1

~ 1 ~

1. Definišite pojam kohezije.Halliday smatra da je kohezija semantička kategorija, ali i sintagmatska relacija. Kao semantički koncept odnosi se na relacije značenja koje postoje unutar teksta. Kohezija se javlja kada interpretacija jednog elementa u tekstu zavisi od nekog drugog elementa. Jedan elemenat pretpostavlja drugi, u tom smislu da se on ne može dekodirati bez obraćanja tom drugom elementu. Tada se uspostavljaju kohezioni odnosi ta dva elementa, pretpostavljajući i pretpostavljeni, time se, bar potencijalno, integrišu u tekst.

2. Objasnite razliku između strukturnih odnosa na nivou rečenice i na nivou teksta. Kohezivne veze u rečenici ne predstavljaju ukupnu koheziju u jeziku. Kohezija prevazilazi granice rečenice. Tekstovi se sastoje od više od jedne rečenice. Rezultat kohezije koja prevazilazi granice rečenice je upečatljivija, kohezivne veze među rečenicama su jasnije.U usko povezanim jedinicama kao što su fraze, klauze, rečenice, kohezija se ispoljava stavljanjem elemenata u gramatičke zavisnosti „kratkog dometa". U dužim delovima teksta, osnovna operacija jeste otkrivanje načina na koji se već upotrebljeni elementi mogu ponovo upotrebiti, modifikovati ili sažeti.

3. Navedite primer tipa teksta u kojima dominiraju nelingvistički faktori. u fudbalu

4. Navedite primer tipa teksta u kojima dominira jezik. u diskusijama

5. Navedite najmanje 5 tipova kohezivnih veza.Ponavljanje, delimično ponavljanje, paralelizam, parafraza, proforma

6. Navedite najmanje tri funkcije ponavljanja. da reafirmiše stav, da ispolji iznenađenje zbog nečega, da se nešto istakne

7. Objasnite pojam paralelizma i navedite primer. Ista struktura, obično se misli na sintaksičku, ponavlja se, ali sa izmenjenim semantičkim sadržajem, tj. drugim leksemama. Ne znaš ti njig,Ne znaš ti ko su oni,Nijesu te gradili, Nijesu te podizali,

Nijesu te školovali (M. Bećković, Ne znaš ti njig)

8. Kratke reči bez punog leksičkog značenja, koje mogu da zamenjuju, upućuju na reči i izraze, pa i tekstove sa punim semantičkim konkretnim sadržajem nazivaju se ____________________.

Proforme

2

~ 2 ~

9. Definišite proforme i navedite primer. To su kratke reči bez punog leksičkog značenja, koje mogu da zamenjuju, upućuju na reči i izraze, pa i

tekstove sa punim semantičkim, konkrektnim sadržajem. Tek kada sam ušao u sobu i video ih, tada mi je puklo pred očima.

10. U nekim slučajevima rečeničnih struktura nije jednostavno odrediti koreferencijalnost. Navedite jedan takav primer i objasnite mogući koreferencijalni odnos.

Milan je posetio Pavla. Rekao mu je za sastanak. Sintaksički je moguće da se anafora mu odnosi na Milana, ali i Pavla.

11. Objasnite pojam paralelizma i navedite primer. Ista struktura, obično se misli na sintaksičku, ponavlja se, ali sa izmenjenim semantičkim sadržajem, tj. drugim leksemama. Ne znaš ti njig,Ne znaš ti ko su oni,Nijesu te gradili, Nijesu te podizali,

Nijesu te školovali (M. Bećković, Ne znaš ti njig)

12. U kojim tipovima tekstova se često javlja paralelizam.u poeziji i političkim govorima

13. U navedenom primeru odredite tip kohezivne veze. Marko je kupio kuću od Jelene. Jelena je prodala kuću Marku.

Parafraza

14. Objasnite pojam parafraze i navedite primer. Parafraza je suprotna paralelizmu, po tome što se formalna sintaksička struktura menja, a ponavlja se

isti ili sličan semantički sadržaj. Savetnik je pročitao pismo, i Pismo je pročitano od strane savetnika.

15. U kojim tipovima tekstova se najčešće javlja elipsa?U telegramima, u novinskim naslovima

16. Objasnite pojam elipse i navedite primer. Termin koji se upotrebljava u gramatičkoj analizi i označava rečenicu u kojoj je, iz razloga

ekonomičnosti, emfaze ili stila, jedan deo strukture izostavljen, a može se rekonstruisati na osnovu ispitivanja konteksta. Ja želim čaj, a ti kafu.

17. Rečenični konektori mogu biti __________________ i ____________________. Koordinirani i subordinirani

18. Navedite primere rečenica u kojim su upotrebljeni koordinirani i subordinirani konektori. Čitala je i sedela. Kad je došao, popio je kafu.

3

~ 3 ~

19. Tekstualni konektori mogu biti veznici, prilozi, sintagme, rečenice. Navedite primer za svaki od navedeni vrsta konektora.

Naime, ukratko, s jedne strane, dozvolite mi da sada pređem na pitanje cena

20. Definišite pojam leksičke kohezivne veze i navedite primer. 21. Objasnite razliku između kohezije i koherencije. Mnogi lingvisti smatraju da postoji bitna razlika između kohezije i koherencije i da je kohezija stvar

sintakse i njenih klasa i struktura. Mada su i te klase i strukture dosta raznovrsne, ipak su daleko ograničenije po broju u poređenju sa klasama i strukturama za koncepte i relacije koje su osnova koherencije.

Koherencija je vid komponenti tekstualnog sveta koji međusobno postaju razumljive i relevantne. To su relacije ispod površinskog teksta. Kohezija je vezana za tekst, a koherencija za elemente teksta.

22. Navedite četiri aspekta sadržaja teksta. Okvir, shema, plan, scenario

23. Objasnite pojam okvira, koji predstavljaju centralne koncepte, i navedite neke primere. To su koncepti koje svaki čovek u svom „zdravom razumu" poseduje o pojedinim situacija. Na primer

„rođendansko slavlje" ili „restoran".

24. Navedite naziv aspekta sadržaja tekta u kojem se određuju uloge i postupci svih učesnika u određenim trenucima.

Scenario

25. Objasnite pojam shema. vremenska bliskost i kauzalnost, koje omogućuju predviđanja sleda u tekstu ili događaju.

26. Objasnite pojam plana. događaji imaju neki cilj koji se njima (planovima) treba ostvariti.

27. U tekstu koji je dobijen igrom nadovezivanja postoji visok stepen _________________, a nizak stepen _______________________.

Kohezije; koherencije

1. Podvucite referencijalne izraze u rečenici: Tvoje ocene su dobre. (Ova slova su zamrljana). Koliko potencijalnih referenata imaju referencijalni izrazi? …..

Tvoje ocene; Ova slova

2. Izraz kralj Srbije može imati različite, varijabilne referente. Navedite bar dva ….kralj Aleksandar, kralj Milan

4

~ 4 ~

3. Navedite primer izraza za koje mislite da nemaju varijabilnu već konstantnu referenciju. …..Napoleon, Puškin

4. Navedite primer dva različita referencijalna izraza koja imaju istu singularnu referenciju, a o kome se u filozofiji raspravljalo (G. Frege)….

'the Morning Star' i 'the Evening Star' - odnose se na istu planetu

5. Podvucite one delove rečenice koji nisu referencijalni izrazi: Ova olovka ne piše dobro.Ne piše dobro

6. Kriterijumi na osnovu kojih se sudi koji od tri tipa referencijalnih izraza (vlastitih imena, određenih deskriptivnih opisa, pronominalnih izraza) ima primat mogu biti: ….

Koji su prvi nastali – znači po nekoj vrsti etimološkog kriterija, i koji su univerzalni, odnosno bez kojih se ne može u jeziku.

7. Raselovo objašnjenje primera: The present King of France is bald jeste da ta tvrdnja sadrži tri propozicije. Te propozicije su:

a. …b. …c. ….

(a) postoji kralj Francuske; (b) ne postoji više od jednog kralja Francuske; i (c) ne postoji ništa što ima osobinu da je kralj Francuske, a da istovremeno nema i osobinu da je ćelav.

8. Čak i vlastita imena nisu uvek pouzdani “singularni referencijalni izrazi” jer …..Većina vlastitih imena mogu upućivati na više osoba

9. Navedite primer ekvativne rečenice….The president of USA is Barack Obama.

10. U rečenici Ove knjige koštaju 5 funti moguće je pripisati a) distibutivno i b) zbirno značenje. a) glasi: … b) glasi: …a) Svaka od tih knjiga košta 5 funti; b) Komplet tih knjiga košta 5 funti.

11. Na ovoj adresi nema Stojkovića – podvucite referencijalni izraz (referencijane izraze)Ovoj adresi, Stojkovića

12. Neki čovek te tražio. Navedite dva različita tumačenja podvučenog izraza. ….specifikovano/nespecifikovano

13. On ima snagu nekog odraslog čoveka. specifikovano/nespecifikovano

14. Želi da oženi devojku sa plavim očima. Oženio je devojku sa plavim očima.Objasnite značenjsku razliku između dve navedene rečenice s obzirom na kontekst u kome je podvučeni referencijalni izraz upotrebljen.

5

~ 5 ~

Želi da oženi – može da bude specifikovano i nespecifikovano značenje, da postoji određena devojka sa plavim očima koju želi da oženi ili nespecifikovano, uopšteno. Druga rečenica pretpostavlja da se radi o određenoj devojci.

15. Every man who owns a donkey beats it. Da li su a donkey i it oba referencijalni izrazi? Zbog čega ovaj primer pokazuje da pojam koreferencijalnosti ne pokriva lako slučajeve kao što je ovaj u semantičkom smislu?

A donkey nije, it jeste. Pojam koreferencijalnosti počiva na indentitetu referenta, navedeni primer predstavlja problem i pri utvrđivanju anaforičkog odnosa.

16. Navedite primer netransparentnog kontekst:Mr Smith is looking for the Dean. Da li je the Dean opisno ili referencijalno ne zna se.

17. Koja od dve naredne rečenice ima obeležje ekvativne rečenice: Jovan je moj brat. Jovan je veliki drug. Jovan je moj brat.

18. Navedite primer generičkog referencijalnog izraza. The lion is extinct. Ljudi su živa bića.

1. Navedite primer koreferencijalnog niza (chain). (Str. 5)Sophia Loren, she, the actress, her, she

2. Navedite primer koji pokazuje da se koreferencija ne poklapaju uvek. (str. 6-7).The man who gave his paycheck to his wife was wiser than the man who gave it to his mistress.

3. Navedite primere koji pokazuju da se diskursni entitet predstavljaja semantičku apstrakciju u odnosu na imensku frazu kojom se taj entitet reprezentuje. (str. 8)

Lisa could almost see the stars in the black sky, how they had looked that night. The teacher gave each child a crayon. They started drawing colourful pictures. Had the police taken all the statements they needed from her?

4. Navedite koje pronominalne anafore postoje u engleskom/srpskom. Navedite primere (str. 9)Lične zamenice (personal pronouns) – He told her the truth. prisvojne zamenice (possesive pronouns) – It was his book.povratne zamenice (reflexive pronouns) – He was sincere to himself. pokazne zamenice (demonstrative pronouns) – He took that book.odnosne zamenice (relative pronouns) – He was the boy who told her the truth.

5. Navedite primer neanaforičke upotrebe zamenice 3. lica (uključujući i prop it u engleskom). (str. 9-10)It is dangerous to be beautiful.It is late.

6. Objasnite razliku između pronominalne anafore i anafore ostvarene imenskom frazom. (str. 10-11)Anafora ostvarena imenskom frazom ima značenje koje je nezavisno od onog koje prethodi. Ona daje neku dodatnu informaciju. Pronominalna anafora podrazumeva zamenicu koja upućuje na prethodni tekst, a anafora ostvarena imenskom frazom podrazumeva upućivanje na poznat pojam posredstvom imenske fraze.

6

~ 6 ~

7. Objasnite razliku između anafore ostvarene imenskom frazom i anafore ostaverene imenicom. (str. 11)Anaforu ostvarenu imeničkom frazom ne treba mešati sa anaforom ostvarenom imenicom. Anafora ostvarena imenicom je anaforska veza između neleksičke proforme i glavne imenice u imeničkoj grupi.

8. Navedite primer glagolske anafore i anafore koja stoji umesto glagolske fraze. (str. 12). He said he would write that down and so he did.Romeo Dallaire, the Canadian general in charge, begged for reinforcements; so did Boutros-Ghali.

9. Navedite primer priloške anafore. (str. 12)Will you walk with me to the garden? I've got to go down there.

10. Navedite primere nulte pronominalne anafore. (str. 13)Willie paled and 0 pulled the sock up quickly.

11. Navedite primere nulte imeničke anafore. (str. 13)George was bought a huge box of chocolates but few 0 were left by the end of the day.

12. Navedite primer nulte glagolske anafore Win a week in Florida or 0 weekend in Paris.

13. Navedite primer intrarečenične i interrečenične anafore. (str. 14-15)He was sincere to himself.Mark bought a book. It was War and peace.

14. Objasnite pojam indirektne anafore i navedite primer. (str. 15.)Indirektna anafora se pojavljuje kada referentnost postane deo znanja onog ko sluša ili čita indirektno, a ne pominje se direktno. Although the store had only just opened, the food hall was busy and there were long queues at the tills.

15. Objasnite razliku između anafore koja ima istu referenciju i anafore koja upućuje na isti smisao. Navedite primere.(str. 16)

Anafora koja ima istu referenciju podrazumeva da anafora i antecedenti označavaju isti pojam: U gradu je izgrađen nov studio. On ima 10 prostorija.Anafora koja upućuje na isti smisao ne upućuje na isti pojam kao i antecedent već na neki sličan opis: Čovek koji ima zdravlje je srećniji od čoveka koji ima novac.

16. Objasnite šta sve mogu biti antecedenti anfore. Navedite primere (str. 17).Antecedenti anafore mogu biti: imenica (Čovek ima ženu ali je ne voli), glagol (He promised to buy the house and he did), glagolska fraza (Romeo Dallaire, the Canadian general in charge, begged for reinforcements; so did Boutros-Ghali), klauza (She tried to make a cake: this was something new for her),

7

~ 7 ~

rečenica (He is going to come home. That is going to be quite a surprise) i niz rečenica (She told him the truth. He left her because of that. They haven’t spoken for few years. That’s why she is so unhappy.)

17. Do kakvih rezultata su došla empirijska istraživanja distance između anafore i antecedenta. (str. 18.)Empirijska istraživanja su pokazala da distanca između pronominalne anafore i antecedenta ne prevazilazi dve-tri rečenice. Hobs ukazuje da je 98 % njih u istoj rečenici ili se antecedent nalazi u prethodnoj.

18. Objasnite status katafore i tipove katafore. (str. 19)Katafora se pojavljuje kada se antecedens nalazi posle upućivačke reči. Slična je anafori, razlika je samo u pravcu referenta.Ona je poznata po svojoj poeziji. Svi znaju za Desanku Maksimović.Intrarečenična (Lift mu se otvorio na trećem spratu, i Marko je izašao)Interrečenična (Ona je poznata po svojoj poeziji. Svi znaju za Desanku Maksimović)

19. Objasnite vezu, kao i razliku između deikse i anafore (str. 20-21)Deiksa predstavlja upućivanje na određenu osobu u datoj situaciji, a anafora upućivanje na prethodno rečeno u diskursu.

20. Morfološki i sintaksički kriteriji su bitni za razrešenje anaforičkog odnosa. Objasnite i ilustrujte primerima. (str. 28-29)

Neke anafore su jasne samo uz pomoć leksičke informacije kao što su pol i broj. Greene had no letters from Cathrine while in Russia and he feared the silence.Tako zaključujemo da se anafora he odnosi na antecedent Greene jer je jedina u muškom rodu (u poređenju sa Cathrine i Russia) i u jednini (u poređenju sa letters).

21. Navedite sintaksička ograničenja na uspostavljanje anaforičke relacije. (str. 30).Anaforska NP je koreferentna sa subjektom NP iste proste rečenice ili klauze ako je anafora povratna zamenica.Sintaksa zabranjuje da zamenica iz glavne rečenice bude anafora za imenicu iz zavisne ukoliko zavisna rečenica ide posle glavne.

22. Objasnite i pokažite na primeru na koji način semantički kriterij utiče na uspostavljanje relevantne anaforičke relacije (str. 31)

Primer: The petrified kitten refused to come down from the tree. It gazed beseechingly at the onlookers below. Leksički, morfološki niti semantički kriterijumi nam ne pomažu da odredimo na koju se imenicu odnosi anafora it. Obe imenice kitten i tree su u istom rodu i broju. Ovde je bitan semantički kriterijum, jer nam jedino semantička informacija svedoči da se anafora odnosi na imenicu kitten, jer označava živo, te se uklapa u kontekst rečenice koja sadrži anaforu.

23. Na koji način diskursna pozicija može pomoći u uspostavljanju anaforičke relacije (str. 32-33)Ukoliko se na osnovu drugih kriterijuma ne može odrediti na šta se anafora odnosi, pomaže diskursna pozicija. Ono što je u centru pažnje diskursa na to se anafora i odnosi.

8

~ 8 ~

24. Navedite primere koji pokazuju da samo znanje o svetu može u nekim slučajevima pomoći u uspostavljanju anaforičkog odnosa. (str. 33-34)

The soldiers shot at the women and they missed.The soldiers shot at the women and they fell.Ne pomaže nijedan kriterijum, samo znanje o svetu.

25. U engleskom jeziku prilikom identifikacije ne-anaforičkog (pleonastičkog, dummy) it moguće je koristiti neka sintaksička pravila. Navedite bar dva takva pravila (str. 35)

Neanaforičko it se upotrebljava u konstrukcijama sa modalnim pridevima (it is important, necessary), kognitivnim glagolima (think,believe), pri opisivanju vremena (it is cloudy), u vremenskim konstrukcijama (it is time to go), neanaforičko je u konstrukciji (it..that).

26. Navedite primere anaforičke upotrebe zamenica prvog i drugog lica. (str. 36)Old Boggles had his overcoat on now and with a toothy grimace was backing toward the door. “Good day, dr. Rhinehart, I hope you’re better soon” he said.Anaforička upotreba zamenica prvog i drugog lica česta je u upravnom govoru. Tako u navedenom primeru zamenica I se odnosi na Old Boggles-a, a zamenica you se odnosi na dr. Rhinehart-a.

27. Navedite dva primera pravila koja omogućuju odbacivanje određene imeničke fraze kao ne-anaforičke. (str. 37)

Kad se odnose na vreme - the morningKad se ponašaju kao vlastite imenice - the United Kingdom

28. Obim teksta koje programi uzimaju u obzir kao relevatan za traženje antecedenta zavisi od vrste anaforičkog izraza. Objasnite detaljnije ovu tvrdnju (str. 39).

Kod zameničke anafore obim teksta je ograničen na istu rečenicu ili dve do tri prethodne.Određene imeničke fraze se mogu odnositi i na do deset rečenica pre nje.

29. Vlastita imena, iako su primer singualrne referencije par excellance, ipak predstavljaju problem za njihovo prepoznavanje u tekstu. Objasnite zašto. (str. 40)

Neke imenice mogu označavati vlastito ime, ali i neku zajedničku imenicu. Na primer: Neka vlastita ženska imena se mogu odnositi na cveće: (Daisy, Ivy, Heather), umetnička imena mogu značiti i nešto drugo (Prince), neka imena se odnose na oba roda (Chris, Lesley,Robin), neka imena se mogu odnositi na mesec u godini (June oznacava i žensko ime i naziv meseca).

30. Neki faktori utvrđivanja antecedenta pomažu da se odbace neki potencijalni antecedenti, a neki da se smatraju veoma verovatnim. Navedite po jedan primer za svaki od ta dva tipa. (str. 41-44)

The programmer successfully combined Prolog with C, but he had combined it with Pascal last time. (verovatnoća)

As it emerged that Jo Moore had also tried to launch a 'dirty tricks' campaign against London transport supremo Bob Kiley, Downing Street pointedly refused to support her. (odbacivanje)31. Navedite primere koji pokazuju da se antecedent može (i najčešće nalazi) u tekstu kao centar imenske fraze, ali isto tako da se može naći i van centra (na primer u okviru modifikatora) (str. 41-42)

9

~ 9 ~

As it emerged that Jo Moore had also tried to launch a 'dirty tricks' campaign against London transport supremo Bob Kiley, Downing Street pointedly refused to support her. - centar

Arsene Wenger’s human rights campaign took a dramatic turn yesterday when he told the Football Association that it can shut him up only by throwing him into jail. – izvan centra je

32. Navedite primer koji pokazuje da su za određivanje antecedenta bitna pravila K-nadređenosti. (str. 42)She almost wanted Hera to know about the affair.

33. Navedite primer koji pokazuje da su slekecione restrikcije mogužći faktor u određivanju antecedenta u anaforičkoj vezi. (str. 42).

George removed the disk from the computer and then disconnected it.George removed the disk from the computer and then copied it.

34. Antecedent se može nalaziti na istoj sintaksičkoj poziciji kao i anafora, ali to nije obavezno. Navedite dva primera koji to ilustruju (str. 43.)

The programmer successfully combined Prolog with C, but he had combined it with Pascal last time.

The program successfully combined Prolog with C, but Jack wanted to improve it further.

35. Iako se sintaksički centar, topik diskursa, salijentnost itd. Često oklapaju, te se antecedent može uglavnom lako utvrditi, to nije uvek slučaj. Navedite primer koji to ilustruje (str. 44-45).

The customer lost patience and called the waiter. He ordered two 12-inch pizzas. The customer lost patience and called the waiter. He apologised, and said he had been delayed by other orders.

36. Navedite primer koji pokazuje da i selekcione restrikcije mogu biti „narušene“ te da, iako važne u većini slučajeva, nisu uvek nužno pokazatelj anaforičke relacije.George removed the disk from the computer and then copied it.The Chinese have been copying American computers and producing them at less than a quarter of the cost.

PRESUPOZICIJA, LOGIČKI ZAKLJUČAK, IMPLIKATURE

1. Objasnite pojam projekcije presupozicije. Projekcija presupozicije označava postojanost presuponirane informacije u novom kontekstu.

2. Informacijа koja nije izgovorena već podrazumevana, a koja je aktivirana određenom leksičkom jedinicom ili sintaksičkom strukturom naziva se ____________________. Presupozicija

3. Definišite pojam negacijskog testa i navedite primer. Negacijski test je tehnika proveravanja postojanosti presupozicije u negiranom iskazu. Na taj način se identifikuje presuponirana informacija. Markova kola nisu lepa. Presupozicija i dalje da Marko ima kola

4. Navedite dva načina testiranja projekcije presupozicije i ilustrujte primerima.

10

~ 10 ~

pored negacije iskaz se može stavljati i u druge vrste konteksta (kondicionalne rečenice, modalni kontekst)Marko zna da je Zoran lekar. (Zoran je lekar)Marko ne zna da je Zoran lekar. (Zoran je lekar)Da je Marko znao da je Zoran lekar… (Zoran je lekar)

5. Objasnite pojam presupozicije, i navedite primer. Presupozicija je informacija koja nije izgovorena ali se podrazumeva, i aktivirana je određenom leksičkom jedinicom ili sintaksičkom strukturom. Markova kola su lepa.

6. Detektori presupozicije su_____.sintaksička struktura ili leksička jedinica koja je povezana sa presuponiranom informacijom.

7. Podvucite detektore presupozicije u navedenim primerima.Anin bicikl je crven. Anin bicikl

Ona je znala da je on student. Je on studentZažalili smo što smo otišli. Smo otišli

8. Navedite tri tipa detektora presupozicije i navedite primer za svaki tip. Egzistencijalni Marijin pas je sladak. Presupozicija 1: Postoji neko ko se zove Marija. Presupozicija 2: Marija ima psa.

Leksički Ona nije znala da je on bolestan. Presupozicija: On je bolestan.

Strukturalni Da si moj prijatelj, pomogao bi mi. Presupozicija: Nisi moj prijatelj.

9. Navedite najmanje četiri vrste leksičkih detektora presupozicije. implikativni glagoli, faktivni glagoli, aspektualni glagoli, kontrafaktivni glagoli, iterativi

10. Navedie najmanje četiri vrste strukturni detektora presupozicije. rascepljene konstrukcije, adverbijalne klauze, kontrafaktivni kondicionali, komparativne konstrukcije

11. Navedite presuponirane informacije u sledećim primerima (u jednom iskazu može biti i više od jedne presupozicije):

Markov pas je sladak. Marko ima psa, postoji neko ko se zove MarkoNisu shvatili da su napravili veliku grešku. Napravili su grešku, greška je velikaKupila je jaknu kada je bila u Beogradu. Bila je u BeograduAna je bolji lekar od Marije. Ana je lekar, Marija je lekar

11

~ 11 ~

12. Kom tipu detektora presupozicije pripadaju faktivni glagoli? Leksičkim

13. Navedite primer u kom se pojavljuje adverbijalna klauza kao detektor presupozicije. Napisala je knjigu dok je živela u Njujorku.

14. Navedite primer u kom se pojavljuje komparativna konstrukcija kao detektor presupozicije. Ana je bolji lekar od Marije.

15. U nekim kontekstima presupozicija se ne projektuje. Navedite naziv ovog fenomena i ilustrujte primerom.

Presupozicija se ne projektuje u kondicionalnoj receniciAko Marko ima kola, onda su Markova kola lepa.

Ovaj fenomen u teoriji presupozicije se naziva problem projekcije.

16. Objasnite pojam logičkog zaključka, i navedite primer. Logički zaključak je ono što sledi logički iz nekog iskaza, odnos između dve rečenice pri čemu istinitost jedne zahteva istinitost druge.Predsednik je ubijen. Predsednik je mrtav.

17. Logički zaključak ne opstaje ako se iskaz stavi u negativni oblik. Ilustrujte primerom ovu tvrdnju. Predsednik nije ubijen. – Iz ovog iskaza se ne može logički zaključiti da li je predsednik mrtav ili ne, zna se samo da nije ubijen.

18. U datom primeru navedite najmanje 3 logička zaključka.Jelena je kupila dve majice.

Jelena je kupila nešto.Jelena je uradila nešto sa dve majice.Nešto se dogodilo sa majicama.

19. Na koje načine govornik može naznačiti koji će biti redosled logičkih zaključaka. rečeničnim akcentom, posebnim strukturama

20. Navedite presupoziciju/e i moguće logičke zaključke u sledećem primeru:Jelenin brat voli da vozi bicikl.

presupozicije: Jelena postoji, Jelena ima brataLogički zaključak: Jelenin brat voli da radi nešto

21. Sredstva kojima govornik slušaocu stavlja do znanja da ne može u potpunosti da poštuje određeno konverzaciono načelo nazivaju se _________________.Modifikatori

12

~ 12 ~

22. Navedite primer modifikatora (ograde) koji ukazuje na to da ono što govorimo možda neće biti tačno. Koliko ja znam, oni su u braku.

23. Navedite primer modifikatora (ograde) koji ukazuje na to da ono što govorimo možda narušava načelo kvaniteta. Kao što verovatno znaš, ja se užasno plašim buba.

24. Princip kooperativnosti zasniva se na četiri konverzacijska načela. Navedite ih.KvantitetKvalitetOdnosManiri (stil)

25. Definišite pojam implikature. Sadržaj koji se u komunikaciji ne saopštava eksplicitno već implicitno. To je dodatno, preneseno značenje određene rečenice ili teksta.

26. Sadržaj koji u komunikacji ne saopštavamo eksplicitno, već implicitno naziva se _____________________. Implikatura

27. Dva tipa konverzacijskih implikatura su ______________________ i _____________________________.Generalne i partikularne

28. Objasnite pojam generalnih konverzacijski implikatura i navedite primer.Implikatura kod koje nije potrebno posebno znanje u datom kontekstu

A child looked over the fence.

29. Objasnite pojam konvencionalnih implikatura i navedite primer. Implikature čija interpretacija ne zavisi od konteksta i koje se ne zasnivaju na principu kooperativnost

već na implicitnom značenju reči.Marry suggested black, but I chose white.

30. U datom primeru navedite tip i podtip implikature. A: Da li je bio težak test?B: Nisam se čuo sa Jelenom.

partikulirana konverzacijska implikatura

13

~ 13 ~

31. Implikature čija interpretacija ne zavisi od konteksta i koje se ne zasnivaju na principu kooperativnost već na implicitnom značenju reči naziva se ______________________. Navedite primer ovog tipa implikature.Konvencionalne

Marry suggested black, but I chose white.

retorička organizacija teksta1. Navesti kako se organizuje retoričke novinska vest.

Organizuje se kao izveštaj : Šta, gde i kada se desilo, ko su učesnici, kako se desilo i kakve su posledice

2. Navedite nazive nekih savremenih lingvističkih retoričkih teorija i njihove autore.Mann and Thompson: Rhetorical Structure TheoryAsher and Lascarides: Segmented Discourse Representation TheoryTaboada and Mann: Rhetorical Structure Theory: Looking back and moving ahead. Discourse Studies

3. Kao osnovne jedinice u utvrđivanju retoričkih veza najčešće se smatraju ______, ali su to ponekad i _____, ____Klauze; šire sintagme, rečenice

4. U teoriji retoričke strukture (Man i Tomson) dva osnovna tipa jedinica su:______. Objasniti razliku između njih.

Nukleus i satelit; Razlika izmedju njih se utvrđuje empirijskim posmatranjem po kome nukleus kazuje ono što je važnije za predstavljanje piščevog cilja od satelita. U retoričkom odnosu nukleus je nezavistan a satelit ne može bez nukleusa.

5. Objasniti odnos morfosintaksičkih obeležja jezika u tekstu i retoričkih relacija.Definicije retoričkih relacija ne uključuju morfosintaksička obeležja. Njihovi odnosi se definišu prvobitno prema funkcionalnom ili semantičkom sudu. Ne postoji nijedan pouzdan morfološki ili gramatički nagoveštaj za bilo koju retoričku relaciju.

6. Navesti primer nepoklapanja značenja i upotrebe veznika i konektora sa retoričkim relacijama. Kad ovako zlu ženu ima, bolje bismo mu učinili da ga ubijemo.-uzrok

7. Prednost praktične primene TRS se ogleda u najopštijem pristupu tekstu koji podrazumeva principe potpunosti i povezanosti. Objasnite ih.potpunost – jedna primena retoričke šeme povezuje čitav tekstpovezanost – svaka tekstualna veza u analizi odnosi se ili na minimalnu jedinicu ili je sastavni deo druge, šire šeme.

8. Navedite ukratko „ograničenja“ koja važe za nukleus, satelit, kombinaciju nukleusa i satelita i efekat za relaciju „okolnosti“

14

~ 14 ~

Ograničenja S (satelita): S (satelit) predstavlja situaciju (koja nije realizovana)Ograničenja na N+S kombinaciju: S (satelit) predstavlja okvir na subjekat dešavanja unutar koga R (čitalac) interpretira situaciju predstavljenu u N (nukleusu)Efekat: R(čitalac) prepoznaje da situacija predstavljena u S (satelitu) obezbeđuje okvir za interpretaciju N (nukleusa)

9. Navedite ukratko „ograničenja“ koja važe za nukleus, satelit, kombinaciju nukleusa i satelita i efekat za relaciju „elaboraciju“

• Ograničenja na N+S kombinaciju: S (satelit) - dodatni detalj situacije ili neki element predmeta radnje (subject matter) koji je predstavljen u N (nukleusu) ili je na osnovu zaključaka pristupačan N (nukleusu) na jedan ili više načina predstavljenih u daljem tekstu.

• Efekat: R (čitalac) prepoznaje situaciju predstavljenu u S (satelitu) i tako obezbeđuje dotatni detalj za N (nukleus). R (čitalac) identifikuje element predmeta radnje na koji se detalj odnosi.

10. Navedite ukratko „ograničenja“ koja važe za nukleus, satelit, kombinaciju nukleusa i satelita i efekat za relaciju „dokaz“.Ograničenja N (nukleusa): R (čitalac) može da ne povezuje N (nukleus) do onog stepena koji zadovoljava W (pisca)Ograničenja S (satelita): Čitalac veruje S (satelitu) ili ga smatra kredibilnimOgraničenja na N+S kombinaciju: R (čitaočevo) razumevanje S (satelita) pojačava R (čitaočevo) verovanje u N (nukleus)Efekat: R (čitaočevo) verovanje u N (nukleus) je povećano

11. Navedite relacije koje ne sadrže satelite.Nizanje (Sequence)Kontrast (Contrast)Spona (Joint)

12. Navedite probleme u primeni analize retoričke strukture teksta.mogu se razlikovati procene relacijarazlikuju se i jedinice analize (šire ili uže)tipovi relacija su relativno otvoren skup

13. Egzemplifikacija kao retorička relacija može da se proučava pronalaženjem indikatora kao što su: _________________na primer, uključujuci, to obuhvata, npr., poput, kao što su

14. Citiranje teksta može da ima retoričku funkciju _____. Navedite primer.pozivanje na autoritete; To nismo samo mi izjavili, to je izjavila i Tanja Miščević koja je bila odgovorna za pridruživanje EU.

15. Uokviravanje kao retorička funkcija može imati sledeće indikatore______________________.apstraktne lokalizatore: in English, in Romeo and Juliet

15

~ 15 ~

medijacione, evidencijalne: prema Y-u tekstualno organizacione: s jedne strane

16. Šta su online scam porukeElektronske poruke koje sadrže finansijsku prevaru. Prevara se zasniva na finansijskoj ponudi koju žrtva dobija elektronskom poštom ili društvenom mrežom. Takve ponude uglavnom u sebi sadrže obaveštenje o lakom i brzom bogaćenju na različite načine.

17. Objasnite pojam scambiter-a.To je osoba koja se pretvara da je nasela na prevaru scam poruka, da bi trošila vreme i resurse onih koji vrše tu prevaru.

18. Navedite funkciju priče (tale) u online scams.Ima funkciju da onaj koji šalje poruku uspostavi odnos sa žrtvom. Takođe, služi i za to da žrtva poveruje u to što se od nje traži. Priča je uverljivija ako sadrži podatke iz stvarnog života koji su poznati žrtvi (istorijski događaji, aktuelna politička ili ekonomska situacija).

19. Koja su obeležja engleskog jezika u scam porukama (gramatička)Loša gramatika, nepravilna upotreba velikog slova, „neobične“ zastarele reči, pogrešno pisanje reči, nepravilno sastavljene rečenice koje nemaju nikakvo značenje

Rešenje (Solutionhood)Ograničenja S (satelita): iznosi problemOgraničenja na N+S kombinaciju: situacija predstavljena u N(nukleusu) je rešenje problema predstavljenog u S (satelitu)Efekat: R (čitalac) prepoznaje situaciju predstavljenu u N (nukleusu) kao rešenje problema predstavljenog u S (satelitu)

Prethodna informacija (Background)Ograničenja N (nukleusa): R (čitalac) neće dovoljno dobro razumeti N (nukleus) pre nego pročita tekst S (satelita)Ograničenja na N+S kombinaciju: S (satelit) povećava mogućnost R (čitaoca) da razume element N (nukleusa)Efekat: povećava se R (čitaočeva) sposobnost da razume N (nukleus)

Omogućavanje (Enablement)Ograničenja N (nukleusa): predstavlja R (čitaočevu) radnju (uključuje prihvatanje ponude) ne prepoznatu u odnosu na kontekst N (nukleusa)Ograničenja na N+S kombinaciju: R (čitaočevo) razumevanje S (satelita) povećava R (čitaočevu) sposobnost da ostvari radnju predstavljenu u N (nukleusu)Efekat: R (čitaočeva) sposobnost da ostvari radnju predstavljenu u N (nukleusu) se povećava

Motivacija (Motivation)Ograničenja N (nukleusa): predstavlja radnju u kojoj je R (čitalac) vršilac radnje (uključujući prihvatanje ponude) ne prepoznate u odnosu na kontekst N (nukleusa)

16

~ 16 ~

Ograničenja na N+S kombinaciju: razumevanje S (satelita) povećava R (čitaočevu) želju da izvrši radnju predstavljenu u N (nukleusu)Efekat: R (čitaočeva) želja da izvrši radnju predstavljenu u N (nukleusu) se povećava

Opravdanost (Justification)Ograničenja N (nukleusa): nemaOgraničenja S (satelita): nemaOgraničenja na N+S kombinaciju: R (čitaočevo) razumevanje S (satelita) povećava R (čitaočevu) spremnost da prihvati W (piščevo) pravo da predstavi N (nukleus)Efekat: R (čitaočeva) spremnost da prihvati W (piščevo) pravo da predstavi N (nukleus) se povećava

Voljna posledica (Volitional Result)Ograničenja S (satelita): predstavlja voljnu radnju ili situaciju koja je mogla nastati kao posledica voljne radnjeOgraničenja S+N kombinacije: N (nukleus) predstavlja situaciju koja je mogla prouzrokovati situaciju predstavljenu u S (satelitu); situacija predstavljena u N (nukleusu) je centralnija za W (piščeve) svrhe od one predstavljene u S (satelitu)Efekat: R (čitalac) prepoznaje da situacija predstavljena u N (nukleusu) može biti uzrok za radnju ili situaciju predstavljenu u S (satelitu)

Voljni uzrok (Volitional Cause)Ograničenja N (nukleusa): prestavlja voljnu radnju ili situaciju koja je mogla nastati iz voljne radnjeOgraničenja N+S kombinacije: S (satelit) predstavlja situaciju koja je uzrok što vršilac voljne radnje u N (nukleusu) vrši radnju; bez predstavljanja S (satelita), R (čitalac) ne smatra radnju motivišućom; N (nukleus) je centralniji W (piščevom) cilju ili svrsi da prvo uvede N-S kombinaciju a onda S (satelit).Efekat: R (čitalac) prepoznaje situaciju predstavljenu u S (satelitu) kao uzrok voljne radnje predstavljene u N (nukleusu)

Nevoljna posledica (Non-Volitional Result) Ograničenja S (satelita): predstavlja situaciju koja nije voljna radnjaOgraničenja N+S kombinacije: N (nukleus) predstavlja situaciju koja je prouzrokovala drugu situaciju predstavljenu u S (satelitu); predstavljanje N (nukleusa) je centralnije za W (piščevu) svrhu da uvede N-S kombinaciju pre nego što predstavi S (satelit)Efekat: R (čitalac) prepoznaje da situacija predstavljena u N (nukleusu) je mogla prouzrokovati situaciju predstavljenu u S (satelitu)

Nevoljni uzrok (Non-Volitional Cause)Ograničenja N (nukleusa): predstavlja situaciju koja nije voljna radnjaOgraničenja na N+S kombinaciju: S (satelit) predstavlja situaciju na svaki način osim motivisanja voljne radnje, uzrokovanu situacijom predstavljenom u N (nukleusu); bez predstavljanja S (satelita), R (čitalac) možda ne zna određeni uzrok situacije; prezentacija N (nukleusa) je centralnija os S (satelita) za W (piščeve) svrhe da prvo uvede N-S kombinaciju

17

~ 17 ~

Efekat: R (čitalac) prepoznaje situaciju predstavljenu u S (satelitu) kao uzrok situacije predstavljene u N (nukleusu)

Svrha (Purpose)Ograničenja N (nukleusa): predstavlja neku radnju, aktivnostOgraničenja S (satelita): predstavlja situaciju koja nije ostvarenaOgraničenja na N+S kombinaciju: S (satelit) predstavlja situaciju koja se ostvaruje kroz radnju, aktivnosti N (nukleusa)Efekat: R (čitalac) prepoznaje da je aktivnost, radnja N (nukleusa) inicirana u svrhu ostvarenja S (satelita)

Uslov (Condition)Ograničenja S (satelita): S (satelit) predstavlja hipotetičku, buduću ili drugačiju neostvarenu situaciju koja se opet odnosi na situacioni kontekst S (satelita)Ograničenja na N+S kombinaciju: realizacija situacije predstavljene u nukleusu zavisi od realizacije situacije predstavljene u S (satelitu)Efekat: R (čitalac) prepoznaje kako realizacija situacije predstavljene u N (nukleusu) zavisi od realizacije situacije predstavljene u S (satelitu)

Antiteza (Antithesis)Ograničenja N (nukleusa): W (pisac) ima pozitivni stav prema situaciji predstavljenoj u N (nukleusu)Ograničenja S (satelita): nemaOgraničenja na N+S kombinaciju: situacije predstavljene u N (nukleusu) i S (satelitu) su u kontrastu, [ kontrast se a) smatra se istim u mnogo aspekata; b) smatra se različitim u nekoliko aspekata i c) poređen u odnosu na jedan ili više ovih razlika ] zbog nekompatibilnosti koja nastaje iz kontrasta, neko ne može da ima pozitivan stav prema situacijama predstavljenim u N (nukleusu) i S (satelitu) povećavaju R (čitaočev) pozitivan stav prema situaciji predstavljenoj u N (nukleusu)Efekat: R (čitaočev) pozitivan stav prena N (nukleusu) je povećan

Koncesija (Concession)Ograničenja N (nukleusa): W (pisac) ima pozitivan stav prema situaciji predstavljenoj u N (nukleusu)Ograničenja S (satelita): W (pisac) ne tvrdi da se situacija predstavljena u S (satelitu) ne dešavaOgraničenja na N+S kombinaciju: W (pisac) iznosi potencijalnu ili očiglednu nekompatibilnost između situacija predstavljenih u N (nukleusu) i S (satelitu); W (pisac) posmatra predstavljene situacije u N (nukleusu) i S (satelitu) kao kompatibilne; prepoznavši da kompatibilnost između situacija predstavljenih u N (nukleusu) i S (satelitu) povećava R (čitaočev) pozitivan stav prema situaciji predstavljenoj u N (nukleusu)Efekat: R (čitaočev) pozitivan stav prema situaciji predstavljenoj u N (nukleusu) se povećava

U suprotnom (Otherwise)Ograničenja N (nukleusa): predstavlja neostvarenu situacijuOgraničenja S (satelita): predstavlja neostvarenu situacijuOgraničenja na N+S kombinaciju: ostvarenje situacije predstavljene u N (nukleusu) sprečava ostvarenje situacije predstavljene u S (satelitu)

18

~ 18 ~

Efekat: R (čitalac) prepoznaje zavisnu relaciju prevencije između realizacije situacije predstavljene u S (satelitu)

Tumačenje (Interpretation)Ograničenje na N+S kombinaciju: S (satelit) usmerava situaciju predstavljenu u N (nukleusu) prema okviru ideja koje nisu uključene u N (nukleus) i ne tiču se W (piščevog) pozitivnog stava.Efekat: R (čitalac) prepoznaje da S (satelit) usmerava situaciju predstavljenu u N (nukleusu) prema okviru ideaja koje nisu deo saznanja predstavljenog u samom N (nukleusu)

Procena (Evaluation)Ograničenja na N+S kombinaciju: S (satelit) usmerava situaciju u N (nukleusu) do stepena W (piščevog) pozitivnog stava prema situaciji predstavljenoj u N (nukleusu)Efekat: R (čitalac) prepoznaje da situacija predstavljena u S (satelitu) procenjuje situaciju predstavljenu u N (nukleusu) i procenjuje vrednosti koje određuje

Preformulacija (Restatement) Ograničenja na N+S kombinaciju: S (satelit) redefiniše N (nukleus) kada su S (satelit) i N (nukleus) upoređujuće celineEfekat: R (čitalac) prepoznaje S (satelit) kao ponovo rečeni N (nukleus)

Sažetak (Summary)Ograničenja N (nukleusa): N (nukleus) može biti više od jedne celine (junita)Ograničenja na N+S kombinaciju: S (satelit) predstavlja redefinisanje sadržaja N (nukleusa) koji je manji po obimuEfekat: R (čitalac) prepoznaje S (satelit) kao skraćenu verziju N (nukleusa)

Nizanje (Sequence)Ograničenja N (nukleusa): višenuklearanOgraničenja na N+S kombinaciju: Niz relacija između situacija je predstavljen u nukleusimaEfekat: R (čitalac) prepoznaje niz odnosa među nukleusima

Kontrast (Contrast)Ograničenja N (nukleusa): više nukleusaOgraničenja na kombinaciju nukleusa: ne više od dva nukleusa; situacije predstavljene u ova dva nukleusa su a) iste u više aspekata; b) različite u više aspekata, i c) upoređene u jednoj ili više osobina.Efekat: R (čitalac) prepoznaje poređenje različitosti nastale upoređivanjem

Spona (Joint)Šema nazvana Spona nema odgovarajuću relaciju. Šema je višenuklearna a između nukleusa nema relacija.

Satelit je ispred nukleusa u sledećim relacijama:Antiteza (Antithesis)

19

~ 19 ~

Prethodna informacija (Background)Koncesija (Concession)Uslov (Condition)Opravdanost (Justify)Rešenje (Solutionhood)

Nukleus je ispred satelita u sledećim relacijama:Elaboracija (Elaboration)Omogućavanje (Enablement)Dokaz (Evidence)Svrha (Purpose)Preformulacija (Restatement)