PITANJA I ODGOVORI IZ BANKARSTVA

1) KREDITNE UNIJE

Kreditne unije se pojavljuju kao neprofitne organizacije starateljskog i kooperativnog karaktera čiji su članovi iz jedne profesije, jednog zanimanja ili sa jedne teritorije. Kreditne unije vuku korene iz Nemačke iz sredine 19.veka. Kreditne unije imaju organe upravljanja i organe rukovođenja. Njihov rad kontrolišu institucije i organi lokalnog, regionalnog i državnog značaja. Smisao formiranja kreditnih unija jeste da omogući određenoj grupi ljudi da do kredita dođe pod relativno povoljnim uslovima. Kod kreditnih unija depozitari su ujedino i korisnici kredita. Temelj kreditne unije čini samofinansiranje od strane članova kao i volontersko angažovanje članova u radu unije. Iz tih razloga su i troškovi poslovanja kreditne unije izuzetno niski. Nedostatak izvora sredstava, unija obezbeđuje pozajmljivanjem od drugih finansijskih organizacija i to do visine od 50% sopstvenog kapitala. Obično se na pozajmice plaća veća kamata od tržišne kamatne stope. Kreditne unije nemaju pravo da izdaju dugorocne HOV. Kreditna unija privlači depozite i štednju preko visokih kamata, a plasira potrošačke kredite po niskim kamatama. Nastalu razliku između aktivnih i pasivnih kamata pokriva nižim operativnim troškovima i samofinansiranjem.

2) BANKARSKI SISTEM NEMAČKE

Institucionalizacija bankarskog sistema u Nemačkoj izvršena je donošenjem Zakona 1885. godine, kojim je određen status emisione banke- Reichbank. Bankarskom reformom iz 1947. i 1948. decentralizovane su „velike“ banke na 30 kreditnih institucija koje su imale sedište samo u po jednoj federalnoj jedinici. Banksarski sistem Nemačke ima sledeću strukturu: a) centralnu banku, b) zemaljske banke, c) privatne i javne banke, d) štedionice, kreditne zadruge i institute za imobilisani kredit. Centralna banka Nemačke predstavlja banku prvog stepena, čiji je zadatak da emituje novac, određuje eskontnu politiku, politiku monetarnih rezervi, kreditnu politiku, finansijske i blagajničke poslove za centralnu vladu. Zemaljske banke su banke drugog stepena i organizovane su po federalnim jedinicama. Obzirom da ima 11 federalnih jedinica, toliko ima i zemaljskih banaka. Zemaljske banke obavljaju poslove sa: privatnim sektorom, javnim sektorom i organima javne uprave. Privatne i javne banke predstavljaju banke trećeg stepena, koje obavljaju sve vrste bankarskih poslova. Ove banke obuhvataju: naslednike tri velike „D“ banke. b) državne regionalne i lokalne banke, c) privatne banke. štedionice i kreditne zadruge su formirane na nivou okruga, s ciljem prikupljanja slobodnih novčanih sredstava i kreditnog poslovanja. Za štedionice je karakteristična trostepena organizacija (štedionice, žiro-centrale i vrhovna žiro-centrala).

3) NEGATIVNE STRANE VALUTNOG ODBORA

Negativna strana valutnog odbora nameće brojna ograničenja uvođenju makroekonomske politike zemlje, počevši od funkcije razvoja, zapošljavanja, socijalnog programa, robnih rezervi i politike kamatnih stopa. Valutni odbor ostaje rigidan na ekonomske, socijalne i političke evolucije u zemljama u kojima je uveden. Primenom valutnog odbora može se izazvati visoka nelikvidnost, gušenje privrede, smanjenje proizvodnje i smanjenje zaposlenosti. Model valutnog odbora u zemljama koje imaju visoke obaveze prema inostranstvu, može da dovede do umanjenja deviznih rezervi, jer postoji obaveza vraćanja ino kredita. Primena valutnog odbora može dovesti do recesije, pada realnog društvenog proizvoda i zaoslenosti, što može dovesti do blokade u

finansijskom sistemu, odnosno može usporiti celokupnu privrednu aktivnost jedne zemlje. Strah od eventualnog deficita deviznih rezervi koji bi mogao ugroziti funkcionisanje valutnog odbora, može se prevazići uvođenjem rezervne valute evra kao zakonskog sredstva plaćanja.

4) KREDITNI PORTFOLIO BANKE

Pod pojmom kreditnog portfolija banke treba podrazumevati grupu kredita ili sve kredite u aktivi banke koje je menadžment banke klasifikovao prema korisnicima kredita. Svaki kreditni portfiolio treba da sadrži sledeće elemente: -vrstu kredita i ročnst kredita-visinu i strukturu kamatnih stopa-obezbeđenje kredita-zaštitnu klauzulu u kreditnim ugovorimaU principu posmatrano, svaki kreditni portfolio treba da raspolaže sa širokim spektrom kratkoročnih i dugoročnih kredita koji su namjenjeni pravnim i fizičkim licima. Ključni ciljevi kreditnog portfolija se odnose na: -obim portfolija-kreditne usluge-naplatu kredita-cenu kredita-ostvareni profit.Analiza kreditnog portfolija banke pokazuje da se krediti mogu podeliti u 2 grupe: a) problemaski krediti, b)standardni krediti. Problemaski krediti se obično dalje klasifikuju kao: a) substandardni krediti, b) sumnjivi krediti, c) krediti sa gubitkom.Preko monitoringa kreditnog portfolija, menadžment banke ostvaruje:-kvalitetan kreditni portfolio-doslednu primenu kreditne politike-pronalaženje problematičnih kredita-propuste pri puštanju kredita u tečaj-objektivno formiranje rezervi koje su u funkciji pokrivanja kreditnih gubitaka.Poslove monitoringa može obavljati neko ko je dobar poznavalac bankarskog poslovanja.

5) PREMIJSKA ŠTEDNJA

Premijska štednja prdstavlja štednju u ratama sa ciljem da se posle ugovorenog roka prikupe određena sredstva, koja bi se upotrebila u određene svrhe. Premijska štednja predstavlja oročenu štednju u vremenskom trajanju od 1 do 5 godina. Korisnik premijske štednje ima obavezu, da u ugovorenom vremenskom roku mesečno polaže uloge koji ne mogu biti manji od ugovorenih uloga. Obračun kamata kod premijske štednje može se vršiti na 4 načina i to kao:-osnovna kamata-žaštitna kamata-premijska kamata-stimulativna kamataPremijsku štednju treba zaštititi od visoke stope inflacije, a to se čini ugovaranjem „devizne klauzule“.

6) SALDO GOTOVINE ZA NAREDNI DAN

1) Priliv A) Iznos salda od predhodnog danaB) Primljena sredstva iz trezora ili od druge blagajneC) Primljene uplateD) Ukupan dnevni priliv-ulaz (A+B+C)

2) OdlivE) Izvršene isplate u toku radnog danaF) Predata sredstva trezoru ili drugoj blagajniG) Ukupan dnevni odliv-izlaz (E+F)

3) SALDO GOTOVINE ZA NAREDNI DAN (D-G)

Razlika između ukupnog dnevnog ulaza i ukupnog dnevnog izlaza novca predstavlja saldo gotovine za blagajnu za naredni dan.

7) RTGS SISTEM

U razvijenim zemljama formiran je novi međubankarski sistem platnog prometa sa velikim novčanim iznosima u momentu prenosa sredstava, odnosno plaćanja. Sistem je dobio naziv RTGS sistem bruto plaćanja u realnom vremenu i isti karakterišu tri osobine. Prvo, u pitanju je realno vreme jer se u ovom sistemu platnog prometa vrši kontinuelno i konstantno procesiranje platnih instrukcija. Drugo, transfer novca se vrši po bruto principu, što znači da svaka pojedinačna platna instrukcija povlači poseban transfer novca. Treće, sistem ima garantovano poravnanje transfera novca između računa poslovnih banaka kod centralne banke. primena RTGS sistema u međubankarskom sistemu platnog prometa podrazumeva da banke imaju stalnu lkvidnost i da veći iznos rezervnih sredstava drže kod CB.

8) STRUKTURA BAZELA 2 (340str)

9) RIZIK ZEMLJE I RIZIK TRANSFERA

Rizik zemlje je vezan sa ekonomskim socijalnim i političkim okruženjem zemlje korisnika kredita. Rizik zemlje se ispoljava u sledećim oblicima:1) Rizik neplaćanja (predstavlja mogućnost da dužnik nije u stanju da ostvari dovoljan neto

devizni priliv.)2) Rizik transfera (podrazumeva okolnosti u kojima dužnik nije u mogućnosti da dođe do

određene valute za otplatu duga.)3) Rizik garancije (predstavlja verovatnoću da banka emitent obično izvršava činidbene

garancije umesto glavnog dužnika)Analiza rizika zemlje podrazumeva ocenu dve vrste neizvesnosti: a) ekonomsku neizvesnost rizika, b) političku neizvesnost rizika. Ekonomska neizvesnost rizika se svodi na procenu da li će zemlja dužnik ostvariti dovoljan nivo neto deviznog priliva za servisiranje uzetih deviznih

kredita. Politička neizvesnost rizika se odnosi na spremnost zemlje dužnika da se odrekne ostvarenog i raspoloživog deviznog priliva i da ispuni dospele obaveze po kreditu.Rizik zemlje može biti kad se kredit odobrava stranim Vladama i njihovim Agencijama, iz razloga što date pozajmice obično nisu osigurane.