UVOD

Менаџмент можемо схватити као процес којим се кроз планирање, организовање,

вођење и контролу, са и преко људи и других ресурса, обезбеђује ефективно и ефикасно

остваривање циљева предузећа у променљивој средији. То је процес којим менаџери

усмеравају и координирају активност запослених на остваривању заједнићких циљева.

Овај процес обухвата и познавање фактора мотивације, обезбеђивање раднх услова и

других околности које опредељују групни рад и остварање заједничких циљева. Врши се

кроз фазе планирања организовања, вођења и контроле којима се одређују циљеви,

стратегије, политике и појединачни планови, креира организациона структура и

механизми који су нужни за њихову имплементацију.

У савременом систему пословања , где стратешки менаџмент заузима високу улогу

у процесу пословања, планирање постаје незаменњива функција менаџмента.

Термин план потиче од латинске речи планум што би могли превести као намеру

или нацрт, пројекат за извршење неког посла. План је квантитативно и квалитативно

израђен задатак прдузећа који треба да се оствари.

План произилази из процеса планирања, а планирање, као процес, представља

менаџерску функцију којом се одређују циљеви пословања, затим предвиђење и

дефинисање будућих задатака, као иуслова у којима ти јзадаци треба да се извршавају, а

циљеви остварују.

3

План као инструмент за имплементацију

стратегије.

Планирање је полазна функција менаџмента. Она у највећој мери доприноси

успешности предузећа. Планирање је свесно предвиђање, праћење и усклашивање

будућих стратегија неког предузећа поштујући факторе и елементе како унутар предузећа

тако и оне из окружења.

План никад није статичан, већ је нужно прилагођавање измењеним околностима и

циљевима. Са аспекта теорије система планом се предвиђају будућа стања или будућа

понашања неког система. Будућа стања су односи измађу елеманата излаза из система и

елемената улаза у систем у одређеном временском периоду.

Најпопуларнији начин поделе планова је са становишта њихове:

специфичности (усмеравајући и специфични)

временског оквира – обухватности (дугорочни и краткорочни)

ширине (стратегијски и оперативни) и

фреквенције коришћења (једнократни и трајни – перманентни)

Уобичајено је да се са становишта временског оквира за које се раде, у теорији и

пракси пословног планирања, праве разлике између дугорочних, средњерочних и

краткорочних планова.

Краткорочни се праве да покрију временски период до годину дана.Средњерочни се

раде за период од једне до пегодина, зависно од гране и делатности којој припада

организација, а дугорочни планови обично се праве за период дужи од пет година.

Са становишта планских циљева

и задатака може се говорити о усмерава-

јућим плановима који идентификују

опште смернице за развој, и специфичним

плановима који имају јасно прецизиране

циљеве.

У табели 1. приказане су основне врсте планова

4

слика 1. Планирање“у акцији“

Врста плана Временски оквир Обим Примарна одговорнст

Стратегијски

Тактички

Оперативни

Дугорочни

Средњерочни

Краткорочни

Широк

Средњи

Узак

Топ менаџмент

Средњи ниво менаџмента

Оперативни менаџмент

Табела1. Врсте планова

Стратегијско планирање

Стратегијски планови изражавају циљеве предузеће и посао којим предузеће треба

да се бави . Они се односе на целу организацију и теже ка томе да организацију доведу у

одређену позицију у пословном окружењу . Њима се утврђују генерални циљеви

организације на дужи временски период.

Планирање је, сликовито речено, процес сагледаванје тренутне позиције предузећа,

одређивања судбина компаније и дефинисање начина остваривања циљева. Овим се

пословање предузећа не препушта случају, већ представља мост између садашњег и

жељеног положаја предузећа, али тако да оно иде путем - којим жели да иде , и да стигне

тамо – куда жели да стигне.

Веома значајан аутор у области планирања Георг А.Стеинер предложио је да се

стратегијско планирање посматра и описује у различитим аспектима да би се у потпуности

схватило

Стратегијско планирање представљадоношење садашнихх одлука у светлу

њихове будућности. Стратегијско планирање не знечи прављење будућих

одлука. Одлуке се могу прегити само у садашњости. Суштина стратегијског

планоирања је у сталном препзнавању шанси и претњи које леже у

будућности., каско би шансе искористили, а претње избегли.

Стратегијско планирање је процес који почиње са утврђивањем

организационих циљева, усмеравањем организације путем визије, мисије и

развојних циљева.

5

Стратегијско планирање представља начин живота.За постизање најбољих

резултата менаџери и особље у организацији морају вериовати и морају

желети то да раде у складу са својим могућностима.

Стратегијско планирање представља напор компанијена утврђивању

основне сврхе, циљева, политике и стратегије компаније као и развој

детаљних планова за имплементирање стратегије и политике и остварење

циљева компаније.

Процес планирања састоји се од:

дефинисања визије

дефинисања мисије

анализе екстерног окружења

и интерне средине

утврђивање циљева предузећа

формулисања стратегије

имплементирања стратегије

израде планова и буџета

Стратегијско планирање постаје нужност када се промене и изазови у будућности не

дешевају у континутету, већ се дешавају дисконтинуитети у односу на прошлост, али

такви дисконтинуитети који су предвидиви. Ниво немира(турбуленције) у окружењу

организације је велики и значајан, али се истраживачким активностима менаџера могу

предвидети шансе и претње за њен даљи развој.

Визија

Визија је сагледавање позиције предузећа у будућности.То је слика жељене

будућности.Визијом се одређује у ком правцу предузеће жели да иде, где намерава да

стигне. Она представља слику идеалне будућности предузећа. Дефинишу је менаџери,

самостално или уз помоћ запослених, на начин да буде потпуно разумљива и јасна у

свести запослених.

6

Елементи процеса планирања

дефинисања визије

дефинисања мисије

анализа окружења

утврђивање циљева предузећа

имплементирања стратегије израде планова и буџета

формулисања стратегије

Табела 2. Елементи процеса стратегијског менаџмента

Мисија

Мисија или сврха означава основну функцију или задатак предузећа по којем се

оно разликује од осталих предузећа. То је основна сврха, суштина постојања предузећа,

његовог оснивања и пословања.

Анализа окружења

Предузеће своје активности остварује кроз међусобни однос бројних екстерних и

интерних фактора. Кроз стицање увида у структуру и тенденцију развоја окружења ствара

се економски хоризонт на темељу кога се одређује мисија и циљеви предузећа. Предузеће

је у прилици да сазна природу, ургентност дејства појединих фактора окружења, везе

међу њима, као и да спозна евентуалне начине да утиче на њих. Како би се што

ефикасније анализирало окружрње најпогодније га је посматрати преко три нивоа:

Опште окружење – демографски фактори, друштвена структура, људска култура,

међународна, економија,међународна политика, правна компонента итд.

Оперативно(непосредно) окружење – потрошачи, конкуренција, добављачи, синдикати,

финансијске институције.

Инерно окружење - кадар, фдинансије, објекти, опрема, технологија, инфраструктура

организација итд.

Предвиђање

Планирање можемо дефинисати као истраживање будућности, са циљем да се дође

до поузданих, полазних предпоставки.

Основа за успешно планирање су предвиђање услова у коме преедузеће може да се нађе.

Резултати предвиђања су од суштинског значаја за планирање. Основна тенденција

предвиђања је да искључи изненађење, тј.да смањи неизвесности. Такође улога

предвиђања је и да искључи или бар ограничи дезорјентацију, јер дезорјентација смањје

ефикасност функционисања система.

7

Планирање и предвиђање

Иако неки аутори термине планирање и предвиђање користе као синониме између њих

постоје значајне разлике. Однос планирања и предвиђања приказан је следећом табелом.

Циљеви

Циљеви предузећа представљају његову основну карактеристику – разлог његовог

функционисања.Свако предузеће мора да има један или више циљева којима тежи.Зато се

често наводи да је организација средство за постизање циљева. Они представљају

конкретизацију мисије и визије предузећа у постојећим и планираним условима.Најчешће

се циљеви означавају као стања или ситуације у које организације желе да дођу, односно

резултати које желе да постигну.цињевима се дефинише жељено стање.

Дефинисање циљева је и кључни задатак предузећа, а истовремено и један од

назначајнијух задатака његових менаџера.

ПЛАНИРАЊЕПРЕДВИЂАЊЕ

Из процеса планирања настају планске одлукеПредвиђањем настају судови из којих се касније изводи одређени закључак

Планирање подразумева акцију и конкретно понашање предузећа

Предвиђање укључује истраживање и шири круг могућности

Укључује вредновање и избор алтернатива-Креативност-

Оперисање са информацијама о прошлости, садашњости и будућности-Истраживачка активност-

Даје одговоре на путање:Где би требало да иде предузеће?

Како ти постићи?Даје одговоре на путање:

Где би могло да се нађе предузеће у будућности?

8

Табела 3. Разлике између процеса планирања и предвиђања

Хијерархију циљева организације чине стратегијски, затим тактички и оперативни.

Стратегијске –кооперативне циљеве утврђује топ менаџмент организације, а њима

се најчешће, дефинишу глобални циљеви организације који имају дугорочни карактер.

Тактички циљеви усмерени су на остварење резултата у функционалним

јединицама организације.Ове циљеве дефинишу топ менаџмент и средњи ниво менаџера,

чија је улога организовање комуникација топ и оперативног нивоа менаџера.

Оперативним циљевима се дефинишу специфични циљеви за остварење на нивоу

одељења и индивидуални циљеви у оквиру функционалних јединица.По свом карактеру

они су краткорочни.

Циљеви нижег нивоа служе као средство за достизањециљева виших, одосно

највишег нивоа.

Стратегија

Појам стратегија позајмљен је из војне терминологије.Ако стратегију

дефинишено као науку о вештини ратовања-онда и пословање предузећа можемо схватити

као борбу за остваривање циљева (произашлих из планирања) како би се стекла

конкурентска предност ради добијања поверења потрошача – корисника услуга.

У литератури се наводе бројне дефинисије стратегије.Једна од најсажетијих јесте да је

стратегија начин остваривања циљева. Проф.др.М.Милисављевић пише да је стратегија

наука о вештини коришћења начина да се остваре циљеви и да стратегија представља

рационално реаговање предузећа на догађаје у срединиу у којој обављају своју пословну

активност.

Пословна стратегија обухвата утврђивање различитих путева за остваривање визије,

мисије и циљева компаније. То је рационално реаговање менаџмента компанијана на

догађаје у средини у којој компаније обавњају своју пословну активност. Правилно

формулисана и имплементирана стратегија искључује настајање проблема и потешкоћа у

пословању и компанији омогућује да створи и одржи конкурентску предност.Аналитички

део поступка доношења одлука о начинима достизања развојних циљева предузећа назван

је формулисање стратегије, а процес у коме менаџери заједнички формулишу стратегију

представља стратегијско планирање.

9

Буџет

За извршење планских активности потребни су ресурси, пре свега финансијска

средства. Буџетом се утврђује одговорност менаџмента тако што му се обезбеђују

ресурсиза остварење постављених циљева, даје му се моћ да управља њима и остварује

циљеве, али се врши и контрола остварења буџета.Он се изражава квантитативно и

омогућава контролу остварења постављених циљевапоређењем планираног и оствареног.

Контингентно (вишеваријантно) планирање

Повећавањем фреквенција промена и смањењем предвидљивости будућности,

предуyећа су радила на изградњи управњачких система који ће допринети да се одговори

таквим изазовима, обезбеди успех и осигурају се од изненађења. Контингентно планирање

се оноси на промене које се могу десити у будућности. Планови настали као резултат

вишеваријантног планирања омогућавају менаџерима и организацијама да имају

флексибилан и брз одговор на промене критичких фактора у пословању организација.

Врло битно је проценити вероватноћу да ли ће се неки догађај десити или не. Овим

планирањем стварају се планови за различите сценарије,тј.ситуације и на тај начин

менаџмент организације зна које акције треба предузети. На тај начин се остварује

флексибилан и брз одговор на промене и изазове које носи будућност.

10

Оперативно планирање

Оперативни планови обухватају детаље потребне да се стратегија, односно

стратегијски планови инкорпорирају у свакодневно пословање.

Оперативно планирање се може дефинисати као поступак појим се циљеви,

стратешки планови, предвиђања преводе у специфичне правце делатности. Циљ

оперативног планирања је да начини низ оперативних планова и буџета који ће помоћи да

се изврши припрема за вероватне будуће догађаје назначене у предвиђању.Оперативно

планирање обухвата прикупљање информација, процену варијанти и избор најуспешнијих

праваца деловања. Ти правци деловања су детаљно прецизирани у скупу планова и буџета

за одређени оперативни период (нпр. за годину дана или за једно тромесечје)

Оперативни планови могу бити: једнократни и трајни

Једнократни оперативни планови

Једнократни оперативни планови су детаљни водичи акције која се вероватно неће

поновити у истој форми у будућности. Основнои типови појединачних планова су:

програми

пројекти

буџети

Програм је план који показује :

o основне кораке неопходне да би се постигао циљ;

o организациону јединицу или појединца који су одговорни за сваки корак

o редослењд и време потребно за сваки корак.

Пројекти су мањи осмишљени делови програма. Они су просторно ограничени и садрже

јасне директиве које укњучују задатке и време.

Буџети су искази финансијских извора одвојени за специфичне активности у одређеном

временском периоду.

11

Трајни планови

Они се примењују кад год се организационе активности помављају. Једном

установљени, ови планови омогућавају менаџерима да уштеде на времену, зато што се

сличне ситуације решавају на унапред одређен начин..У неким случајевима трајни

планови могу бити сметња, јер могу навести менаџере на одлуке које више нису актуелне,

па је , сходно томе, важно да се трајни планови повремено испитују, због сигурности

њихове ефикасности.

Главни типови трајних планова су:

o политика

o процедуре

o правила.

o

Политика представља принципе, начела, ставове, критеријуме за одлуке, дајући на знање

менаџерима које одлуке могу, а које не могу доносити..Она је путоказ размишљања свих

чланова организацијеи у тесној вези је са циљевима. Постојаље полоитика повећава шансе

да ће разни људи учинити суштински исти избор када доносе независне одлуке под

сличним околностима.

Процедуре показују како би пословне политике требало да се спроведу.

Правила се сматрају обликом планирањазато што су она унапред одређено“упутство“ о

томе како се делујеправила су искази да ли се специфична акција може или не може

предузети у датој ситуацији. Правила су7 одређена трајним плановима.Она су путоказ

задоношење одлука

Бизнис планБизнис план је главни резултат оперативног планирања. Посредством бизнис плана

остварује се веза између стратегијског и оперативног планирања. Он је конкретна

последица примене стратегије у вођењу посла.

Основна улога бизнис плана је одређивање прецизне орјентације за вођење послова у

кратком рокуОбично се односи нза период ио годину дана, мада постоји могућност

актуелизације на месечној или кварталној основи

12

Закључљк

Планови су инструменти за спровођење стратегије.

План је квалитативно и квантитативно изражен задатак предузећа који би требало да се

оствари. Он служи као основа за доношење одлука у свакодневној активности.План мора

да садржи акције које је потребно предузети да би се остварили циљеви. У њему се

прецизирају одговорности и рокови за сваку акцију.

Основне врсте планова су:

Стратегијски

Тактички

Оперативни

Стратегијски планови изражавају циљеве предузећа и посао којим предузеће

намерава да бави. Обично се односи на период дужиод 5 година(мада то зависи од

привредне гране и може бити краћи од 5 година), а примарну одговорност има топ

менаџер.

Тактички планови утврђују детаље активмности нужне за конкурентност у

изабраном бизнису. Односе се на период 1-5 година, а примарну одговорност за

њихову примену , доношење и спровођење има средњи ниво менаџера.

Оперативни планови одређују шта треба да се уради, ко ће и када то да

уради.Односи се на краћи период од једне године и у надлежности су оперативног

менаџмента.

Имплементација стратегије се може схватити као оживотворење стратегије .

Односи се на стварање услова за превођење стратегије у акцију.

За доношење и имплементацију планова одговорни су топ менаџери. Они

ангажују различите групе да им у овоме помогну, као што су: одбор директора,

професионалце за планирање, запослене у предузећу, радне групе за планирање

састављене од менаџера различитих нивоа менаџмента и менаџера различитих

пословних функција, неформалне коалиције у предузећу које настају сарадњом

менаџера различитог нивоа менаџмента са колегама, подређенима, надређенима, као и

консултантима изван предузећа.

13

ЛИТЕРАТУРА

1. Проф.др Рајко Унчанин, проф.др Тодор Л.Петковић, проф.др Раде

Станковић, проф.др Драгутин Јовановић, Оперативни и стратегијски

менаџмент, Виша пословна школа - Чачак, 2006.

2. http://sr.vikipedia.org

3. Др РадомирАалексић, Речник страних речи и израза, Просвета- Београд

1978.

14