PETRUKA CLARKSON- 91 -PETRUSHKA CLARKSONGETALT SAVETOVANJE U AKCIJIGetalt studio Beogradwww.gestaltstudio.rsUVOD Pisati knjigu o psihoterapiji je zastraujue. Bolno preivljavam ponor izmeu ivahnog, ivog susreta sa drugim ljudskim biem i blede, nepokretne predstave stvorene naslepo na osnovu pisane rei, a prema deliminim naznakama izvedenim iz sadraja dijaloga. Kolebam se izmeu mogunosti da potpuno ispravno prenesem vibraciju, neposrednost klijenta i njegovu ili njenu jedinstvenost i neponovljiv put razvoja bia, i elje da odgovorim na pitanja radoznalih oiju staista i studenata koji ele da itaju o tome. Uzbuena sam zbog strastvene, bogate, punokrvne inteligencije Getalt prakse i besna zbog prepreka koje namee knjiga. Ja (i drugi) ponekad oajavam zbog razlika i ak kontradikcija meu Getalt teoretiarima, a ponekad sam oarana zbog kreativne slobode koju nam to daruje. Getalt je, pre svega, o celini ukusu, mirisu, intuiciji, istorijskom kontekstu, planetarnom hologramu i sve to koegzistira kao izvrsna poema u kojoj umetnost nikada nije posve otkrivena, iako su svi simboli, rei, kadence i oblici poznati, isprepleteni u vezu koji vibrira ivotom, tragedijom i humorom. Ovo je uvodna kniga koja je odgovor na zahtev za izlaganjem Getalta na nain pristupaan savetnicima poetnicima, koja sledi tok vremena i ne bavi se ozbiljnim klinikim poremeajem. Ovaj izdavaki poduhvat (dilutes) proizlazi iz terapijskog pristupa koji tako visoko ceni iznenadni come - together trenutak psihofiziolokog uvida u savrenu povezanost funkcija desne i leve hemisfere u jednom nepodeljenom momentu. Ova kniga nije drugo nego ponovni poetak tek jedna strana onoga to getalt moe da bude jedan iseak iz ivog kaleidoskopa, trenutak u venosti. Ovo nije knjiga o Getaltu, jer Getalt koji se moe opisati nije Getalt. Mogla bi pre biti knjiga oko Getalta. Nema prave predstave stvarnog klijenta u ovoj knjizi, jer ni jedan ovek sa kojim sam radila ne bi mogao biti valjano opisan u knjizi, a jo manje u par reenica. Njihova sutina uvek izmie deskripciji, njihova istina je prekrivena mojom zbunjenou identitetima, ivotnim priama, reima. Ipak, nadam se da e neto od onoga o emu su me nauili zasjati da obasja put drugima. Studiji sluaja Gorija doprinela je Sue Fish, kojoj posveujem ovu knjigu s potovanjem i ljubavlju. 1. UVOD U GETALT Definicija Getalta Nemaka re getalt ne moe se jednostavno prevesti na jedan termin engleskog jezika. Obuhvata irok spektar koncepata: oblik, lik, celokupnu formu, konfiguraciju. Odnosi se na strukturalnu celinu koja je razliita od, i vie nego suma delova. Ideja porodice predstavlja dobar primer. Porodicu ine zasebni lanovi, svako sa sopstvenom individualnom psihologijom. Moe se analizirati svako zasebno, a da se ostali ne poznaju, ali naini na koji porodica funkcionie je sistemska celina koja je jedinstveno razliita od i vie nego suma svih individualnih psihologija lanova porodice. Cilj getaltistikog pristupa je da osoba otkrije, istrai i iskusi svoj sopstveni oblik, lik i celinu. Analiza moe biti deo ovog procesa, ali cilj Getalta je integracija ovih posebnih delova. Na taj nain ljudi mogu dozvoliti sebi da u potpunosti budu ono to ve jesu, i to potencijalno mogu postati. Ova punoa iskustva dostupna je kada je re o pravcu njihovog ivotnog toka, kao i u iskustvu pojedinog trenutka. Getaltistiki pristup savetovanju Kognitivna i iskustvena celina svake osobe, u svakom asu, svakom dogaaju, je podjednako centralna za Getalt pristup savetovanju. Postoje neke indikacije da dve hemisfere mozga upravljaju razliitim funkcijama. Kod denjaka leva hemisfera je ee povezana sa logikim miljenjem, kauzalnim sledom i deduktivnim miljenjem. Desna hemisfera je ee povezana sa shvatanjem ritma, prostornim odnosima i intuicijom (Ornstein, 1972). Getalt je pristup koji naglaava desnu hemisferu, ne-linearno miljenje, ne na raun drugih vidova saznanja ve kao nadopunu njima. Miljenje uz pomo desne strane mozga koristi vrstu intuicije koja moe, na primer, voditi svesne osobe da osete emotivnu atmosferu porodice kao celine iz atmosfere u dnevnoj sobi. Veoma ista soba golih zidova i funkcionalan nametaj stvara razliit Getalt od neno opremljene sobe sa slikama, cveem i dovoljno prostora. Getaltistiki pristup delimino karakterie upotreba metafore, fantazije i imaginacije, rad na telesnom dranju i pokretima, glumi i vizualizaciji, iskrivljenom doivljavanju vremena, i izraavanju oseanja ukljuenih u akciju itavog tela. Da zakljuim, pokazuje se da procedure koje koriste Getalt terapeuti ometaju funkcije leve hemisfere i pobuuju desnu hemisferu percepciju i seanja da bi omoguile da se prola i sadanja iskustva adekvatnije simbolizuju i integriu (Fagan, 1977: 67). Fritz Perls je bio ruitelj konvencionalnih vrednosti i osebujan zaetnik Getalt terapije. Pobunio se protiv analitikog pristupa toga vremena (koji je smatrao redukcionistikim, deterministikim i preterano intelektualizirajuim) kako bi ponovo uspostavio ravnoteu u psihijatriji. esto je davao provokativne, preterane tvrdnje, kao na primer izgubite svoj um i urazumite se, i ismevao je intelektualizaciju nazivajui je sranje. Osobe sa zastarelim shvatanjima Getalta katkada i dalje pogrno razumeju znaenje ovakvih aforizama kao zahtev za potpunom zamenom funkcija leve hemisfere. Ciljevi savremenog Getalta su integracija tela, oseanja i razuma, uzimajui u obzir bazine potrebe linosti u kontekstu socijalne sredine. Getalt je takoe teoretski integrativni pristup savetovanju ukorenjenom u egzistencijalnoj orijentaciji koja kombinuje psihoanalitika saznanja sa proceduralnom inventivnou, kroz upotrebu tri primarna izvora odnosa, svesnosti i eksperimenta. Za itaoce koji ele da razumeju istorijsku i filozofsku pozadinu Getalta pre istraivanja praktine primene, sledi iroko objanjenje getaltistikog pristupa i njegove teorije u kontekstu psiholokih pokreta dvadesetog veka. Ostali se mogu vratiti ovom poglavlju posle itanja ostatka knjige, kada e kontekst imati vie znaenja. Getaltistiki pristup u kontekstu Getaltistiki pristup u kontekstu izvire iz egzistencijalno-humanistike tradicije u psihologiji. Praktiari koji dele ovo miljenje, smatraju da je nemogue ui u savetodavni odnos, a da se sopstvene vrednosti i pogled na ljudsku prirodu ne unesu u proces. U tom smislu Getalt je sutinski trea sila, humanistika psihologija. Razvio se tokom pedesetih i ezdesetih godina i izrastao u profesionalnoj, teoretskoj i etikoj zrelosti tokom osamdesetih. Neko vreme Getalt pristup je bio smatran za jednu od najpopularnijih psihoterapijskih orijentacija u SAD (Polster i Polster, 1974). Trenutno postoji nekoliko stotina psihoterapeuta koji se prvenstveno predstavljaju kao Getalt terapeuti u Britaniji. Getalt terapija nalazi svoje korene u tri glavna izvora psihologije koji su se javili poetkom dvadesetog veka. Frojdova (1955) teorija psihoanalize postala je glavni vid psiholokog miljenja i psihoterapije, sa njegovim prvim veim delom Interpretacije snova, objavljenim 1900. Frojdistiko i klajnijansko psihoanalitiko miljenje tei da posmatra ljudska bia kao bioloki determinisana i prvenstveno motivisana seksualnim i agresivnim porivima. Za Frojda cilj psihoanalize je eksploracija i razumevanje ili analiza, a ne nuno promena. Drugi znaajan izvor vue svoju teorijsku liniju od Pavlova (1928), ruskog psihofiziologa, koji je prouavao uslovne reflekse i druga nauena ponaanja. Teoretiari i praktiari koji ga slede smatraju se teoretiarima uenja, strunjacima za modifikaciju ponaanja ili, u poslednje vreme, kognitivno-bihevioralnim terapeutima. Abraham Maslov (1968) je skovao termin trea sila u psihologiji da bi razlikovao treu grupu koja nije potekla od Frojdove ni iz Pavlovljeve tradicije. Ovde spada Getalt. Ova humanistiko / egzistencijalistika tradicija ima svog pretka u zaetniku psihodrame, Jakobu Morenu. Moreno je prvi koji je pacijenta stavio u glavnu, odgovornu ulogu u njegovoj ivotnoj drami i nastojao da ga ohrabri da ostvari sopstveno isceljenje. Moreno je primenjivao grupnu terapiju sa decom baziranu na humanistiko-egzistencijalistikim principima i pisao je o tome 1908 (Moreno, 1979). Erik Bern, osniva transakcione analize, napisao je oduevljenu kritiku knjige Getalt terapija slovo po slovo Frica Perlsa (1969). Naglasio je povezanost Getalta i psihodrame reima Dr Perls je uen ovek. On pozajmljuje od psihoanalize, TA, i drugih sistematinih pristupa. Ali on zna ko je i ne zavrava kao eklektik. Prilikom selekcije pojedinih tehnika, on deli sa drugim aktivnim psihoterapeutima Moreno problem: injenicu da je gotovo sve poznate aktivne tehnike prvi isprobao Dr. J. R. Moreno u psihodrami, pa je zato teko dati originalnu ideju (Bern, 1970: 163-4). Fric Perls je identifikovao Getalt kao jedan od tri tipa egzistencijalistike terapije uz Dasein terapiju Binsvangera (1958) i terapiju zasnovanu na fenomenologiji - psiholokom pristupu baziranom na filozofiji koja deluje dalje od koncepta, a ka istoj svesnosti. Da bi otkrio znaenje dogaaja, osobe ili situacije fenomenolog opisuje iskustvo, a ne interpretira ga i ne propisuje. Bilo kakav sud smatra se zamagljenom fenomenolokom percepcijom i ometanjem neposrednog iskustva. Mnogi savremeni Getalt teoretiari smatraju da getaltistika praksa predstavlja najkompletnije ostvarenje kombinovane teorije-tehnike koja primenjuje glavne postavke egzistencijalizma u stvarnoj psihijatrijskoj situaciji (Dablin, 1974).Istorijski koreni u Getalt psihologiji, teoriji polja i psihoanalizi Getalt psihologija F. Perls (1926) je radio u institutu za vojnike sa oteenjem mozga koji je osnovao Dr. Kurt Goldtajn, eminentan neuropsihijatar. Goldtajnov rad na organizmikom integritetu individualnog ponaanja izvrio je ogroman uticaj na mladog Perlsa. Goldtajn (1939) se fokusirao na organizmiki integritet individualnog ponaanja i teio SAMOAKTUALIZACIJI bez obzira na to koliko oteeno organizam izgleda. Perls se takoe upoznao sa idejama Getalt psihologa Verthajmera, Kofke i Kelera. Lora Perls, Getalt psiholog je uticala na to da se terapija u nastanku prei-menuje od koncentracijska terapija u Getalt terapija. Ona je kasnije postala njegova supruga i vodei Getalt teoretiar, praktiar i trener. U glavnoj knjizi GETALT TERAPIJA: UZBUDLJIVOST I SAZREVANJE LJUDSKE LINOSTI (1951-1969) postoje naznake o koncentrirajuem selfu kao jezgru linosti koja trai SAMOAKTUALIZALICIJU ORGANIZMA. Principi Getalt psiholoke teorije uglavnom se baziraju na eksperimenti-ma u oblasti percepcije koji istiu holistiku, organizmiku i bioloku teoriju ljudskog funkcionisanja i razvoja. Perls je ugradio neke od principa Getalt psihologije, kao to je princip figure i pozadine, princip zatvaranja, iste fi- gure, primarne psiholoke potrebe za stvaranjem kostrukata o osobi na osnovu dostupnih impresija i polja, i iznad svega, princip tenje za stvaranjem celina ak i kada neki podaci nedostaju u sistemu. Getalt pokret je ostavio trajan trag na psihologiju zadajui smrtni udarac atomistikim tendencijama, stvaranju konstrukcija od rasparanih delova, i uvoenjem koncepta organizma kao celine u psihologiju. (Perls, 1951). U Getalt teoriji glavna ljudska aktivnost posmatra se kao potreba da se prida znaenje opaanju, iskustvu i egzistenciji. Getalt pristup se prema tome bavi definisanjem prirode ljudskog ivota u terminima celina sa znaenjem, bile one bioloke ili duhovne. Vei deo Getalt prakse proizaao je iz teorije bazirane na istraivanju kako se ljudske potrebe javljaju, kako bivaju frustrirane i kako se zadovoljavaju. Ova knjiga bavi se procesom: razmatra odredive faze procesa (Getalt i destrukcija) u tipinom ciklinom obrascu, pri tom se bavei razvojnim se-kvencama savetovanja. Osnovna paradigma Getalt psihologije javljanju potreba o odreenju prioriteta i zasienosti potreba je veza sa getaltistikim konceptom figure i pozadine. Ovo je osnovni perceptivni princip formiranja celine ljudskih potreba ili iskustva sa znaenjem. Ova veza je ilustrovana slikom 1.1 koja se moe videti bilo kao dva lica ili kao jedna vaza, ali ne u istom momentu.Slika 1.1 figura i pozadinaKada je jedno slika, drugo je pozadina i obratno. Za individuu figura je obino ono to je vanije i sadri vie znaenja, ono to dominantno privlai njenu panju. U nedostatku osnovnih zadovoljenja, bioloke gladi npr. potreba za hranom ili stimulacijom moe snano determinisati figuru utiui na celokupni egzistencijalni fokus osobe.Npr. za gladnog oveka gusta kaa bila bi vanija figura, nego to je zadovoljenje estetskih potreba koje neki privilegovani ljudi mogu crpiti iz nouvelle cuisine. Osnovne potrebe, kao to je potreba za snom, mogu biti ukinute zaradi viih potreba, npr. tradicionalnog posta u vreme verskih praznika. Pozadina se odnosi na pozadinu naeg figuralnog iskustva npr. kada obraam panju na slova ove stranice, muzika u sobi postaje pozadina. Birajui da usmerimo panju na muziku ona postaje figura u odreenom trenutku. Getalt naglaava da je dobro iskustvo omogueno percepcijom jedne jasne figure za drugom. Jasna figura moe biti potreba za snom ili potreba za bliskou. Dobra figura je ona koja je jasna, otro izdvojena iz pozadine i od velikog znaaja za organizam. Promenljivi obrasci potreba niti se stapaju jedan u drugi, niti dominiraju sistemom kada se jednom jave. Kada se javi potreba za snom ili odmorom, ja nastavljam posao sa puno energije i entuzijazma. Time zadovoljavam potrebu za intelektualnom stimulacijom. Konceptualno, redosled trenutaka u izmeni figure i pozadine ini tzv. krug Getalt formacije i destrukcije ili krug iskustva. Time se opisuje ta se deava prilikom izmene figure i pozadine. Proces izmene figure i pozadine moe biti spor tokom studiranja. A moe se odigravati i brzo u sekundama, kao za vreme iznenadnog aha doivljaja kada klijent integrie novi uvid, kakav je npr. slinost izmeu onoga to mu je u detinjstvu trebalo od majke i onoga to mu sada treba od supruge. Takav uvid moe potpuno izmeniti vezu prolosti i budunosti, oekivanja i shvatanja, figuru i pozadinu. Proces flexibilnog i kreativnog kretanja izmeu figure i pozadine moe biti traumatino ili hronino ometen. Rigidnost (fixacija) ili nedostatak jasne figure ometa prirodno dovravanje getalta. To rezultira fiksnim getaltom ili nedovrenim poslom koji je prepreka dobrom kontaktu sa osobom, drugima ili okolinom u sadanjosti. Neopaene potrebe postaju nedovreni getalti koji zahtevaju panju i tite formaciju od novih getalta. Istraivanja u getalt psihologiji, kao ono Cajgarnikove ili Ovsijankine, potvrdila su psiholoku napetost koja prati iskustva koja su nedovrena ili nerazreena, kao i potrebu da se zavri nedovren posao. Matematiki simboli obrazaca takoe pokazuju tenju ka dovravanju ili pak dezintegraciji. Veina ljudi poznaje neprijatan oseaj povezan sa nedovrenim zadatkom kao to je napola napisano slovo ili neuzvraena kritika. Postoji pria o poznatom kompozitoru koji nije mogao da zaspi jer je neko svirao klavir ne dovravajui poslednji akord. Kompozitor se nije smirio dok nije otiao do suseda i sam odsvirao poslednji ton. Tako upotpunivi nezavreni zvuni getalt, mirno je otiao na spavanje. Na vizuelnom nivou ova tenja se demonstrira kao potreba da dovrimo figuru pridajui joj smisao.Slika 1.2 Nedovreni getaltSavetovanje se bavi nedovrenim poslovima u ljudskom ivotu, uklanjajui prepreke formiranju vitalne, smislene i potpune figure-pozadine iskustva u svakodnevnom ivotu. Naravno, svako moe da tolerie izvesnu koliinu nedovrenih poslova, ali kada ove smetnje postanu hronine ili preovladaju, moe se javiti privremena ili trajna nesposobnost. Ovo je polje bavljenja Getalt praktiara. Nereene situacije iz detinjstva esto se doivljavaju kao nepotpuni getalti. Zbog toga nastavljaju da ometaju osobu u odrasloj dobi. Deluju na ponaanje, percepciju i nain miljenja, to je povezano sa efikasnim funkcionisanjem ovde i sada. Ovo vezuje psihiku energiju i odvodi je od efikasnog delovanja u realnosti. Patologiju moe uzrokovati situacija u kojoj je getalt neadekvatno ili prevremeno dovren zbog stresa. A ovo dovravanje moe poprimiti fizioloku, afektivnu, kognitivnu ili bihevioralnu formu. Npr. kad se roditelji razvedu, a to se ne objasni valjano detetu, ono doivljava nedovren getalt. Njemu je potrebno da osmisli svoje iskustvo, pa e moda u svojoj treoj godini zakljuiti da su se roditelji razdvojili jer on nije devojica. To bi bio primer neadekvatnog kognitivnog dovravanja. Za dete je u tom trenutku ovakav zakljuak bio primeren jer je pridavao smisao njegovoj egzistenciji. Neodgovarajue je, meutim, kada tridesetogodinjak i dalje doivljava, na nekom nivou svoje svesnosti, da je pogrenog pola. Teorija polja Kurt Levin, nemaki psiholog, autor je teorije polja u psihologiji. Od njega je Perls nauio da posmatra psiholoke relacije u terminima okruujueg polja. Levin je smatrao za besmisleno razmatrati osobu zasebno, van konteksta njenog sredinskog polja. Povezanost osobe i sredine je centralna tema Getalt pristupa. Levin je bio ubeen da je ponaanje vie odreeno psiholokom sadanjou (ovde i sada) nego prolou ili budunou. Smatrao je da je nesvesno ono to se u datom momentu ne javlja kao figura. Iz ove perspektive ovek se moe razumeti samo u okviru sistema ija je bitna komponenta. Getaltista se bavi linou sa potrebama u sociokulturnom kontekstu. Naravno, ovo znai da opserver nuno postaje deo interakcijskog polja, i pokuaji da se postigne neutralnost ili da se izui individua izolovano od konteksta su nenauni, ozbiljno nepotpuni i ogranieni. Jedino meuigra organizma i sredine... konstituira psiholoku situaciju a nikako organizam ili okolina uzeti zasebno (Perls, 1951). Na taj nain, Getalt je jedan od prvih terapijskih pristupa koji je inkorporirao SISTEMSKU PERSPEKTIVU u odnosu na ljudske probleme. Neke psihoanalitike teorije (u nastavku teksta psihoanaliza se oznaava sa PA) o osobi govore u terminima objektivnih odnosa. U Getaltu, organizam i organizmiko su termini kojima se govori o osobi. Time se naglaava dinamika priroda oveka kao biolokog bia (sa ivotinjskim, socijalnim i duhovnim potrebama) u sistematskoj meuzavisnosti sa okolinom zaista ekoloki pristup. Cinker npr. smatra da su karakteristike psiholokih sistema identine sa karakteristikama psiholokih polja i getalta (1987). Fridlender i holizam Za vreme boravka u Junoj Africi, gde je osnovao PA institut, Perls je bio pod uticajem dela Jana Smatsa, premijera. Smats je razvio koncept holizma koji se proirio ka radikalnom prihvatanju jedinstva tela-uma koje nije bazirano na pojmu kauzalnosti. Holistiki pristup oveku potvruje sloenost i razliitost ljudskih bia i opire se redukcionizmu. Drugi znaajan uticaj na Getalt teoriju izvrio je Fridlender, koji je napisao knjigu Kreativna ravnodunost (1918). Fridlender je smatrao da je razmiljanje u terminima opozita sutinska karakteristika ljudskog mentaliteta i samog ivota. Smatrao je da su opoziti, kao to su sadizam-mazohizam, energija-umor blie povezani jedan s drugim nego s bilo kojim drugim konceptom. Ovo objanjava ljudsku sposobnost za fino razlikovanje stepena u okviru spektra izmeu dva opzita. U getaltistikoj praksi esto se moe videti trenutak kreativne ravnodunosti. To je zanimljiv stav uravnoteenosti izmeu dva suprotna pola, npr. razoaranja i ispunjenih oekivanja. Savetnik koji koristi Getalt podjednako je zainteresovan za oba pola klijentovog iskustva i neguje stav neutralnog zanimanja za klijenta uz potovanje njegovih psiholokih procesa. Ostajui budan u sreditu, terapeut postie kreativnost.... Izbegavajui jednostranost postie dublji uvid u strukturu i funkciju organizma (Perls, 1969). Na taj nain postaje jasna paradoksalna povezanost polariteta koji se javljaju. Oputen stav u odnosu na paradoks simultane istine i jasne kontradikcije obeleava Getalt praksu. Zadovoljimo se za sada time to emo rei da je Getalt kao terapijski pristup u velikoj meri usaglaen sa otkriima savremene fizike. Psihoanalitike revizije Perls je izvrio vane revizije Frojdove teorije, naroito u pogledu oralne razvojne faze kod dece. Poevi od PA treninga, Perls je koristio znanje o oralnoj, analnoj, genitalnoj fazi kao osnovu svog klinikog rada. U svojim knjigama pretpostavljao je poznavanje PA. Doprineo je PA originalnom razradom pitanja nagona gladi u razvoju deteta i nalazio analogije sa mentalnim procesima. Nain na koji se osoba odnosi prema novom podatku, npr. gutajui ga, esto odraava njen odnos prema hrani. On razlikuje prenetalnu i predentalnu fazu. Predentalnu fazu (sisanje) karakterie hanging on bite deteta. Svesni aktivni zadatak novoroeneta je da inkorporira hranu-majino mleko. U sledeoj fazi koja se naziva zubnom ili fazom grienja, javljaju se prednji zubi, koji se koriste kao makaze. Upotrebljavaju se i miii za vakanje koji razaraju strukturu hrane. Dok dete vae dojku, majka osea bol, a ugriz se prepoznaje kao povreivanje: to je vie inhibirana aktivnost grienja, manje e dete razviti sposobnost da preotme objekt, kada to situacija zahteva (Perls, 1961). Dete ne moe potisnuti impuls da grize bez kompromisa sa potrebom za zadovoljavanjem izvora hrane. U narednoj fazi kutnjaci preuzimaju zadatak grienja i vakanja, meljui hranu u smesu spremnu za varenje. Perls je povukao analogiju izmeu ponaanja pri hranjenju i psihikog ivota. Npr. inhibicija bioloki prikladne destruktivne akcije zuba moe se kasnije pojaviti u obliku povreujuih akcija kao to su ubijanje, okrutnost, ratovanje, samomuenje i samoubistvo. Termini destrukcija, agresija, mrnja, bes, sadizam, koriste se u PA literaturi gotovo kao sinonimi i nije sasvim jasno da li se to odnosi na oseanje, funkciju ili perverziju (Perls, 1969). Perls je konceptualizovao agresiju preko termina posegnuti za i eleo je da ponovo uspostavi njenu bioloku funkciju, da naglasi primenu volje pojedinca sa ciljem da se unesu vane promene u okolinu. Perls se nije slagao sa Frojdom u pogledu podele mentalnog aparata na ego i super ego. Smatrao je konstruktivnim posmatrati celokupan self koji funkcionie na specifian nain. Perls je smatrao da konstrukti o podeli linosti pospeuju podele unutar linosti. Naglasio je integritet linosti i posmatrao ego kao iskustvo sada i ovde. Getalt se fokusira na sada i ovde, a ne tada i tamo, ivot je zato da se ivi, a ne da se o njemu pria. Pogrena shvatanja dre da se Getalt prema tome ne bavi kijentovom prolou. U praksi Getalt ne podrazumeva iskljuivanje oseanja, zamiljanja i planiranja kao funkcije sadanjosti. Koliko PA naglaava prolost, toliko Getalt naglaava sadanjost. Perls se nije slagao sa Frojdovim stavom da je super ego izvor anksioznosti u odnosu na kljuajui kotao antisocijalnih elja ida . On dodaje da uzbuenje bez kreativne ekspresije izaziva napetost i kao takvo treba da se izbegava. Uzbuenje je ivotna sila i pozitivno se vrednuje u pogledu podsticanja osobe na zadovoljenje potreba. Poremeaj metabolizma uzbuenja razara ovekovu vitalnost. Getalt terapija (u nastavku teksta Getalt e biti oznaen sa G) odbacuje pojam regija ljudskog uma koje bi bile trajno nedostupne svesnosti. Perls ne koristi termin nesvesno na nain na koji je to inio Frojd. To ne znai da se negiraju iskustva koja su van svesnosti. Perls na razliit nain posmatra fenomen procesa koji nisu svesni (Klarkson, 1978). Koncept nesvesnog kao nedostupne regije u G je zamenjen konceptom izmene figure i pozadine u svesnosti. Prema tome, umesto da govorimo o nesvesnom radije govorimo o nesvesnom-u-ovom-asu. Ovaj pojam je znatno obuhvatniji od pojma nesvesnog. On podrazumeva ne samo potisnut materijal, ve i sadraj koji je izbledeo ili je asimilovan ili ugraen u vee getalte. Nesvesno obuhvata vetine, obrasce ponaanja, motorike i verbalne navike, slepe take itd (Perls, 1976). Rajh je bio jedan od Perlsovih analitiara. Od njega je Perls preuzeo shvatanje o izrazima skeletnog i miinog oklopa kod hroninih karakternih poremeaja kao krajnjem rezultatu nerazreenih emocionalnih konflikata. Rajh je otkrio da ljudi skladite svoja emocionalna seanja i odbrane protiv njih u miiima i unutranjim organima. Takvo psiholoko ograniavanje moe se smatrati preuranjenim fiziolokim zatvaranjem traumatskog iskustva, vagina ene koja je bila seksualno napadnuta u detinjstvu je primer za to. G upravlja panju na doivljaj tela kao glavni put ka integraciji linosti i oslobaanju linosti. (Naravno, integracija nikada nije potpuno postignuta, niti je proces sazrevanja do kraja zavren. Drugi Perlsov analitiar, Karen Hornaj, obezbedila je seme za ideju o topdogu i anderdogu kroz pojam tiranije slabih. Konano, treba se setiti da su raniji G terapeuti imali snanu bazu u PA praksi i da su pisali uzimajui zdravo za gotovo da itaoci poznaju rad Frojda, Rajha, Ranka i dr. Neki PA uticaji i dalje prevladavaju u klinikoj upotrebi G i moderni getaltisti aktivno usvajaju teoriju objektivnih odnosa i novije self-teorije. Transpersonalni elementi (dua) u Getaltu Getaltisti su oduvek smatrali vanim da naglase transpersonalni aspekt saznavanja oveka. Pristup koji pokuava da se bavi celokupnom linou mora paljivo da razmotri socijalnu potrebu za religioznim iskustvom. Moderni getaltisti, kao Narano i Polsterovi takoe vrednuju i ukljuuju duhovnu dimenziju kao deo celokupnog psiholokog razvoja, promene i rasta. Neki getaltisti nali su visok stepen konpatibilnosti izmeu jungijanskog koncepta i G. Zen je izvrio znatan uticaj na ranu teoriju G. To je budistika duhovna tradicija koja naglaava postizanje prosvetljenja kroz direktan intuitivan opaaj. Blizak je pristupu koji naglaava znaaj desne hemisfere u razumevanju i pomalo se ini antiintelektualnim. Ipak, takva interpretacija bila bi vetaka. Zen se ne fokusira na racionalnu intelektualizaciju, niti na pasivnu, meditativnu tiinu. Anegdote, prie, pesme i zagonetke se koriste kao iskustveno sredstvo koje vodi prosvetljenju. Ove prie nastoje da zaobiu logiku intelektualizaciju koja moe spreiti pravi uvid. Cilj ovih ilustracija je da izazovu odreenu vrstu iznenadnog uvida u umu tragaoca ili da ispitaju dubinu uvida. Zbog toga se takve anegdote ne mogu objasniti a da se ne upropasti njihov efekat. Na neki nain one su kao ale koje izazivaju smeh kada osnovni smisao ne treba dalje objanjavati. ovek mora smesta sagledati sutinu ili je uopte ne sagledati. (Vats. 1962). Trenutak uvida nije sasvim racionalan, ni sasvim intuitivan, ve je integracija oba. Na taj nain javlja se terapijski uvid kada ljudi iznenada dou do novog saznanja koje menja njihov nain bivanja u svetu. G eksperimenti ne baziraju se na Zenu, ve ga sprovode u praksi. Getaltisti esto omoguuju rast linosti stvarajui slagalice koje se mogu reiti samo ueem obe hemisfere. Budui da se u G toliko naglaava direktno iskustvo ubaciu neke Zen prie u knjigu. Kao i u ljudskom ivotu, pojavne suprotnosti esto su tek senka istine. G objavljuje dobrodolicu paradoksu, znajui da stvarno ostajui tamo gde jeste, pojedinac poinje da se menja. Filozofske pretpostavke getaltistikog pristupa Meu savetodavnim pristupima G je snano ukorenjen u filozofiji. Jasno je da u uvodnom tekstu kao to je ovaj samo neki aspekti mogu biti rasvetljeni, ali itaoci su pozvani da proue druge knjige sa liste referenci i da sami potrae veze izmeu teorije i prakse. Egzistencija prethodi esenciji Za egzistencijaliste ideja egzistencijalnog izbora je bazina karakteristika oveka. To znai da svako od nas bira ta e da prihvati, odbije, misli, osea i kako e se ponaati. Svesnost i odgovornost o celokupnom polju, sebi i drugima, daje smisao i obrazac ivotu individue (Perls, 1976). Odgovornost se moe izbei jedino po cenu neautentinosti i nekongruentnosti. Primer je upotreba jezika koja pretpostavlja pasivnu orijentaciju u ivotu, poziciju rtve, npr. Moram platiti svoje raune ili sam prati, kae takva osoba umesto Biram da inim ovako jer ne elim da snosim posledice drugaijeg ponaanja. Time se podvlai neizbena odgovornost svakog ljudskog bia za izbore koje ini. Uz pretpostavku svesnosti i odgovornosti, postaje mogu porast sposobnosti reagovanja (neprevodiva igra rei: response-ability = sposobnost reagovanja i responsability = odgovornost). To znai da to potpunije bivam svesna ko sam i ta inim u ovom asu, doivljavam veu slobodu da to menjam i sposobnija sam da biram svoje reakcije. Npr. sasvim svesnim izborom samoportvovanja in kompulzivnog mazohizma postaje autentian in dobre volje. Naravno, postoje situacije, kada ljudi nemaju mnogo izbora, npr. zatvor, siromatvo ili oskudica. Prema egzistencijalistima ovek i u ovakvim situacijama bira svoje reakcije. Mi smo, zapravo osueni na slobodu (Sartr, 1948). Za mene G praksa predstavlja otelovljenje teorije i tehnike koja koristi glavna naela egzistencijalizma u savetodavnim i terapijskim situacijama. Fenomen je primaran Jontef opisuje G terapiju kao kliniku fenomenologiju. Fenomenologija je filozofski pristup koji je osnova G. Perls je smatrao G jedinom terapijom baziranom na istim fenomenolokim principima. Fenomenologija traga za istinom ili izvorom znanja koncentriui se na neposredno iskustvo, osloboeno pretpostavki i zakljuaka. Filozofske osnove G naglaavaju prvenstvo sveta neposrednog iskustva, tj. Moje individualno i jedinstveno iskustvo prethodi bilo kom pokuaju kategorizacije ili suenja. Fenomen je neposredni objekt opaanja. Fenomenoloki metod koji poklanja punu panju fenomenu (osobi, iskustvu ili objektu), postaje metod izbora u savetovanju. Perls je nazvao G terapijom oiglednog. Deskripcija se smatra vanijom od interpretacije. Klijenti se osposobljavaju da nau sopstveno znaenje kroz ovaj proces. Npr. klijent koji je zabrinut da ga ljudi uvek iznova doivljavaju kao nekog ko im upuuje dvosmislene poruke sa znaenjem priblii mi se i dri se podalje od mene, ne verujem ti, tek poto je terapeut skrenuo panju ne injenicu da je jedna strana klijentovih usta oteena, se osetio slobodnim da govori o traumatskoj situaciji u kojoj je izigrano njegovo poverenje, a klijent je zaradio povredu. Fenomenoloka orijentacija podrazumeva disciplinovan fokus na doivljajvanje oiglednog u datoj situaciji, bez predrasuda i oekivanja. Zajedniko fenomenolozima i G teoretiarima je shvatanje da se osoba moe razumeti jedino u terminima intencionalnih relacija sa svetom (mesto) i da je iskustvo fiziko (telo) u temporalnom okviru (vreme). Konano, socijalna dimenzija iskustva i ponaanja je druga fenomenoloki esencijalna dimenzija ljudske egzistencije. Ljudi se ne mogu shvatiti van konteksta njihovih relacija sa drugim ljudima ili njihove povezanosti sa svetom. Niko se ne moe smatrati slobodnim u ugnjetavakom sistemu. (Sartr)REZIMEPasons (1975) sumira sledee pretpostavke G u savetovanju:- osoba je celina i jeste telo, emocije, misli, senzacije, percepcije - ije su funkcije meuzavisne;- osoba je deo svoje sredine i ne moe se razumeti izdvojeno od nje;- ljudi su proaktivni, pre nego reaktivni. Oni determiniu svoje reakcije;- ljudi su sposobni da budu svesni svojih senzacija, misli, emocija i opaaja;- ljudi kroz samosvest su sposobni da biraju i prema tome su odgovorni za svoje ponaanje;- ljudi poseduju potencijal da ive efikasno i zadovolje svoje potrebe; - ljudi mogu doiveti sebe jedino u sadanjosti;- prolost i budunost mogu se iskusiti jedino u sadanjosti putem seanja i anticipiranja. Ukratko, G je pristup savetovanju i terapiji koji se moe uporediti sa drvetom. Koreni su mu PA i karakterna analiza, stablo je fenomenologija i egzistencijalizam, a kronja se prua ka istonjakoj filozofiji i transpersonalnim shvatanjima. Drvo stoji u krajoliku holizma i teorije polja sa kojim je nerazdvojno vezano. Sledee poglavlje e se specifinije pozabaviti time na koji nain su istorijski, psiholoki i filizofski koreni G postali osnova savetodavnom radu.2. OSNOVE GETALTISTIKOG PRISTUPA SAVETOVANJU Tanzan i Ekido, dva Zen monaha, bili su saputnici na blatnjavom drumu za vreme oluje. Na putu su sreli ljupku devojku u svilenom kimonu koja nije mogla prei preko potoia. Tanzan je podigao u svoje naruje i preneo preko blatnjave vode i spustio je na drugu stranu. Posle mnogo asova u toplom hramu Ekido se obratio Tanzanu. Rekao je: Mi kalueri ne smemo se pribliavati enama. Bilo je pogreno nositi tako mladu i lepu devojku. Zato si to uinio?. Tanzan je odgovorio: Ja sam je tamo nosio...Dali je ti jo uvek nosi? (Reps, 1971). Terapijski odnos Neki getaltisti su imali opsean PA trening i iskustvo i koriste transferni odnos, ili neke njegove aspekte, kao iv obrazac tokom savetovanja. Ipak, G praktiari dodatno naglaavaju primarnu vrednost ivog susreta dva stvarna ljudska bia, koja rizikuju ukljuujui se u dijalog ozdravljujueg procesa. Centralni fokus je na odnosu izmeu klijenta i savetnika koji se odvija iz asa u as. U ovom susretu, cilj je potpun i kompletno autentian odnos izmeu ovo dvoje ljudi. (Prirodno, takav susret moe ukljuiti iskustvo egzistencijalne odvojenosti i sutinske osamljenosti). Razvoj sposobnosti za iskrene oblike relacije je sutina ozdravljujueg procesa koju je opisao Hikner (1985) kao relaciju koju bazino karakterie dijalog-dijaloki odnos. Dok prorauju probleme, putujui i stajui na mnogim postajama, klijent stie emotivne zalihe, sigurnost i slobodu, a savetnika sve vie sagledava kao stvarnu osobu. Savetnik se vie ne doivljava kao puki projektivni supstitut za figure iz prolosti, i proli obrasci navike prestaju da se koriste u sadanjosti. Lora Perls je napomenula da je bila pod snanim uticajem linog susreta sa Martinom Buberom i da je sutina G terapije odnos koji se formira izmeu terapeuta i klijenta (Hikner, 1985). Buber je opisao ovaj JA-TI odnos kao iskreni susret izmeu dvoje jedinstvenih ljudi u kojem oboje otvoreno potuju esencijalnu ovenost drugog. Buber pie da postoje dva primarno ljudska stava, JA-TI odnos i JA-TO odnos. JA-TO odnos se javlja kada pretvorimo druge u objekt. Primer za ovo kada ene i deca postaju pornografski objekti za upotrebu. Simboliki ovo se javlja kada klijent i savetnik koriste jedan drugog kao objekte za projekciju ili analizu bez dunog potovanja sutinske ovenosti njihovog odnosa. G naglaava da od prvog susreta nadalje, klijent i savetnik razmenjuju mnoge momente prepoznavanja stvarne ljudskosti jedan u drugome. U tome lei najplodnije tlo getaltistikog rada. Od samog poetka oba uesnika se angauju u uzajamnom odnosu gde se ne menja samo klijent pod uticajem savetnika, ve je savetnik pod uticajem klijenta i menja se. Konano, tek u kontekstu autentinog odnosa moe se otkriti jedinstvenost individue. Korisna promena postaje mogua, tek kada ovek prepozna i prihvati sebe kakav je. Svaki trenutak je iznova kreiran. Celovitost Kamen temeljac getaltistikog pristupa je stavljanje naglaska na celovitost linosti u savetodavnom odnosu, ne samo na intrapsihikoj ili interpersonalnoj dimenziji. U toku savetovanja razliiti aspekti linosti mogu doi do izraaja u razliito vreme. To e verovatno ukljuivati intrapsihiki, bihevioralni, afektivni, kognitivni i duhovni aspekt klijentovog ivota. Savetnik e kao vodei princip uvek imati pred sobom integraciju razliitih aspekata jedinstvene individue. Prihvatanje i slavljenje ove multidimenzionalne celovitosti smatra se ostvarivim ciljem za klijenta. Ovo se ne smatra nametanjem klijentu, ve se bazira na uverenju da ljudska bia ele da iskuse sopstvenu celovitost, individualno bogatstvo i integraciju razliitosti. G pristup je sutinski realistian i integrativan, jer obuhvata podjednako tamne i agresivne strane oveka kao i uroenu tenju ka zdravlju, srei i samoaktualizaciji. G ne negira iracionalne korene mrnje, zavisti i straha na individualnom i kolektivnom nivou. G nastoji da ostvaruje i slavi ivot u SVIM njegovim raznovrsnim bogatstvima. Zanimljivo je da je Gudmen, jedan od osnivaa getaltistikog pristupa bio anarhist i njegov istraivaki, nekonvencionalan i odvaan duh i dalje se bazira na apsolutno nerazdvojnom jedinstvu telesnog iskustva, govora, misli i ponaanja (bili oni ili ne bili u svesnosti). Getalt ima svog pokretaa u egzistencijalnom pozivu upuenom klijentu da BUDE ono to jeste to potpunije je mogue. Klijent postaje svoje telo. Fizika izraajnost ili telesni pokreti prirodno se javljaju kod klijenta i savetnika u G. Ne smatra se naprosto da sam zaradio prehladu ili astmu, niti da moja nesrea izaziva moju astmu, kao to ni moja prehlada ne uzrokuje depresiju. Moj telesno-duhovni self reaguje kao celina. To ne znai da treba da okrivim svoj rak, to znai da sam ja sposobna za reagovanje (response-able). Prihvatajui na taj nain da je osoba jedinstvo psihe i some, G praktiari naglaavaju da ljudi mogu preuzeti odgovornost i biti aktivni u sopstvenom ozdravljujuem procesu. Ako je srana arterija sklerotina, uzbuenje e, uz ostale simptome, voditi napadu anksioznosti. S druge strane napad anksioznosti kod osobe sa zdravim srcem izaziva izvesne fizioloke promene u funkcionisanju srca i disajnog aparata. Napad anksioznosti koji ne izaziva disajne tekoe, ubrzanje pulsa i sline simptome ne postoji. Ni jedna emocija, kao npr. bes, tuga, stid ili gaenje se ne javlja bez svojih fiziolokih ili psiholokih komponenti (Perls, 1969). Za Perlsa, kao i za druge moderne getaltiste, telo i psiha su identini i oznaavaju dve strane istog fenomena. Sposobnost G pristupa da transcendira ograniavajue ideje o dualnosti tela i uma i ideje o linearnoj kauzalnosti nema paralelu meu savetodavnim pristupima, i nudi ogroman potencijalan doprinos polju psihosomatike. Bolest se smatra poremeenjem u prirodnoj tendenciji organizma da sebe regulie. Samoregulacija U G se smatra da osoba ima prirodnu organizmiku tendenciju da sebe regulie. Perls je smatrao self funkcijom kontakta sa aktualnom prolaznom stvarnou i video je ego, id i linost kao odvojene parcijalne strukture, kao izraz selfa, koje se pogreno smatraju celokupnom funkcijom selfa. Self je definisao kao sistem svesnosti koji granii izmeu selfa i onoga to self nije. On je takoe evaluacija ovih procesa. Self postoji tamo gde se smenjuju granice kontakta... Gde god da se pojave granice i kontakt to se zapravo javlja kreativni self (Perls i dr. 1951). Perls ga je konceptualizovao kao temelj akcije i oseanja kao ostvarenje potencijala. U ovom kreativnom aspektu self se moe smatrati koncentrirajuim selfom-svesnim sebe i sopstvenih procesa, ili moe delovati bez svesti individue o emotivnim procesima, proceni i integraciji organskih potreba. Da bi rasli i razvijali se, ljudi nastoje da ostvare ravnoteu izmeu zadovoljenja potreba i uklanjanja napetosti. G je pristup baziran na potrebama. Naglaavajui znaaj potreba G se fokusira na pitanje motivacije, to nedostaje mnogim psihoterapijskim pristupima. Pretpostavlja se da kad god se u linosti javi neravnotea, ili se neravnotea javi u njenom odnosu sa sredinom, ovo e se doiveti kao dominantna figura u odnosu na pozadinu koju ine ostali doivljaji. Zdrava osoba razlikuje ovu naroito znaajnu potrebu i adekvatno reaguje, ponovo uspostavljajui ravnoteu, oslobaajui novu energiju i dozvoljavajui da se pojavi sledea vana potreba (Getalt). Efikasna samoregulacija zavisi od diskriminatorne senzorne svesnosti koja omoguuje osobi da iskoristi ono to je za nju hranjljivo, (npr. hrana, ljudi, stimulus) i da odbaci ono to je nehranjlivo. Upotrebom agresije (ovaj termin osloboen je vrednovanja i podrazumeva ivotnu silu) osoba moe unititi ili razraditi hranu, iskustva, ili slagalicu kako bi se rascvetala, rasla ili u veoj meri uivala. U treem poglavlju e biti razmatrana klinika strana samoregulativnog procesa. Delujui u skladu sa saznanjem o tendenciji organizma ka samoregulaciji, getaltisti pretpostavljaju da ljudi na nekom nivou znaju ta je dobro za njih. Postoje izvesni podaci istraivanja koji govore da deca bez trauma prirodno biraju uravnoteenu hranu koja zadovoljava njihove potrebe, kada su u prilici da biraju (Kenon, 1932). Organizmika samoregulacija, kad je neometana, vodi zdravom uravnoteenom i samoaktualizirajuem ishodu. Cilj savetovanja je da ponovo uspostavi ovo prirodno i zdravo funkcionisanje. Iz ove perspektive ljudi koji dolaze na savetovanje su oni koji su iskusili poremeaj zdravog samoregulativnog procesa. Ono to je u poetku bilo zdravo povlaenje deteta od kanjavajueg roditelja postaje onesposobljavajua drutvena stidljivost kod odraslog. Cilj organizma bi bio da se ponovo uspostavi zadovoljavajui pristup potencijalno prijateljski raspoloenim ljudima, a da se zadri sposobnost povlaenja, u svakom sluaju da se uspostavi sposobnost razlikovanja koje je ponaanje potrebno u odreenoj situaciji, to je znaajno za sada i ovde realnost. Stav savetnika Praktikovati G znai da savetnik koristi sebe aktivno i autentino u susretu sa drugom osobom. To je pre svega nain bivanja i injenja a tek potom skup tehnika ili formula za savetovanje. G karakterie nastojanje savetnika da bude aktivan, prisutan kao linost i onaj koji intervenie kada je to potrebno u savetodavnom odnosu. To se bazira na pretpostavci da tretman klijenta kao inteligentnog, odgovornog ljudskog bia sa sposobnou da bira u svakom trenutku, moe najpre izazvati integraciju, autonomiju i samoozdravljenje kod klijenta. Postoje istraivaki podaci da kolska deca i studenti reaguju razliito na neizgovorena oekivanja koja im nastavnici upuuju (Rozental i Dekobson, 1968). Kada nastavnici veruju da su deca neinteligentna i nesposobna da ue, deca odgovaraju na to smanjenim postignuem, bez obzira na to kakve su njihove stvarne sposobnosti. Pozitivna oekivanja uticala su na pozitivan nain na postignue studenata. To bi mogla biti lekcija psihoterapeutima: oekujte otpor i zadravanje statusa quo i ovi fenomeni e se najverovatnije pojaviti. Verovatno da oekivanje pozitivnog razvoja, volje da se rizikuje i preuzme odgovornost kada je re o klijentima, mogu prouzrokovati slian ishod tako da e klijent izraziti ove kvalitete, kako u savetovanju tako i u ivotu. G vrednuje predano eksperimentisanje, kreativnost i preuzimanje rizika kako kod klijenta, tako i kod savetnika. Klijent i savetnik se angauju u stvaranju novih eksperimenata i kreiranju eksperimenata ponaanja, postupanja i bitisanja. Klijent je aktivan partner u eksperimentu, a savetnik je, idealno posmatrano, voljan i sposoban da uestvuje u iskustvu iji ishod ni on ni klijent ne mogu predvideti. G savetovanje u svom najboljem obliku obezbeuje doivljaj i saznanje o tome kako ivot moe biti puno i bogato ivljen. Ovaj dostini ideal karakterie akutna senzorna svesnost, irok opseg emocionalnih odgovora i efikasne akcije. Klijent izvetava Vidim boje ivlje nego ikada pre. Nisam znao da je svet tako bogatih oblika. Drugi klijent kae Nisam samo srean, ve takoe doivljavam intenzivnije svoju tugu i oseaj gubitka i otkrio sam kod sebe beskrajne varijacije u doivljaju besa, nervoze i zlovolje. Mesto tehnika u Getalt savetovanju G pristup savetovanju obuhvata irok spektar razliitih, ali specifinih tehnika unutar holistikog referentnog okvira koji integrie duh i telo, akciju i introspekciju. Tehnike se ne mogu unapred propisati, ve se praktiari ohrabruju da osmisle odgovarajue eksperimente koji izazivaju kod oveka pojaan doivljaj (telesno-duevnog) selfa, autentian susret sa znaajnim DRUGIM, i snane ujedinjujue veze sa sredinom. Bogatstvo tehnika u G ogranieno je samo linim ogranienjima imaginacije, intelekta i osetljivosti svakog savetnika ili klijenta. Intervencije koje se vre da bi se ostvarili ciljevi G bie opisani kasnije u knjizi uz upotrebu primera i ilustracija koje e pokazati kako se tehnike moraju otkrivati i kreirati za svakog klijenta posebno, a u skladu sa razliitim fazama savetodavnog odnosa, ili ak korisno kada se upotrebi izvan datog konteksta ili izdvojeno od postojeeg toka jedinstvenog odnosa klijenta i savetnika. Prikazane tehnike izloene su sa ciljem da navedu praktiare na njihovo sopstveno istraivanje raznovrsnih mogunosti, a ne da bi spreili takav napor. Mehanika upotreba tehnika na odabranim stupnjevima savetovanja (koje su prikazane kako bi olakale razumljivost i dostupnost knjige) je suprotna sutini G. Meutim, ukoliko elimo da G postane komunikabilan i komparabilan sa ostalim pristupima, rizik pogrenog razumevanja izloenog materijala mora se preuzeti. Neki savetodavni pristupi oslanjaju se na distancirano dranje linosti savetnika prema terapijskom susretu. Za G bilo koji fiksan stav slian ovom je anatema. U G dijalog meu partnerima u rastu je centralna dimenzija ozdravljujueg procesa. Ovo zahteva znatnu osveenost, odgovornost i poznavanje sebe od strane savetnika. To takoe znai da je tehnika sekundarna u odnosu na terapijski odnos. Prema Resniku: ... Svaki G terapeut mogao bi prestati sa upotrebom bilo koje G tehnike koja je ikada upotrebljavana i nastaviti da radi G terapiju. Ako to ne bi bili u stanju da uine, onda oni i nisu radili Getalt. Oni su se sve vreme izmotavali koristei gomilu toseva i maioniarski eir (1984: 19). Karakterisitka G e verovatno uvek biti eksperimentacija u okviru odnosa. Zapravo, G se definie kao dozvola da se bude kreativan (Cinker, 1978). Savremeni G pristup ne nasre na klijentov integritet kako se to ponekad praktikovalo u prolosti. Najvie se panje poklanja odnosu izmeu dve celovite linosti. Veina modernih getaltista bi radije prihvatila terapijski odnos koji karakterie dijalog, nego invazija ili deprivacija. Naglaava se otvorenost, fleksibilnost i struktura u skladu sa potrebama svakog pojedinog trenutka ozdravljujueg procesa. Psihosomatsko jedinstvo Savetodavni susret nije samo verbalan, ve ukljuuje sve naine na koji osoba stupa u interakciju sa sredinom. Oigledno je da to ukljuuje govor tela. Npr. namernim intenziviranjem tenzije, Dejzi otkriva da bol u mom vratu je fizioloko oponaanje keri koja je bol u njenom vratu. Kada se fokusira na naizgled besmisleno lupkanje nogom, otkriva se da to izaziva klijentovu iritiranost savetnikovim klimanjem glavom. U G takvi obrasci ponaanja se obino ne interpretiraju. Klijent se poziva da kroz kreativnu eksperimentaciju sam otkrije znaenje pokreta. Osoba koja obino koraa sa pognutim ramenima i uvuenih prsa, nastavlja da u sadanjosti odigrava ulogu prebijenog mladog deaka iz prolosti, signalizirajui okolini da je on tip osobe koja biva prebijena. esto osobe iz sredine odgovaraju, ne bivajui toga svesne, na ove neverbalne znakove, obezbeujui ponavljanje originalne traume. Veoma esto ulini pljakai i kavkadije imaju pik upravo na osobe koje izraavaju ovakve neverbalne signale. Oblikujui svoje telo i svoja iskustva svesno, ovek omoguuje sebi da bira. Zahtevi koji se postavljaju pred savetnika Savetnik treba da bude voljan da razvije sve svoje potencijale kako bi bio autentian kada pozove klijenta da razvija sopstvene potencijale. Budui da G savetnici kao osobe treba da budu transparentni, oni se ne mogu sakriti iza profesionalne maske ili stava objektivnosti. Nije dovoljna samo lina psihoterapija, ve strastvena predanost rastu i linom razvoju itavog ivota. G nije tehnika koja se moe koristiti samo u sobi za konsultacije. G zahteva od savetnika stil ivota kompatibilan s prihvaenim vrednostima-eljom da se bude otvoren u odnosu na nunosti egzistencije. Uzbuenje se pozitivno vrednuje kao i ivahnost i bogatstvo iskustva. Pristajanje na ogranienja koja postavlja drutvo, a koja onemoguuju rast (npr. ukoeno dranje gornje usne na sahrani) ili prihvatanje stanja kakvo jeste smatraju se antiterapijskim i smenim. Respekt prema integritetu odbrane i izazov da se promeni G praksa zahteva i naglaava hrabrost da se suoi sa egzistencijalnim rizicima i razoaranjima, uz veru u ljudsku sposobnost za rast i sazrevanje. Karakterisitika dobrog G savetovanja je traganje za neoekivanim i novim, uz upotrebu suportivnih struktura izgraenih u prolosti. Reorganizacija linosti sastoji se kako od dezintegrirajuih, tako i od integrirajuih procesa, i treba da bude uspostavljena ravnotea na taj nain to e samo onolika koliina otpadnog materijala biti osloboena koliko je pacijent sposoban da prihvati. U suprotnom njegovo socijalno ili ak bioloko funkcionisanje moe biti ozbiljno ugroeno (Perls, 1979: 21). Savetnik obezbeuje za svakog pojedinog klijenta prvu pomo. Prevelika koliina podrke uskratie klijentu priliku da sazreva kroz frustraciju. Suvie izazova moe biti napadaki i sadistiki. Dozvoljavajui klijentu da u savetodavnom odnosu beskonano ponavlja procese koje obino koristi kao zamenu za izvorno oseanje, iskustva i akcije, terapeut moe da deluje destruktivno. Ipak u svakom trenutku i sa svakim klijentom treba izabrati odgovarajui modalitet, provocirajui izazov, hranljivu podrku ili laissez-faire neutralnost. Dina, senzualna, inteligentna klijentkinja srednjih godina, eksperimentisala je da bude opaena kao zanimljiva i osebujna linost. Ipak, ona zadrava uteiteljske kvalitete koje je podravala njena familija u vreme detinjstva. Mesto dijagnoze u Getaltu Istorijski, G pristup se smatrao antidijagnostikim, jer se svaka osoba smatrala jedinstvenom i potpunom telesno-duevnom celinom (getalt). Nabiflani termini dijagnoza ili psihopatologije predstavljaju fragmentaciju postojeeg jedinstva i individualnosti. Etiketirati oveka kao analno-retentivnog ili manino-depresivnog znai ogoliti jedinstvene naine na koje je izabrao da pridaje smisao sopstvenoj egzistenciji u postojeem istorijskom kontekstu. Prepoznavanje obrazaca koji se ponavljaju u ljudskom iskustvu je u duhu holizma. Dozvoljavajui opasnost koja potie od ove vrste redukcionizma, getaltisti ne invalidiraju potrebu za prepoznavanjem repetitivnih autodestruktivnih obrazaca ponaanja. Osoba se moe opisati kao osoba koja po navici odbija ili ometa intimni kontakt , ali ovo je bihevioralna deskripcija koja doputa reviziju u bilo kom asu, a NE nain da se kategorizuje osoba. Sa holistike take gledita polje, obrazac moe opstati uz potencijalno prekidanje obrasca. Moderni G praktiari vrednuju, koriste i pouavaju dijagnostike eme koje se baziraju na G deskripciji, ali i na drugim u veoj meri konvencionalnim dijagnozama. Sada i ovde U prolosti G je bio pogreno smatran antihistorinim pristupom. Rano naglaavanje sada i ovde interakcije bilo je reakcija na pasivan i neangaovan stav protiv kojeg se Perls pobunio. Potrebno je transformisati ono to je puka istorija ili naracija, u prodornu i ekspresivnu akciju. Iako svesna participacija u sadanjem trenutku moe da ukljui seanje na neto iz prolosti, seanje mora biti obojeno sveinom, i snagom koja ga vraa neizbrisivo u sadanjost (Polster i Polster, 1977). Jontef, 1988 je znatno doprineo proirenju getaltistikog fenomenolokog horizonta skreui panju na etvrtu prostorno-vremensku zonu, to je neophodno za terapijski pristup pogodan kako za savetovanje kraeg trajanja, epizodne intervencije ili dugotrajniju terapiju. Prirodna ovde i sada vremensko-prostorna zona obuhvata celokupno sredinsko polje osobe u datom momentu, ukljuujui fantazije i planove za budunost, kao i seanja i iskustva iz prolosti, oivljena u sveini sadanjice. ivotni prostor osobe sastoji se od sada i ovde zone koja sadri tekuu egzistenciju osobe - njen stvarni ivot kako u savetodavnom odnosu, tako i van njega. Jontef identifikuje sada i ovde, terapijski kontekst, koji se naroito odnosi na centralnost terapijskog odnosa, njegov kontinuitet i istoriju, kao i na ostale sadraje koji utiu na ovaj odnos kao na ciljni uinak. etvrta vremensko prostorna zona je tada i tamo pacijentove ivotne prie, bez ega se ne moe adekvatno proceniti razvitak osobe u vremenu. Ovo je istorijska pozadina, nastavak prethodnih eksperimentalnih momenata. Savremena G saznanja govore da je prolost i te kako ukljuena u sadanjost i da je delovanje u vremenu neizdvojivo iz konteksta procesa teorije. Ovo je tlo sa kojeg razvojne faze savetovanja postepeno formiraju spinalnu strukturu ove knjige.Odgovornost G pristup se bazira na shvatanju da je svaka osoba odgovorna za iskustva koja doivljava. To implicira da u svakom asu individua bira da se ponaa ili ne ponaa na odreen nain, i da je odgovorna za svoje izbore. Viktor Frankl je bio jevrejski psihijatar koji je preiveo nekoliko nacistikih koncentracionih logora i postao jedan od najveih egzistencijalistikih psihoterapeuta naeg vremena. Prema Franklu (1964/1969), ak i kada nismo lino odgovorni za okolnosti u kojima se nalazimo (npr. koncentracioni logor), i dalje smo odgovorni za smisao koji pridajemo sopstvenom ivotu, birajui svoje stavove i svoje ponaanje u takvim situacijama. Perls je ovaj stav proirio do radikalnog ekstrema u uvenoj G molitvi:Ja inim svoje, ti ini svoje.Ja nisam na svetu da bih ispunio tvoja oekivanjaI ti nisi na svetu da ispuni moja,Ti si ti, a ja sam ja,Ako se sluajno sretnemo,To je lepo.Ako se to ne dogodi, tu se nita ne moe (Perls, 1969b:4). Moderna G terapija i savetovanje napredovala je od hedonistikog Perlzijanskog preteranog naglaavanja odgovornosti za sebe iznad i protiv odgovornosti za druge (Dablin, 1977). U toku je porast razumevanja filozofske i EKOLOKE injenice da odgovornost za sebe nuno ukljuuje odgovornost za druge koji dele na svet. Na taj nain G je stvarno sistemski pristup. G se bazira na injenici da sadraj uvek pripada odreenom kontekstu. Niko se ne moe posmatrati izdvojeno iz svoje sredine. Jedan klijent je nedavno rekao: Kada sam prvi put doao na savetovanje borio sam se sa oseajem da nisam niko, bespomona i oajna osoba u pogledu svega to utie na moj ivot i menja ga. Nisam mogao shvatiti zato bi se iko uzrujavao zbog mogueg izumiranja nosoroga u Centralnoj Africi. Potvrujui sopstvenu snagu, autonomiju i poinjui da posedujem sopstveni ivot i posledice egzistencijalnih izbora, poinjem da oseam da su ti nosorozi MOJI nosorozi budui da predstavljujau moju odgovornost za vezu sa mojim svetom.Mesto getaltistikog pristupa na polju savetovanja G vrednosti i praksa su vrlo kompatibilni sa ostalim humanistikim egzistencijalistikim pristupima, kao to su transakcionalna analiza ili psihosinteza. Mnogi takvi trening programi integriu G u sopstvenu praksu i redovno ue od uvaenih G trenera koji su povremeno ili stalno njihovi saradnici. KARL Roders, osniva terapije usmerene na klijenta, iji rad inspirie mnogobrojne savetodavne programe u Britaniji, znatno se razlikovao od Perlsa, ali su obojica delili veru u bazinu potrebu ljudskih bia za zdravljem, odgovornou i samoaktualizacijom. U nekim formama kratke psihoterapije primarno bazirane na PA, kao to je ona koju je razvio Davanlo, neke tehnike su direktno preuzete iz G. Ali upotreba G tehnika nakalamljenih na druge ideologije ili pristupe mora se razlikovati od pravog G pristupa u kojem postoji slaganje izmeu pretpostavljenih vrednosti, teorije, prakse i ivog iskustva. G terapeuti ne koriste tehnike, oni primenjuju SEBE U I ZA situaciju sa svim profesionalnim vetinama i ivotnim iskustvom koje su akumulirali i integrisali. Postoji onoliko stilova koliko postoji terapeuta i klijenata koji otkrivaju sebe i jedan drugog i zajedno stvaraju svoj odnos.( Perls, citiran kod Smita, 1977: 223). G unosi u svaki savetodavni proces naglaavanje trenutnog odnosa izmeu klijenta i terapeuta i eksperimentaciju. Podrava i vrednuje kreativnost i spontanost podjednako kao i inteligenciju u terapijskom susretu. G pristup, kao i ostali humanistiki pristupi, doprinosi bazinom poverenju u samoregenerirajui i samoozdravljujui proces i sile u ljudskom biu. Kompatibilan je sa pristupima koji naglaavaju jedinstvenu individualnost i odgovornost svakog ljudskog bia za slobodno kreiranje budunosti u sadanjem trenutku. Povremeno getaltisti UPADAJU U NESUGLASICE TVRDEI DA SU U VEOJ MERI I ISTIJEM OBLIKU GETALTISTI U ODNOSU NA DRUGE. Ja se slaem sa Jontefom (1980: 1). Tri principa definiu G terapiju. Bilo koja terapija koja se njima rukovodi ne moe se razlikovati od G terapije, bez obzira na etiketu, tehniku ili stil terapeuta, terapija koja ne ugroava ova tri principa je G terapija. I, svako od ova tri pravila pravilno i potpuno shvaeno obuhvata preostala dva: Prvi princip: G terapija je fenomenoloka, njen JEDINI cilj je svesnost i njena metodologija je metodologija osveivanja (svesnosti). Drugi princip: G terapija se u potpunosti bazira na dijalokom egzistencijalizmu, odnosno na JA-TI kontaktu/povlaenju. Trei princip: Konceptualna baza ili pogled na svet G terapije je GETALT, odnosno ona se bazira na holizmu i teoriji polja.3. ZDRAV CIKLUS I NJEGOVA PRIMENA U SAVETODAVNOM PROCESU Zen majstor upita: Svako ima mesto roenja. (Poetka ili izvora). Gde se nalazi tvoje rodno mesto? Adept odgovori: Ranije ovoga jutra dorukovao sam belu pirinanu kau. Sada sam ponovo gladan. (Vats, 1962/1974: 125). Zdrav ciklus formiranja i destrukcije getalta G se kao to smo pokazali u dosadanjem tekstu ne bavi samo patologijom. Njegov cilj je ponovo uspostavljanje najzdravijeg nivoa rasta, zadovoljstva i doprinosa. Zdrav neometan tok iskustva (od pojave potrebe do njenog zadovoljenja) je prirodno stanje zdrave ivotinje ili spontanog prirodnog mladog deteta. To je prirodan nain izraavanja ivotne energije i potrebe za aktualizacijom selfa. Kao to Zen monah iz navedene prie kae, potreba se pojavljuje, biva zadovoljena i iznova se javlja. Dominantna figura izranja iz pozadine, zahteva panju, i uranja u pozadinu ponovo dok se nova zanimljiva figura javlja. Takva je ciklina pulsirajua priroda ljudskog iskustva. Ona moe biti privremeno inhibirana (npr. smrznuti odgovor), u slubi opstanka i ponovo e se uspostaviti kada proe opasnost. Takav instinktni ciklus (Perls, 1969a: 69) je centralna paradigma G teorije i prakse. Perls je konceptualizovao ovaj instinktom voeni ciklus kao aktivnost SELFA kroz temporalni proces koji se razvija u vremenu kroz faze pre kontakta, za vreme kontakta, dovravanja kontakta i posle kontakta. Sadanjost je prelaz od prolosti ka budunosti i ovo su faze aktivnosti selfa koji stupa u kontakt sa stvarnou (Perls i dr., 1957/1969: 374).Organizmiki tok Re organizam koristi se u G na slian nain kao re objekt u terminu objektni-odnosi. Pojam organizma odabran je jer oznaava subjektivnost, ivotnost i bioloke korene. Organizam je totalitet sutinskih aspekata, delova, ili organa koji funkcioniu kao potpuna celina u linosti (Van De Riet i dr., 1980/1985; 36). G koncept organizmikog toka predstavlja se zdravim tokom izmene G formacije i destrukcije, koji se moe uporediti sa prirodnim nainom disanja i smenjivanja udaha i izdaha. Svaki oblik ivota javlja se kao G sa specifinim razvojem u vremenu i prostoru. Ritam rasta biljke, sadnje i cvetanja, je ogranien vremenom. Prema Von Francu (1978: 32) znaenje vremena je to da se kroz njega oblici koji rastu mogu razviti u jasnom redosledu. Ova knjiga primenjuje navedeni princip u sekvencama tokom savetovanja. Line potrebe se pobuuju i zadovoljavaju na nain slian ovom ciklusu. Ciklus G formacije i destrukcije oznaava se ponekad kao ciklus svesnosti, ciklus instinkta, ciklus kontakta i povlaenja, ili ciklus iskustva. Isti terapeut moe koristiti razliite termine za razliite svrhe. Razliiti getaltisti svakako imaju razliita miljenja o tome u kojim situacijama upotrebiti koji pojam. Verovatno je najvanije upotrebiti optu ideju kao alatku pomou koje e se razviti razumevanje zdravog i disfunkcionalnog ponaanja. Proces bi se podjednako dobro mogao predstaviti uz pomo talasastog dijagrama da bi se prikazao njegov ritmiki pulsirajui kvalitet. Ovde se ciklus prikazuje uz pomo kruga kako bi se naglasila sistematska cirkularnost, meusobna povezanost i celovitost. G destrukcija i formacija prikazuju se uz pomo kruga sa namerom da to bude odraz arhetipske intuicije ciklinog vremena koje se u razliitim tradicijama prikazuje kao kosmiki ritam periodike destrukcije i ponovne kreacije sveta. Savremeni fiziari su otkrili da svaki subatomski deli, ne samo da izvodi energetski ples, ve je i sam energetski ples, pulsirajui proces kreacije i destrukcije (Kapra, 1976). Model koji sadri sedam faza, predstavljen ovde (slika 3) razvijen je na osnovu rada Cinkera i Gudmana. Pokazalo se korisnim u obuci G savetnika i psihoterapeuta koristiti ovaj prikaz, uz uputu da ga uporede sa drugim formulacijama i razviju sopstvenu perspektivu koja e ih voditi u praksi. ovek sedi u vrtu uivajui u prolenom suncu posle duge zime, panje usmerene na pesmu ptica, narcise i razigrane psie koji se otimaju oko koske. Ove slike i zvuci formiraju figuru na polju svesnosti. Postepeno dok postaje toplije, ovek olabavljuje okovratnik. Toplina jo uvek nije potpuno uobliena figura budui da on i dalje poklanja panju prizorima i zvucima iz bate. Kako se temperatura poveava javlja se nova figura, a to je potreba da se rashladi. Ono to je bilo figura, postaje pozadina. Psii vie ne okupiraju njegovu panju, on je sada zauzet oko odravanja sopstvene telesne temperature na prijatnom nivou. On to moe postii time to e se skloniti u hlad, skinuti koulju ili ui u kuu. Birajui adekvatnu akciju prema svojoj potrebi, on stvara priliku za pojavu sledee potrebe. Na taj nain, odrava se kontinuiran tok organizmikih potreba koje se javljaju i bivaju zadovoljene, odnosno getalt je kompletiran. U psihologiji, kao i u fizici ili astronomiji, mikroskopski procesi su odraz makroskopskih procesa. Npr. atom ima strukturalnu slinost sa solarnim sistemom. Vee celine iskustva odraavaju manje celine. Nestrpljiv pogled koji traje samo asak moe biti odraz ivota proivljenog u frustriranoj nestrpljivosti. Na ovaj holografski nain celina je predstavljena u svakom od delova, i svaki deo sadri holografsku reprezentaciju celine. Getaltistiki iskustveni ciklus je prirodan proces. Zavisno od zadatka koji se postavlja, bilo to tranje ili relaksacija, zdrav organizam e podesiti proces disanja tako da bude maksimalno efikasan. Vei, makroskopski ciklusi, npr. sekvence odrastanja, mogu trajati itav ivot. Vei ili manji ciklusi, kreativno i na zadovoljavajui nain, e biti ostvareni ako se omogui prirodnim procesima da dosegnu svoj organizmiki zavretak.Izbor i primena prikladnePun i vibrantanAKCIJE faze kontakta FINALNI KONTAKT MOBILIZACIJA ZADOVOLJSTVO i uzbuenje ili post-kontakt i faza kotakta dovravanje getaltaSVESNOST o javljanju POVLAENJE ilisocijalne ili bioloke potrebe organizam u mirovanjufaza poetke kontaktaSENZACIJA pre kontakta Slika 3 Ciklus formiranja i destrukcije getalta Jednostavna, ali suptilna paradigma dobro prezentuje funkcionisanje zdravog organizma. Svaki poremeaj ciklusa predstavlja bolest (nepredvidiva igra rei: disease=bolest i dis-sease =potekoa) i potpunije e se o tome govoriti u sledeem poglavlju. Ovo poglavlje koncentrie se na ozdravljujui ciklus (ciklus zdravlja) i njegovu vezu sa savetodavnim procesom. Ako nema ometanja toka, ciklus se odvija na ritmian i potpun nain, idui u susret potrebama osobe koje se smenjuju. Ako, svaka nova potreba koja se pojavi, postaje jasna figura sve dok se na nju obraa panja, posle ega ponovo postaje pozadina. Ovo je fenomen organizmike regulacije - nain na koji ljudi reguliu svoje normalno funkcionisanje, kao npr. disanje, hranjenje, seksualnu aktivnost i eliminaciju, u cilju zdravog ivljenja. Ciklus ili talasasta pulsacija mogu varirati od vrlo kratkog trajanja do veoma dugih vremenskih perioda (sezonske promene).Alternativne poetne takeCiklus se predstavlja ovde kako bi se razmatrao sa razliitih poetnih taaka, odnosno polazei od faze povlaenja ili odmora. Svaki ljudski ciklus ne polazi nuno od jedne odreene take. Model ciklusa instinkta predstavlja konceptualno sredstvo koje treba da naglasi jedinstvenu prirodu iskustva. Nije nam namera da ukaemo na uzroke. G se u veoj meri bavi pitanjem kako, na koji nain, nego pitanjem zato. Na nekim drugim mestima razmatranje ciklusa poinje od faze senzacije. ena zanoveta, njen mu se povlai, a ona i dalje zanoveta. Ili suprug se povlai, njegova ena zanoveta, a on se povlai jo vie. Da li to njeno zanovetanje uzrokuje njegovo povlaenje, ili njegovo povlaenje uzrokuje njeno zanovetanje? Sa fenomenoloke take gledita sada i ovde, oboje su podjednako odgovorni za proces koji zavrava nepoeljnom situacijom i niko nije kriv. Proizvoljno odreivanje uzroka suprotno je G pristupu. Getaltista posmatra par i njihovo polje odnosa kao jedinstvenu celinu u kojoj je svako od njih simultano kauzalno i reaktivni povezan sa ponaanjem onog drugog u njihovom SISTEMU. Faze ciklusaTeorijski i iskustveno, ciklus se moe posmatrati iz bilo kog izabranog ugla. Slika 3.1 predstavlja jedan od moguih prikaza faza ovog ciklusa. Razliite faze zamiljene su tako da privuku panju na sekvencijalno razliite take fokusa u procesu G formacije i destrukcije. Zbog statine prirode pisane rei moe izgledati da postoje skrivene razgraniavajue linije meu fazama. To nije tano, ovakva zabluda je proizvod pokuaja da se sutina lomljenja talasa okeana nacrta tehnikim crtanjem ili da se opie matematikom formulom. U pravom getaltistikom duhu kada je jedna faza u ascedentu, nadmona, ostale su pozadina. Razdeliti ljudske ritmove na ograniene podeljene faze, predstavljalo bi nasilje. U svako doba itaoc e dobro uiniti ako se priseti da se faze pretapaju jedna u drugu, da se razvijaju i nastavljaju jedna na drugu, kao ostali prirodni vremenski obrasci, koje je teko prognozirati, ali je bolje i to pokuavati, nego nametati bilo kakvu predstavu o tome kao npr. saditi biljke bez opasnosti od smrzavanja. PovlaenjePrva faza ciklinog niza, o kojoj emo ovde govoriti, je faza povlaenje ili odmora. U ovoj fazi osoba moe biti uravnoteena ili centrirana izmeu formiranja i destrukcije getalta. Ne izdvaja se jasna figura i organizam je u stanju hemeostaze ili savrene ravnotee - nije ni suvie toplo ni suvie hladno. Osoba nije ni u stanju seksualne pobuenosti ni u stanju seksualne deprivacije, nije napeta ni uzbuena. Ovo je faza mirnog odmora koja sledi posle zadovoljavajueg kompletiranja getalta, npr. postorgazmiko mirovanje. To je period kada nema snane figure koja se javlja u svesti. Ovo stanje karakterie beskonaan spektar mogunosti koje se mogu javiti. "ta se zanimljivo moe dogoditi sledee? Javlja se kao tiho, otvoreno pitanje". ( Hal, 1977: 53).SenzacijaOrganizam ne moe ostati u stanju mirovanja beskonano dugo. Novi organizmiki deficit ili suviak mora se pojaviti kod ivog oveka. Unutranji ili spoljanji poremeaji, u vidu potrebe koja se bori za zadovoljenje ili zahtev koji se pred nas postavlja, uticae na homeostatiku ravnoteu organizma i okoline . Postepeno ili iznenada, figura e se pojaviti iz neizdiferencirane pozadine i postati figura za nas. (npr. elja za oljom aja). Perls i drugi (1951/1969) razlikuju sledee etiri vrste takve senzorne ili proprioceptivne ekscitacije:1. Periodine potrebe, ili apetiti, koje trae kontakt sa sredinom, npr. glad ili ljubav. 2. Povremeni bol, napetost, kada se kontakt ili figura snanije vezuje za telo.3. Stimulacije koje se razvijaju kao apetit, emocije ili bolovi izazvani dogaajima u sredini, npr. odbijanje telefonskog poziva ili ljubavnog zagrljaja. 4. Fizioloka podeavanja, koja se javljaju kao odgovor na promene u sredini, to mogu biti promene temperature, nivoa stimulacije, buke, ili zemljotresa. Perls i drugi odreuju ovo stanje kao stanje pre kontakta koje najavljuje poetak procesa formiranja figure/pozadine. Moe se rei da se to odnosi na fazu kada sirova senzorna proporceptivna informacija poinje da se registruje ali pre nego to se sasvim jasno javi u svesti.SvesnostPostepeno ili iznenada moemo postati svesni bilo kog od ovih dogaaja koji napadaju, senzornim ili propriocentivnim putem, slobodan tok svesti. Nova figura koja se javlja postaje taka fokusa interesovanja naeg iskustva u datom momentu. to je urgentnije ova figura - npr. poarni alarm- bri i jasniji e biti odgovor. Verovatno e trebati vie vremena da bi se elja za aom vode pojavila kao snana figura u koliko je u toku as. Svesnost je vrsta doivljavanja. To je proces budnog kontakta sa najznaajnijim dogaajem u individualnom ili sredinskom polju, uz punu senzorimotornu, emocionalnu, kognitivnu, i energetsku podrku. (Jontef, 1979:29). To je funkcija pridavanja znaenja, koja stvara svee getalte - nove uvide u oigledno jedinstvo rasparenih delova samosaznanja, ili svesnosti, kao kada se prvi put oseti zlatan miris oljutene narande. Kada situacija zahteva svesnost o prolosti ili anticipaciju budunosti, efikasna svesnost to uzima u obzir. Npr. ovek od pedeset godina koji je postigao izuzetno uspenu karijeru, dolazi na savetovanje. On je postao svestan nezadovoljstva emotivnom prazninom njegovih odnosa sa familijom i prijateljima. Ranije je smatrao svetski uspeh dominantnom potrebom, sada je kvalitet odnosa sa drugima postao znaajan. Njegova svesnost o ovoj novoj potrebi zahteva panju, stavljajui njegove prethodne ambicije u pozadinu. MobilizacijaSvest o potrebi obino prati uzbuenje i mobilizaciju selfa. U ovom stanju emocionalne i/ili fizioloke pobuenosti, objekt-figura ili potreba postaje jasnija i otrija, stvarajui energiju i predstave razliitih mogunosti zadovoljavanja. Zdrava osoba u ovoj fazi: 1. die dublje i potpunije,2. motoriki sistem je aktiviran i spreman za pokret, 3. a ula su maksimalno otvorena za senzacije iz sredine. Npr. mlada ena dolazi na savetovanje u vezi sa karijerom: Ana je inteligentna i talentovana za mnogo toga. Uzbuena je zbog akademske karijere, ali joj je potrebno savetovanje da je osposobi da uini najbolji mogui izbor. U toku savetovanja je vano istraiti koje polje izuavanja bi bilo podrano od strane linosti, kao celine, pod produenim stresom, ili tokom duih vremenskih perioda, kakvo je npr. trogodinje ili petogodinje studiranje. Ova faza zdravog ciklusa slina je fazi uzbuenja ili mobilizacije kontakta, koje je opisao Perls i dr. 81951/1969).AkcijaDruga taka u procesu kontakta (ili formiranja figure) moe se identifikovati kao faza "kontaktiranja, stvaranja kontakta", odnosno faza izabiranja adekvatne akcije (Perls i dr. , 1951/1969). Ona ukljuuje organizaciju perceptivne, bihejvioralne i emocionalne aktivnosti. Klijent bira i odbacuje mogunosti. Osoba aktivno posee za mogunostima, nastojei da prevlada prepreke i pritom eksperimentie sa razliitim vidovima prikladnih akcija. Ponaanje je znaajno za optimalno ostvarenje potreba sada i ovde. Nezapopslena, trideset godina strara, osoba pie veliki broj razliitih molbi za zaposlenje, redovno dolazi u biro rada i angauje se u dobrovoljnim aktivnostima, kako bi ostala budna i zainteresovana, i istovremeno ostvaruje kontinuitet u svojoj profesiji, drei korak sa najnovijim metodama i saznanjima.Zavrni kontaktBirajui i pripremajui adekvatnu akcuju, vodei rauna o energetskim mogunostima, kako u stvarnosti, tako i u imaginaciji, osoba ostvaruje finalni kontakt, vibrantan kontakt. Nae senzorno i motorno funkcionisanje (vid, sluh, oseaj, pokret, dodir)su funkcije pomou kojih se ostvaruje kontakt. Vano je upamtiti da, kao to je celina vie nego suma delova, tako je i kontakt vie nego suma svih funkcija koje ulaze u njega. Gledanje i sluanje ne garantuje dobar kontakt, ve nain na koji neko vidi ili uje determinie dobar kontakt. Kontakt se moe ostvariti sa objektima ili delovima prirode, kao i sa ivotinjama ili ljudima, uspomenama, predstavama, delovima sebe. Kvalitet kontakta stvara razliku izmeu zalaska sunca i bogatog, ivahnog i potpunog doivljavanja zalazeeg plamenog sunca. Kontakt se odigrava NA GRANICI SELFA I SREDINE, i to je naa sveta relacija sa naim svetom. To je proien kvintesencuja fokusirane panje, koja za trenutak biva nerazdvojna od fokusa panje. To je trenutak javljanja klimaksa tokom voenja ljubavi, trnci koji se ire kimom za vreme sluanja muzike, to je potpuna zaokupljenost zadatkom kada se delovi kreativnog problema poinji slagati u celini. Isto vai i za raspravljane, izbacivanje make na ulicu ili zevanje. Kvalitet kontakta odreuje da li ivot prolazi pored nas ili se potpuno doivljava. Posle mnogo godina stoike ravnodunosti posle smrtnog sluaja u porodici, provala suza javlja se kod klijenta. On mrmlja kroz suze "oseam bol, plaem i oseam se potpunim!"Ovo je Getalt, ne menjanje, ili elja da se neto uini drugaijim, ve ponovno uspostavljanje prirodne ekspresivnosti, pokretljivosti i ivotnosti iskustva koje tee, bilo kroz erupciju ili teinu. "Nadalje, kontakt se iri u interakciji sa neivim i ivim objektima,vidi se drvo ili zalazak sunca, uje se vodopad ili tiina peine - sve je to kontakt. Kontakt se takoe moe ostvariti sa seanjima i predstavama, koje se potpuno i otro doivljavaju... Kontakt je dinamika relacija koja se javlja u granicama dve podjednako privlane, ali jasno diferencirane figure od znaaja za organizam. Diferencijacija se moe uspostaviti izmeu organizma i drugog organizma, ili organizma i neke nove neive pojave u sredini, ili organizma i nekog njegovog novog kvaliteta". (Polster i Polster: 1974: 102-8). Dobar kontakt je glavna ideja G. Perceptualno, to je ekvivalentno sa jasnim i ivim fokusiranjem na najvanije aspekte line situacije kada stimuliu iz pozadine ne ometaju potpunost panje ili kvalitet interakcije. Pozitivni primer odnosi se na nain na koji osoba esto sasvim jasno uje razgovor svog partnera sa drugim na zabavi, zanemarujui zagluujuu buku nekoliko drugih razgovora i muziku. Vizualni primer je nain na koji ostale osobe iz okruenja bivaju potisnute u pozadinu, dok se figura voljene osobe pojavljuje u masi na aerodromu. Potpuno doivljavanje ae vina ili prijateljstva, analogno je ovim primerima. Uivanje u oba moe biti manje ili vie kompletno, zavisno od toga hoe li se beznaajni uticaji potisnuti u pozadinu. Za par trenutaka ili neto vie, jasna figura je jedini getalt koji postoji, figura proima sada i ovde bogatstvom i jasnou, koja je naroito spontana, ujedinjenom percepcijom, pokretom i oseanjem u akciji, koja se izraava kroz potpuno telesno angaovanje, bilo da je re o bolu ili seksualnom klimaksu. Potpuni finalni kontakt obeleava zatvaranje pojedinog getalta. U trenutku osoba je potpuno angaovana figurom koju je kreirala ili otkrila. Zdrav kontakt karakterie angaovanje celim telom i srcem u onome to je za osobu najznaajnije u datom trenutku. Bazina potreba ljudskih bia je da budu u takvom kontaktu sa drugim ljudima (kao i da budu odvojeni od njih). Kontakt je izvor nae najvee radosti ili najvee patnje. "Kontakt je inkompatibilan sa nepromenljivou. Kroz kontakt osoba ne mora POKUAVATI da se menja, promena se naprosto javlja". (Polsterovi, 1974: 101). Pravi kontakt, paradoksalno, otvara vrata promeni. Ciklus se dalje razvija.ZadovoljenjeSledea teko odreiva faza je ona koju Perls i drugi (1951/1969) naziva fazom post-kontakta (posle kontakta). To se zapravo odnosi na zadovoljenje i kompletiranje getalta. Ovo je faza u kojoj osoba doivljava duboko organizmiko zadovoljstvo, to se moe uporediti sa rumenilom posle izlaska sunca, odnosno stanja posle doivljaja potpune intimnosti ili kreativne ekspresije. Slika koja dobro prikazuje ovaj trenutak je slika majke koja dri golo dete koje je trenutak pre toga bilo deo nje. To je smirenje posle oluje, dragocen as pre razdvajana ili povlaenja. Ovo je proces varenja i asimilacije, kada osoba moe ispljunuti ono to nije prihvatljivo ili hranljivo - ono to nuno sledi - to su aktivnosti razgraivanja i apsorpcije. Faza posle kontakta ili zadovoljenja esto se isputa iz teoretskog razmatranja ciklusa. To moe biti odraz nedovoljnog znaenja koji se pridaje zavrnim fazama ljudskog iskustva. Ipak, znamo da reeno zbogom postaje zaista znaajno samo onda kada zaista cenimo ono to ostavljamo za sobom. Tipino je za ljude da brinu o dogaajima mnogo pre nego to se oni dogode, a retko kad ljudi slave dogaaje mnogo nakon to su se oni odigrali. Moda se u kulturi koju predvode mukarci, prethodni aktivni delovi ciklusa preterano vrednuju u odnosu na kasnije, u veoj meri, arhetipski gledano, enske faze. Ipak, ovaj period postepene asimilacije, "silaznog uivanja", u iskustvima dok se povlae iz fokusa u pozadinu, moe biti izvor dubokog zadovoljstva ili saznanja. Iskustvo prelaska iz jednog stanja u drugo, jednostavno kretanje kroz vreme, lako izmie ljudima dok se suoavaju sa sloenim svakodnevnim zadacima. Budui da nita ne ostaje u stanju mirovanja, sem u naem zamiljanu, svi mi ivimo na prelaznoj taki izmeu sada i onoga to sledi. Kroz ovo kretanje ljudi ostaju svei i njihove ivotne prie se razvijaju. Terapeut, kao i pripoveda, tei da prepozna i ojaa ovaj neizbeni pokret, ak i ako ga njegov pacijent ne vidi. (Polster, 1987:67). PovlaenjePovlaenje sledi ponovo posle faze posle kontakta, dolazi do povlaenja u "plodnu prazninu", odakle senzacije najavljuju novu potrebu koja e se pojavitio ponovo. Onda iznova poinje ciklus samoregulacije sa doivljajem prazne - neutralne tranzitivne zone, koja prati povlaenje i prethodi senzaciji. Vidljivi ciklus ne razlikuje se od unutranjeg, isti principi vrede podjednako za suptilnije funkcije,kao to je potreba za fizikim kontaktom ili prestiom ili artistikom ekspresijom, pa sve do biolokih potreba za hranom, kiseonikom i defekacijom. FAZE SAVETODAVNOG PROCESA POVEZANE SA ZDRAVIM CIKLUSOMSenzacijaLjudi obino postaju svesni svojih potreba za savetovanjem kada postoji unutranje ili spoljanje ometanje homeostaze njihovog ivota. Hormonalni disbalans u adolescenciji esto je praen emocionalnim burama koje donose adolescentu i njegovoj porodici potrebu za savetovanjem. Promena u socio-ekonomskom sistemu (sredinsko polje organizma) takoe moe izmeniti status qvo. trajk rudara u Britaniji naveo je mnoge porodice na ponovnu promenu njihovih uloga, verovanja i politikog angaovanja. esto se prvi znaci nezadovoljstva javljaju u vidu fizikih senzacija - stezanje u grudima, trajna hladnoa, pojaane smetnje disanja ili glavobolje. Frencis , pedeset godina stara, dolazi na savetovanje. Ona je posluno sledila preporuke iz svog detinjstva i indentifikovala se sa polnim stereotipima iz pedesetih godina. Njeno tree dete nedavno je napustilo dom zbog fakultetske edukacije i ona doivljava oseaj gubitka, te se javlja potreba da ponovo proceni smisao svog ivota, poto je "gnezdo ostalo prazno". Sve do ove take svoje istorije ona nije osetila potrebu za savetovanjem, ali je zbunjena i smetene zbog socijalnih, fiziolokih i intelektualnih promena koje su se dogodile. Njen mu gubi interesovanje za seks i sve vie vremena provodi pred televizorom, dok se ona sve vie interesuje za seks. SvesnostOvo novo saznanje o sebi i sopstvenim emotivnim potrebama deluje kao posticaj za savetovanje. Pojaana svesnost o potrebi, kao to je ona da se nekome kae o preomenama koje su se dogodile u ivotu, ine da ona vie panje obrati na lanke u asopisima koji se bave linim problemima. Ona "uhvati sebe" kako slua radio emisije koje se bave tom problematikom. Otkriva da je nekoliko njenih poznanica u prolosti ilo na savetovanje i raspituje se o njihovom iskustvu. MobilizacijaU taki mobilizacije tenzija, povezana sa potrebom koja se javila, postaje energizovana. Uzbuenje se manifestuje kroz promene u autonomnom nervnom sistemu, dok se doivljava poveana pobuenost. Ona (Frencis) mobilie relevantne izvore u sebi i okolini, ukljuujui procenu koliko bi savetovanje moglo kotati. Spremna je da se otvori emocionalno i intelektualno u savetodavnom procesu. Frencis telefonira traei susret sa savetnikom kojeg joj je preporuila najbolja prijateljica. Nekoliko dana kasnije sree se sa savetnikom po prvi put. Dok ulazi u njegovu kancelariju ona doivljava ubrzan rad srca, disanje i uzbuenje zbog nove situacije u kojoj se nalazi. Otkriva da je ovo oseanje pomalo slino anksioznosti, ali zna da nema stvarne opasnosti u ovom kontaktu. Raduje se korisnom susretu verujui da, iako proces nije uvek prijatan, ona moe neto nauiti iz ovog susreta.AkcijaOvo je faza u kojoj Frencis preuzima akciju. Ona bira i primenjuje adekvatnu akciju organizujui svoje perceptualne, emocionalne i bihevioralne aktivnosti u skladu sa ciljem otkrivanja sopstvenih potreba. Potreba, koju je prethodno identifikovala, je elja da ostvari sebe i svoje potencijale izvan uloge koju joj je drutvo propisalo. U prvim fazama savetodavnog procesa najvei deo njene emocionalne i mentalne energije angaovan je u forsiranju radnog saveza sa savetnikom. Ona mu postavlja pitanja o obuci, superviziji i dozvoli za rad. Koristei sopstvenu procenu i intuiciju o njemu kao osobi , ona odluuje da je vredan poverenja i spremna je da otvori ak i one delove sebe koje je prethodno izbegavala. Uspeva da izrazi bes zbog zabrane koje joj je postavio obrazovni sistem, i nastavnici koji nikada nisu ozbiljno cenili njen potencijal. U savetodavnom procesu osposobljava se da eksperimentie i istrauje svoje potrebe, i podrana je da se odvoji od oekivanja vezanih za ulogu majke i supruge, koje su joj nametnuli drutvo i porodica. Poinje razvijati doivljaj sebe kao posebne osobe sa pojaanom senzornom svesnou i finom osetljivou za sopstvene fizioloke i psiholoke procese. Angauje se u eksperimentima koji joj pomau da razmotri poruke i definicije sebe koje je, metaforiki govorei, progutala kao devojka i poinje da ih revidira, odluuje koje e zadrati, koje ispljunuti, a koje provakati i svariti. Ona eksperimentie sa razliitim opcijama ispunjenja sopstvenog ivota, kao to su npr. otpoinjanje ugostiteljskog biznisa, ulazak u ljubavnu vezu, odlazak na univerzitet kako bi studirala hemiju. Vodi dnevnik snova, uzima asove grnarstva i trai uzore u enama koje su promenile svoju karijeru u srednjim godinama. Finalni kontaktKontakt u toku savetodavnog procesa ukljuuje potpunu svesnost to veeg broja aspekata problemske situacije.Taka zastoja, ili impasa, postaje centralna figura koju treba razreiti pre nego to osoba rezimira svoje razvojno putovanje. esto ovo prati ponovno prisvajanje celokupnog spektra emotivnih odgovora - besa, straha, tuge i radosti. Dolaskom u dodir sa tim oseanjima i izraavanjem nagomilanih povreda i razoaranja iz njenog ivotnog konteksta, Frencis se osposobljava i osnauje da se nosi sa svim intelektaualnim, bihejvioralnim i psiholokim izvorima svog problema. Tokom ove faze, Frencis razreava konflikt izmeu onoga to eli da ini, a to je da ostvari latentne potencijale, i onoga to je navikla da veruje da treba da ini, a to je da se smiri u srednjim godinama i plete demper za svoje unuke. Ovaj period pravog kontakta je vrhunac savetodavnog procesa, koji se esto doivljava kao "metanoia" (preokret). Posle ovoga klijent se ne moe vratiti preanjem nainu bivanja. Znaajne komponente socijalnog sistema su takoe pod uticajem njenih promena. Suprug i deca su prerasli poetni skepticizami nesigurnost i potuju i hrabre Frencisin porast kompetentnosti i vere u preporoenju sebe. Njen mu je zaintrigiran i uzbuen time to je ona ponovo otkrila senzualnost i elju da seksualno eksperimentie. Deca ale za gubitkom sigurne i dobre stare mame, ali se takoe ponose njome na ceremoniji dodela diplome na fakultetu. ZadovoljenjeFazu zadovoljenja obeleava faza uivanja i integracije. Sastanci vie nisu optereeni konfliktnim oseanjima i ambiuvalentnim emocijama, ve postoji jasan oseaj razvojnog zadatka koji je uspeno dovren. Frencis nije vie frustrirana i prevazila je poetne strahove u vezi sa sopstvenom inteligencijom i socijalnim vetinama. Ponekad se osvre unazad alei za jednostavnou ranijeg ivota kada je bila u manjoj meri svesna i odgovorna za sebe. Ipak, korist i bogatstvo, ostvareno zahvaljujui potpunoj predanosti putu samorazvoja i samoostvarenja, ine joj se znaajnijim. Savetodavan odnos postaje sve manje vaan i soba za konsultacije postaje sve vie mesto na kojem deli plodove sopstvene svesnosti i slavi svoje uspehe. PovlaenjeU poslednjim fazama ozdravljujueg ciklusa savetovanja, klijent se priprema za naputanje savetodavnog odnosa. On ili ona nauila je mnoge vetine i tehnike za poveanje samosvesti i efikasno reavanje problema, koje moe sada koristiti bez voenja od strane terapeuta. Frencis se neno oprata od savetnika. Tuna je to se ovaj kontakt, koji je bio toliko hranljiv i toliko vaan za nju, sada pribliava kraju. Uzbuena je i zadovoljna zbog toga to e samostalno nastaviti sopstveni rast. Izgradila je za sebe druge suportivne strukture kao npr. udruenje ena profesionalki koju redovno poseuje. Njen suprug je u veoj meri postao njen prijatelj i par. Njen novi ivot, u svom bogatstvu, i sa svim izazovima, postao je figura. Iskustvo savetovanja prelazi u pozadinu. Mikroskopski ciklus u okviru makroskopskog ciklusaOzdravljujui ciklus u procesu savetovanja opisan je u prethodnom tekstu. Taj proces, moe potrajati nekoliko nedelja ili nekoliko godina. Ali priroda ovog ciklusa konstantna je u razliitim situacijama i vremenu, i na isti nain se manifestuje u samo jednom satu savetovanja. Klijent prelazi sa 1. svesti o aktuelnoj potrebi ka 2. mobilizaciji energije koja e se potrebom baviti, ka 3. organizovanju perceptualnog, emocionalnog i fiziolokog nivoa funkcionisanja, da bi ostvario i upotpunio izraavanje sebe ili susret. Posle ovog sledi zadovoljstvo i uivanje, iza kojeg se ponovo javlja sledea vana tema. U ovom poglavlju idealan tok savetovanja je opisan - klijent i savetnik su se kretali gotovo bez zastoja, kroz razvojni sled formiranja getalta i dovravanja getalta, naravno u stvarnom ivotu, samo u retkim sluajevima, sve je tako lako. Verovatnije je da e biti mnogo loih poetaka, nestalne progresije, regresije i povremenih zastoja. Sledee poglavlje e se baviti nekim od mnogih naina na koji se glatko i harmonino funkcionisanje ciklusa moe poremetiti. 4. DISFUNKCIJE I POREMEAJI CIKLUSAMonah: Da li se uvek trudite da se ponaate u skladu sa istinom?Majstor: Da, zaista. Kada sam gladan jedem, kada sam umoran spavam. Monah: To je ono to svi rade.Majstor: Ne. Monah: Zato ne?Majstor: Zato to dok jedu, ne jedu, razmiljaju o nekim drugim stvarima, dozvoljavajui sebi da na taj nain budu poremeeni. (Suzuki, 1949).Holistika perspektiva i njen nain sagledavanja porekla, mehanizama i faza oboljenja, bie detaljno razmotreni u diskusiji koja sledi i bavi se svim komponentama ovog procesa. U duhu getalta, molim vas da u svesti drite injenicu da je ivot celina uvek vie nego suma njenih analiziranih delova. Svaki deo ove diskusije je privremen i nuan presek kroz proces koji se odvija. Koncept "bolesti" (poremeaja, potekoe)Jedan od bazinih koncepata G teorije je da je osoba u osnovi zdrava i da se bori za ravnoteu, rast i zdravlje. Prema tome, svaki pristup, koji pretpostavlja da je ljudsko bie u sutini oteeno, je inkompatibilan sa G pristupom. Perls je skrenuo panju na injenicu da biljke i ivotinje ne spreavaju sopstveni rast - to ine samo ljudi. Premda je koristio re neuroza pisao je zapravo "trebalo bi je nazvati poremeajem rasta i razvoja". (1969b: 28). Za getaltistu vodea vizija je slika zdrave, samoreguliue sutine linosti. Zadatak ozdravljenja je da se ohrabri uklanjanje prepreka, smetnji, i zapreka samoostvarujuem procesu. Za veinu ljudi termin potekoe sadri konotacije bolesti oko koje se angauju medicinski i psiholoki aspekti.Getaltisti preferiraju upotrebu termina potekoe ili poremeaja, kako bi opisali stanje u kojem osoba ne funkcionie potpuno, kako bi naglasili stanje u kojem osoba nije u harmoniji. Akcija, kontakt, sposobnost da se ine izbori i autentinost, karakteriu zdravlje u getalt terapiji, slino, otpor, rigidnost i kontrola, praene napetou, karakteriu stanje poremeaja." (Van De Riet i dr., 1980/1985: 60). Kada se kod ljudi javi potekoa oni sebe ne doivljavaju kao celovite linosti u dobrim psiholokim i fiziolokim relacijama sa svojom sredinom. Ne kreu se efikasno, s lakoom i gracioznou kroz ciklus ssvesnosti. Na mikroskopskom nivou, snaan psihofiziolokji obrazac zadravanja (kao to je npr. nepotpuno disanje dranjem naduvanih plua), ometa prirodni tok disanja. Ovo onemoguava osobu da koristi disanje efikasno kao podrku odabranim ciljevima, upravo kao to npr. nespremnost osobe da napusti zastarele navike i nekadanji identitet na psiholokom nivou, ometa sposobnost linosti da doivljava nova iskustva. Zdravlje ili bolest javie se zavisno od toga da li je tok formiranja - destrukcije - ponovnog formiranja getalta, ometen ili nije. Neki getaltissti smatraju da poremeaj nastaje IZMEU razliitih faza npr. izmeu faza senzacije i svesnosti i mobilizacije itd. (Cinker, 1978). Pristup korien u ovoj knjizi bazira se na Perlsovom shvatanju prema kojem se poremeaji javljaju ZA VREME TRAJANJA odreene faze ciklusa. (Razliita shvatanja mogu biti korisna jer se ometanja mogu pojaviti izmeu faza, u toku njihovog trajanja ili oko njih. Naravno, budui da su novo samo koncepti koji nastoje da opiu ljudsko iskustvo, svako shvatanje je delimino tano, nijedan pristup nije "istina"). Ciklus svesnosti, sam po sebi, je zdrav, bazira se na ciklusu doivljaja odnosno, verovatnom redosledu prirodnog ostvarivanja potrebe linosti. Ukoliko je originalna organizmika potreba negirana ili zamenjena, ne moe biti zdravog zadovoljenja, ciklus u sutini nee ostvariti cilj, i kod osobe e se javiti potekoe. "NEDOVREN POSAO" I FIKSNI GETALT Nedovren posaoIdeja nedovrenog posla je osnovna zamisao G pristupa kojom se objanjava nain na koji energija postaje blokirana. Zamisao se odnosi na injenicu da jedino stalan tok energije omoguuje formiranje getalta - dovrenih celina ili organskih jedinica. Svaka potreba koja se javlja navodi nas na aktivnost kojom emo dovriti organizmiki ciklus. Hitna potreba povezana je sa ovde i sada stvarnou (npr. potreba da se ode u toalet) ili moe biti povezana sa nedovrenim poslom iz prolosti koji zahteva zavravanje u sadanjosti (npr. potreba za odobravanjem od strane roditelja). "Poto se jedna situacija dovri, sledea nedovrena situacija zauzima njeno mesto, to znai da je na ivot, praktino nita drugo nego, beskonaan broj nedovrenih situacija - nekompletnih celina. Tek to dovrimo jednu situaciju sledea se javlja. " (Perls, 1969b:15). Kada se ljudi ne kreu s lakoom i spontano kroz ciklus svesnosti u susret svojim potrebama, dogaaj se ne moe dovriti. Neka epizoda iz detinjstva, neka znaajna potreba, ostala je nezadovoljena i osoba nije dovrila ciklus na nain koji bi za nju bio bioloki ili psiholoki valjan. Npr. detetu se ne dozvoljava da tuguje ili plae zbog smrti kunog ljubimca, to moe spreit