pisma o jogi - heartcoreissues · 2018. 9. 5. · prisustvo duha ~ak i u fizi~koj svesti i...

PISMA O JOGI

PRVI DEO

[ri Aurobindo

Naslov originala: Sri Aurobindo,

"Letters on Yoga, part One"

Sri Aurobindo Ashram Trust 1971, Pondicherry, India

prevod sa engleskog:

Milan @ivkovi}

izdava~: Milan @ivkovi}

{tampa:

Junior Beograd

prvo izdanje, Beograd, 2005

tira`: 300

ISBN 86-84597-07-9

biblioteka

HEART CORE ISSUES

Pisma o Jogi 3

S A D R @ A J

P R V I D E O Glava I

NADUMNA EVOLUCIJA 5

Glava II

INTEGRALNA JOGA I DRUGE STAZE 37

Glava III

RELIGIJA, MORALNOST, IDEALIZAM I JOGA 121

Glava IV

RAZUM, NAUKA I JOGA 139

Glava V RAVNI I DELOVI BI]A 205

Glava VI

BO@ANSKE I NEPRIJATELJSKE SILE 333

Glava VII

SVRHA AVATARSTVA 351

Glava VIII PONOVNO RO\ENJE 379

Glava IX

SUDBINA I SLOBODNA VOLJA, KARMA I NASLE\E, ITD. 409

Glosar sanskritskih termina 443

O [ri Aurobindu 445

Pisma o Jogi 5

PRVA GLAVA

NADUMNA EVOLUCIJA

Pisma o Jogi 7

Nadumna Evolucija

POSTOJALA su vremena kada je traganje za duhovnim postignu}em bilo, barem kod izvesnih civilizacija, intenzivnije i ra{irenije nego sada ili bolje re}i nego {to je (bilo) u svetu generalno tokom proteklih nekoliko vekova. Jer sada se ta kriva ~ini kao da je po~etak novog sleda traganja koje kre}e od onoga {to je postignuto u pro{losti i projektuje sebe ka ve}oj budu}nosti. Ali uvek, ~ak i u vremenu Veda ili u Egiptu, duhovno postignu}e ili okultno znanje je bilo ograni~eno na malobrojne, nije bilo ra{ireno u ~itavoj masi ~ove~anstva. Masa ~ove~anstva evoluira polako, sadràvaju}i u sebi sve stadijume evolucije od materijalnog i vitalnog ~oveka do umnog ~oveka. Mala manjina je pre{la preko granica, otvaraju}i vrata okultnom i duhovnom znanju i pripremaju}i uspon evolucije izvan umnog ~oveka u duhovno i nadumno bi}e. Ponekad je manjina vr{ila ogroman uticaj kao u Vedskoj Indiji, Egiptu ili, prema tradiciji, u Atlantidi, i odre|ivala civilizaciju rase, daju}i joj snaàn pe~at duhovnog ili okultnog; ponekad su stajali izdvojeno u svojim tajnim {kolama ili redovima, ne uti~u}i direktno na civilizaciju koja je utonula u materijalno neznanje ili u haos i mrak ili u okorelu spolja{nju prosve}enost koja odbija duhovno znanje.

Ciklusi evolucije uvek imaju tendenciju kretanja ka gore, ali oni su ciklusi i ne uzdiù se u pravoj liniji. Proces stoga daje utisak niza uzlazaka i silazaka, ali ono {to je su{tinsko za ono {to je evolucija stekla se ~uva, ili ~ak i ako biva pomra~eno na neko vreme, ponovo izranja u novim oblicima podesnim za nova doba. Stvaranje je si{lo

kroz sve stepene bi}a od Naduma Supermind, prim. prev. do Materije i na svakom stepenu je stvorilo svet, carstvo, ravan ili poredak za taj stepen. U stvaranju materijalnog sveta bilo je uranjanje ove silaze}e Svesti u prividnu Nesvesnost i njeno izranjanje iz te Nesvesnosti, stepen po stepen, dok ne povrati svoje najvi{e duhovne i nadumne

supramental, prim. prev. vrhunce i ispolji njihove mo}i ovde u Materiji. Ali ~ak i u Nesvesnosti postoji tajna Svest koja radi, moglo bi se re}i, kroz involuiranu i skrivenu Intuiciju njoj svojstvenu. U svakom stadijumu Materije, u svakom stadijumu @ivota, ova Intuicija poprima delovanje svojstveno tom stadijumu i dela iza vela, podràvaju}i i oja~avaju}i trenutne nu`ne potrebe stvarala~ke Sile. Postoji Intuicija u Materiji koja odràva delovanje materijalnog sveta, od elektrona do

sunca i planeta i njihovog sadràja. Postoji Intuicija u @ivotu koja na sli~an na~in podràva i vodi igru i razvoj @ivota u Materiji dok on ne bude spreman za umnu evoluciju za koju je ~ovek sredstvo. U ~oveku tako|e tvorevina sledi isti proces na gore – Intuicija unutra se razvija u skladu sa stadijumom do kojeg je stigao u svom napretku. âk i precizni intelekt nau~nika, koji je sklon da pori~e odvojeno postojanje ili nadmo} Intuicije, ipak ne moè zaista da se kre}e napred ukoliko iza njega nije umna Intuicija, koja mu omogu}uje da na~ini korak napred ili da smisli {ta mora da se u~ini. Intuicija je stoga prisutna na po~etku stvari i u njihovoj sredini kao i na njihovom dovr{etku.

Ali Intuicija poprima svoj svojstveni oblik samo kada ~ovek ode izvan umnog u duhovni domen, jer jedino tamo ona u potpunosti izlazi iza vela i razotkriva svoju istinsku i potpunu prirodu. Skupa sa umnom evolucijom ~oveka kretao se i kre}e se rani proces jedne druge evolucije koja priprema duhovno i nadumno bi}e. Ovo je imalo dve linije, jednu otkri}e okultnih sila tajnih u Prirodi i skrivenih ravni i svetova koji su skriveni od nas svetom Materije, i drugu otkri}e ~ovekove du{e i duhovnog sopstva. Ako je tradicija o Atlantidi ta~na, ona je o napretku koji je oti{ao do krajnjosti okultnog znanja, ali nije mogao i}i dalje. U Indiji u Vedsko vreme imamo ostavljene zapise o drugoj liniji razvoja, onoj o duhovnom samootkri}u; okultno znanje je bilo tu, ali je dràno kao podre|eno. Moèmo re}i da je ovde u Indiji carstvo Intuicije do{lo prvo, intelektualni Um se razvio kasnije u kasnijoj filozofiji i nauci. Ali ustvari masa ljudi tog vremena, to je sasvim o~igledno, ìvela je potpuno na materijalnoj ravni, oboàvala Boànstva materijalne prirode, traìla od njih potpuno materijalne objekte. Trud Vedskih mistika im je otkrio stvari koje su u pozadini, kroz mo} unutra{njeg vida i sluha i iskustva koja je bila svedena na ograni~eni broj proroka i mudraca i koja se pa`ljivo ~uvala od mase ~ove~anstva – mistik je uvek insistirao na tajnosti. Moèmo bez problema pripisati ovo cvetanje Intuicije na duhovnoj ravni brzom ponovnom izranjanju onog su{tinskog {to je ste~eno prenetom iz prethodnog ciklusa. Ako analiziramo duhovnu istoriju Indije na}i }emo da nakon {to je dostignuta ta visina do{lo je do silaska koji je poku{ao da preuzme svaki niì stepen ve} evoluirane svesti i prika~i ga na duhovno na vrhuncu. Za Vedskim dobom je usledilo veliko bujanje intelekta i filozofije, a koji su, pak, uzeli duhovnu istinu kao svoju osnovu i poku{ali da je dostignu iznova, ne kroz direktnu Intuiciju ili okultni proces, kao {to su to u~inili Vedski proroci, ve} putem mo}i refleksivne, spekulativne, logi~ke misli uma; istovremeno su razvijeni

Pisma o Jogi 9

procesi joge koji su koristili misle}i um kao sredstvo da se stigne do duhovne realizacije, oduhovljuju}i sam taj um istovremeno. Onda je sledila era razvoja filozofija i procesa joge koji su sve vi{e i vi{e koristili emocionalno i estetsko bi}e kao sredstvo duhovne realizacije i oduhovili emocionalni nivo u ~oveku kroz srce i ose}anje. Tome su se pridruìli Tantri~ki i drugi procesi koji su preuzeli umnu volju, ìvotnu volju, volju oseta i na~inili ih smesta instrumentima i poljem oduhovljenja. U Hatajogi i raznim poku{ajima oboènja tela tako|e postoji jedna linija nastojanja koja je poku{ala da stigne do istog postignu}a po pitanju ìve Materije; ali to i dalje ~eka na okri}e istinskog karakteristi~nog metoda i mo}i Duha u telu. Moèmo stoga re}i da je univerzalna Svest nakon svog silaska u Materiju predvodila evoluciju tamo du` dve linije, jedne uspona do otkri}a Sopstva i Duha, druge silaska kroz ve} evoluirane nivoe uma, ìvota i tela kako bi spustila duhovnu svest u njih tako|e i da time ispuni neku tajnu nameru u tvorevini materijalnog univerzuma. Na{a joga je u svom principu preuzimanje i sumiranje i dovr{enje ovog procesa, nastojanje da se izdigne na najvi{i mogu}i nadumni nivo i da se spusti njegova svest i mo} u um, ìvot i telo.

Stanje dana{nje civilizacije, materijalisti~ke sa intelektom i ìvotnim nastojanjem koji su okrenuti ka spolja, koje nalazite tako bolnim, je epizoda, ali kakva je mo`da bila neizbe`na. Jer ako je oduhovljenje uma, ìvota i tela stvar koja se ima dosti}i, svesno prisustvo Duha ~ak i u fizi~koj svesti i materijalnom telu, doba koje stavlja Materiju i fizi~ki ìvot u prvi plan i posve}uje sebe naporu intelekta da otkrije istinu materijalnog postojanja, mo`da je moralo da do|e. S jedne strane, materijalizuju}i sve do samog intelekta ono je stvorilo krajnju te{ko}u o kojoj govorite za duhovnog tragaoca, ali, s druge strane, dalo je ìvotu u Materiji va`nost koji je duhovnost iz pro{losti bila sklona da mu pori~e. Na neki na~in ono je u~inilo njegovo oduhovljenje nu`no{}u za duhovno traganje i tako pomoglo pokretu silaska evoluiraju}e duhovne svesti u zemaljsku prirodu. Vi{e od toga ne moèmo da tvrdimo za njega; njegov svesni efekat je bio pre da se ugu{i i skoro istrebi duhovni element u ~ove~anstvu; jedino boànskom upotrebom pritiska suprotnosti i intervencijom odozgo do}i }e do duhovnog ishoda.

***

Sve faze ljudske istorije mogu se posmatrati kao izra|ivanje zemaljske svesti u kojoj svaka faza ima svoje mesto i zna~aj, tako da je ova materijalisti~ka intelektualna faza morala da do|e i imala je, nesumnjivo, svoju svrhu i zna~aj. Tako|e se moè smatrati da je jedan od njenih ciljeva bio eksperiment da se vidi dokle i kamo bi i{la ljudska svest kroz intelektualnu i spolja{nju kontrolu nad Prirodom samo fizi~kim i intelektualnim sredstvima i bez intervencije bilo kakve vi{e svesti i znanja – ili da pomogne putem otpora da se povu~e duhovna svest koja raste iza svih ìvotnih uspona i padova kako bi se poku{ala kontrola nad materijom i da se okrene ka Boànskom, kao {to su Tantrici i Vai{nave poku{ali da u~ine sa emocionalnom i niòm vitalnom prirodom, ne zadovoljavaju}i se Vedantskim okretanjem uma ka Svevi{njem. Ali suvi{e je problemati~no i}i dalje od toga ili smatrati da je taj materijalizam sam duhovna stvar ili da je mra~no, zbrkano i nasilni~ko stanje savremene Evrope bilo nu`na priprema za silazak Duha. Ova tama i nasilje koji izgledaju kao da su re{eni da uni{te takvu svetlost umnog idealizma i èlju za skladom kakvi su uspeli da se uspostave u umu ~ove~anstva, o~igledno je tu zbog silaska èstokih i mra~nih vitalnih Mo}i koje nastoje da zaposednu ljudski svet za svoj sopstveni, ne u duhovnu svrhu. Ta~no je da su takvo obru{avanje Asuri~kih sila iz mra~nijih vitalnih svetova predvideli neki okultisti kao jedan od prvih rezultata pritiska koji je silazak Boànskog izvr{io na njihov vitalni domen, ali na to se gledalo kao na okolnost bitke, ne kao na ne{to {to pomaè u smeru Boànske Pobede. Kome{anje Materije kroz poku{aj ljudskog intelekta da savlada materijalnu prirodu i da je koristi za svoju svrhu moè da razbije ne{to pasivnosti i inercije, ali ono se obavlja radi materijalnih ciljeva, u radàsi~nom duhu, sa poricanjem duhovnosti kao njegove umne osnove. Takav poku{aj bi mogao zavr{iti, i uistinu izgleda da zavr{ava, u haosu i dezintegraciji, dok novi poku{aji za stvaranje i reintegraciju izgleda da kombinuju mutnu krutost materijalne Prirode sa ponovnim naletom varvarske brutalnosti i nasilja polu-ìvotinjske vitalne Prirode. Kako da se duhovne sile pozabave sa svim tim ili da iskoriste takvo kome{anje energija materijalnog univerzuma? Put Duha je put mira i svetlosti i sklada; ako mora da se bori, to je upravo zbog prisustva takvih sila koje nastoje da ili ugase ili spre~e duhovnu svetlost. U duhovnoj promeni inercija mora biti zamenjena boànskim mirom i mirno}om, radàsi~na uzburkana energija smirenom i mo}nom, ~istom i oslobo|enom dinamikom, dok um mora da se odràva plasti~nim za

Pisma o Jogi 11

delovanja vi{e higher, prim.prev. Svetlosti znanja. Kako }e se aktivnost Materijalizma postaviti prema toj promeni?

Materijalizam jedva da moè da bude duhovan u svojoj osnovi, jer je njegov osnovni metod upravo suprotan od duhovnog na~ina obavljanja stvari. Duhovno radi iznutra ka spolja, na~in materijalizma je da radi od spolja ka unutra. On ~ini da unutra{nje bude rezultat spolja{njega, u osnovi pojava prirode i on radi na tom pogledu na stvari. On traga za tim da "usavr{i" ~ove~anstvo spolja{njim sredstvima i jedno od njegovih glavnih nastojanja je da konstrui{e savr{enu dru{tvenu ma{inu koja }e obu~avati i obavezivati ljude da budu ono {to treba da budu. Gubitak ega u Boànskom je duhovni ideal; ovde je on zamenjen `rtvovanjem pojedinca vojnoj i industrijskoj Dràvi. Gde je bilo kakva duhovnost u svemu tome? Duhovnost moè do}i samo otvaranjem uma, vitala i fizi~kog najunutarnjijoj du{i, vi{em Sopstvu, Boànskom, i njihovom podre|ivanju duhovnim silama i instrumentaciji kao kanalima unutra{nje Svetlosti, vi{eg Znanja i Mo}i. Druge stvari, umne, estetske, vitalne, ~esto bivaju pogre{no imenovane kao "duhovnost", ali njima nedostaje su{tinski karakter bez kojeg ta re~ gubi svoje istinsko zna~enje.

*** Kada postoji pritisak na vitalni svet zbog pripremanja Silaska odozgo, taj svet obi~no obru{i ne{to od sebe u ljudsko. Vitalni svet je veoma veliki i daleko prema{uje ljudski po obimu. Ali obi~no on dominira uticajem, ne silaskom. Naravno, nastojanje ovog dela vitalnog sveta je uvek da drì ~ove~anstvo pod svome i da spre~ava vi{u Svetlost.

*** Vitalni silazak ne moè da spre~i nadumni – jo{ manje to mogu da u~ine zaposednute nacije svojom materijalnom mo}i, po{to je nadumni silazak prvenstveno duhovna ~injenica koja }e snositi svoje neophodne spolja{nje posledice. Ono {to su prethodni vitalni silasci u~inili je falsifikovanje Svetlosti koja je si{la, kao u istoriji Hri{}anstva, gde je zaposeo u~enje i razblaìo ga i li{io bilo kakvog {ire rasprostranjenog ispunjenja. Ali nadum je po definiciji Svetlost koju ne moè ni{ta da izobli~i ako ona do|e neposredno i kroz svoje sopstveno prisustvo. Jedino kada se suzdrì i dopusti inferiornim Mo}ima svesti

da upotebe umanjenu i ve} zastranelu Istinu znanje mogu da {~epaju vitalne Sile i da ga nateraju da sluì njihovoj sopstvenoj svrsi.

*** Sve {to vi kaète svodi se, generalno, na ~injenicu da je ovo svet spore evolucije u kome se ~ovek pojavio od zveri i jo{ nije iz nje iza{ao, svetlost iz mraka, a vi{a svest iz nesvesnosti, isprva mrtve, a koja se potom trudila i mu~ila. Duhovna svest izranja i upravo kroz tu duhovnu svest ~ovek se moè sresti sa Boànskim. Religije, pune vitalne i umne, izbrkane, uzburkane i neznala~ke gra|e, mogu da steknu samo letimi~ne poglede na Boànsko; pozitivisti~ki razum sa svojim ispitivanjem zasnovanom na stvarima kakve jesu i odbijaju}i da poveruje ni u {ta {to moè biti ili {to }e biti ne moè da stekne nikakvo vi|enje uop{te. Duhovno je nova svest koja mora da evoluira i koja (ve}) evoluira. Sasvim je prirodno da }e isprva i na duè vreme samo malobrojni da steknu punu svetlost, dok }e je ve}i broj, mada samo retki u pore|enju sa masom ~ove~anstva, ste}i delimi~no. Ali ono {to stekne nekolicina moè u nekom stadijumu evolucije da se dovr{i i vi{e uop{ti i to je poku{aj koji mi ~inimo. Ali ako ova ve}a svest svetlosti, mira i radosti ima da se stekne, to ne moè biti ispitivanjem i skepticizmom koji mogu samo da padnu nazad na ono {to jeste i da kaù: "To je nemogu}e, ono {to nije bilo u pro{losti ne moè da bude u budu}nosti, {to je tako nesavr{eno realizovano tako da ne moè biti bolje realizovano u budu}nosti." Vera, volja, ili barem istrajan zahtev i te`nja su potrebni – ose}anje da sa ovim i samo sa ovim mogu biti zadovoljan i poriv ka tome koji ne}e prestati dok to ne bude obavljeno. Eto za{to se duh skepticizma i poricanja ispre~uje na putu, jer oni stoje protiv stvaranja uslova pod kojim duhovno iskustvo moè da se razmota.

*** Silazak naduma je dug proces, ili barem proces sa dugom pripremom, i moè se jedino re}i da se taj posao odvija ponekad sa sna`nim pritiskom za dovr{enje, ponekad usporen stvarima koje izni~u odozdo i sa kojima je nu`no pozabaviti se pre nego {to moè da se na~ini dalji napredak. Taj proces je duhovni evolutivni proces, usredsre|en na kratak period; mogao bi biti obavljen druga~ije (onim na {ta bi ljudi gledali kao na ~udotvornu intervenciju) jedino kad bi ljudski um bio

Pisma o Jogi 13

fleksibilniji i manje vezan za svoje neznanje nego {to jeste. Kako mi to sagledavamo, on mora da se ispolji u nekolicini prvo, a onda da se pro{iri, ali nije verovatno da }e prevladati Zemlju u trenutku. Nije preporu~ljivo raspravljati previ{e {ta }e u~initi i kako }e to u~initi, jer su to stvari koje }e sam nadum odrediti, deluju}i iz Boànske Istine u sebi, i um ne sme da poku{ava da za njega utvr|uje koloseke kojima }e se kretati. Prirodno, oslobo|enje od podsvesnog neznanja i od bolesti, trajanje ìvota po volji i promena u funkcionisanju tela moraju biti me|u krajnjim elementima nadumne promene; ali detalji o ovim stvarima moraju da se ostave da ih nadumna Energija izdejstvuje u skladu sa Istinom svoje sopstvene prirode.

Silazak nadumnog je neminovna nu`nost u logici stvari i stoga je siguran. Samo zato {to ljudi ne razumeju {ta je nadum i ne shvataju zna~enje izranjanja svesti u svetu nesvesne Materije oni nisu u stanju da shvate tu neminovnost. Pretpostavljam da bi uskogrudi posmatra~, da je bilo takvog u vreme suverene vladavine neìve Materije na po~etku Zemlje, kritikovao bilo kakvo obe}anje o izranjanju ìvota u svetu mrtve zemlje i kamena i minerala kao apsurd i izmi{ljotinu; isto tako, kasnije bi ponovio tu gre{ku i gledao na izranjanje misli i razuma u ìvotinjskom svetu kao apsurd i izmi{ljotinu. Isto je sada sa pojavom naduma u posr}u}oj umnosti ovog sveta ljudske svesti i njegovog rezonuju}eg neznanja.

***

Sasvim je mogu}e da je bilo perioda sklada na razli~itim nivoima, ne nadumnom, koji su kasnije naru{eni – ali to bi mogao biti samo stadijum ili odmori{te na krivulji duhovne evolucije iz Nesvesnosti.

*** Ono na {ta se misli ovde je Boànsko u svom su{tinskom ispoljenju koje nam se razotkriva kao Svetlost i Svest, Mo}, Ljubav i Lepota. Ali u svom stvarnom kosmi~kom ispoljenju Svevi{nji, budu}i da je Beskrajan a ne vezan bilo kakvim ograni~enjima, moè da ispolji u Sebi, u svojoj svesti nebrojenih mogu}nosti, ne{to {to izgleda kao njegova suprotnost, ne{to u ~emu moè biti Tame, Nesvesnosti, Inercije, Bezose}ajnosti, Nesklada i Raspada. To je ono {to mi vidimo u osnovi materijalnog sveta i o ~emu govorimo u dana{nje vreme kao o Nesvesnom – Nesvesni Okean Rigvede u kome je Jedno bilo sakriveno

i izdiglo se u obliku ovog univerzuma – ili, kako se ponekad naziva, ne-bi}e, Asat. Neznanje koje je karakteristi~no za na{ um i ìvot je rezultat ovog porekla u Nesvesnosti. [ta vi{e, u evoluciji iz nesvesnog postojanja prirodno se izdiù mo}i i bi}a koji su zainteresovani za odràvanje svih negacija Boànskog, gre{ku i nesvest, bol, patnju, zamra~enost, smrt, slabost, bolest, nesklad, zlo. Otud izopa~enje ispoljenja ovde, njegova nesposobnost da razotkrije istinsku su{tinu Boànskog. Pa ipak u samoj toj osnovi ove evolucije sve {to je boànsko je tu involuirano i vr{i pritisak da evoluira, Svetlost, Svest, Mo}, Savr{enstvo, Lepota, Ljubav. Jer u samom Nesvesnom i u pozadini izopa~enja Neznanja, Boànska Svest leì prikrivena i radi i mora sve vi{e i vi{e da se pojavljuje, bacaju}i na kraju svoje maske. Eto za{to se kaè da je svet pozvan da izrazi Boànsko.

Va{a izjava o nadumnoj evoluciji je ta~na, sem da ne proizilazi da }e ~ove~anstvo kao celina postati nadumno. Ono {to je verovatnije da }e se desiti je da }e nadumni princip biti uspostavljen u evoluciji silaskom kao {to je umni princip bio uspostavljen pojavom misle}eg Uma i ôveka u zemaljskom ìvotu. Postoja}e rasa nadumnih bi}a na Zemlji kao {to sada postoji rasa umnih bi}a. Sam ~ovek }e na}i ve}u mogu}nost dizanja do ravni koje posreduju izme|u njegovog uma i naduma i ~injenja njihovih mo}i delotvornim u svom ìvotu, {to }e zna~iti veliku promenu u ~ove~anstvu na Zemlji, ali nije verovatno da }e umni stadijum nestati sa uspinju}e lestvice i, ako je tako, nastavljeno postojanje umne rase }e biti neophodno kako bi formiralo stadijum izme|u vitalnog i nadumnog u evolutivnoj kretnji Duha.

Takav silazak vi{ih bi}a kakav sugeri{ete moè se sagledati kao deo procesa promene. Ali glavni deo promene bi}e pojava nadumnog bi}a i organizacija nadumne prirode ovde, kao {to se umno bi}e pojavilo a umna priroda sebe organizovala tokom poslednjeg stadijuma evolucije. Vi{e volim u dana{nje vreme da ne govorim o silasku vi{ih bi}a jer je moje iskustvo da to vodi ta{tom i ~esto egoisti~nom romanticizmu koji odvla~i pa`nju od pravog rada, rada na realizaciji Boànskog i preobraàju prirode.

***

Ono {to mi radimo, ako i kada uspemo, bi}e po~etak, ne dovr{etak. To je osnova nove svesti na Zemlji – svesti sa beskrajnim mogu}nostima ispoljavanja. Ve~no napredovanje je u ispoljavanju i izvan njega nema napredovanja.

Pisma o Jogi 15

Ako je iskupljenje du{e od fizi~ke odore cilj, onda nema potrebe za supramentalizacijom. Duhovna Mukti i Nirvana su dovoljne. Ako je cilj di}i se na nadfizi~ke ravni, onda tako|e nema potrebe za supramentalizacijom. ôvek moè da stupi na nekakva nebesa iznad posve}eno{}u Gospodu tih nebesa. Ali to nije napredovanje. Drugi svetovi su tipski svetovi, svaki u~vr{}en u svojoj sopstvenoj vrsti i tipu i zakonu. Evolucija se odvija na Zemlji i stoga je Zemlja odgovaraju}e polje za napredovanje. Bi}a drugih svetova ne napreduju iz jednog sveta do drugog. Oni ostaju fiksirani za svoj sopstveni tip.

îsto monisti~ki Vedantista kaè: sve je Braman, ìvot je san, nestvarnost, samo Braman postoji. ôvek stekne Nirvanu ili Mukti, onda ìvi samo dok telo ne otpadne – nakon toga nema takve stvari poput ìvota.

Oni ne veruju u preobraàj, jer um, ìvot i telo su neznanje, iluzija – jedina stvarnost je Sopstvo ili Braman, bez odlika, bez odnosa. @ivot je stvar odnosa; u ~istom Sopstvu, sav ìvot i odnosi nestaju. Kakva bi bila korist, ili mogu}nost, toga da se preobrazi iluzija koja nikad ne moè biti ni{ta drugo (kako god preobraèna) sem iluzije? Nema takve stvari za njih kao {to je "Nirvani~ki ìvot".

Samo neke joge zapravo ciljaju na preobraàj bilo kakve vrste osim onog koji preobraàva neznanje u znanje. Ideja varira – ponekad boànsko znanje ili mo} ili, u drugom slu~aju, boànska ~istota ili eti~ko savr{enstvo ili boànska ljubav.

Ono {to se mora prevazi}i je suprotstavljanje Neznanja koje ne èli preobraàj prirode. Ako to moè da se prevazi|e, onda stare duhovne ideje ne}e ~initi prepreku.

Ne namerava se da se supramentalizuje ~ove~anstvo u ogromnom broju, ve} da se uspostavi princip nadumne svesti u zemaljskoj evoluciji. Ako se to obavi, sve {to je potrebno bi}e evoluirano od strane same nadumne Mo}i. Nije stoga va`no da misija treba da bude {iroko rasprostranjena. Ono {to je va`no je da stvar treba da se obavi uop{te u ma kako malom broju; to je jedina te{ko}a.

Ako je preobraàj tela potpun, to zna~i bez podre|enosti smrti – to ne zna~i da bi ~ovek bio obavezan da zadrì isto telo za sva vremena. ôvek stvara novo telo za sebe kada èli da se menja, ali kako }e se to obavljati ne moè se re}i sada. Sada{nji metod je putem fizi~kog ro|enja – neki okultisti pretpostavljaju da }e do}i vreme kada to ne}e biti neophodno – ali to pitanje mora biti prepu{teno nadumnoj evoluciji da odlu~i.

Na pitanja o nadumu ne moè se sada odgovoriti a da od toga bude koristi. Nadum ne moè da se opi{e terminima koje }e um razumeti, jer }e termini biti umni a um }e ih razumeti na umni na~in i u umnom smislu i proma{i}e njihovo istinsko zna~enje. Bilo bi stoga tra}enje vremena i energije koji treba da se posvete pripremnom radu – psihizaciji i oduhovljenju bi}a i prirode bez kojih nikakva supramentalizacija nije mogu}a. Neka ~itava dinami~ka priroda koju predvodi psihi~ko na~ini sebe punom dinami~ke duhovne svetlosti, mira, ~istote, znanja, sile; neka potom stekne iskustvo duhovnih ravni koji se nalaze izme|u i neka sazna njihov smisao, oseti ga i deluje prema njemu; onda }e biti mogu}e progovoriti zavr{nu re~ o nadumnom preobraàju.

*** [ta je savr{ena tehnika joge ili, bolje re~eno, joga koja menja svet ili menja prirodu? Ne ona koja uzme ~oveka za neki njegov deo negde, prika~i kuku, pa ga vu~e gore ~ekrkom u Nirvanu ili Raj. Tehnika joge koja menja svet mora da bude sa tako puno oblika, krivudava, strpljiva, sveobuhvatna kao i sam svet. Ako se ne pozabavi sa svim te{ko}ama ili mogu}nostima, i ako se pa`ljivo ne pozabavi sa svakim neophodnim elementom, ima li ona ikakve {anse za uspeh? I moè li savr{ena tehnika koju svako moè da shvati da to obavi? To nije kao pisanje pesmice sa utvr|enim metrom sa ograni~enim brojem modulacija. Ako uzmete to pore|enje sa pesmom, to je Mahabarata nad Mahabaratama koja mora da se uradi. A kakva je, u pore|enju sa ograni~enom Gr~kom perfekcijom, tehnika Mahabarate?

Dalje, kakva je korist od vicārabuddhi u takvom slu~aju? Ako ~ovek mora da stekne novu svest koja nadma{a rezonuju}i intelekt, moè li on to u~initi na smernicama o kojima }e suditi i koje }e shvatati rezonuju}i intelekt, koje }e na svakom koraku on kontrolisati, da mu intelekt govori {ta da radi, koja je mera postignu}a intelekta, koji moraju biti njegovi koraci i {ta je njihova vrednost? Ako ~ovek to uradi, ho}e li ikad iza}i iz doma{aja rezonuju}e inteligencije u ono {to je izvan nje? A ako to uradi, kako }e drugi prosu|ivati intelektualnom merom ono {to ~ovek radi? Kako neko moè da prosu|uje ono {to je izvan obi~ne svesti kada je i sam u obi~noj svesti? Zar nije da samo nadma{anjem sebe samih moète osetiti, doìveti, prosu|ivati ono {to vas nadma{a? Koja je vrednost prosu|ivanja bez ose}aja i iskustva?

Pisma o Jogi 17

Ono {to }e nadumno da uradi um ne moè da predvidi ili formuli{e. Um je neznanje koje traga za Istinom, nadumna po svojoj

samoj definiciji je Svest Istine Truth-Consciousness, prim. prev. , Istina u posedovanju sebe i koja ispunjava sebe putem svoje sopstvene mo}i. U nadumnom svetu nesavr{enost i nesklad }e zasigurno da nestanu. Ali ono {to mi predlaèmo upravo sada nije da na~inimo od Zemlje nadumni svet ve} da spustimo nadumno kao mo} i uspostavljenu svest u sred ostalog – da ga pustimo da tu radi i da ispuni sebe kao {to je Um si{ao u @ivot i Materiju i radio kao Mo} tamo da ispuni sebe u sred ostalog. To }e biti dovoljno da se promeni svet i da se promeni priroda ru{e}i njena sada{nja ograni~enja. Ali {ta, kako, kojim stupnjevima }e ono to da u~ini, je stvar koja ne treba da bude izre~ena sada – kad Svetlost bude tu, Svetlost sama }e obaviti svoj posao – kada nadumna Volja bude stajala na Zemlji, ta Volja }e odlu~iti. Ona }e uspostaviti savr{enstvo, sklad, tvorevinu Istine – za ostalo, e, pa, to }e biti ostalo – to je sve.

***

îtavo ~ove~anstvo ne moè da se promeni odjednom. Ono {to mora da se u~ini je da se spusti Vi{a Svest u zemaljsku svest i da se uspostavi tu kao konstantna realizovana sila. Kao {to su um i ìvot uspostavljeni i otelovljeni u Materiji, tako da se uspostavi i otelovi nadumna Sila.

*** Ne bi bilo mogu}e promeniti sve to u trenutku – uvek smo govorili da se ne}e ~itavo ~ove~anstvo promeniti onog trenutka kada do|e do Silaska. Ali ono {to se moè u~initi je da se uspostavi vi{i princip u zemaljskoj svesti na takav na~in da }e ostati i nastaviti da se oja~ava i {iri u ìvotu Zemlje. Eto kako novi princip u evoluciji mora nu`no da radi.

***

On svet èli i ne èli ne{to {to nema. Sve {to bi nadumno moglo da da, unutra{nji um sveta bi voleo da ima, ali njegov spolja{nji um, njegov vital i fizi~ko ne èle da plate cenu. Ali, napokon, ja ne

poku{avam da promenim svet odjednom ve} samo da spustim centralno ne{to u njega {to on jo{ nema, novu svest i mo}.

*** Ovaj preobraàj ne moè da se obavi samo pojedina~no ili na samotnja~ki na~in. Nikakav pojedina~an samotnja~ki preobraàj koga se ne ti~e rad za Zemlju ({to zna~i vi{e od bilo kakvog pojedina~nog preobraàja) ne bi bio ni mogu} ni koristan. Tako|e, nijedno pojedino ljudsko bi}e ne moè jedino svojom vlastitom mo}i izdejstvovati preobraàj, niti je cilj joge stvoriti pojedinog nat~oveka tu i tamo. Cilj joge je da se spusti nadumna svest na Zemlju, da se tu u~vrsti, da se stvori nova rasa sa principom nadumne svesti koja rukovodi unutra{njim i spolja{njim ìvotom pojedinca i kolektiva.

Ta sila koju bi prihvatao pojedinac za pojedincem u skladu sa svojom pripremom uspostavila bi nadumnu svest u fizi~kom svetu i tako stvorila jezgro za svoje sopstveno {irenje.

***

Prvo kroz pojedince ona nadumna svest postaje deo zemaljske svesti i potom se {iri iz prvih centara i preuzima sve vi{e i vi{e globalne svesti dok ne postane uspostavljena svest tu.

*** Sve to je apsurdno. Silazak nadumnog zna~i samo da }e Mo} biti tu u zemaljskoj svesti kao ìva sila isto kao {to su misle}e umno i vi{e umno ve} tu. Ali ìvotinja ne moè da izvu~e korist od prisustva misle}e umne Mo}i niti nerazvijeni ~ovek od prisustva vi{e umne Mo}i – tako, tako|e, ne}e svako biti u stanju da izvu~e korist od prisustva nadumne Mo}i. Tako|e sam dovoljno ~esto govorio da }e ona isprva biti za nekolicinu, ne za ~itavu Zemlju – jedino }e biti njenog rastu}eg uticaja na zemaljski ìvot.

***

On silazak naduma u zemaljsku svest ne bi nu`no bio poznat svima. Osim toga, ~ak i kad bi silazak bio ovde ~ovek bi morao da bude spreman pre nego {to bi mogao da stekne finalnu promenu.

Pisma o Jogi 19

***

Ne u njihovoj potpunosti – jer to preobraàj Kosmi~kog Uma, @ivota i

Materije nije na{ posao. Nas same treba da preobrazimo i da promenimo zemaljsku svest unose}i nadumni princip u evoluciju tu. îm bude bio tu on }e nu`no imati mo}an uticaj na ~itav zemaljski ìvot – kao {to je um imao na evoluciju ljudi, samo mnogo ve}i.

*** Nije mogu}e za silu poput nadumne da si|e a da ne napravi veliku promenu u zemaljskim uslovima. Ne proizilazi iz toga da }e svi postati supramentalizovani, i to nije neophodno – ali na sam um }e biti izvr{en uticaj kao {to je na ìvot izvr{io uticaj razvoj uma na Zemlji.

*** Ni{ta trajno ne moè se obaviti bez prave nadumne Sile. Ali rezultat njenog silaska bi bilo to da bi u ljudskom ìvotu intuicija postala ve}a i razvijenija sila nego {to je sada, a druge posredni~ke mo}i izme|u uma i naduma bi postale tako|e uobi~ajenije i razvile bi organizovano delovanje.

***

Kako znate da ona na{a joga ne}e imati efekta na obi~ne ljude? Ona }e neizbe`no pove}ati njihove mogu}nosti i iako ne mogu svi da se uzdignu do svog najvi{eg, to }e zna~iti veliku promenu za Zemlju.

***

Bilo bi, naprotiv, nemogu}e za njih obi~ne ljude da ne osete da su ve}a Svetlost i Mo} do{le na Zemlju.

*** Boànska Svest ne deluje radi razmatranja o dobitku ili gubitku – to je ljudsko stanovi{te neophodno za ljudski razvoj. Boànsko, kako Gita kaè, nema ni{ta da stekne i ni{ta {to ve} nema, pa ipak oda{ilje svoju

mo} delovanja u ispoljenje. Zemaljska svest je ta, a ne nadumni svet, koja mora da stekne korist od silaska nadumnog principa – to je dovoljan razlog za njega da si|e. Nadumni svetovi ostaju takvi kakvi jesu i na njih silazak ne uti~e ni na koji na~in.

*** "Otvaranje odozdo"1 zna~i ovo – da nadumna sila koja silazi budi odgovor odozdo u zemaljskoj svesti tako da je mogu}e za nadumnu aktivnost da bude formirana u samom materijalnom. Sve je involuirano kao potencijal u zemaljskoj svesti, ìvot, um, nadum – ali jedino kada je ìvotna sila si{la sa ìvotne ravni u materijalnu bio je mogu} aktivan i svestan organizovan ìvot – dakle jedino kad je um si{ao latentni um u Materiji se probudio i mogao je da bude organizovan. Nadumni silazak mora da stvori istu vrstu otvaranja odozdo kako bi nadumna svest mogla biti organizovana u materijalnoj. 1 "... jedino ta sama najvi{a nadumna Sila koja silazo odozgo i otvara odozdo

je ta koja moè pobedni~ki da ovlada fizi~kom Prirodom i da satre njene

te{ko}e." Sri Aurobindo, The Mother, strana 2 [ri Aurobindo, Majka, prim.

prev. .

***

Ona Zemlja sadrì sve mogu}nosti koje proizilaze iz zemaljskih bi}a i tako|e mnogo toga {to je neizraèno.

*** Da. Zemlja je mesto evolucije u kojoj se sve ove sile sre}u i poku{avaju da se ispolje i iz njihovog delovanja ne{to mora da se razvije. Na drugim ravnima (umnoj, vitalnoj itd.) nema evolucije – tamo svako deluje odvojeno u skladu sa svojim sopstvenim zakonom.

***

Zemaljska svest: Svest ove Zemlje jedino. Postoji odvojena globalna svest Zemlje (kao i drugih svetova) koja evoluira sa evolucijom ìvota na planeti.

Pisma o Jogi 21

***

Da, sve to je zemaljska svest – mineral=materija, biljka=vitalno-fizi~ka tvorevina, ìvotinja=vitalna tvorevina, ~ovek=umna tvorevina. U zemaljsku svest tako ograni~enu na um, vital, materiju mora da

do|e nadumna tvorevina. Nu`no isprva to ne moè biti u velikom broju – ali ~ak i ako je ona samo u malobrojnima isprva, to ne zna~i da ne}e imati nikakvog efekta na ostale niti da ne}e promeniti ~itavu ravnoteù zemaljske prirode.

*** Nema razloga za{to biljni, ìvotinjski i ljudski ìvot ne bi evoluirali u Istini a ne u Neznanju – ako jednom znanje bude tu na zemaljskom planu.

***

On nadum moè da deluje direktno na sve ako bude spu{ten u materijalnu svest – u trenutnom rasporedu stvari ovde on je latentan u pozadini i deluje kroz druge medije.

***

Direktno nadumno delovanje u biljkama trenutno: Ne, to se ne bi moglo re}i. Vitalna sila je ono {to radi, ali postoji neka vrsta ispod-leè}e Intuicije u ovoj @ivotnoj Sili koja je u pozadini ~itave akcije i to je ono {to bi se moglo nazvati odrazom ili odaslanom Mo}i u ~ijem zale|u je latentan nadum.

*** Kad bi duhovno i nadumno bili ista stvar, kao {to vi kaète da moji ~itaoci zami{ljaju, onda bi svi sveci i posve}enici i jogiji i sadake kroz vekove bili nadumna bi}a a sve {to sam napisao o nadumu bi bilo toliko suvi{ne gra|e, beskorisne i zabadava. Bilo ko ko je imao duhovna iskustva bi onda bio nadumno bi}e; A{ram bi bio do vrha pun nadumnih bi}a i svaki drugi A{ram u Indiji tako|e. Duhovna iskustva mogu da se u~vrste u unutra{njoj svesti i da je izmene, preobraze, ako

vam se svi|a; ~ovek moè da spozna Boànsko svuda, Sopstvo u svemu i sve u Sopstvu, univerzalnu [akti koja ~ini sve; ~ovek moè da oseti da se stopio sa Kosmi~kim Sopstvom ili da je pun ekstati~ne bakti ili Anande. Ali bi mogao da ide dalje, i obi~no to i ~ini, u spolja{njim delovima Prirode misle}i intelektom ili u najboljem slu~aju intuitivnim umom, ispoljavaju}i volju kroz umnu volju, ose}aju}i radost i tugu na vitalnoj povr{ini, prolaze}i kroz fizi~ke neda}e i pate}i od borbe ìvota u telu sa smr}u i bole{}u. Promena }e onda jedino biti da }e unutra{nje sopstvo da sve to posmatra bez da bude uznemireno ili zbunjeno, sa savr{enom izbalansirano{}u, prihvataju}i to kao neizbeàn deo Prirode, neizbeàn barem dotle dok se ~ovek ne povu~e do Sopstva izvan Prirode. To nije preobraàj koji ja sagledavam. Sasvim druga mo} znanja, druga vrsta volje, druga svetlosna priroda emocije i estetike, druga konstitucija fizi~ke svesti je ono {to mora da u|e kroz nadumnu promenu.

*** Duhovnu spoznaju mogu}e je imati na bilo kojoj ravni kroz dodir sa Boànskim (koje je svugde) ili opaànjem Sopstva unutra, koje je ~isto i nedotaknuto spolja{njim pokretima. Nadum je ne{to transcendentno – dinami~ka Svest Istine koja jo{ nije tu, ne{to {to ima da se spusti odozgo.

*** Jedino nadumno je ono koje je znanje svega. Sve ispod toga od

prekouma overmind, prim. prev. do Materije je Neznanje – Neznanje koje raste od nivoa do nivoa prema punom znanju. Ispod naduma moè biti znanja, ali ono nije znanje svega.

*** Nisam rekao da je sve la`nost osim nadumne Istine. Rekao sam da nema potpune Istine ispod nadumnog. U prekoumu Istina naduma koja je cela i skladna ulazi u razdvajanje na delove, mnoge istine koje se me|usobno suo~avaju i koje bivaju pokretane svaka da ispuni sebe, da na~ine svoj sopstveni svet ili da prevladaju ili da uzmu udela u svetovima sa~injenim od kombinacije raznih razdvojenih Istina i sila Istine. Niè dole na skali, fragmentacija postaje sve istaknutija, tako da

Pisma o Jogi 23

dopu{ta stvarnu gre{ku, la`nost, neznanje, i na kraju nesvesnost poput one kao kod Materije. Ovaj svet ovde je proiza{ao iz Neznanja i razvio je Um koji je instrument Neznanja koje poku{ava da dosegne Istinu kroz mnogo ograni~enja, sukoba, zbrke i gre{ke. Vratiti se do prekouma, ako ~ovek to moè da uradi u potpunosti, {to nije lako za fizi~ka bi}a, zna~i stajati na granicama nadumne Istine sa nadom da se u|e tamo.

*** Ne moè biti nikakvog umnog pravila ili definicije. ôvek mora prvo da ìvi u Boànskom i da dostigne Istinu – volja i svesnost Istine }e organizovati ìvot.

Neaktivni Braman je ono u {ta se ~ovek stapa, ako traga za

Lajom ili Mok{om Laya, Moksha . ôvek moè da prebiva u Li~nom Boànskom, ali se ~ovek ne stapa u njega. [to se ti~e Svevi{njeg Boànskog, on drì u sebi postojanje sveta i njegova svest je ono u ~emu se ono kre}e, tako da se ulaskom u Svevi{njeg ~ovek izdiè iznad podre|enosti Prirodi, ali ~ovek ne nestaje iz sve svesti postojanja sveta.

Generalna Boànska Volja u univerzumu je za progresivno ispoljavanje u univerzumu. Ali to je generalna volja – ona dopu{ta povla~enje pojedinih du{a koje nisu spremne da istrajavaju u svetu.

Nije besmrtnost tela, ve} svest o besmrtnosti u ono telu {to moè do}i sa silaskom prekouma u Materiju ili ~ak u fizi~ki um ili sa dodirom modifikovane nadumne Svetlosti na svest fizi~kog uma. Ovo su pripremna otvaranja, ali ona nisu nadumno ispunjenje u Materiji.

Ako je nadumno doneto kao nare|enje, ni{ta ne moè da ga spre~i; ali sve stvari se odra|uju ovde kroz igru sila, a nepovoljna atmosfera ili uslovi mogu da odloè ~ak i kad ne mogu da spre~e. âk i kad je neka stvar su|ena, ona sebe ne predstavlja kao izvesnost u svesti ovde (prekoum-um-vital-fizi~ko) dok igra sila ne bude odra|ena do izvesne ta~ke gde silazak ne samo {to jeste, ve} se i pojavljuje kao neizbeàn.

***

Nadumna promena je krajnji stadijum sidija siddhi i nije verovatno da }e do}i uskoro; ali ima mnogo nivoa izme|u normalnog uma i

naduma i lako je pobrkati uspon na jedan od njih ili silazak njihove svesti ili uticaj sa nadumnom promenom.

Sasvim je nemogu}e uspeti se na stvarnu ravan Anande (osim u dubokom transu), do nakon kada se kro~i u nadumnu svest i dok se ona ne spozna i ne zaposedne; ali sasvim je mogu}e i normalno osetiti

neki oblik svesti Anande na bilo kom nivou. Ova svest gde god da se oseti je ne{to proisteklo sa ravni Anande, ali je veoma mnogo umanjena u mo}i i modifikovana da sluì manjoj mo}i prijem~ivosti inferiornih nivoa.

***

Pretpostavljam da je razvoj Mo}i Istine i Mo}i Anande u svesti prekouma ono {to se priprema. Transcendentna Ananda po sebi mogla bi se spustiti samo nakon potpune supramentalizacije bi}a i zna~ila bi ogromnu promenu u zemaljskoj svesti. Boànska Istina u prekoumu i boànska Ananda u prekoumu je ono {to moè sada da pripremi svoje ispoljenje i to je ono na {ta se ukazuje u ovim iskustvima.

*** Nadum je ono {to moramo da spustimo, ispoljimo, ostvarimo – bilo {ta vi{e od toga je nemogu}e u ovom stadijumu evolucije osim kao odraz u svesti ili mo} odaslana i modifikovana u svom silasku.

*** Ja ne znam {ta Mahatma Gandi podrazumeva pod kompletnom realizacijom.1 Ako misli na realizaciju da nema ni~eg vi{e {to bi se realizovalo, da nikakav dalji razvoj nije mogu}, onda se slaèm – ja li~no sam govorio o daljem boànskom napredovanju, beskrajnom razvoju. Ali pitanje nije to: pitanje je da li se Neznanje moè prevazi}i, da li kompletna su{tinska realizacija koja okre}e svest od tame ka svetlosti, od instrumenta Neznanja koji traga za Znanjem u instrument, ili bolje re}i, ispoljenje Znanja koje nastavlja ka ve}em Znanju, Svetlosti koja raste, uzvisuje se u ve}u Svetlost, jeste ili nije mogu}a. Moje gledi{te je da ta konverzija ne samo {to je mogu}a, ve} i neizbe`na u duhovnoj evoluciji bi}a ovde. Otelovljenje ìvota nema ni{ta s tim. Ovo otelovljenje nije ìvota, ve} svesti i njegove energije, ~ija je ìvot samo jedna faza ili sila. Kao {to je ìvot razvio um, a

Pisma o Jogi 25

otelovljenje je modifikovalo sebe da bi odgovaralo tom razvoju (um je, precizno re~eno, glavni instrument neznanja koje traga za znanjem), tako um moè da razvije nadum koji je po svojoj prirodi znanje ne koje traga za sobom, ve} sebe ispoljava svojom sopstvenom automatskom mo}i, a otelovljenje moè opet da sebe modifikuje ili da bude modifikovano odozgo kako bi odgovaralo ovom razvoju. Vera je nu`no sredstvo za stizanje do realizacije, jer smo u neznanju i ne znamo jo{ ono za kojim tragamo da ga realizujemo; vera je uistinu znanje koje daje neznanju nagove{taje sebe prethode}i svom sopstvenom ispoljenju, ona je odsjaj svetlosti poslat ranije od strane Sunca koje jo{ nije osvanulo. Kada sunce osvane, ne}e vi{e biti nikakve potrebe za odsjajem. Nadumno znanje podràva samo sebe. Njemu nije potrebno da ga podràva vera; ono ìvi svojom sopstvenom izvesno{}u. Moète re}i da }e za dalje napredovanje, dalji razvoj biti potrebna vera. Ne, jer dalji razvoj }e nastaviti na bazi Znanja, ne Neznanja. Kora~a}emo u svetlosti znanja ka njegovim sopstvenim {irim vidicima samoispunjenja. 1 Ova opaànja su apropo slede}e izjave u jednom ~lanku Mahatme Gandija

koji je jedan sadaka dao [ri Aurobindu radi njegovog mi{ljenja:

"Drìm da je kompletna realizacija nemogu}a u ovom otelovljenom

ìvotu. Niti je neophodna. @iva neuzdrmana vera je sve {to se traì za

dostizanje pune duhovne visine koju ljudska bi}a mogu dosti}i."

***

Evolucija iz Nesvesnog ne mora da bude bolna ako nema otpora; ona namerno moè biti sporo i prelepo rascvetavanje Boànskog. ôvek bi trebalo da bude u stanju da vidi kako prelepa spolja{nja Priroda moè biti, a obi~no i jeste, mada je i sama prividno "nesvesna". Za{to bi rast svesti u unutra{njoj Prirodi pratilo tako mnogo ru`no}e i zla koji kvare lepotu spolja{nje tvorevine? Zbog izopa~enosti koju je izrodilo Neznanje, koje je u{lo sa @ivotom a pove}alo se u Umu – to je La`nost, Zlo koje je ro|eno zbog otupelosti stanja usnulosti Nesvesnog koje razdvaja njegovo delovanje od svetlosnosti tajnog Svesnog koje je sve vreme unutar njega. Ali to nije moralo da bude tako izuzev zbog nadvladavaju}e Volje Svevi{njeg koja je zna~ila da mogu}nosti izopa~enja od strane nesvesti i neznanja treba da se ispolje kako bi se eliminisale kroz to da im se da {ansa, po{to svaka mogu}nost mora da se ispolji negde: ~im se elimini{e, boànsko Ispoljenje u Materiji }e biti

ve}e nego {to bi ina~e moglo biti, jer }e kombinovati sve mogu}nosti involuirane u ovu te{ku tvorevinu a ne neke od njih kao {to bi se u lak{oj i manje napornoj tvorevini moglo prirodno desiti.

"Od lepote do ve}e lepote, od radosti do intenzivnije radosti, kroz naro~ito prilago|avanje ~ula" – da, to bi bio normalan tok boànskog ispoljenja, ma koliko postepenog, u Materiji. "Neskladan zvuk i odbojan vonj" su tvorevine nesklada izme|u svesti i Prirode i ne postoje po sebi; oni ne bi bili prisutni za oslobo|enu i uskla|enu svest, jer bi bili strani njenom bi}u, niti bi uticali na du{u i Prirodu koji se ispravno razvijaju. âk ni "rigaju}i vulkan, svelome}a gromovita oluja i vitlaju}i tajfun" nisu po sebi grandiozne i prelepe stvari i samo {tetne ili uàsne u o~ima svesti koja nije u stanju da se sretne ili pozabavi njima ili da sklopi pakt sa duhovima Vetra i Vatre. Vi pretpostavljate da ispoljenje iz Nesvesnog mora biti ono {to je ono sada i ovde i da nikakva druga vrsta sveta Materije nije bila mogu}a, ali sklad materijalne Prirode po sebi pokazuje da to ne mora nu`no da bude neskladna, zla, besno istumbana i bolna tvorevina – psihi~ko bi}e, ako mu se dopusti da se ispolji iz prvog u @ivotu i Umu i da predvodi evoluciju umesto da bude sklonjeno iza vela, bi bilo princip sklada koji se vazda izliva: svako ko je osetio psihi~ko na delu u sebi, slobodno od vitalne intervencije, moè smesta da uvidi da bi ovo bio njegov efekat zbog njegovog nepogre{ivog opaànja, istinskog izbora, skladnog delovanja. Ako to nije bilo tako, to je zato {to su Mra~ne Sile na~inile od @ivota onog koji zahteva, umesto instrument. U stvarnost

Neprijatelja Hostiles, prim. prev. i prirodu njihove uloge i trend njihovog nastojanja ne moè da sumnja niko ko je imao svoju unutra{nju viziju nezape~a}enu i ko je imao tu neprijatnost da se sa njima upozna.

*** To nije za poricanje, nijedno duhovno iskustvo ne}e poricati da je ovo neidealan i nezadovoljavaju}i svet, sna`no ozna~en pe~atom nedovoljnosti, patnje, zla. Uistinu ovo opaànje je na neki na~in polazi{na ta~ka duhovnog poriva – osim za retke kojima ve}e iskustvo do|e spontano bez da ih na to primorava snaàn i preovladavaju}i, povre|uju}i i razdvajaju}i ose}aj Senke koja visi nad celim rasponom ovog ispoljenog postojanja. Ali i dalje ostaje pitanje da li je sve ovo, kako se tvrdi, su{tinski karakter sveg ispoljenja ili barem dotle dok postoji fizi~ki svet ono mora da bude te prirode, tako da èlja za

Pisma o Jogi 27

ro|enjem, volja da se ispolji ili stvara mora da se posmatra kao prvobitni greh a povla~enje iz ro|enja ili ispoljenja kao jedini mogu}i na~in spasenja. Za one koji na to gledaju tako ili nekim srodnim gledi{tem – a ti su ve}ina – postoje dobro poznati putevi izlaza, direktna pre~ica do duhovnog izbavljenja. Ali u istoj meri to mo`da nije tako, ve} se to tako samo ~ini na{em neznanju ili delimi~nom znanju – nesavr{enost, zlo, patnja moè biti da su spopadaju}a okolnost ili bolan prelaz, ali ne sam uslov ispoljenja, ne sama su{tina ro|enja u Prirodi. A ako je tako, najvi{a mudrost ne}e leàti u bekstvu, ve} u porivu za pobedom ovde, u saglasnom zdruìvanju sa Voljom u pozadini sveta, u otkri}u duhovne kapije ka savr{enstvu koja }e istovremeno biti otvaranje za ~itav silazak Boànske Svetlosti, Znanja, Mo}i, Blaènosti.

Svo duhovno iskustvo potvr|uje da postoji ne{to Trajno iznad prolaznosti ovog ispoljenog sveta u kom ìvimo i ove ograni~ene svesti u ~ijim uzanim granicama opipavamo i borimo se i da su njegove karakteristike beskraj, samopostojanje, sloboda, apsolutna Svetlost, apsolutna Blaènost. Da li onda postoji nepremostiv procep izme|u onoga {to je izvan i onoga {to je ovde ili su oni dve stalne suprotnosti i samo napu{tanjem ove avanture u Vremenu koje je iza, preskakanjem procepa mogu ljudi da dosegnu Ve~no? Ovo je ono {to izgleda da je na kraju jedne linije iskustva koju je sledio do svog strogog zaklju~ka Budizam a malo manje strogo izvestan tip Monisti~ke duhovnosti koja dopu{ta neku vezu sveta sa boànskim, ali ih na kraju ipak suprotstavljaju jedno drugom kao istinu i iluziju. Ali postoji tako|e ovo drugo i nesumnjivo iskustvo da je Boànsko ovde u svemu kao i iznad i u pozadini svega, da je sve u Tome i da je To kada se vratimo od njegove pojavnosti do njegove Stvarnosti. Zna~ajna je, i prosvetljuju}a, ~injenica da Znalac Bramana ~ak i koji se kre}e i deluje u svetu, ~ak i koji trpi sve njegove {okove, moè da ìvi u nekom apsolutnom miru, svetlosti i blaènosti Boànskog. Onda postoji ne{to drugo sem te puke o{tre opre~nosti – postoji misterija, problem za koji bi se pomislilo da mora da dopusti neko manje o~ajni~ko re{enje. Ova duhovna mogu}nost upire prstom izvan sebe i donosi tra~ak nade u tamu na{eg palog postojanja.

I smesta se pojavljuje prvo pitanje – da li je ovaj svet nepromenljivi sled istih pojava uvek ili postoji li u njemu evolutivni poriv, evolutivna ~injenica, lestvica uspona nekud iz prvobitnog prividnog Neznanja do sve razvijenije svesti, od svakog razvitka koji se i dalje uspinje, izranjaju}i na najvi{im visinama koje nisu jo{ u na{em

normalnom doma{aju? Ako je tako, koji je smisao, osnovni princip, logi~ki zaklju~ak tog napredovanja? Sve izgleda da ukazuje na takvo napredovanje kao na ~injenicu – na duhovnu a ne samo fizi~ku evoluciju. Ovde tako|e postoji opravdavaju}a linija duhovnog iskustva u kojoj otkrivamo da je Nesvesno, iz kojeg sve drugo kre}e, samo prividno, jer u njemu postoji involuirana Svest sa beskrajnim mogu}nostima, svest koja nije ograni~ena ve} kosmi~ka i beskrajna, skriveno Boànsko koje je samo sebe utamni~ilo, utamni~eno u Materiji ali sa svakom potencijalno{}u koju sadràva u svojim tajnim dubinama. Iz ove prividne Nesvesnosti svaka potencijalnost se razotkriva kad je njen red, prvo organizovana Materija koja skriva unutra prebivaju}i Duh, onda @ivot koji izranja u biljci i povezuje se u ìvotinji sa rastu}im Umom, potom Um i sam evoluiran i organizovan u ôveku. Ova evolucija, ovo duhovno napredovanje – da li ona staje ovde u nesavr{enom umnom bi}u zvanom ôvek? Ili je njena tajna naprosto niz ponovnih ro|enja ~ija je jedina svrha bi}a da radi do ta~ke na kojoj moè da sazna svoju sopstvenu jalovost, odrekne se sebe i sko~i u neko prvobitno nero|eno Postojanje ili Nepostojanje? Postoji barem mogu}nost, na izvesnoj ta~ki dolazi izvesnost, da postoji daleko ve}a svest od one koju nazivamo Umom, i da uspinjanjem jo{ dalje uz lestvicu moèmo na}i ta~ku u kojoj stisak materijalne Nesvesnosti, vitalnog i umnog Neznanja prestaje; princip svesti postaje sposoban za ispoljenje koje osloba|a ne delimi~no, ne nesavr{eno, ve} radikalno i celovito ovo utamni~eno Boànsko. U ovoj viziji svaki

stadijum evolucije ~ini se da postoji usled silaska vi{e i vi{e ve}e po

visini, higher oba puta, prim. prev. Mo}i svesti, uzdiù}i zemni ìvot, stvaraju}i novi sloj, ali najvi{i tek ostaju da si|u a upravo njihovim silaskom }e zagonetka zemnog postojanja dobiti svoje re{enje i ne samo du{a ve} i sama Priroda na}i svoje izbavljenje. To je Istina koja je bila sagledana u bljeskovima, u sve ve}oj i ve}oj potpunosti u svom

smislu od strane niza proroka seers, prim. prev. koje bi Tantra nazvala tragaocima-herojima i boànskim tragaocima i koji bi se sada mogao bliìti ta~ki spremnosti za njegovo puno otkrovenje i iskustvo. Onda {ta god bio te{ki teret napora i patnje i tame u svetu, ipak ako postoji to kao njen visoki rezultat koji ~eka na nas, sve {to je ranije proteklo mo`da sna`ni i odva`ni ne}e smatrati prevelikom cenom za slavu koja }e do}i. U svakom slu~aju senka se odiè; postoji Boànska Svetlost koja se naginje nad svetom i nije samo daleki Sjaj s kojim je nemogu}e op{titi.

Pisma o Jogi 29

Ta~no je da i dalje ostaje problem za{to je sve ovo {to jo{ uvek jeste bilo neophodno – ovi grubi po~eci, ovaj dug i olujni prelaz – za{to bi se zahtevala debela i optere}uju}a cena, za{to su zlo i patnja uop{te trebali da budu tu. Jer za 'kako' (je do{lo do) pada u Neznanje naspram 'za{to', za efektivni uzrok, postoji znatno slaganje u svem duhovnom iskustvu. Upravo podela, razdvajanje, princip izolovanosti od Trajnog i Jednog je ono {to ga je izazvalo; upravo zato {to je ego postavio na poloàj sebe u svetu koji isti~e njegovu sopstvenu èlju i samoisticanje pre biraju}i njega od jedinstva sa Boànskim i svoje jednosti sa svim; upravo zato {to je umesto jednoj vrhovnoj Sili, Mudrosti, Svetlosti koja odre|uje sklad svih sila dopu{teno svakoj Ideji, Sili, Formi stvari da odradi sebe {to dalje moè u masi beskrajnih mogu}nosti kroz svoju odvojenu volju i neizbe`no na kraju kroz sukob sa drugima. Podela, ego, nesavr{ena svest i napipavanje i borba odvojenog samoisticanja su efikasan uzrok patnje i neznanja u ovom svetu. îm su se svesti razdvojile od jedne svesti, pale su neizbe`no u Neznanje i poslednji rezultat Neznanja je bila Nesvesnost; iz mra~ne ogromne Nesvesnosti ovaj materijalni svet izni~e i iz njega du{a koja se evolucijom probija u svest, privu~ena ka skrivenoj Svetlosti, uspinju}i se ali i dalje naslepo ka izgubljenoj Boànskosti iz koje je do{la.

Ali za{to je sve ovo uop{te trebalo da se desi? Jedan uobi~ajen na~in da se ovo pitanje postavlja i da se na njega odgovara treba eliminisati od po~etka – ljudski na~in i njegov eti~ki bunt i osudu, njegov emotivni pokli~. Jer nije, kako neke religije pretpostavljaju, nadkosmi~ko, samovoljno, li~no Boànstvo kojeg se samog pad ni{ta ne ti~e ono koje je nametnulo zlo i patnju stvorenjima stvorenim kapriciozno njegovim ukazom. Boànsko koje znamo je Beskrajno Bi}e u ~ijem beskrajnom ispoljenju su ove stvari do{le – Boànsko samo je ono koje je ovde, iza nas, proìmaju}i ispoljenje, podràvaju}i svet svojom jedno{}u; to je Boànsko koje je u nama koje i samo drì teret pada i njegovu mra~nu posledicu. Ako iznad Ono stoji zauvek u svojoj savr{enoj Svetlosti, Blaènstvu i Miru, Ono je tako|e i ovde; njegova Svetlost, Blaènsto i Mir su potajno ovde podràvaju}i sve; u nama postoji duh, sredi{nje prisustvo ve}e od niza povr{inskih li~nosti, koji, poput samog vrhovnog Boànskog, nije prevagnut sudbinom koju one trpe. Ako otkrijemo ovo Boànsko unutar nas, ako znamo sebe kao duh koji je jedne su{tine i bi}a sa Boànskim, to je na{a kapija za izbavljenje i u njemu moèmo da ostanemo mi sami, ~ak i usred

ovosvetskih nesklada, svetlosni, blaèni i slobodni. Toliko predstavlja staro svedo~enje duhovnog iskustva.

Ali ipak koja je svrha i poreklo nesklada – za{to je do{la ova podela i ego, ovaj svet bolne evolucije? Za{to moraju zlo i tuga da kro~e u boànsko Dobro, Blaènstvo i Mir? Te{ko je odgovoriti ljudskoj inteligenciji na njenom sopstvenom nivou, jer svest kojoj poreklo ove pojave pripada i za koju ovo stoji, dakle, automatski opravdano u nadintelektualnom znanju, je kosmi~ka a ne individualizovana ljudska inteligencija; ona vidi u ve}im prostorima, ima druga~ije vi|enje i saznavanje, druga~ije uslove svesti od ljudskog razuma i ose}anja. Ljudskom umu moglo bi se odgovoriti da dok je u sebi Beskraj mogao biti slobodan od ovih tumbanja, ipak ~im je ispoljenje otpo~elo beskrajna mogu}nost tako|e je otpo~ela, a me|u beskrajnim mogu}nostima ~ija je funkcija univerzalnog ispoljenja da se odradi, negacija, prividna efektivna negacija – sa svim svojim posledicama – Mo}i, Svetlosti, Mira, Blaènstva je vrlo o~igledno bila jo{ jedna od mogu}nosti. Ako se postavi pitanje za{to je, premda je bila mogu}a, trebalo da se prihvati, odgovor najbliì Kosmi~koj Istini koji ljudska inteligencija moè da sa~ini je da u odnosima ili u prelazu Boànskog u Jednosti i Boànskog u Mno{tvu, ovo zlokobno 'mogu}e' postalo je u izvesnoj ta~ki 'neminovno'. Jer ~im se pojavi, ono sti~e za Du{u koja silazi u evolutivno ispoljenje neodoljivu privla~nost koja stvara neminovnost – privla~nost koja bi se kod ljudi na zemaljskom nivou mogla tuma~iti kao poziv neznanog, radost opasnosti i te{ko}e i avanture, volja da se poku{a nemogu}e, da se odradi nesra~unljivo, volja da se stvori novo i nestvoreno svojim vlastitim sopstvom i ìvotom kao materijalom, fasciniranost opre~nostima i njihovim te{kim uskla|ivanjem – te stvari prevedene u jednu drugu nadfizi~ku, nadljudsku svest, vi{u i {iru od umne, bile su isku{enje koje je dovelo do pada. Jer prvobitnom bi}u svetlosti na ivici silaska jedina nepoznanica je bila dubine ambisa, mogu}nosti Boànskog u Neznanju i Nesvesnosti. Na drugoj strani od Boànske Jednosti {iroko slaganje, samilosno, saglasno, pomaù}e, vrhovno znanje da ta stvar mora da se desi, da pojaviv{i se mora da se odradi, da je njegova pojava u izvesnom smislu deo neizra~unljive beskrajne mudrosti, da ako je zaranjanje u No} bilo neizbe`no, izranjanje u nov Dan kakvog nije bilo pre je tako|e bila izvesnost, i da bi jedino tako izvesno ispoljenje Svevi{nje Istine moglo biti izdejstvovano – radom sa njegovim pojavnim suprotnostima kao polazi{nom ta~kom evolucije, kao uslovom postavljenim za preobraàvaju}e izranjanje. U tom

Pisma o Jogi 31

odobravanju tako|e je prigrljena volja za ve}om @rtvom, silazak samog Boànskog u Nesvesnost da preuzme teret Neznanja i njegove

posledice, da interveni{e kao Avatar i Vibuti Vibhuti kora~aju}i izme|u dvostrukog znaka Krsta i Pobede ka ispoljenju i izbavljenju. Previ{e slikovit opis neizrecive Istine? Ali bez slika kako predstaviti intelektu misteriju koja je daleko iznad njega? Jedino kada ~ovek pre|e barijeru ograni~ene inteligencije i uzme udela u kosmi~kom iskustvu i znanju koje vidi stvari iz istovetnosti, vrhovne stvarnosti koje leè u pozadini ovih slika – slika koje odgovaraju zemaljskim ~injenicama – poprimaju svoje boànske oblike i osete se kao jednostavne, prirodne, podrazumevane u su{tini stvari. Jedino ulaskom u tu ve}u svest moè ~ovek da shvati neminovnost svoje samotvorevine i njenu svrhu.

Ovo je zaista samo Istina o ispoljenju kakva se predstavlja svesti kada stoji na grani~noj crti izme|u Ve~nosti i silaska u Vreme gde je odnos izme|u Jednog i Mno{tva samoodre|en, zona gde sve {to treba da bude se podrazumeva, ali nije jo{ u akciji. Ali oslobo|ena svest moè da se digne vi{lje gde problem vi{e ne postoji i odatle da ga vidi u svetlu vrhovne istovetnosti gde je sve predodre|eno u automatskoj samopostoje}oj istini stvari i samoopravdano apsolutnoj svesti i mudrosti i apsolutnom Blaènstvu koje je u zale|u sve tvorevine i netvorevine a potvrda i negacija se obe vide o~ima neizrecive Stvarnosti koja ih pu{ta i miri. Ali to znanje nije mogu}e izraziti ljudskom umu; njegov jezik je suvi{e teàk za de{ifrovanje, sama svetlost suvi{e blje{tava za svest koja je navikla na stres i zamra~enost kosmi~ke zagonetke i upetljana u nju da bi sledila trag ili shvatila njenu tajnu. U svakom slu~aju, jedino kada se uzdignemo u duhu izvan zone tame i borbe mi ulazimo u njen pun zna~aj i dolazi do izbavljenja du{e od njene enigme. Uzdi}i se do te visine oslobo|enja je istinski izlaz i jedino sredstvo nesumnjivog znanja.

Ali oslobo|enje i transcendencija ne moraju nu`no da nametnu nestanak, puko rastapanje iz ispoljenja; ono moè da pripremi oslobo|enje u delovanje najvi{eg znanja i intenzitet Mo}i koja moè da preobrazi svet i ispuni evolutivni poriv. To je uspon do tamo odakle vi{e ne postoji pad, ve} krilati ili samosuzdràni silazak svetlosti, sile i Anande.

Ono {to je uro|eno u sili bi}a je ono {to se ispoljava kao postajanje; ali {ta }e biti ispoljenje, njegovi uslovi, njegova ravnoteà energija, njegovo ure|enje principa zavisi od svesti koja dela u stvarala~koj sili, od mo}i svesti koju Bi}e pu{ta iz sebe za ispoljenje. U

prirodi Bi}a je da bude u stanju da stepenuje i varira svoje mo}i svesti i da odre|uje prema stepenu i varijaciji svoj svet ili svoj stepen i opseg samootkrovenja. Ispoljena tvorevina je ograni~ena od strane mo}i kojoj pripada i vidi i ìvi u skladu sa njom, i moè samo da vidi vi{e, da ìvi mo}nije, da promeni svoj svet otvaranjem ili kretanjem prema ve}oj mo}i svesti koja je iznad nje ili teraju}i je da si|e. To je ono {to se de{ava u evoluciji svesti u na{em svetu, svetu neìve materije koja daje pod naglaskom ove nu`nosti mo} ìvota, mo} uma koji donose u nju nove oblike tvorevine i i dalje rade da proizvedu, da u~ine da se u njih spusti, ne{to nadumne mo}i. To je, dalje, operacija stvarala~ke sile koja se kre}e izme|u dva pola svesti. Na jednoj strani postoji tajna svest unutra i iznad koja sadrì u sebi sve mogu}nosti – tamo ve~no ispoljena, ovde ~ekaju}i da se rodi – svetlosti, mira, mo}i i blaènstva. Na drugoj strani postoji druga, spolja{nja na povr{ini i ispod, koja kre}e od prividne suprotnosti nesvesti, inercije, slepog stresa,

mogu}nosti patnje i raste primanjem u sebe vi{e i vi{e higher oba

puta, prim. prev. mo}i koje je teraju da uvek ponovo stvara svoje ispoljenje u ve}em smislu, svaka nova tvorevina ove vrste iznosi ne{to od unutra{nje mogu}nosti, ~ine}i sve vi{e mogu}im da se spusti Savr{enstvo koje ~eka iznad. Sve dok je spolja{nja li~nost koju nazivamo sobom usredsre|ena u niìm mo}ima svesti, zagonetka njenog sopstvenog postojanja, njena svrha, njena neophodnost za nju je nere{iva enigma; ako se i{ta od te istine i prenese ovom spolja{njem umnom ~oveku, on to tek nesavr{eno shvata i mo`da pogre{no tuma~i ili zloupotrebi ili pogre{no proìvi. Njegov istinski {tap za hodanje je napravljen vi{e od vatre vere nego od bilo kog potvr|enog i nesumnjivog svetla znanja. Jedino uzdizanjem ka vi{oj svesti izvan umne crte i stoga nadsvesne sada za njega on moè da izroni iz svoje nesposobnosti i svog neznanja. Njegovo puno oslobo|enje i prosvetljenje }e do}i kada on pre|e tu crtu u svetlost novog nadsvesnog postojanja. To je transcendencija koja je bila cilj te`nje mistika i duhovnih tragalaca.

Ali po sebi ova promena ne bi ni{ta promenila u tvorevini ovde, izvla~enje oslobo|ene du{e iz sveta ne menja ni{ta u svetu. Ali ovaj prelazak crte ako nije okrenut samo ka uzlaze}oj, ve} i silaze}oj svrsi zna~io bi preobraàj crte od onoga {to je ona sada, poklopac, barijera, u prolaz za vi{e mo}i svesti Bi}a koje je sada iznad nje. To bi zna~ilo novu tvorevinu na Zemlji, uvo|enje krajnjih mo}i koje bi preokrenule uslove ovde, onoliko koliko bi to dalo tvorevinu podignutu u punu poplavu duhovne i nadumne svetlosti na mestu one koja izranja u

Pisma o Jogi 33

polu-svetlost uma iz tame materijalne nesvesnosti. Jedino u takvoj punoj poplavi realizovanog duh otelovljeno bi}e bi moglo znati, u smislu svega {to je bilo involuirano u njega, zna~enje privremene neophodnosti njegovog silaska u tamu i njene uslove i istovremeno da ih rastopi svetlosnom transmutacijom u ispoljenje ovde razotkrivenog Boànskog, a ne vi{e zakriljenog velom i preru{enog ili prividno izobli~enog.

***

Pretpostavljam da niste pro~itali moju Riddle of this World,1

Zagonetka ovog sveta, prim. prev. ali sli~no je re{enje ono koje dajem ovde. X-ov na~in kako je to izrazio je za mrvicu isuvi{e "Vedantsko-Teisti~ki" – po mom vi|enju to je transakcija izme|u Jednog i Mno{tva. U po~etku vi ste bili ti (ne ljudsko u vama koje se sada buni ve} sredi{nje bi}e) koji ste prihvatili ili ~ak pozvali avanturu Neznanja; àlost i borba su nu`na posledica uranjanja u nesvesnost i evolutivnog izranjanja iz nje. Obja{njenje je da je imalo cilj, krajnju igru Boànske Svesti i Anande ne u njenoj prvobitnoj transcendenciji ve} pod uslovima za koje je uranjanje u Nesvesnost bilo neophodno. To je u osnovi kosmi~ki problem i moè se shvatiti samo iz kosmi~ke svesti. Ako èlite re{enje koje }e biti prijatno ljudskom umu i ose}anjima, bojim se da nema nijednog. Nema sumnje, da su ljudi stvorili univerzum, oni bi to u~inili mnogo bolje; ali oni nisu bili tu da ih konsultuju kad su pravljeni. Jedino je va{e sredi{nje bi}e bilo tu i ono je bilo mnogo bliè u svojoj smeloj strmoglavosti Vivekanandinom ili X-ovom nego snu`denom oprezu va{e mrmljaju}e i dr{}u}e ljudske umnosti sada{njeg trenutka – u protivnom nikad ne bi si{lo dole u avanturu. Ili mo`da nije shvatilo u {ta upada? Isto je i sa onima koji se valjaju pod svojim krstom. âk i sada se valjaju jer ne{to u njima voli valjanje i nose krst jer ne{to u njima bira da pati. Dakle? – 1 To je bio naslov dat prethodnom dugom pismu kada je prvi put objavljeno u

novembru 1933, zajedno sa jo{ nekim pismima, u istoimenoj knjizi.

***

Evropski tip monizma je obi~no panteisti~ki i prepli}e univerzum i Boànsko tako blisko skupa da jedva da se mogu razdvojiti. Ali koje obja{njenje zla i bede moè tu da postoji? Indijsko gledi{te je da je

Boànsko najunutarnjija supstanca univerzuma, ali je tako|e i izvan njega, transcendentno; dobro i zlo, sre}a i beda su samo pojave kosmi~kog iskustva zahvaljuju}i podeli i umanjenju svesti u ispoljenju, ali nisu deo su{tine ili nepodeljenje celo-svesti bilo Boànskog, bilo na{eg sopstvenog duhovnog bi}a.

*** Involucija je Boànskog u Nesvesnost i ona se obavlja umetanjem ravni koje se nalaze izme|u (prekoum itd, um, vital – onda uranjanje u Nesvesno koje je poreklo materije). Ali sve to nije proces koji daje odgovor na evoluciju u obratnom smislu – jer nema potrebe za time, ve} gradacija svesti koja je namenjena tome da omogu}i evoluciju ka gore.

*** Postoje tri sile kosmosa kojima su sve stvari podre|ene – stvaranje, odràvanje i uni{tenje; {ta god da je stvoreno traje neko vreme, onda po~inje da se oru{ava. Oduzimanje Sile uni{tenja podrazumeva tvorevinu koja ne}e biti uni{tena ve} traje i razvija se uvek. U Neznanju uni{tenje je neophodno radi napretka – u Znanju, tvorevini Istine, zakon je taj o stalnom razmotavanju bez ikakve Pralaje

Pralaya .

***

Velike prirodne katastrofe kada se nadum bude spu{tao: Ne mora da bude. Nu`no }e biti velikih promena ali one ne moraju da budu katastrofalne. Kada postoji snaàn pritisak od prekoumnih sila radi promene, tada je verovatno da do|e do katastrofa zbog otpora i sukoba sila. Nadumno ima ve}e – u svojoj puno}i potpuno ovladavanje stvarima i mo} uskla|ivanja koja moè da prevazi|e otpor sredstvima druga~ijim od dramati~ne borbe i nasilja.

***

Da, do{lo je do nekog napretka po tom pitanju psihi~ka promena i sav napredak u psihi~koj ili duhovnoj svesti sadaka ~ini silazak lak{im. Ali glavni uzrok je da prekoumni princip koji je neposredna tajna

Pisma o Jogi 35

podr{ka sada{nje zemaljske prirode sa svim svojim ograni~enjima sve vi{e i vi{e dolazi pod pritisak nadumnog i propu{ta ve}u Svetlost i Mo}. Jer sve dok prekoum interveni{e (budu}i da je princip prekouma igra sila, gde svaka poku{ava da ostvari sebe kao Istinu) zakon borbe ostaje i sa njim prilika za opre~ne Sile.

*** Koliko ja mogu da vidim, ~im se nadumno uspostavi u Materiji, preobraàj }e biti mogu} pod uslovima koji zadaju puno manje nevolje nego oni koji sada postoje. Ovi lo{i uslovi postoje usled ~injenice da Neznanje drì posed a da su neprijateljske Sile uspostavljeni autoritet, dakle, kojima nije stalo da odustanu od svog stiska a nema pune sile Svetlosti uspostavljene u svesti Zemlje koja ne samo {to bi stala pred njihovu punu silu tame, ve} je i prevagnula.

*** Gre{ka tog argumenta leì u premisi koja je data na po~etku da }e se ~ak i nakon supramentalizacije te{ko}e i napadi nastaviti. U nadumnoj svesti takvi napadi nisu mogu}i – koegzistencija nadumnog i niè tame u istom bi}u i telu nije mogu}a. Upravo iz tog razloga supramentalizacija telesne svesti je izneta kao uslov uspe{nog preobraàja. Ako se napadi nastavljaju i mogu uspe{no da u|u, to zna~i da telesna svest nije jo{ supramentalizovana.

*** Silazak nadumnog moè da ubrza stvari, ali ne}e delovati kao lek koji se izdaje na recept niti }e da promeni sve za tren oka.

*** Najtamnije no}i su one koje pripremaju najve}a svitanja – i to je tako jer upravo u najdublju nesvesnost materijalnog ìvota moramo da unesemo ne posredni~ko svetlucanje ve} punu igru boànske Svetlosti.

***

1.2.34 Pretpostavlja se da je uvek godina ispoljavanja. 2.3.45 je godina mo}i – kada ispoljena stvar sti~e punu silu. 4.5.67 je godina potpune realizacije.

Pisma o Jogi 37

DRUGA GLAVA

INTEGRALNA JOGA I DRUGE STAZE

Pisma o Jogi 39

Integralna Joga i Druge Staze

JA se ne slaèm sa gledi{tem da je svet iluzija, mithya. Braman je ovde kao i u natkosmi~kom Apsolutu. Stvar koju treba prevazi}i je neznanje koje nas oslepljuje i spre~ava nas da spoznamo Bramana u svetu kao i izvan njega i istinsku prirodu postojanja.

*** [ankarino znanje je, kako je va{ Guru istakao, samo jedna strana Istine; to je znanje Svevi{njeg spoznatog duhovnim Umom kroz stati~nu ti{inu ~istog Postojanja. Ba{ zato {to je i{ao samo tom stranom [ankara nije bio u stanju da prihvati ili objasni poreklo univerzuma

osim kao iluziju, tvorevinu Maje Maya . Ukoliko ~ovek ne spozna Svevi{njeg sa dinami~ke kao i sa stati~ke strane, on ne moè da doìvi istinsko poreklo stvari i podjednaku stvarnost aktivnog Bramana. [akti

Shakti ili Mo} Ve~nog postaje onda mo} iluzije jedino, a svet postaje nerazumljiv, misterija kosmi~kog ludila, ve~ni delirijum Ve~nog. Koju god verbalnu ili idejnu logiku da ~ovek uvede da ga podrì, ovaj na~in vi|enja univerzuma ne obja{njava ni{ta; on samo podiè umnu formulu neobja{njivog. Jedino ako prilazite Svevi{njem kroz njegov dvostruki aspekt Sat i ît-[akti, dvostruki ali nerazdvojan, moè da totalna istina stvari postane ispoljena unutra{njem iskustvu. Ovu drugu stranu su razvili [akta Tantrici. Te dve zajedno, Vedantska i Tantri~ka istina ujedinjene, mogu da stignu do integralnog znanja.

Ali filozofski gledano ovo je ono do ~ega dolazi u~enje va{eg Gurua i to je o~igledno potpunija istina i {ire znanje nego ono koje je dato [ankarinom formulom. Na njega je ve} ukazano u Gitinom

u~enju o Puru{otami Purushottama i Para{akti (Adja Adya [akti)

koji postaju \iva Jiva i podupiru univerzum. O~igledno je da su i Puru{otama i Para{akti oboje ve~ni i da su nerazdvojni i jedno u bi}u; Para{akti ispoljava univerzum, ispoljava tako|e Boànsko u

univerzumu kao I{varu Ishwara a Ona sama se pojavljuje kraj Njega kao I{vari [akti. Ili, moèmo re}i, Svevi{nja Svesna Mo} Svevi{njega je ta koja ispoljava ili isti~e sebe kao I{vara I{vari, Atma Atma-{akti,

Puru{a Prakriti, \iva \agat Jagat . To je istina u svojoj potpunosti

koliko um moè da je uobli~i. U nadumu ta se pitanja ~ak ni ne pojavljuju: jer um je onaj koji stvara problem stvaraju}i suprotnosti izme|u aspekata Boànskog koji nisu stvarno suprotstavljeni jedan drugom, ve} su jedno i nerazdvojno.

Ovo nadumno znanje nije jo{ dostignuto, jer sam nadum nije jo{ dostignut, ali njegov odraz u intuitivnoj duhovnoj svesti je tu i to je ono {to je o~igledno spoznao u iskustvu va{ Guru i ono {to je on izraàvao umnim terminima u citiranom pasusu. Mogu}e je i}i ka znanju po~ev{i sa iskustvom rastakanja u Jednom, ali pod uslovom da ne stanete tu, smatraju}i to kao najvi{u Istinu, ve} da produìte da spoznate isto to Jedno kao svevi{nju Majku, Silu Svesti Ve~nog. Ako, s druge strane, prilazite kroz Svevi{nju Majku, ona }e vam dati oslobo|enje u tihom Jednom tako|e, kao i spoznaju dinami~kog Jednog, a odatle je lak{e sti}i do Istine u kojoj su oba jedno i nerazdvojno. Istovremeno, procep koji je stvorio um izme|u Svevi{njeg i Njegovog ispoljenja biva premo{}en, i vi{e nema naprsline u istini koja sve ~ini nerazumljivim. Ako u svetlu ovoga ispitate ono ~emu vas je va{ Guru nau~io, vide}ete da je to ista stvar re~ena manje metafizi~kim jezikom.

[to se ti~e Ade{a Adesh, Poruka od Boànskog, prim. prev. , ljudi govore o Ade{u bez da prave neophodne razlike, ali te razlike moraju da se naprave. Boànsko nam govori na mnogo na~ina i nije uvek obavezuju}a Ade{ ta koja dolazi. Kada dolazi, ona je jasna i neodoljiva, um mora da poslu{a i nema mogu}eg pitanja, ~ak i kada je ono {to dolazi u suprotnosti sa prethodnim idejama umne inteligencije. Takvu Ade{ sam ja imao kada sam do{ao da se sklonim u Pondi~eri. Ali mnogo ~e{}e ono {to je re~eno je sugestija ili ~ak i manje, puko ukazivanje koje um moè da ne sledi jer nije impresioniran njegovom obavezuju}om nu`no{}u. To je ne{to ponu|eno ali ne nametnuto, mo`da ne{to {to nije ~ak ni ponu|eno ve} samo predloèno od strane Istine iznad.

***

Ako je [ankarina koncepcija nediferencirane ~iste Svesti kao Bramana va{ pogled na to, onda nije staza ove joge ono {to treba da sledite; jer ovde je spoznaja ~iste Svesti i Bi}a samo prvi korak a ne cilj. Ali unutra{nji stvarala~ki poriv iznutra ne moè da ima mesto u nediferenciranoj Svesti – svo delovanje i stvaranje joj nu`no moraju biti strani.

Pisma o Jogi 41

Ja ne zasnivam svoju jogu na nedovoljnom tlu da je Sopstvo (ne du{a) ve~no slobodno. Ta potvrda ne vodi ni~em izvan sebe same, ili, ako se iskoristi kao polazi{na ta~ka, moè podjednako lako da dovede do zaklju~ka da delovanje i stvaranje nemaju zna~aja ili vrednosti. Pitanje nije to ve} o smislu stvaranja, da li postoji Svevi{nji koji nije samo nediferencirana Svest i Bi}e, ve} izvor i podr{ka tako|e dinami~ke energije stvaranja i da li kosmi~ko postojanje za To ima zna~aj i vrednost. To je pitanje koje se ne moè re{iti metafizi~kom logikom koja se bavi re~ima i idejama, ve} duhovnim iskustvom koje ide izvan Uma i ulazi u duhovne stvarnosti. Svaki um je zadovoljan svojim sopstvenim rezonovanjem, ali za duhovne svrhe to zadovoljenje nema validnost, osim kao indikacija koliko i kojom linijom je svako spreman da ide poljem duhovnog iskustva. Ako va{e rezonovanje vodi do [ankarine ideje Svevi{njeg, to moè biti indikacija da je Vedanta

Advaita Adwaita (Majavada Mayavada ) va{ put napredovanja. Ova joga prihvata vrednost kosmi~kog postojanja i drì ga za

stvarnost; njen cilj je da se kro~i u vi{u Svest Istine ili Boànsku nadumnu Svest u kojoj su delovanje i stvaranje izraz ne neznanja i nesavr{enosti, ve} Istine, Svetlosti, Boànske Anande. Ali za to, predanost smrtnog uma, ìvota i tela toj Vi{oj Svesti je neophodna, po{to je isuvi{e te{ko za smrtno ljudsko bi}e da pro|e svojim sopstvenim naporom u nadumnu Svest u kojoj dinamizam vi{e nije umni ve} od sasvim druga~ije mo}i. Jedino oni koji mogu da prihvate poziv za takvu jednu promenu bi trebalo da kro~e u ovu jogu.

*** Ne znam da mogu ba{ puno da vam pomognem u vezi s odgovorom na pitanje va{eg prijatelja. Mogu samo da izloìm svoju poziciju po pitanju tih stvari. 1. [ANKARINO OBJA[NJENJE UNIVERZUMA

Prili~no je te{ko re}i u dana{nje vreme {ta je zaista bila [ankarina filozofija: postoje nebrojeni izlaga~i i niko od njih se ne slaè sa drugima. Pro~itao sam izjave koje su dale desetine njegovih tuma~a i svaki je sledio svoju sopstvenu liniju. Neki nam ~ak govore da on uop{te nije bio Majavadin, mada je uvek bio ~uven kao najve}i eksponent teorije Maje, ve} pre da je bio najve}i Realista u filozofskoj istoriji. Jedan istaknuti sledbenik [ankare je ~ak izjavio da su moja filozofija i [ankarina identi~ne, izjava od koje mi je maltene stao dah.

Ranije se mislilo da je [ankarina filozofija bila ta da je Svevi{nja Stvarnost besprostorni i bezvremeni Apsolut (Parabraman) koji je izvan svih odlika ili osobina, izvan sveg delovanja ili stvaranja, i da je svet tvorevina Maje, ne apsolutno nestvaran, ve} stvaran samo u vremenu i dok ~ovek ìvi u vremenu; ~im u|emo u znanje Stvarnosti, opaàmo da Maja i svet i sve u njemu nema trajno ili istinsko

postojanje. On je, ako ne nepostoje}i, ono barem laàn, jaganmithya; on je gre{ka svesti, on jeste i nije; on je iracionalna i neobja{njiva misterija po svom poreklu, mada moèmo videti njegov proces ili barem kako sebe odràva nametnutim svesti. Braman se vidi u Maji kao I{vara koji podràva dela Maje a prividno pojedina~na du{a zapravo nije ni{ta drugo do li Braman sam. Na kraju, me|utim, sve to

izgleda da je mit Maje, mithya, a ne ne{to stvarno istinito. Ako je to [ankarina filozofija, ona je za mene neprihvatljiva i neverovatna, ma koliko briljantno pametna bila i ma koliko smelo i o{tro obrazloèna; ona ne zadovoljava moj razum i ne slaè se sa mojim iskustvom.

Ne znam ta~no na {ta se misli pod tom juktivadom yuktivada . Ako se misli da je to samo radi osporavanja suparnika, onda taj deo filozofije nema osnovnu valjanost; [ankarina teorija uni{tava samu sebe. Ili je on mislio na to kao na dovoljno obja{njenje univerzuma ili nije. Ako jeste, nema koristi da ga odbaci kao Juktivadu. Mogu da shvatim tu dubokose`nu izjavu Majavadina da je ~itavo pitanje nelegitimno, jer Maja i svet ne postoje stvarno; zapravo, problem kako je svet nastao je samo deo Maje, nestvaran je poput Maje i ne pojavljuje se izistinski; ali, ako }e se dati neko obja{njenje, to mora biti stvarno, valjano i zadovoljavaju}e obja{njenje. Ako postoje dve ravni a u postavljanju pitanja brkamo te dve ravni, taj argument moè biti od vrednosti jedino ako obe ravni imaju neku vrstu postojanja a obrazlaganje i obja{njenje su ta~ni na niòj ravni ali prestaju da imaju bilo kakav smisao za svest koja je iza{la iz nje. 2. ADVAITA

Ljudi su skloni da govore o Advaiti kao da je ona identi~na sa Majavada monizmom, kao {to govore o Vedanti kao da je ona identi~na samo sa Advaitom; nije takav slu~aj. Postoji nekoliko oblika Indijske filozofije koji se zasnivaju na Jednoj Stvarosti, ali tako|e prihvataju stvarnost sveta, stvarnost Mno{tva, stvarnost razlika

Mno{tva kao i istovetnosti Jednog (bhedabheda). Ali Mno{tvo postoji u Jednom i od Jednog, razlike su varijacije u ispoljenju onoga {to je u osnovi vazda isto. Ovo zapravo vidimo kao op{ti zakon postojanja gde

Pisma o Jogi 43

je jednost uvek osnova sa beskrajnom mnogostruko{}u i razlikom u jednosti; kao {to, na primer, postoji jedno ~ove~anstvo, ali mnogo vrsta ljudi, jedna stvar koja se zove list ili cvet, ali mnogi oblici, obrasci, boje lista i cveta. Kroz ovo moèmo da se osvrnemo na jednu od osnovnih tajni postojanja, tajnu koja je sadràna u samoj jednoj Stvarnosti. Jednost Beskraja nije ne{to ograni~eno, okovano na svoje jedinstvo; ona je sposobna za beskrajnu mnogostrukost. Svevi{nja Stvarnost je Apsolut koji nije ograni~en ni jedno{}u ni mnogostruko{}u ve} je istovremeno u stanju da bude oba; jer oba su njegovi aspekti, mada je jednost osnovna a mnogostrukost zavisi od jednosti.

Mogu}a je realisti~ka kao i iluzionisti~ka Advaita. Filozofija

"@ivota Boànskog" The Life Divine, [ri Aurobindovo mo`da

naj~uvenije delo, prim. prev. je jedna takva realisti~ka Advaita. Svet je ispoljenje Stvarnog i stoga je i sam stvaran. Stvarnost je beskrajno i ve~no Boànsko, beskrajno i ve~no Bi}e, Sila Svesti i Blaènstvo. Ovo Boànsko je svojom mo}i stvorilo svet ili bolje re}i ispoljilo ga u svom sopstvenom beskrajnom Bi}u. Ali ovde u meterijalnom svetu ili u njegovoj osnovi ono se sakrilo u onome {to se ~ini kao da su njegove suprotnosti: Ne-Bi}e, Nesvesnost i Neosetljivost. To je ono {to danas nazivamo Nesvesnim koje izgleda kao da je stvorilo materijalni univerzum svojom nesvesnom Energijom, ali to je samo prividna slika, jer nalazimo na kraju da su sve skonosti sveta mogle biti ure|ene jedino delovanjem vrhovne tajne Inteligencije. Bi}e koje je skriveno u onom {to izgleda kao da je nesvesna praznina izranja u svetu prvo u Materiji, potom u @ivotu, potom u Umu i na kraju kao Duh. Prividno nesvesna Energija koja stvara je zapravo Sila Svesti Boànskog i njegov aspekt svesti, tajne u Materiji, po~inje da izranja u @ivotu, nalazi ne{to vi{e sebe u Umu i nalazi svoje istinsko sopstvo u duhovnoj svesti i na kraju nadumnoj Svesti kroz koju postaje svesna Stvarnosti, ulazi u nju i sjedinjuje se sa njom. To je ono {to nazivamo evolucijom koja je evolucija Svesti i evolucija Duha u stvarima i samo spolja evolucija vrsta. Tako tako|e, blaènstvo postojanja izranja iz prvobitne neosetljivosti, prvo u opre~nim oblicima zadovoljstva i bola, a onda mora da na|e sebe u blaènstvu Duha ili, kako se to naziva u Upani{adama, blaènstvu Bramana. To je sredi{nja ideja u obja{njenju univerzuma izloèna u "@ivotu Boànskom". 3. NIRGUNA I SAGUNA

U realisti~koj Advaiti nema potrebe da se gleda na Sagunu kao na tvorevinu iz Nirgune ili ~ak kao na drugorazrednu ili njoj

podre|enu: obe su jednaki aspekti jedne Stvarnosti, njena poloàj tihog statusa i po~inka i njen poloàj delovanja i dinami~ke sile; ti{ina ve~nog po~inka i mira podràva ve~no delovanje i pokret. Jedna Stvarnost, Boànsko Bi}e, nije vezano ni jednim ni drugim, jer ni na koji na~in nije ograni~ena; ona ih poseduje oboje. Nema nekompatibilnosti izme|u njih dvoje, kao {to je nema ni izme|u Mno{tva i Jednog, istovetnosti i razlike. To su sve ve~ni aspekti univerzuma koji ne bi mogao postojati ako bi bilo koji od njih bio odstranjen, i razumno je pretpostaviti da su oba do{la iz iste Stvarnosti koja je ispoljila univerzum i da su oba stvarna. Mi se jedino moèmo otarasiti prividne protivre~nosti – koja nije zaista protivre~nost ve} samo prirodna propratna pojava – ophode}i se prema jednoj ili drugoj kao prema iluziji. Ali te{ko da je razumno pretpostaviti da ve~na Stvarnost dopu{ta postojanje ve~ne iluzije sa kojom nema nikakve veze ili da podràva ili natura bi}u ispraznu kosmi~ku iluziju i da nema mo} za bilo kakvo drugo i stvarno delovanje. Sila Boànskog je uvek tu u ti{ini kao i u delovanju, neaktivna u ti{ini, aktivna u ispoljenju. Jedva da je mogu}e pretpostaviti da Boànska Stvarnost nema mo} ili silu ili da je njena jedina mo} da stvori sveop{tu la`nost,

kosmi~ku la` – mithya-u.

4. JEDINJENJA I RAZLAGANJE Nesumnjivo, sva jedinjenja, budu}i da nisu integralne stvari po

sebi ve} ne{to sloèno, mogu se razloìti. Tako|e, vaì i za ìvot, iako on nije fizi~ko jedinjenje, da ima krivulju ro|enja ili integracije i, nakon {to do|e do izvesne ta~ke, razlaganja, tj. dezintegracije, propadanja i smrti. Ali te ideje ili to pravilo ne mogu sa sigurno{}u da se primene na stvari po sebi. Du{a nije jedinjenje, ve} celina, stvar po sebi; ona se ne razlaè, najvi{e se moè re}i da ulazi u ispoljenje i izlazi iz ispoljenja. To vaì ~ak i za oblike druga~ije od sa~injenih fizi~kih ili sa~injenih ìvotnih oblika; oni se ne razlaù ve} se pojavljuju i nestaju ili najvi{e {to se moè re}i izblede iz ispoljenja. Sam um u odnosu na pojedina~ne misli je ne{to su{tinsko i trajno; on je mo} Boànske Svesti. Tako i ìvot, u odnosu na sa~injena ìva tela; tako mislim i da je ono {to nazivamo materijalnom energijom koja je zapravo sila su{tinske supstance u pokretu, mo} Duha. Misli, ìvoti, materijalni predmeti su formacije ovih energija, sa~injeni ili naprosto ispoljeni u skladu sa navikom igre pojedine energije. [to se ti~e elemenata, {ta je ~isto prirodno stanje jednog elementa? Prema savremenoj Nauci, ono {to je nazivano elementima ispostavilo se da su

Pisma o Jogi 45

jedinjenja, a ~isto prirodno stanje, ako ga i ima, mora biti stanje ~iste energije; to je ono ~isto stanje u koje jedinjenja uklju~uju}i i ono {to nazivamo elementima moraju oti}i kada pro|u razlaganjem u Nirvanu.

5. NIRVANA

[ta je onda Nirvana? U ortodoksnom Budizmu ona zna~i razlaganje, ne du{e – jer to ne postoji – ve} umnog jedinjenja ili toka

asocijacija iliti samskara samskara za koje gre{kom mislimo da smo to mi. U iluzionisti~koj Vedanti ona podrazumeva ne razlaganje ve} nestanak la`nog i nestvarnog pojedina~nog sopstva u ono jedno stvarno Sopstvo ili Bramana; ideja i iskustvo individualnosti je ono {to tako nestaje i prestaje – moèmo re}i la`na svetlost koja biva uga{ena

(nirvana) u istinskoj Svetlosti. U duhovnom iskustvu ona je nekad gubitak sveg ose}aja individualnosti u bezgrani~noj kosmi~koj svesti; ono {to je bilo individualno ostaje samo kao sredi{te ili kanal za tok kosmi~ke svesti i kosmi~ke sile i delovanja. Ili moè biti iskustvo gubitka individualnosti u transcendentnom bi}u i svesti u kojoj ose}aj kosmosa kao i individualnog nestaje. Ili, opet, moè biti u transcendenciji koja je svesna kosmi~kog delovanja i podràva ga. Ali na {ta mislimo pod individualnim? Ono {to obi~no nazivamo tim imenom je prirodni ego, izum Prirode koji drì skupa njeno delovanje u umu i telu. Ovaj ego mora da bude uga{en, u protivnom nije mogu}e potpuno oslobo|enje; ali individualno, tj. pojedina~no, sopstvo ili du{a nije ovaj ego. Pojedina~na du{a je duhovno bi}e koje se ponekad opisuje kao ve~ni deo Boànskog, ali se tako|e moè opisati i kao Boànsko samo, koje podràva svoje ispoljenje kao Mno{tvo. To je istinska duhovna individua koja se pojavljuje u svojoj potpunoj istini kada se otarasimo ega i na{eg la`nog razdvaja~kog ose}aja individualnosti, kad spoznamo svoju jednost sa transcendentnim i kosmi~kim Boànskim i sa svim bi}ima. To je ono {to ~ini mogu}im Boànski @ivot. Nirvana je korak ka njemu; nestanak la`ne razdvaja~ke individualnosti je nephodan uslov za na{e spoznavanje na{eg istinskog ve~nog bi}a i ìvljenje u njemu, da ìvimo boànski u Boànskom. Ali to moèmo da u~inimo i u svetu i ìvotu.

6. PONOVNO RO\ENJE

Ako je evolucija istina, i ako ona nije samo fizi~ka evolucija vrsta, ve} evolucija svesti, ona mora biti duhovna a ne samo fizi~ka ~injenica. U tom slu~aju, pojedinac je taj koji evoluira i raste u sve

razvijeniju i savr{eniju svest, a o~igledno to ne moè da se obavi tokom jednog kratkog i jedinog ljudskog ìvota. Ako postoji evolucija svesnog pojedinca, onda mora postojati ponovno ro|enje. Ponovno ro|enje je logi~ka nu`nost i duhovna ~injenica o kojoj moèmo imati iskustvo. Dokaza o ponovnom ro|enju, ponekad neodoljivo ubedljive prirode, ne manjka, ali do sada nisu pa`ljivo beleèni i objedinjeni. 7. EVOLUCIJA

U mom obja{njenju univerzuma izneo sam ovu klju~nu ~injenicu duhovne evolucije kao smisao na{eg postojanja ovde. Ona je niz uspona od fizi~kog bi}a i svesti, do vitalnog, bi}a kojim dominira ìvotno sopstvo, odatle do umnog bi}a ostvarenog u potpuno razvijenom ~oveku i odatle u savr{enu svet koja je izvan umne, u nadumnu Svest i nadumno bi}e, Svest Istine koja je integralna svest duhovnog bi}a. Um ne moè biti na{ poslednji svesni izraz jer um je u osnovi neznanje koje traga za znanjem; jedino nadumna Svest Istine je ona koja nam moè doneti istinsko i celo Znanje Sebe i Znanje sveta; jedino kroz nju moèmo do}i do na{eg istinskog bi}a i ispunjenja na{e duhovne evolucije.

*** Ta re~enica1 je prili~no labavog izraza. Ona ne zna~i da je Maja Bramanova sloboda, ve} da "doktrina Maje naprosto dolazi dotle da je Braman slobodan od okolnosti kroz koje On izraàva Sebe." Ova ograni~ena igra nije On, jer Njega je nemogu}e ograni~iti; ona je samo uslovljeno (delimi~no) ispoljenje, ali On nije vezan uslovima (okolnostima) kao {to je igra vezana. Svet je figura ne~eg Njegovog koje je On ubacio u njega, ali On je vi{e od te figure. Svet nije nestvaran ili iluzoran, ali je na{e trenutno vi|enje njega, ili svest o

njemu, neznala~ko, i stoga se svet kakvim ga mi vidimo moè opisati kao iluzija. Dotle je ideja o Maji istinita. Ali ako vidimo svet kakav jeste zaista, delimi~no i razvijaju}e ispoljenje Bramana, onda se on vi{e ne moè opisivati kao iluzija, ve} pre kao Lila. On je jo{ i vi{e od Svoje Lile, ali On je u njoj i ona je u Njemu; to nije iluzija. 1 "Maja ne zna~i ni{ta vi{e do li sloboda Bramana od okolnosti kroz koje on

izraàva sebe." Sri Aurobindo, The Yoga and its Objects ("Joga i njeni ciljevi", prim. prev., izdanje iz 1968., str. 39.).

Pisma o Jogi 47

*** O Nirvani:

Kada sam Pisao u Arji1 postavljao sam prekoumni overmind pogled na stvari umu i stavljao ga u umne termine, i to je ono zbog ~ega sam morao ponekad da koristim logiku. Jer u takvom radu – posreduju}i izme|u intelekta i nadintelektualnog – logika ima mesto, mada ne moè imati glavno mesto koje zauzima u ~isto umnim filozofijama. Sam Majavadin se trudi da uspostavi svoje gledi{te ili svoje iskustvo kroz strogo logi~ko rezonovanje. Jedino, kada do|e do obja{njenja Maje, on, poput nau~nika koji se bavi Prirodom, ne moè da u~ini vi{e do li da sredi i organizuje svoje ideje o procesu ove univerzalne mistifikacije; on ne moè da objasni kako je ili za{to ova obmanjuju}a mistifikuju}a Maja nastala. On moè samo da kaè: "Dobro, ali ona je tu."

Naravno, ona je tu. Ali pitanje je, prvo, {ta je ona? Da li je ona stvarno obmanjuju}a Mo} i ni{ta drugo, ili je Majavadinova ideja o njoj pogre{an prvi pogled, umno nesavr{eno i{~itavanje, ~ak mo`da i samo iluzija? I dalje, "Da li je iluzija jedina ili najvi{a Mo} koju Boànska Svest ili Nadsvest poseduje?" Apsolut je apsolutna Istina slobodna od Maje, u protivnom, oslobo|enje ne bi bilo mogu}e. Zar onda vrhovna i apsolutna Istina nema nikakvu drugu aktivnu Mo} od mo}i la`nosti i sa njom, nesunjivo, jer to dvoje idu zajedno, mo} rastapanja, ili odricanja od, la`nosti – koja je, opet, tu zauvek? Ja sam ukazao da to zvu~i malo uvrnuto. Ali uvrnuto ili ne, ako je tako, tako je – jer, kako isti~ete, Neizrecivo ne moè biti podvrgnuto zakonima logike. Ali ko treba da odlu~i da li je to tako? Re}i }ete, oni koji stignu

tamo. Ali stignu gde? Do Savr{enog i Najvi{eg, purnam param. Da li je

Majavadinov bezodli~ni featureless Braman to Savr{eno, to Potpuno – da li je to ono Najvi{e? Zar nema ili zar ne moè biti ne~eg vi{eg od

tog najvi{eg, paratparam? To nije pitanje logike, to je pitanje duhovne ~injenice, vrhovnog i potpunog iskustva. Re{enje te stvari ne sme da po~iva na logici, ve} na rastu}em, vazda sve vi{em i {irem duhovnom iskustvu – iskustvu koje mora naravno da obuhvati ili da pro|e kroz iskustvo Nirvane i Maje, u protivnom ne bi bilo potpuno i ne bi imalo odlu~uju}u vrednost.

A sada, dostizanje Nirvane je bio prvi radikalni rezultat moje joge. To me je bacilo iznenada u stanje iznad, i bez, misli, neokaljano bilo kakvim umnim ili

pisma o jogi - heartcoreissues · 2018. 9. 5. · prisustvo duha ~ak i u fizi~koj svesti i...

Documents