Pikasovo neuobičajeno interesovanje za crtež je počelo vrlo rano, počeo je da crta pre nego što je progovorio. Kao dete instiktivno ga je privlačio slikarski  p r i bo r . Mogao j e da c r t a s a t ima sp i r a l e s a značen j em samo n j emu znane i smislom samo njemu znanom; ili izbegavajući dečije igre stvarao je svoje prve slike na pesku. Ovo rano samoizražavanje ukazivalo je na redak dar .Pablo Pikaso rođen je u Španiji 25.10.1881.godine. Rođen je u drevnom primorskom gradu na krajnjem jugu države,u Malagi. Prve godine provedene tamo čine suštinske trenutke njegovog života.Bio je sin Hosea Ruisa Blaska,profesora crtanja,i Marije Pikaso Lopes,rođenih Andalužana.Pablo je proveo spokojno detinjstvo,okružen ljubavlju mnogobrojnih tetaka i rođaka,koje su se starale o njemu nakon rođenja njegove mlađe sestre Lole.Porodica Ruiz -Pikaso,sa desetogodišnjim Pablom preselila se u Korunju 1891.godine gde je njegov otac postao učitelj crtanja I slikanja u srednjoj školi. Pablo se upisao u Školu lepih umetnosti.Od tog momenta,njegov talenat i interesovanje za eksperimentisanje i razvijanje vlastitog likovnog izraza,pomaže mu da vrlo brzo prevaziđe umetničke sposobnosti svog oca.U Korunji,Pablov otac odlučio je da podredi svoje umetničke ambicije sinu,dovodeći mu modele i podržavajući ga u ostvarenju njegove prve isložbe,kada je imao samo 13 godina.U jesen 1895.godine,Hose Ruis se sa porodicom preselio u Barselonu gde je postavljen za profesora na umetničkoj akademiji “La Lonha”.Iako je u to doba imao samo trinaest godina,manje nego što je bilo propisano pravilima upisa,Pabla su primili na akademiju zahvaljujući sjajno položenom prijemnom ispitu.Svi u porodici su se složili da Pablo može da postane akademski slikar. 1897. godine, njegova slava u Španiji je išla u prilog očekivanjima, pošto mu je slika “Nauka i milosrđe” dobila počasnu nagradu u Madridu na izložbi Kraljevske akademije San Fernando.Španski glavni grad je bio očigledno sledeća stanica za mladog umetnika.Pablo Ruis odlazi za Madrid i upisuje se u Kraljevsku akademiju San Fernando, jeseni 1897. godine. Ubrzo ocenjuje nastavu na Akademiji ispod očekivanog nivoa.Počeo je izostajati sa predavanja,.Umesto na akademiji vreme je provodio u Pradu,gde je satima proučavao izložena dela.1900. godine odlazi u Pariz,u grad koji je predstavljao novi izazov za Pikasa. Iako  j o š   uvek   s t i l sk i   neo fo rml j en ,  P ika sova  bu rna  p r i roda   j e   u  Pa r i zu  p ronaš l a  potrebnu slobodu.Pikasovu budućnost karakterišu razni periodi njegove umetnosti i istraživanja,kojima je izgradio svoj prepoznatljiv stil.

 

Pikasove keramike I skulpture 

 “Umetnost briše sa duše prašinu svakodnevnog života”

 Izuzetno svestran, Pikaso se nije mirio sa jednim istim, već je stalno težio za novim načinima samoispoljavanja. Slikarska istraživanja,po pravilu su se prelivala i u njegov vajarski rad.Kada je krajem četrdesetih godina veka počeo da se bavi keramikom,Pikaso je i u taj poduhvat uneo samo njemu svojstven žar i maštovitost. U Valori , g r ad i ć na j ugu F rancuske , b l i zu Kana ,p r e se l i o s e 1948 god ine .Ovo mes to p robud i l o j e u P ika su že l j u z a r adov ima u ke r amic i . U Valoriju je postojala duga tradicija grnčarstva koja je prekinuta 30-ih godina XX veka i tek posle rata je obnovljena.Tu je u radionici Žorža i Suzan Ramje,brzo ovladao osnovnim veštinama grnčarstva.Ova v r s t a ume tnos t i s a P ika som ponovo ož iv l j ava .Proizveo je oko 4000 keramičkih radova koja nalaze nova značenja u formi svakodnevnih objekata.U početku je samo slikao na već gotovim komadima grnčarije i ukrašavao ih bojenom glazurom. Tako bi na primer, od običnih tanjira, napravio sasvim drugačije, za oko interesantnije- prava umetnička dela. Zelenom I ljubičastom bojom na beloj neprozirnoj glazuri prikazivao je motive ptica kao što su sove I go lubov i ,   r i ba ,   b ikova ,   ken t au ra ,  m i to lo ške   t eme   i z  An t ike , sunca…Neš to ka sn i j e , kada j e o se t i o da g l i na z a n j ega v i š e nema t a j n i , počeo j e da mode lu j e onako kako t o va j a r r ad i .N j e g o v a   u m e t n i č k a   d u š a s e   n i j e   z a d o v o l j a v a l a   s a m o oslikavanjem već napravljenog. Pikaso je i sam počeo da pravi predmete od keramike. Svoj omiljeni motiv goluba (koji je koristio na plakatima) iskoristio  je u keramici. Rezbareći ili grebući površinu vlažne gline, pa potom spajajući sudove različitih oblika, nastaju “Vaza - sova” i “Sova”. 

Sova, 1953 . keramika, visina 35 cm

Selo Valorij bilo je veoma zahvalno Pikasu zbog oživljavanja keramičke t r ad i c i j e . Svake god ine su s e na P ika sov dan rođen j a , od ržava l e ko r ide u lokalnoj areni. Na taj način odavala se cenjeneost i poštovanje velikanu po imenu Pikaso.

Pikaso se posvećivao i skulpturi. I u ovoj stvaralačkoj oblasti Pikaso je ispoljio svoju ekscentričnost ne pridržavajući se određenog stila. Iz njegovog“crnačkog” perioda, kada je bio duboko zainteresovan za afričku plemensku skulpturu, nastajale su grubo sastavljane skulpture uprošćenih ženskih figura.  Neka kubistička pravila koja su bila vezana za dvodimenzionalnost teško su se mog la  u svo j i t i na   t r od imenz iona lno j sku lp tu r i .  U   f az i   kada o tk r i va ko l až , lepljenje papira mu je na izvestan način olakšalo prelazak u trodimenzionalnost. Nalepljujući karton, lim, žice, drvo... Pikasova dela dobijaju reljef. Ovakvim radom, Pikaso unosi značajne inovacije u skulpturi XX veka. Umesto dodavanja ili oduzimanja materijala, počinje korišćenje već gotovih, jednostavnih delova koji se nadograđuju na skulpturu. Takav metod rada je “konstruktivistički”.1928. godine pravi skulpture od žičane konstrukcije. “Konstrukcija od ž i c e ” ,   v i s o k a   p r e k o   4   m e t r a   j e   m a k e t a   z a   s p o m e n i k   G i j o m u  A p o l i n e r u , Pikasovom dobrom prijatelju koji je preminuo 1918.godine.

NAĐENI PREDMETI:veliki broj Pikasovih skulptura napravljen je od slučajno pronađenih stvari. Gips,svakidašnji predmeti i otpaci,njemu su bili dovoljni da stvori umetničko delo.

Primer njegovog majstorstva je i „Koza“,1950.god.;129x72x144cm(Pikasov muzej,Pariz)

.

Konstrukcija od žice,1928-1929.god, visina 4,82 m

O v a k o n s t r u k c i j a n a i z g l e d o s t a v l j a u t i s a k p o t p u n o a p s t r a k t n e f o r m e . Međutim, bolje posmatrana, uviđa se da ona predstavlja ženu na ljuljašci. Mala,kružna, metalna površina predstavlja glavu žene, a ovalni oblik njeno telo. Ruke se protežu napred i kao da se drže za konopce, dok se noge odupiru o donji deo ljuljaške. U pesničkom duhu Apolinera, koji želi da napravi spomenik ni od čega, od poezije i slave, Pikaso je uradio prostorno, prozirnu konstrukciju. Naredne tri godine napravio je niz transparentnih figura.

 

Kor i s t i o j e go tove  ma te r i j a l e   kao  de love   sku lp tu r a   ne   že l eć i   da  p r i k r i j e njihov identitet. Upotrebio je delove pravih kolica, modle i vratanca od peći i tako stvorio izvrsno delo natprirodne veličine. Idući od đubrišta do đubrišta, prikupljao je potrebne materijale- pletene korpe, listovi palme, saksije...sačinile su novo delo, ali tako da su postali neprepoznatljivi.Grupa skulptura “Kupači” pokazuje da je Pikaso koristio i obrađivao drvene daske. Ove skulpture, kao izvanredne, ostavljaju utisak svojom znatnom visinom.Pikasova vajarska dela su u jednome slična:često su pravljena od „neumetničkih„materijala.Još jedna odlika koja se od 1910 godine provlači kroz sve Pikasove skulpture jeste humor.Za njega je vajarstvo bil zabavna i oslobađajuća delatnost.Puštajući mašti na volju,uspevao je da od naizgled nepodesne i raznorodne građe stvori neočekivane,duhovite prikaze stvarnosti.

1949. godine,Pikaso je kupio napuštenu fabriku parfema u Valoriju.Ogroman prostor dotrajalog zdanja,pruredio je u dva slikarska i treći,najprostraniji,vajarski atelje,koji mu je ujedno služio i kao radionica za izradu keramike i kao spremište materijala.

Skulptura je nastala 1943., izlivena je u bronzi, vosoka 30 cm, danas se nalazi u galeriji Louise Leiris u Parizu.Pikaso je dva banalna, profana i odbačena predmeta, sediste i upravljač bicikla, jednostavno sastavio i - dobio nesto neočekivano

Pikasova skulptura kod Krisinehama(Švedska)

Č o v e k k o j i n o s i j a g n j j e ; 1 9 4 4 . g o d . 2 1 9 c m

1 9 4 4 . p r a v i j e d n u o d s v o j i h n a p o z n a t i j i h s k u l p t u r a “ Č o v e k k o j i n o s i j a g n j e ” , v i s o k u p r e k o d v a m e t r a . S k u l p t u r a j e u r a đ e n a p r v o o d g l i n e , p a j e potom odlivena gipsom, da se ne bi delovi razdvojili. Veličinu Pikasovog rada uveličava činjenica da nikada nije unapred smišljao kako da postigne efekat, već je pratio svoju intuiciju. Ova skulptura je za vreme rata, postala simbol nade i vere u čovečnost.

 Zaključak Područ j e   l i kovne  ume tnos t i   u   i s t o r i j i   c i v i l i z ac i j e   obuhva t a   s t a l nos t i   i  p r o m e n e .   P a b l o   P i k a s o ,   s l i k a r ,   v a j a r ,   k e r a m i č a r ,   b o r a c   z a   m i r ,  s v o j o m kreativnošću povezao je ranije nepovezane stvari.Pikasovo stvaralaštvo je uzburkalo miran tok tradicije. Velikom pažnjom p roučavao j e de l a s t a r i h ma j s t o r a i zv l ačeć i i z n j i h pouke ko j e j e unos io u sopstvena istraživanja i saznanja. Zanimanje za klasične velikane bilo je vezano za  ume tn i čk i pos tupak ,   t uđ i   u t i c a j i   dož iv l j ava l i   su na  P ika sov im p l a tn ima čudesne preobražaje. Eksperimentisao je sa različitim teorijama, tehnikama i i d e j a m a .   S t v a r a o   j e   s a   l a k o ć o m . U n e o   j e   z n a č a j n e   i n o v a c i j e   u  s l i k a r s t v u , skulpturi, keramici, grafici…

Literatura:

1.H. NJ. Janson, Istorija Umetnosti, Beograd 1994. god.

2.Opšta Enciklopedija Larousse, ; Beograd 1971. god.

3.Stefano Lorija;Majstori umetnosti; Pablo Pikaso – Genije XX veka;

4 . C l a u d e R o y : P i c a s o – R a t i m i r

Internet:

www.google.com

www.znanje.org

www.picasso.com

http://www.artcyclopedia.com