1. Osnovne razlike između Prethodne analize i Detaljene analize uticaja. Prethodna analiza uticaja:Radi se pri izboru najpogodnije raspoložive lokacije u skladu sa prostorno planskom dokumentacijom, kada postoji tehničko-tehnološka koncepcija objekta i osnovne karakteristike tehnološkog procesa na osnovu kojih se sagledavaju potencijalne opasnosti po životnu sredinu i propisuju mere za smanjenje ili sprečavanje zagađenja životne sredine. Elementi Prethodne analize uticaja (naročito mere zaštite životne sredine) koriste se za izradu urbanističke dokumentacije i urbanističko-tehničkih normativa. Prethodna analiza uticaja se radi kao sastavni deo tehničke dokumentacije idejnog projekta i podleže verifikaciji nadležnog ministarstva odnosno organa lokalne samouprave.

21. Detaljna analiza uticaja:Radi se na osnovu utvrđene lokacije, postojećeg stanja životne sredine na toj lokaciji, projektno-tehničke dokumentacije, urbanističke dokumentacije, projektnih uslova, kvalitativno i kvantitativno identifikuje značajne ekološke aspekte i moguće uticaje objekta na životnu sredinu, proverava ispunjenost uslova i mera zaštite životne sredine predviđenih u projektno-tehničkoj dokumentaciji odnosno uslova i mera zaštite životne sredine koje su predviđene u prethodnoj analizi uticaja. Detaljna analiza uticaja se radi kao sastavni deo tehničke dokumentacije glavnog projekta i podleže verifikaciji nadležnog ministarstva.

2. Uvodne i personalne informacije protokola EDD,

Sastoji se od sledećih delova:

Personalne informacije,

Opis objekta ispitivanja,

Fizički opis objekta,Tehnološke i procesne operacije u objektu,Lokacija,Istorija i parametri životne sredine,Definisanje imovine i porekla vlasništva ,

Pregled upravljanja životnom sredinom,

Struktura upravljanja životnom sredinom,Planovi ponašanja u hitnim slučajevima, planovi obezbeđenja i zaštite,Interakcija kompanije i ljudskih zajednica u okolini kompanije,Visina odštete za osiguranje životne sredine,Rasporedjivanje odgovornosti u upravljanju životnom sredinom,

Status životne sredine,

Definisanje nadzornih aktivnosti,Emisija u vazduh,Sirovinska voda i otpadna voda,Prihvatanje, smeštaj i transport materijala,Upravljanje opasnim materijalima,Električna i hidraulčna oprema punjena uljima (PCB),Azbest, mineralna prašina i vlakna,Upravljanje otpadom,Upravljačka rutina u objektu,Buka, vibracije i drugi fizički faktori,

Radioaktivni materijali,Kontaminirano zemljište, voda i podloga,Inicijative za uvođenje čiste tehnologije,Energija i konzervacija energije,Redukcija otpada,

Vrednosti produkta,

Zdravlje zaposlenih i status zaštite zdravlja,

Definisanje nadzorne aktivnosti,Snimanje, istraga i izveštaj o akcidentu,Upravlje zdravljem i zaštitom zdravlja,Procedura zaštite objekta,Program medicinskog praćenja,Intezitet izloženosti buci i vibraciji,Prihvatanje hemijskog materijala,Izloženost visokim temperaturama,Lična zaštitna oprema i trening,Odgovornost i trening pri hitnim slučajevima,Zaštita od požara,Programi treninga,

Zaključak i preporuka,

Zaključak,Preporuka i određevanje visina sredstava,Rokovi za preporuke za buduće informacije, studija preporuka,

3. Korelacija između protokola ispitivanja zagađenja vazduha i zagađenja voda4. Delovi procene rizika po zdravlje ljudi- procena ekspozicije - procena toksicnosti- karakterizacija rizika

5. Ključne razlike za proračun procene rizika za kancerogene i nekancerogene polutante-> 6. Navesti razliku između procene rizika od hemijskog udesa i procene rizika po zdravlje ljudi

7. Osnovne karakteristike hemijskog akcidenta8. Faze izrade procene rizika od hemijskog akcidentaNavedi 4-5 osnovnih principa svakog environmental audita.

Faze audita:Svrha procene stanja životne sredine je identična svim vrstama projekata koji se bave ispitivanjem životne sredine i to su pre svega: procena usklađenosti sa važećom regulativom u oblasti životne sredine procena zagađenosti zemljišta i podzemnih voda prouzrokovane proizvodnom delatnošću subjekta investiranja ili su u okviru poseda subjekta investiranja ili neposredno pored utvrđivanje postojananja otpada, opasnog otpada, opasnih materija i deponija otpada privremenih i permanentnih

utvrđivanje mera neophodnih za postizanje odgovarajućeg nivoa upravljanja životnom sredinom i odgovarajućeg nivoa usaglašnosti sa zakonskom regulativom u oblasti životne sredine tekuće i buduće odnosno nakon modernizacije ili pokretanje određenih novih vrsta pogona. procena troškova za realizaciju mera ublažavanja ili poboljšanj uslova životne sredine

. Navesti faze due diligencaSama procena stanja životne sredine se praktično deli na nekoliko odnosno četiri faze, faze bi mogli da naslovimo i poređamo sledećim redom: Faza I: procena usklađenosti sa regulativom u oblastima zagađenja životne sredine sa svih aspekata Faza II: procena zaostalih zagađenja prouzrokovanim proizvodnom delatnošću subjekta investiranja Faza III: procena ugroženosti zdravlja zaposlenih kao i okolnog stanovništva kao i zaštita na radu Faza IV: preporuke mera ublažavanja i mera poboljšanja uslova životne sredine i procena visina sredstava za te mere

3. Kako se odvijaju faze pri realizaciji due diligence projekta i kao se one mogu spajatiU fazi dva ispituju se moguća zaostala zagađenja i to zagađenja zemljišta zagađenja podzemnih voda zagađenja građevinskih konstrukcija ispitivanje deponija otpada

U fazi 1 nema merenja, postojeca dokumentacija u skladu sa zakonom.2, 3, 4 kada se zakljucuju – ako ima indikacija o stetnostima-ponovo se radi 2 pa se spaja sa 4 i zakljucuje3 se ne radi odvojeno od 1 faze

ENVIRONMENT INVESTIGATION !?!

Ako se faza I radi potpuno nezavisno od drugih onda se u toj fazi ispituje usklađenost rada subjekta postrojenja odnosno procena kvaliteta i kvantite emisija i ispusta sa važećim nacionalnim ali i EU regulativama u oblasti: dozvoljenih emisija i imisija u atmosveru ispusta u vodotokove buka, prašina i vibracijezatim se, u ovoj fazi ispituje postupanja sa: otpadom opasnim materijama

U istoj fazi ispitivanja vrši se pregled skladišta opasnih materija i otpada, privremenih i permanentnih, ako postoje, identifikacija mogućeg zagađenja zemljišta i podzemnih voda, ispitivanje deponija otpada, kao i postupanje sa PCB i ostalim uljima, radioktivne materije, azbest kao i materije koje oštećuju ozonski omotač.U fazi dva ispituju se moguća zaostala zagađenja i to: zagađenja zemljišta zagađenja podzemnih voda zagađenja građevinskih konstrukcija ispitivanje deponija otpada

Faza tri se uglavnom uključuje u fazu jedan i predstavlja ispitivanje zdravlja radnika i okolnog stanovništva, identifikuju se potencijalne periodične bolesti koje mogu biti uzrokovane radom postrojenja subjekta investiranja, odnosno prouzrokovana emisijom. Identifikuje se pojava kancerogenih oboljenja i upoređuje se sa sličnim lokacija ali koja nemaju takva postrojenja u neposrednoj blizini. Takođe se veliki deo ispitivanja usmerava na zaštitu radnika od akcidenta kao i mera za upravljanje akcidentom, i određivanju odgovornosti za akcident i upravljanje akcidentom.

Četvrta faza predstalja zaključak prve tri ili ako je bilo neophodno prve dve ili samo prve faze u kojoj se donose preporuke za upravljanje životnom sredinom kao i regulisanje tekućih zagađenja kao i zaostalih. Uz preporuke procenjuje se i visina finansijskih sredstava koje je potrebno uložiti za regulisanje problema il ako je moguće i visine sredstava koje je potrebno uložiti za unapređenje životne sredine.

4. Ko pokreće due diligence i zaštoBanka, kupac firme, privatizor pokrece EDD, da bi obezbedili svoju investiciju, sprecili eventualne probleme kasnije, jer ako prethodni vlasnik nije pokrenup EDD novi treba kako bi izbegao takse, kazne, zatvaranje firme...EDD-procena vrednosti: finansijska, pravna, socijalna, tehnicka, okoline. Razlika protokola ispitivanja za pojedini medij z.s. u proceni uticaja i EDDProcena uticaja se radi pre izgradnje objekta u okviru projektne dokumentacije, analizira se projekat postrojenja, nema taksi, moraju da se ispostuju granice.EDD vrsi se u postojecem objektu, kako objekat postoji neki vremenski period mora da postoje i zagadjenja po okolinu i coveka izazvana neispunjavanjem uslova. Prekoracenja postoje kao i takse i kazneII kolokvijumKada je potrebno raditi due dilligence?Navesti i objasniti delove (svrhu) Environment audita?

Svrha procene stanja životne sredine je identična svim vrstama projekata koji se bave ispitivanjem životne sredine i to su pre svega:- procena usklađenosti sa važećom regulativom u oblasti životne sredine,- procena zagađenosti zemljišta i podzemnih voda prouzrokovane proizvodnom delatnošću subjekta investiranja ili su locirane u okviru - poseda subjekta investiranja ili neposredno pored lokacije subjekta investiranja,- utvrđivanje postojanja otpada, opasnog otpada, opasnih materija i deponija otpada privremenih i krajnjih,- utvrđivanje mera neophodnih za postizanje odgovarajućeg nivoa upravljanja životnom sredinom i odgovarajućeg nivoa usaglašnosti sa zakonskom regulativom u oblasti životne sredine tekuće i buduće, odnosno nakon modernizacije ili pokretanje određenih novih vrsta pogona,- procena troškova za realizaciju mera ublažavanja ili poboljšanja uslova životne sredine

Navesti i objasniti Faze Due Dilligence?Sama procena stanja životne sredine se praktično deli na nekoliko odnosno četiri faze, faze bi mogli da naslovimo i poređamo sledećim redom:

Faza I: procena usklađenosti sa regulativom u oblastima zagađenja životne sredine sa svih aspekata Faza II: procena zaostalih zagađenja prouzrokovanim proizvodnom delatnošću subjekta investiranja Faza III: procena ugroženosti zdravlja zaposlenih kao i okolnog stanovništva kao i zaštita na radu Faza IV: preporuke mera ublažavanja i mera poboljšanja uslova životne sredine i procena visina

sredstava za te mere

U fazi dva ispituju se moguća zaostala zagađenja i to zagađenja zemljišta zagađenja podzemnih voda zagađenja građevinskih konstrukcija ispitivanje deponija otpada

U fazi 1 nema merenja, postojeca dokumentacija u skladu sa zakonom.2, 3, 4 kada se zakljucuju – ako ima indikacija o stetnostima-ponovo se radi 2 pa se spaja sa 4 i zakljucuje3 se ne radi odvojeno od 1 faze

Ako se faza I radi potpuno nezavisno od drugih onda se u toj fazi ispituje usklađenost rada subjekta postrojenja odnosno procena kvaliteta i kvantite emisija i ispusta sa važećim nacionalnim ali i EU regulativama u oblasti:

dozvoljenih emisija i imisija u atmosveru

ispusta u vodotokove buka, prašina i vibracije

zatim se, u ovoj fazi ispituje postupanja sa: otpadom opasnim materijama

U istoj fazi ispitivanja vrši se pregled skladišta opasnih materija i otpada, privremenih i permanentnih, ako postoje, identifikacija mogućeg zagađenja zemljišta i podzemnih voda, ispitivanje deponija otpada, kao i postupanje sa PCB i ostalim uljima, radioktivne materije, azbest kao i materije koje oštećuju ozonski omotač.U fazi dva ispituju se moguća zaostala zagađenja i to:

zagađenja zemljišta zagađenja podzemnih voda zagađenja građevinskih konstrukcija ispitivanje deponija otpada

Faza tri se uglavnom uključuje u fazu jedan i predstavlja ispitivanje zdravlja radnika i okolnog stanovništva, identifikuju se potencijalne periodične bolesti koje mogu biti uzrokovane radom postrojenja subjekta investiranja, odnosno prouzrokovana emisijom. Identifikuje se pojava kancerogenih oboljenja i upoređuje se sa sličnim lokacija ali koja nemaju takva postrojenja u neposrednoj blizini. Takođe se veliki deo ispitivanja usmerava na zaštitu radnika od akcidenta kao i mera za upravljanje akcidentom, i određivanju odgovornosti za akcident i upravljanje akcidentom.Četvrta faza predstalja zaključak prve tri ili ako je bilo neophodno prve dve ili samo prve faze u kojoj se donose preporuke za upravljanje životnom sredinom kao i regulisanje tekućih zagađenja kao i zaostalih. Uz preporuke procenjuje se i visina finansijskih sredstava koje je potrebno uložiti za regulisanje problema il ako je moguće i visine sredstava koje je potrebno uložiti za unapređenje životne sredine.

15. Razlika između analize uticaja i EA (environmental audit-a) :- Analiza uticaja ili vraća projekat ili određuje mere kojima se zagađenje smanjuje ili redukuje na zakonske okvire. Analiza se radi pre nego što imamo bilo kakav objekat, i pre pojave bilo kakvog zagađenja. EA se radi kada tačno znamo koji zagađivač postoji ili kada imamo za cilj unapređenje životne sredine.

16. Razlika između analize uticaja i EDD:- Sva ispitivanja koja se rade za EDD rade se za već postojeća postrojenja, dok se analiza uticaja radi za postrojenje koje se još nije izgradilo.

17. Osnovni principi SEM-a su:Obaveze i ekološka politika preduzeća-Planiranje, tj. formulisanje plana za ostvarivanje svoje ekološke politike;-Uvođenje, odnosno, razvijanje sposobnosti preduzeća kao i pomoćnih mehanizama za ostvarivanje svoje ekološke politike, opštih i posebnih ciljeva;-Merenje i ocenjivanje, tj. preduzeće treba da meri, prati i ocenjuje svoj ekološki učinak (bilo samostalno ili preko ovlašćenih organizacija za monitoring);-Preispitivanje i poboljšanje što znači da preduzeće treba da preispituje i kontinualno poboljšava svoj ekološki učinak preko svog SEM-a.

23. Pokazatelji stanja: - Aktivnosti i procesi u životnoj sredini- stanje životne sredine- sredstva i mere za ostvarivanje politike zaštite i unapređenja sredine

26. Najbitnije banke:-Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD)-Nordijska banka

-Svetska banka (WB)

27. Rizici:-rizik po zdravlje ljudi-rizik po kvalitet životne sredine-ekološki rizik

29. Cilj Metodologije za izradu integralnog katastra zagađivača: -Prikupljanje podataka o zagađivačima,-Sređivanje i sintezu prikupljenih podataka,-Objavljivanje i prezentacija prikupljenih podataka zainteresovanim subjektima za sprovođenje mera zaštite životne sredine

30. Kriterijumi za procenu:-isplativost-tehnička ostvarivost-delotvornost-finansijski uticaj-pravovaljanost-pravičnost-prilagodljivost-vreme sprovođenja-prihvatljivost-uticaj na zaposlenost-uticaj na životnu sredinu

Svrha procene stanja životne sredine je identična svim vrstama projekata koji se bave ispitivanjem životne sredine i to su pre svega: - procena usklađenosti sa važećom regulativom u oblasti životne sredine, - procena zagađenosti zemljišta i podzemnih voda prouzrokovane proizvodnom delatnošću subjekta investiranja ili su locirane u okviru poseda subjekta investiranja ili neposredno pored lokacije subjekta investiranja, - utvrđivanje postojanja otpada, opasnog otpada, opasnih materija i deponija otpada privremenih i krajnjih, - utvrđivanje mera neophodnih za postizanje odgovarajućeg nivoa upravljanja životnom sredinom i odgovarajućeg nivoa usaglašnosti sa zakonskom regulativom u oblasti životne sredine tekuće i buduće, odnosno nakon modernizacije ili pokretanje određenih novih vrsta pogona, - procena troškova za realizaciju mera ublažavanja ili poboljšanja uslova životne sredine

Procena stanja životne sredine se deli na četiri faze:

Faza I: procena usklađenosti sa regulativom u oblastima zagađenja životne sredine sa svih aspekata zagađenja životne sredine.

Faza II: procena zaostalih zagađenja prouzrokovanim proizvodnom delatnošću subjekta investiranja.

Faza III: procena ugroženosti zdravlja zaposlenih kao i okolnog stanovništva kao i zaštita na radu.

Faza IV: preporuke mera ublažavanja i mera poboljšanja uslova životne sredine i procena visina sredstava za te mere.

Ako se faza I radi potpuno nezavisno od drugih onda se u toj fazi ispituje usklađenost rada subjekta postrojenja odnosno procena kvaliteta i kvantite emisija i ispusta sa važećim nacionalnim ali i EU regulativama u oblasti: - dozvoljenih emisija i imisija u atmosveru, - ispusta u vodotokove, - buka, prašina i vibracije; zatim se, u ovoj fazi ispituje postupanja sa: - otpadom, - opasnim materijama. U istoj fazi ispitivanja vrši se pregled skladišta opasnih materija i otpada, privremenih i permanentnih, ako postoje, identifikacija mogućeg zagađenja zemljišta i podzemnih voda, ispitivanje deponija otpada, kao i postupanje sa PCB i ostalim uljima, radioktivne materije, azbest kao i materije koje oštećuju ozonski omotač.

U fazi dva ispituju se moguća zaostala zagađenja i to: - zagađenja zemljišta; - zagađenja podzemnih voda; - zagađenja građevinskih konstrukcija; - ispitivanje deponija otpada. Faza tri se uglavnom uključuje u fazu jedan i predstavlja ispitivanje zdravlja radnika i okolnog stanovništva, identifikuju se potencijalne periodične bolesti

koje mogu biti uzrokovane radom postrojenja subjekta investiranja, odnosno prouzrokovana emisijom. Identifikuje se pojava kancerogenih oboljenja i upoređuje se sa sličnim lokacija ali koja nemaju takva postrojenja u neposrednoj blizini. Takođe se veliki deo ispitivanja usmerava na zaštitu radnika od akcidenta kao i mera za upravljanje akcidentom, i određivanju odgovornosti za akcident i upravljanje akcidentom.

Četvrta faza predstalja zaključak prve tri ili ako je bilo neophodno prve dve ili samo prve faze u kojoj se donose preporuke za upravljanje životnom sredinom kao i regulisanje tekućih zagađenja kao i zaostalih. Uz preporuke procenjuje se i visina finansijskih sredstava koje je potrebno uložiti za regulisanje problema il ako je moguće i visine sredstava koje je potrebno uložiti za unapređenje životne sredine.

Uloga Analize uticaja u sistemu zaštite životne sredine je višestruka i može se predstaviti kao: - Zaustavljanje dalje degradacije životne sredine pažljivim planiranjem pri izgradnji novih objekata; - Sprečavanje uvoza zastarelih tehnologija i postrojenja koja su veliki zagađivači životne sredine i veliki potrošači energije; - Rekonstrukcija i revitalizacija postojećih tehnologija i postrojenja kako bi se poboljšalo postojeće stanje životne sredine; - Osiguranje nadzora i kontrole nad primenom mera zaštite životne sredine predviđenih projektno-tehničkom dokumentacijom i analizom uticaja, u toku izgradnje objekta, njegove eksploatacije i u slučaju udesa; - Uspostavljanje sistema programa za praćenje uticaja objekta u toku njegove eksploatacije na indikatore životne sredine mikro i makro lokacije; - Analiza uticaja je bitan segment ekološke politike preduzeća, opšteg ekološkog cilja koji proističe iz ekološke politike, odnosno posebnog ekološkog cilja kao detaljnog zahteva u pogledu ekološkog učinka preduzeća.

Značajno je istaći da se Analiza uticaja radi u dve faze i to kao Prethodna analiza uticaja i Detaljna analiza uticaja.

Prethodna analiza uticaja, kao prva faza, radi se pri izboru najpogodnije raspoložive lokacije (Studija o izboru lokacije) u skladu sa prostorno planskom dokumentacijom, kada postoji tehničko-tehnološka koncepcija objekta i osnovne karakteristike tehnološkog procesa na osnovu kojih se sagledavaju potencijalne opasnosti po životnu sredinu i propisuju mere za smanjenje ili sprečavanje zagađenja životne sredine. Elementi Prethodne analize uticaja (naročito mere zaštite životne sredine) koriste se za izradu urbanističke dokumentacije i urbanističko-tehničkih normativa. Prethodna analiza uticaja se radi kao sastavni deo tehničke dokumentacije idejnog projekta i podleže verifikaciji nadležnog ministarstva odnosno organa lokalne samouprave.

Detaljna analiza uticaja, kao druga faza, radi se na osnovu utvrđene lokacije, postojećeg stanja životne sredine na toj lokaciji, projektno-tehničke dokumentacije, urbanističke dokumentacije, projektnih uslova, kvalitativno i kvantitativno identifikuje značajne ekološke aspekte i moguće uticaje objekta na životnu sredinu, proverava ispunjenost uslova i mera zaštite životne sredine predviđenih u projektno-tehničkoj dokumentaciji odnosno uslova i mera zaštite životne sredine koje su predviđene u prethodnoj analizi uticaja.

Projektni zadatak za izradu Detaljne analize uticaja se izrađuje na osnovu: - Opšteg projektnog zadatka za izradu glavnih projekata; - Postojeće projektno-tehničke dokumentacije; - Prethodne analize uticaja; - Urbanističke dokumentacije (Urbanistički projekat); - Urbanističko-tehničkih i drugih projektnih uslova,; - Zakonske regulative iz oblasti zaštite životne sredine.

PROCENA RIZIKA PO ZDRAVLJE LJUDI:

Svrha procene rizika po zdravlje ljudi je: - Utvrđivanje potrebe za preduzimanjem mera remedijacije kontaminiranih lokacija; - Utvrđivanje ciljanih vrednosti remedijacije različitih medija životne sredine odnosno koncentracija koje se mogu smatrati bezbednim po zdravlje ljudi; - Obezbeđivanje osnove za izbor metoda remedijacije i njihovog uticaja na smanjenje rizika po zdravlje ljudi.

Osnovne komponente procene rizika su: - Procena ekspozicije; - Procena toksičnosti; - Karatkerizacija rizika.

Procena ekspozicije: Cilj procene ekspozicije je definisanje vrste i intenziteta ekspozicije komponentama od interesa koje su prisutne na zagađenoj lokaciji ili migriraju van granica lokacije. Ekspozicija se definiše kao kontakt organizma sa hemijskim ili fizičkim agensom. Procena ekspozicije predstavlja utvrđivanje ili ocenu (kvalitativno ili kvantitativno) veličine, učestalosti, trajanja i načina/puta ekspozicije. Procena ekspozicije se najčeše bazira na realno maksimalnoj ekspoziciji (engl. Reasonable Maximum Exposure – RME), koja se definiše kao maksimalna ekspozicija koja se realno može očekivati na konkretnoj lokaciji. RME se procenjuje za svaki od pojedinačno identifikovanih puteva ekspozicije. U slučaju da je populacija izložena istom hemijskom agensu preko različitih puteva ekspozicije RME mora realno odražavati uticaj više različitih puteva ekspozicije.

Procena ekspozicije obuhvata sledeće korake: - Utvrđivanje opštih uslova ekspozicije; - Identifikacija puteva ekspozicije; - Kvantifikacija ekspozicije.

1. Utvrđivanje opštih uslova ekspozicije obuhvata utvrđivanje generalnih fizičko-prostornih podataka o lokaciji i karakteristika/navika potencijalno izložene populacije. Opšti podaci o lokaciji između ostalog uključuju podatke o klimi, vegetaciji, površinskim i podzemnim vodama. Podaci o potencijalno izloženoj populaciji obuhvataju lokaciju stambenih/radnih zona u odnosu na lokaciju izvora zagađenja, navike i aktivnosti ugrožene populacije.

2. Identifikacija puteva ekspozicije obuhvata utvrđivanje načina na koji prethodno utvrđeni segmenti populacije mogu biti izloženi dejstvu komponentama od interesa. Svaki utvrđeni put ekspozicije opisuje jedinstevi mehanizam kojim dati segment populacije može biti izložen dejstvu hemijskog agensa u okviru ili van lokacije izvora zagađenja. Utvrđivanje puteva ekspozicije se bazira na razmatranju vrsta i lokacija izvora zagađenja, načinu ispuštanja zagađujućih materija, očekivanih procesa kretanja i izmene zagađujućih materija kao i načinu života/rada potencijalno izloženog stanovništva.

Put ekspozicije generalno čini 4 elementa:

a) izvor i mehanizam ispuštanja hemijskog agensa,

b) medijum koji zadržava ili transportuje hemiski agens, c) tačka mogućeg kontakta sa kotaminiranim medijumom i

d) način unosa (na pr. udisanje, gutanje) na tački kontakta.

3. Kvantifikacija ekspozicije obuhvata utvrđivanje veličine, učestalosti i trajanja svakog pojedinačno utvrđenog puta ekspozicije. Ovaj korak se najčešće izvodi kroz dve faze: procena koncentracija i proračun unosa.

Procena koncentracija podrazumeva utvrđivanje koncentracije identifikovanih hemijskih komponenti u medijima životne sredine kojima je recipijent izložen tokom perioda ekspozicije.

Proračun unosa obuhvata kalkulaciju količina hemijskog agensa koja dolazi u kontakt sa telom izložene osobe po jedinici težine tela u jedinici vremena (izraženo kao mg/kg-dan), prema definisanom putu unosa. INHALACIJA (UDISANJE)

Jednačina:

Gde je: CA = Koncentracija materije u vazduhu (mg/m3); IR = Količina udahnutog vazduha (m3/dan); ET = Vreme ekspozicije (časova/dan); EF = Učestalost ekspozicije (dana/godina); ED = Trajanje ekspozicije (godina); BW = Telesna težina (kg); AT = Osrednjeno vreme (period tokom koga je ekspozicija osrednjena - dani). INGESTIJA (GUTANJE)- voda - ;

Gde je: CW = Koncentracija materije vodi (mg/l); IR = Stepen unosa (litara/dan); ET = Vreme ekspozicije (h/dan); EF = Učestalost ekspozicije (dana/godina); ED = Trajanje ekspozicije (godina); BW = Telesna težina (kg); AT = Osrednjeno vreme (period tokom koga je ekspozicija osrednjena - dani) DERMALNI KONTAKT- sa vodom

; Gde je: CW = Koncentracija materije vodi (mg/l); SA = Površina kože izložena kontaktu (cm2); PC = Dermalna propustljivost, zavisi od materije (cm/h); ET = Vreme ekspozicije (h/dan); EF = Učestalost ekspozicije (dana/godina); ED = Trajanje ekspozicije (godina); BW = Telesna težina (kg); AT = Osrednjeno vreme (period tokom koga je ekspozicija osrednjena - dani).

Procena toksičnosti:

Cilj procene toksičnosti je definisanje potencijala specifičnih hemijskih jedinjenja da izazovu negativne efekte po zdravlje ljudi i da omogući procenu odnosa između intenziteta izloženosti zagađujućoj materiji i povećanja verovatnoće i/ili težine negativnih efekata.

Procena toksičnosti najčešće obuhvata dva koraka: identifikaciju hazarda i doza-odziv procena.

Identifikacija hazarda predstavlja proces kojim se utvrđuje u kojoj meri izloženost agensu može da izazove povećanje incidence pojavljivanja konkretnih negativnih efekata po zdravlje, i u kojoj meri je pojava negativnih efekata očekivana u humanoj populaciji. Doza-odziv procena predstavlja proces kvantitativne ocene informacija o toksičnosti i utvrđivanje odnosa između količine unete zagađujuće materije i incidence negativnih efekata u izloženoj populaciji.

Procena toksičnosti za nekancerogene efekte se bazira na tzv. referentoj dozi (engl. Reference Dose –RfD). Hronična RfD se definiše kao procena dnevnog nivoa izloženosti humane populacije, uključujići i osetljive subpopulacije, za koji se može očekivati da neće rezultovati u primetnom povećanju rizika pojave negativnih efekata po zdravlje tokom doživotne izloženosti agensu. Hronična RfD se koristi za analizu rizika usled izloženosti hemijskim materijama u trajanju dužem od 7 godina. Uz hronične RfD, US EPA preporučuje korišćenje subhronične referentne doze (RfDs), za izloženosti u trajanju od 2 nedelje do 7 godina. Osim navedenih referenting doza, preporučuje se i korišćenje razvojnih referentnih doza (engl. Develompental Reference Dose RfDd), za slučaj jednokratne izloženosti organizma u razvoju, hemijskoj materiji. Ovo može uključiti izloženost bilo kog od roditelja u periodu pre i nakon začeća, u prenatalnom, postnatalnom i periodu razvoja deteta.

Procena toksičnosti za kancerogene efekte se bazira na pretpostavci da ne postoji donji prag koncentracija zagađujuih materija ispod koga se neželjeni efekti ne pojavljuju. Usvajanjem ove pretpostavke, izloženost bilo kojoj koncentraciji kancerogenih materija dovodi do statističkog povećanja incidence pojave kancera. Procena rizika pojave kancera u izloženoj populaciji se sprovodi u dva koraka. Prvi korak obuhvata procenu nivoa kancerogenosti posmatrane zagađujuće materije. Međunarodna agencija za istraživanje raka (IARC) je predložila sledeću podelu kancerogenih materija, na osnovu podataka toksikoloških studija na ljudima i životinjama koja je, uz izmenu nomenklature, usvojena i od strane US EPA: A Humani kancerogen; B Verovatni humani kancerogen ; B1 – ograničeni podaci o humanoj kancerogenosti; B2 – dovoljno dokaza o kancerogenosti kod životinja, neadekvatni ili nepostojeći dokazi o kancerogenosti kod ljudi; C

Mogući humani kancerogen; D Nije klasifikovan kao humani kancerogen; E Dokazano nekancerogeno dejstvo na ljude. Drugi korak obuhvata utvrđivanje vrednosti toksičnosti koja kvantifikuje odnos između doze i odziva. Ovaj odnos je definisan tzv. faktorom nagiba (engl. Slope factor) koji predstavlja gornju granicu verovatnoće odziva prema jediničnom unosu zagađujuće materije tokom životnog veka i izražava se u (mg/kg-dan)-1. Ovaj faktor se u proceni rizika koristi radi utvrđivanja gornje granice verovatnoće pojave kancera kod osobe koja je izložena konkretnoj koncentraciji potencijalnog kancerogena. Rizici pojave kancera se generalno računaju za zagađujuće materije koje su klasifikovane u grupe A, B1 i B2.

Karakterizacija rizika obuhvata kalkulaciju parametara kojima se izražava nivo rizika, posebno za nekancerogene i kancerogene efekte. Mogućnost pojave negativnih nekancerogenih efekata je definisana odnosom nivoa izloženosti tokom konkretnog trajanja izloženosti (na pr. životni vek) sa referentnom dozom (RfD) sračunatom za isti vremenski period. Ovaj odnos ekspozicije i toksičnosti se naziva koeficijent hazarda i definiše se kao:

;

Gde je: HQ = Koeficijent hazarda za nekancerogene materije (bezdimenzioni); E = Nivo ekspozicije (ili unos) - mg/kg-dan; RfD = Referentna doza - mg/kg-day; E i RfD se izražavaju u istim jedinicama za isti period ekspozicije.

Koeficijent hazarda za nekancerogene materije podrazumeva postojanje nivoa ekspozicije (RfD) ispod koga je mala verovatnoća pojava neželjenih efekata po zdravlje čak i u slučaju osetljivih populacija (na pr. deca). Ukoliko nivo ekspozicije prevaziđe ovu granicu, odnosno ukoliko odnos E/RfD bude veći od 1, postoji mogućnost pojave negativnih nekancerogenih efekata. Što je veći odnos E/RfD, veća je mogućnost pojave neželjenih efekata. Radi ocene ukupnog potencijala razvoja nekancerogenih efekata, kao posledice izlaganju različitim zagađujućim materijama, uveden je tzv. Indeks Hazarda (HI). Indeks Hazada je jednak zbiru koeficijenata hazarda. Ukoliko je indeks hazarda veći od 1, postoji mogućnost pojave neželjenih efekata po

zdravlje. Indeks Hazarda = E1/RfD1 + E2/RfD2 + ... + Ei/RfDi ; Gde je: Ei = nivo ekspozicije (ili unos) za itu

komponentu od interesa; RfDi = referentna doza itu komponentu od interesa; E i RfD se izražavaju u istim jedinicama i za isti period ekspozicije.

Karakterizacija rizika za kancerogene materije predstavlja utvrđivanje verovatnoće pojave kancera kod ljudi, nastalog kao posledica izlaganja kancerogenim materijama. Faktor nagiba (SF) konvertuje dnevni unos osrednjen tokom celokupnog života direktno u verovatnoću pojave kancera. Verovatnoća, odnosno rizik pojave kancera se računa po formuli: Rizik= CDI x SF ; Gde je: Rizik - verovatnoća pojave kancera kod individue (bezdimenzioni parametar, na pr. 1x 10-6 – u konkretnom slučaju incidenca pojave kancera je 1 u milion, nastala kao posledica izloženosti konkretnom kancerogenu); CDI - Hronični dnevni unos osrednjen na period od 70 godina; SF - Faktor nagiba, izražen kao (mg/kg-dan)-1; Ukoliko je individua ili grupa ljudi izložena simulatnom dejstvu više kancerogena, ukupni rizik se računa po formuli: Rizik= Riziki ; Gde je: Rizik - Ukupni rizik, izražen kao verovatnoća pojave kancera; Riziki - verovatnoća pojave kancera za i-ti kancerogen.Pri planiranju remedijacije zagađenih lokacija, baziranih na proceni rizika kao osnovi za definisanje kriterijuma remedijacije, po preporukama US EPA, ukoliko je rizik pojave kancera veći od 1x10-6 (jedan u milion), primena mera remedijacije je poželjna. U slučaju industrijskih lokacija i izloženosti radnika, kao granična vrednost se često primenjuje verovatnoća od 1x10-4.

PROCENA OPASNOSTI OD HEMIJSKOG UDESA: Udes ili akcident se definiše kao: nekontrolisani događaj nastao prilikom procesa proizvodnje, transporta ili skladištenja, u kojem je došlo do oslobađanja određenih količina hemijskih opasnih materija u vazduh, vodu ili zemljište, i to na različitom teritorijalnom nivou, što za posledicu može imati ugrožavanje života i zdravlja ljudi, materijalna dobra i posledice po životnu sredinu. Mogu se izdvojiti neke osnovne karakteristike hemijskih akcidenata : 1. Specifični su s obzirom na mogućnost nastanka, prevenciju, obim mogućih posledica i način sanacije; 2. Relativno su nepredvidivi u odnosu na vreme i vrstu udesa, kao i lokaciju kada se radi o transportu; 3. Zahteva se trenutno reagovanje prema ranije utvrđenim organizacionim merama i planovima u slučaju udesa; 4. Po mestu nastanka mogu biti vezani za fiksne instalacije ili za transport; 5. Često se ne raspolaže potrebnim ili dovoljnim informacijama i opremom za brzo reagovanje na proceni vrste i stepena opasnosti što povećava prostornu ugroženost, obim posledica po ljude i životnu sredinu kao i dimenzije šteta; 6. Učešće na otklanjanju posledica i sanaciji štete je veoma teško i zahteva dugotrajan proces; 7. Sprečavanje nastanka akcidenata zahteva kompleksne mere prevencije, razrađen informacioni sistem i adekvatne mere smanjenja negativnih posledica.

U odnosu na trajanje i tok udesa mogu se definisati određene faze :

- prva faza, vreme pre nastanka udesa i u njoj je potrebno preduzeti sve preventivne mere da bi se sprečio udes,

- druga faza, vreme trajanja udesa odnosno kada je potrebno obezbediti spasavanje života i preduzeti mere zaštite najugroženijih,

- treća faza se odnosi na vreme neposredno nakon udesa kada se pruža prva pomoć i medicinska u okviru zdravstvene službe i obezbeđuje opstanak u nepovoljnim uslovima;

- četvrta faza predstavlja vreme posle udesa kada se preduzimaju mere sanacije i otklanjanja posledica udesa. Na osnovu analize i procene rizika, moguće je za svaki konkretan slučaj odrediti zone ugroženosti nakon nastanka udesa.

Glavne zone su:

- prva zona je zona u kojoj je nastao udes i u kojoj se pružanje prve pomoći ugroženom stanovništvu svodi na efikasnu primenu zaštitnih sredstava,

- druga zona se može definisati vremenskom kategorijom u intervalu od 10-30 minuta od momenta nastanka udesa i za koje vreme dolazi do intenzivnog rasprostiranja toksičnih materija. Prostorni obuhvat ove zone zavisi od obima udesa, vrste opasnih materija i uslova koji vladaju na tom prostoru (meteorološki, topografski i dr.). U ovoj zoni je moguće sprovođenje određenih mera u cilju smanjivanja prodora toksičnih materija u prostorije, uz istovremenu evakuaciju ugroženog stanovništva;

- treća zona je određena teritorijom na kojoj će se hemijske materije pojaviti nakon 30 minuta pa sve dok se bude osećao njihov uticaj. Ova zona predstavlja definitivnu zonu ugroženosti teritorije nekim hemijskim udesom. U njoj se takođe preduzimaju mere zaštite stanovništva, evakuacija i druge mere i postupci određene planovima zaštite

. Mesta nastanka udesa: - proizvodna i tehnološka postrojenja u kojima opasne materije učestvuju u procesu proizvodnje; - skladišta, magacini i objekti u kojima se deponuju ili čuvaju opasne materije, - sredstva i komunikacije kojima se prevoze opasne materije.

Prateće pojave : - ispuštanje opasnih polutanata u vazduh, vodu ili zemljište – toksični gasovi, zapaljive ili eksplozivne supstance; - eksplozije materija – kojima se izbacuju u atmosferu velike količine toksičnih, zapaljivih i eksplozivnih materija; - požari – koji imaju za posledicu stvaranje oblaka opasnih i bezopasnih gasova, čestica i drugih proizvoda sagorevanja.

Metod analize i procene rizika ima za cilj da identifikuje i kvantifikuje područja gde potencijalno može doći do nastanka hemijskog udesa. Dobro urađena procena rizika je preduslov za adekvatno planiranje prevencije, pripreme, reagovanja na udes i sanacije posledica.

Delovi procene rizika su: -

Identifikacija opasnosti od udesa( predstavlja osnovu za proces upravljanja rizikom jer je u ovoj fazi potrebno obezbediti sve informacije o postrojenju u kojem potencijalno može doći do akcidenta ); -

Modelovanje razvoja udesa i posledica( Ova faza ima za cilj da predvidi obim mogućih posledica udesa i veličinu štete ); -

Analiza povredivosti( analiza povredivosti predstavlja veoma značajnu fazu koja treba da identifikuje sve ”osetljive” objekte u okolini industrijskog postrojenja, odnosno sve ono što može biti pod nepovoljnim uticajem nekontrolisano oslobođenih hemijskih materija ); - Ocena rizika ( predstavlja proces kojim se određuje rizik na osnovu verovatnoće nastanka udesa i obima mogućih posledica po život, zdravlje ljudi i životnu sredinu ); - Plan zaštite i prevencije od udesa ( u ovoj fazi predlažu se aktivnosti za otklanjanje mogućnosti nastanka udesa kako bi rizik bio prihvatljiv. Pod ovim se podrazumeva preduzimanje preventivnih mera kao i definisanje sadržaja planova zaštite od udesa ); - Postupak reagovanja (odgovora) na udes (Ova faza ima imperativ da definiše sve aktivnosti sa ciljem da se udes zaustavi i izoluje, ograniče njegovi efekti i minimiziraju posledice kao i da se stvore uslove za praćenje postudesne situacije );

- Monitoring postudesne situacije ( praćenje i sistem kontrole određenih štetnih materija na području na kome je došlo do udesa ).

Mere za otklanjanje posledica udesa (sanacija) su deo procesa upravljanja rizikom koje imaju za cilj praćenje postudesne situacije, obnavljanje i sanaciju životne sredine, vraćanje u prvobitno stanje, kao i uklanjanje opasnosti od mogućnosti ponovnog nastanka udesa. Da bi se sanacija uspešno sprovela mora da obuhvati izradu plana sanacije i izradu izveštaja o udesu.

Metodologija upravljanja rizikom od udesa navedenog pravilnika sadrži: - Analizu opasnosti od udesa; - Planiranje mera prevencije, pripravnosti i odgovora na udes; - Planiranje mera otklanjanja posledica od udesa(sanacija)

Takođe je utvrđeno da se Analize opasnosti od udesa vrše u preduzećima i drugim subjektima u dva slučaja: - kada su materije koje mogu izazvati udes prisutne u količinama jednakim ili većim od količina koje su navedene u Listi opasnih materija; - kada su opasne materije prisutne i u količinama manjim od onih koje su date u Listi opasnih materija, ako se u postupku nadzora, koji vrši republički inspektor za zaštitu životne sredine, proceni da je to neophodno, radi zaštite života i zdravlja ljudi, materijalnih dobara, zaštićenih prirodnih i kultirnih dobara i životne sredine.

Analiza opasnosti od udesa odvija se kroz tri faze: -

prva faza - identifikacija opasnosti;

- druga faza - analiza posledica; -

treća faza - procena rizika.

Moguće posledice procenjuju se kao: - zanemarljive; - značajne; - ozbiljne; - velike; - veoma velike.

Prihvatljiv rizik je onaj rizik kojim se može upravljati pod određenim uslovima predviđenim propisima. Rizik se kvantifikuje na jedan od sledećih načina: - Zanemarljiv; - Mali; - Srednji; - Veliki; - Veoma veliki.

PROJEKTOVANJE I PLANIRANJE U IZŽS - Pitanja za drugi kolokvijum

1. Koje faze EDD postoje?2. Razlika između tabela o emisijama zagađujućih materija u Proceni uticaja i EDD?3. Delovi procene uticaja (algoritam)?

4. Karakterizacija rizika?5. Formule za izračunavanje ekspozicije – razlika između kancerogenih i nekancerogenih?6. Šta je IPPC? (Integral pollution prevention and control)7. Šta je integralna dozvola? (Dozvola nakon postupka sprovođenja zahteva za IPPC dozvolu)8. Šta je BAT?9. Šta je BREF?10. Ime zakona na srpskom (vezano za IPPC)? Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja

životne sredine11. Postupak izdavanja integrisane dozvole?12. Ključna razlika u pratećoj dokumentaciji za dozvolu za nova i stara postrojenja?13. Navesti 2-3 dokumenta koji se predaju uz zahtev za dozvolu? (Dokumenti propisani zakonom)14. Sadržaj BREF dokumenta?

Sa vežbi:15. Koja dokumenta se predaju za IPPC dozvolu?16. Za koja postrojenja se radi IPPC?17. Određivanje reda Saveso postrojenja? (Na osnovu čega se određuje da li je postrojenje Seveso višeg ili

nižeg reda?) Koji dokumenti su potrebni kod Seveso postrojenja nižeg reda, a koji kod Seveso postrojenja višeg reda?

18. Identifikacija uticaja za specifične privredne grane

Тreba još pročitati deveto poglavlje, jer je moguće da će nam dati neku supstancu, pa da prepoznamo u kojoj privrednoj grani se pojavljuje.

1. Faze EDDFaza I: Procena usklađenosti sa regulativom u oblastima zagađenja životne sredine sa svih aspekata.Faza II: Procena zaostalih zagađenja prouzrokovanim proizvodnom delatnošću subjekta investiranja.Faza III: Procena ugroženosti zdravlja zaposlenih kao i okolnog stanovništva kao i analiza procesa zaštite na radu.Faza IV: preporuke mera ublažavanja i mera poboljšanja uslova životne sredine i procena visina sredstava za te mere.

Kako se spajaju faze?Ako se faza jedan radi potpuno nezavisno od drugih onda se u toj fazi ispituje usklađnost rada subjekta postrojenja odnosno procena kvaliteta i kvantite emisija i ispusta sa važećim nacionalnim ali i Evropskim regulativama u oblasti:• dozvoljenih emisija i imisija u atmosferu,• ispusta u vodotokove,• buka, prašina i vibracije,zatim se u ovoj fazi ispituje postupanja sa:• otpadom,• opasnim materijama.U fazi dva ispituju se moguća zaostala zagađenja i to:• zagađenja zemljišta• zagađenja podzemnih voda• zagađenja građevinskih konstrukcija• ispitivanje deponija otpadaFaza tri se uglavnom uključuje u fazu jedan i predstavlja ispitivanje zdravlja radnika i okolnog stanovništva, identifikuju se potencijalne periodične bolesti koje mogu biti uzrokovane radom postrojenja subjekta investiranja odnosno prouzrokovana emisijom. Identifikuje se pojava kancerogenih oboljenja i upoređuje se sa sličnim lokacija ali koja nemaju takva postrojenja u neposrednoj blizini. Takođe se veliki deo ispitivanja usmerava na zaštitu radnika od akcidenta kao I mera za upravljanje akcidentom, i određivanju odgovornosti za akcident i odgovornosti za upravljanjeakcidentom.Četvrta faza predstalja zaključak prve tri ili ako je bilo neophodno prve dve ili samo prve faze u kojoj se donose preporuke za upravljanje životnom sredinom kao i regulisanje tekućih zagađenja i zaostalih uz preporuke procenjuje se i visina sredstava koje je potrebno uložiti za regulisanje problema il ako je moguće i visine sredstava koje je potrebno uložiti za uspotavljanje nekih beneficija u oblasti životne sredine.

Kada se radi? U toku rada kompanije.

17. Određivanje reda Saveso postrojenjaPravilnikom o listi opasnih materija i njihovim količinama i kriterijumima za određivanje vrste dokumenta koje izrađuje operater Seveso postrojenja, odnosno kompleksa.Na osnovu ovog Pravilnika definišu se operateri koji ne pripadaju Seveso postrojenjima, odnosno kompleksima, zatim Seveso postrojenja nižeg reda i višeg reda. Seveso postrojenja nižeg reda u obavezi su da izrade dokument Politika prevencije Udesa. Seveso postrojenja višeg reda su u obavezi da izrade Izveštaj o bezbednosti i Plan zaštite od udesa.

Kada operater na svojoj lokaciji ima jednu ili više opasnih materija navedenih u Listi opasnih materija i njihovih količina (Tabela I), u količinama većim ili jednakim od količine navedene u koloni 1, a manji od količine

navedene u koloni 2, ili pak ako na lokaciji ima opasne materije sa svojstvima klasifikovanih u Tabeli II u količinama jednakim ili većimod količina navedenih u koloni 1, a manje od količine navedene u koloni 2, onda operater pripada seveso postrojenju nižeg reda.Ako operater na svojoj lokaciji ima opasne materije u količinama većim ili jednakim sa količinama navedenim u koloni 2. Tabele I, odnosno tabele 2, onda operater pripada seveso postrojenju višeg reda.4. Procena rizika? (Karakterizacija rizika?)Procena rizika, na način na koji je prezentovana u daljem tekstu predstavlja proces kvalitativne I kvantitativne ocene mogućnosti pojave neželjenih efekata po zdravlje ljudi, nastalih kao posledica izlaganja zagađenim medijima životne sredine, pre svega vezano za industrijske lokacije. 5. KARAKTERIZACIJA RIZIKA ZA NEKANCEROGENE KANCEROGENE EFEKTE KARAKTERIZACIJA RIZIKA ZA NEKANCEROGENE EFEKTE

Mogućnost pojave negativnih nekancerogenih efekata je definisana odnosom nivoa izloženosti tokom konkretnog trajanja izloženosti (npr. životni vek) sa referentnom dozom (RfD) sračunatom za isti vremenski period. Ovaj odnos ekspozicije i toksičnosti se naziva koeficijent hazarda i definiše se kao:

Jednačina:

Gde je: HQ = Koeficijent hazarda za nekancerogene materije (bezdimenzioni) E = Nivo ekspozicije (ili unos) - mg/kg-dan RfD = Referentna doza - mg/kg-day

Koeficijent hazarda za nekancerogene materije podrezumeva postojanje nivoa ekspozicije (RfD) ispod koga je mala verovatnoća pojava neželjenih efekata po zdravlje čak i u slučaju osetljivih populacija (na pr. deca). Ukoliko nivo ekspozicije prevaziđe ovu granicu, odnosno ukoliko odnos E/RfD bude veći od 1, postoji mogućnost pojave negativnih nekancerogenih efekata. Što je veći odnos E/RfD, veća je mogućnost pojave neželjenih efekata.

Radi ocene ukupnog potencijala razvoja nekancerogenih efekata, kao posledice izlaganju različitim zagađujućim materijama, uveden je tzv. Indeks Hazarda (HI). Indeks Hazada je jednak zbiru koeficijenata hazarda. Ukoliko je indeks hazarda veći od 1, postoji mogućnost pojave neželjenih efekata po zdravlje. Indeks hazarda može biti veći od 1 čak i ukoliko ni jedna od zagađujućih materija nije u koncentracijama koje prevazilaze referetnu dozu. Indeks Hazarda = E1/RfD1 + E2/RfD2 + ... + Ei/RfDi

Za procenu ukupnog potencijala pojave nekancerogenih efekata, nastalog kao posledica različitih puteva ekspozicije, ukupni indeks hazarda za svako trajanje ekspozicije treba računati posebno. Kada ukupni indeks hazarda za izloženog pojedinca ili grupu pređe 1, može postojati mogućnost pojave negativnih nekancerogenih efekata. Jednačina: Indeks Hazarda ukupne ekspozicije = Indeks Hazarda (put ekspozicije1) + Indeks Hazarda (put ekspozicije2)+ ... + Indeks Hazarda (put ekspozicijei)

KARAKTERIZACIJA RIZIKA ZA KANCEROGENE EFEKTE

Karakterizacija rizika za kancerogene materije predstavlja utvrđivanje verovatnoće pojave kancera kod ljudi, nastalog kao posledica izlaganja kancerogenim materijama. Faktor nagiba (SF) konvertuje dnevni unos osrednjen tokom celokupnog života direktno u verovatnoću pojave kancera. Verovatnoća, odnosno rizik pojave kancera se računa po formuli: Rizik= CDI x SF Gde je: -Rizik verovatnoća pojave kancera kod individue (bezdimenzioni parametar, na pr. 1x 10-6 – u konkretnom slučaju incidenca pojave kancera je 1 u milion, nastala kao posledica izloženosti konkretnom kancerogenu) -CDI Hronični dnevni unos osrednjen na period od 70 godina - SF Faktor nagiba, izražen kao (mg/kg-dan)-1 Ukoliko je individua ili grupa ljudi izložena simulatnom dejstvu više kancerogena, ukupni rizik se računa po formuli: Rizikτ= ΣRiziki

Gde je: Rizikτ Ukupni rizik, izražen kao verovatnoća pojave kancera Riziki verovatnoća pojave kancera za i-ti kancerogen Pri planiranju remedijacije zagađenih lokacija, baziranih na proceni rizika kao osnovi za definisanje kriterijuma remedijacije, po preporukama US EPA, ukoliko je rizik pojave kancera veći od 1x10-6 (jedan u milion), primena mera remedijacije je poželjna. U slučaju industrijskih lokacija i izloženosti radnika, kao granična vrednost se često primenjuje verovatnoća od 1x10-4

6. Šta je IPPC? (Integral pollution prevention and control)

Integrisana dozvola predstavlja odluku nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine

16. Postrojenja za koje se izdaje IPPC dozvolaZakonom je definisano da se IPPC dozvola izdaje za odobravanje:• rada novog postrojenja i obavljanje njegove aktivnosti u ovom smislu, pod novim postrojenjem,‐ podrazumeva se postrojenje koje je izgrađeno posle stupanja nasnagu Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli • rada i bitne izmene u radu, tj. funkcionisanju postojećeg postrojenja pod postojećim postrojenjem se‐ podrazumeva postrojenje koje je pušteno u rad, ili za koje je dobijena integrisana dozvola ili koje, po mišljenju nadležnog organa, u potpunosti ispunjava uslove za podnošenje zahteva za dobijanje integrisane dozvole za rad (238 postojećih postrojenja i aktivnosti za koje se izdaje integrisana dozvola)• dozvola se odnosi i na prestanak rada postrojenja

11. Postupak izdavanja dozvolePostupak izdavanja dozvole se sastoji od 6 koraka:1. Podnošenje zahteva nadležnom organu u skladu sa Zakonom o izgradnji2. Razmatranje zahteva Nadležni organ razmatra podneti zahtev i ako zahtev ne sadrži propisane‐ podatke i dokumentaciju zatražiće od podnosioca zahteva da, u primerenom roku, dostavi podatke,

dokumentaciju ili informacije koje nedostaju, u suprotnom nadležni organ će bez odlaganja doneti zaključak o odbacivanju zahteva.3. Obaveštavanje organa, organizacija i javnosti Nadležni organ obaveštava organe I organizacije u oblasti: poljoprivrede, vodoprivrede, šumarstva, planiranja, izgradnje, saobraćaja, energetike, rudarstva, zaštite kulturnih dobara, zaštite prirode i dr. kao I organe lokalne samouprave na čijoj teritoriji se planira aktivnost, odnosno nalazi postrojenje i zainteresovanu javnost o prijemu zahteva, u roku od pet dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole.4. Izrada nacrta dozvole Nadležni organ je dužan da nacrt dozvole izradi u roku od 45 dana od dana‐ prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole, Pri čemu razmatra mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti. Nadležni organ nacrt dozvole zajedno sa zahtevom operatera i pratećom dokumentacijom, mišljenjima drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti datih na nacrt dozvole, dostavlja tehničkoj komisiji, u roku od 10 dana5. Rad tehničke komisije (razmatranje nacrta dozvole) Za ocenu uslova utvrđenih u nacrtu dozvole‐ nadležni organ obrazuje tehničku komisiju.

Tehnička komisija analizira naročito:• studiju o proceni uticaja na životnu sredinu, odnosno studiju o proceni zatečenog stanja na životnu sredinu;• očekivane lokalne i šire uticaje rada postrojenja na životnu sredinu;• primenu najboljih dostupnih tehnika;• očekivane ekonomske i socijalne posledice i promene stanja životne sredine na konkretnoj lokaciji, kao i očekivane posledice na život i zdravlje stanovništva;• plan vršenja monitoringa;• rezultate merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara utoku trajanja probnog rada;• planu pravljanja otpadom;• plan mera za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica;• ispunjenost uslova iz nacrta dozvole6. Odlučivanje Nadležni organ odlučuje o izdavanju dozvole na osnovu zahteva operatera, priložene dokumentacije, izveštaja i ocene tehničke komisije, kao i pribavljenih mišljenja drugih organa i organizacija i zainteresovane javnosti, u roku od 120 dana od dana prijema urednog zahteva za izdavanje dozvole. U izuzetnim slučajevima, na zahtev operatera ili na inicijativu nadležnog organa, rok od 120 dana može se produžiti, ali ne duže od 240 dana od dana prijema urednog zahteva. Period važenja dozvole ne može biti duži od 10 godina.

15. Dokumenta koje je potrebno priložiti uz zahtev za dozvoluPrilikom izrade zahteva potrebno je izraditi i dodatna dokumente. Neophodno je izraditi sledeću dokumentaciju:1. Plan vršenja monitoringa - treba da obuhvati precizno definisana merna mesta (sa priloženom mapom u prilogu), vrstu parametara koje treba pratiti, kao i dinamiku definisanih merenja u skladu sa važećom zakonskom regulativom.2. Plan upravljanja otpadom 3. Plan za efikasno korišćenje energije 4. Plan za sprečavanje udesa i ograničavanje njihovih posledica 5. Plan mera za zaštitu životne sredine posle prestanka rada i zatvaranja postrojenja 6. Program mera prilagodjavanja rada postojećeg postrojenja ili aktivnosti propisanim uslovima

Osim gore navedene dokumentacije uz zahtev je neophodno priložiti i:1. Dokumentaciju propisanu Zakonom:a) Projekat za planirano, odnosno izgradjeno postrojenjeb) Izveštaj o poslednjem tehničkom pregleduc) Rezultati merenja zagađivanja činilaca životne sredine ili drugih parametara u toku trajanja probnog radad) Akt o pravu korišćenja prirodnih resursae) Izjava kojom se potvrdjuje da su informacije u zahtevu istinite, tačne, potpune i dostupne javnosti.f) Dokaz uplaćenoj administrativnoj taksi

g) Saglasnost na studiju o proceni uticaja na životnu sredinu i saglasnost na procenu opasnosti od udesa za nova postrojenja odnosno za postojeća postrojenja 2. Tabelarni pregledi, odnosno popunjene tabele koje su sastavni i obavezni deo Zahteva. 38 tabela3. Mape određenih razmera:4. Skice koje na detaljan način prikazuju opise iz teksta (npr. proizvodni proces, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i sl).5. Kopije izdatih dozvola, odobrenja i saglasnosti:• Upotrebne dozvole• Saglasnosti na Studije o proceni uticaja na životnu sredinu• Rešenje o izdavanju vodne dozvole• Rešenje o ispunjenosti uslova bezbednosti i zdravlja na radu• Rešenja o sprovođenju mera zaštite od požara i eksplozije• Rešenje o izdavanju integralne dozvole za sakupljanje i transport neopasnog i opasnog otpada na teritoriji RS6. Akcione planove

8.(9) BAT I BREFJedan od ključnih elemenata izrade zahteva za dobijanje IPPC dozvole je prikaz usklađenosti datog postrojenja/aktivnosti sa definisanim najboljim dostupnim tehnikama (Best Available Techniques) koje su detaljno opisane u tzv. BREF dokumentima.Naime, za svaku vrstu postrojenja/aktivnosti za koju se izdaje IPPC dozvola definisan je određeni referentni dokument tzv. BREF dokument, koji se između ostalog koristi za primenu najboljih dostupnih tehnike, odnosno tehnika I tehnologija čijom primenom će se postići smanjenje potrošnje resursa, energije i emisija u životnu sredinu.

Najbolje dostupne tehnike (BAT) su najefektivnije tehnike za postizanje visokog nivoa zaštite životne sredine. BAT se ne odnosi samo na tehnologiju koja je primenja na datom postrojenju već I sveobuhvatno sagledava svaki njen pojedinačni segment počevši od njenog dizajna, načina izgradnje, preko funkcionisanja, do održavanja.

14. Od čega se sastoji BREF document?BREF dokumenti su formirani na sličnom principu i sastoje se od 5 poglavlja:• Poglavlje 1 se sastoji od opšte informacije o sektoruindustrije na koji se dokument odnosi,• Poglavlje 2 daje opis svihproizvodnih procesa i aktivnosti kojese mogu sresti u predmetnom sektoru,• Poglavlje 3 odnosi se na podatke i informacije o potrošnjama energije i resursa, kao i o emisijama koje se javljaju u predmetnom industrijskom sektoru,• Poglavlje 4 definiše tehnike koje se smatraju najznačajnijimza određivanje BAT a‐• Poglavlje 5 se odnosi na najbolje dostupne tehnike i nivoi emisija i potrošnje koji se mogupostići primenom tih tehnika,• Poglavlje 6 daje kratak opis tehnika koje se moguprimenjivati u budućnosti i• Poglavlje 7 su zaključci i preporuke

49. Identifikacija uticaja za specifične privredne grane

187 strana u skripti !