6. u Adrian opo lu

odm orilo, kr en u 7. dalje , pa pr ispije is toga dana u

Habsu

(Hafsa),

gdje je na j ljepš i ka ra v an se ra j , ka ko va neima na svem ovom putu :

velik je . po sredini im a ve liko četvo rasto dvo riš te , na okolo su ko

min i, sve je l iepo ured jen o; ima i vr lo veliku konjuš nicu, počiva

na m ram orn ih osvodjenih s tupov ih, može pr imit i 300 k o n ja ; svod

je tako visok ka o u cr kv e , sav je pokr iven olovom. U varoš ic i

s tanuju sami Turci . Dne 8. pr ispjeli su u Berr/asch (Lüde Bu rga s) ,

gdje je tak od jer l iep kar av an se ra j , kao i predjašnj i . 1) u Tschiurli

iC orlu ) , gdje su dva ka ra va n se ra ja . Dn e 10. m alko su išl i, pa su

ugledal i s desna m ore , na im e „m are Aege um (s ic ) , a po kra j n jega

j e Silibrea (S i l ivr i) , tvrd ja na moru. D ne 11. u Ponte granđe

(Böji ik Ce km edže ) , s l ij ep im kam enim , 800 ko rak a d ugim mos tom,

ko j vodi pre ko m ors ko ga r u k a v a ; na noć s tigoše; u

Ponte piculo

(K üe ük Cek me dže) , gdje je tako djer kam eni most , a li man j i od

prvoga. Ovdje su dobi l i iz Car igrada poš tu .

Ulaz u Carigrad.

— D ne 12. rujn a pr ispjeli su srećno u Cari

g ra d . P re d grad om , odnosno kod jedren a t sk ih v ra ta , do čeka po

slan stvo čau š pa ša s m no gim i čauši na kon j ih i pr im i ih, a za

po sla ni ka i za još nje ko ju gosp odu , ko ja su о sv oj m t rošku pu

tova la , p r ip rav n i b i j ahu nak ićen i kon j i , na ko j ih j ah ah u u g rad



8

DR. P . MATK0V1C,

sve do s tan a pos lanik ov a, dočim su ostali u svojih kolih ostal i te

više od ure se u grad vo zil i . Z a ovim sliedi red , kojim su p osla

ničk a gospoda ja l ia la . W olf završ uje svoj car igra dsk i puto pis do

dajući : „Da će od Beča do Car igrada bi t i svega skupa 320 ugar

skih milja , pa da su sv ak i da n na pu tu pr i je zore ustajal i i 12

do 14 mil ja putoval i , te rano na noćiš tc pr ispjeval i . Buduć da ne-

mogahu po luč i t i aud ienc i je r ad i tu r skoga pos ta , r azg ledavahu grad

i dru ga m jes ta , te se dobro za ba vl jah u .

Ev o Wo lfova opisa puta i mjes ta od P lo vd iva do C ar i gra da .

Op is je u eielom obć en it ; u njem neim a ničeg a, š to neb i bilo po-

poznato od pred ho dn ika , n i g lede pu ta , n i g led e mjes ta . K od m osta

Mustafe paše navo di , da mu je gro b s r ied m osta na uzvišen om

mjes tu , š to se u pr ed ho dn ik a ne spom inje . To pog ra t i jski opis Je -

dreneta takodjer je vr lo obćeni t ; neda se u ni jednom pogledu po-

redi t i s opisom predh od nik a . Po to ka , odnosno r ieke , ko ja prot ječe

Jed rene , ne im enu je ; nez na se, d a l i mis li M ar icu, i li Tu nd žu , ili

podal ju A rd u ; možda Tu nd žu , poš to j e Ba jaz i tova moše ja , ko ju

na š ire opisuje, na obali T un dž e. S opisom Bajaz itove m ošeje po-

punjuje W . đonjeklc p re dš as tn ik e; a l i u . leđrenetu bilo je novi j ih i od

Bajazitove velebnij ih mošeja (n. pr . Selima

I I .

1

) ,

koj ih nespom inje .

Uz Bajaz itovu spominje i M ura tov u, va l jda M ura ta I I . , ko ja bi jaše

sr ied gra da . — I mjes ta , odnosno noćiš ta , ko ja W . nav od i medju

. ledrenetom i Ca r igrad om , sva su po zn ata i opisan a od pred ho dn ika ,

pa če i ka ra va ns er aj u Hafsi , koji W . na š ire opisuje. I opis ula za

u Ca r igrad u \V. je pre m a opisu u dru gih pu topisaca dos ta jed

no v it i k r a t ak .

2

Dru gi i li n izozemski dn ev nik posv e se s laže i u ovom die lu pu ta

gledom na kronologi ju s W olfov im dn ev nik om ; nav od eć malo ne

is ta m jesta, al i j ih dru gač ije piše i opisuje. Ali ne zn an i pis ac ovog a

nizozem skoga dne vn ika i ovaj je d io svog a puto pisa — od Plov

diva do C ar ig rad a — izpisao, ka o š to i predjašn je , po gotovu od

r ieč i do r ieč i iz n izoz em skog a dn ev ni ka о p u to v an ju K . R / m a ;

raz l ike su g lede op isa izmedju j ed no ga i d ru go ga dn evn ika R y-

m ova i E i t z ingova pu tovan ja ne zn a t n e : odnose se

već inom na p i

sanje mjestnih imena, š to su njekoja mjesta drugi put izostavljena,

pa na njekoje nezna tne bi l ježke , i š to je svrše tak puto pisa u jed no m

1

Rad, kuj. 0XVI, 35, 37, 101, 102.

2

Opis puta i mjesta ođ Plov diva do Ca rigra da gl. u Rad u, k u j.

CXVI, 3 2 — 4 1 , — fi 9 0 — 1 0 4 .



PUTOVAN JA l 'O BALKANSKOM l 'OLL'OTOKU XV I. ViEKA. 3 9

i u dru go m dn ev nik u pr em a okolnos tim vrem ena i osoba , posve

razl ič it . Al i oni opis i u dne vnik u Rv m ov a putova nja , kao š to ju r

drug dje do ka za sm o, ' n isu izvorn i , nego su uzajmivani iz pozna ta

pu top i s a R a m be r tova ,

2

ko j bješe nizoze ms kom u putopiscu podlogom

u opisivanju svo ga puta od Plovd iva dalje . — U drug om ili nizo

z e m s kom dne vn iku о pu tov an ju E i tz ingova pos lans tva ne ima spo

m ena „No vom u se lu i li Cluud egegni lk is t ram an, n i mjes tu Car-

manl ig , kao ni priči о s m r t i k r a l j a V uk ašin a. s to je doslovce uzeto

iz Ra m be rta . Dalje nesp om inje drug i put ni sela Jo an itsa r Jeni-

dželi) . Opis Jed ren eta dru gi je pu t ponješfo s tegn ut, je r su izpušten e

jek oj е zna m enito st i , k oje su prvi put nav edeni; . Prv i put vel i , da

se Sclimova mošeja gra di , a dru gi put . da je sagradjena i da je

osobi to krasna . Х а p u t u o d J e d re n e t a d o C a r i g r a d a n e sp o m i n je

dru gi pu t sela Sigult i , a Essehi-bab u zove dru gi put Babaslcc (Esk i -

I>ab a\ te ju j e poslije Bergatsa (E . Bu rgas) postavio. D rug i pu t

na vo di poslije ( orlu (Chiorlig) „ d a je priedjel od Plo vd iva do s imo

vrlo ub av, i m al imi brež uljci osut , al i da nije ura dje n . K od Sil ivra

Sdimhria

ili

Selivria)

spom inje prvi put most od 36, a drug i pu t

od 32 osvod jena lu ka . .,U tom su g ra du , dodaje, „bil i konji smje

š teni u ka rav an se ra ju . a pos lanikov a družb a u njekoj sgrađi pred

crk vo m , koja je smješ tena u predg radju . Sela Bogados i Com ber-

ga ts nesp om inje dru gi ]>ut, a Böjük Ce km ed že Bituclichegmeghi)

zove

Ponte grande,

gdje su se od m ara li, jer su za da n i noć dv a

dan a pu ta preval i l i . Na pok on završuje nezna ni p isac nizoze msk oga

dnev nika svo j pu top is

о pu tovan ju E i tz ingovu ov ak o : „Dne 12 .

rujna prispjeli su, poslije Fonte picctda, do njekoga bu na ra , gdje

j im dodjose na susre t s luge pokojnoga pos lanika Prevnera (Prvnder)

i m nog i T ur ci , koji su poslanstvo pra t i l i , a oko 11. ure p rispjel i

su u Car igrad (Constant mop els) . Ov aj je opis ulaza vrlo

obćenit

i k ra ta k . LT ostalom ovaj je opis dru go ga ili nizozem sko ga dne v

n ika

о pu tu i mjes tih od P lovd iva do Car ig rada s on im о pu to

v a n j u K . R y m a p o s v e j e d n a k .

3

I m a j u e pos laničk a d ru žb a radi tursk oga pos ta u Ca r igrad u dos ta

vre m en a , r az g led ava la j e g rad i n jegovo znameni tos ti ,

а о to m b i

lježi W olf ov o : 0 topografiji i Uhu C ari gra da (p. 215 ) pr iča , da

1

(JI. Rad. kaj.

С Х П , 187 i «1.

и

Rad, ku j. LVI, 222 22 7.

3

CI, Rad, kuj. CXII, 1ST -11)2.



4

DK. P. MATKOVIĆ.

m ože ima ti u obsegu tri m il je , te n aliči sa zidovi i četv ora stim i

ku lam i t roku tu , što su ju r k r iža rsk i pu top isci i s t ica l i ; ku la , rač un a ,

da ima na p la tn ih do 300 , a g ra d b i zap rem ao 7 b r ež u l j ak a ; v ra t i

pako jedren a t sk im i , s dvo gub im z idom i dvo jak im i obkop i ka o bra -

niš t i , bio bi gra d dovoljno zaštić en. N a izto kti im a luk u (Zla tni

r o g ) , koja ga p aše poput ka na la , a polaz i iz P o n ta ; tu pr is ta ju

sv i b rodo vi , j e r j e luka d ub ok a . P r ek o luk e i li ka na la smje

štena je Pera ili Galata, ko ju na tan je neop isuje. Od po dn a, i li

sa s t rane , gdje j e 7 tornjev a , dop ire m ore , m are A ege um (s ic ) ,

skoro do zidova. Preko Bospora, četvrt milje i l i 7 s tadija , vidi se

Skiitari ili sta ra Calcedonia (u mjesto Chrysopolis .

1

Ca rsk i sera l j

diže mu se na maloj vis ini naproti moru, a na takovoj mu je vis ini

i pa lača Konstant inova. Ovaj obćeni t i topograf i jski nacr t Car igrada

daleko zaos ta je iza opisa P igafe t t ina i drugih pisaca .

2

Dalje s l icdi

opis sv. Soti je i drugih znamenitost i , u kojem neima niš ta osobita ,

š to nebi b i lo od predhodnika poznato .

„Pošto je " , dodaje, „tu rsk i jx>st zap oče o

У . k o lo v o za

svrš io je

7.

l i stopada , za t im nma h nas tao je b ay ra m , Sto je t r i da na t ra

j a l o "

; s toga je poslanstv o te k 20 . l is topa da polučilo u su ltan a

audien ciju, k oju s gostbom W ol f na š ire opisuje (p . 222 i d. ) . T om

pri l ikom navo di , da je pos lanik P . Ei tz in g pre dao sul tanu 4 50 00

ta l i ra kao da nak , s rebrno - pozla ćena posudja i 2 ure , uk up no 25

ko m ada . K ak o je posl ije gos tbe 15 nj ih išlo c ie l iva t i sul tanu ru k av ,

a vodio j ih je Kap ic i paša . Da l je go vor i

о su l t a nu ve l ikom u ve -

z i ru о pašah i m oše jah ; gd je ne im a n i š ta nepo zna ta , j e r j e ju r

od drugih p utopisaca opisano. Spom inje i dese t insku djecu (Zeh cnt

Kinder , i l i Tschamoglan) , koja se upotr iebl javaju prema sposobno-

st im : za veza nje, nabijan je na ko lac i za dru ga rd jav a djela, a to

bi mu bio bezbožan i drzovi t smet

3

Dal je pr iča о j an iča r ih i so -

lacih, pa kako se turske žene na ulici nose, š to je na š ire i savr

šenije Pigafetta opisao.

1

Nap okon spom in je nošn ju i ž ivo t k rš ćan

skih Bugara ; š to drugi putopisc i pos l i je Niša , kod Bie le Palanke,

kod bu gar ske medje na š i re opisuju . K ršć an sk a m u nošnja u Bu

gars ko j sas toji obično od k ru p n a su kn a i li pro s ta pla tna , a b ieđan

na rod T u rc i m nogovr s ne m uč e ; B ug a r i h r a ne m u s e j e č m e nom po -

1

Rad, kuj. 0XVI, 108 i 109.

2

Starino, knj . XXII, 103—105; Kad, C, 155—157; CXV.I, 107.

3

0 samoglanih gl. Rad, CXVI, 24.

4

Rad, knj . C, 160—164.



PUTOVANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI V1EKA 41

gae om . š to pek u pod vru ć im pepelom , a narod mu je tak o s i ro

m aš an , da su mu ku će od plota i blata , a tu je sve zajedno , l judi

i s t o k a ; m už ku m u djecu uz imlju Tu rc i svak ih 7 ( ) god ina u

čam ogla ne . Sva su ova W . pr iča nja prem a opisu u dru gih puto

pisaca , obćen i ta . jeđ no vi ta i nesav ršena . — W olf pr inos i u izvor

n iku 22 pe rom izvedena nac r ta о r azn ih p redm et ih , t e j ih po jed i -

ni ce tum ači . Bu dn e da su t i n acr t i u š tamp anom izdanju izos tav

l jeni , s toga j ih i mi tu mimoilazimo.

Nizozemski putopisac vodi u Car igradu da l j i

1

svo j dne vn ik , na im e

od 13 . ru jn a, pa sve do 14. feb rua ra 1584 (fol. 18— 29 ). Bil ježke

m u se odno se većin om n a posjete , gostbe. iz lete i zna m enito st i , a

u onih b i l ježkah ne im a ni nep ozn ate topograr i j ske , n i e tno gra t i j sk e

gra dje . koja b i vr iedi la , da se tu i s tak ne . Naves t i ćemo pr im jer ice

sadrž inu zna tn i j ih b i l ježaka , s koj ih će se moći razabra t i , da puto-

piščev kulturni obzor bi jaše vrlo s tegnut. Modju ostal imi kod 13.

ru jna pr iča , da su proš l i gradom, iš l i u 0a la tu Galleta), pohodil i

n jeko čud otv orn o vre lo , gro b sul tana Se l ima i n jeke mošeje . 14 .

m u je go spo dar sa još n jekoj imi pohodio pos lanika f ranc esko ga ,

m l e t a č k o g a i e n g l e s k o g a ; 1С , razg leda li su hipo drom , gdje se d rža le

svečanos t i kod obrezanja su l tanova s ina ; v id je l i su za tvorenu zvierad

i pohodil i sv. Sofi ju (Hagia Sophia). Dne 18. bi l i su na trgu, gdje

se rob ov i trž e, pohodil i arse nal i tamošn je gali je . 19. bi jahu ko d

zad ušn ica za p oko jnog a P re vn er a . 2 1 . vozi li se oko gr ad a i v id je li

s lonove i d rugu r i edku zv ie rad ; 22. vozili se u Sk ut ar i Schutere),

pa u Ka lcedon Calsiđonije). gdje bijaše go stba . 27. vidjeli su sul

t ana , j a šećega s ve l ikom pra tn jom к svetoj Sofiji. D ne 2. lis top ad a

vozil i se 4 mil je po Crn om m oru i r azg leda li svetionik, u ko jem

mo že 20 osoba pre biv a t i . 4 . l i s topada pohodi li su „S ladk e vo de "

Aqua doutse); 15 . pohod iše n jekoje paše (Hau s . Meschit i M ehm et) ,

ko je su boga to nada r i l i ; 20 . p reda l i su su l t anu da rove : 30 .000 t a l i ra

(s ic ) , s re brno -pozla ćenu ur u , 7 poz laćenih posuda- ,

1

u su l t ana pako

bijaše gostba od 100 pripravljenih jes tbina. ponajviše je la od riže,

a pi la se s la dk a v od a. D ne 1. no ve m br a osoblje р о к . P r e v n er a

odpu tova lo u B eč ; 9 . p r i sp io j e kap ud an paša (cap theyn bas sa )

s 15 gali ja u Carigrad. 19. poduzeli iz let po moru u Kalipolje

(G all ipoli) , pris ta l i u . Si l ivri Selehrea) i razgleda l i g ra d ; pa u

Ere g l i Araclyn). gdje im a m nog o razv al ina , i v iše Ži do va i G rk a ,

1

Po AVolfn 15000 tal ira , sreb rno-pozlaćenih posuda i 2 ure, ukupno

25 komada.



4 DR. P. MATK0V1Ć,

no l i Turaka . U Kal ipol ju bavi l i se do 13. pros inca . Na povra tku

prenoćili u

Volgaros

(Bojados i l i P ivatos) ,

1

a pr is ta l i u Er eg iu i u

Sv. Stjepanu

Sente Stephen),

a 17. pros in ca se vra t i l i u C ari gr ad .

No ve godine 1584. dne 8 . feb rua ra dao je pos la nik gos tb u, kod

koje bješe više T u ra k a (M ustafa ag a i dr. ) . 1 1. poho dil i su grob

cara Konstant ina I . Dne 12. pohodi l i su grob sul tana Sule jmana,

koj je osvojio Biog rad i Siget . Lie pu mo šeju, u kojoj je sah ran jen ,

ki te na ulazu 24 m ra m or na s tupa . Su le jma n je o tac Sel imov, a

ovaj je o tac sadašnjega car a , sul tan a M ura ta . D ne 13. februa ra

dade naš pos lan ik t rgovcem ga la t sk im gos tbu . T im svršava neznan i

nizozem ski puto pisac svoj dn ev ni k, ko j je , k ao š to se vidi , ostao

nedov ršen. Sve ove bi l ježke

о bo ra v ku

pu to p išeeva gosp oda ra u

Car ig radu , kao š to se i z k ra tke sadrž ine razab i ra , nepruža ju n i š ta

osobita, što bi trebalo osvjetliti .

P o v r a t a k

Nun folgt der Weg, wie ivier in heraus geraist,

p .

229— 34) . — Carsk i pos lan ik P . E i tz in g na ko n obav l jen ih d ip lo

matskih posala , n i je se vraćao, nego je po nalogu carevu os tao

posl ije smrt i Pre vn ero ve s ta lnim car ski m pos lanikom u Po rte , doeim

je njegova p ra tnja os ta la u C ari gr ad u sam o do kon ca l i s topada,

pa j e u domovinu na t rag pu tova la , а о t o m p o v r a tk u pr iča Wolf

o v o :

„Ka d je F r ide r ik P rev ne r , ca rsk i pos lan ik u Car ig radu 9 .

ko lovoza svoga g lavnoga konja j ahao , pade mu kap , s ruš i s e

s konja , pa je pos l i je 10 dana (dakle 19. kolovoza) preminuo, te

bi sahranjen, pr i je do lazk a E i tz i ng ov a u C arig rad , u Gala t i , u

grobn ic i , u kojoj su ju r dv a car . pos lan ika leža la .

2

Bu duć da j e

car želio, da se mrtvo t ielo poslanikovo prenese u Beč, dignuše ga

iz gro ba i na dvoji li ko lih bi od ve zen o, a pra ti l i ga činovn ici i

s luge pok ojnik ove . Za t im s liedi pop is osoba, ko je su nat ra g pu

tovale . Wolf spominje imenice sva ona l ica Preynerova i Ei tz in

gov a pos lans tva , koja su š n j im -natrag iš la ; os im s luga , navo di

prvih 14, a drugih 10; medju potonj imi ne ima nigdje spomena

Nizozemcu Levinu l ivmu, ko j j e v je rova tno s pos lan ikom u Car i

gradu os tao, je r n jegov putopisac bi l jež i na da l je u svom dnevniku,

š to je do 13. feb rua rua ra 158 4. u C ari gr ad u vidio i doživ io . W olf

1

Rad, С Х П 190 192 .

2

Preyno r prestavi se 19. kolovoza 15 8 3. i sahran iše ga u Galati u

crkvi sv. Fran je pokraj car. poslanika W ysa. Gl. Ham mer Gesch.

IV 141.




XVI

V1EKA 43

jo š do daje , „da je zajedn o š njimi iš lo i njekoliko rob ov a, ka o

tobožnje s luge pok ojno ga P rey ne ra , a dvo rn ik Weis s da j e vod io

pota jno sa sobom zasužn jena hrv a t sk og a dečka , ko j j e mo rao dan ju

u kol ih sak r iv en leža t i, je r je to bi lo s ve l ikom pogibel j u sk op ča no " .

Na ovo s l iedi opis pu ta u dom ovin u, koj opis W . ovako odpo čimlje ;

„D ne 1 . s tud eno ga 15 83 . kre nu še pos li je gos tbe , koju d ade Ei tz ing

pu tn ik om ; iz isav n a j ed ren a t s ka v ra ta , bo ja li se r ad i de čk a ; j e r

k ad bi ga bil i našli , bi lo bi j i m zlo iš lo" . Bud uć da se na po vr at k u

pu tova lo od C ar i gr ad a do B iog rad a malo ne ist im pute m , koj im

se išlo u C ari gr ad , na vo di W . na tom pu tu malo ne is ta mjesta,

odnosno noćiš ta , ka o i na putu u C ar ig ra d : sama, malo ne gola

mjes tna imen a bez sva kih topo graf i jskih i drug ih bi l ježaka , koj im i

bi razsvje t l io svoje pu to va nj e ; a ta imen a, bu du ć su dobro poz nata ,

suvišn o bi j ih bilo tu opet iznosit i . Pošto W . i na po vr at ku redo-

vi to i vr lo tačno bi l jež i koled arn e dnev e puta , kam o su koj i dan

na noć iš te pr isp jeli , p od kriep ljuje ovo naše gorn je mišljenje, na im e

da W. nebi svoga putnoga dnevnika mogao pos l i je 20 godina bez

preos ta l ih bi l ježa ka , iz sam oga pam ćenja sas tavit i . — N a ovom

pu tu , od C a r ig r a d a do T a t a r pa z a r d ž ika

Tatarpaesar)

spominje; ov aj

put selo

Babaeski

ili

Esliihaba,

a u mjesto Caiali navo di

Fapasch gol

ili Pap azl i . Pu t pa ko od T at ar pa za rd ži ka u Sofiju opisuje W. ov ak o:

„Poš to su dv a ka m en a mosta bi la razva l jena , za to , da nebi mo -

ra l i putovat i preko gore Capiterbent, kre nu li su na l ievo, naim e

putem , ko j im je Sule jm an vozio topove к Sigetu g. 15 56. T o je

viso k i po gib eljan pu t. tu su na prv oj vis ini pr ispjeli u bu ga rsk o

selo

Gistcrbcnt

gdje su gorjel i u mjesto dr va suh kra vj i g n o j , što

izbija mo da r dim . D ne 18. sav su da n iš li vr lo visokim vrle tnim ,

za kola vr lo pogibel jnim pu tem , uz to bi jaše put vr lo uz a k ; danju

su pr ispje l i na z idanu ok rug l inu (R un de l) , ka o da bi b i la u ja ru zi ,

ko d o kru gl in e bi jaše ku pal iš te , a voda m u bješe tako vr uć a , da bi

se pile m og lo po pa rit i . T e k ok o p o no ći s t igoše na noći š to u va ro -

šicu Ichiman (sic ) . 19 . u Ganigoy ( s ic ) , bu gars ko se lo; a 20. j e

snježilo, te su pris pje li u Sofiju, gdje su se 20. od m arali . T u j e

ku pal i š te od bie la mra m or a , k ao u Budim u ; v aroš je sm ješ tena u

ravn oj do l in i , p ro t ječe ju po to k ; tu j e ve l ika t rg ov in a ; im a tu

D ub rov ča na (Rag us ie rn) , T u ra k a i Z idova , ka o što u P lov divu i

u . l edre ne t u ; tu se p r av e na jbo l je k aba n ic e (K ep em ckh )" .

Iz ovih se W. bi l ježaka о pu tu m ed ju T a t a rp a z a rd ž i k o m i So -

f ijom raz ab ire da je W . i n jegov a dr už ba na po vr a tk u išla od

T a t a r p a z a rd ž i k a d o Ih t i m a n a p o s v e d ru g i m p u t e m n a i m e li ev o o d



D E .

I ' . MATKOVIĆ,

M arice , prek o glasovi te M om ine kl isu re . O vaj m uč an go rsk i put

takodje r j e pozna t od pređhodnika ,

3

a W . ga v r lo obćen i to p r ik a

zuje .

Zaš to j e d ružb a kren u la d rug im pu tem , raz logo m su mu b i la

dva porušena mosta , a ta su vjerovatno ona , š to vode pred Tatar-

paza rdž iko m, j eda n preko Topo ln ice , a d ru g i p re ko ja k e n jez ine

s t r u g e ;

2

pa da nemora ju pu tova t i v r lo mučnim pu tem preko gore

Capiterbent

(Ka pu de rb e nd ) , odnos no p re ko i h t im a n s kog a go r s koga

priedjela glasovi t ih k l is ur a ; a l i n i pu t pr ek o M om ine kl isu re ne-

bijaše j im lagji i udobnij i . Selo bugarsko

Gisterbent

tu r sko je ime

Kyz Derbend , i l i bugarska Momina k l i sura , s e lo kod g lasov i ta

ždriela, о ko j em i p r e dhodn ic i gov o r e .

3

Dal je spomin je z idanu okru-

glinu s vr lo v ruć imi v r e l i : okru g l in a b i ti će v je rova tno ko t l ina ko

s tenecke Banje , a v re la su ka o su m po rna poz na ta ju r od Be tze ka :

u ist inu su na podnožju go re , na sam ok ov sko m putu , gdje se s po

ton jim st icao ih t im ansk i i t a ta rp aza rd ž ičk i pu t .

4

Na dal jem putu

spominje poznatu varoš icu Int iman

Ichyman,

s ic ) , a u m jesto

Ala-Klise

Aglissa)

il i današn jega V ak are la , spomin je bug ars ko selo

Ganigoy,

današnj i tur ski . leni ha n, odno sno J . Ko i ili bu ga rsk i

No vi ha n, smješten ju r na sofi jskom polju, a spom inju ga i dr u gi .

6

Kra tke b i l j ežke о Sofiji po pun juju mu predjašnji opis , a oboje za

jedno nedos iže do opisa Sofi je u mnogih pređhodnika .

Dalji put od Sofije do Bio gr ad a is t i j e ka o i pr vi pu t . N a tom

putu spom inje opet is ta m jestn a im en a i li noć iš ta k ao i pr vi pu t ,

nepr inoseć ni ovaj put po da tak a , koj im i b i pop unio i li osvje t lio

svo je p redhodnike ; j ed ino š to ona mjes tna imena drug i pu t p ra

vilnije piše.

Schargoy

u mjesto Ts ch ar go y (S ar-kö i i li P i rot ) ;

Gu-

rischesme,

bug arsko selo na v i s in i , u mjes to G ur i thesm o (K uru češm e

i l i današn ja B ie la Pa lanka) ;

Spahi

о у u mjes to Sp ahig og (Spa hi

k i i l i dan. Aleksinac) . Kod Niša odpočim lje m u Srbi ja , a pres ta je

Bu garsk a , ko ja mu odpočiml je kod P lovđiv a . D rug i pu t spom in je

kršćansko se lo

Batisa

(s ic ) , po zn ata Ba točina , a l i nepr in os i о n jo j

bi l jež k

К Ve l iko j (Bive u mjes to B öjük) Pa lan ci , tvrd j i , dodaje

drugi put poznato ime Hassanbassa, a M aloj Pa lan ci pozn ato ime

1

Rad, 0X11, 23 0, 231 ; 0X V I, 99 .

~

J

K. Jireček, Cestv,

р . 8П .

3

Bad, k nj. C X I l / 2 3 0 : К . .Jireček, Cesty, p. 82.

1

Rad, LXXXIV, 98; С Х П , 2 3 t .

5

Rad knj. CXVI, 99.

Rad, CXVI, 43, 47, 99.



PUTOVA NJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIEKA. 4 5

iss rluch

His a rdž ik i li G roc ka ) . N i

о B iogradu , gd je su dva dan a

radi ve l ike vode os ta l i , nepr inos i n ikakova nova podatka .

Da l j i pu t Wol fove dru žin e od Bio grada do Budim a i Beča vodi

ko pn om prek o S r iema i U ga r sk e , a t a j j e zna tan pu t dobro pozn a t

i op i san od pred jašn j ih pu top isac a ;

1

a li W. tako ga na k ra tk o i

obeeni to pr ik az uje , da se ned a ni poredi t i s opisom pre dh od nik a ,

je r j i l i nep op unju je ni jedn im n ovim topograf i jskim po datk om . Od

Biog rada da l je nena vod i v i še ko ledar sk ih dana . Navodeć n jeko ja

mjes tn a im ena, po br ka o je nj ihov red i nepr inos i n ik ako vih opisa .

— N a tom putu spomin je na jpr i j e Zem un

Semlin),

ka m o su se

preko vode na splavu prevezl i . Za t im skače umah na Mitrovicu

Mitrowits), ko ja mu je na tak o vel ikoj ravn ini smještena, „d a se

tr i da na pu tuje , pa se nev iđi ni br ie žu ljka . „Dalja m jesta , veli ,

„da su mu iz pam et i i sp ala . I ovaj pu t zamienio je Pet rov ara din

s M uha č e m . Ko d Os i e ka

Essegg)

pak o spomin je poraz K ac ia nero v ;

pa da Dr a va

Trag

ili

Dravus)

utječe tu u D un av , i da se ko d

Os ieka prek o m očv ara i mos tova pogibe ljno pu tu je . Do Buđ ima

dal je spominje samo Tolnu. а о B ud im u . gd je j il i paša 4 dana sa

držao , nep r iča d rugog a , nego о n jihov ih nepr i likah i s t r ah u ; j e r

su vodil i sa sobom 7 sužn jeva , a P rev nero v dvorn ik dade hrv a t

sko ga dečk a u vr ieć u; ka d bi b io paša , dodaje , za to znao, z lo

bi j i m bilo išlo. je r su im ali Hepa ko nja, ko ga je p aša htjeo ima ti .

Napokon na pu tu do Beča navodi k r šćansko medjašno se lo Dotis.

gdje j im je je d v a bi lo odlanulo . Dal je spominje Kom otan, Alten-

burg (S ta r i g r ad) , Pmcli (Brück na L i tav i ) , Schtvechat i P>eč, gd je

su m r tv o t ie lo Pre un ero vo preu zel i n jegovi rođjac i i drža l i s ja jan

sprov od. U Beču se pos la ns tv o raz iš lo , a Wo lf A ndre iz S te inacha

po vra t i se u siečnju 158 4. zd rav o ku ći . Tim svršava W . svoj pu tni

dn ev nik . — Sav ovaj opis pu tov anja W. družine od C ar ig rad a u

Beč pu k i j e popis pu ta i zn atn ij ih mjesta i li noćiš ta na tom pu tu,

p r ikazan vr lo obćen i to i povr šno .

Poš to su dnevnic i о pu to van ju E i tz ingovu , Wol fov i n izozemski ,

tačno vodjen i , da de se lasno us tanovi t i vr iem e, koje je pos lans tvo

na pu tu po t roši lo . Po r aču nu pom enut ih dnevn ika t reba lo j e E i tz -

pos lan s tvo za pu t od Be ča do C ar ig rad a u svem 47 dan a , a i sto

tol iko od pr i l ike t reb ov alo je i S inzendorfovo pos lans tvo (48) bez

odmora . Ako se pako odbi je g lasom dnevnika na odmor 10 dana ,

1

Kad, kuj. ( ' . , 110 \-Л , 148 5:5; ku j. 0X11, 1Л Л ---1)11, I M —U;

knj . JXVI, )1---04.



46

D R. P . M A TK 0V I 0 ,

ond a je Ei tz ing ovo pos lans tvo t rebov alo za pu t od Beč a do Ca r i

g rad a samo 37 da na ; ma lo ne ko l iko i Rv m ov o 35) bez odmora .

Od Biograda do Ca r ig rad a po t roš ilo j e E i tz ing ovo pos lans tvo uk up no

28 da na ; ma lo ne ko l iko i p rv o U ng nad ov o pos lans tvo 30) . Bez

odmora pak o t r ebova lo j e E i tz ingo vo p os lans tvo samo 24 d an a ;

dak le kol iko i Rv m ovo pos lan s tvo s odm orom . —• Na po vra tku po

t roš ila je W olfova druž ina , ko ja je pod ka sn u jesen putov ala , od

Car igrada do Biog rada u svem 32 d a n a ; dak le ko l iko i S inzen-

dorfovo pos lans tvo 3 2 ) ; bez odm ora pa ko samo 28 d a n a ; ko l iko

od pr i l ike i d rugo U ng nad ov o pos lans tvo 30) . Bu duć da W olf od

Biog rada do Beča nebi ljež i u svom dn ev nik u više ko leda rskih

d an a: za to se neda tačno us tan ovi t i vr iem e, š to je t reb ov ala dru žb a

W olfova za svoj ko pn en i pu t od Bi og rada do Beča , odnosno od

Car igrad a do Beča . U e ie lom Ei tz ing ovo pos lans tvo r azm je rno je

pre m a drugim dos ta hi t ro pu tov alo , poš to jo j i ka ra v an a nebi jaše

odveć vel ika . P isac nizozem skog a dn ev ni ka bi l jež io je s poč etka i

da l j ine puta , što je pos l ije nap us t io ; W olf pa k o opa ža , da je i on

dal j ine puta u svom prv obi tn om dn ev nik u bi l jež io , pa da j ih je

pos li je z ab ora vio ; nu ip ak dodaje p . 214 ) , da ima od Beča do

Car igrad a uku pno 320 ug ar sk ih mi l ja pu ta . Ov a je svo ta odveć

visoko uzeta , te se znam eni to raz l i ku je od dal j ina , ko je su pred -

hodnic i kuša l i us tan ovi t i ; na im e V ranč ić r ač un a za i st i pu t 207 ,

a P igafet ta 20 0 ug arsk ih m il ja , a po rač un u A pia no vu bi la bi da

l j ina za ist i pu t uk up no 207 njem . mil ja , ko je su za jed nu osminu

m a n je od uga r s k ih .

1

W olf da kle bi t i će z lo zap am tio dal j inu, koju

je njegdi čuo ili čitao.

P r ikaza vš i pu tovan je pos lan ika P . E i tz in ga po dn evn iku W ol-

fovu i nez nan a Nizozem ca, dod at i još im am o, da W olfov dn ev nik

svojom jednovi tom i mrša vom sadrž in om nepo kazu je p re m a drug im

s ta ri j im pu top isom gotovo n ik ak ov a na pre dk a , j e r j e v iše ili manje

pu ki popis pu ta od Beča do C ar i gr ad a . Nu ak o se oba zrem o na

mjeru W . obrazo vano s t i i na s taros t , k ad je u Ca r igra d puto vao ,

onda se u njegovu dn ev nik u po sve zrca l i i n jego vo b iće . Nje gov a

obrazovanos t n i je s iza la ni do s tepena viš ih nauka, a u svem drugom

bješe po četn iko m ; jer je dv a š to je dov rš io tad anj u la t insku školu,

t raž eć ka o mlađ i neb ogat i p lem ić s lužbu , pr ik lad nu svojemu s ta lišu ,

pru žen a bi mu pr i l ik a , da j e k ao 22-godišnj i m ladić učes tvo vao

na pu tova n ju , о ko j e m j e vod io uk r a d e n i m u dne v n ik ko j j e

1

G l. R ad k u j. С Ш 5 ; CXI Г 2 4 1 2 4 2 ; C XV I 1 1 1 .



PUTO VAN JA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VJEKA. 4 7

pos l i je gotovo 20 godina nas tojao iz pamćenja nadomjes t i t i . Uz

ov ak ov e dak le okolnos t i n i je m u ni putopis mo gao bit i sav ršen i j im;

u os ta lom ni je bez sv ak e kor is t i . — Bu dne da je nezna ni p isac

n izozem skoga dn ev nik a izp i sao malo ne sav dn ev nik , odnosno

pu top i s о p u t ov a n ju K . R y m a , upuću jemo na naš sud. što smo ju r

d r ugd je о i stom dn evn iku i li pu top isu n ac r ta l i .

1

3

P u t o p i s M e l h i o ra B e s o l t a о p u t o v a n j u с p o s l a n ik a H

L i c h te n s te i n a u Ca r i g r a d g 1 5 84

U go vo r m ira , obnov l jen medju carem i sul tanom god. 1583 . ništa

ni je promienio. kao ni predjašnj i ugovor i , medju Austro-Ugarskom

i Por tom g lede ža los tna s tan ja U gar s ke i H rv a t s ke ; j e r Turc i su

i nada l je krš i l i mir , pod uzim aju« hajd učk e n avale na međjašnje

pr ieđ je le ca reve držav e u U gar s ko j i H rva t sko j . Ju r s li edeće go

dine 1584. proval j ivahu begovi s ige tski , solnoeki , novogradski , se-

čensk i i f i ilekski na p og ran ičn e pr ieđje le , p lačk ajuć i rušeć dvo rce

i sela, a na rod koji ; kla se, ko je ođvađjaš e u robstvo . N u Stjep an

Is tvanf i , z apo vjed nik V esp r im a, i Al i , san dž ak ko pan ski , u isto

doba naval i l i jedan na drugoga i sukobi l i se na r iec i S io: I s tvant i

po razi nep rijatel ja , a t im bješe Ali i dr ug i otmen i Tu rci ulovljeni ,

5 zas tav a zapl ienjeno i 29 turs kih glav a nadvojvodi Ernes tu pr i

k az an o. O va k ov e trofeje — otete zasta ve, ulovljeni sužnjevi i od

rubl jen e glav e — bezko ins tnih pob jeda pr imalo se na cars ko m

dvo ru s ve l ik im zad ov ol js tv om ; a l uz to se ni je n i na jman je okl ie-

valo godim ice s la t i d an ak s poča snim i darovi u Car ig rad. Car bo

jeć i se ipa k ra di p objed e I s tva ii f ijeve tu rsk og a ra ta , odas la , da od

vra t i još veća nepr i j a te l j s tva , g . 1584 . van redn o pos lans tvo s dan ko m

i da r ov i u C a r ig r a d .

2

Ovo je pos lans tvo vodio H enr ik Lic l i tens te in

Mikulovsk i .

0 pu to van ju L ieh ten s te inov a pos lans tva sačuvao se pu top is , od

nosno pu tn i dn evn ik , nap isa ga n jemački

Melchior Besolt

član

1

Had, kuj. С Х П , 11 9.

2

О t adanj ih sgodah i o nošajili medju carem i Portom , gl. Isthvanfi,

op. c , p. 50 0 i 5 01 . Katona, XXY1, 211 — 19 . H ammer, Gesch., 1,

Auri. , IV, 14 5 - 11 0. Ziiikeisp.il, Gesch.,

III

5 0 0 - 8П . Klein-Fessler ,

Gesch. v. U ng arn , IV, i i 10 . Spisi odnoseći se na poslanstvo

Lichten stoinovo, pohra njen i su, jo š neobjavljeni, u c. kr . tajnom arhivu

u Heču; Ham mel jih na g-ore navedenih m jestih spom inje.

http://ziiikeisp.il/





4 8 DR. P . MATKOVIČ,

poslanstva , a u bibliograf i jah na vo di se obično pod imen om L icli-

t ens te inovim.

1

Na ovom putov anju učes tvo vaše u pra tnj i pos lan ikovo j med ju

os ta l imi i g lasovi t i Ivan Löwenklav

(Leunclavius),

učeni pisac tu rsk e

kronike , pandekta tu r ske h i s to r i j e i d r . ; s toga govor i Löwenklav

u his tor ijskom dielu svog a ču ve na dje la о p os lans tvu I I . L ic l i ten

s te ina i о sgodah onoga do b a ;

2

pa i pu tn i dn evn ik Beso ltov na

š tampao je na kra ju n jem ačk oga izdanja svoga pom enuta d je la

p. 515— 531 ) . — Besol tov pu tn i dn ev nik nosi ova j na s lo v : „Des

wolgebornen Her rn

Heinrichs

H e r r n v o n

Lichtenstein,

von Nieols-

purg e tc . , röm. kays . Maies t . Abgesandten e tc . , Reyss auf f Constan-

t inopel im 1584. Jar , beschr ieben durch Melchior Besolt . О p iscu

dnevnika , Melhioru Besol tu ,

n i š ta neznamo kaza t i , poš to u b iogra -

f ijskih i bibliografi js ki h r ječnicih i sbo rnic ih, ni s tar i j ih, ni nov ij ih,

nije ništa

о n je m

zab i lj eženo . V an red ni pos lan ik ca rev , H en r ik p l .

L ich tens te in , b ješe vrhov nim ko m orn iko m nad vojv ode Mat i je i zna

meni t im velemožo m onoga dob a, po tek av iz glasovi te porodice ino-

ravsko - l ichtens te inske loze m iku lov sk e v . Nic olsp urg ) , koje se č la

novi odl ikovahu od s tar ine ka o vel iki ju n a c i : s toga j ih kra l jevi

češki nađ ar ihu bog at imi im anj i . Ca r Rudolfo I I . odas la H en r ik a

Lich tens te ina god . 1584 . ka o izv anre dn a pos lan ika u Car ig rad , a

pra t io ga je bra t Gjuro H ar tm an ) , ko j bješe na glasu ka o vel iki

pozna va lac mno gih jez ika i ka o jed an od na j smioni jih pu tn ik a

svojega do ba ; j e r j e p rop utov ao Eu rop u od F in sk e do Por tu ga lsk e ,

uz to s jevernu obalu Afr ike i je d an dio z ap ad ne Azi je , a oba je

bra ta na iz toku r ana smr t za tek la .

8

О c a r sk ih od re dba h , i о p r i p r a va k L ic h t e ns t e inova pos l a ns tva

za put u Carigrad,

p r iča Beso l t u svom dne vn iku vr lo kra tk o i

obć eni to ; naim e da je car Rudo lfo I I . g . 1584 . odredio pl . gosp .

H . L i c h te ns te ina M iku lovs koga , v r ho vn oga kom or n ika na dvo jvode

Mat ije, da kao ca r sk i pos lan ik Leg a ten) p re da Por t i da r P rae -

sent) . P reuze v pos lan ik od ca ra da r da nak ) , p r ip rav i se na p u t ;

1

Lüdecke, Beschreibung d. türkische n Reiches, 2. Auti., L eipzig

1778 .

В . И , 12 1. .) . G. Meusel, Bibliothoca historica, vol. П ., Р . 2. ,

p . 252.

2

H. Lcwenklaw, Neuwe Chronica türkischer Nation Pandectes tür-

kischer Historie etc. Fran kfurt a. M. 15 95 . p. 1 1 8 — 1 2 9 . Životopis

Lovkl. od Horawitza u Allg. Deutsche Biog raphic XV III 488— 9И .

s

sterreichische Na tional-En cvklo pedie (Grafter u. Czikann), W ien

1 8 3 5 ; III. , 428.



PUTOVANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. V1EKA. 4 9

zap ut iv se po običa ju na cars k i dvor , oprost i se s nađvo jvođam i E r-

nestom , M atijom i M aks im il i janom , koji m u žel jahu sretan pu t i

po vra tak . L öw en kl av pak o, e lan i s toga poslanstva , pr iča u svojo j

histori j i о druž b i pos lan ikovo j i о p u t n ih p r i p r a v a n tačnije i sire.

G o v o r e e о p o s la n ik o v o j

dru žin i , spominje medju ostal imi sebe

(Hans Lewenklaw) i putopisca (M. Besol t ) ,

о po ton jem

niš ta ne o-

d a j e ;

о s eb i p a k o b ilježi, d a m u je po slan ik pisao prije, no što je

kr en uo s Be ča na pu t , da ga žel i na ovom putu sa sobom im ati ,

pa ga zamol i , da mu bu de d rugom . Lö w enk lav se odazvao m olbi

i že lj i po slan ikov oj , p r a t i v g a v je rno i pož r tvov no na c ie lom putu

sve do posl jednja časa n jego va ž ivota . Nav odeć imenice dru go ve

poslanikove, vel i- , da je bi lo u svem 20 vel ike gospode (Herrn, d .

Standes) , 11 mlađih p lemića , sv ih skupa sa s lugami 89 l ica (dakle

ne 66 , kao drugi pr iča ju) , 66 konja i 17 koč i ja . О p ov od u p u to -

van ja pos lan ikova zabil ježi sam o ov o: „posto bi medju c arem Ru-

dolfom II . i su l tanom Muratom III . g . 1б 8 о . obnovl jen mi r , ko j

stupi 1 . siečnja 158 4. u kr iep os t . odasla iste god ine ca r Rudolfo 11.

pos lan ika Hen r ik a L ich tens te ina s danko m к M ura tu Ш . u C ar i-

g ra d . Pos lans tvo j e pod ko na c ko lovoza k renu lo iz Beča s pet lad ja

D un av om , pa je 5 . ru jna pr isp je lo u Bud im, gdje bješe s ve l ikom

č a šć u p r i m l j e n o .

1

— Besolt pr iča ju ć kod Budim a (p . 521) о d ruž in i

poslanikovoj , navodi imenice pojedine odl ičn i je č lanove poslanstva ,

med ju n j imi bra ta (Gju ru H ar t m an a) poslanikova , K. Die t r ichste ina ,

V. U ng na da , St jep . R evu IJgr ina , Lovvenklava , sebe (M. Besol ta ) i

dr., pa do daje , da ji h je bilo u svem 33 ili 34 liea i 66 ko nj a ;

vjero vatn o da je sbroj io sam o odličnu gospo du i mlade plem iće, i l i

su se mno gi od medje na t r ag vr a t i l i ; pa da su imal i 5 lad ja ; dak le

to l iko , kol ik o i p red jasn ja poslanstva , koja su od Beča do Biogr ada

D u n a v o m p u t o v a l a .

D r . S išm ano v u svojo j poz na to j razp rav i „S ta r i pu tovan ja pr jez

B 'Llgar i ja

2

p r iobć i u bu ga rs ko m provodu bez svakoga k om en ta ra

ona j d io Besol tova putop isa , š to se odnosi na Bug arsk u . — (3ita.li

1

H. Lewenklaw, Neuwe Chronica, p. 118.

2

Sbo rnik za na rod ni uniotvo renija, unuka i knižn ina, Sofija

1881. ,

p. 4 37 — 44 2 . — Sišmanov opaža u pristupu istoga putopisa, da je

Besoltov putopis crpio iz knjige „Etliche Partkulard^e sehroibun gen wob

m erkliclier Gesch ieht zur türk isch en H ist or i ote. 3\'u ovaj je spis sa

stavinom poinenuta djela Lüw enklavo va (Xouwo Chronica), što se tako -

đjer raz abira od mjesta i god ine štam pe

Frankfurt

я

M. 1095) i

broja stranica p. 51 5

Г ь

Г ).

К J . A . С Х Х 1Х , 4

http://3ita.li/

http://3ita.li/



5 0

D ß .

P. MATKOVIĆ,

da je Lichtenste inov, odnosno Besol tov puto pis , preve den na srp ski

i da je š tam pan g . 1855. u „Š um ad ine i , ko ja je iz lazi la u Bio-

g r a d u g. 1854—1857; ' a l i ove nov ine n i su mi b i l e p r i s tupne .

Pr i s tupa jue к oc jen i Beso l tova pu tno ga dn ev n i ka , r azsv je t li t i

ćemo pu tovan je L ich tens te inova pos lans tva od Bio grada do Ca r i -

g rad a s pozna t im pu top i som H ayes ova pos lans tva ,

о k o je m j u r

d ru g d j e r a z p ra v l j a s m o ;

2

je r ug a rsk i d io ovoga pu top i sa , odnoseći

se na pozna t i put po Dunavu, neđonosi drugoga , nego samo popis

pozn atih m jesta , kojim i se proš lo, i li gd je se prista ja lo, m alo ne

bez svakih topografi jskih i drugil i bi l ježaka.

Pošto se Lichtenste inovo poslanstvo na mučan put pr ipravi lo ,

kre nu sa pe t lad ja iz Beča D un av om , a to putov anje opisu je Besol t

— vodeć počamši od Beča redovi to svoj putn i dnevnik — ovako:

„D ne 27 . kolovoza 1584. dade poslan ik s ja jnu gostbu , k od koje

učestvovaše v iše ugledne gosp ode . P ošto se dne 2 8 . i 29 . i p r a tn ja

pos lan ikova za pu t p r ip rav i l a , k renu pos lans tvo dne 30 . ma lko

kasn o iz Beča , bu đu ć da je ovoga i s toga d an a m nog o g ospode

s poslanikom na lad ji ru ča lo ; o t i snuv se oko 3 . u re po pod ne , n isu

istoga dana dalje stigli od sela Vischamilnd (F i sch am ent ) , ko je j e

3 milje od Beča ud aljeno, gdje r ie ka

Vischa

u t j eče u Dunav .

3

D rugi dan (dne 3 1 . kolo voz a) oko 9 . ure do podn e pr isp je l i su u

P o ž u n Pressbiirg). Od avle ka sn o kr en uv , došl i su tek u nedje l ju ,

1. rujna, oko podna u Comorn, odkuda odas la še g la sonošu к sa n-

džak u u Ös t rogen s po ruk om , da ca rev pos lan ik s p ra tn jom do laz i

i da b i odredio , da se pos lanik s dru žb om pre uz m e. D ne 3 . ru jn a ,

dok je odgov or pr isp io , bav i l i se u K om or an u, raz gleda l i gr ad ,

osobito tvrd ju i varoš . T vr dj a je ja k a i dob ro sag radjen a , smje-

š tena t ik Du na va s jed ne s t ran e , a s dr ug e teče Wag i utječe na

r tu ili ug lu tv rd je u D un av , š to grad vr lo u tvrd ju je . U varo ši

ima n jekol iko s to t ina ša jkaša (Nasadissen) , ugarskih vojn ika , oru-

žanih kop jem i ta rčom ( ta r t s che n) , a upot re bl java ju se na vodi ,

na ša jkah , ili osobi to j vrs t i lad jah . Za pov jedn ic i gr ad a b i jahu ond a

1

„Šu m ađin ka gl. u St. Nov akovića, Srp ska bibliografija od g\ 1 7 4 1 .

do 1867., Biograd 1869., str. 359, 8(58, 879 i 388^

2

Voyage de Levant fait par le commaudement du rov, en Г aim ee

1621 .

Pa r le Sr. D. 0. ; Paris 1621). Kad, kn j. CXX1V, 22, 7 6 — 8 4.

3

Glede pojedinih m jesta na pu tu Dun avom od Beča do Biograda gl.

Rad, kuj . CXVI, 9—21, 73—86.




XVI

VIEKA 51

K i e l m a n s e k

1

i H ev elein , potonji je posli je preuzeo up ra vu gorn je

U ga rs ke . (Jim je dne 4 . javl je no , da T urc i čekaju pos lans tvo m alo

n iže K om ora na , um ah k re nu še da l j e ; p ra ti l a j ih kopnom n jem ačka

vo jsk a od 300 ljudi , a šajkaš i s 19 ladja po D un av u. N a sv ako j

ladji bješe 28 l judi , na im e vojn ika, koji i veslaju ; pa 2 vojvod e

(waida) il i ka pe tan a , a na prednjoj s t rani svak e ša jke b jehu n a

mješ tena po dv a m ala topa , koja se svak am o da la kre ta t i . Pos lan

s tvo naš lo je T ur ke , ček a j uće na svojem mjes tu , р б u re niže Ko

m or an a (na gran ic i ) . Beg odas la svoga k iha ju ili dv orn ika s 9

ša jka , koje b jehu oru žan e , ka o i naše , jedin o š to su im ale samo

po jedan top . Turc i su svečano preuze l i pos lans tvo. Pod veče pr i

sp je l i su u Ös trogen

Gran),

a beg j im pos la svakoja ka ž iveža na

ladje . Pos l i je večere zabavl ja la j ih turska g lasba i 2 Cigana , koja

su igra la . Dn e 9. posla be g 8 ko nja , na kojih ja ha hu , osim posla

nika i druga gospođa, dočim su ostal i iš l i po dvoje pješke к b eg u

u audien ciju, gdje je p osla nik pre dao care vo p ismo, koje beg s po-

š tovan jem pr im i; gov orio je ta l i jan ski (well isch), š to je u ga rsk i (?)

tumačeno: preda lo mu se i carski dar , na ime dvie poz laćene kante

i nješto novca. Begove sluge đoniele su piće, što se zove „tscher-

be tt i dado še j i m pit i . Ov o je piće prav ljeno od vode , me da i

s ladora, a u piću bješe i leda: ogavno je to piće, kao da bi bio

l iek za č išćenje (purga t ion) . Pred begovim s tanom čekahu Cigani ,

te su, pred poslanikom iduć, igral i i pjevali , te prat i l i ga do ladje .

Po s lanik ovu pr a tn ju vod jahu u grad ić „ G ran , š to se d iže na v i

sokom brdu i znad va roš i : b je še n jegda nadb i skupsk im đvorem,

inače ne im a u n jem š ta za v id je t i ; jed ina je s to lna c rk va i kap ela

od mr am ora , a u g ra d iću j e bun a r , kam o se voda vodi iz D un av a ,

a razgledali su dole

stroj ,

k oj t jera vo du na brdo. Uz pr atn ju

begovih ša jka krenuše da l je , pa su pr isp je l i u varoš icu Ш а г о в

(Maroš ) , p r ip ad a M irku Fo rga ču , .lov io ju zove Marusium ;

2

n a -

p ro t i , o nkr a j D un av a , na b rd u j e Vissegrad (Višegrad), a odavle

su 3 mil je do B ud im a, k am o su pod veče prispjeli . Šin an pa ša

pos la j im 20 ša jka na susre t ; kad su pred n je doš le , razredi le se

i š i rom D u n av za pr em ile : s naše i n j ihove se s t rane puca lo . Na

v e č e ,

u B ud im u, pos la j im paša s va ko jak a ž iveža . Sl iedećega ju t r a

1

Kihlm au, Kielm an, Kiihlmau , spominju ga. kao zapovjednika Ko

morana njekoji pređjasnji putopisei; gl. Rad, С Х П , (>(>, 2(J4; 0XYT, 10.

2

„M aros, Stu hl, M arosieusis sedes'". Fr. Bischoif n M ller. Ver-

gleich end es W rterb uch , p. 1()7().



52

DK. P. MATKOVIĆ,

(6.) doveli su Turci

к

lađjam konje , na koj ih su osim poslanika i

dru ga gospođa jaš uć pošla u pašin ko na k. Po u l ic i s ta jaše s obje

s t rane vo jn ic i , a u dvor i š tu p aš ina s t ana do 30 j a n ič a r a ; o k o p a š e

sedjahu u svečan om ruh u njegov i najod lični j i l judi , duho vn i i svje

tovni , a tlo bješe ć i l imi zas tr to . Pa ša sedjaše po sred ini , a p osla nik

do n jega n a posebnoj s to l ic i . Pr im iv paš a iz ruk u posla nikov ih

carevo p ismo, pol jubi ga . Pošto su medjusobno poslove razpravi l i ,

pokloni paša poslaniku z la tom izvezen m ente n , na to je po slanik

svoga svukao i pa š i na čas t n jegova o bu kao . Na pov ra tk u

к la-

đjam pra t i la j ih glas ba s igr ači . To se , dod aje , za to rad i lo, da

se pok aže , ka ko svoje go spo dar e l jube , i k ak o su j im vje rn i , i

kako n i za pogibe l j i nemare , da j im s lavu uzve l iče . Pod veče došl i

su к l ad ja m hrvači, koji su do po tiela bili goli, pa su se bacali

i j edan na d rugo ga do k r v i ud a r a l i : m rk i , gn jusn i T ur c i ; ka d su

igre svrš il i, došl i su poslaniku s k rv av im i g lava m i , a ka d j ih je

nađar io , l jubi li m u ru k e .

„S li edećega dana — 7 . — v o d i l i j i h j an iča r i u g rad , ko j j e ka o

i dvor na b rdu , a sag rad jen j e po n jem ačko m s logu ; kuć e su ka

mene , a vod il i j i h na jp r ij e u k r š ćan sk u c rk vu . K or j e D ub rov čan a

i drugih Ta l i jana (Welschen) , koj i već inom služe po obredu ka to

l ičkom ; doč im već i d io c r kv e , pr ip ad a ev ang el ik om , koj i su ve

ćinom U gri . Uz cr kv u je škola , gdje se djeca uče či tanju i pisan ju.

D ne 8 . jaš io je paša sa svoj im dv or an stv om na pol je , b i lo je tu

G00 i v iše konja ; pred pašo m išlo je 30 0 jan iča ra , s du gim i t rs ka m i ,

a za pašom jah a lo je 400 hus ara . — Posl ije podna m nog i su i šl i

u Peš tu , ko ja j e p reko Du na va nap ro t i Bu d im u , a spaja j e mos t

na 64 lađ je . U Pešt i ima mnogo kršćana , koj i ž ivu pored Turaka

о t rgovin i . D ne 9 . u nedje lju m išl jahu, da će dal je kren uti ,- a l

digla se vel ika bura, te su moral i istoga dana još tu ostat i . Raz

g leda li su kup e l j , k o ja j e up ra v kne žev sk i u re d jen a : od p r i rode

topla , pače tak o vruć a , da se podnosi t i ne m ož e; vr lo je č is ta , dvo re

goste pran jem , r ibanjem i sušenjem ; uz to ima za s i rom ahe prosta

kupel j pod o tvorenim neb om , te ju na š ire opisu je. Pa ša pokloni po

s l an iku za rob l j ena Niemca , rodom iz L ip sk o g a : s i romah hva l i bogu

i poslan iku, č inilo m u se , da j e u ne bu , i l i d a je po dr ug i put

rod jen; b i jaše u K aniž i gradi te l jem , zo ve se A rco nat , a u B ud im u

ga zarobiše .

Löwenk lav pako zab i l j ež i

о bav l j en ju pos lans tva u Bu dim u samo

o v o :

„pošto je poslanstvo pr isp je lo 5 . ru jna u B udim , b i s ve l ikom

čašću p r iml jeno . Pos lan ik p reda S inan paš i ca r s ke da ro ve . О



PUTOVAN JA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI . VIBKA. 5 3

paš i dodaje , da je rod om Floren t inac iz I tal ije (W elsch land ) . Dal je

pr iča , da je p aša s l iedećeg a da na dao poslanik u n a čast igre, koje

L ow en k la v n a š ire opisuje; i posveti j im posebni člana k pod na-

s lovom: „Beschre ibung e ines tü rk i schen Spec taeu ls

1

' . a pošto su

m u se igre vidjele velik om r iedko šću, osvjetli j ih jošte na posebnoj

sl ici .

1

О d al je m p u t u d o B i o g r a da pr iča Besolt o vo : „D ne 10. rujn a

kre nu lo je po slan stvo d al je : razv eza še most. da. su njihove ladje

mo gle proći , š to nije bez p ogibelj i . Tu rci vukli su s ko pn a uzeti

po slan iko ve ladje. T ur ci su poslanstvo sa svojih ß šajka prati l i ,

pr iv eza v svoje za pos lan ikove ladje i ves lajuć je vuk oše . Jed an

beg , 3 čauša i 3 jan iča ra , koje j im dade paša bud imski , b i jahu

pos laniko va zaš t i tna pra tn ja , koja j ih je sve do Ca r igrad a pra t i la .

Is toga dana pr ispjeli su u

Lhuzltovi

(Ra czk evi i . ili Srpsk u varošicu

Raison marlit). gdje su tak ov i podan ici , koji plaćaju dan ak T ur -

skoj i U ga rsk oj . D ne 1 1. u varoš icu Р а х л ;

12 u

Tolnu

l iepa va-

roš ica , ug ars ka v a ro š : mo že se tu svega do bi t i : ovo je pos l jednje

mjes to , koje ga se poda nic i odavaju vjernimi carevi pod anic i . Im a

tu mn ogo kr šća na , imajućih svoju crk vu , d rže si i svoga propo-

vje dn ik a. D rug i d an — 13. — vidjeli su uz D unav l iepe luke

s drvećem, š to svjedoči, da je ono močvaran pr iedjel , jer nije na-

seljen. Sliedeći d an — 14 . — plovljalui izmed luka , gd je je bilo

i s t o k e : od ku da iz va dja . da, je bilo blizu i s tan ov nik a podalje od

vodi

1

. K as no n a veče pr is tal i su kod gra dić a

Erdcut

(Er du t) , koj

je po kra j Du na va , d iže se na brdu, ima tu i n jekol iko vodenica .

T u utječe; D ra v a Braniš ili Drag) u D un av . Dne 15. pr ispjeli

su rano u varošicu

WaUcovar

(Vukovar ) , Valent inov grad, ima na

visini dv ora c, ima polja i v in og ra d a; tu je du g i tak o visok most,

da k ad a v oda n ar as te, da g a neod nese. Za t im su prispjeli u uba v

gra dić , po imenu

llloi

(si c ) , ko j se diže na visini, a pod njim

teče D u n a v ; l iep vidik . Noću s tig li su u Seher iveli, varošica i gra dić

na ma loj vis ini . D n e 16. pr ispjeli su

к

grad iću na brd u, a pod

brdom bi jaše varoš ica , zove se ugarski Pelrotrar inače Petri Va-

radinum. T vr dj a je velik a i ogra djen a platnenu. Oko po dn a s t igli

su u varošicu

Carlotritza

(K ar lo vc i) , gdje radja dobro vino, cesto

i liepe boje, poslije Beča nisu boljega pili. Stano vnic i su kr šć an i,

ko j i mora ju na svom gr lu šted jet i i Tu rč inu zabad ava d av a t i ; čuo

j e ,

da se pos l i je ko d po reza ob ra ču n a; d akle nebi daval i bezp la tno.

1

Lcwonkhuv, Xeuwe Chronica, р П Н



5 4

DK. P. MATKOVIC,

Poslanikom običava ju po klan ja t i voća , k ru ha , ko koši , za š to j im

se pre m a nj ihovu sirom aštvu nješto po klo ni . P re k o noć i osta l i su

u Salanlcemenu ( S l a n k a m e n ) , g r a d i ć s v a r o š i c o m ; o v a k o n a z v a n

ne rad i l iep ih kuća i u l ica , nego rad i p la tna . Naprot i , onkra j Du

nava, ut ječe Tisa Teissa il i Tibiscus)^ koj iz Er de l ja pre ko gorn je

U ga rsk e teče . D ne 17 . pr isp je l i su ran o u B iogra d Beligrad ili

Griechisch Weissenhurg): ve l ik gr ad , imajuć i na v is in i tvrd ju i

j ed an dio g rada . S j edn e s t ran e t eče D un av , a na d rugo j Saiuus

il i Sauiv, ko j i zv i re u K ran j sko j Crain) i ut ječe ovdje . D ne 18.

razgled a l i su grad , u kojem ne im a n iš ta osobi ta za v id je t i . Tu ima

dobro sag rad jena t rgo vač ka ku ća , ima juć a p ros t rano dvor i š t e , po

sredin i bu nar , a naoko lo su osvodjeni t r iem ovi s du ćan i , gd je se

t rže svako jake t rgov ine . Sva j e sg rada o lovom p okr iv ena , kao š to

tvr dja i m ošejc .

Evo bi l ježaka Besoltovih

о pu tovan ju i ch tens te inov a pos lans tva

od

Beča Du nav om do B iog rad a ; odk ud a se razab i re , da j e ova j

opis jedn ovi t pu tn ičk i dnev nik , ko jem u posve nedosta je ge og ra-

fijska ka ra k te r i s t ika p ravog a pu to p i sa ; doč im Lö ven k lav ov e b i lj e žke

о i stom putu radi svoje obćen itos ti ne t reba ju kom en ta r a . P ra tn ju ,

pr iman je poslanstva , auđienc i je ko d beg ova i paša , kao i med ju-

sobne d arov e , p a gošćenja i d r ug e tu rs ke na va de opisu je Besol t ,

kao s tvari mu nov e , dosta na š i roko i ta čn o ; što se tako djer ope

tu je malo ne s te reotipno i kod predjaš nj ih p utop isaca , k oj i tak odje r

isto,

kao r iedko st i i ne po zn ate stv ari , više i li m anje na šire opisuju.

Na putu od Beča do Bu dim a spom inje Bes . sam o na jg lavni ja mjesta ,

a sva su dobro pozn a ta i od pr ed ho dn ik a op isana . I b i l ježke Bes .

о pojedinih mjes tih ne pr už aju niš ta osobita , š to neb i bi lo j u r od

drug ih spomenuto . О položaju K o m o ra n a s laže se u cielom s opisom

ie r lachov im . ko j kom oran sku tv rd javu savršen ij e p r ik azu je .

1

О

Ostrogonu

Gran)

i

V i še g r a d u

Visscgrad)

tako djer nedonosi nov ih

po data ka , pače drugi ova mjesta savrše ni je opisu ju .

2

1 opis Bu dim

pešte u Bes. j e dosta obćenit , te zaos taje iz a opisa istoga gr a d a u

d rug ih pu top i saca .

3

Je r g la sov i ti k r . dvor j ed va spom in je ; ko d

kr šća ns ke c rk ve iz t iče d io du br ov ač ki , š to je zn a tno , je r sv jedoči ,

da je još onda b i lo u Bud imu du br ov ač ki h t rg ov aca , koj i su ondje

ju r od S ig i smundova doba už iva l i zna tne t rgovačke s lobode .

1

Rad, kuj. CXV1, 10.

* Rad, knj. 0X V1, 11 , 18, 75 , 76 i 83 .

3

Rad, ku j. CXV.I, li ', 12, 18 , 7 7 — 8 0 , 8,-5 i 84.



PUTOV ANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIBKA. 5 5

I n a daljem pu tu do B io gra da nespom inje Bes. nepo znatih m jesta

pa i bi l jež ke о t ik mjes tih većino m su ob ćen ite; dočim u p ređjašnjih

pu top isaca ima

о i s tih mjes tih

više ili manje širili opisa.

О g laso-

v i to j „Srpsko j varoš ic i Batslcoiui ili li at sen markt) gov ori vr lo

obćeni to , tako i о sliedeć ih m jestih , ko jim i se prošlo , ili gd je se

pr i s ta ja lo .

1

K o d V u k o v a r a

Walkoirar)

izriče onaj glasov iti mo st

p r e k o V u k e , о k o j em p r e d h o d n ie i pričaju, da ga je Sulejm an n a

vojn i si gotsko j dao sag rad it i .

Illoi

u mjesto

llloc

(I lok) poz nat je

g r a d i ć ,

о k o j e m p re d h o d n i e i n a

ši re go vo re ; dočim je

Seher weh

izopač eno ime po zn ate varošice; Ce rević .

2

Zn am eni tu tadan ju tvrd ju

P e t r o v a r a d i n

Petro)var)

ka o i S l a nka m e n

Salankemen)

opisuju

predh odn ie i š i re i tač ni jo;

3

bi l ježka pako

о K a r lo v e ih Carlotvitsa)

neod nosi se tol iko na mjesto, koliku na glasovito nj ihovo vino i

na s tanovnike , koj i su mora l i

s lužbenim putnikom davat i potrebe ,

koje se po pr ičanju kod plaćanja poreza o bra čun ava lo; a li ovo

potonje odnosi se i na dr ug e s tan ov nik e, koji su prebivali na glav nih

putev ih tu r sk ih pokra j ina . T i sa

Teissa)

nedolazi iz Erd elja , neg o

izvire blizu njeg ove me dje, a najzn atnije svoje pr i toke dob iva iz

Erd el ja . I Bes . opis Bio grad a

Beligrad)

nem ože biti obćen it i j i.

Pu top isa c do daje, da niš ta nije vidio u Biogradu znatn ijega, š to

bi vri ed no bilo da se opiše, ni gled e topo grafije gr ad a, ni glede

života naro da , do jed ino ga bezes tana , koj i razm jerno na ši re pr i -

kazu je . — Usupro t pu top isac Hayesov opisuje Biograd pre m a drug im

razm jerno š i r ok o; poš to mu je opis za svoje doba dos ta zna tan,

pr iob ćujem o ga u š irem izvo du , pop unju juć t im Besoltove ned o-

s ta tke .

„Biograd

Belgrade),

u g a r s k i

Albe Greque,

s tar inski

Taurunuvt.

Medju svim i grad ov i, š to su u vlast i sultan ovo j, ni jedan nije , osim

C ar ig rad a , po svojoj pr i rod i tak o kor is tan kao B iogra d; je r je na

gran ic i Srbi je , na obro nk u br iežu l jka i na ušću Save u D un av , š to

tvor i d iv an položaj . Sa s t ra ne U ga rske , od koje ga die le dv ie r iek e ,

pukle su vel ike ravnine , koje su tako rodne, da bi mogle prehra-

niti deset p u ta više ljudi, ne go što ji h tu i tam o ima. U okolini

g ra d a pu no im a vr to va , š to čini , da je življenje tu v r lo ub avo .

Biograd je pod 44

l

/

2

° š ir ine, a pod 45° dužine , a nije nego samo

1

Rad, kuj. С '.».' i d . ; k u j . <'Х П . 20И i <].; ku j. CXVI, 14 i d . ;

81 i (1.

2

Rad, kuj . (X II , 1 7 3 ; CXVL U , Kn.

3

Rad , (.'XVI, 14, l'.t, s i . S">.



56

DK. P. MATKOVIĆ,

dva dana daleko od s lovinskih gora ; z rak je vr lo umjeren, a go

dišnje dobe vrlo su ubave;. — Ovaj grad nije sav zidovi utvrdjen,

prem da je na jveći i na jzna tni j i na Iz t ok u. Od s tar insk ih utv rdjen ja

ne ima go tovo n ik ako va t r a g a ; ono pa ko , š to su Tu rc i s agrad i l i ,

odk ada su tu , ne odg ova ra ni l jepoti , n i s ig ur no s t i ; je r su sv a utvr

djenja, š to j ih ovdje ima, gra dje na sploh na je da n b o j : pre m da se

grad tako pros t i re b r iežu l jkom, da j edna kuća neprekr iva d ruge ,

nego sve imaju p r i ja tan vidik . — Ve ćina T u ra k a s tanuje u tvrdj i ,

gdje ni je dozvol jeno kršćanom s tanovat i . Ova je duž Save i ogra-

d jena j e j edno s tavn im z idovi bez svak ih bedem a, b ra ne ju samo

eetvoras te kule s vr lo mal im proko po m , o dk ud a se nem ože sudi t i о

j akos t i mjesta — Pre m da Biogr ob i lu je svak o jak im

ž ivežem, on je

osobi to obi lan s ladkovodnimi r ibami, v iše no ikoj i europski grad:

ne samo da je tu ima u vr lo ve l ikoj m nož ini , ima j ih i vr lo go

lemih, a uz to tak o jef tin ih , da ni je za vjerov at i . D ub ro va čk i t rg ov ci

pr ik azaše pos laniku g . P layesu k ra p a , ko j b ješe medju očima i

repom 3 s tope dug, a s tajao je samo 15 solada, ima j ih i 4 do 5

s topa du gi h; ima i vr lo golem ih jef t in ih š tuk a , ima tu tak od jer

m anića , koji su 10 s topa du gi. Sve ribe , koje se ovdje love, iz-

vr stn e su i vrlo tuste, je r se uz r iek u s tere n ad pies kom dv ie s tope

debeli

mul j .

— Biogr. osvoji g. 1520 sultan Sulejman, koj ostavi

tu beg le rbeg a ; budu ć se n jegova v las t p ro tegnu i na U ga rsk u , p re

nese priestolnicu beg lerb ego vu , da bu de š to bliže m edji , iz B io gr ad a

u Budim. On sjedi u Budim u a u B iog ra du im a ka jm a ka m a , ka o

svoga namjes tn ika" .

„Ovaj gr ad, os im tvrd jave , nase l jen je većino m od kr šća na , koj i

ispovjedaju vjeru gr čk e c rk v e, a im a j i h znatne.) više neg o T u r a k a ;

uz to može imat i oko 800 duš a kato l ičkih , koj im du hov nu s lužbu

obavl ja ju redovnic i sv . Frane , koj i su ovdje nas tanjeni ; ima tako

djer Isusovaca , koj i čud otvo rno dje luju , ne sam o u gra du , neg o i

u sus jednih kra jevih , je r su obra t i l i mnoge razkolnike i potvrdi l i

u vjeri veliku m nožin u l judi , koji vele, d a su s l jedbenici r im ske

crkve, da su i nj ihovi oci to is to bil i ; a l i da nisu nikada primali

svetota js tva , da nisu nikada s luša l i mise , i da nisu krš teni druga

čije,

nego u ime sv. Iv an a . T ak o vel iko je nez nan je u ovoj zem lj i

Ovi dobri oci daju s i dob rov oljno tolik og a tru da , da j i m j e vrlo

obi lna že tva , kojom prim aju i m no go ut jehe . Putn ic i j ih nadjoše

u njekom se lu Sr bi j e ; ku da god dodju, pr im a j i h onaj s i ro m ašan

na ro d kao da bi bi li a ngjeli , ko je j i m bo g posla. O ni v rše ovu

ljub av i tvo re d ob ra djela pu tem misija , jer oni obično sjede u




Bi og rad u, u Pe eu hu (en la vil le des cinq ue Eglises) i u Erđe lju.

— Im a u bio gra dsk oj okol ini o ko 12.000 r ims kih kato l ika , osim

onih, koj i su u gr ad u. U Erdel ju i po dru gih obl ižnjih kra je vih ,

mo že j ih bi ti do 3 0. 00 0; od pr i l ike to l iko u Uga rsk oj , š to je pod

gosp ods tvo m sul tano vim ; a u s lovinskih zemljan može j ih bi ti

dob r ih 5 6.00 0. Osim toga im a po gorah mn ogo sam ostana , u koj ih

ž ivu redov nic i sv . Kran e . Jed an je ta ka v samo stan, po imen u „naša

gospa od Olova

nostre Dame du plomb),

te je po da na od Sara

j e v a

Serrail),

gla vn og a g ra d a Bo sne ; ondje je vrlo s tara s l ika

bog orod ič ina , ko ja se jed no m u godini nosi u obhodu

3

/ , milje da

leko ; onam o naim e, gdje bi nadjena , ka m o dolaz i ve l ika mn ožina

kr šć an a , to ka to l ičkih , to gr čk ih , da vide čudesa , š to se ondje tv o re ;

ist i j u Tu rci vele š tuju, j e r v r lo često pr im aju zdravlje iz n jezinih

ru ku . Pos lanik Ha ye s bi na putu u Biograd zamoljen od up ravi

tel ja samostana, da mu izhodi od sultana njekoje pismene odredbe

š to j ih je t reb ov ao .

„Sva t rgov ina g ra da B iograda u ruc i j e dub rovačk ih t rgo vaca ,

koj i ovdje pre biv aju , už iva juć vel ike t rg ov insk e s lobod e; oni do

voze obr tnin e , a pr im aju ko žu , vu nu i vosak, š to izvoze u J ak in ,

a od avle po I tal i j i. — B ud im sk i paša, k oj se desio on da u Bio

gradu, dobivš i v ies t , da f rancezko pos lans tvo dolaz i , pr ipravi na j

l jepšu kuć u da na s tan i g . H ave sa . Iz kr ca v se pos lans tvo u luc i,

ček aše ga pašini ko nji , na koje posjedaše i podjošc u odredjeni

stan, a prati l i j i h m no gi čauš i , ja ni ča r i i drug i častnici , osim sluga,

koje su s pos lan s tvom pr ispje le . D ub rov ačk i t rgovci pra t iše pos lan

s tvo ,

kud go d je išlo. Dal je opisuje na kra tk o doček, darov e , dvo

ra nu pašinu , audien cij i i , pašu i njegovu nošnju, a tu se izt iču po

znate turske navade, koje se više i l i manje s tereot ipno opetuju . О

čem se pako u audienci j t s pašom razpravl ja lo , о t om ne ima spo-

men a Nego pos lan ik dade paši razu m jeti , da ga je k r a l j , njegov

gosp odar odas lao, da p ute m potraž i sul tana ra di mn ogih znatn ih

drž av nih p os ala : jo š da mu je na ložio , d a putem pos je t i i pašu,

pa, da mu izruči k ral jev o pism o. Paša pr im i s velikom pon iznošću

ovo poslanikovo očitovanje, veleć da mu je osobita čast . š to se nj .

velič anstv o njega s jet ilo i š to ga je odlikovalo pismom . — K uć a,

gdje je po slan stvo s tan ov alo , b ila je blizu zidov a tvrd je, a imalo

je u s tanu s t ražu ja ni ča rs ku . Bu duć se bavi lo više dana u Biograd u,

ž ivilo je n a ra ču n su l ta no v; paša učini potrebi te odredbe glede go-

šćenja po slan stva , koje j e do biva lo dva p ut a više, nego što je bilo

osoba. — Peti da n posli je p rv e audiencije , posjeti H ay es op et pa šu .



5 8

D R . P . MA T K 0 V IĆ

da mu zahval i i da se š n j im opro st i . P r im iv ga l jubaz no ka o i

p rv i pu t r azp rav l j a še p r i j a t e lj sk i

о d ržavn ih pos lov ih i о

žel jah

kra l jev ih osobi to g lede tur sk og a ra ta pro t iva Po l jske . B ud uć da

je paša samo poslanstvu za volju ostao u B iog radu pre bro di dru gi

dan Savu da se u tab or i u n jek om mjestu je dn u mi l ju od gr ad a

o đ k u d a j e k r e n u o p u t e m Bu d i m a d a p r e u z m e o n d je u p r a v u a p r a

t ilo ga 6000 konja i 300 deva . Pu top isac opisu je pr i pr av e pašinu

pra tn ju n jez inu nošnju i tabo rov anje . — Posl jednje večer i š to

b i ja še pos lans tvo u B io gr ad u pohod i pos lan ik m ula kad i ju po

imenu Hah il eff endiju, g r a d s k o g a su d c a a p o z n a v a o g a o d p r v o g a

svoga pu ta po Tu rsko j . K ad i j a b je še v r lo zadovo l j an pok aza j im

m noge s tvar i medju osta l imi i rodoslovje svoje vrs t i od A da m a

do M uhamed a . Kr šćan i i T urc i d rž e ga za čov jeka veom a ćudo

redn a š to s t rogo drž i zad anu r ieč pa da se n jemu im a zahv al i t i

š to još t ra je m ir medju carem i su l tan om . — Pa ša pr i je svog a

odlazka naru č i za po slanstvo 4 koč i je к t om u o d re d i čauša da j ih

p ra t i ; sva j e po t reb i t a od red io da pu tu ju bez svak oga t rošk a do

mjesta gdje b i jaše su l tan . Pošto b i sve za put pr ip rav l jeno kr en u

poslanik i n jegova pra tn ja iz Bio grad a dn e 13 . l ipnja .

1

Ev o opisa Biog rada od H av eso va putop isca . Tu t reb a na jpr i je

razl ikovati topografi jske bi l ježke od etnografi jskih. Geografi jski po

ložaj Biog rada opisu je raz m jern o na k ra tk o a li tačno . Stup njevi

šir ine i dužine

о ko j ih m u je na ra vn o i podn ebl je v isi lo , uze t i su

iz geografi je Ptolomejove, koja b ješe on da g lede as t ron om ijskog a

položa ja još je d na ko pod log om ; a l i n i je j ih uzeo о S i n g i d u n u , n e g o

о T a ur un u .

2

I Hay esov pu top i sac p r ihvaćao je miš l jen je s ta r i j ih i

suvrem en ih geogra fa da j e na im e današn j i B iograd

(Alba (Jraeca)

s ta r i Taurunum; pošto smo о to m j u r d r u g d j e r a z p r a v l ja l i , u p u -

ćujemo na ono mjesto.

3

U t v r d j e n j a b i o g r a d sk a p r i k a z u j e H . p u t o

p isac ponješ to obćeni to pa ipa k m u na jsućn i je n i je iz m ak lo ; doč im

Pigafet ta ona utvrdjenja kao i stra tegi jski položaj sustavnije i ši re

op i su je ;

4

u os talom č in i se da H . puto pisa c nebi jaše vo jn ičk oga

zvan ja . U cielom topogra fi jski je opis đon jekle obćenit po pu nju ju

ga d je lomice opis i predjašnj ih p utop isaca osobi to V ran č iće v Pig a-

1

Voyage do Levant fait par le commaiidoment du Roy en Г а п п ё е

1 6 2 1 ,

par Sr. D. .1., IL ed., p. 54 — 6 5 .

2

Cl. PtolomaeiiB, ed. Mülle r P ar is ; I 300 45 3.

3

Rad kuj . С , 9 4 i 9 5 .

4

Starine, ku j. XX II, 18 2. Rad , C , 13 4, 1 39 .



PUTO VAN JA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIEKA . 5 9

fet tin i G erla eh ov . — Gle de etnograf ijskih b il ježaka po redit i se

mo že H. puto pisac đonjekle s Ge r lachovim , s tom ipa k raz l iko m,

da se potonji ob az ire goto vo na sve narod e i vjere, đočim pr vi

govor i pona jv i še о k a to l ic i h. Bil jež ke etnograf i jske, koje su većinom

vje rsk e na rav i , b i t i će puto pisac crpio iz ubavies ti , dobivenih od

tamo šnj ih red ov nik a , to Fr an jev ac a , to I susova ca , koj ih dje lovanje

osobito uzve ličuje. Bil je žke neod nose se toliko n a Bio grad i li na

Srbi ju , nego zah va ćaju poda l je u sus jednu U garsk u i E rde l j , pa

u Bosnu i H erceg ov inu , je r rom an sk i putopisc i zovu potonje zemlje

s lovinsk imi , pa š to am o rač un a samostan odnosno glasovi tu čudo

tvo rnu s l iku bogorod ice u Olo vu, koja se u tadanj ih crkven o-his to-

r i jskih spomenic ih čes to spominje .

1

Poda tc i о b ro ju ka to l ika težko

da će bi t i po uzd ani , a ne im am o iz onoga doba s ta t is tičkih izvo ra , da

bi je mogl i poredi t i . — Havesov putopisac neopisuje znameni tos t i Bio

gra da , n i ka rav an ser a ja , n i beze s tana i mošeja, kao drug i , nego svrać a

pažnju na druge r iedkos t i , na ime nemožc se dos ta načudi t i obi l ju , ve

l ičini i jef t inoći tam ošn jih r ib a, nav od eć i na ra vn i razlog, zašto su ta

mošnje r ibe nerazmjerno tus te . Govoreć о b iogradskoj t rgov in i iztiče

i on D ub rov ča ne , ka o g lav ne i prv e tamošnje t rgovce , je r da je u

nj ihovih ru ku sva bio gra ds ka t rg ov in a; a osobito , — š to ni jedan

od predhodnika nespominje — naglasuje nj ihove uvozne i izvozne

trgo vin e , a ko d potonj ih naz nač uje i put , koj im prolaze u inos t ran-

s tvo .

— Iz k ra t ko ga pa ko izv ješ ta ja о dočeku , pr ima nju, gošćenju

i audienci j i se raz ab ira , da se s pos lanikom f rancezkim u T urs ko j

l jubazni je pos tup alo , nego š to s pos lanic i n jemač koga c a ra ; je r po

tonji b i jahu odaš i l jani od vladao ca , koj je Tu rč inu plaćao d an ak ,

dočim je f rancezki pos lan ik odas lan od vel ikog a sul tan ova pr i ja

tel ja , a za to m u bi čast i gostoljubje u najvećo j mier i izk azi va no .

О p r e d m e t u r a z p r a v l j a n ja m e d ju pašom i Haycsom ni je putopisac

kod prve audienci je niš ta zabi l jež io , kod druge pako spominje ta

dan je nep r i ja te l js tvo med ju Tu rsk om i Pol jsko m, ko je nep r i ja te l j

s tvo da se uklo ni, odas lan bi H ay es da u sultana posreduje. Su ltan

Osm an r azd raže n od po l j sk ih ko zak a , ko ji mu nanašah u ve l ike

šte te ,

odluči ka zn it i Po ljsk u, te dignu na nju velike vojsk e, koje

je l ično vodio. Po ljsk a t im pre pla šen a, odasla, da se uklo ni ratu ,

pos lan s tvo, koje neb i u C ar i gra du ni pr imljeno, je r b i odas lano iz

Pon te p icco la na t r a g . En gle zk a se t akodje r v ruće zauz im ala za

1

E. Ferm end žin, Acta Bosnae, Monumenta, spec. hist. Slav, mer.

v. XX II It, 146, 47 i d.; К . J iroeek Handelsstrasson p. 50.



6

D E .

P . MATKOVIĆ,

Pol j sku , a l i bezusp ješno . F rancezka odas la Hayesa , da po t raž i pu tem

sul tana i da posreduje m ir ; a li H aye s je putem zak asnio , je r O sm an

krenu jur 9 . svibnja

1 6 2 1 . ,

a 2 1 . i s toga mjeseca bi jaše na putu u

J e d re ne , odkuda j e k r e nuo p re ko B a lka na

к D u n a v u :

za to se

Hayes n i je putem sa su l tanom nigdje sas ta t i mogao

poš to j e k renuo

tek 21. l ipnja iz B iog rad a; od ku da je išao pu tem u Ca r igra d, u

nad i , nebi li se ipak gdjegod pu tem na su l tana nam jer io .

О d al je m p u tu L i c h t e n s te i n o v a p o s l a n s tv a d o C a r i g r a d a zabil ježi

Lö w en klav samo ovo : „U Biogradu os tavl ja se lad je , pa se putuje,

pus t iv Du na v s l ieva . da lje k o p n o m : ide se na i m e Srbi jom

Servia

oder

Zirfenland),

B uga r s kom

Bulgaria),

die lom M akedo ni je i T ra -

c i jom, koja se sada zove Romani jom. Paša budimski dade pos lan

s tvu tursku pra tnju , da ga vodi bez t roška; na ime bega , 3 čauša ,

koj i su ka o naš i g ospoš t inski povjere nic i , i 3 ja ni ča ra , pra tnja sa

svojimi s lugami iš la je na 7 k o la " .

2

„Poš to bi u Biogradu pr t l jaga iz ladja izkrcana i na kola na tovarena ,

— nastavlja Besolt svoja bil ježenja — pripravilo se poslanstvo na

da lj i pu t po kop nu , i k re nu dne 19 . ru jna ran o pu t Ca r ig ra da . Go

spodskih koči ja b ješe 5 , ond a pos lanik ove tarnice i 5 se l jačkih ko la .

Is toga dana noćevaše u Malom Bulcovaru ( ) ili Bu co w ar u ( ),

prv i put u ka rav an ser a ju . Pu tem vidje li su s tar i gra dić n a visoko m

brdu , b ješe n jegđa bran i š tem tu rsko ga ca ra p ro t iva Ug arsk e . Zem l ja

od Biograda dalje zove se

Servia,

nebi b i la ne pri ja tna , ka d bi b i la

obradjena , tako je zapuš tena i razse l jena , da se б — 6 m i lj a d a l e k o

nev id i

ž i te l ja . O vdješnj i ka ra va ns era j i tak o su rdjav i , da se s ug ar-

skimi nedadu poredi t i . Dne 20. , i l i drugi dan puta (od Biograda)

u

Veliki Bidcoivar

( ) ili

Bucotvar

( ) ; 2 1 . i li 3. dan pu ta u

Wa-

daschin ili Bađotschin; 22 . ili 4. da n u Jagodnu: Hepa var ošic a,

ima juća n jeko l iko k am enih ka rav an se r a ja i 2 l iepe m oše je ; u gor

njoj je sahranjen nek i beg sa svoj im s inom , pre d njom je bu na r ,

gdje se Tu rc i peru pr i je nego ulaze u bogo mo lju . Im a u varoš ic i

jo š 2 bu na ra , a li vođa ni je d o b ra ; ima i l iepo kupa l iš te , s l ično

budimskomu, inače neima kupal iš ta po varoš icah, koj imi su proš l i .

Tu rc i na jbo lje g ra đe kupa l i š ta , bu na re , moše je i ka rav an se r a je . U

ovom mjes tu bješe onoga dana svadba i pekla se ve l ika ovca . Na

1

О tursko-poljskom ra tu

o god.

1 6 2 1 . ,

gl. Hammer, Gesch., IV,

5 2 4 — 2 6 .

2

Löwenklaw, op. с р . 120.




veče vra ćal i se gosti s pr ap or ci , bubn jevi i sviralam i. D ne 23 . i li

5 . dan u Barakin (P ar ać in ) ; na ovom putu , mi lju od Jago dne

(kod Ću pri je) , m ora se pr ek o vođe M orave , koja ni je posve ma

lena , je r se na ladja h s koli i kon ji prev ozi. Bu đuć da one g odine

bijaše suho l jeto, m ogo še ju p re ći ; vele. da M orav a diel i Srbiju

od B u ga rs ke . T u još op aža , d a u Srbij i nisu nigdje pil i dob ra vina,

je r su pros ta i k ise la . B ar ak in je rdjavo selo , a l ima l iep kam en i

olovom p ok riv en i k ar av an se ra j , u njem su s obje s t rane sobice

s dim nja ci , gdje putn ici zimi s tanu ju i va re . U ostalom prosti tursk i

karavansera j pros t rana je konjušnica , gdje se može 100 i v iše

ko nja sm jesti ti , a u tu je d in u svrh u su gra djeni , doeim se l judi

pomažu kako mogu; j e r Turc i paze v i še na konje , nego na sebe .

Dne 24. ili 6. dan u Hassan Basscha karavanseraj. zove se ta ko .

jer ga je paša toga imena gradio . Tu je i seoce; a l i kod dolazka

nas tao j e ne spo raz um ak medju naš imi i T u rc i : p r iča о to j sv d j i n

šire , što su ja n ič ar i svoje ko nje pri je od poslan ikov ih u s taju vo

dili.

Tu svad ju d a j e zam etnuo tum ač . Pe ta r H orva t , i skusan pu tn ik ,

ko j j e više od 30 pu ta ovim p utem išao. Poslanik da je š nj im

raz pr av l jao u češkom i li s lovinskom (böhm ischer oder schlavoni-

sch er) je zi ku , š to su T ur ci razu m jeli . D ne 25 . ili 7. dan u Niš

Nissa), ko j se njeg đa zva o Nessus ili Nissus. s tar i ugled an gra d,

od Tu ra k a gro zn o opu s tošen ; v ide se još s tar inski z idovi , obkopi

i podzemni podrumi. Smješ ten medju brdi , pa ipak mu je š i roka

dol ina , ko jom teče voda , zvana t akodje r Ä

r

issa (Mšava) , od kuda

gra d svoje im e nos i . Bl izu gore im a v ruć ih vr e l a : u os ta lom je

rodno i ubavo mjes to; s tanovaše u imare tu . gdje je b l izu crkvica ,

u kojoj je Hasan beg pokopan. S l iedeći dan (26. ) odmaral i se , da

l judi i konj i op oč inu .

„Dne 27. i l i 8. dan u Gitritschesma (Ku ručešm e) , kam o su pu

tovali preko visoke gore. U ovom selu, kao obično po svih bu

ga rs ki h se l ih , ž ivu većinom sam i kr šć an i ; je r Tu rc i ž ivu u varoš ih

ili va roš icah , a na jn ezna tn i ja mjes ta p repuš ta ju bu garsk im kršća nom ,

koj i ,

ako ima ju p r i l ika , obrad ju ju rado v inograde . Turc i s e pako

ra d i s voga z a ko na ne z a n im a ju v inog ra da r s tvom . B ug a r s k i k r š ć a n i

s i rom ašni su l j ud i ; na jz na tni j i doh odak , š to Turč in od nj ih vuč e ,

j e dese t ina , ko ju kr šća ni s ta lnih go dina , svak e 3 . ili 5 . , dava ju od

svoje m u žk e djece , koj ih čop ore vode u C arig rad i u posebnoj j ih

ku ći za sv ak oj ak e pos love po svoju odgaja ju . Bu gari se nose go

tovo kao i Turc i , žene pako drugači je , je r hodaju odkri t im l icem,

dočim su turski

1

žene zavite . Odielo j im je od prosta platna, izve-



6

DR. P . MATK0 VI Ć,

zeno pred jom svak ojake bo je , nose dug e ha l jine od tan ke tka n in e ,

a ob lože j e svakojak im i kopč am i i r i edk im i s tva rm i , a na uš ima

nose do po funte težke naušnice ; kose j im vise preko pleća te su

čud nov ato sp letene. —• D n e 2 8. il i 9. dan u

Piro

(P irot ) , varoš ica

u l iepoj ravnini ; a l pr i je se ide preko planine , pa dugom dol inom.

Ko d Pirota diže se na s t ieni s tar i g ra d ić ; jedn u mil ju da l je im a

bu nar , gdje je car M. A nto niu s (s ic ) pred 1400 go dina Go te , g er

m ansko p leme , po raz io ; za to b i m u na čas t pod ignu t spom enik

(Siegseil , Tr op hä um ), ok ru gl i ka m en za polovinu od čovjek a visok,

s grčkim napisom, koj se neda više proči ta t i ; nu ipak ga je po-

menu t i Löw enk lav proč i tao . — D ne 29 . i li 10 . dan p u ta u Drago-

manli

(Drag om an) , rd javo bu ga rsk o se lo , p r i pa da M ehm ed paš i .

3 0 . ili 1 1 . d an u Sofiju

Sophia):

ug le dn a i g la sov i ta t rg ov ač ka

va roš ove zemlje, neim a zido va , ul ice jo j nisu poplo čan e, a smje

š tena je na uba voj rav nin i . Im a tu m nog o Zid ov a, k oj i na jbol je

t rgo va čke pos love vode, imaju svoju bo gom olju i školu . Pos lan s tvo

ods jede u l iepom karavansera ju uz turski manas t i r . Mošeja i ma

nastir sastoje od hodnika, gdje ima ćeli ja , a olovom je oboje po

kr iv en o; na k ro vu svak e će li je j e ka p a s v i sok im to rn j ićem, od-

ku da suk l ja d im : j e r s amo s tanc i u svo jih će l ij ah k u h a j u ; ne im ajuć

sbornice ka o na š i samo stanci , o bavl ja ju svoju pobo žnos t č i tanjem

i mol i tvom u svoj ih će l i jah . Imaj ih , koj i znaju rezkat i i prebira t i

s t rune . Medju nj imi bješe jedan, koj je pravio od perz i jskoga pa

pira mal im i ška ram i sva ko jak o cvieće , ž ivot inje i dr . , te je ova-

ko ve umjetnine naš im pr od av ao . Sam ostan ci običaju sami sebi žeć i

ko žu , njekojim je sve t ielo ozledjeno , m isleć t im steći u bo ga m i

lost . Ovaj samostan je zad už bin a njcko ga paše , koj odre di , da se

svakomu pu tn iku dade zde la r i že , komad brave t ine i k ruh" .

Ev o Besoltova opisa p u ta od B io gr ad a do Sofije . P u t vodio j e

g lavnom b iogra dsko -ca r ig ra dsko m ces tom, dobro pozna to m i op i

sanom od s tar i j ih putopisaca . Ako Besol tov opis ovoga puta po-

redimo s opis i predjašnj ih puto pisac a , r az ab ra t i ćem o, da je Be

soltov opis vr lo jedn ovi t , te nenal ič i n i m alo p ut op isu ; je r pu t

se po goto vu n eopisuje, neg o se m alo ne sav opis p u ta s tež av a na

glav na njegova mjes ta , i li na noćiš ta . Puto pisa c tačn o bi l jež i, k am o

su ko j dan n a no ć dospjeli , i ko ji d an bijaše n a p u tu od B iog rad a,

odk uda m u za is ta pr av i pu t odpo čimlje . Tim bi Besol tov opis nos io

sva obi l jež ja i mahne putnoga dnevnika , koj je g lede kronologi je dos ta

tačno vodjen . Na svom putu — od Biograda do Niša — nenavodi Be-

solt ni jednoga mjesta odnosno noćišta , koje nebi bilo poznato i opisano



PUTOV ANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. V1EKA. 6 3

od s tar i jih pu topis aca , s tom ipa k raz l iko m , da su m alo ne sva

Besol tova mjes tna imena više i l i manje izopačena . — Na ovom putu

spomin je na jpr i j e Ma li Bulcovar il i jBucovar, izopačeno mjestno

ime ,

vjerovatno od Bojt ik var, u mjesto Kučiik var, i l i Kiiči ik pa

lan ka , negdašn j i tu rs k i I l i s a rd ž ik ili Mala pa la nka , današn ja G rock a .

koju pređjašnj i puto pisc i ta ko dje r k ao prvu s tanicu na putu od

B iog ra da к Ca r ig radu spomin ju i na š i re opisuju. Bezimeni pako

gr ad ić po zn ata je tu rs ka H av ala , koju sagradiše Tu rc i na temelj il i

s t a roga g ra d i ć a ,

1

ka o bran iš te prot iva U ga rsk e i Biograda . Zem lju

medju Biogradom i Nišom ukl juč ivo zove Srbi jom, koju pr ikazuje

k ao razse ljenu i ne ur ad jen u, š to se pu tem na daleko nije vidjelo

žitel ja . Veliki

Bulcoivar

ili B uc ov ar takodjer izopačeno mjes tno

ime ,

v je ro va tno opet iz Böj t ik i va r i li Büjük Pa lan ka , in ače Akl isa

(Ala -Kl ise ) il i B ie lom c rk vo m na zv an a ; današn ja va roš Pa lan ka

na l ievom brieg u Ja sen ice , zva la se takodjer I lasan paš in om pa

l a n k o m .

2

Pu top isac nepr inos i о pom enut ih mjes tih nikak ov ih bi l je -

ža k a, dočim ji h njekoji s tari j i putop isci n a š ire opisuju. Wadaschin

ili Bađotschin poz na ta j e Ba toč ina . Jagodnn ili današnju Ja go din u

opisuje kao glavnu s tanicu na š i re , iz t ičuć tamošnje znatni je turske

sgr ad e , med ju koj im i su ka rav an ser a j i . mošeje i kup al iš ta , u i s tinu

najbolje njihove građjevine. Tu je Besolt imao pri l iku vidjet i na

rod nu sva db u, a li je na tanje neopisuje . Na daljem putu u Pa rać in

Barakin)

na vo di poz nat i prev oz (kod Ćup ri je) pre ko M orave-,

bu du ć potonju pr vi p ut spom inje , navo di i tudje miš ljenje о s t aro j

medji izme dju M oesije i D ard an ije . odnosno medju Srbijom i Bu-

ga r s kom poz n i j i h ge og r a f a ,

5

dočim Besolt is tu granicu na drugom

mjes tu na Nišavu prenos i . Kod Parać ina op i su je tu rske ka ravan-

se ra je ; a li mu je opis u c ie lom obćeni t i pre m a drug im nesavrše n.

Hassan Bascha kararanseraj, spominje ga i L . Rv m ov nizoz em ski

pu top isac , b i t i će Spah iko i p red jašn j ih pu top isaca ,

4

i l i današnji

Aleks inac , inače Hasan paš ina Pa lanka zva la se današn ja gore

po m enu ta va r oš Pa la nk a . Pu to p isac spomin je n jeku svad ju medju

tursk om i k rš ćan sko m pos lan iko vom pra tn jom , ko ju svad ju da j e

izazv ao Pe tar H or va t , s koj im da je pos lanik češki ili s lovinski

razpravl jao, š to da su Turc i razumjel i . Onaj češki i l i s lovinski jez ik

1

Rad, 0X11, 216 i 2111; OXVI, 87, DO.

2

0 Maloj i Velikoj Pal anc i g l. Rad. CXV1, Г >2, 5li, 5<t, 87 , 88 , 90 .

3

Rad, <

(

X11, 17(5, 17 ), 22 0, 2 2 1 .

4

Rad, (JXV.I, 58 i 90.



6

DR. P . MATKOVIĆ

bit i će v je rova tno hrv a t sk i odnosno s rpsk i j e r su ga i Tu rc i razu

mjeli pa š to se na ovih pos laničk ih puto van j ih uz im ao tu m ač za

hr va tsk i il i s rpski jez ik koj je u is tom sul tan ovu dv oru bio ond a

u porab i ; b i t i će ga i pos lan ik v je rova tno znao ; j e r b ješe rodom

iz miku lovskoga k ra ja m or av sko ga gd je j e ju r on da b ilo dos ta

hrv a t sk ih nase lb ina usko čkih . — Pre m da se pos lans tvo jed an dan

u Nišu odm aralo ipa k je Besol tov opis Niša dos ta obćeni t te za

os ta je iza Gerlaehova.

l

O na topla vre la bl izu g ore bi ti će dan ašn ja

Niševačka Banja pod brdom Ko r i tn ja ko m b l izu se la Ku t ine gd je

j ih pozni j i putopisac Les l i jeva pos lans tva na š i re opisuje .

2

Na daljem putu od Niša do Sofije spominje putopisac selo

Cu-

ritschesma

ili K uruč ešm e pred jašn j ih pu top isaca š to j e današn ja

Bie la Pa lan ka od s ta r ine g la vn a s tan ica na o vom pu tu .

3

Ona pa ko

bezim ena go ra bez sum nje je g- lasovita K un ov ica koju s tar i j i puto -

pisci često spom inju. T u na medji b ug ar sk oj sp om inje i Besolt

k r š ć a ns k i na rod buga r s k i kom u T urc i buđuć v r l o s i rom a š a n

ne imajuć d rugo ga o t iml ju na jdrago c jen i je n jegovo b lago na im e

m už ku d i e c u . T im r a z um ie va pu top i s a c k rvn i da na k о k o j em s t a-

riji putopisci,

počam ši od K urip eš ić a više ili ma nje na š i re pr ič a ju .

4

Besol t kao i predšas tnic i m u opisuju tu na bu ga rsk oj med j i nošnju

b u g ar sk u : opis mu j e obćeni t te zaos ta je u m nog om za s tar i j imi

opisi .

5

Piro

ili današnj i P i rot spom inje g

-

a sa s ta r insk im n jegovim

grad ićem gotovo svak i s t a r i j i pu tn ik .

e

J ed nu mi lju da leko od P i -

rota •— njegdi kod se la Iz vo ra — spom inje s taro -r im ski spom enik

s g rčk im nap isom gdje b ješe v je rova tno r imska s tan ica

Turres

о

ko jo j d rugdje gov orasm o.

7

Š te ta š to Lö w en kla v ko j j e ona j go tovo

otr t i napis proči tao ni je ga nigdje pr iobćio; je r u njegovih spis ih

nismo m u nigdje spom ena n aš l i . Sva ki predjašnj i put ni k opisuje

Sofi ju njez in položaj i znam eni tos t i v iše il i m anje ob š i r no ; od na

šega pako pu top isca nedozna jemo о Sofij i n iš ta osobi ta i nep ozn ata

što bi trebalo osvjetliti .

1

Rad CXVI 5 0 57 58 .

2

Ead knj . С Х И , 2 2 3 .

3

Rad, CXVI, 49, 57, 91, 94.

Rad, C , 1 6 1 ; CXVI, 24, 25.

6

Rad, CXVI, 49, 50, 57, 92.

6

Rad, CXII, 1 8 0 ; CXV I, 1. с .

7

Rad, knj. CXII, 181.



PU TO V A N JA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIBKA. 6 5

Is t i ovaj put — od Biograda do Sofi je uključivo — opisuje

Haj^esov putopisac u sva ko m pogledu sav ršen i je :

1

„K ren uv , ve li ,

iz Bio gra da, išl i smo sko ro sav dan , naim e 0 ura , niz ub av i Du na v,

do mala mjesta , koje kršćani zovu

Grosca

(GrockaX a T urci

Ichargic

( l l i sa rdž ik) . š to znač i . .gradić ; smješ ten je kra j Dunava , к oj j e

u ovoj sutjesei do sta širok. N iže Bio grad a im a ru ka v, koj odiel jeno

teče sve do Smedereva (Semendrie), koje je . od Biograd a jeda n

dan niže dole . Ako bi se hoćelo poći Dunavom, moglo bi se do-

p r iet i do 100 mi lj a p red C ar ig rad om ; a l budue d a j e p lov i tba po

gibeljna, je r se sried ko ri ta nailaz i na s tabla i dr . : s tog a se u

Biogradu nap uš ta D un av , pa se ide kopnom u Car ig rad . D un av

mu je na jve ća r ieka ne sam o u E ur op i , nego u Azij i i u A fric i :

tok mu m ieri 10 0 Iran . m il ja , prim a oko 00 p lovk ib r ie ka. a ut ječe

mu s 7 и ч -а u п м м \ — N a p l at iv d ak le D u na v s lieva. udjnš<> u

-.unmvit pno dj l . pa po-tu pu to \u -e 1 ure od (i m ek e. prispjel i su

u л а г о м е ц (

1

oIa (K i J j r i l . g d j e im a \ј м - T u ra k a n e »o k r š ć a n a ;

uko mjes ta ima t ravn ika . у п ј е T u rc i p r iv il no p r e b iv a j u , ^ r a z l o g a ,

što po ü-oluv'.i nb i a U '-radeć živ u -a m o <> svojoj stoci. Od (

(

ola do

Palanke Г Г и н к а н /ifissfltr ( l a l an ka ) ima 0 ura puta i je dn ak o se

id e

šum om ()va je \ai\> .ica naseljen a na p<i od T u ra k a, a na po

od ( i rka (mjes to . Srba

1

: tu b ješe n jm uv o drue,o noci-le. te MI pre

noćil i u k a n n ansernju i (^nirniansa ras). о koj ih ovom pr i l ikom na

s i re eovor i . Sutradan pr ispje l i su u

a i odn

t

(Jagodina I , putova vši

\2 i po ur a po Muni. sličn oj ono j predja.Mijega da na . (»stadoše na

p«'. puta da п к м ј м h .izu - e h . po im en u Ihiticiua (Ba toč inab na

se ljena od krš ća na . V a^od na je ve l ika va ro de a . dobro smješ tena ,

и n jo j im a v i-e T ur ak a , nego

kršćana : buduć da su

VM'IIIOIII

t i m a r -

bje. k (j i u m jestu i u nje go vo j okolini stanu ju. Sliedećoga da na

k r e n u v

о dru go j uri iz .lago dn e, prispjeli >u k r ieei M oravi , koja

do laz i s v i sok ih gora bug ar sk ih ; tekuć sredinom Srbije, utječe u

D u n a v ; ona je glede veličine s l ična ifraneozkoj) M arni , os im Što

je zna tno p labi ja Izg ub iše m no^ o vr jomena dok su prevez li pr t l jagu .

»stadoše u selu Paraqain (Ta ra ć inJ . ko je j blizu rieke. te je go

tovo cielo od T u ra k a naselje no. IMedju Para t juinom i l uzanom \\l&-

žnjem), gdje su noćeval i , spaz iše t ragove s ta r inskoga puta s mno-

gim i nap isi, ali p oton ji bij ah u ta ko otrti , da se nisu m ogli vise

razpoznat i , nego samo da su p ismena la t inska . Is toga dana nemo-

goše v iše prev a l i t i , ne go 9 ura pu ta , je r su mn ogo vre m ena po-



DR. P . MATK0VIĆ,

t roš il i kod broda r ieke . — Sl jedećega da na pu tov ah u 11 ur a po

šumi; pa pošto su pregaz i l i malu r ieku Banaraica (?) , objed ovali

su sr ied tra t ine. Zatim su prispjel i u Nice (Niš) , malu varoš , gdje

stanuju svi t ima rl i je , k oj i su u njezino j oko lini . O sim ovih, im a

tu jan ičara i por t in ih ko nja nik a , koj i su tu u posad i , koje rad i

s igurnosti puta , koje da drž e u po ko rno st i on ih 10 .000 kr šć an a ,

koji ž ivu u okolini ovoga mjesta na 2 mil je dalek o. T u — u Nišu

— vidjeli su vel ikih ra zv ali na , k oje svjedoče, da j e ovo mjesto

njegda pod kršćani b i lo znameni t i je . Niska de Nice) r ieka zove

se

Nichava

(Nišava) , koja dolaz i s gora , koje su b l izu B u g ar s k e ;

prot ječuć ovo mjesto, ko je od nje dobi svoje im e, ut ječe 2 mil je

više gore u M orav u. Slušal i su, da ova r i ek a diel i Srbi ju od Bu

gars ke . Niš je još pod up ra vo m B ud im a, a l i č im se predje ova

r ieka , u laz i se pod v las t gr čk u. T urc i , koj i nez na ju geograf ije , d ie le

svoje pokra j ine po sv oj u : t ak o je n . pr . Srb i ja pod san dža k-b ego m

Smedereva (Semendr ie ) , ko j v i s i о B u d i m u . O v a j e p o k ra j i n a s t a r a

Gornja M izi ja : na s jeveru jo j je U ga rs ka , od koje ju d iel i D u n a v ;

na jugu jo j j e M aeedoni ja ; na i z toku Bu ga rsk a ; a na zapad u D r ina ,

koja ju

luči od Bo sne. Z em lja se sastoji od br ež ul ja ka i dol ina,

koje su gotovo sve vr lo šu m ov i te ; pr em da su vr lo ro d n e ; a l i ž i te lj i

neusude se je o bradj iva t i , je r j im T ur c i o t iml ju sve , š to imaju .

Smedcrovo b ješe onda g lavnim gradom, je r je ondje n jegda s jed io

despot, nego je o nda b i lo gotov o sve po rušen o, a Bio grad s tupi na

njegovo mjesto. Jez ik zem al jsk i obično je s lovinski V Esclavon),

koj se prost i re sve do Ro m ani je . Srb i ja j e go tovo sva nase l jena od

kršćan a , ko j i su s l jedben ic i g r čk e c rk v e ; ima i T u ra ka po va ro -

šicah i se li li , š to su na vel iko m pu tu, ka m o se rad o pov lače . Im a

tu takodjer oko 500 0 r im sk ih ka to l ik a , ko j i su razsi jan i medju dru -

gimi kr šć an i ; a li sv i su tak o b iedn i s i roma si , da već ina n j ihovih

kuća na l ič i pokr ivenu košu , š to prenose od jednoga na drugo mjesto ,

da se uklone t i ran stvu nev jern ika . U osta lom naro d ž ive đobi o ,

jer perad ne stoj i više od 18 fenika (deniers) , a brav

1б s o la d a

sols ) ; kr uh om i v inom obsk rbl ju ju se u va ro ših i varo šieah , je r

po se l ih ne ima dobroga v ina .

„Slieđeć i dan , dne 20 . l ipnja , kr en u poslan stvo s N iš a ; bu du ć

da je imalo preva l i t i mu čne i pogib e l jne gore , dadoše j im up ra vi

te l j i Niša pra tn ju od 20 tursk ih konjanika . Iz išav iz Niša , s tupiše

na močva rnu ravn inu , ko ja j e go rami okružena , t e r ad ja u ob i l ju

crvenom r ižom, koja n i je tak o do bra , ka o b ie la. Pr eva l ivš i rav nin u ,

uzlaziše za kola vrlo m uč no m go rom , i pošto su pu tov ali 9 ur a ,



PUTOVAN JA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIEKA. 6 7

prispje l i su u selo, po im enu Melimed pašina P al an ka Pallanque

de Mehm et pascha), gdje su se nam jeri l i na gosp. Ce zar a G alla ,

va nr ed no ga c a rsko ga pos lan ika , kom u zadad e su lt an ri eč , da neće

krš i t i ugovora i da neće pomagat i Bet lem Gaboru . Gal lo se vraća

u Beč , da izvies t i svoga go spod ara . Gosp . Ha yes razpravl jaše š n j im

4 ure , a ostali su išli da pre no će u Cruchismet, što je je dn u uru

odavle d a l ek o ; ovo je selo posve od kr šć an a nase ljeno. — T ur sk o

rdjavo pos tup anje pro t iva k ršć an a raz logom je , što j ih ne ima više ,

koj i b i se saku pi l i p ro t iv a razb ojn ika na g lavnom putu ; toga radi

medj ti mno gim i se li s rpsk im i i bu gar skim i ima po jed no mjes to ,

u tvrd jeno p lo tom, na ba ca nim i lovačom, š to se zove Pa lan kom Pal-

lanques), ka m o se s tanovnic i zaklo ne , ka da dobi ju g las , da su h a j

duci zaprem il i po l je ; ima j ih kadš to 300 u dru ž tvu . da se m ogu

opr ie t i T ur ko m , ko j i su p r ip rav n i da na n je ud a r e : j e r kad j ih

ulove , n abi ju j ih na g lav no m putu na ko lac bez svakoga , sud ač

ko ga po s tup ka . Vr lo je pogibe l jno n ać i se na takov om mjes tu ,

os im ako putuje onuda kakav turski dos to jans tvenik , i l i pos lanic i

dubro vačke; go spo š t ine , ko ja običa je s la ti svoj dan ak sul tan u.

Kršćani ovoga kraja vele , da se ovi ta t i zovu hajduci Aiduqiies),

koji dolaze iz Vla šk e i E rd el ja ; a l i bi t i će j ih tako djer iz dr ug ih

kra jev a , te se združu ju s dom aćimi ; bog ne ka nam , opaža , podie l i

milost, da se nebi š njim i sastali . — Sliede ćega da na, ili 2 1 . sila-

ziše šumovitom gorom, na koju se uzpeli prošloga dana, a na po-

d an k u njez inom vel iko je vr lo rodno polje, koje nosi ime od va

roš ice , zvane po s lovinski Pirot, a po tu rsk i Cherquioi; pošto su

pu tov ali sav dan ili 13 i po' ur a, prisp jeli su u kr šć an sk o selo, po

i m e n u Dragoman. Medju t im kočijaš i , koji su j ih vozili , zab lnd iše,

pa u mjesto da j ib rav no voze u D rag om an , k renuše pu tem к m -

lomu kr šća ns ko m u se lu , ko je , k ad a j ih spaz i da dolaze , razb ježe

se po planini , i ponesoše sa sobom, š to su najboljega imali ; a l i se

do sko ra p ov rat e , je r su misl i l i, da dolaze sultanovi č inov nici , koji

su na rd jav om glasu rad i svoga op ak a pos tu pka . Dn e 2 2. l ipnja

prispjeli su u Sofiju Sophie), pošto su pu tova li 8 ura poljem , ko je

je još v iše rod no, no što ono od pređjašnjeg a da na ; a l i je m nog o

više ne pr i ja tno , je r je ok ruž en o od samih l i tica . Polje ima u du

l j ini 14 ur a, a is to tol iko u š ir ini . O vaj k ra j B ug ars ke na jgu šće

je n ase l jen , je r ta m o im a 36 0 se la , ko ja su od krš ćan a nas e l jena .

„B ug ars ka se u s ta ro d oba zva la Dolnjom Mizijom la basse Misie).

N a r o d ,

к oj j e

živ io duž o bale V olg e, doseli se amo i da de zemlji

ime Volga r i j e VoJgarie), što je izopačenjem prom ienjeno u Bu -



68

DR. P . MATK0VIĆ,

ga r s ku Bidgarie): na iz tok u im a lit »maniju, od ko je ju dieli

Ha em us ; na z apadu joj je Sr bi ja ; na s jeveru D un av , koj ju diel i

od T a m iš va ra Timisvar) i od V lašk e , a na jug u joj je M acedo

n i a . Bu garsk a j e zna tno v i še goro v i ta i rod na od S rb i je , a li n i j e

tako ubava i raznol ika . Gore su jo j tako visoke , da su 9 mjeseci

u godini većinom prekr i te sa «njegom; zaprema i ve l ik ih ravnina ,

koje su u obil ju rod ne. Tu se jo š bolje žive, neg o u Sr bi j i ; pa

neim a u svoj Tu rsko j predje la , gdje bi b io k ru h tak o z ločes t, ka o

što ovdje, jer se peče pod pepelom, i rdjavo je miešan. da je tre-

bovalo više dana , dok su m u se pr iv ikl i . — Ob ičan zem al jski je z i k

je s lovinski

V Esclaoone),

koj je ra zš i re n i u m nog ih pr iedje lih

Kom ani je . Ov a je pok ra j ina od svih tur sk ih najviše nase l jena od

ki 'šćana, koji su s l jedbenici grčke crkve, ima j ih 30 puta više od

T ur ak a , uz to može im at i 15.000 r im skih kato l ika , koj i su pod

biskupom c iprovaek im de Ciproa), a s tanuju u onom k ra ju Bu

ga rsk e , š to je b l izu D un av a. Ži tel ji ovog a kr a ja vr lo su razk ošn i

u odie lu; je r još d anas , pre m da j i m Turc i n iš ta ne puš ta ju , žene

su osobito od jeven e: nanižu si oko glav e sv ako jak ih s reb rnih i

med enih pre dm eta, š to j ih m og u d obit i , a š to su više na kić en e.

t im su više cienjene. O ne pletu si kosu tak o um jetnič ki , da se vrlo

m učn o raz po zn aju pletenice, koje pu ste otrag vis i t i sve do pojasa :

n j ihove su košul je vezene na okolo k onc i sv ak oja ke boje . M už ka re i

nose rijeku vrst k ap e, ko ja j e sm ješna. a. nj iho va nošnja, k ao i

n j ihovih žena , van redn o je pre t jeran a , š io se po svih ovih kra jevi h

može vidje t i (putopisac pr ikazuje opisanu nošnju s l ikami mužkarca

i ž e ne ) .

1

„Sofija

{Sophie)

glavni je gra d B ug ars ke , a smješ tena je na onoj

vel ikoj gore opisanoj ravnini ; ima od pr i l ike po ure hoda do na j

više gore. Njekoji misle, da je Ptolomejov Tibisque (T ib i s c a ) ;

2

ali

s luša li su, d a š e n a hi tac p ušk e к j ugo - iz toku v id i mjes to gd je b i

jaš e njegđa gra d Sardique (S ar di ca ) ; ovo se miš l jenje č ini v jero -

vatnije . Što je pod

4 ¾

1

^

0

širine i 41)° dužine, pa što se visoke pla

nine dižu na ju g u , a uzroci su, š to zima tra je du že od l je ta , i da

je ona često ja ča . Sofija ni je utv rd jen a zidov i, ni t i ju protječe k a

ko va ve l ika r i eka , već ina duć ana j e p re kr iv ena , već ina k uća j e

jedn a od dru ge udal jena , a gotovo uz svak u ku ću j e vr ta o , š to

č ini, da se gra d pr ik azu je vr lo ve l ik im . G lav na mošeja vr lo je

1

Voyage de Levant etc., p. 77.

2

ieoii-r. CI. Ptol., 1. I l l , с 10 ; ed.

Müller I. -HIS.



PUTOVANJA Г О BALKANSKOM POLUOTOKU XVI . VIEKA. 6 Ü

Hepa, bi jaše njegd a kr šć an sk a sv. Sofije , t . j . „mu drost i božje , a

njek oji m isle, da bi od ove na zv an gr ad Sofijom, ko ja se prije

zva la Sa rdik om . ( )sim ove moše je ne im a n iš ta zna m eni ta ; je r je

ova j grad rd javi je gra djen . nego drugi grado vi tursk i . Pre biva nje

nije tu zdravo radi močvara, koje ga okružuju sa s jevera . Većina

T u ra k a , s to j ib ima po ovoj pokra j in i , s tanuje tu ; uz to ima ve

l iki broj kr šć an a, medju kojim i m ože bi t i da ima 150 ka tol ik a,

koj i su m alo ne sami du bro va čk i t rgov ci , koj i tu t rguju k ao i n

Biogradu ; imaju svog a sveć en ika, koj j im s luži misu. — Sve k r

šćanske i ž idovske kuće imaju tako malena vrata , da nisu viša od

tri stop e, a to zat o. da se oslobode od no ćev anj a on ud pro laze eih

T ur ak a , koj i nem ogu ći ući s konjem u ku ću . pr in uk ani su zaklo

nit i se u k ar av an se ra ju . — Solija je je d an od najvećih pr olaza u

T u r s k o j ;

je r ak o se ide od Ca r igrada u M le tke , u D ub rov nik , u

Ugarsku, t reba svakako ovuda proć i . Oni pako, koj i će u Mle tke

i l i u Dubrovnik , udare putem na Novi pazar Sovi husar), a odav le

dalje prev aljuju velike; i m uč ne gore s lovinske, ako hoće к m le-

tačk om u zal jevu , pa dal je ku da j im dr ag o. Od Sofije do zal jeva

mle tačkoga ima 18 dana puta . . U Ugarsku ne ima drugoga puta .

nego pre ko Bio grad a, do ku da tr ieba H malih dan a. a može se ist i

put prev ali t i i za 7 d an a .

Poredimo l i ovaj putopis glede opisa puta od Biograda do Sofi je ,

ukl juč ivo , s Besol tovim dne vnik om о i s tom pu tu , razabra t i ćemo,

da se medju sobom zna tn o raz l ikuju i sadrž inom i for m om : Be-

soltov je n a im e na j jedn os tavn i j i putn i dne vnik , đočim je opis H av e-

sova putopisca pra vi p utopis u smis lu svojega doba . pr ik azu juć

golemi nap re da k, koj je ju r onda v ladao u Fran oezk oj u ovoj vrs t i

knjiže vno sti . Doeim Besolt neopisujo .puta ni njegova pr ied jela :

l lav eso v pa ko p utopisae pr ik azu juć ga u i st inu obćenito , a li ipa k

svag dje iz t iće pr iro dn o obil ježje puta i njegove okoline — Na pu tu

od Bio gra da do Niša nav odi l lav es ov pu top isac malo ne ona is ta

m jestna im en a, k oja spom inje i Be solt ; a l i u I layes ovu puto pisu

ne samo da su m jes tna ime na zna tno pravi ln i je pr io bćcn a . nego

su i mjesta sa svojim položajem i zna m enito stm i savršenije opisan a,

te zna tno popunjuju Besol tove topograf i j ske opise . Kra tke b i l ježke

о t oku Du na va osn iva ju se ko je na putopiščevih sobs tvenih opa-

žanj ih . koje na b i l ježkah tadanj ih geografa .

1

Medju mjesti spominje

l lavesov putopisac- izviše selo Cola i l i današnje Kolari , dobro po-

1

C l . и B iga l e t t e, S t a r in e k n j . X X II . CJ i c l .: K ad , C . Л )\ i cl.



7

D R.

P.

MATKOVJĆ,

znato iz G erlach ova i dru gih pu top isa .

1

K ao š to ta l i janski puto-

pise i, tako i H aye sov običa je poređ j iva t i tudje r ie ke s r iek am i svoje

zemlje . Is t i spominje medju Pa rać ino m i Ra žnje m os ta nk e s taro-

r imsk oga puta i iz l izane s taro -r im ske nap ise , koje os tan ke spom inje

ju r Vranč ić u svo jem putop isu .

2

doč im j ih d ru g i pu tn ic i t ek kod

Pirota spaziše ,

3

dopi tujuć j ih caru Tr a ja nu , ka o š to još da na s u

onih kra jev ih b iva , da se znatn i je s tar in ske gra djev ine pom enu tom u

caru pr ipisuju . N a putu med ju Ra žn jem i Nišom nav odi r ieku

Ba-

naraica, i zopačeno im e, v jero vatn o r ie ke M orav ice , koju je t rebalo

preći kod Aleks inca , kojega Hayesov putopisac nespominje , dočim

ga Besol t neobičnim imenom zove. Bi l ježke H. putopisca

о

Nišu i

Nišavi dosta su tačne. Osim toga govori tu i

о S rb ij i — pošto je

njom do Niša prošao — о n j e zi n o m s t a ro m i m e n u i о m e d j a h

koje su

o bćeni to , al i dos ta tačn o oz na če ne ; t ak ov e su m u i b i l ježke

0 priro dnih ođnošajih Srbije . U z to go vo ri i

о j e z ik u n a r od n o m

koji zove s lo vi ns kim ; koj bi da kl e bio is t i ko j se go vor i u Bosni

i Herceg ovini je r i ove po kra j ine zov e s lovinskim i a proteže mu

porabu sve do medje Ro m ani je ; v je rova tno ve l ika t ada n ja s rodnos t

južnos lovensk ih j ez ika vod i la j e i H ave sov a p u top i sca do ove opa zke .

1 bi l ježke о v je r i dos ta su mu

t ačne , samo š to je s ta t is t ičke podatke

radi nes taš ice suvremenih izvora težko utvrdi t i .

I na putu od Niša do Sofi je neprinos i Hayesov putopisac nepo

znatih topografi jskih imena, navodeć gotovo is ta mjesta, kao i Be

solt ; a li j ih u sva ko m pogledu savršen i je pr ik azu je . M očv arno pol je

blizu Niša, bi t i će bez sumnje Nišavsko, gdje je zais ta radjala r iža,

š to se još u t radic i j i spominje ;

4

pu top isac oz načuje i vrs t r iže , š to

pr i je n jega nebješe poznato . Bezimena mučna gora bez sumnje je

Kunoviea s tar i j ih putopisaca .

Mehmed paša Palanka

umjesto

Musa

— ili

Mu stafa paša Palanka,

dan ašn ja j e B ie la Pa lan ka , na onom

putu glavna s tanica , koju Benagl ia na tanje opisuje .

5

Do k je posl .

Hayes s ca rsk im pos lan ikom C. Ga l lom razprav l jao , d ružba Have

sova pođje na noćiš te u Kuručešme

CrucMsmet),

ko je selo bijaše

mu jednu uru od M ehmed paše P a la nk e uda l jeno . Po Hav esovu

dakle pu top iscu neb i Musa paša Pa lan ka i K uru češm e b ilo j ed no

1

R ad, ku j. CX VI, 5: >, 59 .

2

Rad, kuj. LXXI., 23, 26.

3

Rad, knj. CXVI, 02, 04, 05.

4

M. Milieević, Kraljevina Srbija p. 12.

6

Rad, kuj. CXVJ, 08.



PUTOVA NJA Г О BALKANSKOM POLUOTOKU XVI . V1EKA. 7 1

te isto mjesto.

K ur uč ešm e spo minju često s ta r ij i putopisc i , Ha dži

Ch alfa ga na tan je opisuje, a po ovom opisu ni je dru go nego M usa

paša i l i B ie la Pa lanka .

1

D v a se pos lans tva sa svojimi pra tn jam i

sas ta la u Beloj P a lan ci , v jero vatn o da za Hay esovo pos lans tvo ne-

bi jaše v iše m jes ta , m ora la je n jegova dru žb a t raž i t i u na jbl ižem

selu noćiš te ; po dalj ini — je dn u uru od Biele Pa lan ke — sudeć,

m ož d a bješe ono selo K lisu ra, koje tak od jer njekoji s tari ji puto

pisc i spominju .

2

Ov om pr i l ikom opisuje Ha yesov putopisac tur ske

pa lan ke ili u tv rd jen a mjes ta , ka m o se zaklanja lo od nepr i ja te l ja ,

a osobito se od ha jdu čk ih na va la traž i lo utočiš te ,

3

Cherquioi

ili

Harköi tur sk o je ime dan ašnje varoš i Pi ro ta , u i st inu na is to imenom

polju na podnož ju s t a r insk oga g rad ića .

4

Pos to je pu top i sac označ io

pri l ično tačno položaj Soii je

Sophie)

kao g lavn oga g rada Bug arske ,

govo r i ovom pr i l ikom о Bu gar sko j i n jezinom s tarom im enu, a

por iek lo B ug ara izvod i , ka o i drugi tadanj i pisc i,

Г )

od Volginih

Buga r a . M e d je Buga r s ke

označuje obćenito, a l i dosta tačno, držeć,

ka o i m nogi novi j i geograf i , Ih t im an sko s rednje gorje za sas tavinu

B alk an a . Pore djujuć Bu ga rsk u sa Srbi jom, iz tiče pr i rodno-geogra-

i i j sko obi lježje dos ta jas no . G ovo reć na dal je

о na rodu , z ove bu -

gar sk i j ez i k , kao i s rpsk i , t akodje r s lov insk im,

dočim ga Vrančić

i Pigafe t ta s rodno s t i rad i zovu hrv a ts kim . S t im u savezu govo ri

о v je ri

ži telja , kod koje iztiče s l jedbenike grčko -iztočn e vjeroispo-

v jes ti i n j ihovu p rem ašnos t nad bug arsk im i m uha m edo vc i ; nava -

dja juć broj ka to l ika , koj i su pod č ipro vač kim nad bisk upo m , v jero

va t no da se onaj broj osniva na ubavies t i .

i

Govoreć

о n a ro d n o j

nošnj i , ženskoj i mužkoj , š to drugi putopisc i obično na medj i Bu

garske posli je Niša izt iču,

7

p r ik azu je žensku nošn ju kao razko šnu ,

doč im mu je zap ad na p re m a ovo j dosta sk r om na ; a oba k ro ja ,

m už ki i žen ski , su mu pr e t je ra n a; u os ta lom nepr inos i nepozn at ih

obi l jež ja , po red svega š to nar od ni bu ga rsk i kro j još s dvim a s li

k a m a — m u ž k a rc a i ž e n e — p r i k a z u j e . — V ra ć a j u ć se

к op isu

Sofije, drž i ju na jpr i je za P toloinejov Tibisque Tibisca (Ti[i<,:x.y.);

s

1

Kad, kn j. CXY I, 40, 57 , »1, 0 1 . Hadži Chali'a, p. 157 , 158 .

2

Kad, kuj. LXIL 57, 50, 00.

s

Opis pa lank o gl. u .Jiref-eka, Ife erstra sse , p . 115

u

110.

4

Kad, knj. 0XY1, 04 i 05. Milieovio, Kr. Srbija, 175, 224.

5

(H. u Pigafe-tte; Starine, XX II, 1 7 0 : Kad,

С . . 1HO.

6

(il. E.

Formendžin, Acta Kulg. eccl. pod riooju „Chiprova/A

7

(ilede narodno nošnjo gl. Jiroook, Cost)*, p. (15--07.

s

(ioogr. Cl. l'toloni.; ed. Mülleri. Paris, 1.

с .



7 2 D K. Г .

MATKOVIČ,

ali pošt i) j i l i uputišo, da. ima blizu g ra da , na ju go -iz to ku ustanaka ,

s ta ro-r imskc Serđicae,

1

drž i ovo potonje v je rovatn i j im, na im e da

je Sofija rimska Serdica. Stu pn jevi š ir ine i du žine uzeti su vjero-

va tno iz geograf i je Pto lomejove

2

i l i od njekoga drugoga pisca, koj

j ih tako djer od ovud crpio ; raz loz i pak o , zašto Sofi ja ima d užu i

jaču zim u, čini se , da su p ra v il n i ; sa m o što onoj pla nin i , koja So

fiju s ju g a zatv ara , za ime ne zn a, dočim ju s tari j i putnici ra zn o

vrsno naz iv l ju .

3

Opis sam oga gr ad a i n jegov ih zn am eni tos t i prem a

opisom dru gih pu tni ka dos ta , je obćeni t . Sp om injuć 150 ka to l ik a ,

koj ih tu ima, ponajviše dubrovačkih t rgovaca , l iepo se s laže s iz

v ješ ta jem papinskoga v iz i ta tora od g . 1 5 8 1 .

1

Za š t o k r š ć a n s k e k u ć e

tu imaju tako m alena v ra t a , da se je dv a m ože u ku ću uć i . to je

ju r Pigaf'e tta u svom putopisu kod Ug ar sk e iz ta ka o, a nas se puto

pisac s n j im l iepo po du da ra . N ap ok on k ra tk o a p las t ički pr ik azu je

Ilavcsov putopisac položaj Sofi je na sklopu cesta , vodećih na zapad

к m oru J a d r a n s kom u , na sj e ve r u U ga r s ku , a na i z tok к Du na vu

i u Carigrad.

„Pošto se Lichte nste ino vo poslan stvo dn e 1. l is topada u Sofiji od

mo rilo, prič a dalje l iesolt . k re nu dn e 2. i li 12. da n puta u Elli-

Jđisstt, rd javo bug a rsko k r šća nsk o seoce na b rdu . Am o su mora l i

pre ko v isoke gore puto vat i . Tu su v id je l i s ta ro ga se l jaka , bečk o

diete , koje su Tu rci na polažu od Be ča sa sobom odveli . Dn e 8. ,

ili 13. dan u Geld erbend (s ie l ) , rd javo seoce , malo ne samo kr

šćansk o. O vo ga da na išli su pr ek o najviše gore , po ime nu L hodope,

na kojoj izvire Ilebrus. u s ta r ih p oz na ta r iek a . U ovih je kra jcvih

takodjer

mons Haemus

ili

Jlaemi mon tes,

kojih se svi siećaju, oso

bi to Ovid i Virg i l . Ka ovoj gor i im a du go ždr ie lo (Clausen) , na

kojem bijaše njegda tvrd gradić , kao s to s tare zidine svjedoče, u

vr lo nerav nom položa ju . U ovom ždr je lu du go je ž ivio i od t ur sk e

se moći i sile h ra b ro br an io i dr ža o posljed nji desp ot ili kn ez i

gospodar Bugarske i l i Gornje Miz i jo (Mysla superior), po imenu

Marco Craloivitso, о ko jem kao i n jegovoj junačko j d ružb i p je

vaju seljaci do da na da na šnj eg a od pre dja nasl jedjenu pjesm u u

1

О r imskoj Sordid jrl. JireiVk, (Vstv, p. 5.

2

(JI. (ieof-T. C l. J (oiorn.; cd . MuHeri I, KiH, -18.-i.

3

(il. b ad , ku j. ( XII, 18:2, 185 .

4

Ferniomlžin A d a cif. p. 12 . О dubrovačkoj lKisolbini u Sofiji »-1.

K. dii-eček, Cesty. p. IG, 17.

5

Ovid. Г о п т .Ј 1С , 5.



PUTOVA NJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI. VIBKA. 7 О

hr va tsk om jez ik u. S tog a je v jer ova tno pom enuto m jes to il i grad ić

ruž no poru šen i li ra zo re n, je r se protiv a tur sk e moći i s ile d ug o

opi rao i b ran io . Kod pom enu ta noć iš ta Gelderbenđ, odnosno go re

ko d sela je bu na r , о koje m su m no gi dob ri l judi, koji su raz

noga, dob a u O ari gra d pu tova li , pisali . Ostavivši tu Bugarsku i l i

O orn ju M iziju, i pošto su s lieva ostavili

Join ju M iziju (Misia

inferior), a s desna M aked oni ju , pr ispje li su u Trac i ju . Bu ga rsk a ,

u obćo go vo reć . v rlo je ubav a zemlja, sas tojeć od polja , ledina,

šum a. go ra, dolina., r ieka i p ot ok a: al i ni je mn ogo bolje urad jena ,

ne go gore po m en uta Srb ija . M alo su tu dob ra vina pi l i : a li tom u

nije krivo ni tlo. ni trs; nego to. što neima pivnica, kojih bi se

mo glo im ati . Vino k ad a v ri je metnu g a u ku ću, u kojoj je soba.

ko m or a, ku hin ja i pivn ica sve za je dn o; ili ga [nis te pred ku ćo m

i po kriju s lišćem od trs a. ili ga puste na kolih pred ku ćo m , te

vad e svaki dan iz lagva ko liko treba ju, ili ga na malo pro daju .

što je ne m ar i l ičnost. - - D ne 4. ili 14. da n prispjeli su u va ro

šicu Tatarhasar. D n e f>. ili lf>. da n u P lo vd iv (l hiUp-pop oli), v e

l ika va roš u ravn in i ; pokra jn je , t eče ve l ika v jda Ik hrus, pa ipak

nije plovna.. Я ove s t rane ima p redg rad je . odkud a vod i d rven mos t

u varo š , a k ar av an se ra j je kod vode i m osta. Due (i. se u Plov-

divu odmarali . Buduć bijaše bairain. nisu ovoga dana izlazi l i , da,

nebi b ih od T ur ak a na pas tov an i . Bud uć da je pos lanik b io s lab .

nisu dn e 7. dalje išli .

„Dne 8. listopada, ili IG dan puta prispjeli su u (kußali, rdjavo

seoce kr šć an sk o. Dn e 9. ili 17. dan u

Н а г т а п с Ш

Ovaj dan bijaše

na cieloin putu najnesigurnij i . jer su se bojal i martoloza i l i hajduka

nu ipa k nije j im se niš ta dogodilo. Ov aj pu t može biti po gibeljan

sam o onim koji s m alom pratn jom putu ju. Tu se opet vidja П е -

bru s i li M ari tza . P re ko ove r ieke . kod ka rav an sera ja sagradi Siaus

paša l iep kamen most к oj neb ješe onda još posve gotov. D ne 10.

ili 18. dan u Mustaffa Bascha Tgiupri, Hepa var ošic a, kojo m teče

I ieb rus i li M ari tza , a preko nje vodi l iep kam en most , 404 ko ra ka

dug . sag radje n od po m enu ta paše , koj u mjes tu sagradi još pr i

k la da n kar av an se ra j i mošeju s l iepim t rgom i buna rem od mra

m or a. D ne 11 . ili l i ) , dan u Anđernopoli, poslije Ca rigr ada na ovom

putu na jveć i gr ad . nase l jen od svak ojak ih t rgova ca i o br tn ik a ;

prot ječe ga. I ieb ru s , a pr ek o njega vodi dug ka m en mo st : b l izu

mu je ka ra va ns e r a j . s agrad jen od p ros ta če tvoras ta ka m en a , na

okolo ima š im k t r iem sa sobicam i . pros t rane s taje , a nad svak om

sobicom diže se d im nja k. D ne 12. odm ara l i se i razgleda val i grad .



7

DR. P. MATKOVIĆ,

Najpri je opisuje polo žaj : s je d n e s t ran e teče H eb rus , a na dru goj d iže

se po dužini brdašc e kao njeko p la tno . U laze ć u gr ad , v idje l i su

kamenito platno s kulami i obkopi, vrlo s taro djelo, kao š to se u

n jemačkih s ta r ih g rad ovih v idi . U g rad u je znam eni ta t rg ov ačk a

kuća (bezes tan) , vr lo je duga, u njoj ima svega . Grad je sa ž ivežem

tako obskrbl jen, da za sv ak u t rgo vin u ima s ta lno odredjeno po

sebno mjesto i li t rg . N ajz nat nije š to su vidjel i , d vie su mo šeje,

s tara i nova . Potonja tvo r i če tv o ra c: na jp r i je j e pr idv orje ili o tvo

reno mjesto, a nao kolo zid za po čo vje ka viso k. Z a t im opisuje

dvor (seralj) i l i carev s tan. Opisuje nadalje na š iroko sultana Se

l ima mešid (mečet , mestdžid), dodaj u e, da mošeje smije gradit i

samo onaj sultan, koj je osvojio ka k ov u zem lju. Selim je tek od-

počeo grad i t i svoju mo šeju , poš to je Mleča nom osvoj io C ip ar ; sa

dašnj i pako sul tan, Murat I I I . , n i je još sagradio mošeje , je r još

nije nikakove zemlje s talno osvojio" .

Nastavljajuć Besolt opis svoga puta od Sofije

к J e d re n e t u ,

n a j

pr i je navodi pozna to bugarsko se lo

llilclissu

(Ala-K lisć) i li V ra n-

č ićevu „Belu Gzerkvu" , današnj i Vakare l , koj i s ta r i j i putopisc i tako-

djer spominju.

1

Dal j i opis pu ta i pr iedje la do T at ar pa za rd ži ka u

eie lom je kra ta k, a prolaz glasovi t imi žđr je l i pr ik azu je obćeni to i

ne jasno; je r na tom putu spominje jedino se lo Gelderbend, izopa

čeno mjes tno im e; težko je raz ab ra t i , d a l i K ap u D erb en d ili Ge ni

D erb end ; po op isu sudeć v jc rov a tno , d a j e po ton je , na im e Geni

De rbend ili Jen i Kö i , dana šnj i Vje t ren, do bro po zna t od s tari j ih

pu top isaca .

2

Gorsk i p r ied je l ih t imansk ih k lanaca zove , kao š to

Vrančić i P igafe t ta ,

3

Rh odop om , ko jo j b i b io b l izu H ae m us ; po

tadan j ih dak le nazor ih hva ta la b i s e Rhodopa na pomenutom gor

skom priedje lu gora H ae m ov ih ; nu po grješk e u lokal izac i j i s ta r ih

orografi jskih im ena, on oga su do ba m alo ne obične . U ostalom M a

r ica za is ta izvire na Rhodopi . Besol t iz t iče na pomenutom dugom

gorskom ždrie lu Clausen) poru šen gr ad ić , koje ždr ie lo bez sum nje

je kod Tra janovih vra ta sa se lom, koje su Turc i zval i Kapu Der

bend , „vra ta s t raže / ' , bugarska Vas i l i ca , današn j i Kapudž ik , о

kojem ždr ie lu i gradiću s tar i j i putopisc i svakojako pr iča ju .

4

Besolt

pako dopi tu je , kao i Vranč ić , ona j porušen i g rad ić Marku Kra l je -

1

Bad, CXYI, 43, 7, I8 i И

-

>.

2

Rad, (' ., 11 7; С Х П , 22 »; CXVI, 4 1 , 4fi.

3

E nd , ku j . С , 11 )— 121.

4

Gl. Levvenklaw, Jseuwe Chronica etc., p. 255.




XVI

VIKKA 75

v ic u ,

1

о k o j e m d o da je jo š r ie dk u viest zn atn u za his tori ju naših

n a ro d n i h p je s a m a n a i m e d a о n jegovih i n jegove d r už be j una č k ih

dje l ih pjeva tamošnj i narod od djedova nas l jedjenu pjesam na hr

vats ko m je z ik u ; dočim dru gi putnic i i ste s taro- r imsk e ruševine do-

p i tu ju No vak De be l jak u , t akod je r pozna tom ju n ak u južno- s lov inske

t r ad ic iona lne l i t e r a tu re .

2

Oteta ve lik a, što pu top isac nije priob ćio

na ogled koju ki t icu one nar od no p jesm e Našemu je putopiscu

poznato, da su njekoji putnici , putujući onuda pr i je njega u Cari

grad, pisali о n j e kom ( bez im e nom ) tamošnjem vre lu i l i bunaru

ali koji su to pu tnic i pisali i k a k o se bu na r ili vrelo zva lo toga

— nožna kaza t i ; možda mis l i na Orfe jova vre la

о ko jih Havesov

pu top i s a c govo r i ?

Poš to je p utopisac pr ispio

к medji Traci je , na

c r ta о B u g a r s k o j , k a o

što

о S r bi ji , k r a tk u i obćenitu sliku о n je

zinoj p r irod i. Z n at n e su mu viesti о čuva nju vina, s to je u njekojih

tamo šnjih pr iedjolih jo š u običaju. Pr em da je poslanstvo koji dan

ostalo u Plovdivu (Plnlijtjtöpoli)^ Besoltov opis ovog a gr ad a daleko

zaos ta je iza opisa dru gih pu top isaca .

3

I dalji je Besoltov opis puta do Je dr en at a pr i l ično k ra ta k , obćenit

i pov r šan . N avod i bu ga r sk a se la Cagiali (Ka jali) i Harmandli

(H arm an l i ja ) , koja drug i na tanje obi lježuju ;

4

ko d poto njega sela u

is t inu se pu tn ik s M arico m opet sa sta je; tu izt ičc poznati ka m en i

most , a l i nevo di m u p rek o M ar ice , nego prek o Uzu ndže . V aroš icu

Mustafa paša Kopr i

(Mustaff a Bascha Tgiupri)

i glasov it most

preko Mar ice svaki putopisac po svoju opisuje , a g lede dimenzi ja

mosta vr lo se r iedko s lažu.

5

Andernopoli ili s tar i Ad riano pol, gla

sov i t g r ad , о ko jem svak i s tar ij i pu top isac više ili manje na šire

go vo r i ; naš p ak o putop isac pr ikazu je ga u c ie lom dos ta obćeni to .

te se ne da po redit i s m no gim i s tar i j imi opisi (n. pr . P igafett inim

i dr . ) . Govoreć о položaju Je d re n et a na M arici , ostalih r ie ka i nji

bo va to ka nit i nesp om inje. M ošeje samo dvie nav odi, a novu ili

Se limovu vr lo povr šno pr ik azu je .

6

I s t i ovaj put p r ika zu je Ha ves ov pu topisac daleko savršeni je .

„Krenuv iz Sofije dne 24. l ipnja, pr iča dalje , nastaviše put preko

sofijske velike ra v n in e ; je d n u milju od varoši vidjeli su selo. po

1

Hart, L XX I, :-)5, : 8. K. .lircčck, H eerstr ass e, p. 12 », 1:-5 ).

5

Uađ, ( , 12 2, 12(5; О Х П , 221); OX VI, 41, 17.

5

Kad, ('XVI, 3«», -10, 15.

4

Kad , OX I Г , 2:52, 2:5 2; OX VI. 29, 14.

5

Rad, О Х П , 227 , 2:52, 2:5:5; OXVI, :5(5, II . K id, 102, 10:-5.

6

Rad, OXV I. :- 7, 100 10 1. Lew enklaw . Xeuw e Ohroiiica, p. :521.



7

DK Г MATK0VJĆ,

imenu Oruiiro ( s ic ) , gd je ima vr lo m nog o raz va l in a ,

о k o j ih n ji m

pričaše , da tu bijaše l iep m an as tir ka lu gj er sk i , i da se tu dr ža o

crkveni sabor sardieki . Bl izu je drugo se lo , po imenu Lozina, koje

je smješteno na ob ron ku gor e , š to ju imadoše s ju g a bl izu vr lo

tiesne doline, k oj a ima tu osob itost, da k a d se u oko lini sela za

pali va tra od 20 i li 40 cjep anic a, da se, dig ne na ovom velik om

sofijskom polju ta k o j a k vj eta r, ko j je sličan oluji. Poš to su od

Sofije 3 ure puto vali , predjo še p re ko dr ve na mo sta, š to vodi pr ek o

riečice

Iscar,

koj izvi re na podanku Rodope. Poš to su preval i l i 4

ure puta, izidjoše iz ove ve like ra vn in e, p a predjoše med ju br e

žul jke , koj imi su puto val i 4 do bre ure i proš l i su pore d m nog ih

sela. pa su prispjeli u Ictiman. U ovoj varoš ic i ima više T u ra k a ,

dočirn su druga se la u okol ini kršćanska; je r Turc i iz sve ove

po krajin e rad o se pov lače u Sofi ju, u Cerqnioy, ili u Ictiman. —

Prev alivši sofi jsko polje , uzlaziše s des na vis inom go re Ro do pe,

koja bješe još sa smogom prekr ivena ." Ov a p lanin a ni je d rug o,

nego gr an a Ha em ova . od kojega se nera z l iku je , nego š to je zna tno

viša. Ovo je m jesto, gdje je u da vn ini O rfej

(Orphee)

kad š to dao čuti

milinu svoje harfe, š to je u uspo m eni sa ču va no sve do da na šnje ga

vieka . Ondje ima na najvećoj 'v is ini gore sedam izvora , š to su ta

mošnji žitelji još onda zvali „sedmcri vreli Orfejovi", misloć, da su

iz suza, koje proli . kad je po drugi put izgubio svoju ženu Knro-

diee (E ur idi ku ), postal i oni izvo ri . Im a još dru gih velikih izvora

na pod ank u .Rodope; oni , pro viru ći na juž no j s t rani , iz lievaju se

u Archij ielag, kao n. pr. r ioka Marhsa; dr ug a pa ko vre la idu u

D una v, koj je dovodi u Orno m ore . — U peta k, dne 25 . na jm i

g . Hayes n jeko l iko Turaka , da p ra te pos lans tvo preko p lan ine ,

koja je ja k o m učn a, osobi to za ko či je ; prodjoše bl izu vel ikoga

kršćanskoga se la . po imenu

Capigi Deruant

(Kapu D erbe nd ) , š to

znači „vra tara gore"

(porticr de la montagne)^

poš to t rebo vaše 7

ura za uzlaz i silaz, pris pje li su u vel ik o selo, što T u rc i zovu

Jancoli

(Jeni K üi), a tam ošnji ži tel ji

Nonocelo

(valjda

Nonocđo),

koje je prvo u Romani j i , a Oapigi pos l jednje u Bugarskoj ; još su

putovali 4 ure pored rieko Marice, dok su se namjeri l i na veliku

varošicu

Basargic,

gdje ima vr lo l iep ka ra va ns er a j , š to ga sagrad i

Uibra im paša , — Ova planina , koja die l i Bugarsku od Romani je ,

na zv an a bi od Tal i jan a „ver igom svie ta " (L ha4sne dtt monde ili

Catena mundi), a od T u r a k a Dervent, koj im im enom zovu se sve

u šumu zaras le gore , kao i Balkan; ali ova j im a i po sve golih

litica, a to jo

Onaj,

ko j i po zna va hu s ta ri po imenu Haemus. Ovi




XVI

VIEKA

i i

su pro lazi vrlo pogibeljni ta ko da oni koji upravljaju na ime sul

tanov o ovim i po kra j ina m i izda l i su zapovjed da na gor skih pro-

s jekah ima ljudi koj i bub njem upozoruju putnik e da paze na

s t raž u koja j im daje g las о hajdu cih ; i da u pogibeljnih klan cih

ima vo jn ika ko j im je dužnos t da pra te onuda prolazeće putnike ,

bez da su ob vez ani , da j i m za to š to plate . — Subotom d ne 26 .

pošto pu tov aše (5 ura po ra vn in i , i preba civši M aricu s desna, pri

spjeli su u Pirili/,>j>opoli, koji 'Turci zovu JPltilibn (sic ). D už puta

ima tu mnogo l iumaka . о kojih m isle da su grobov i njek og a nji-

hova nepr i ja te l ja Što su m u njiho vi predji podigli na ovoj ra vn in i.

G r a d Philippopoli jes t u Ro m anij i , smješten na obali r iek e M arice,

na po da nk u njekojih br ež ul jak a, koji su odieljeni od gora ; on ni je

utv rdj en sa zid ov i; r ie ka m u je med jom sa s jevera , a oni briežuljci

zap rem aju m alo ne sve os tal o: š to ga neeini jakim , je r nj im vla

daju od svih s tra n a. Im e mu svjedoči, da ga je zasnov ao Filip

M aked onsk i , o tac Alek sandra Ve l iko ga ; a li s e j e t ako p romien io ,

da mu nije preos tao n ik ak av zna k svoga utemelji te l ja ; na po

je podieljen medju kr šć an e i T u rk e. — Rieka Marissa. u s taro

doba zvana Hcbrus. izv ire na po dan ku Rodope. i pošto je zali la

do bar d io Hum ani je , u t ječe u Arc hipe la g naprot iv o toku

Samo-

thrace uSamothrakii. u zaton, koj odatle nosi svoje

1

im e: prebac iše

j u p r e d P l o v d i v o m " .

„Sliede ćega da na , na im e 27, l ipnja , pu tnju ć V> ura vrlo rodn om

rav nin om , ka o š to su sve u Ro m anij i . prispjel i su u Canili. veliko

kr šć an sk o selo, koje jo š upo trebljav a s lovinski jezik Fon djel jkom

dne 2S. podjoše noćiti u llcrniardi. koje j e 10 ura pu ta od Gaiali

da le ko . U ovoj varoš ic i ima njekol iko

Ч Ч г г а к а . a b lizu j e v elik o

kr šć an sk o selo. Ut or ko m dne 20 . prebac iše M;tricu p reko mala, ka

m en a m osta , sag rad i ga Mustafa , p aš a; i pošto pu tovaše 10 ura

ra vn in om , uv iek po s tran i is te r ieke, prispjel i su u Andrinople.

Ovaj grad pri je nego se povećao, i pri je nego ga iz nova sagradi

car H ad rian , ko j m u zada ime, zvao se Orede (u mjesto Orest as .

Smješ ten na v is in i i ob ron ku br ež ul jk a , na mjes tu gdje r ieke

Timza i Harda gu be svoje ime, u M arici . Neim a mjesta u Rom a

nij i, gdje bi zr ak bio ta k o blag i um jeren, je r je pod 42 ° i 4 5 '

š ir ine , a 52° du ž in e ; okru žen ve l ikom ravn ino m , j edn ako j e uda

l jen od moi 'a i od go ra, k oje pra viln o mienjaju toplotu m jesta ,

ko m u su blizu. V rsn oć a pa k o zra ka utjeca i na oplodjenje zem lje ,

je r izvo di u obilju žita., ko jega ima najviše . - Ovaj gr ad b ijaše

pod vlašću kršćanskom sve do god. 130o. kad ga Sule jman. t reć i



78

DR. P . MATK0VIĆ.

sul tan turski lukavošću osvoj i . Njegov nas l jednik Murat , uvidiv

koris t š to pruža ovaj grad svoj im položajem pred Bursom (Brusom)

u Bit inij i , pren ese am o svoj priesto l i sag ra di seral j v an gra da ,

gdje su osm anski carevi s jedil i sv e do osvojenja C ari gr ad a . Ovo

stolovanje bješe uzrokom, š to je ovaj grad mnogo veći pos tao,

nego š to bješe za car a H ad ri j an a , a tada nj i obseg još se vidi da na s

na njekoj ih mjes t ih s r ied grada . Izmedju javnih sgrada ima besestan,

ko j je sav osvodjen, vrlo l iep, te j e ka o velik tr ie m , gdje se trž e

tk an in e; mjes to , gdje pos tolar i imaju svoje t rgo vin e , takod jer je

sve osvodjeno i tvrd o s ag rađ jen o. Tu je ta osobitost, ka o i po svi h

tursk ih varoš ih , d a svi ob r tnic i i s toga zan ata preb ivaju u is tom

priedje lu . Više grada je ve lebna mošeja , koju sul tan Sule jman sa

grad i . Neim a gr ad a u T ur sk oj , os im C ari gra da , gdje bi b i lo to l iko

l iepih ja vn ih sg rad a .

„ Gra d Andrinople još je pod vlašću beg lerb ega , i li gu be rn ato ra

Grčke . Turc i ga zovu JRom eli Beglerhey. Po r ta šal je amo sva ke

treće godine mula kadi ju Mola Jadi), koj pravo sudi u prvoj i

u pos ljednjoj molbi , a os im njega neim a dr ug og a suda u gr ad u.

On vodi reda rs tvo i vuče odat le ve l ik pr ihod . O va su da čk a čas t

i l i kadi je jedrenatskoga vr lo se š tu je , je r oni odavle dolaze obično

za kad i ju u Car ig ra d . Za s t ražu gr ad a ima n jeko l iko j an iča ra i

n jekol iko spahisa , koj i su po ko rni sam o svom u pred s tojn iku , ne-

pr iz nav ajuć dru go ga, n ego svo ga agu , koj je b l izu osobe sul tano ve.

Kad je pos lans tvo tamo se bavi lo , mola cady pr imi g . Hayesa na

s tan i t raž io je pr i l iku da m u udo vo l j i .

„Rom ani ja j e s t a ra Tr ac i ja ; a l ka d je Ko ns tan t in p ren io p r ie

s to l ca rs tva u Ca r ig rad nazv a ga „Nov im R im om

Rome la neuve),

hoteć takod jer , da se i po kr a j in a naok olo naz ov e

Romanijom.

K a d

su Tur c i osvaja li zemlje u Eu rop i pr ek o ove pokra j ine , upo trebl ja

vah u ovo isto ime , te na zv aš e je

Romeli,

bez da bi se t im stegn uli

na medje Romani je . je r su

Romelijom,

zval i već inu onih p ok ra j in a ,

koje u Europi osvoj iše ; danas pako zovu t im imenom sve zemlje ,

ko je su pod beg le rbegom G rčk e . R om ani ja ima na i z toku Crno

more (mer Maiour ) , na ime Car ig radsko t i e sno , Marmarsko more i

t ie sno Ga l l ipo l j sko ; na ju gu A rch ip e la g ; n a s jeve ru i zapad u goru

H aem us, ko ja ju die li od B ug ar sk e i M aked oni je . Pro teže se od

r ieke S tr im ona (S trum e), pa sve do C rn a m or a , š to č ini 85 ur a pu ta ,

a od H aem a do t iesna Ga l l ipol jsko ga, š to č ini 55 ura . Z ap re m a

prostor medju 41° i 44° š ir ine, i od 47° do 56° dužine-, a pored

ovoga položaja imala bi b i t i um jeren a po dn eb ja ; a l i s jeverni v je-




t ro v i , dolazeć i s C rn og a m ora , v r lo su s tuden i u njekojih pr ieđjel ih,

toga radi bol je uspjev a ž i to nego v ino, koje je tu vr lo opo ro, ak o

ni je s ju žn e s t r ane , gdje je vr lo dobro . Im a takodjer t ra v nik a ,

kao u Dor i sku

Dorisquc),

1

ko j je d už riek e M arice, te se vrlo

daleko proteže. Sultan ima tu l iepu ergelu, a s tanovnici ipak ne-

pu ste tu više pa sti ne go z 000 ko nja. Pr iča se, da je Xe rx es na

ovoj r avn in i p reg ledavao svo ju vo jsku" .

„Ne ima po kra j ine u Fr an ce zk oj , koja b i v ise b i la s l ična Rom a-

nij i ,

neg o što j e Pik ard i ja , pa ako i neim a u njekojih pr ieđjel ih

onih vel ik ih rav ni na bez drv eć a s mal imi br iežul jc i . Ona ima m nogo

vi še k r šć ana nego T ur ak a i Z idov a za jedno; pa ipak s ten ju svagda

pod t i ran s tv om ovih nevj ern ika , koj i je z los tavl ja ju bez sva ke kaz ne .

Je di no j e sr iedstv o, da ub laže svoju nevolju, š to daju najl jepše

svoje kć er i za žen e T u rk o m , koji uživaju [ uvjerenje i ugled u

zemlji . To ra de mn ogi kr šć an i , a kće r i j im za to nemienjaju viere,

p remda su v i enčane po zakonu tu r skom. — Od sv ih ve l ik ih g ra

do va , š to j i h je njegd a bi lo u ovoj pok rajini , jedin i su Carig rad ,

A dria no po l i Plo vd iv, koji su se uzčuvali - , je r Plovdiv ima mn ogo raz

va lina, koje svjedoče, da je njeg da cv ietao, a Traianopolis je mn ogo

izgubio od svoje s tare veličine".

Po red im o li Bes. opis pu ta od Sofije do Je dr en et a s opisom istoga

pu ta H aye sov a putopisca , raza bra t i ćemo, da Bes . opis u svako m

pogled u da lek o zaostaje iza opisa J lav eso va putopisca. Jer ovaj

savršen i je pr i ka zu je , ak o i obćeni to , na rav puta i pr iedje la , obil je

žuje na tanje po jedin a mjesta i pr inosi k ra tk e s l ike pojed inih ze

ma l ja , š to se od Bes . pr ika z iv an ja z natno raz l ikuje . H aye s , puto

pisac izt iče na daljem putu najpr i je selo

Oruitro

s nmogimi r azva -

l inami s tar ins ko ga man as t i ra , gdje b i mu držan glasovi t i sardičk i

sab or cr kv en i (god. 347 ) , poslije nicejsko ga na jznatni j i četv r toga

v i e k a .

2

Oru i t ro je izopače no ime pus ta grad ića Urvič , b l izu sela

Koka l jana , odkuda se ca r Asen bran io p ro t iva Turaka , a na p ro t i

j e m a l i m a na s t i r s v . Ar ha ng je l a .

3

Selo Lozina poznat i je L ozen,

spomin je ga ju r R ym ov pu top i sac .

4

Gerqidoy

pozna ta j e Vrane ićeva

1

Doriseus, Д о р Ј т л о с , ravn ina, u Traci ji blizu ušća Hacbrova. Horotlot,

VII. 51», 108.

2

Hefele, Oontrovorseii in Betreff Л Synode v. Sarrtika. Tub. Q, —

Sehr., 18 52 ., р . 35Я i d. Oonciliengesch. I, 5.43. — Alzo,»-. Kirch . G esch.,

]). 2. M. .lireček, Cesty, p.

Vr

5.

3

K. Jireeek, (Vstv, p. l'J.

4

Rad, knj . C X II . '1 85 180.



PUTOVANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI VIEKA 81

G u n d u l i ć sp o m i n j e ; b u d u ć d a sm o

о t om go rskom lancu ju r d rugd je

n a

š i re razp rav l ja l i , upu ćujem o na ona mjesta .

1

Hayesov putopisac

nadalje misl i , da se onaj gorski lanac zove turski

Dervent,

što b i

mu tak od jer znači lo s va ku šum ovitu g or u ; dakle isto što i r ieč

B alka n . Al i tu r sk a r iee „D erb en đ znač i k la nac ili žđrie lo , a B a lk an

zna či zaista sva ku visok u u šumu z araslu planinu ;

4

B a l k a n p a k o

i l i s ta r i Haemus raz l ikovao b i mu se od drugih šumovi t ih p lan ina

ili B al k an a tim , što im a na njem i posv e golih stiena. I stariji

putopisci pričaju

о pog ibe lj ih ,

što pr ie te pu tnik om od ha jdu ka u

onih klan eih , koje su s t raž i le s t raže i pu tnik e ubaviešeivale

о p o -

gibel j ih; al se nisu

«traži l i samo i l i t imanski , nego svaki pogibel jan

gorsk i k lana c po svem tu r s kom ca rs tvu .

3

Dalje opisuje Plovdiv

PhilippopoU),

ko j se nije; tur sk i zva o Ph iliba , nego F ili be ; ali

opis mu n eprin osi n išta , š to neb i bi lo pozna to od pređjašnjih puto

p isaca . Spominjue vr lo obćeni to humke i l i mogi le na p lovdivskom

pol ju , nerazpravl ja

о n j ih n a

ši re pop ut dru gih, nego na k ra tk o

zab ilježi, Sto j e ondje

о n jih

čuo, da su naim e grobo vi njek oga

nep ri ja te l ja . Po ložaj Pl ov div a tačn o je označen , a li ob onih brie -

žuljcih ili sienitnih stiena h. n a ko je se Plo vd iv oslanja, v rlo obće nito

gov ori , te glede ovo ga zaostaje iza Ge rlach ova opisa .'

1

Vrelište i

tok M arice obćenito je , a l dosta tačno naz na čen .

Opis pa ko I laves ov a p uta od Plovdiva , do Jed rene ta vr lo je kr a t ak ,

obćcn it i ne sav rše n. Iz m edj u mjesta spom inje samo Kajal i

Caiali)

i Ha rman l i ju

Ilermanli),

varošice pozn a te od s tar i jih pu top isa ca ;

о p rvo j i li P igafet t ino i Cur ic i

zabilježi, da se ondje jo š slov insk i

govor i . '

0

Onaj glasovi t i Mustafe paše most Mustafa paša Kopri)

preko Mar i ce , k ra j i s to imene varoš i ce ,

о k o j em m o stu

p ređhodn ic i

raz no vrs no pr iča ju , n i t i nes po m inje : č ini se , da ga je zamienio

s onim mal im kamenim mostom kod Harmanl i je . — Buduć da se

je poslan ik H ay es samo je da n dan u Jed rene tu bavio , za to mu

je putopišče v opis ovog a , o nda još znam eni toga gra da , u c ie lom

obćenit , te se ned a pored it i ni s Piga fet t inim , a ka m o li s H ad ži

1

Rad, XL II, 15G; XL1X, 2 6 ; LVI, 21 4, 2 1 8 ; LXII, 99 i 100.

CXV1,

97, 98. Stari Pisci, IX, 317.

2

Popović, Tur sk e rieči u našem je zi ku ; Glasnik srp. uč. đr. L IX ,

35 , 7 1. Rad, XLIX, 34 .

3

Kad, LXXI, 34, 37 , C, 120, 1 2 1 ; Ј Х П , 180, 1 81 .

* О

Plov ivu jrl. Rad , ku j. 0X11, 184, 1 87 , 230 , 231 ; CXV I, 39

- 45, 102.

fi

Ra d, ku j. 0, 1.1Ü, 119. 0XV1 38 , 39 , 103 .

R. J. A. CXX IX. 6



8

DK. P . MATKOVIĆ.

Chalfinim opisom.

1

Geogra fi jsk i po loža j i p r i ro dn a ka rak te r i s t ik a

Jedrene ta pr i l ično mu je taena , a poda tc i о a s tr o n o m i j s k o m p o lo -

žaju uzet i su od Ptolomeja i l i od nekoje tadanje geografi je , osno

va ne na Pto lomeju . His tor i j sk e p ak o b i l ježke , razsvje t l ju juće pr o

šlost Jed ren eta u c ie lom nisu dosta tae ne , p ače su u oprieci s histo

r i jom ; je r Su le jman, osvoj ite lj Ka l ipol ja , um rie naglo g od. 1357 /8 . ,

dak le n i je m ogao g . 1368 . osvoj it i Ađ r iano pola , n ego je potonj i

gr ad osvojio tek M ur at I . ; u os talom one se putopiš čev e viest i v iše

i li ma nje slažu s tada njim i histo ric i Pa ulo m Jov ijem i dr .) , a oso

bi to s pr ičanjem H adž i Chal fe .

2

Od zn am eni tost i Jed ren e ta iz t iče

na jpr i je bezestan ,

о k o je m niš ta nepr inos i , š to nebi od p reh o nik a

bi lo po zn ato ; medju g lasovi t imi mo šejami spom inje jedi nu Sulej -

m ano vu , ali ju na tanje neopisuje. U mjesto š ire ga opisa Je dr en eta ,

prinosi ponješto š iri opis Ro m ani je i l i s ta re Tr acije . Bil ježk a о i m en u

Romani je ili о t u r skom Rum el i

više i l i manje je u skladu sa sta-

r i j imi i tadanjimi pisci .

3

Kod označ ivan ja međ ja Romani je navod i

Ha em us i za zapa dnu m edju , š to je u sk la du s gornjom putopiš-

čevom b i lj ežkom, gd je mu j e R hod opa sa s tav inom Hae mo vom .

Poda tc i pako

о gcogra f ij skom

položa ju i oda t le pot ičućem podn ebju

uze t i su takodjer već inom iz Pto lomcjeve , i l i od n jeke tadanje na

Ptolomeju osnovane geograf i je , kojo j n ismo mogl i u t rag uć i . S je -

vero-iz točni hlad ni vjetrov i , du va juć i s C rn og a m or a, u ist inu mođifi-

kuju mjest imice b lago tamo šnje p odn ebje . Z na tn o je , š to poredju je

putop isac f rancezku Pik ard i ju don jekle s R om an i jo m ; a l i s l ičnosti

i r az l ika po tan je nenaznaču je . N apo ko n med ju n jegda znam eni t imi

gradovi s ta re Trac i je spominje i

2

1

raianopolis

i

koj gr ad da je

mnogo izgubio od negdašnje svoje ve l ič ine . Tra ianopol is spada medju

one r imsk e g rado ve u Tra c i j i , ko j i su tek posta li dr ug og a v ie ka

po K ris tu ; pre ko ovoga gr ad a i š la je g lasov i ta s ta ro-r im ska cesta

E g n a t i j s k a ;

5

grad b i jaše smješćen b l izu ušća Hebra , na desnoj

oba l i đoln jega m u to k a ; gdje još ima ve l ik ih r azv a l in a u šum i ,

1

Rad, kuj. C , 10 8— 11 0. Hadži Chalfa, Rumeli u. Bosna, p. 1— 15.

2

Rumeli u. Bosna, p. 1 u. 2.

8

61. Petančićev opis puteva u Radu, k nj. XLIX , 1 7. 18. St. No-

vaković, Hadži-Kalfa, XV III. Spom enik srp. kr . akadem ije, p. 17- 23 .

Leweuklaw, p. 240.

4

I t in . Antonini , p . 322, 332, 333; I t in . Hieros. , 602; Hierocles, 631;

Nilus, 290 etc.

5

Th. Tafel, Do via militari romanorum Egnatia, Tubingae 1842. P.

L, p. 34—36; gdje su navodi starijih pisaca

о Tra ianopolu .



PUTOV ANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XV I. VIEKA. 8 B

bl izu se la De de A g a če ; spom inje se još k od d iobe b izan t insko ga

ca rs tva od g . 1204 .

l

Akropol i ta tvrd i , da su ga Bugar i g . 1205.

razo r i l i .

2

0 putu n apo kon od Je dre ne ta do C ar igr ada zabil jež i Besolt o v o :

„D ne 1 8. l is topad a, i li 20 . da n puta , prispjel i su u Hapsalu, v a

rošicu , koja ima k ra sa n ka ra va ns er a j i mošc ju od M ehmeđ paše .

Is t i je os tav io zakla du , da se svak om u pu tn ik u u ime bož je dad e

t r i dana h ra na , na im e meso , r i ž a i k ru h . Ka ravan se ra j n i je g ra -

d jen kao dru gi , je r je po sredin i pros t rano mjesto s bun arom za kola .

— 14. il i 21. dan u

J Jsskibabu:

varoš ica s l iepom mošejom od

A lipa še. 15. ili 22 . d an u Prcgasch ili Burgascli, varošicu s mo

šejom i ka ra va ns er aj em , koj je l jepši od dru gih , je r su sta je odie-

l jene od so b a: ima, t r i k am en a dv orišta , a oko dvaju n an iza ne su

sobice. I tu se die li pu tn ik o m hra na . Sve je ovo zasn ova no od

M ehm ed paše , ka o i l iep ka m en i most pr eko rđ java potoka , koj

za kiše i k ad se snieg otopi si lno na ras te . Ist i р а б а d ad e g r ad it i

po mi l je dugu ka ldr m u i li popločan put . 1С , i li 23 . dan u Tschurli

varošicu . Pu tu ju ć odavle t r i u re , ug ledaše Ca r igrads ko mo re , p a

su donjekle malom visinom išl i i prispjel i к m oru . uz koje su dulje

pu tov ali . D ne 17. i li 24. da n u Silihreii grad na

b rdašcu k ra j

mo ra , og rad jen p la tnom ; k ra san v id ik Kod ka rav anse ra ja j e Hepa

mo šeja u u ba vo m p oloža ju, ka o da bi bi la u perivoju. Po noći

pr isp jel i su m orem pos laniko vi l judi s l iečnikom iz C ar igr ada , k o

j eg a j e ca r . pos lan ik ca r ig rads k i . Pav ao E i t z ing , na šemu gospod inu

(Lich tenste inu) u susre t poslao . Ju t ro m zva lo se rano na polaz ,

je rb o se imalo onog a d an a pre va li t i du g put , ako se ht je lo na veče

stići na noć ište . Po slan ik s Lö w en kla vo m i l iečnikom i još s n je -

ko j imi k ren uše m orem u Ponte piccolo, ka m o su i d rug i i s toga da na

im ali sti ći; ina če se obič no, k a d se po lazi od Silivreje, ostaje u Ponte

grande, do ku da je je da n da n puta , ka m o su pr isp je l i oko pod na i

kon jem da l i odm ora , pa da l je kren ul i .

Ponte grande,

varošica na

mo ru , ko jega š i rok r u k a v probi ja ili u laz i po prek o u kop no, a

pr ek o ovoga ru k av a vođ i l iep ka m en most , odku d v je rova tno nosi

mjesto svoje ime. Dne IH. il i 25. dan u

Ponte piccolo,

varošicu na

mo ru , gd je t akod je r u laz i u kop no mo rsk i ruk av , kao i

u

Pon te

1

Tafel u. Th om as, U rkun den zur älteren Handelsgeseh. d. Rep.

Venedig; I , 482.

и

Ta fel, Via Kgmitia, 1. e.



8

DR. P. MATKOVIĆ,

grande , a p rek o ru ka va vod i t akođ je r man j i kam en mos t . Ov oga

istoga dana išli su sveudil j uz m ore , te ka dš to po slan iko v bro d

ugleda l i . U Ponte p iccolo ima ubav karavansera j . Dne 19 . l i s topada ,

posljednji i li 26. dan pu ta sko ro su pu tem dolazi l i T ur ci , koj i bješe

izaslani poslanstvu na susret ; bi jaše tu glavom čauš paša, i l i glava

eauša , uz to dra go m an i 40 čauša , pa dr ug a odl ična gospod a n a

konjih, svi zajedno izp rim il i poslans tvo i š nj im dalje ja ši l i ; bješe

tu takođ jer go sp. sta lni po slan ik (orato r) s njek oliko ko nja , te nas

vodi l i u C ar ig rad . Tim svršuje Besol t svoj c ar ig rad ski putopis

ili svoj dnevnik о p u t o v an j u u Ca r i g r ad .

I u posl jednjem odsjeku n eopisu je Bes. pu ta, nego na vo di sam o

nociš ta koja su na onom pu tu na jznatni ]a m jes ta sv ak oh ka dob ro

poznata od s ta r i j ih putopisaca .

1

apsala je dana šnja Hafsa koja

je onda za is ta pr ipadala Mehmed paš i

к о ] j u podiže svojimi gra-

djevinami.

Esskibaba

poznata varošica , kod koje predhodnic i obično

о tamošnjem svecu (Sa l tukede) na š i re pr iča ju .

Pregasch

ili

Jiur-

gasch

, t akođ je r pozna to mjes to , Lü le Burgas , p r ipadaše

1

Meh-

m e d u , к о ] g a takođjer podiže mnogimi l iep imi i skupimi sgra-

dami . Tscliurli današnje Ćorlu, kod kojega stari j i putopisci obično

spominju boj Se l ima pro t iva Bajaz i ta ; na putu od Jedrene ta к C a ri

gradu , prv i pu t se ug leda more kod sela Kin ik l i .

Silibrea današn ja

grčka varoš Si l ivr i , negdašnja Se lvmbria .

о ko jo j s tar i ji pu topisci

n a

š ire pr iča ju . Pošto je tadanj i c a rsk i poslan ik car ig rad sk i (P av .

Ei tz ing) odaslao bolež l j ivomu Lichtenste in l iečnika i druge l jude na

susre t, razdie l i se poslanstvo . P oslan ik L ichtens te in s l iečnikom kr en u

mo rem, ostali ko pno m , a je dn i i dr ug i sasta l i bi se n a veee u

Ponte

piccolo.

Bu duć da je Po nte gra nd e b i la na ovom putu obična s ta

nica, morao je onaj odjel , к о ] j e k r e n u o k o p n o m , v r lo r a n o u ra

ni t i , ako je imao na veče pr isp je t i u Po nte p iccolo . Nu ipa k pu to

pisac spominje Ponte grande i li dana šnj i Bö jük C ekm edž e s l iep im

kamenim mos tom preko l agune , ko j mos t s t a r i j i pu top i sc i r azno

vrsno opisuju. Ponte piccolo i l i današnji Kučiik Cekmedže, obično

pos lj edn ja s t an ica p red C a r ig r ad om ; o dk t ida su pos lans tva , p rać ena

od car igradskih dosto janstvenika , svečano u laz i la u Car igrad .

Ist i ovaj put od Je dr en e do C ar ig ra d a opisuješ H ay es ov puto pisac

ov ak o: „Pošto se odm ara l i cio dan u Jed ren e tu , kre nu še 1 . s rpnja ,

о 10 ura , a pu tova hu 4 ure dok su pr i sp je l i u

Absti

(Hafsa) na

1

( i . Rad, kn . C , 1 0 1 - 1 0 8 ; CX1I, :Ш —:5Г >; UXYL, : i>—:-57. 102

104,



PUTOVANJA ГО BALKANSKOM POLUOTOKU XVI V1EKA 80

no ćiš te : m ala tur sk a varo š ica s l iepom mošejom i ve l ik im ka ra v an -

sera jem. Vrućina j ih pr inukala , da su promieni l i osnovu putovanja

i više noću pu tov ali , š to obično i T urc i ra d e ; još više u Azij i i

Afr ici , g dje je vru ć in a znam eni to veća . K ren uvš i malo pr i je ponoći ,

pu tov ah u do izlaza su n ca ; p ošto su napasl i kon je i odm oril i se ,

podjoše ručati u selo, po imenu abaesfjui (E ski Ba ba) . U svih

zemljan t ur sk ih im a pored pu ta ve lik ih t ra vn ika . po koj ih krš ćan i

ka o i T ur ci mo gu s lobodno past i svoje konje a da niš ta nep late .

Po što su u svem 11 ura pu tov ali, prispjeli su na noćište u

ergase

(L .

Bu rga s). U ovoj varošici ima vrlo l iepa mošeja i vel ik ka ra -

v a n s e r a j ,

š to ga sag radi Mustafa (va l jda M ehm ed)

1

paša. koj je ostavio

toliku zak lad u, da svi on ud a prolazeći putnic i dobiju jed an da n

hr an u n a čas t bož ju . Pr em da je pos lans tvo putovalo na račun sul

ta no v, ni je se nigd je pust i lo, da bi se sa sobom vozilo kr u h , r iž u

i meso . Ov a var ošic a L . Bu rg as , ka o i većina, š to j ih na p ut u od

Je dr en eta do C ar i gr ad a susretoše , nase ljena je od T u ra k a ; a li s obje

s t ran e od g la vn og a pu ta sve su varoš ice pun e kršćan a , koj i se m uče ,

da pr eh ran e ove ne vje rnik e , koj i drže za ve l iku s ramotu , ka d b i

ikoji posao vlast i t im i ru k am i obavil i , misleć, da su rodjeni . da samo

ra tu ju i da vrše zapuviedi prorok ove . Većina T ur ak a u ovih va-

rošicah jesu vojnici n a kon ju, zovu se

Spais de Timar

(spahije

t i m a r a ) ,

2

koje sultan šalje na s tražu u po kra jine, a zato uživaju

doživotno pr ihode s ta ln ih t imara (dobara) , koj ih zemlje mora ju j im

kršća ni obra dj iva t i . Iz Be rga sa kre nuš e ok o 11 . ure no ću ; poš to

pu tov aše 10 ura i na kr m iše k onje po trav nic ih. prispjel i su u va

rošicu Chiourli ((Jorlu), gdje je S elim izgu bio boj pro tiva sv og a

oca Bajaz i ta . Ovdje se v id i to liko ko rnjač a , d a j e t lo skoro sve

njimi pr ek riv en o s razlog a , što j ih ni Tu rci ni Grci nejedu .

B ud uć da noćn im puto van jem nisu uživali m otrenje zemlje , pa š to

je bi la n epod nošlj iva s tud en, za to odlučiše, da će opet p utov ati

danju , pr em da je b i la nepod noš l j iva vruć ina . K renu v s (Jorlu dne

4 . s rpn ja , ju t ro m о (> ura , p uto va hu 4 ure , pa se nam jeri l i na

t ra g p rok opa i z ida ( razva l ine s t a ro - r imsko ga vodovoda ) , što su

posljednji carevi grčki sagradil i , da isol iraju Carigrad i njegov

prieđje l , hoteć na im e vodi t i Du na v u M arm arsk o more , da t im

1

Rad, 0, 102 , 106 , CXVI, 84, 87. '

2

S pahija i tima r gl. u Jire če ka . Gesty, p. -lOli. Glasnik *П >-

П {

-

(

h

-

.,

kuj.

59, p. 1<)5, 212.

3

Had G, KI2: CV, 1(58.

A

Kad, V 1 0 4 ; GX11, 28 8, 28 t ; GXVJ, 8 8, 8B.



8 6 DR. P . MATKOVIĆ,

obrane zemlju od nav a la ba rb ar a , koj i j u r odpočeše pustošit i ju .

Posl i je 3 ure puta prispjel i su u Silivree (Si l ivri) , ko ja je na obali

m ora M arm arsko ga . Sav p r i ed je l od Je d r en e do m ora v r lo j e ne

pr i ja tan ; je r same su ve l ike ravnine bez drveća , te su vr lo dosadne .

Selivree negda se zvala Selimbria

1

m a la va roš , go tovo sva poru

šena, za to puštaju Turci u njoj još Grke, koji tu imaju vrlo staru

cr kv u, ko ja je n a vr lo l iepom m jestu, da se oda vle vid e sve gal i je ,

š to p love od C ar ig rada u A rhi pe lag . N iže Si l ivre je ve l ika je tu rs ka

varošica, nješto b olja od sela , drži se , što je na gla vn om p u tu ; je r

ne ima luke za brodove , s toga ne ima n i t rgovine . — Od Si l ivre je

putov ahu 3 ure uz m ore M arm ar sk o, i p r i sp je l i su u varošicu

BiouccheJc mege

(Böjük Cekmeđže) , koja nosi ime od ve l ika drvena

(s ic ) mo sta , koj vodi pre ko za ton a , š to ga m ore tu tvo r i . O paz i l i

su, da je zr ak uz ovu o balu m no go blaž i , a zemlja da j e više

rodn a i m nogo ub avi ja n ego u ra vn in ah t rac i j s k ih . P ošto su ru ča l i

u ovoj varoš ici , p uto va hu još 3 u re uz m ore , dok su prispjel i u

varošicu Couchiouc Chelcmege (Kt ič i ik Ce km eđž e) , a zove se od m ala

mosta , koj vodi p reko tiesna ka o i pređjašnj i , gd je mor e tvor i d rug u

slanu lagu nu. Tu ima ve l ika m no žina r iba . a oba la je zasadjena

mnogimi l je tn ic i , kamo Turc i dolaze , da se z rače . Tu ima malen ka-

r a va ns e r a j , a li vrlo Hep s bu na ro m , na udo bno st onih, koji ovdje

noće . Je r Tu rc i mis le , da j im m ol i tva n i je bogu dra ga , a ko se ne-

pe ru : s t o g a on i , ko j i su g rad i l i ka ra va ns e r a j , vod i li su amo vodu ,

da pruž e pr i l iku put n iko m , da mo l i tve obavi t i m ogu. Ovaj k ar a

vanseraj najudobnij i je od svih, što su j ih vidjel i ; jer ima i soba,

p a š to kon j i n isu pom icšani s l judmi , ka o dru gdje . Gr adje n je na

maloj visini , za to je oda vle vrlo ug od an vidik . O do vud se vide

svi brodo vi i ladje , koje idu u C ar ig ra d, i li od ovu d idu za Ar hi

pe lag . Poslanic i odsjedava ju pravi lno ovdje , dok su l tanovi čas tn ic i

dod ju , da j ih p re uz m u; j e r n i je ob iča j noeeva t i kod pos ebn ika ;

za to najv eća gosp oda tab oru ju pod šato rih, i li pre no će u ovo m

karavansera ju . -— Pr i je polaza od Si l ivra g . Hayes odasla preko

ku r i ra v ie s t r edov i tomu k ra l j ev sko m u p os lan iku , da mu na jav i svoj

dolazak . Pos lanik poša lje m u dva svoja ja n ič ar a i jed no ga od svoj ih

tum ača na susre t , a sas ta li j ih u Malom m ostu . Sl iedećega dan a ,

6 . s rpnja , pošto hodaše 5 ura ravninom, pr isp je l i su

к c a r i g r ad s k i m

vra tam koja se zovu

jeđ ren a ts k i m i . Al i da se podje u Pe ru , gdje je

kra l jevs ki s tan i gdje pr eb iva poslanik , t r ieb a proć i s red gr ađ a i

prebac i t i lad jicom luku , š to b ijaše neu dob no r adi pr t l j ag e ; nego

1

Rad, C, 104;

С Х П 2 38 2 3 4 ; CXVI 3 3 3 6 .



PUTOVANJA PO BALKANSKOM POLUOTOKU XVI VlEKA 87

bi lo j i m je udob ni je poć i oko g rad a i luke , prem da je b io put р о -

nješto du ži .

B ud uć da je nepodno š l j iva žega p r inu ka la pos l . Hay esa , da đonjekle

od Je dr en e do C ar ig rad a noću pu tu je : s toga opis ovoga eie loga

pu ta n i je savršen , pr em da je put vodio pre ko jednol ike dosadne

ra v n in e ; s toga n i opis n jekoj ih mjes ta na ovom putu neo đgo vara

prcdjašnjim topografi jskim opisom. U ostalom navodi II . putopisac

i na ovom pu tu sam a p oz na ta m jesta, te j ib većinom obćenito opi

suje,

neobaz i ruć se gotovo n i malo — poput drugih putopisaca —

na njih ov u pro šlost. Po što su ona mjesta više ili m anje na šire opi

sana od predjašnj ih putopisaca ,

1

netreba ovaj dio I lavesova puto

p i s a n i k a k o v a k o m e n t a r a .

0 Ca r ig radu i о tamošnjem boravku poslanstva niš ta ni je Besolt

zabil ježio, dočim drugi putopisci о tom više ili manje na šire pri

čaju. Ovo je nastoja o donjek le pop unit i pom enuti Löwenklav,*

2

ali

pr i l ično površno i obćeni to . P rv u audienc i ju imalo je Liehtens te inovo

pos lans tvo u Skutaru . gdje se Osman paša pr ipravl jao na ra t per

z i j sk i . Pos laniku obrekoše . da će promieni t i begove u Novigradu,

Os t rogonu, Sečenu i S ige tu , na koje se begove car tuž io ;

3

al čim

se pos lan s tvo vra t i lo kuć i , neht jede Po r ta о pome iu it ih p rom ienah

niš ta zna ti . B ud uć da je Lieh tcn stem bio obolio, preda s ta lni po

s lanik Pav. Evtzing u svečanoj audiencij i od 3. prosinca 1884.

carsk i d a n a k ; ko j dan ak d ok se bud e nas tavl jao slat i, p iša ve l ik i

vezir Mešit paša caru, bi t i će mir uzčuvan.

4

— Pošto je poslan ik

Lic hten s te in preda o da na k i svršio posao svoga pos lans tva , pr iča

L öw en kla v na pom enu tom mjes tu , odpra vi , bu du ć bolež lj iv , već inu

svoje pra tnje i s lug a dn e 12. prosinca 1584. iz Ca rigr ada kući u

Au s t r i ju . On pa ko . poš to mu je nedav no bra t Gjuro I la r t r nan n

dne 19 . s iečnja 158 5. u Ca r igr adu um ro,

5

krenu poče tkom prol jeća

1585 . na m le tačko m brod u p reko G rčke u M le tke , a odav le u do

m ovinu ; pra t io ga je poz nat i L öw en kla v , kojega je že lio na ovom

car igradskom putu sa sobom imat i , te ga umol i , da mu bude drugom

1

Kad, knj . C , 1 00 — 10 7 ; ÖXII , 189— 92, 2.-W -- 3 5 ; 0XV1. :52 - :58 ,

1 0 0 - - 1 0 4 .

2

Lewonklaw, Neuwe Chronica, p.

12П i d.

3

N. Isthv auli, Histor. de reb. hung ., p. 5 58 . Hamm er, Gesell. IV, 1 45 .

4

Hammer, Gesch., IV, llfi .

:>

0 sm rti i pokopu Ha rtniann a L ientensteina. gl. Ham mer, Gesch.,

IV, 116, 530,

5:51.



88

D K. Г .

MATKOVIĆ,

i p ra t iocem. Pr isp jevš i Lichten ste in dne 13 . t ra vn ja 1586. u K al ipol j

na t iesnu Hel lesponta , preu ze s labost m ah , i poslan ik pres tavi se

dne 16. istoga mjeseca, te bi u K alipo lj

s a h r a n j e n .

1

L ü w e n k l a v

ostavio je G rk u Dionizu iz o tok a Skio za gr ob poslaniko v nap is u

g rčkom, l a t in skom , t a l i j anskom i n jem ačko m jez ik u , a t a j nap i s

p r iobeu je Lüwenk lav na pomenu tom mjes tu .

2

— Uz to pr iča Lü-

wen k lav , da j e za bo rav ka pos lans tva u C a r ig ra du s t ig la P or t i

v iest , da su Tu rc i b i li p rova l i l i u K ra nj sk u, pa da su na po vr a tk u

od T. Ercleda i gen erala Th u rn a ko d Slun ja 26. l ist. 1584.) bi l i

do nogu potučeni . К t om u d o da je L o w . , d a M u r a t b i j a še p ravedan ,

jer kad je dobio viest , da je uvidio, da su njegovi krivi , i da su

naši bil i na ob ran u prisi l jeni . S toga iz dad e strog u na re db u na

paše na gran ic i , da nesmiju krš i t i m ira . U z to zapov ieda , da se

fe rman pokaže s ta lnomu car . poslaniku kod Por te , P . Evtz ingu, i

da mu se proč i ta pr i je od pra ve , gdje se s t rogo paš am na laže , da

drže na granici svoje l jude na uzdi , da nebi kršćanom čini l i z la .

Murat je t ražio, da i car to isto učini , da bi se i naši l judi mirno

vlada l i .

8

Pošto je Besolt svoj putni dnevnik pri l ično tačno vodio, s toga

se dade i vr iem e, š to je n a p utu pro bav i lo Lieh tenste ino vo poslan-

s tvo, lasno ustanov i t i . Bud uć da je Lic hten st . poslanstvo kre nu lo

iz Beča dn e 30. kolovo za, a prispjelo u C ar ig ra d dn e 19. l istopad a,

to je na putu pot roši lo svega skupa 51 dan; dakle gotovo to l iko ,

kol iko i S inzendorfovo poslan stvo 52 da na ) , koje je puto va lo pod

ka snu jesen . Nu Besolt sam raz l ik uje ovo puto van je g lede vre m ena

na dva d ie la , na ime na pu t od Be ča do B iogr ada i odavle do Car i -

g rad a . Za p rv i d io pu ta D un avo m , t r ebovaše uk up no 18 d a n a ; im

pošto se poslanstvo bavi lo 3 da na u K om or an u, a 4 u B udim u,

to b i bi lo putov anje t ra ja lo samo 11 da na . G lede pu ta od Bio gra da

do Ca r ig rada sam je pu top i sac raz l ikov ao u svo jem d nevn iku v r i em e

na put pot rošeno od vremena , š to je upot rebl jeno na odmor . Be-

solt b il jež i, d a je poslans tvo od B iog rad a do C ar ig rad a putov a lo

ukupno 25 dana ; dak le b i p rema d rug im dos ta h i t ro obav i lo ona j

za onda dosta mu čan put . B ud uć je na i s tom putu prob avi lo u

svem 33 da na od 17. ru jna do 19. l istop ada uklj .) , to je 8 dan a

1

Hammer, Gesch., IV, 146.

2

Lowcnklaw, о ] , с . р . 1 2 1 .

3

Lowenklaw, op. с , р . 122 . Isthvanfi, p. 5fi0. Khev enhilters An-

nates Ferdinandoi; Leipzig. 17 21 . II , 32 8. Smičiklas, Poviest Hrvatske,

II,

65.




potroš ilo u Bio grad u i drug dje na pr ipr av u i odmor. Poredim o li

ovo puto van je g lede vr em en a s predjašnj imi pos lanstvu raz ab ra t i

ćemo, d a je L ich tens te ino vo pos lans tvo, po red svega š to je L ichten

s tein b io bolež lj iv , dos ta h i t ro pu tov alo ; je r je t rebovalo jed an da n

više od Sinzenđorfova i E i tz ingova pos lans tva , koja sa za i s t i

put t rebovala 32 dana . — I Havesov putopisac takođjer je tačno

bi l jež io u svom putopisu vr ieme potrošeno na putu , raz l ikujuć i ga

od v r em en a , po t roše na na p r ip r avu i odm or , a tu raz l iku i

H ave sov puto pisac iz t iče tak ođje r na putu od Bio grad a do Car i

gr ad a . H ave sov pu top isac g lede vre m ena bi ljež i ov o: „Mi smo dak le

potroši l i za put od Biograda do Carigrada ukupno 20 dana, a iš l i

smo svega sk up a 177 ura (dakle gotovo po 9 ura dnevice) . B uđu ć da

je zemlja ra vn a , os im njekoj ih pr iedje la bu gars kih , a kola su dobro

iš la , za to prev ališe više od je d ne mil je na uru , raču naju ć naim e,

da od Biograda do Carigrada ima oko 200 franceskih mil ja , a od

Pa r iz a do C ar i gr ad a 700 , š to su preval i l i u 2 mjeseca i 23 dan a ,

dok su p r isp je li u P e r u , u j edno od p ređg rad ja ca r ig radsk ih .

Ha veso vo dak le pos lan s tvo, koje je gotovo 40 godina pos li je pu to

va lo ,

iš lo je od Bi og rad a u Ca rig rad tak o hitro, kao š to, osim ku

rir a , ni jedno s tari je po slan stvo , je r puto valo je za visok a l je ta , a

žuri lo se , neb i l i sul tan a, iduć a na P oljsku , sastalo gdjegod pu tem .

Da l j ina pak o od Bio grad a do Ca r igra da , u f rancezkih mi l jah iz ra-

ču na na , odviše j e ve lika , te se zna tno raz l iku je od ist ih dalj ina kod

Veanč ića , P iga fe t t e , Cer laeha i Apiana ,

x

Ov o Lic hten stein ov o p oslanstvo t im je osobito znatn o, š to je na

tom putu učes tvovao i g lasovi t i tadanj i učenjak Lö w enk lav Leun-

clavius), к oj j e prop u tov avš i eu ropsku Tursk u i bav iv s e s pos lan

s tvom u Ca r igr ad u svoja m otrenja i i skus tva uporabio u svojih

glasovitih djelih о T u r sk o j . P u t o p is p a k o H a v e so v a p o s l a n s t v a

osvje t lju je i popu nju je m no ge s ta r i je putopise koje zna tno na dk r i -

l ju je i g lede forme puto pisn oga pr ik az iv anja

š to ju r dru gd je izta-

petar matkovic - putovanje po balkanskom poluotoku xvi

Documents