21Septembar 2012. www.serbianmirror.com

S P O R T

P i { e : M i l u t i n [ o { k i }

Zavr{ene su i Olimpijske igreu Londonu, na redu je RioDe @aneiro.

Po mi{ljenju ve}ine, ovosu bile najbolje Igre ikada i naborili{tima i van njih. Britanci suna svoj na~in organizovali spek-takl, koji su svojim dostignu}imauveli~ali ponovo Jusein Bolt iMajkl Felps.

Neke neverovatne spo-rtske karijere su privedene kraju,neke nove zvezde su rodjene uLondonu. Sjedinjene Dr`ave su sevratile na vrh {to se osvojenihmedalja ti~e, a najprijatnije izne-nadjenje je bila doma}a reprezentacija,koja je prevazi{la o~ekivanja i najve}ihoptimista zavr{iv{i na tre}em mestu.Najvi{e je podbacila Australija koja je,pogotovo u plivanju, o~ekivala mnogo vi{emedalja.

Srpski sportisti su osvojili ~etirimedalje u Londonu {to je bilo u granicio~ekivanog, ali nisu ba{ bila o~ekivanaimena koja su se okitila odli~jima. Novezvezde srpskog sporta su IvanaMaksimovi}, koja je donela srebro u strel-ja{tvu i Milica Mandi}, {ampionka u

Taekvondou, devojka koja je spasila Igre idonela Srbiji prvo zlato od kada je postalanezavisna Dr`ava.

Odli~an je bio Andrija Zlati}, kojije osvojio jednu bronzu, a drugu ispustio uposlednjem hicu. Kao po pravilu, vater-polisti su se vratili sa odli~jem, iako se~inilo da se sve okrenulo protiv njih, onisu juna~ki do{li do bronze. Sa ~etiri medal-je, pobolj{an je u~inak iz Sidneja, Atine iiz Pekinga i samo po sebi to mora da radu-je.

Milorad ^avi}, Novak \okovi} i

Zorana Arunovi} su zavr{ili takmi~enje nanajgorem, ~etvrtom mestu. Ali, zaista im sene mo`e ni{ta zameriti jer su dali sve odsebe i nisu imali ni sportske sre}e, koja jeneophodna kada su pored vas najbolji nasvetu. Zorana i Novak }e imati {ansu zapopravni u Riju, ali ^avi} je okon~ao fan-tasti~nu karijeru.

Jo{ jedna stvar koja je mogla danas obraduje u Londonu je da imamo novugeneraciju sportista koja tek dolazi i kojojtreba na svaki na~in pomo}i da se pripre-mi za Rio. Pliva~ Velimir Stjepanovi},

kajaka{ Marko Novakovi}, baca~Asmir Kola{inac, kajaka{ice ses-tre Moldovan i Ivana [panovi}u{li su u finala, {to je ve} veli-ki uspeh, a ako ih zdravlje budeposlu`ilo, vrhunac karijere treba-lo bi da do`ive tek na slede}imIgrama.

Ono {to je razo~aralosu timski sportovi. Odbojka{i,rukometa{i i odbojka{ice nisuuspeli da prodju ni grupu, aostali nisu ni do{li do Londona.Iako su objektivno imali te`ak`reb, ostaje utisak da su mogli imorali bolje. Ipak, ima tu mater-

ijala za pobolj{anje, pojavili su se nekimladi igra~i i igra~ice kao {to suAleksandar Atanasijevi} i Mihajlo Miti} inadamo se da }e iz ovog gorkog iskustvasvi uspeti da izvuku pouke.

Sada, kada se malo hladnije glaveanalizira sve {to se desilo u Londonu,mo`emo biti i zadovoljni i nezadovoljni.Da je bilo samo jo{ malo sre}e, slavili biispred skup{tine {est ili sedam medalja, aliverujemo da }e se sve to vratiti u Riju i da}e nas sre}a tamo poslu`iti, kad ve} uLondonu nije.

Do~ek na{e zlatne Milice Mandi} na beogradskom aerodromu

One su nas najvi{e obradovale: Ivana Maksimovi} i Milica Mandi}

22 Septembar 2012.

P O Z O R I [ T E

PRISTAJEM NA NAGRADEAKO SU ZASLU@ENE

Pi{e: Marijana Maljkovi}

Predstavljamo Dejana Cicmilovi}a,glumca, re`isera i profesora koji naFakultetu umetnosti u Kosovskoj

Mitrovici predaje glumu, a na Fakultetuhumanisti~kih nauka uNi{u radi kao asistentscenskog govora i tehnikeglasa. On ne samo {toposti`e da obavlja sve teposlove, ve} ih radi vrhun-ski i za svoj talenat i zala-ganje dobija pregr{t nagra-da, brunih aplauza ali ionih zvani~nih. Tako je na40-tom Festivalu dramskihamatera sela Srbije, pred-stava u njegovoj re`iji“Hamlet u selu Mrdu{aDonja” u izvo|enjuRa~anskog amaterskogpozori{ta, osvojila prvomesto za predstavu u celi-ni, a na 54. Festivalupozori{nih amatera Srbije,Srebrna plaketa za drugomesto dodeljena je ansam-blu pozori{ta “Masuka” izVelike Plane za Gogoljevu“@enidbu”, tako|e uCicmilovi}evoj re`iji, dokje on progla{en za najbol-jeg reditelja.

Ovo nije prvi putda ste u ^ikagu. Kakva su va{aprethodna iskustva i da li ~ika{ka pub-lika isto reaguje na predstave kao i bilogde u Srbiji?

“Moj kolega AleksandarMihailovi} i ja, smo 2009. godine, uzpomo} na{eg prijatelja Nenada Tan~i}a,zadu`enog za tehni~ki deo prestave,izveli tri predstave. Dve su bile drame, ajedna komedija. Po mom mi{ljenju veomasmo dobro komunicirali sa publikom u^ikagu. Reakcije su bile identi~ne onimau Srbiji gde smo te predstave izvodili,tako da smo se ose}ali kao da igramo nanekoj od scena srpskih pozori{ta. Svereakcije publike kao i aplauzi bili su namestima na kojima smo ih i o~ekivali.Nezaboravno pozori{no iskustvo.”

Predstave koje }e se izvoditipred ~ika{kom publikom su veomarazli~ite, od biblijskih motiva,Jesenjinove poezije, urnebesne crnekomedije koja je u va{oj re`iji, do delaprograma posve}en Kosovu. Kako steizbrali ba{ ove predstave za na{u pub-liku?

“Trudili smo se da publici u^ikagu prika`emo {to {iri repertoar. Svepredstave koje }e publika imati prilike davidi `anrovski su potpuno razli~ite, odkomedije do programa u vezi saKosovom, koji predstavlja na{u surovu

realnost i ono {to nas godina boli i ti{ti.Nadam se da }e ovakav izbor programauspeti, da na najadekvatniji na~in dopredo publike. Naro~ito me interesuje kako}e pro}i predstava za decu, po bibliskimmotivima, jer smo njom poku{ali da kroz

igru prika`emo deci ono {to se u {kola-ma vrlo suvoparno i ex-katedra predaje.Ovakav izbor komada nam se nametnuo,jer znamo da u ^ikagu ima puno na{ihljudi koji mogu da isprate ovakvu kon-cepciju programa.”

U poslednjevreme ste veoma aktivni.Osim {to glumite upozori{tu, snimate radiodrame, veoma uspe{no stere`irali i vi{e predstava zaamaterska pozori{ta. Gdenalazite inspiraciju i vre-mena da postignete sveobaveze, a da ne zane-marite i svoju porodicu?

- “Profesija kojomse bavim tra`i veliko odri-canje. Ne samo u fizi~kom,ve} i u mentalnom smislu.Baviti se pozori{tem uSrbiji nije ni malo lako.Nedostatak anga`mana,oskudna pozori{na i films-ka produkcija… stavljajupred glumca velike iza-zove. Budu}i da imamtroje dece, primoran samvrlo ~esto da prihvatamanga`mane i van svojihrealnih mogu}nosti, ali seuvek trudim da svoj posaomaksimalno profesionalnoobavim. Za sada mi u tome

uspeva. Inspiracija vrlo ~esto dolazi, kadasam u situaciji da kroz pozori{tepoku{am da postavim pitanja dru{tvu,politici ili onima, koji nas u neprilikedovode. Ponekad taj moj krik dopre doonoga kome je namenjen, pa se pone{toi promeni, ali to su vrlo retke situacije.Moj `ivot se poslednjih godina sastoji odtoga da sam uglavnom na putu ili ugradu u kome ne `ivim, tako da sam vrlo~esto odsutan od porodice. To mi, nar-avno te{ko pada, ali letnje mesece kadaje pozori{na sezona u zati{ju, poku{avamda maksimalno iskoristim u kruguporodice. Da nadoknadim sve propu{tenou prethodnom periodu. Na takav `ivotsam navikao i u njemu poku{avam da sesnadjem kako umem i znam.”

S obzirom da ste se dokazalikao profesionali glumac, ali i kao pre-dava~, odkud interesovanje za amaters-ka pozori{ta?

“Amaterizam u Srbiji, poredsvih poku{aja da bude uga{en,nedostatkom sredstava i ostalim razlozi-ma, vrlo uspe{no odoleva u sredinama

^ikago, Njujork i Milvoki }e oktobra meseca imati zadovoljsto da ugoste dvoje uspe{nih glumaca iz pozori{ta Serbika, koji }e nam iz maticedoneti smeh i suze, dramu i komediju, u nekoliko potpuno razli~itih predstava punih emocija. Jo{ uvek se sa velikim zadovoljstvom se}amoprvaka Ni{kog pozori{ta Dejana Cicmilovi}a, ~iju smo brilijantnu glumu imali priliku da vidimo pre tri godine u ^ikagu. Ovaj put sa njim

dolazi {armantna i ljupka Jasmina Stojiljkovi} koja, iako je mlada, za sobom ima brojne uspe{no odigrane uloge u pozori{tu i u TV serijama.U slede}em broju Ogledala, objavi}emo intervju sa ovom mladom devojkom, koja vrlo emotivno pri~a o Kosovu sa koga poti~e i o svom

gluma~kom poslu.

Dvoje uspe{nih glumaca, ~lanovi Serbike, prvak narodnog pozori{ta u Ni{u DejanCicmilovi} i lepa, mlada glumica pri{tinskog Narodnog pozori{ta Jasmina Stoiljkovi},sredinom oktobra odr`a}e nekoliko predstava u ^ikagu, Njujorku i Milvokiju. Uslede}em broju Ogledala detaljno }emo vas informisati kog datuma i gde }e pred-stave biti izvedene, do tada ukratko vam predstavljamo njihov sadr`aj.

“Volim te do smrti” – Antoan Anui, re`ija D. Cicmilovi}Urnebesna crna komedija, inspirisana istinitim dogadjajem. Zaplet raznih situacija

u koji upada bra~ni par, razvratni mu` i osvetoljubiva `ena. Da li }e se ona ubiti zbogmu`a ili }e ubiti mu`a?

“Rajski vrt” – po Bibliji, adaptacija djakon Aleksandar Zafirovi}Poznata pri~a o nastanku, `ivotu Adama i Eve u raju i njihovom izlasku iz raja, na

popularan na~in je prilagodjena de~ijem uzrastu.

“Ispovest mangupa” – Sergej Jesenjin, dramaturgija Mirko Zari}@ivot najomiljenijeg ruskog pesnika, do~aran kroz njegovu poeziju, uz pratnju star-

ih ruskih pesama, prikazan kroz sve faze njegovog kratkog `ivota; od ljubavi premazavi~aju, `eni, kafani… do, na ogledalu, krvlju ispisane poslednje pesme “Dovi|enja,dru`e moj, dovi|enja”.

“Kosovo u srcu”:- odlomak iz pozori{nog komada iz `ivota starog Gnjilana o zabranjenoj ljubavi

dvoje mladih, Paneta i Tanke, na kosovskom dijalektu, sa kosovskim pesmama,obi~ajima i no{nji.

- promocija knjige “Kad je Gnjilane gorelo”, ~iji je autor u~esnik i svedok pogro-ma Srba u martovskom nasilju 2004. Sa izlo`bom 20-ak autenti~nih fotografija (ve}egformata) o tom doga|aju pod nazivom “Znajte Srbi!”

- projekcija dokumentarnog filma “Teror” na temu ru{enja i potom obnove mana-stira i crkava na Kosovu i Metohiji

Dejan Cicmilovi}Jasmina Stojiljkovi}

P O R U K E

23www.serbianmirror.comSeptembar 2012.

gde postoje jaka amaterska pozori{ta.Vrlo ~esto mo`ete videti dela kojanadma{uju ~ak i neke profesionalneansamble. Rezultat takvih uspeha je, presvega, su{tinska ljubav prema teatru,li{ena svih interesa i kao takva dajeproizvod koji savr{eno komunicira sapublikom. Strast kojom amateri pristupa-ju pozori{nom ~inu, oduvek me fascini-rala. To je osnovni razlog za{to setoliko, u poslednje vreme, posve}ujemtome. Trudim se da ljudima, kojimagluma nije profesija, otkrijem sve tajnena{eg zanata na vrlo pedago{ki i odgov-oran na~in. Presre}an sam kada, poslemoje re`ije, ~ujem glumce kako baratajuprofesionalnim terminima, koji imolak{avaju da bolje i kvalitetnije dolazedo rezultata u svojim ulogama.”

Kakva je razlika kada radite

sa profesionalnim ili amaterskim

pozori{tima?

“Nema neke velike razlike. Uprofesionalnom pozori{tu tra`i se odgov-ornost za svaku ulogu koju odigrate ikoja vam na neki na~in donosi novu. Uamaterizmu, s obzirom da se tu uglavnombavim re`ijom, situacija je sli~na.Ukoliko moja predstava ima uspeha,bivam anga`ovan i nadalje. U suprotnom,saradnja prestaje. Ono {to razlikuje ama-terizam od profesionalizma ti~e se pristu-pa samom pozori{nom ~inu od straneautora, odnosno glumaca. U prvomslu~aju ono ima zabavni, hobi~ni,nemoraju}i aspekt, dok u drugom, sve jepodredjeno karijeri, uspe{nosti pozori{ta i

odgovornosti za ulogu koju preuzimate.”Poslednjih nekoliko godina va{

talenat i trud nagra|en je brojnim

nagradama. Da li su vam zvani~ne

nagrade podjednako va`ne kako i

aplauz publike?

„Nagrade glumca pozicioniraju,ali mu takodje name}u odgovornost zauloge koje slede. Motivi{u. Gube smisaoonog trenutka kada se dodeljuju poklju~u da bi se potkosurivale sujete, aupravnici imali alibi za potro{ene parepred svojim mentorima, zato je tomedve|a usluga, degradiraju}a. Svakanagrada donela mi je trenutnu radost.Sada su one uspomene na vreme kad sudobijene. Zauzimaju mesto na zidu mojesobe iz detinjstva u roditeljskom domu,koji iz godine u godinu poprima formumuzeja. Va`ne su samo ako ih prihvatitekao posledicu dobro ura|ene uloge, usuprotnom, ako vas odvedu u egotripovei sl. mogu biti jako pogubne. I tu bolestsam prele`ao. “U sre}i se ne treba gordi-ti, niti u nesre}i o~ajavati”. Pristajem nanjih ako su zaslu`ene.”

Kavi su va{i planovi za slede}u

pozori{nu sezonu?

“Osim predstava koje trenutnoigram, o~ekujem premijeru novog filma,koji sam snimao tokom jula, nadam seuspe{nu. Projekti koji su najavljeni utoku predhodne sezone uglavnom supromenjeni, tako da }u slede}u pozori{nusezonu koncipirati tek od oktobra mese-ca. [ta planirati u vremenu koje namdolazi?”

24 Septembar 2012.

Z A K O N I

U SLU^AJU POVREDE ILIPOTREBE ZA HITNOM

MEDICINSKOM ZA[TITOM:

- U roku od 24 sata od nastankanemilog dogadjaja, obavestite kol-centarosiguravaju}eg dru{tva kod koga je pre-minuli – nastradali bio osiguran (ovo jebitno zbog pokrivanja tro{kova le~enja ihospitalizacije, kao i prevozapovredjenog-le~enog nazad u R. Srbiju,kada se za to steknu uslovi);

- Ukoliko se ispostavi da povred-jeni ili lice na medicinskom tretmanu moraostati u bolnici du`i period od perioda nakoji mu je odobrena viza ili }e boravak ubolnici biti du`i od perioda u kome je uzemlji, gde se nemio dogadjaj desio, biomogu} boravak bez vize (npr. bolest ilipovreda su se desile 85. dana boravka u[engen zoni, a bez vize je mogu}e borav-iti do 90 dana), potrebno je da sa odgo-varaju}om medicnskom dokumentacijombolesnog-unesre}enog odete u policiju zastrance (najkasnije u toku trajanja vize ilibezviznog re`ima) i zatra`ite produ`enjevize ili odobrenje za dalji boravak uslednovonastalih okolnosti. Ovo je va`no zbogtoga {to }e, ukoliko dodje do prekora~enjavize ili probijanja dozvoljenog bezviznogboravka, povredjeni-unesre}eni biti ka`njen,ne malim nov~anim iznosom i mogu}omzabranom ponovnog ulaska u doti~nuzemlju. Na`alost, administracija je neu-moljiva i o ovome svakako treba voditira~una;

- Ukoliko se radi o maloletnomdetetu, posebno maloj deci ili starim lici-ma, verovatno je da }e tokom le~enja bitipotrebno prisustvo roditelja ili bliskog srod-nika. U ovakvoj situaciji postupiti kao i zasamog povredjenog-unesre}enog i naosnovu njegove medicinske dokumentacijezatra`iti produ`enje vize ili dozvole borav-ka za roditelja ili bliskog srodnika u poli-ciji za strance. Potrebno je prilikompodno{enja ovakvog zahteva podneti idokaz o srodstvu;

- Budite u kontaktu sa tur-oper-aterom agencije posredstvom koje steotputovali na destinaciju, obi~no su odvelike pomo}i u ovakvim situacijama;

- Ukoliko unesre}eni nije imaoputno osiguranje ili se premaosiguravaju}em dru{tvu nije reagovalo navreme, takva situacija postaje ozbiljanproblem za unesre}enog i njegovu porod-icu. Svi tro{kovi padaju na teret porodice,odnosno unesre}enog. Vodite o ovomera~una, jer dr`ava nema nikakvih obavezau ovakvoj situaciji, niti vam mo`e pomo}i;

-Obavestiti najbli`ediplomatsko-konzularno predstavni{tvo,koje }e vam dati adresu policije za strance

i druga prakti~na uputstva.

U SLU^AJU ELEMENTARNIH

NEPOGODA, NEREDA,PROGLA[ENJA

VANREDNOG STANJA UZEMLjI DESTINACIJE,IZBIJANjA RATNIHSUKOBA I SLI^NIH

NEMILIH DOGADJAJA:

- Pod pretpostavkom da su svi~lanovi va{e porodice koji su sa vamakrenuli na put `ivi i zdravi i da imate sasobom va{e putne isprave, potrebno je dase najhitnije javite na{em nabli`em diplo-matsko-konzularnom predstavni{tvu, koje}e vam dati uputstvo za dalje postupanje iuputiti vas kako da se najbr`e i najla{eevakui{ete iz ugro`ene zone

- Ukoliko u ugro`enoj zoni zeml-je destinacije, nema na{egdiplomatsko-konzularnog predstavni{tva,javite se najbli`em predstavni{tvu nekestrane zemlje i zatra`ite pomo} (gledajte,ako je mogu}e, da to bude predstavni{tvozemlje koja je u bliskim i prijateljskimodnosima sa R. Srbijom. Sigurno }e vampre iza}i u susret);

- Ukoliko nije ugro`ena cela teri-torija zemlje va{e destinacije, u~inite sveda, ukoliko je to mogu}e, napustiteugro`eno podru~je i prebacite se u sigurni-

je delove zemlje;- Kontaktirajte va{eg tur-operat-

era, ukoliko ste na destinaciju oti{li posred-stvom turisti~ke agencije. U obavezi je daVam organizuje efikasnu evakuaciju, uko-liko je to ikako mogu}e;

U SLU^AJU KRADJE ILIGUBITKA DOKUMENATA

I NOVCA:

Bez validnog dokumenta nijemogu}e nastaviti putovanje, niti se vratiti uR. Srbiju. Zbog toga, ukoliko se desi dabudete pokradeni ili izgubite dokumenta,platne kartice i novac, potrebno je:

- Da o kradji, odnosno nestanku,dokumenta (paso{a, li~ne karte i voza~kedozvole) prvo obavestite policiju zemlje ukojoj se nalazite i od njih zatra`ite da vamizdaju potvrdu da ste prijavili gubitak,

odnosno kradju. Vodite ra~una da u odred-jenom broju zemalja ne}e izdati takvupotvrdu, ukoliko ne znate broj paso{a,odnosno li~ne karte ili voza~ke dozvole,pa je potrebno da kod sebe imatefotokopiju dokumenta ili da bar znate brojdokumenta ~iji nestanak ili kradju pri-javljujete;

- Po dobijanju potvrde iz polici-jske stanice o prijavi nestanka ili kradje,bilo bi dobro da kod sebe imate bar li~nukartu ili voza~ku dozvolu, ukoliko Vam jeukraden ili izgubljen paso{. Ovo je bitno

kod identifikacije u na{em najbli`em diplo-matsko-konzularnom predstavni{tvu radiizdavanja putnog lista, s kojim se mo`etevratiti u Republiku Srbiju. Podse}amo dasa putnim listom ne mo`ete putovati udruge zemlje jer on va`i samo za povrataku Srbiju;

- U slu~aju da ste na putovanjeoti{li kopnenim putem i da se kopnenimputem i vra}ate (recimo bili ste u {opinguu Italiji i vra}ate se automobilom ili auto-busom preko Hrvatske), vodite ra~una davam je za odredjene zemlje na putni listpotrebna viza. U ve}ini zemalja sa kojimaimamo bezvizni re`im on ne va`i za putnelistove, pa je potrebno da, pre povratka uSrbiju, pribavite vize zemalja kroz koje}ete tranzitirati.;

- Prijavite va{oj banci i stornirajtenesatale/ukradene platne kartice. U~inite toodmah po{to primetite njihov nestanak,zaka{njenje vas mo`e skupo ko{tati;

- Ne brinite se, ukoliko ste ostalibez sredstava i nemate novca da se vratiteu zemlju, postoji na~in da va{a rodbina iliprijatelji uplate novac na ra~un na{eg diplo-matsko-konzularnog predstavni{tva, koje }evam isti isplatiti na ruke. Uputite va{e rod-jake ili prijatelje da se tim povodom obrateMinistarstvu spoljnih poslova u Beogradu,gde }e im dati preciznu informaciju kakoda vam dostave novac.

OBRA^UN PERIODABORAVKA U ZEMLJAMA[ENGENA ZA SRPSKE

DR@AVLJANE

Dozvoljeni period baravka bezvize za srpske dr`avljane u zemljama[engena je najvi{e 90 dana u periodu od 6meseci. [estomese~ni period se ra~una oddatuma prvog ulaska u neku od zemalja[engena i prestaje na dan poslednjeg izlas-ka, odnosno protoka vremenskog periodaod {est meseci.

Posle novog ulaska, nakon istek-log predhodnog {estomese~nog perioda(ra~unaju}i na na~in opisan u gornjemparagrafu), po~inje te}i novi {estomese~niperiod u kojem je dozvoljeno boraviti 90dana u nekoj od zemalja [engena.

SAVETI U VEZI PUTOVANJA

25Septembar 2012. www.serbianmirror.com

P O R U K E

26 Septembar 2012.

Pripremila: Aleksandra Miti}

1. septembra 1939. – Po~eo II svetski rat,napadom Nema~ke na Poljsku, bez objaverata. Drugi svetski rat je trajao {est godina,u~estvovala je 61 zemlja, a poginulo jepreko 50 miliona ljudi.

2. septembra 1910. – Rodjen srpski pisacSkender Kulenovi}, ~lan Srpske akademijenauka i umetnosti, autor potresne poeme

“Stojanka majka Kne`epoljka”, koju je kaou~esnik narodnooslobodila~kog rata stvoriou jeku naj`e{}ih borbi. Posle Drugog svet-skog rata bio je direktor Drame u sara-jevskom pozori{tu i urednik beogradskeizdava~ke ku}e “Prosveta”.

3. septembra 1783. – Velika Britanija iSAD potpisale su u Parizu mirovni ugovorkojim je zavr{en Ameri~ki rat za nezavis-nost. Britanija je priznala SAD kao slo-bodne suverene i nezavisne dr`ave. Ratameri~kih dr`ava za nezavisnost po~eo je uaprilu 1775. borbama kod Leksingtona iKonkorda.

4. septembra 1823. – Rodjen MihailoObrenovi}, knez Srbije od 1839. do 1842.i od 1860. do 1868, kada je ubijen uKo{utnjaku. Tokom vladavine izvr{io

zna~ajne reforme u dr`avnoj upravi i vojs-ci, osnovao Narodni muzej i Narodnopozori{te.

5. septembra 1939. – SAD su proglasileneutralnost u Drugom svetskom ratu, ali sukasnije zakonima “Cash and Carry” (Platipa nosi) i “Leand-Lesa Act”, (Zakon ozajmu i najmu) pomagali oru`jemsavezni~ke snage. Amerikaci su u{li u rat7. decembra 1941. kada su japanske trupenapale ameri~ku pomorsku bazu PerlHarbur.

7. septembra 1813. – Prvi put upotrebljennaziv “Ujka Sem” za SAD, u uvodnikunjujor{kog lista “Troj Post”.

8. septembra 1799. – Ro|en je srpskipisac, prevodilac i politi~ar Jovan Had`i},poznat i kao Milo{ Sveti}, jedan od autora

Gra|anskog zakonika kne`evine Srbije,prvi predsednik Matice srpske. Poznat je ikao protivnik jezi~kih i pravopisnih refor-mi Vuka Karad`i}a.

9. septembra 1772. – Ro|en je srpskiknji`evnik i pozori{ni pisac Joakim Vuji},koji je 1835. u Kragujevcu osnovao prvosrpsko pozori{te, gde je prenosioromanti~arski duh Evrope prikazuju}i deladoma}ih i stranih autora.

11. septembra 1914. – U Ku}ancima(Slavonija, tada{nja Austougarska), ro|enPatrijarh srpski gospodin Pavle, kao GojkoStar~evi}. Bio je 44. vrhovni poglavarSrpske pravoslavne crkve, od 1990. – 2009.godine. Preminuo je u Beogradu 15. novembra

2009. godine, nakon du`e bolesti. Na opeluje mitropoloit Amfilohije citirao njegovere~i: “Kad se ~ovek rodi ceo svet se radu-je, a samo on pla~e. Ali ~ovek treba da `ivitako, da kad umre, ceo svet pla~e, a samoon se raduje.”

13. septembar 1804. – Vo|a Prvog srpskogustanka \or|e Petrovi} Kara|or|e u Rusijuuputio prvu ustani~ku delegaciju da bi jezainteresovao za ustanak i tra`io pomo} uoru`ju za borbu protiv Turaka. ProtaMateja Nenadovi}, Petar ^ardaklija i JovanProti} primljeni hladno na ruskom dvoru ire~eno im da Srbi mogu da se nadaju samomoralnoj pomo}i.

14. septembar 1852. – Ro|en srpski pisacSimo Matavulj, ~lan Srpske kraljevske

akademije, jedan od najistaknutijih pred-stavnika srpskog realizma.

17. septembra 1918. – Posle trodnevneofanzive Prva i Druga srpska armija uzpomo} dve francuske divizije probileSolunski front u Prvom svetskom ratu.Nemci i Bugari bili su primorani da sepovuku. Proboj Solunskog fronta omogu}iosrpskoj vojsci povratak u domovinu i, kaojedna od najuspe{nijih operacija u Prvomsvetskom ratu, doprineo kona~nom slomu

Centralnih sila.

19. septembra 1814. – U Po`e{koj nahiji uSrbiji po~ela Had`i-Prodanova buna.Ustanak pod vo|stvom igumana Pajsija iHad`i-Prodana pro{irio se i naKragujeva~ku i Jagodinsku nahiju, ali nije

dobio podr{ku Milo{a Obrenovi}a, koji jesmatrao da je ustanak preuranjen. I poredobe}anja da }e ustanicima biti opro{teno,Turci su pogubili oko 300 ustanika, me|ukojima igumana Pajsija, a Had`i-Prodanprebegao u Austriju.

21. septembra 1846. – Ro|en je srpskipoliti~ar i pisac Svetozar Markovi}, osniva~socijalisti~kog pokreta u Srbiji i prvi teo-reti~ar realizma u srpskoj literaturi.Pokrenuo je prvi socijalisti~ki list u Srbiji“Radenik” (1871). Njegove ideje su imaleveliki uticaj na razvoj socijalisti~ke ide-ologije i politike u Srbiji i na Balkanu(“Srbija na istoku”, “Na~ela narodneekonomije”, “Pevanje i mi{ljenje”).

22. septembra 1882. – Umrla je srpska

slikarka Katarina Ivanovi}, prva `ena ~lanSrpskog u~enog dru{tva. Slikala je portrete,istorijske `anr-kompozicije i vrlo uspe{nemrtve prirode. Neke njene slike su me|unajboljima u srpskom klasicizmu, poput“Portreta knjeginje Perside Kara|or|evi}”,“Autoportreta”, “Korpe s gro`|em”.

23. septembra 1893. – U Beogradu stavl-jena u pogon prva javna elektri~na centralau Srbiji.

24. septembra 1227. – Umro prvi srpskikralj Stefan Nemanji} Prvoven~ani, drugi

sin velikog `upana Stefana Nemanje, zavreme ~ije vladavine je Srpska pravoslavnacrkva stekla autokefalnost. Da bi u~vrstio

nezavisnost od Vizantije napravio zaokret uspoljnoj politici okrenuv{i se novimsaveznicima, Mleta~koj republici i papi.Napisao “@itije Svetog Simeona”.

25. septembra 1345. – Nakon tri godinebezuspe{nih poku{aja, srpski car Du{anosvojio je Cer, ~ime je do{ao u posed pute-va, koji su vodili u Trakiju i ka poluostrvuHalkidiki, gde se nalazi Sveta Gora.

25. septembra 1823. – Srpskom piscu ijezi~kom reformatoru Vuku Stefanovi}uKarad`i}u dodeljen je po~asni doktoratUniverziteta u Jeni.

26. septembra 1826. – Rodjen LjubomirNenadovi}, ~lan Srpske kraljevske

akademije, autor ~uvenih putopisa i jedanod naj~itanijih srpskih pisaca drugepolovine 19. veka.

27. septembra 1902. – Ro|en srpski pisaci pozori{ni kriti~ar Milan Dedinac, sled-benik francuske avangarde lirike, pripadnikgrupe beogradskih modernista, prvi glavniurednik posleratne “Politike”, dramaturg iupravnik Jugoslovenskog dramskogpozori{ta.

28. septembra 1914. – Umro je srpskikompozitor i muzi~ki pedagog StevanStojanovi} Mokranjac, ~lan Srpske kral-jevske akademije i horovo|a Beogradskogpeva~kog dru{tva. Njegovo delo smatra senajzna~ajnijom etapom u razvoju srpskenacionalne muzike u 19. veku (“Rukoveti”,“Primorski napjevi”, “Liturgija”).

29. septembra 1854. – U Valjevu je umroprota Matija Nenadovi}, vojvoda i jedan od

vo|a Prvog srpskog ustanka. Bio je prvidiplomata obnovljene Srbije i tvorac i prvipredsednik Praviteljstvuju{}eg sovjeta.Njegovi “Memoari” dragoceno susvedo~anstvo o ljudima i doga|ajima iz togvremena.

30. septembra 1876. – Ro|en srpski pisac,pozori{ni kriti~ar i diplomata Milan Raki}.Bio ~lan Srpske kraljevske akademije ipredsednik srpskog PEN-kluba.

DOGODILO SE U SEPTEMBRU

V R E M E P L O V

O B I ^ A J I

Septembar 2012. 27www.serbianmirror.com

Bez obzira iz kog sela ili grada

poti~ete, ~ak ako vam majka i baka

nisu sujeverne, uvek }e se na}i neka

“dobronamerna” `ena, koja }e nas upozoriti

“{ta smemo, a {ta nikako da ne radimo” od

prvog dana trudno}e, pa sve dok dete ne

odraste, kako bi bilo zdravo, jer mo`emo da

mu “donesemo nesre}u”.

Jedna od prvih stvari koje }emo

saznati kad ostanemo u drugom stanju bi}e

da postoje urokljive o~i i da su one razlog

bilo koje promene na na{em telu, a ne kao

{to mislimo, da su posledica drugog stanja u

kome snalazimo. Zbog tih navodnih o~iju

ne}emo mo}i da spavamo, bole}e nas le|a,

noge }e oticati, koliko god da znamo da je

nemogu}e, ube|iva}e nas da na ovom svetu

postoje ljudi, naravno ve}inom `ene, kojima

je posao da urokljivo gledaju ba{ u nas.

Iako niko nikada nije ~uo da smo

lopovi, obavesti}e nas da nikako ne krademo

u tom periodu, naro~ito ne vo}e, jer }e to

ostaviti vidljiv trag na na{oj bebi, tako da su

raznorazni belezi sa kojima se ljudi ra|aju

posledica trudni~ke kleptomanije, svaki

podse}a na neku vo}ku, iako ne podse}a,

koliko god da gledate i analizirate.

Trudnica prvih par meseci ne treba

da pri~a svakome, da je u drugom stanju, da

sama sebe ne urekne. Ne treba da jede ribu,

da ne bi rodila nemo dete. Ako sretne ~oveka

sa fizi~kim hendikepom, to mo`e biti neki lo{

znak.

Od trenutka kad se porodi, `ena

ima posebnu “obuku” i zbog koje po~inje da

se pla{i, da se ceo svet zaverio protiv njene

bebe i nje. I ovozemaljski i onozemljaski. U

sobi u kojoj spava beba svetlo treba da bude

upaljeno ~etrdeset dana da bebu ne pohode

“zle sile i raznorazni |avoli”, koji }e se od

svetla upla{iti i vratiti odakle su do{li. Beba

se iz istih razloga ne izvodi ~etrdeset dana iz

ku}e. Ova zabrana se nije odnosila kada bebu

morate da odvedete na prvu kontrolu, kad

napuni mesec dana, onda se to ne ra~una.

Bebu dok ne napuni ~etrdeset dana ne treba

da pose}uju `ene koje imaju menstruaciju, jer

se smatra da su one tada “prljave”. Mogu da

do|u ako priznaju da imaju menstruaciju, jer

i tada, to ne ra~una. Iza ulaznih vrata treba

staviti no` sa o{tricom okrenutom ka izlazu,

da prese~e zle misli svakoga ko je po{ao kod

bebe sa takvim mislima. Ispod praga da se

stavi igla vrhom okrenuta ka izlazu, ima istu

ulogu kao no`, samo {to ne se~e nego bode.

Svu bebinu garderobu treba su{iti napolju

samo kad je dan i nikako da nali~je bude

spolja.

Pazite kako ljudi miluju va{u bebu,

od ~ela ka kosi je ispravno, `ele joj dobro,

od kose ka ~elu je naopako, `ele joj zlo.

Svaka baba koja do|e da je vidi, pljunu}e

prema njoj, da je ne urekne i ona koja ne

misli zlo, se pla{i same sebe. Jo{ uvek je

rasprostranjen obi~aj da otkidaju kon~i}e sa

svojih haljina i bacaju ih na bebe, da ne bi

no}u plakale. Ako majka ka`e da beba pla~

jer ima gr~eve, odmah }e je “dobronamerni”

ispraviti da se neko sa urokljivim o~ima ipak

provukao do bebe.

Pre nego {to prvi put izvedete dete,

umijete ga naopako, ve`ete mu crven konac

oko ruke, stavite ~e{anj belog luka i izbega-

vate sve one za koje se sumnja da imaju

urokljive o~i.

Koliko god da volite svoje dete, ne

ljubite ga u stopala, mo`e se desiti da ne pro-

hoda. Ribu ne dajete detetu sve dok ne izgov-

ori re~ riba, da ne bi ostalo nemo. Iako

mlada majka zna da sve ovo nije normalno,

nakon upornih ponavljanja da je tako od kako

je “sveta i veka”, po~e}e podsvesno da veru-

je i tu po~inju njene muke. Skenira svakoga

ko u|e u ku}u. Kad povede dete u {etnju

ose}a se kao lovac na vampire. Kad prvi put,

iz nehata, poljubi svoju bebu u ona slatka

mala stopala, ne mo`e da zaspi od gri`e

savesti. Ispituje svaku `enu koja do|e da li

ima menstruaciju i tako uredno vodi eviden-

ciju o mese~nom ciklusu tih `ena…

^UVAJTE BEBU OD UROKA

Ova pri~a mo`e biti simpati~na, ali o sujeverju,

nauka, ali ni crkva nemaju lepo mi{ljenje. Sujeverje su ner-

azumna verovanja da su zbivanja u budu}nosti uzrokovana

odre|enim radnjama, bez logi~nog uzro~no-posledi~nog

odonosa. Svaki narod ili etni~ka zajednica u svom folkloru

imaju odre|ene vrste sujeverja, ali su neka preoblikovana u

obele`ja savremene pop kulture.

Prva Bo`ija zapovest zabranjuje sujeverje odnos-

no praznoverje i bezverje. “Ja sam Gospod Bog tvoj i

nemoj imati drugih bogova osim mene.” Sujeverje je

deformacija, potpuno suprotna pobo`nosti. Za ~oveka je

karakteristi~na te`nja ka duhovnom `ivotu i `e| za

bogoop{enjem postoji kod svakoga, nezavisno od

nacionalnosti, uzrasta ili profesije. Ali ukoliko je ~ovek

li{en znanja o Bogom otkrivenoj veri, onda njegov duh

po~inje da radi u “autonomnom re`imu”, prirodni ose}aj

za veru po~inje da sintetizuje svoju sopstvenu veru.

Nekada to biva masovno, nekad individualno, dugotrajno

ili kratkotrajno. Bog ne sputava ni~iju slobodu. Istinska

vera se ne mo`e izmisliti – nju Bog daje neposredno u

otkrovenju.

Sujeverje je pseudo vera, odnosno nedostatak vere.

I zbog toga je najbolji lek protiv la`i i zabluda – ljubav

prema Bogu, prema Njegovom svetom zakonu i prema

Crkvi kao mestu Bo`anske blagodati, a ta ljubav se dosti`e

kroz pokajanje i svest o sopstvenoj grehovnosti. Svaki veru-

ju}i ~ovek treba da shvati da on sam na osnovu svoje gre-

hovnosti predstavlja uzrok svojih duhovnih i `ivotnih prob-

lema, a ne vra~ara, koja `ivi u susedstvu. Svest o svojoj

grehovnosti je najneprijatnija, ali i najneophodnija u

hri{}anskom `ivotu. Upravo od te neprijatnosti mnogi be`e

kao od ognja. Nesumnjivo je veliko isku{enje pretvoriti

hri{}anstvo u misti~ni svakodnevni dodatak, jer ono pred-

stavlja – religiju spasenja. To se ne sme zaboraviti.

Uspavanost duha mo`e da izrodi jo{ ve}a ~udovi{ta, nego

uspavanost razuma.

OPREZNO SA SUJEVERJEM

28 Septembar 2012.

P O R O D I C A

Sastojci:- 200g tele}eg filea- 20g sve`e `alfije- 20g parma pr{ute

- maslinovo ulje- crno vino- so, biber

Nadam se da }e vam

se dopasti ovaj itali-

janski specijalitet koji

~esto jedem. Uzmite

prvo meso, isecite na

{nicle i izlupajte ga.

Stavite sve`u `alfiju i

pr{utu preko {nicli, a

onda ispecite u tigan-

ju, ali vodite ra~una

da prvo stavite na

{poret stranu na

kojoj je pr{uta. Kada

ispe~ete meso s obe

strane, prelijte sve

sa malo crnog vina i

ostavite da se

ukuva. U sos doda-

jte malo putera da

bi se zgusnuo. Ovo

jelo servirajte sa

barenim povr}em po

`elji. Prijatno!

Jedan od najatraktivnijih vaterpolista

Nikola Ra|en zbog mnogobrojnih

obaveza obi~no jede u restoranima.

Ovo mu je jedan od omiljenih

recepata koje je odlu~io da podeli

sa ~itaocima na{eg lista

Kuvar slavnih

Va{ Nikola

Salt’n’bocca

Ambrozija je jednogodi{nja korovs-ka biljka, koja ni~e polovinomaprila. Cveta u kasno leto i jesen,

a od po~etka jula do ranih mrazevaproizvodi polen, koji zapravo stvaranajvi{e problema ljudima. U narodu jepoznata pod imenom limund`ik, fazanu{a,partizanka i kao Krausova trava.

Ova biljka je na na{e prostoredo{la iz Amerike, a prvi put je prime}enau Vojvodini, neposredno posle Prvog svet-skog rata. U Evropi, koju osvaja neverovat-nom brzinom, mo`e se na}i oko 20 vrsta

ambrozije, a najrasprostranjenija je kratkaambrozija (Ambrosia artemisiifolia,Ambrosia elatior). Biljka je visine odjednog do jedan i po metar. Stabljika joj jeuspravna, razgranata i obrasla grubimdla~icama. Izgledom podse}a na `bun.Listovi su naspramni, jajoliki i dlakavi, doksu joj cvetovi `u}kasti i raspore|eni kaogrozdovi na vrhu stabljike i po granama.

Ambrozija je veoma prilagodljivai vrlo brzo se {iri. Ima je i na zapu{tenom,ali i na kultivisanom, obradivom zemlji{tu,gde spre~ava razvoj drugih biljaka. ^estoraste uz useve: kukuruz, soju, suncokret,duvan, krompir, {e}ernu repu, kao i uba{tama i vinogradima.

Naj~e{}e se mo`e videti poredputeva, a kada se pome{a sa pra{inom nagumama vozila raznosi se i seje u novekrajeve. Izuzetno je plodna i svaka biljkadaje od 25 do 150 hiljada semenki, kojezadr`avaju klijavost i do 39 godina.

Smatra se da je oko 10%stanovni{tva alergi~no na polenov prahambrozije. Svaka biljka proizvede oko 100

miliona zrna polena svake godine, a ve}20 do 30 u kubnom metru vazduha mo`eda izazove alergijsku reakciju i simptomerinitisa, sinusitis i konjuktivitis. Ukolikonjeno dejstvo potraje, te alergije moguprerasti i u bronhijalnu astmu.

Polen ambrozije izgleda kaokugla sa {iljcima, odnosno ima malekukice kojima se zaka~i za sluzoko`ugornjih disajnih organa i tako stvara velikealergijske probleme: uzastopno kijanje,svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne icrvene o~i, ka{alj, ote`ano disanje sa

ose}anjem nedostatka vazduha. Osim res-piratornih tegoba de{avaju se i promene nako`i u vidu crvenih pe~ata i svraba, amogu da nastanu i komplikacije na organ-ima za varenje, pra}ene povra}anjem,gr~evima i dijarejom.

Brojni su na~ini kojima semo`ete boriti protiv ovog korova.Najjednostavnije je da je celu zajedno sakorenom i{~upate iz zemlje. Pri tome trebada nosite rukavice da vam se ko`a narukama ne bi o{tetila. U slu~aju kadaambrozije ima na ve}im povr{inama, pre-poru~uje se ko{enje i to pre cvetanja, ilitretiranje odre|enim pesticidima.

U mnogim zemljama koje imajuproblema sa ambrozijom, vlasti stimuli{ugra|ane na uni{tavanje. Tako se, naprimer, u Ma|arskoj za odre|en broji{~upanih biljaka dobija nagrada, a uKanadi postoji zakonska obaveza iskoren-javanja ambrozije u vrtovima. Po{tariizve{tavaju gradsku policiju u kojimvrtovima raste ambrozija, a kazne za vlas-nike takvih vrtova su veoma velike.

AMBROZIJA

OGLEDALO JE LIST KOJINAS POVEZUJE!

773.744.0373

^ITAJTE OGLEDALOwww.serbianmirror.com

^ E S T I T K E

29Septembar 2012. www.serbianmirror.com

SSSS RRRR EEEE ]]]] AAAA NNNN RRRR OOOO \\\\ EEEE NNNN DDDD AAAA NNNN

M A L I O G L A S I

PRODAJA - KUPOVINAKu}a u Sremskoj Kamenici, u donjem delu, ka Dunavu. 100 kvadrat-

nih metara stambenog prostora, dve gara`e koje imaju kupatilo idozvolu za radionice. Zidani vinski podrum. Ispred ku}e park, a iza

vo}njak. Idealno za povratnike i mali biznis.Telefon 212 426 1020/ E mail; vivaint@aol.com

---------------------

PONUDE ZA POZNANSTVAPenzioner, koji `ivi sam u svojoj ku}i u ^ikagu, `eleo bi da upozna

`enu prose~nog izgleda, do 55 godina starosti, zbog zajedni~kog `ivota, ili braka.

Zainteresovane osobe pozovite Vojislava Obradovi}a na tel:773.275.8237

^estitka za najbolju frizerku u gradu ^ikagu, izsalona Le French Twist Bany, sre}an ro|endan i

dug `ivot, `eli Sally sa redakcijom.

Sre}an rodjendan babi Omerki ida jo{ dugo, dugo `ivi u sre}i i

zdravlju `eli Aleksandar sa tatom i

bakom.

SPECIJALNE ^ESTITKE ZA SRBIJUZa Ni{ku Banju

Bojanu @ivkovi}u i Stefanu @ivkovi}u Iskrene i srda~ne ~estitke uputili su njihovi iz

^ikaga: Slavica, Sa{a, Aleksandar jr, Petar i Lejla. Iskrene ~estitke sti`u

i iz Montreala od Jelene.

Z A ^ I K A G OMili Filipovi}, Biljani Miljkovi}, Sanji Popov,

Adrianu i Sofiji Ciscato, Milici Dalipovi}, DejanuVu~i}u, Rajku Isakovi}u i Slavici Petrovi}.

Tomislavu Mini}u, sre}an rodjendan, dug,

miran i sre}an `ivot `eliSlavica sa decom.

Sre}an

JUBILARNI

RODJENDAN

Ma{i Leki}

`ele njen Marko

i Slavica sa redakcijom.

30 Septembar 2012.

V E D R A S T R A N A

POLICAJAC

Sedi policajac u sobi sa bratom koji ~ita nekuknjigu. Pita ga policajac:

- [ta to ~ita{?- Logiku.

- [ta je to logika? – pita poli-cajac.- Ma, glup si ti za to.- Ma, reci mi {ta je to,

mo`da nisam.- Evo, vidi – ka`e mu

brat – ima{ li tiakvarijum?- Imam.- Ako ima{ akvari-jum, logi~no je da

ima{ vodu u akvarijumu, a ako ima{ vodu,logi~no je da ima{ ribice u njoj, a ako ima{ ribice,logi~no je da voli{ `ivotinje, a ako voli{ `ivotinje,logi~no je da voli{ i ljude, a ako voli{ ljude,logi~no je da voli{ i `ene, a ako voli{ `ene, ondaje logi~no da nisi homoseksualac. Eto, to je logi-ka.Ode policajac sutradan sav va`an na posao s tomknjigom. Pita ga kolega:- [ta ti je to?- Logika.- A {ta je to logika?- Glup si ti za to.- Ma, ajde, reci mi.- Vidi ovako, ima{ li ti akvarijum?- Nemam – ka`e ovaj.- Ti si onda homoseksualac – ka`e pandur!!!

VVII[[NNJJAA NNAA TTAA[[MMAAJJDDAANNUU-- SSKKAANNDDIINNAAVVKKAA

VVIICC -- VVIICC --VVIICC

SSUUDDOOKKUU

RREEKKLLAAMMIIRRAAJJTTEE SSEE

UU OOGGLLEEDDAALLUU

Dozvolite da predstavimo va{u kompaniju, onako kako zaslu`uje.

Ogledalo se ~ita {irom SAD, a zahvaljuju}iinternetu i {irom sveta na: www.serbianmirror.com

Pozovite nas: 773.744.0373

Priredio: Zoran Marinkovi}

B I Z N I S

31Septembar 2012. www.serbianmirror.com