PLANIRANJE

I OBLIKOVANJE BAŠ TE PRAĆENJE RAZVOJA i odrastanja bašte za svakog kreatora ba-

štenskog prostora predstavlja ne samo zadovoljstvo već i koris­

no iskustvo. Da bi u potpunosti odrazila ideju svog autora, već

od samog početka bašti treba da se pristupi pažljivo i promiš­

ljeno. Bašta jednostavnih linija i prirodnog lakog toka, koja

odaje utisak opuštenosti i deluje kao da i nije oblikovana naj­

češće je delo brižljivog planiranja. Planiranje i oblikovanje bašte

Zašto stvaramo bašte?

mnogo više dolaze do izražaja u klasično uređenim, formalnim

baštama geometrijskih oblika, ali bilo bi pogrešno pomisliti da

ti procesi nisu potrebni i u baštama neformalnog (slobodnog)

izgleda.

Ta dva osnovna postupka imaju presudnu ulogu u uspešnom

usklađivanju celokupnog sadržaja, ravnoteže i proporcionalno­

sti, kao i u skladnom odnosu s neposrednom okolinom.

ODAKLE dolazi podsticaj da ople­menimo deo zemljišta menjajući

njegov izgled prema svojim željama? Možda taj podsticaj još uvek predstavlja onu nagonsku potrebu da se obezbedi hrana, da se preživi, označi „sopstvena" teritorija, ili da se podignu odbrambene mede oko svog prostora. Kada smo u svojoj bašti, zaboravljamo na poslovni život i svakodnevicu i povlačimo se u si­gurnost sopstvenog prostora. Bez obzi­ra na to koji je motiv izazvao prvu iskru našeg interesovanja, on vrlo lako može da preraste u strast, koja će trajati čita­vog života i postati stalan izvor istinskog zadovoljstva.

Klima i okruženje U najvećem broju slučajeva bašta okružuje kuću i ispunjava svoj osnovni zadatak da prostor oko nje kultiviše, odnosno oplemeni i učini ga prijatnijim. Tako, na primer, svakodnevna potreba za ulaskom - peške ili automobilom -nameće potrebu da se postave uže ili šire staze, koje će, bez obzira na vre­menske uslove, omogućavati najlakši pristup kući čitave godine. Slična osnov­na potreba jeste i svetlost, pa zato biljke koje su posađene u blizini prozora i vrata treba redovno održavati.

Oblikovanje zaklona od vetra - a to su najčešće drveće i žbunje - na delovima udaljenijim od kuće znatno će smanjiti mogućnost štete, a ujedno će zaštititi ne samo zgradu već i osetljivije biljke. Takvi zakloni, posebno ako ih čini drveće, sprečavaće i stvaranje snežnih nanosa u bašti tokom zime. Nasuprot tome. u kra­jevima s toplom klimom drveće i žbunje

će kući i okolnom prostoru pružiti hla­dovinu i svežinu. Vesta i odgovarajuća sadnja drveća i žbunja može uspešno da štiti i tlo, sprečavajući efekte erozije iza­zvane vetrom i vodom.

Položaj bašte Bašta ne sme nikada da deluje izolova-no, odnosno izdvojeno iz kompletnog utiska i karaktera okruženja u kojem se nalazi. Njene granice određuju i štite naš lični prostor, ograničavajući uticaj spolj-ne okoline na deo zemljišta koji zovemo svojim domom. Žive ograde omoguća­vaju zaklanjanje prostora, skrivanje neu­glednih elemenata iz obližnje spoljne okoline, povećavajući tako osećaj nužne privatnosti. Međutim, ako se iza vaše bašte nalaze otvorena polja, žive ograde možete da postavite lako da još više us-mere pogled na prostranstvo okoline, a da u isto vreme predstavljaju i prepreku brojnim poljskim životinjama. Osim sve­ga spomenutog, žive ograde od drveća i žbunja značajno smanjuju i buku koja dopire sa susednog poseda ili s prometne ulice.

Deo bašte može da se iskoristi i kao produžetak dnevnog boravka ili sličnih prostora unutar kuće, stvarajući nepri-metan prelazak iz zatvorenog prostora u otvoren prostor. Popločane terase, raznovrsne konstrukcije prekrivene biljkama, balkoni i senici smanjiće kon­trast između zatvorenog i otvorenog prostora. Oni će na otvorenom prostoru u blizini kuće biti zaštićena i prijatna mesta na kojima deca mogu slobodno da se igraju a odrasli istovremeno da uživaju u prirodi.

ODREĐIVANJE GRANICA Zemljište koje se nalazi uz baštu često ne treba zaklanjati od pogleda ili štititi na neki drugi način. Iskoristite prednosti pogleda na seosku idilu i vizuelno ga uklopite u prostor kao prirodan produžetak bašte.

14

Z A Š T O S T V A R A M O B A Š T E ?

SKLADAN AMBIJENT Ova predivno planirana bašta za uživanje u letnjikovcu zaista je usklađena sa stilom kuće. Prijatne boje. teksture i oblici skladno se prožimaju i granice između kuće i bašte čine nevidljivim.

Oplemenjivanje okoline Osim ispunjavanja osnovnih zahteva stanovanja, postoji još jedna očigledna uloga bašte - oplemenjivanje položaja kuće u prostoru, bez obzira na to da li je reč o ispunjenju ličnih ambicija ili o obogaćivanju ulice i bliže okoline u kojoj se stanuje. Duh zajedništva, odno­sno osećaj pripadnosti zajedničkoj okolini ne mora uvek da se kosi s klasič­nim komšijskim nadmetanjem, koje često proizvodi neprirodna rešenja kak­va se retko sreću u profesionalnom ure­đenju baštenskog prostora.

Urediti predivnu baštu oko kuće, is-korišćavajući maksimalno postojeći prostor, izazov je s kojim se sreću brojni kreatori. Potrebno je da se ideja stavi na papir, da se ona uskladi s kućom i upo-Irebljenim materijalima i da se prema tome isplanira sadnja biljaka. Krajnji cilj jeste postizanje skladne celine. To na prvi pogled može da izgleda lako, ali svi koji se tim poslom neposredno bave znaju da cene taj težak rad. kao i viziju i nadahnuće koje su u njega uložili.

Planiranje i oblikovanje bašte pruža­ju pravu priliku za izražavanje lične kre­ativnosti i sopstvenih sklonosti kroz osnovni koncept, oblikovanje, izbor bo­ja i kombinaciju biljnog materijala. Za razliku od dizajniranja enterijera ili sli­kanja slike, bašta je živo biće koje se stalno menja, pa tako svako godišnje doba stvara drukčiju situaciju i donosi nove izazove. Mada je kombinovanje s prirodnim elementima naporan posao, jasno vidljivi rezultati kao nagrada za taj rad sjajan su podsticaj, a posebno za ljude koji svoj radni vek provode u kancelarijama i drugim zatvorenim prostorima.

Domaći proizvodi Bašta ne mora uvek da bude velika da bi donosila plodove; čak i na maloj po­vršini može da uspeva povrće, voće, začinsko bilje ili cveće za kućnu upotre­bu. Nekada je baštu činio srazmerno ve­liki povrtnjak, koji je bio stalan izvor sveže hrane. Danas, bez obzira na činje­nicu da sveže voće i povrće može da se nabavi tokom čitave godine, mnogi su zabrinuti zbog sve veće upotrebe pesti-

cida i veštačkih dubriva, pa više vole sop-stvene proizvode koje gaje na prirodan način. Iako su takvim načinom gajenja prinosi manji, sve više je onih koji sma­traju da se to nadoknađuje znatno bo­ljim ukusom i kvalitetom, kao i manjom količinom otpadaka.

Bezbednost i pristup Bezbednost vaše kuće može znatno da se poboljša načinom oblikovanja i formi­ranja bašte. Otvorene površine oko kuće vrlo su važne, jer sprečavaju neopažen ulazak, a posebno ako imate postavljene kontrolne kamere za koje je potreban ja­san i neometan pregled. Koraci se dobro čuju na podlogama od šljunka ili peska, što provalnike odvraća jer znaju da će na takve šumove pas odmah reagovati. Žive ograde od žbunastih vrsta s trnovima teško je savladati, pa su i one vrlo dobra zaštita. Međutim, treba izbegavati puza-vice i žbunje što rastu uza zid, jer oni predstavljaju lak pristup prozorima na prvom spratu. Što se tiče posetilaca i do­stavljača isporuka, pažljivim planira­njem bašte njima svakodnevni pristup treba da se olakša. Preporučljivo je da se izbegava mnoštvo materijala za poploča-vanje prilaza i da se planiraju dovoljno široke staze i prilazi, a posebno za vozila isporuke. Njih je najbolje usmeriti ka samo jednim, po mogućstvu sporednim, a ne glavnim, ulaznim vratima.

Bašta i njena okolina O bašti i njenoj neposrednoj okolini da­nas se mnogo raspravlja. Izbegavanje upotrebe svih štetnih hemikalija prvi je i osnovni korak u prilagodavanju bašte

širem prirodnom okruženju i usklađiva­nju s njim. Postoji još dosta drugih postu­paka koji ne iscrpljuju i ne uništavaju okolinu, već je unapređuju i čuvaju. Neki od najjednostavnijih jesu: čuvanje vode, recikliranje organskih materija, da bi se dobio kompost. ili kupovina biljaka (posebno lukovica) odgajenih u rasadni­cima umesto sadnje vrsta koje su nađene

ZASAĐENA OAZA / najmanji prostor može da postane prava oaza za biljke i korisne životinjice.

UBLAŽAVANJE PEJZAŽA Smeštene u leje, cvetne zeljaste biljke, poput ovog žutog stolisnika (Achillea) i plavog kokotića (Delphinium,), donose snažne boje. kontrastne oblike i sezonsku promenu. što sve zajedno oplemenjuje okolinu u krutom urbanom okruženju.

15

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

negde u prirodi. Ako svoju baštu želile još više da približite neposrednoj okolini, naročito u pogledu zvučne kulise, poku­šajte da posadite biljke koje pticama predstavljaju izvor hrane, kao i drveće i žbunje koji će da im posluže za prav­ljenje gnezda. Izbegavanje upotrebe he-mikalija doprinosi razvoju korisnih insekata, što oplemenjuje ne samo vašu baštu nego i okolinu, a posebno voc'ke.

Značaj planiranja bašte

Pod terminom „planiranje bašte" često se podrazumeva primena unapred od­ređenih rešenja, što za mnoge znači pri-menu strogih pravila i načela. Srećom, to nije sasvim tačno. Međutim, ipak postoji jedan nezaobilazan princip: pre izvođenja bilo kakvih radova dobro tre­ba da se razmisli o svim mogućnostima, odnosno, treba da se proanaliziraju sva moguća rešenja. Mnoge predivne bašte kreirane su bez komplikovanih planova i šema. One su se prirodno razvijale od jednog polazišta. To polazište, primera radi, može da bude omiljeno drvo koje je posađeno na otvorenom prostoru, zatim prirodan puteljak između puta i kuće, ili dogradnja postojećeg stanja. Iako se sprovodi nasumice, ili se zasniva na igri slučaja, dalji razvoj bašte može tokom godina da da predivan rezultat. Međutim, najčešća posledica takvog ra­zvoja jeste slaba povezanost delova ba­šte, koja se kasnije vrlo teško ispravlja.

Svest o oblikovanju Svi živimo u uređenom društvu, u kojem svest o oblikovanju i uvažavanje skla­dno dizajniranih proizvoda, pa naravno i bašta, izazivaju pažnju kako dizajnera, tako i medija. Predivno ilustrovane knji­ge i časopisi, kao i specijalizovani televi­zijski programi pobuđuju iz dana u dan sve veće interesovanje za stilove, pro­izvode za baštu i same biljke. Zahvalju­jući razvoju tehnologije dizajneri danas mogu vizuelno da pokažu prednost pla­niranja baštenskog prostora i jasno da predoče i objasne pojedinačne faze u

VISEDIMENZIONALNA SADNJA Ovu kombinaciju biljaka čini bogata mešavina komplementarnih boja, tekstura i oblika. Za ovako gustu i bogatu šemu sadnje potrebno je ne samo solidno znanje o biljkama nego i iskustvo, kao i dobra procena o tome kako da se snažne biljke obuzdaju, a rast onih slabijih podstakne.

njegovom oblikovanju. Iskusno dizaj-nersko oko može odmah da uoči mo­gućnosti površine tla i prepozna njen potencijal, što ga na licu mesta inspiriše. Ipak, bez obzira na sopstvene ideje, svaki dobar dizajner mora uvek o svim

ARHITEKTONSKE BILJKE Šišane zimzelene biljke poput šimšira (Buxus sempervirens), razmeštene u ovom dvorištu, imaju isključivo arhitektonsku ulogu. Njihova struktura i njihovi oblici usklađeni su u potpunosti s oblikom susedne zgrade.

detaljima da razgovara s vlasnikom i da uvažava njegove ideje i željen način ži­vota. Profesionalnom dizajneru može da se ponudi i izvođenje celokupnog projekta, pri čemu treba voditi računa i da troškovi budu prihvatljivi. Za vlasni­ka je verovatno najjeftinija varijanta da na početku zatraži od dizajnera savet i nepristrasno mišljenje, pa da ga u kasni­jim fazama izvođenja projekta poziva povremeno kao savetnika.

Tipovi i stilovi bašte

Svrstavanje bašta u tačno određene tipo­ve ili stilove vrlo je težak i nezahvalan posao, jer je svaka bašta drugačija. Mno­ge bašte sadrže veoma različite i me­đusobno slabo povezane elemente, dok druge, pošto ujedinjuju nekoliko različi­tih stilova, ne mogu zapravo da se uklope ni u jednu od kategorija. Stoga je svaka podeia proizvoljna i na nju treba gledati samo kao na vrlo uopštenu oznaku.

Razvijanje stila Pri kreiranju nove bašte ili preoblikova-vanju postojeće obično se događaju iste situacije. Bez obzira na to da li je ideja preuzeta iz časopisa, knjige, ili je rođena nakon posete neke bašte ili parka, njen osnovni izgled može ili da odražava unutrašnjost kuće, ili da se razvija na osnovu njenog spoljnjeg izgleda i nepo­srednog okruženja. Zgrada i njena loka­cija iskusnom planeru bašte će mnogo značiti i pomoći će mu u logičnom rešavanju raznih detalja plana. Svaka bašta treba da odražava pripadnost me-stu na kome se nalazi. Bašta koja je oblikovana u stilu što odudara od kuće ili njene neposredne okoline neće se skladno uklopiti, bez obzira na žark želju i količinu sredstava potrošenih z njeno stvaranje. Razvijanje i poboljša vanje oblikovanja koje odražava karak ler okoline dragoceno je za postizanje što skladnijeg rezultata, a posebno kad; se traži opuštajući i miran baštens prostor.

16

Z A Š T O S T V A R A M O B A Š T E ?

Različitost formiranja U bilo kom baštenskom stilu mogu da se primene elementi koji odražavaju lične sklonosti, karakter i način života, pa čak i starosno doba njenih korisnika. Tako će, primera radi, želja ili potreba za gajenjem većih količina začinskog bilja uneti novu dimenziju u formiranje bašte. Isto će se dogoditi i ako želite da ostvarite jasan vizuelan efekat upotre­bom određene boje cvetova ili guste mase listova, koji se skladno stapaju s bojama kuće ili s obližnjim rastinjem.

Lične sklonosti ili način na koji koris­tite svoju baštu davače u nekim delovima godine osnovni pečat tim zahtevima. Na primer, želja da bašta leti izgleda izrazito dekorativno proizlazi iz potrebe ili na-mere da posluži uglavnom za druženje na otvorenom. Nasuprot tome, bašta čija je osnovna namena opuštanje i koja za-hteva minimalno održavanje treba da zadrži isti izgled čitave godine. Možete poželeti možda i da pobegnete od dru­štva u samoću, pa će tada vaša bašta biti brižljivo zaklonjen prostor, u kojem ćete u miru moći da gajite biljke koje volite.

Značenje sadnje Izbor biljaka za baštu značajno utiče na stil same bašte. Veliki listovi upečatljivo izražene teksture unose u prostor dubinu i raskoš, dok dominacija nežnih biljaka srebrnkaslih i sivih listova stvara osećaj lakoće i lepršavosti. Isti utisak može da izazove i način, odnosno nivo održavanja bašte. Redovno održavan baštenski prostor, s jasno određenim granicama, izgledaće sasvim drugačije od onog koji je slabo ili nikako održavan.

Održavanje Teoretski, u pogledu osnovne namene razlikuju se dva stila bašte. Bašta može

da se kreira radi vizuelnog efekta, ili kao funkcionalan prostor za odmor. Baštu za odmor bi trebalo samo povremeno održavati, jer će tako više vremena ostati za uživanje u njoj. Me­đutim, mnogi ljudi uživaju u tome da u svojoj bašti odgajaju posebne vrste bi­ljaka, pa većinu vremena troše na gaje­nje i uređenje bašte. Jer, podsetimo se, u svakoj vrednoj kolekciji biljke nisu sa-

PRIRODNE SILUETE Pažljivo odabrana kombinacija stabala i žbunova, čiju središnju tačku predstavlja predivan egzotičan kultivar drena (Cornus controversa 'Variegata') postavljen na ivicu travnjaka, ostavlja snažan utisak elegancije. Osim toga, za ovakvu kombinaciju potrebno je minimalno održavanje. Brižno pokošena trava i orezane zimzelene biljke skladno se uklapaju u okolinu.

mo dekorativne već imaju i svoj karak­ter, posebnost i rodoslov. To se veoma ceni, a naročito od pojave precizno određenih botaničkih kolekcija.

Zanimljivo je da oba ta pristupa baštenskom prostoru doprinose inten­ziviranju društvenog života. Manje odr­žavana bašta savršen je prostor za primanje gostiju i zabavu na otvore­nom, dok je brižljivo negovana bašta

izvrsno mesto za okupljanje entuzijasta, koji tako imaju priliku da upoznaju srodne duše i razmene iskustva.

Oplemenjivanje građevina Bašta pruža sjajne mogućnosti za ople­menjivanje kuće bez skupih zahvata i velikih rekonstrukcija. Biljke mogu izvrsno da posluže za ublažavanje grube linije krova ili prikrivanje nespretno izrađenih ili ružnih konstrukcionih materijala. Čak i neprimetne konstruk­cije mogu da se načine upadljivim ako im se dodaju dekorativne puzavice i druge biljke koje pojačavaju utisak i udahnjuju posebnost takvim delovima bašte. U oba slučaja, konstrukcija i baštenski prostor lakše će se uklopiti u dopadljivu celinu, jer se skladno dopu­njavaju. I kuće će izgledati znatno bolje ako se biljke posade pored njih, ili ako se postave tako da se penju uza zidove i preko njih. Time se postiže utisak da smo baštu doveli čak do kućnih vrata i da smo ta dva elementa sjedinili u jedan prostor.

SOBA U BAŠTI Na ovoj osunčanoj terasi ističu se čvrsti materijali, iako se nastojalo da se sadnjom biljnog materijala taj utisak ublaži. Ovaj bazen će tokom leta živahno odražavati obrise susedne zgrade i okolne vegetacije.

17

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Oblici formalnog tipa bašte

KARAKTERISTIKA formalnih bašta je u tome što su izrazito proporcional­

ne, najčešće simetrično ili geometrijski ujednačene pružajući jasan utisak stro­go organizovanog prostora. Taj utisak stvaraju uglavnom precizne i čvrste lini­je u obliku zidova, staza ili stepenastih terasa, sa strogo isplaniranom sadnjom u unutrašnjosti. U formalnoj sadnji tradicionalno se koristi vrlo malo vrsta biljaka, ali ipak dovoljno za postizanje jednoličnosti strukture i boje. Opšti uti­sak često otkriva preteranu želju za obuzdavanjem, odnosno ograničava­njem, dakle - definisanjem prostora.

Plan rasporeda Osnova filozofije formalnih bašta jeste u tome da se prikaže kako priroda snaž­no, jednostavno i vrlo dopadljivo može da se kontroliše. Najbolji primeri ta­kvog shvatanja bašte jesu komplikova-no izvedeni parteri, koje filigranski oblikuju izuvijano formirane zimzelene biljke. Parteri su često postavljeni is­pred ili iza površina prekrivenih rizlom. Takve površine mogu da prave i ravni, pažljivo pokošeni travnjaci, okruženi skladno orezanim živim ogradama.

Istorijski gledano, formalan stil nastao je da bi se dokazala nadmoć čoveka nad prirodom. Međutim, ne treba zanemariti ni želju da se svima na vidljiv način prika­žu vlasnikovo bogatstvo i njegov položaj

u društvu, jer čak i male formalne bašte iziskuju redovno i skupo održavanje.

Inspiracija u istoriji Poznati italijanski i francuski formalni vrtovi iz 17. i 18. veka, koji su snažno uticali na vrtove širom Evrope, bili su inspirisani vrtovima antičke Grčke i Ri­ma. U antičkim vrtovima, strogo odre­đene dimenzije i oblici građevina su se preslikavali, tj. ogledali u snažnim arhi­tektonskim i simetričnim oblicima vrto­va koji su ih okružavali.

Ta strogo kontrolisana raskoš okruže­nja postizana je najčešće gradnjom niza terasa, povezanih elegantno razvedenim stepenicama, impresivnih vodenih kas­kada, kanala i vodoskoka, kao i stazama oivičenim živim ogradama i drvoredima. Vrtovi su obavezno bili ukrašeni i kla­sicističkim statuama i biljkama u kame­nim i stilizovanim ćupovima.

Klasične bašte Grčki i rimski elementi, koji se još uvek primenjuju u savremenim formalnim baštama, najčešće su uredno pokošeni i oivičeni travnjaci, gusto orezane žive ograde i topijarne forme, kao i leje oivi­čene niskim šišanim žbunjem. Uz ravne staze, koje nude raznovrsne vidike ili zanimljive detalje, neretko su postavlja­ni pravilno raspoređeni drvoredi. Ukra­šavanje je ograničeno na samo nekoliko

dekorativnih elemenata dizajniranih kao skladna grupa ili kao zaseban ukra­sni element koji se ponavlja.

Biljke za formalne bašte Bez obzira na to da li su orezane u obli­ku žive ograde ili su šišane, biljke obli­kovane ljudskom rukom predstavljaju važan element u formalnom tipu bašte. Šišani oblici zimzelenih biljaka (topi­jarne forme) unose zadivljujuće bogat­stvo oblika, dinamiku i dramatičnost u inače dvodimenzionalan plan formalne bašte. Spororastuće zimzelene biljke, poput tise (Taxus baceata),šimšira (Bu-xus sempervirens), božikovine (Нех aquifolium) i crnike (Ouercus ilex), dobro podnose redovno orezivanje to­kom više godina (videti, takode. „Šišani oblici", str. 76 i „Žive ograde i zakloni", str. 84).

Isprepletenost drveća i uzdignutih ži­vih ograda stvara unutar formalne bašte vrlo privlačne i zanimljive delove. Nji­hovi uredno poredani oblici i drvoredi, postavljeni uz aleje i staze, skoro vojnič­kom preciznošću izazivaju snažan uti­sak reda i postojanog ritma. Različite vrste lipa (Tilia sp.) i grab (Carpinus bc-tulus) najčešće su vrste koje se koriste za takvo oblikovanje prostora. Takva sadnja može da ima i praktičnu vred-nost. Primera radi, oblikovane ispreple­tene lipe mogu da posluže kao granice

S T R U K T U R A P L A N A

U parteru, u čijoj unutrašnjosti je primenjena neformalna sadnja, proporcionalni kvadrati omeđeni šimširom unose u prostor red koji traje čitave godine. Stroge linije usmeravaju pogled na nekoliko zanimljivih detalja koji se nalaze iza niskog zida.

baštenskog prostora stvarajući živi zid, koji bašti daje neophodan osećaj zak-lonjenosti i prisnosti (videti, takode, „Isprepleteno drveće", str. 75).

Parter Parteri, s izrazito čipkastim oblicima, najkomplikovaniji su tipovi dizajna u formalnim baštama, pri čemu planska sadnja dostiže svoj vrhunac. U takvom oblikovanju koriste se komplikovani primerci, čije su ivice omeđene ošiša­nim patuljastim zimzelenim žbunjem poput šimšira. Tradicionalno, takvi ob­lici su nastali oponašanjem šara na čip­kama i vezovima ili kopiranjem zidnih gipsanih ukrasa, koji su bili veoma po­pularni u 16. veku.

Jedna od karakteristika partera jeste i upotreba obojenog šljunka ili niskih biljaka kao pokrivača tla, koji ispunja­vaju prostore omeđene niskom šišanom živom ogradom. Dizajn partera izgleda isto čitave godine, što mu daje posebnu vrednost u zimskom periodu, a naročito ako se nalazi pored kuće.

Sklad i kontrast Faktor izvornog prirodnog rasta, u okvi­ru inače strogo određenog plana, unosi u prostor elemente kontrasta, koji često još više pojačavaju utisak pravilnosti for­malne bašte. Za postizanje takvih kon­trasta mogu da posluže opuštene trave slobodnog rasta, koje su smeštene, na primer, između šišane lavande (ružmari­na, lovora ili šimšira). Na terasu mogu da se postave i saksije s ošišanim portugal­skim lovorom (Prunus lusitanica). Pravi­lan raspored saksija doprinosi utisku o redu i disciplini u blizini kuće, ali čini i kontrast manje pravilnoj i striktnoj sad­nji u udaljenijim delovima bašte.

Formalni vrtovi Dalekog istoka Kineski vrtovi, za koje se zna već više od 3 000 godina, kreirani su kao dosto­janstvena i mirna mesta posvećena me-ditiranju. Nadahnuti su dominantnim elementima neposrednog okruženja, a predstavljali su zapravo minijaturne re­plike izvorne prirode u okviru zidom okruženih površina. Sadnja je bila uzdr-žana i formalnog tipa, često šišana ili obli­kovana na drugi način, kao i izrazito stilizovana. Svako drvo ili žbun imali su svoje simbolično značenje, koje je trebalo da posluži kao podsticaj za meditiranje.

Tradicionalni japanski vrtovi preuzeli su kineske ideje 0 uređenju prostora pre više od 1 200 godina. Uz vrlo sličnu inspi­raciju, koju su nalazili u okolnoj prirodi, Japanci su negovali bogatiju i raznovrsni­ju sadnju, zatim simbolično oblikovano i postavljeno kamenje, kao i šljunak ili pesak. Takvi formalni vrtovi bili su zas­novani na poštovanju ravnoteže i jednos­tavnosti, kao i na bogatom simbolizmu.

18

O B L I C I F O R M A L N O G T I P A B A Š T E

TRADICIONALNI ŠIŠANI OBLICI (TOPIJARNE FORME) Težinu i sadržaj oblikovanoj bašti daju zadivljujući oblici odraslih šišanih skulptura, ma koliko da su ekscentrična ostvarenja. Ovde, stilizovani paunovi sede na simetrično ošišanim postoljima od tise (Taxus baccata), a postavljeni su s obe strane široke staze, koja predstavlja središnju osu tog formalnog plana. Neformalno posađene leje između topijarnih formi, kao i odrasla stabla u pozadini snažno ističu formalan izgled tih skulptura.

STATUE Predivan dodatak celokupnom izgledu bašte van svake sumnje predstavljaju kameni elementi i statue, koji treba da budu na dobrom položaju, u skladnoj proporciji i diskretno okruženi biljkama.

I S P R E P L E T E N E LIPE

Visoko uzdignut zaklon, koji oblikuju isprepletene lipe (Tiliaj, okružuje ovaj mali parter, ali dopušta ipak slobodan pogled. U zimskom periodu, kada lišće opadne, isprepletene grane lipa daju ovom baštenskom detalju još zanimljiviji okvir.

BAZEN FORMALNOG STILA Odraz u ogledalu udvostručava utisak simetričnog

oblikovanja. Nepravilni oblici, koje vodene biljke prave na tamnoj površini bazena, unose dinamičnost i raznolikost

u spokojnu atmosferu ove formalno uređene bašte.

19

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Oblici neformalnog tipa bašte

SKLADNO kreirane, neformalne bašte najčešće izgledaju kao da ih je obliko­

vala sama priroda. U njihovim linijama ogleda se nepravilnost i karakteristična blagost oblika, pa iako su tako planirane, one izgledaju kao da su nastale spontanim delovanjem prirode. Mada neformalne bašte deluju donekle nekontrolisano, nji­hov uspeh ipak najviše zavisi od jasno od­ređenog oblikovanja i umešnosti ne samo kreatora nego i osoblja koje ih održava i Čiji je baš zadatak da stalno održavaju red unutar bašlenskog prostora, koji bi bez njihovih intervencija mogao brzo da izma­kne kontroli i postane primetno neuredan.

Elementi neformalne bašte Bašta neformalnog izgleda pruža oseća-nje opuštenosti i sve više je potrebna kao sklonište od pritisaka koje donosi moderan način života. Nasuprot pravil­nom geometrijskom rasporedu u for­malnim baštama, neformalan tip bašte karakterišu skladne i blage krivudave linije i nežne konture. Čvrste podloge ublažene su sadnjom biljaka koje se protežu i preko njihovih ivica, a leje su planirane tako da posađene biljke prave talasaste brežuljke nejednakih veličina. Puzavice se slobodno protežu preko zidova, žbunja ili drveća. Da bi im se omogućio brži i zdraviji razvoj žbunovi treba da se orezuju, ali tako da im se pri­rodan oblik ne menja (skoro nikad se ne oblikuju u neki strog formalan oblik).

Osim toga, neformalni elementi u ba-šti mogu da proizvedu snažan utisak zre­losti i razvijenosti prostora u relativno kratkom vremenu - na primer, kada se biljne vrste koriste kao zaklon kojim se prikrivaju neugledni i ružni detalji. Tako može da se stvori zadivljujuće dekora­tivan efekat, koji će potpuno prikriti grube konture ili neukusne boje kuće, odnosno nekog drugog objekta u bašti ili u njenom bliskom okruženju. Čak i bašta jednoličnog četvrtastog oblika počeće da odiše tajanstvenošću, uvek bar malo poželjnom, ako su njene krute i stroge spoljne linije sakrivene s nekoliko redo­va neformalno posađenih biljaka.

Oblici neformalnog tipa bašte

Stil i stepen nefornialnosti svake bašte određen je delimično prirodnim odlika­ma prostora, a delimično ličnim sklo­nostima. S jedne strane čitavog niza mogućih rešenja nalazi se obogaćivanje već postojećeg šumovitog zemljišta ili livade novim rasadom, i to biljkama ko­je odranije rastu na tom području. Na drugoj strani je mogućnost kreiranja ne­formalne bašte, na primer, preoblikova-vanjem ivičnih delova tako da prave krivudave linije ili sinusoide. Takve po­vršine ne treba više kositi ili održavati na neki drugi način, pa će se s vremenom

razviti samonikle biljke. Na suprotnoj strani čitave palete raznih mogućnosti nalazi se kreiranje potpuno nove bašte, za koje postoji veliki izbor zanimljivih neformalnih rešenja.

Bašte u letnjikovcima Po tradiciji, bašte u letnjikovcima su bile zapravo bašte u kojima su gajeni ukrasni i jestivi plodovi. Bile su to uglavnom kombinacije voćaka, povrća, začinskog bilja i cveća - posebno božura, žavomja-ka i pakujaca. Cveće je omogućavalo razvijanje raznih vrsta korisnih insekata, koji su podsticali oprašivanje, uništavali štetočine i stimulisali boravak ptica, a sve to zajedno obezbedivalo je bogat rod jedrih i zdravih plodova.

Pomalo starinski, jednostavan izgled tih bašta postiže se najčešće upotrebom rustikalnih elemenata poput likova koje oblikuju grane ili podupirača za puza­vice, izrađenih od pletenog pruća (videti ZIDOVI OD VRBE, str. 87). Stvaranju izvornog raspoloženja u toj bašti dopri­nose i staze od cigle ili krupnog šljunka, koje su najčešće oivičene sitnim šljun­kom ili usitnjenim crepovima.

Prirodna divlja bašta i šumska bašta Osim toga što stvaraju osećaj nespu­tanosti prirode i čine predivan i opušta­jući baštenskj prostor, neformalne bašte nude i izvorni ambijent, i to ne samo bilj­

nim nego i životinjskim vrstama, čiji je život u drugim sredinama sve češće ugrožen.

Travnate površine, na primer, na koji­ma rastu i lukovice, u neformalnoj bašti mogu da ostanu i nepokošene, pa će nas te lukovice svakog proleća svojom poja­vom ponovo razveseliti. Isto se odnosi i na poljsko cveće (videti GAJENJE NA LIVADI, str. 401). Vodena površina, ma koliko bila mala. privlači u baštu razne životinjice, a posebno ako su uz njene ivice nikle i vodene biljke koje će ptica­ma i vodozemcima biti siguran zaklon. Videti i „Ribnjaci i (auna'\ str. 284.

Nisko drveće ili šumarci, naročito ako su ispod drveća žbunovi a preko njih ra-zastrte puzavice, bezbedna su mesta u kojima se gnezde ptice, ali i zimuju insek-ti i mali sisari. Čak i u delovima bašte koji se redovno održavaju, ostavljeni plodovi sa semenom zeljastih biljaka biće važan izvor hrane za ptice, i to prvenstveno zimi kada do hrane teško dolaze.

Kontrolisan nered Biljke znaju da budu vrlo bezobzirne, pa one snažnije mogu potpuno da iscrpe i čak da unište slabije. Da bi se to sprećilo, treba ih nadzirati. Cesto je neophodno, na primer, da se snažne zeljaste biljke razdele - da bi se obuzdalo njihovo šire­nje, ili da se previše narasli žbunovi ra­zrede i orežu, kao i da se počupa mnogo mladih samoniklih biljaka.

Š U M S K A B A S T A

U senci stabala, biljke za šumarke i šumske bašte moraju da budu odabrane među onim vrstama koje dobro podnose ma­njak svetlosti i ekstreme, poput suvog ili izrazito vlažnog tla.

K O M B I N A C I J A G A J E N I H I S A M O N I K L I H B I L J A K A

U vatrometu boja, treperava raskoš cvetova bogatih nektarom čini prizor upadljive lepote, ali obezbeđuje i izvanredno važan letnji izvor hrane za pčele, leptire i druge korisne insekte. Da bi se osigurao kontinuitet, potrebno je dugogodišnje i vrlo brižljivo održavanje kao i znatna veština.

20

O B L I C I N E F O R M A L N O G T I P A B A Š T E

I V I Č N A S A D N J A (na v r h u )

Upotrebom prikladnih biljaka čak i najmanja vodena površina može da ublaži kontrast između tla i vode, a svezi i skroviti životni uslovi pogodovaće lokalnoj fauni.

G U S T I N A BILJAKA (gore levo)

Dragoljubi i neveni s ukrasnim kupusom i samoniklim travama, gdeje ispunjen i najmanji prostor, stvaraju pravo raspoloženje za uživanje.

S A M O N I K L O S T (gore d e s n o )

Melianthus i zlatoglavica (Asphodelinc). posađeni u podnožju zida. đeluju kao samonikle biljke. U već potpuno razvijenim baštama takva kombinacija često se javlja spontano i ostavlja snažan utisak.

B U J N E R U Ž E (desno)

Kada prostor dopušta, neformalno orezivanje žbunova i ruža omogućava

tim biljkama da se prostru preko granica zasada i opušteno pokažu

svoju raskošnu lepotu.

R U Č N O R A Đ E N A V R A T A (gore)

Improvizovana kombinacija rustikalnih elemenata i predivan pogled snažno doprinose isticanju karaktera

bašte za odmor.

S E L E K T I V N O O D R Ž A V A N J E (dole)

Mada je voćkama zbog boljeg roda potrebno stalno održavanje, kada travnate površine oko njih ne kosite često samoniklo cveće pojačava neformalan izgled i tako obogaćuje čitav prostor.

21

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Porodične bašte

BAŠTA namenjena porodici treba da bude višenamenski prostor. Da biste

bili sigurni da će formirana bašta služiti potrebama svih korisnika, trebalo bi da potrošite malo vremena i da utvrdite koje su to potrebe. One mogu da obuh­vate terasu za uživanje i druženje na otvorenom, zaštićen prostor namenjen deci, ali i deo bašte za gajenje vaših omi­ljenih biljaka. U bašti će možda biti po­treban i deo za gajenje začinskog bilja, ili prostor za povrtnjak ili leju, u kome ćete moći da gajite cveće za kućnu upotrebu.

Osim ispunjavanja tih praktičnih po­treba, bašta treba da bude i vrlo deko­rativna. Pergola, na primer, preko koje se proteže mirisna puzavica, nije samo ukrasan element već pravi i hladovinu na mestu idealnom za uživanje u letnja predvečerja. Uvođenje osvetljenja na­polju produžiće korišćenje bašte i omo­gućiti večernja druženja s prijateljima (poput, recimo, „roštiljijade"), a pažnju

mogu da privuku i posebno osvetljeni pojedini zanimljivi detalji u bašti.

Stil takvih bašta najviše zavisi od sop-stvenog izbora, pa može biti različit - od vrlo tradicionalnog do eksperimen­talnog i inovativnog. Izvora inspiracije nikada nije bilo više: od časopisa i tele­vizijskih emisija do javnih parkova i pri­vatnih bašta otvorenih za javnost.

Bašte za boravak na otvorenom Baš tako kako je unutrašnjost kuće obli­kovana da zadovolji potrebe onih koji u njoj žive, i bašta treba da bude osmišljena da sledi potrebe i sklonosti svih ukućana. To najčešće znači prenošenje unutrašnjeg načina života na otvoreno, gde se bašta koristi kao dodatna prostorija. Ukoliko je druženje, na primer, vrlo česta porodična navika, napolju svakako treba da se pred­vidi ravan i prikladno popločan otvoren prostor, i to u blizini kuhinje da bi posluži­

vanje bilo lakše. Da pristup učinite bez-bednijim i lakšim, izbegavajte stepenice, nagibe ili uzvišenja između kuće i prosto­ra za jelo. Na izrazito osunčanim terasa­ma upotrebite listopadne (mnogo je bolje nego zimzelene) puzavice. koje će leti svojim lišćem praviti prijatnu hladovinu, a u ostalim delovima godine, kad im lišće nije gusto i kada počne da opada, dopu-štaće blagim sunčevim zracima pristup na terasu.

Međutim, ako nema adekvatno za­klonjenog i toplog mesta u otvorenom delu bašte, razmotrite mogućnost da ga formirate lako što ćete zakloniti deo bašte živom ogradom ili žbunjem miris­nih listova. Takvi zakloni će zadržavati topao vazduh i istovremeno biti zaštita od hladnog večernjeg povetarca.

Uvođenjem diskretnog os\et\jenja produžićete boravak na otvorenom i ujedno napraviti vrlo prijatnu atmosferu. Pri tom ne zaboravite da dobro osvetlite

put koji vodi od kuće do prostora za od­maranje.

Posebne namene Kada se bašta kao celina planira tako da ne mora mnogo da se održava, to omogu­ćava osmišljavanje prostora za posebne namene. Na primer, otvorena travnata površina, koja je okružena biljkama snaž­nog rasta što ne zahtevaju mnogo truda, može da postane igralište za decu, ali i mirno mesto za odrasle. Oko tih mesta mogu da se predvide i površine koje traže više aktivnosti - na primer, mali povrt­njak. U njemu možete da gajite manje uobičajene vrste povrća, voća i začinskog bilja koje je teže nabaviti u prodavni-cama. Sve dok su mali i ne znače sva­kodnevnu obavezu, takvi delovi bašte vlasniku će predstavljati zadovoljstvo, a često i mesto gde deca mogu ponešto i da nauče.

Jedna od površina posebne namene može da bude i leja namenjena reza­nom cveću za kućnu upotrebu čitave godine. U njoj mogu da se nalaze i žbu-novi poput forzicija i mahonija, koje cvetaju u rano proleće, ili dren (Cornus alba), s blistavim crvenim granama koje krase baštu zimi. Uz ivične delove pro­stora možete da smestite leje s trajnica­ma, jednogodišnjim i dvogodišnjim biljkama i da tako obezbedite obilje cveća tokom leta i jeseni.

Posebne potrebe Za članove porodice koji su manje pokretni ili su ograničene snage, bašta u kojoj su pokoja veća saksija ili čitava leja uzdignute smanjiće napore zbog sa­ginjanja i tako omogućiti gajenje biljaka i njima. Veće neprenosive posude mogu da se postave na pogodna uzvišenja i u njima stalno gaje jednogodišnje biljke raznobojnih cvetova. I niz paradajza, odgajenog u loncima koji su postavljeni na nizak osunčani zid ili uzdignut pros­tor zasađen začinskim biljkama, biće tim članovima porodice ne samo izvor velikog zadovoljstva nego će im svojim plodovima pružiti osećanje korisnosti i ravnopravnosti u porodici.

Pogled u budućnost Ukoliko se bašti pristupi dugoročnije, neki njeni delovi mogu da se formiraju tako da zadovolje i promene porodičnih potreba u budućnosti. Primera radi, dr­vena kućica u kojoj se igraju deca kasni­je može da postane kućica za alat ili trap za jabuke; ako se peščanik, pravilnog ili nepravilnog oblika, pametno smesti još dok se bašta formira, on može kasnije da se pretvori u bazenčić za decu; drve­na konstrukcija, namenjena deci za penjanje, može da bude konstrukcija koju će prekrivati puzavice oblikujući zanimljivu prirodnu skulpturu.

22

•

P O R O D I Č N E B A Š T E

P O S E B N A I N T E R E S O V A NJ A (desno)

Bašta odražava sklonosti i hobije svojih vlasnika, pa su njeno oblikovanje i njen

temeljni plan svakako uslovljeni tim potrebama. Ovde je reč o zbirci

kiiinkterističnih alpskih biljaka, koja je smeštcna u kameno korito u okviru

staklenika. Staklenik je popločanom stazom povezan s kućom.

LiEZBEDAN V O D O S K O K (dole)

Čak i najmanji i najplići bazen može da predstavlja opasnost za malu decu. Ovaj mali vodoskok ima čvrslu metalnu rešetku, koja je postavljena preko sakrivenog rezervoara.

P R O S T O R Z A I G R U ( d o l e d e s n o )

Travnjak okružen biljkama bez trnja idealno je mesto za mnoge dečje igre.

U Z D I G N U T I Z A S A D I (gore)

Uzdignut cvetnjak pogodno je mesto za osobe koje su ograničenog kretanja. Napravljen je odličan raspored, pa svi detalji mogu da se posmalraju izbliza. Upotreba saksija omogućava da biljke mogu ne samo da se približe nego i lako zamene kada je to potrebno u pojedinim godišnjim dobima.

D V O S T R U K A N A M E N A (levo)

Ovde se u kasno leto cveće za kućnu upotrebu gaji zajedno s biljkama čiji plodovi dozrevaju u to doba godine, stvarajući bogatstvo boja. Iako je takva kombinacija nastala slučajno, jer se razmišljalo o potrebama domaćinstva, rezultat je ipak efektan isto kao kod planiranih leja.

23

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Bašte namenjene gajenju biljaka

ZA RAZLIKU od porodične bašte, u kojoj biljke služe kao ukras, u tim

tipovima bašte biljke su u središtu paž­nje. Vlasnik takve bašte može slobodno da se prepusti zadovoljstvu skupljanja i gajenja specifičnih biljnih vrsta vrhun­ske botaničke ili izložbene vrednosti. Pojedine grupe biljaka zahtevaju više brige od drugih, jer su osetljivije na us-love gajenja. Karakter tla ili mikrokii-matski uslovi mogu da budu posebno pogodni za određenu grupu biljaka, ali, mnogo češće, potrebne su i dodatne ak­tivnosti da bi se obezbedili najpovoljniji tlo, svetlost, vlažnost i zaklon.

Izvorno gajenje Bašta namenjena prevashodno, ili is­ključivo, gajenju biljaka verovatno je najčistiji izvorni oblik baštovanstva. Po­stoji mnogo načina da se postigne što bolji rezultat, ali svi se zasnivaju na lju­bavi i strasti prema biljkama.

Opsednutost prikupljanjem biljnih vrsta, gajenje do savršenstva, oprašiva­nje i razmnožavanje - to su elementi koji privlače i stalno povećavaju zaintereso-vanost ljudi za hortikulturu. I traganje za retkim i novootkrivenim vrstama može lako da postane životni cilj. Zato u takvoj bašti na svakom koraku mogu da se osete vlasnikova umešnost i znanje, kao i odlučnost da savlada sve teškoće na putu do zadatog cilja.

Izvori ideja I sama parcela može da bude inspiracija za oblikovanje bašte namenjene gajenju biljaka. Primera radi, taman i vlažan ob­ronak okrenut prema severu podstiče često ideju o gajenju više vrsta paprati. Međutim, suvo kameno uzvišenje okre­nuto prema jugu može da rodi ideju o

gajenju različitih vrsta mediteranskih biljaka, npr. zbirke cistusa (Cistussp.).

Često neki deo zemljišta, naizgled nepovratno izgubljen, može da se preo­krene u prednost. Recimo, dosta obras­tao šumarak koji je naoko neupotrebljiv za gajenje bilo čega može da bude odlič­no mesto za specijalne vrste biljaka. Čitav niz niskih Šumskih vrsta koje vole hladovite uslove, a u bašti su vrlo retke, srećno će živeti ispod „suncobrana" što ga prave krošnje šumaraka.

Ako su uslovi rasta i razvoja ispod minimuma, biljke nikada neće moći da pokažu svoj pravi izgled. Ipak, takvi us­lovi najčešće mogu da se poboljšaju. Kvalitet tla se popravlja dodavanjem organskih materija i boljom drenažom, zaklonjenost se povećava postavlja­njem vetrobrana i drugih vrsta parava­na (vidi „Žive ograde i zakloni", str. 84, i „Bambusi", str. 96), a svetlosni uslovi mogu da se poboljšaju češćim razređi-vanjem krošanja obližnjih stabala.

Kolekcije s određenom temom Leja zeljastih biljaka usklađenih boja, tekstura i oblika jeste jedan od načina izlaganja kolekcije i zavisi samo od ste-pena umešnosti u oblikovanju. Pri tome su moguće brojne varijante efekta - od prefinjenog do veoma upadljivog. Na primer, pri formiranju leje može da se primeni istorijski pristup u stilu ranog dvadesetog veka. To podrazumeva upotrebu visokih zeljastih biljaka, koje su potpuno zavisne od tradicionalnih oslonaca poput kolaca i leskovog pruća. Leje s temom o bojama predstavljaju drugu mogućnost (vidi „Sadnja prema boji i teksturi", str. 48).

Mnogo modernija varijanta može da bude mešana leja, u kojoj preovlađuju

P O S E B N E B I L J K E

Izložena zbirka posebno odabranih biljaka ne treba da bude lišena estetskih odlika. Ovde su mnogi vredni primerci jaglaca, iz grupe Auricula, efektno složeni na stepenastim postoljima.

P R I R O D N A Z B I R K A B I L J A K A

Prostrana prirodna zbirka određene biljne vrste može da se uklopi u skoro svaku baštu. Ovde su visibabe (Galanthus) skladno uklopljene u listopadni šumarak.

grupe žbunastih ruža i uspravno rastućih trajnica kao i samoniklih jednogodišnjih biljaka okruženih ukrasnim travama. U drugom slučaju, takva leja - posebno ka­da se nalazi na zaklonjenom mestu - mo­že da sadrži biljke guste lisnate mase i osetljive trajnice raskošnih boja, što će pružili suptropski doživljaj (vidi i „Ot­porne palme i egzotičan izgled", str. 60).

Stilizovane kolekcije Stilizovane kolekcije u tom tipu bašte mogu da iziskuju vrlo različite pristupe u oplemenjivanju mešanih leja. Do sa­vršenstva dovedeno, gajenje biljaka za izložbe, poput dalija (vidi str. 234) ili ukrasnog praziluka, poništava često sve estetske vrednosti takvog gajenja u okviru baštenskog prostora. Međutim, takve i slične biljke mogu da se raspore­de pa da na taj način prikažu svoju es­tetsku vrednost. Primera radi, voćnjak s voćkama formiranim tokom gajenja može da predstavlja granice baštenskog prostora, ali i da taj prostor podeli unutar bašte kao celine (vidi GAJENJE VOĆA,

„Oblici gajenja", str. 419). Takav izgled može da se postigne samo brižljivim i dugotrajnim orezivanjem, jer je sta­blima potrebno dosta vremena da iskažu svoj karakter u stvaranju du­gogodišnjeg ambijenta u bašti.

Odgajivač stabala mora svakako da obezbedi dovoljno prostora za stvara­nje arboretuma, ali taj prostor ne mora uvek da bude obična zbirka gusto i po veličini poredanih pojedinačnih vrsta. Naprotiv, svrstavanje stabala u manje grupe stvara izgled prostora koji je lep sam po sebi (vidi, takođe, UKRASNO DRVEĆE, „Drveće kao element obliko­vanja", str. 54).

Odgajanje zbirke biljaka karakteri­stičnih za određeno područje zahteva često uslove koji mogu da se kontrolišu, dakle - mesto u stakleniku ili u sličnom prostoru. Pri tom imajte na umu da bilj­ke ne treba da se postavljaju na bezlične podloge od šljunka. Uz malo mašte možete da ih rasporedite tako da kon-trolisana okolina podseća na njihov prirodan ambijent.

24

B A Š T E N A M E N J E N E G A J E N J U B I L J A K A

O G R A N I Č E N O S T B O J A (gore)

Leja koju čine biljke belog cvetanja. poredane po visini, i one brojnih nijansi zelenog, belog i srebrnog predstavlja klasično oblikovanje za sva vremena. Uzvišena čistota te šeme zahteva pažljivo grupisanje, uklanjanje uvelih cvetova i plevljenje korova.

T R O P S K I S T I L (dole)

Toplo i zaklonjeno mesto s vrlo plodnom zemljom omogućava gajenje osetljivih egzotičnih vrsta tokom leta. Zimi mnoge od njih morate pažljivo da izvadite i stavite u zatvoreno, ali njihova lepota svakako zaslužuje taj dodatni napor.

I Z L O Ž B A Z A J E D N U S E Z O N U (gore)

Neki odgajivači nastoje da svaku biljnu vrstu, svaki oblik i svaku boju iskoriste u potpunosti tako da postignu istovremeno i najlepši izgled i, kao ovde, izrazito ujednačen kolaž.

N E G R E J A N S T A K L E N I K (dole)

Biljke kojima su potrebni posebni uslovi, poput alpskih biljaka, mogu dobro da uspevaju samo u prikladnom stakleniku.

25

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Stilizovane bašte

VisOKOSTiLizovANE bašte predstav­ljaju skladan umetnički rad izrazitih

estetskih vrednosti, gde biljke samo upotpunjuju dizajnirane oblike, i to na određenim i strogo ograničenim površi­nama.

Takva bašta mogla bi dobro da poslu­ži kao okruženje kolekciji savremenih skulptura ili da pruži smirenu i neutral­nu atmosferu ispred neke arhitektonski važne zgrade. Stilska bašta tog lipa izis­kuje veoma visok slepen koordinacije i pažljivog oblikovanja da bi se predstavi­la suština odabranog stila.

Boje, teksture i konačan izgled svih materijala najvažniji su u celoj priči. Tu su biljke upotrebljene kao dopuna, s tim što je njihova brojnost mnogo važnija od individualne lepote pojedinačnih biljnih vrsta.

Preovladujući elementi Kada je kreiranje veoma stilizovanog izgleda bašte dizajneru jedina namera, pristup njenoj realizaciji vrlo je sličan pristupu slikara, ili scenografa koji po­stavlja scenografiju na pozornici. Rezul­tat može da bude zadivljujući, jer je sve potpuno podređeno vizuelnom efektu, lišenom emocija ili zainteresovanosti za pojedine biljke. Izborom biljaka is­ključivo prema boji, obliku ili teksturi i njihovim raspoređivanjem u skoro ne­prirodnu kompoziciju završna slika se doživljava kao daje napravljena od ma­terijala koji se dopunjuju.

Premda taj pristup mnogi pejzažni ar­hitekti koriste za projekte velikih dimen­zija, on može da se prilagodi i manjim,

G U S T A S A D N J A

Kad biljke posluže kao osnovni element za postizanje određenog efekta, rezultati mogu da budu veoma upečatljivi. Ovaj nežan prizor deluje poput skulpture koja ističe oblik svake upotrebljene biljke.

intimnijim prostorima. Tu se izbegava upotreba prevelikog broja različitih ma­terijala na ograničenom prostoru, koji često deluje zbrkano i zbunjujuće. Nasu­prot lome, minimalna upotreba različitih materijala odaje utisak snage i sažetosti. Takvi, u suštini prefinjeni oblici dizajna nose u sebi urođenu jednostavnost, koja je ujedno u njihova glavna prednost.

Čak i u tradicionalnom planiranju bašte takva jednostavnost može da bu­de temelj čitavog koncepta ili odabrane teme bašte. Dobar primer jeste bašta koja se zasniva na ograničenom izboru

boja i sadrži samo nijanse zelene boje, a s vrlo tamnim ili belim cvetovima. Mnogo radikalnija, gotovo iskonska mogućnost jeste bašta koja skoro i da nema biljaka osim travnatih površina koje se kose u različitim smerovima i na različitim vi­sinama, zavisno od željene teksture po­vršine.

Sledeću mogućnost za isticanje stila predstavlja situacija kada se jedna je­dina biljna vrsta pojavljuje u velikom broju, a posebno ako je reč o biljci neo­bičnog izgleda. Gusta sadnja božura. drvenastih makova (Romneya coultcri)

ili mlečika može da pruži veličanstven prizor. Čak i bašte sasvim praktične prirode mogu da budu stilizovane. Po-vrtnjak može da bude oblikovan kao vr­lo dekorativno mesto. Osim toga što daje jestive plodove, on nudi i zanimlji­ve mogućnosti kombinovanja boja i tek­stura, bez obzira na uobičajeno strog i tačno određen plan.

Usklađeno oblikovanje Kada govorimo o porodičnim baštama, jedan od najvećih izazova jeste usklađi­vanje stilizovanog baštenskog prostora sa zgradom i okolinom. Jedno od reše­nja jeste upotreba lokalnih biljaka i ma­terijala, ali na sasvim drugačiji način. Na primer. drveće i žbunje, kojih u oko­lini ima u obilju i podnose šišanje, mogu da se upotrebe za kreiranje živih ograda ili drvoreda unutar baštenskog prostora (vidi „Ukrasno drveće", „Isprepleteno drveće", str. 75. i „Žive ograde i zaklo­ni", str. 84). Takode, kamenjem i šljun­kom s lokalnog područja mogu da se popločaju površine ili staze, pa da se ta­ko formalan tip bašte učini modernijim.

Male gradske bašle, a posebno one okružene zidovima, idealne su za krei­ranje stilizovanog lipa. Mada se najčeš­će posmatraju s Lstog mesta - s prozora kuće, one pružaju neslućene mogućno­sti. Takva bašta, na primer, može da se uredi kao pozorišni. gotovo dvodimen-zionalan prostor, i to tako što će se za postizanje lažnog osećaja perspektive iskoristiti čvrste površine pod različitim uglovima i kombinovanje njihovih boja, oblika i rasporeda.

R A S P O R E D S A D N J E

Na osnovu iskustva, znanja i uz mnogo nege, u bašti mogu da se kreiraju i ovakve minijature zanimljivog izgleda. Pri razmeštanju biljaka treba da se vodi računa o skladnosti boja i kontrastu oblika listova.

M O D E R A N S T I L

Čak i najobičnije biljke, ovde smeštene uz drvenu ogradu, mogu da budu stilizovane. Njihov izgled je potpuno promenjen upotrebom netradicionalnih pocinkovanih metalnih posuda, koje su u skladu s biljkama srebrnkastih listova.

26

S T I L I Z O V A N E B A Š T E

M O D E R A N D I Z A J N

Kvadrati ovog pokrivača tla (Soleirolia soleiroliij oblikuju zbijene jastuke, koji se smenjuju s plavim

kvadratima ispunjenim staklenim komadima i prave modernu šaru zasnovanu na geometriji i bojama.

M O D E R N A S K U L P T U R A

Mada je smeštena u bujnom prirodnom ambijentu, ova moderna skulptura - zanimljiva verzija vodopada - ipak se svojom jednostavnošću skladno uklapa u ambijent.

S U K U L E N T E

Biljke izrazito arhitektonskog izgleda, poput ovih agava, ostavljaju snažan utisak na osunčanom i suvom obronku.

Takvo mesto skoro da je idealno za njih.

27

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Procena postojeće bašte EZ OBZIRA na to da li preuređujete

-Dsopstvenu baštu ili onu koju ste na-sledili od bivšeg vlasnika, jedan od naj­težih zadataka jeste da osmislite način kako da sve svoje ideje prenesete u pro­stor i uklopite ih u postojeće stanje.

0 svim elementima koji se već nalaze u baštenskom prostoru treba dobro da razmislite, kako biste procenili koji od njih mogu uspešno da se uklope u vašu viziju bašte, a koje ćete morati da ukloni­te zato što ne odgovaraju vašem ukusu ili stilu baštenskog prostora. Svi elementi bašte treba da budu procenjeni, jer i oni koji se čine čak neupotrebljivim mogu da se doteraju veštim dizajnom i spretnom sadnjom. Naravno, ništa ne može da pro-meni oblik i veličinu bašte, mada postoje oblikovna rešenja koja mogu učiniti da uzan prostor deluje šire, da otvorena me-sta postanu zaklonjenija, a da grube Uni­je izgledaju blaže i nežnije.

Vreme za razmišljanje Inspiracija za preoblikovanje nastaje is­ključivo u vašoj mašti, ali može da bude i rezultat poseta drugim baštama ili pro­učavanja raznih knjiga i časopisa. Pre no što počnete da crtate grubu skicu, provedite neko vreme u samom bašten­skom prostoru i razmišljajte o različitim mogućnostima. Prva faza planiranja bašte treba da bude vreme objektivnog i trezvenog posmatranja i kritičke ana­lize onoga što već postoji i onoga što se želi postići. Ako toj fazi ne posvetite do­voljno vremena, najčešći rezultat biće loše i dugotrajno oblikovanje.

U P O Z N A J T E B A S T U

Korisne podatke možete da saznate dužim posmatranjem novog baštenskog prostora, a nepoznate biljke svu svoju lepotu mogu da vam otkriju kada to najmanje očekujete.

O D L U K E O P R I O R I T E T I M A

Postojeća bašta može da sadrži elemente koji odgovaraju vašim zahtevima, kao što su prostor za sedenje ili uzdignute leje, ali i one, poput materijala, boja ili nameštaja, koji baš i nisu po vašem ukusu. Međutim, kao što biljke mogu da se podupru ili obllikuju da bi sačuvale izgled leje, tako i čvrste i popločane površine mogu da se prilagode svakom ukusu.

Razvijanje baštenskog prostora na duže staze zahteva jasnu viziju, isključu­jući postojeće stanje. U toj fazi treba da zaboravite na cenu, radnu snagu i druge praktične stvari. Odrediti bašti namenu, kao i način na koji ona može da se ostvari znači i ostvariti san koji objedinjuje stil, posebnost i vašu individualnost s pro­storom kao celinom. Čak i u slučaju da se osnovni plan ostvaruje malo-pomalo, ja­sno određen krajnji cilj omogućava vam plodonosnu kontrolu u praćenju svih fa­za razvoja baštenskog prostora.

Procena elemenata

Procenjujući postojeću baštu počećete postepeno da sagledavate obim prame­na koje zahteva preoblikovanje. Koris­no je da u ovoj fazi razmislite i o tome da li želite i možete novo formiranje da izvedete odjednom, ili ćete radove i troškove protegnuti na nekoliko godi­na. Korisno je da u beležnicu unosite misli i ideje o svim elementima u posto­jećoj bašti i da ih upoređujete s ličnim željama. Posle analize različitih moguć­nosti, koja bi mogla da da željen rezul­tat, mnoge ideje će otpasti i ostaće samo one koje su u skladu s položajem i veli­činom prostora, vremenom u kojem živimo i lokalnim uslovima tla. Pokaza-će se vrlo korisnim i pregled konstrukci­ja, čvrstih površina, ukrasnih elemenata i biljnog materijala, jer će vam pomoći

da odlučite o tome šta od svega postoje­ćeg treba da zadržite, šta da preobliku-jete pa uklopite, a šta da premestite ili potpuno uklonite. О pitanjima koja tre­ba da se postave i o elementima o koji­ma treba da se razmisli govore naredne stranice.

Objekt ivno procenite svoju baštu

Sentimentalan odnos vlasnika prema svojoj dugogodišnjoj bašti može da ima negativnu ulogu. Neke biljke, koje se uopšte ne uklapaju u celinu bašte jer

I Z D V A J A N J E M A T E R I J A L A I Z C E L I N E

Čak i ako neki ukrasan element ne volite, ili se on ne uklapa u ambijent, razmislite o mogućnosti da ga upotrebite na drugom mestu. Ukoliko vas i to ne zadovoljava, pojedine elemente, kao ovu kamenu ploču i ovo kameno korito, možete da prodate.

28

P R O C E N A P O S T O J E Ć E B A Š T E

D O P U N J A V A N J E P O S T O J E Ć E G R A S T I N J A

Ako je ikako moguće, nikada nemojte ukloniti lepu, staru i zdravu biljku samo zato što se nalazi na neodgovarajućem mestu. Ova vrsta palme (Trachvcarpus) lep je primerak, pa zato treba da razmotrite mogućnost nove sadnje, kako bi se palma bolje uklopila u ambijent. U stvari, ona može da bude tema novog plana sadnje.

Fotografisanje

Donošenje važnih odluka česio je lakše uz korišćenje fotografija prostora. Serija fotografija, koja obuhvata baštu u celini, olakšava postavljanje baštenskih elemena­ta na prava mesta i omoguc'ava crtanje plana. Važno je napome­nuti da fotografije imaju svojstvo fokusiranja i pojednostavljivanja situacije u okviru bašte, pa tako mogu da se uklone neki problemi koji u njoj postoje i ublaže kontra­sti unutar prostora. No, bez obzira na to, fotografiju je mnogo lakše analizirati jer jasno otkriva struk -luru kompozicije bašte. Ta hladna objektivnost omogućava potpuno slobodno donošenje odluka. Na fo­tografiji su mnogo uočljiviji, na primer. dominacija prevelikog zim­zelenog žbuna, nezgrapna prednja linija leje ili neki drugi neprikladan element, što pomaže da se takvi detalji lakše isprave u novom obli­kovanju.

nemaju odgovarajuću veličinu ili su za­ražene bolestima, vlasnik često ipak ostavlja na njihovim mestima samo zato što su dobijene kao poklon ili podsećaju na neki događaj, na nekog rođaka ili dragog prijatelja. Kada bašta dobije no­vog vlasnika na takve stvari se gleda znatno objektivnije. Na primer. nov vlasnik će bez mnogo razmišljanja uklo­niti stablo divljeg kestena koje potpuno oduzima svetlost terasi.

Razumljivo je da se individualnost kao važna odlika zanimljivog baštenskog prostora rađa iz sasvim ličnih domiš­ljatosti i hirova. Bez obzira na to koliko se to činilo neuobičajenim, možda baš ti razlozi čine baštenski prostor jedinstve­nim, pa, zato, još jednom dobro razmis­lite pre početka radova. Nepromišljen ili brzoplet pristup može da stvori neočeki­vane, često negativne posledice. Sečom četinara samo zato što više nisu ,,u modi" može se izgubiti, na primer, koristan zak­lon od pogleda iz komšiluka ili uništiti ptičje gnezdo koje ste toliko voleli da posmatrate. Ptice se sledećeg proleća neće vratiti.

Ocenite novu baštu Skoro svaki nov vlasnik želi ponešto da promeni u postojećoj bašti. Nestrpljiv vlasnik ne može dugo da čeka da bi u baštu uneo svoje lične sklonosti ili odra-nije poznate i omiljene biljke. Međutim, ukoliko čitav baštenski prostor ili samo neki njegovi delovi nisu po vašem uku­su, slučaj zahteva brižljivije razmatranje.

Često je za pejzažnog arhitektu vrlo lak zadatak da oblikuje okolinu kom­pleksa novih zgrada, ili da osmisli još netaknut prostor buduće bašte. Ali, kompleksno procenjivanje složenosti nasledenog i dobro održavanog bašten­skog prostora zahteva dosta vremena i strpljenja. Najdragoceniji savet u takvoj situaciji jeste: ne treba žuriti s promena-ma, jer svaka stara bašta, koja se godi­nama postepeno razvijala, krije vrlo vredne elemente koji su dugo prkosili hirovima vremena. Zadržati i „osvežiti" neke od postojećih biljaka ili ukrasa mnogo je bolje nego jednostavno očisti­ti prostor i početi iz početka.

Takvi elementi u baštenskom pros­toru mogu da imaju neprocenjiv značaj za održavanje tako potrebne atmosfere jedne bašte, pa je stoga mudro da se zadrže. Previše revnosno čišćenje odu-zeće takvim baštama najveći deo draži i tajanstvenosti, a to su preretke vrednos­ti da bi se olako odbacile. Jedinstveno bogatstvo što se sreće u baštama koje su odgajale generacija za generacijom ogle­da se u slojevitosti biljnih vrsta, koje su s godinama stvorile zajedničku mikro-klimu i oblikovale predivno povezane kompozicije. Takvi elementi, stvarani godinama, imaju svoj prepoznatljiv ka­rakter i atmosferu, koje ne može da za-meni ni najskuplja ponuda novih biljaka, baštenskih ukrasa ili nameštaja.

Posmatranje razvoja bašte Razvoj bašte trebalo bi da se posmatra više sezona, a najbolje - čitave godine. Pri tom. potrebno je da se uoče elementi kao. na primer, smer padanja senke i najčešći smer duvanja vetra, zatim, da se odrede najtoplija osunčana mesta i za­ključi u kom delu godine određene biljke

najbolje izgledaju. Terase i staze ne treba posebno da se proveravaju pošto se koriste čitave godine. Zakloni koje prave žbunovi treba da se prokontrolišu u leto i zimi, a održavanje bašte u celini treba da se svede na razumnu meru.

Isticanje biljaka Vrednost pojedinih biljaka dolazi do iz­ražaja uglavnom u određenom godiš­njem dobu. Tako će u proleće drvo stare trešnje, s nisko savijenim granama pre­punim cvetovima, a u kombinaciji s tepi­hom procvetalih lukovica u podnožju, upečatljivo opravdati svoje postojanje.

Greške su moguće, pa se lako može desiti da posle brzopletog uklanjanja, na primer. „lovora", koji je iz nekog raz­loga bio posađen uz južni zid kuće, nak­nadno ustanovite da je to u stvari bila više godina stara i lepa magnolija (Mag-nolia grandiflora). Zato, ukoliko imate problema s prepoznavanjem baštenskih biljaka, potražite savet u botaničkoj bašti ili u najbližem rasadniku. Tako će­te izbeći nenamerno uklanjanje drago-cenih biljaka.

Čak i pošto ste ustanovili identitet svih važnih biljaka u bašti, nemojte da žurite s njihovim uklanjanjem. Privre­menim ili stalnim ostavljanjem nekih punoletnih, zrelih i razgranatih prime-raka zadržaćete ne samo neophodnu ravnotežu u okviru bašte već i zaklon mladim nežnim biljkama, kao i osećaj privatnosti dok nove biljke ne stasaju.

I N S P I R A C I J A U O B L I C I M A

Ovo ostarelo stablo, prekriveno bršljanom, trebalo bi da bude uklonjeno. Ali, njegova niska grana, povijena u obliku luka. čini okvir detaljima u pozadini i upućuje na to da se stablo zameni lukom ili arkadom.

29

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Površine, staze i promene nivoa Travnjaci

Postojeće stanje Da li je travnjak ravan, zasejan kvalitet­nom travom i bez korova? Ili je u lošem stanju, možda u senci zgrade ili okolnog drveća i obrastao mahovinom usled manj­ka sunčeve svetlosti i slabe drenaže? Hoče li biti dovoljno velik da se na njemu razapne šator ili, ako zatreba, može li da posluži za igre s loptom? Rastu li na trav­njaku stabla, odnosno, mogu li ona na njemu da se posade? Ako je travnjak vrlo mali, u lošem stanju ili je blatnjav, pa zah-teva više posla nego što vredi, nije li bolje da se ta površina poploča, prekrije šljun­

kom ili da se uklopi u obližnji deo s cve-ćem? Kada nisko pokošen travnjak pre­kriva veću površinu, udaljeni ivični delovi mogu rede da se kose, pa će tu s vreme­nom nastati uzdignuta travnata ivica.

Poželjno stanje Bašta bez travnjaka deluje kao da joj ne­dostaje mira. Bez umirujuće zelene po­vršine ona često budi osećaj grozničave i preterane brige za detalje. Čak ni veća površina koja je prekrivena šljunkom ili pločama ne može da zameni osećaj spokojstva i smirenosti koji pruža trava. Prema travnjaku mora da postoji odgo­varajući prilaz, i to ne samo za pešake

nego i za kosilicu, kolica s jednim točkom i si. Trebalo bi da se razmisli i o mestu za odlaganje pokošene trave. Kada se čvrsta površina, koja služi kao prolaz kroz baštu, zamenjuje travom, pre­poručljivo je da se na jednoj strani ostavi uska popločana staza koja će poslužiti kao prolaz u slučaju lošeg vremena. Čak i srazmerno mala travnata površina pra­vo je scenografsko okruženje, jer omo­gućava pogled na slikovitu pozadinu. Ta uloga travnjaka toliko je važna da je čak opravdano i uklanjanje ili smanjenje postojećih leja da bi se dobilo dovoljno prostora za travu. Za dalje podatke vidi TRAVNJACI, str. 386-400.

| ј И Ц ш liij

Terase i unutrašnja dvorišta Postojeće stanje Da li je unutrašnje dvorište dovoljno ve­liko? Da li je osunčano ili je hladno i tmurno? Da li se nalazi na raskršću sta­za i stvara poteškoće u raspoređivanju nameštaja? Terasa može da bude oba­sjana poslednjim zracima sunca, ali uko­liko se nalazi na udaljenom delu biće uzrok raznim teškoćama, a posebno ako se na njoj često ručava ili priređuju za­kuske. Jesu li čvrste površine oko kuće u dobrom stanju i pod uglom koji omo­gućava odlivanje vode? Šljunak nije pri­

kladna površina za postavljanje stolica i stolova. Znatno prihvatljivija jeste rav­na, ravnomerno popločana ili betonira­na površina, koja je protkana sitnim peskom s teksturom i sprečava klizanje.

Poželjno stanje Uzdignuta čvrsta površina u bašti drago-cena je ne samo kao radna površina već i kao mesto za druženje. Da bi što bolje poslužila svrsi, veoma je bitno njeno me­sto unutar bašte. Idealno je ako postoje odvojeni delovi - na suncu i u senci - za sedenje ujutru i popodne, kao i u različi­tim godišnjim dobima. Čak i mala poplo­čana površina na kojoj mogu da sede

samo dve ih tri osobe, a nalazi se na osun­čanom mestu ili ima lep pogled, znatno će podići upotrebnu vrednost bašte.

Po pravilu, popločani delovi izgleda­ju najbolje ako su im boje i tekstura u skladu s okolnim građevinskim materi­jalima. Odluka o tome da li će površina biti jednobojna i ujednačene teksture, ili izrazito ukrasna - zavisi samo od vas. Uvek obezbedite neometan prolaz iz­među kuće i terase i izbegavajte, ako je moguće, stepenice. To će svesti na mini­mum mogućnost nezgoda pri donošenju hrane i pića. Za dalje podatke vidi STRUKTURE I POVRŠINE, „Unutrašnje dvorište i terase", str. 585.

Staze

Postojeće stanje Jesu li staze u dobrom stanju i dovoljno široke za nesmetan prolaz i guranje ruč­nih kolica? Slomljene i neravne ploče, a i drugi materijali treba odmah da se po­prave ili zamene. jer predstavljaju opas­nost. Slede li staze prirodne putanje unutar bašte i ne stvaraju prečice? Staze treba da predstavljaju korisnu mrežu čvrstih površina, ali i da prave vizuelnu vezu između pojedinih delova bašte, unoseći u prostor zanimljivost i uočljiv raspored. Ako je neka staza u određe­

nom smeru duplirana ili deluje nepo­trebno - sklonite je. Staze uz travnjak mogu da određuju granice krošanja, a preko njih mogu da se prelivaju ivične biljke. Travnate staze su lepi, ali nežni prolazi, pa će preživeti samo tamo gde nema mnogo „prometa".

Poželjno stanje Staze treba da slede najlogičnije i naj­slikovitije pravce. Uvek se setite da u bašti lepota treba da bude na prvom mestu. pa izbegavajte efekat „špageta" koji stvaraju previše staza i puteljaka. Staze od šljunka su jeftinije i mekše za

oko od popločanih staza, posebno kada su vijugave, a i bolje se prilagođavaju krivinama od onih koje su napravljene od materijala oštrih i ravnih ivica. Do­bro pripremljena podloga od sabijenog kamenja osigurače i dobru drenažu i ravnomernu površinu, koja će duže za­držati svoj oblik. Staze moraju da budu dovoljno široke da bi dve osobe jedna uz drugu mogle da šetaju. Tamo gde je moguće, širina bi trebalo da bude do­voljna za prolazak manjeg vozila i priko­lice. Za dalje podatke vidi STRUKTURE I POVRŠINE, „Puteljci i stepeništa", str. 593.

Stepenice i padine

Postojeće stanje Da li je potrebno da se sve padine unutar bašte preformiraj u u niz terasa poveza­nih stepenicama kako bi se izbegli brojni problemi koje takvo zemljište stvara? Dele li postojeći nivoi tla baštu na obra­dive celine? Može li neznatna izmena vi­sine unutar granica male bašte da stvori različit vidik, da istakne vrednost nekog dela ili da pruži mogućnost za promenu biljnog materijala ili teme bašte? Hoće li nekoliko stepenika biti dovoljno da

omogući važno fizičko i vizuelno povezi­vanje delova prostora? Mogu li potporni zidovi ili nasipi, zasađeni biljkama ili sa­mo travom, da doprinesu vodoravnim podelama prostora i jesu li dovoljno moć­ni da označe i izdvoje promene u stilu ili detaljima?

Poželjno stanje Bez obzira na to s koliko umešnosti je uređena, bašta na ravnom terenu neće moći da izgleda uzbudljivo ili živahno kao ona u kojoj su iskorišćene prednosti padina ili valovitog zemljišta. Čak i vrlo mala razlika u visini zemljišta može da se

poveća izgradnjom potpornih zidova. Promene visine - sadnjom biljaka i upo­trebom vodenih tokova - mogu da daju vrlo efektan rezultat. Primera radi, pove­zani slapovima na različitim visinama, bazeni u nizu grade vrlo zanimljivu i živu kompoziciju. Ipak, dobro razmislite o tome da li će promene u visini tla biti po­godne za malu decu i starije osobe. Ste­penice moraju da budu čvrsto građene i jednake u površini i visini, a ako su uz njih posađene biljke, one treba da imaju i dovoljno širokog praznog prostora. Za dalje podatke vidi STRUKTURE I POVR­ŠINE, „Puteljci i stepeništa", str. 593.

30

M E Đ E I K O N S T R U K C I J E

Međe i konstrukcije Zidovi i ograde

Postojeće stanje Jesu li postojeći zidovi sigurni? Ukoliko u to sumnjale, potražite savet stručnjaka. Ako su potrebni radovi na starom ba-štenskom zidu. ugovorile ih s iskusnim majstorom koji dobro poznaje lokalne uslove i tehniku gradnje, jer će se na laj način popravke najmanje videli. Pro-verite stanje ograda, a posebno pripazite na donje delove, na kojima može da bu­de dosta gljivica i korenja biljaka. Često nije potrebno da se obnavlja cela ograda, već mogu da se zamene samo neki njeni

delovi. Najjednostavnija mogućnost za prikrivanje ružnog zida ili ograde jeste sadnja puzavica ili žbunja. Zemlja je u podnožju zidova najčešće siromašna i su-va, pa proverite da li pre sadnje treba da je poboljšate. Ako je pri mallerisanju ko-rišćen krečnjak, koji je s vremenom otpa­dao - što je čest slučaj kod starih zidova -zemlja će primiti alkalna svojstva. Stoga tu ne sadite vrste koje vole kisela tla.

Poželjno stanje Gradnja tradicionalnih zidova od cigle ili kamena spada u najzahtevnije i najskup­lje zahvate u baštenskom prostoru. Po­

stoje i jeftinije mogućnosti, npr. okrečen zid od betonskih blokova, ali kada je u pitanju viši zid - nemojte štedeti i potra­žile majstora. Uvek imajle na umu kom­plikacije koje mogu da nastanu u slučaju da je zid granica sa susednim posedom. Kada je to baštenska meda. odaberite snažnu ogradu. Lakše konstrukcije, kao što su zakloni, drvene rešetke ili površine od pletenog vrbovog pruća (vidi str. 87), čine nežnije i lepše granice unutar ba­štenskog prostora.

Za dalje podatke vidi STRUKTURE I POVRŠINE. „Zidovi", str. 596, i „Ogra­de", str. 600.

Žive ograde

Postojeće stanje Jesu li žive ograde na pravim mestima unutar baštenskog prostora i da li imaju odgovarajući oblik? One mogu da uspo­ravaju vetar i zaklanjaju baštu, ali u isto vreme mogu da prave preveliku hladovi­nu ili da ometaju vidik. Jesu li žive ogra­de preširoke ili previsoke za određen baštenski prostor? Zimzelene žive ogra­de često deluju teško, skoro depresivno, a i previše dominantno. Listopadne žive ograde smatraju se pogodnijim jer u ba­štu propuštaju mnogo više svetlosti u tmurnim zimskim danima. Dugogodiš­

nje žive ograde su često pri dnu razređe-ne, pa i visina i širina treba da im se skrati i tako podstakne nov rast donjih dolova.

Poželjno stanje Živa ograda ne mora da bude četvrtastog oblika da bi se slagala sa zidovima i ogra­dama, već može da sledi krivudave obli­ke i tako oiviči neformalno formiranu leju. Takode, biljni materijal za živu ogradu može da bude raznovrstan i razli­čito uklopljen, pa tako da ponudi bogat­stvo tekstura i oblika formalnog ili neformalnog slila. Žive ograde cvelnih žbunova, ili one koje rađaju raznobojne plodove svakako će probuditi intereso-

vanje. Senke obližnjeg drveća mogu znatno da uspore rast većini biljaka koje služe kao žive ograde. Rešenje za to su mešane žive ograde sastavljene od bilj­nih vrsta koje podnose senovite i smanje­ne svetlosne uslove, kakvi vladaju uvek ispod drveća.

Formalno oblikovana živa ograda u ba­štu uspešno unosi preciznost i sistem. Paž­ljivo šišana živa ograda stvara unular bašte žive zidove za prostore koji sadrže različite stilove ili promene ritma. U živoj ogradi mogu da se oblikuju prozori i luko­vi, koji će otvarati vidike i prolaze između dva baštenska prostora. Za dalje podatke vidi ..Žive ograde i zakloni", str. 84.

Građevine u bašti

Postojeće stanje Da li je građevina u dobrom stanju? Je li dobro smeštena s obzirom na namenu? Nijedna građevina u bašti, bez obzira na namenu, ne bi smela da dominira bašten-skim prostorom. Ako je potrebno, zak­lonite je puzavicama ili žbunjem, ili je premestile na drugo mesto. Građevine u bašti prilikom popravljanja mogu da se ofarbaju nekom drugom bojom ili oblože materijalom koji se u baštu bolje uklapa. Hoće li građevina u bašti biti ko­risnija ako joj se promeni namena? Ko­

liba ili letnja kućica mogu da se preurede u ostavu za baštenski nameštaj ili za jabuke, a prostor zimske bašte naslonjen uz kuću može da postane staklenik.

Poželjno stanje Građevina u bašti. ma koliko da je mala. utiče na izgled bašte kao skroman arhi­tektonski dodatak, koji, ako je potrebno, može da se sakrije puzavicama ili žbu­njem. Najvažniji je njen položaj, a osim toga. treba uvek uspostaviti ravnotežu između njene praktične i estetske vred­nosti. Scnica ili staklenik zahtevaju naj­bolji položaj, bez obzira na to da li će

služiti ljudima ili biljkama. Dobro osvet-ljenje, osunčano mesto i zaklonjenosl. kao i lep izgled za senicu su mnogo važniji nego, recimo, za kućicu, odnos­no ostavu, koja može da bude smeštena i u nekom delu bašte u senci. Sve građevine u bašti treba da imaju čvrste temelje i nesmetan pristup, napravljen na tvrdoj podlozi. Takode, sve treba da budu izgrađene od otpornih materijala koji se lako održavaju. Za dalje podatke vidi „Zimske bašte", str. 356, STAK­LENICI I KLIJALIŠTA. str. 566-583, i STRUKTURE I POVRŠINE, „Ostave u bašti", str. 605.

Pergole i lukovi

Postojeće stanje Metalna ili drvena pergola, najčešće u kombinaciji s ciglom ili kamenom, mora da ima sigurnu i čvrstu konstrukciju. Može li ona dobro da podnese težinu bi­ljaka koje je prekrivaju i da se odupre vetrovima? Pre nove sadnje biljaka sve drvene i metalne konstrukcije treba pažljivo da se provere i sva slaba mesta da se poprave. Sve površine treba da se očiste i premazu zaštitnim sredstvom ili bojom. Za velike konstrukcije najbolje je da ih pregleda stručnjak. Biljke koje

su sklone bujnom rastu treba pre svega dobro da se orežu - da bi svetlost i vaz-duh mogli da se probiju do podnožja. Odrasle isprepletene i čvoraste puzavi­ce zanimljivog izgleda nemojte da ukla­njate, već ih pažljivo orežite.

Poželjno stanje Pergola i lukovi čine u baštenskom pro­storu upadljiv arhitektonski element. Mogu da posluže za određivanje osnov­ne ose koju „sledi" celokupan baštenski prostor, ili za označavanje prelaza iz jed­nog dela bašte u drugi deo. Izbor mate­rijala i formiranje često su određeni

elementima koji su već ranije upotreblje-ni u bašti ili u kući. Čitav niz materijala može da posluži za isticanje određenog efekta - od lakih metalnih okvira do leških konstrukcija izrađenih od cigle ili drvenih greda. Uspešno napravljena pergola treba da bude „obučena" u bilj­ke koje skoro sasvim skrivaju kon­strukciju tokom najvećeg dela godine. Međutim, konstrukcija ipak treba da bude lepa, jer će je listopadne biljke zi­mi potpuno razotkriti. Za dalje podatke vidi STRUKTURE 1 POVRŠINE, „Pergo­le", str. 603. i „Rustikalni elementi", str. 604.

31

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Ukrasna sadnja Stabla

Postojeće stanje Odrasla ili poluodrasla stabla jesu velika prednost baštenskog prostora. Njihova veličina ne nastaje brzo, a njihove senke daju bašti poseban kvalitet. Da li želite da im dodate i svoje omiljeno drvo? Mala nežna stabla su idealna za ograni­čene prostore, a u većim baštama - ako su znalački postavljena - ona će uzdizati i isticati lepotu velikog, odraslog drveća. A obratno, da li dominiraju postojeća stabla? Često se u baštama primenjuje gusta sadnja da bi se što pre stvorio uti­

sak skladnosti, ali to kasnije rezultira uklanjanjem nekih stabala Ш smanjiva­njem njihovih krošanja. Ukoliko zakla­njaju pogled ili oduzimaju svetlost, stabla moraju da se na odgovarajući na­čin potkrešu. Isto se odnosi i na drveće koje je u blizini kuće i čije lišće često za-pušava oluke i odvodne cevi. Stablo mo­že da se presadi, ali samo dok je mlado.

Poželjno stanje Jedno jedino, ali pažljivo odabrano sta­blo može da ima više namena. Ako ima skladan oblik krošnje, rada cvetove, plodove, dobija lepe jesenje boje i ima

možda zanimljivu koru - biće atrakcija čitave godine. Gajenje iste vrste ili kul-tivara u većem broju daje baštenskom prostoru osećaj trajnosti. Sadnja različi­tih vrsta stabala može da pruži kratko-trajniji ili dugotrajniji doživljaj, ali posmatranje njihovog razvoja sigurno je jedno od vrhunskih zadovoljstava u bašti. Prilikom sadnje drveća, a poseb­no onog brzog rasta, vodite računa o tome da stabla budu dovoljno udaljena od zgrade, jer njihovo korenje može da ošteti temelje i podzemne cevi. Za dalje podatke vidi UKRASNO DRVEĆE, str. 54-87.

Žbunovi

Postojeće stanje Da li su postojeći žbunovi ukras bašte za duže vreme? Da li se dobro razvijaju ili jedva preživljavaju zbog nedostatka hrane ili svetlosti? Jesu li previše porasli, ili su preširoki za mesto na kojem se nalaze? Pre orezivanja važno je da tačno ustanovite vrstu, jer postoje žbunovi koji ne podnose šišanje. Takode, ako želite da imate baštu koja ne iziskuje veliko održavanje, treba da iskopate i zamenite one žbunove koji zahtevaju redovno održavanje. Kalemljeni žbunovi razvija­

ju često iz podloge izdanke, koji treba da se uklone jer mogu vrlo lako da iscrpe i nadvladaju matičnu biljku. Ako žbunovi prošaranih listova, primera radi, počnu da daju stabljike sa zelenim listovima, takvi izdanci treba da se orežu.

Poželjno stanje Postoje žbunovi koji boju, zanimljiv iz­gled i miris imaju svakog meseca u godi­ni, čak i u tmurno zimsko doba. Njihovi oblici omekšavaju granice baštenskog prostora ublažavajući uobičajene četvr­taste linije parcele. Neki žbunovi imaju dvostruku ulogu: najpre cvetaju, a kasni­

je donose plodove. Žbunovi su i idealne biljke za pravljenje zaklona, jer su naj­češće pokriveni lišćem sve do zemlje, a oni zimzeleni zadržavaju listove i zimi. Za baštenski prostor u kojem živa ogra­da ili pregrada previše upadljivo i grubo razgraničavaju delove bašte, grupa žbu­nja koje slobodno raste mnogo je bolje rešenje. Žbunovi mogu da budu i oda­brana utočišta i gnezda pticama, Ш izvor hrane životinjama koje tu provode zimu. Mnogi žbunovi su veoma pogodni i kao rezani ukrasi za cvetne i druge aranžma­ne. Za dalje podatke vidi UKRASNO ŽBU­NJE, str. 90-121, i RUŽE, str. 148-169.

Penjačice

Postojeće stanje Da li postojeće penjačice oplemenjuju baštu rastući slobodno i skladno preko građevina i zidova, ili oko njih ujedinju­jući čitav prostor? Jesu li penjačice pre­više razvijene za konstrukcije koje ih podupiru, bez obzira na to da li je reč o stablu, zidu, luku ili pergoli? Biljke koje su prerasle dodeljen prostor treba snaž­no da se orežu, mada će to najverovatni-je znatno da umanji njihovo cvetanje i rađanje plodova. Veliki žbunovi, ukoli­ko su posađeni sasvim uza zidove, mogu tokom svog rasta da oštete temelje zgra­

da. Takode, ako su posađeni pregusto, oni mogu da naprave po zidovima mrlje od vlage, ili, ako su se previše razvili, mogu da zaklanjaju pristup svetlosti u unutrašnjost kuće. Da li su penjačice toliko narasle da zatvaraju oluke pro-vlačeći se ispod crepova na krovu i is­pred drvenih ramova? U svim tim slučajevima biljke treba ili sasvim da se odseku, ili snažno da se orežu.

Poželjno stanje Pažljivo i pametno postavljene penjači­ce mogu da oplemene i najružniju gra­đevinu, da je nežno obmotaju bogatim lisnatim ogrtačem i da ublaže linije i u-

potrebljene materijale. Neke penjačice se sasvim priljubljuju uza zidove, dok se druge uvijaju oko njihovih ivica pret­varajući oštre uglove u zaobljene obli­ke. Izgled tih biljaka zavisi direktno od toga koliko često i s koliko pažnje ih održavate. Ukoliko je ne kontrolišete, bujna penjačica će za nekoliko sezona prekriti celu građevinu. Ali, ako tu istu penjačicu redovno podvezujete i orezu-jete, ona će izgledati vrlo uredno s pra­vilno razvijenim granama.

Za dalje podatke vidi „Žbunje za sadnju uza zid", str. 93, i PENJAČICE, str. 124-145.

Zeljaste biljke

Postojeće stanje Da li vam se dopadaju obim, izbor boja i sadržaj leje? Predstavlja li leja sve ono što ne volite? Hoće li leja da izgleda pre-lepo samo mesec dana, a u ostatku leta da deluje potišteno i klonulo? Da li neke biljke snažnog rasta guše nežnije vrste i time kvare dizajn i ranotežu leje? Treba li neke biljne vrste da se izvade i delje-njem „podmlade", pa da se ponovo zasa­de samo čvrsti i zdravi delovi? Da li je leju napao višegodišnji korov (vidi str.

670), kao što je puzava pirika (Elymus repens)! Može li leja posle analize sadr­žaja da se smanji ili posadi na jednostav­niji način radi lakšeg održavanja?

Poželjno stanje Glavni cilj sadnje zeljastih biljaka jeste dobijanjc uzdignutih obojenih površina. Ako se pružaju uporedo s kućom, leje zeljastih biljaka stalno su izložene kritič­kom pogledu ukućana i ubrzo postaju dosadne. Mnogo je bolje da se leja posta­vi tako da se iz kuće posmatra po dužini, jer će na taj način njen sadržaj uvek biti

pun a praznine će se manje videti. Potpu­no nova leja može da bude posvećena posebnoj temi - na primer, ograničenom izboru boja, cvetanju u određenoj sezo­ni, najdražoj vrsti ili biljci, kao i poseb­nom obliku listova. Svaka od tih tema leji će udahnuti izuzetan izgled i na različite načine je uskladiti s bojom i teksturom žive ograde koja je okružuje, ili s materi­jalima upotrebljenim za ivičnjake, staze i zidove. Za dalje podatke vidi TRAJNICE, str. 172-205, JEDNOGODIŠNJE I DVO­GODIŠNJE BILJKE, str. 208-223, i LU-KOVIČASTE BILJKE, str. 226-251.

32

B A Š T E N S K i S A D R Ž A J I

Baštenski sadržaji Povrtnjak

Postojeće stanje Zbog stalne potrebe za intenzivnim načinom gajenja, povrtnjak zahteva naj­bolju zemlju u bašti i topao i zaštic'en položaj s dosta svellosti. Da li postoji unutar baštenskog prostora mesto s bo­ljim uslovima za gajenje od sadašnjeg? Ako postoji, razmislite o tome da gaje­nje povrća i voća preselite na to mesto. Ukoliko ste odlučili da upotrebite po­stojeće mesto, treba da utvrdite stanje tla (vidi „Zemljište i njegova struktura", str. 616) pre nego što donesete odluku o

tome šta ćele gajiti. Često je potrebno da se tlo poboljša ili duboko prekopa. Da li postojeća stabla voćaka i žbunova rađaju dobro ili su već stara i zapušte­na? Stare voćke trebalo bi ili oprezno orezati, da bi se podstaklo ponovno ra­đanje plodova, ili izvaditi i zameniti no­vim. Poželjno je da se pre postavljanja povrtnjaka odredi potrebna količina povrća i utvrdi šta ko od ukućana voli, a šta ne voli.

Poželjno stanje О najvažnijim potrebama odlučite bez obzira na to da li ćete da gajite salate, ne­

uobičajeno povrće koje retko može da se nabavi u prodavnicama, ili sveže, jeftino i „zdravo" povrće i voće za upotrebu či­tave godine. Treba znati da gajenje povr­ća iziskuje dosta vremena i naporan rad, pa stoga pripazite prilikom određivanja veličine prostora za povrtnjak da on ne bude prevelik. Ako vaš cilj nije visok rod, povrće i voće može skladno da se uklopi u postojeći baštenski prostor, i to ne samo estetski već i na radost korisnih insekata. Za dalje podatke vidi GAJE­NJE VOĆA, str. 418-489, i GAJENJE PO­VRĆA, str. 492-548.

Bašta sa začinskim biljem

Postojeće stanje Da li bašta sa začinskim biljem sadrži sve biljke koje su vam potrebne? Budući da su mogućnosti izbora različitih vrsta velike, laj tip bašte i njen sadržaj zavise najviše od ličnih želja. Zato, često treba biti nemilosrdan i bez grize savesti išču­pati biljke koje vam ne odgovaraju. Ali, s druge sirane, da biste postigli željen cilj, moraćete ponovo da zasadite svoje biljke i da se lako iskupite. Da li biljke koje se brzo šire, popul nane, ugrožavaju i guše nežnije vrste? Ti „osvajači" treba

dosta da se potkrešu, premda ni lo često nije dovoljno za dugoročnije rešenje pro­blema. Stoga pokušajte da nežnije vrste gajite u posudama, ili obratno - u posude stavite biljke koje se brzo šire.

Poželjno stanje Začinskim biljkama je za uspešno gajenje potrebno dobro drenirano i ne previše bogato tlo, kao i vrlo osunčano mesto s mnogo svetlosti i toplole. Za taj tip bašte idealno mesto je u blizini kuće, i to što bliže kuhinji - da se olakša njena upotreba. Međutim, nije neophodno da se začinske, aromatične i lekovile biljke

grupišu na jednom meslu. Bašta sa začinskim biljem može da se proteže kroz čitav baštenski prostor i da sledi ostale obrađene površine. Mogu da se kombinuju cveće, voće, povrće i začin-sko bilje, što će baštu obogatiti mirisima i bojama, kao i oblicima cvetova ili tek­sturama listova. Veće količine mešanog začinskog bilja - za kuhinjske i druge potrebe u domaćinstvu - mogu da se ga­je na prostoru koji je baš za to određen. Tu će sc lakše ubrati i spremiti za upo­trebu tokom godine. Za dalje podatke vidi ZAČINSKO I LEKOVITO BILJE, str. 404^115.

Vodeni sadržaji

Postojeće stanje Da li su vodeni sadržaji u okviru bašte dobro održavani ili su im potrebne po­pravke i obnova? Pre no što se preuzmu postojeći ribnjaci, bazeni ili veštački ka­nali, potrebno je da se pažljivo pregle­daju i na njima ustanove eventualni nedostaci. Da li je bazen prekriven sen-kom obližnjeg, nekada malog a sada od­raslog, stabla koje sprečava prodiranje sunčevih zraka i ujedno bazen puni liš­ćem? Da li je veličina vodene površine u odnosu na ukupan baštenski prostor ne­odgovarajuća, pa zahteva proširenje ili

uklanjanje previše naraslih vodenih bilja­ka? Da bi jezerca i bazeni bili u dobrom slanju, potrebno je da u njih uložile mno­go vremena i napora, pa ako za to niste voljni, najbolje je da ih uklonite iz bašte.

Kada govorimo o vodenim površina­ma, osnovna preokupacija u porodičnoj bašti mora da bude bezbednost. Jesu li te površine dobro zaštićene? Čak i najma­nja vodena površina može da predstavlja opasnost za decu, a posebno onu koja baštenski prostor ne poznaju dovoljno. Dok su deca još mala, dubina vodenih površina treba da se smanji nasipanjem, i to najčešće šljunka. Ispupčena mesta na zidovima bazena olakšaće starijoj deci

izlazak iz njega. Kose ivice jezerca omo­gućavaju bežanje iz duboke vode. pa mogu da spasu život kućnim ljubimcima i malim baštenskim sisarima.

Poželjno stanje Čak i vrlo mala količina vode unosi u ba­štenski prostor pokrel, zvuk i živost. Tako će na terasi biti dovoljan skroman vodo­skok u malom bazenu, u bašti omanje je­zerce pogodno za sadnju vodenih biljaka, a na većem prostoru može da se napravi niz međusobno povezanih bazena i vodenih tokova. Čija veličina treba da od­govara okruženju. Za dalje podatke vidi VODENE BAŠTE, str. 282-303. I

Ukrasi i posude

Postojeće stanje Postoji li mogućnost da nabavite odra­sle i oblikovane biljne i druge baštenske ukrase? Ukoliko postoji, nju svakako treba da imate u vidu. Danas se vrlo ret­ku ш. bašlu nasleduju i njene ukrasne statue ili veliki arhitektonski ukrasi. Te elemente bivši vlasnici najčešće odnose s ostalim stvarima, a neretko ih i proda­ju, pa tako ogoljena bašta odmah gubi svu svoju moć i upečatljivost. Nasuprot tome. baštenski prostor koji je pretrpan

raznim ukrasnim elementima deluje zbunjujuće. pa ga treba „razredili" da bi se ponovo uspostavili ravnoteža i red u prostoru.

Poželjno stanje Znalačkim postavljanjem ukrasa u bašti postiže se nova dimenzija, koja vidljivo obogaćuje i ističe oblikovanje bašten­skog prostora. Mada se često posmatra-ju kao izdvojeni elementi, ukrasi ireba da budu ipak u skladu s okolinom, dakle -s veličinom, stilom, upotrebljenim ma­terijalima i opštim osobinama prostora.

Statue i posude otkrivaju lični ukus i sklonost prema umelnosti, bez obzira na to da li je reč o onoj tradicionalnoj, savremenoj ili apstraktnoj. Ukrasi mo­gu da služe i kao putokazi unutar bašte, pozivajući posetioca da nastavi razgle­danje ili zaustavljajući ga da uživa u vidiku. Ukrasi često imaju i ulogu spa­janja inače nepovezanih deiova bašte.

Utisak posebnosti može još više da se istakne kupovinom i postavljanjem u prostor posebno naručenih skulptura ili posuda. Za dalje podatke vidi BAŠTE U POSUDAMA, str. 306-335.

33

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Skiciranje baštenskog prostora

P O S T I Z A N J E P E R S P E K T I V E

Prozor na spra tu kuće, s kojeg se pruža lep pogled, može da bude pogodno mesto za skiciranje graničnih delova i eventualnih nepravilnosti bašte. Može izvrsno da posluži i za posmatranje promena sunca i senkc unutar baštenskog prostora, kao i za crtanje rasporeda.

PRE no što tačno izmerite baštenski prostor i formirate nov izgled, na­

pravite skice koje će vam pomoći da procenite celokupan raspored parcele. One predstavljaju osnovu za detaljan plan u razmerama (vidi str. 36). na ko­jem ćete moći da označite sve elemente i biljke koje želite da zadržite kao i sve ono što želite da dodate (vidi str. 38).

Te skice treba da sadrže grubo nacrta­ne tlocrte, na kojima su naznačeni prak­tični činioci i izbor biljaka, a što će se kasnije uklopiti u završni plan. Zajedno s napisanim oznakama, skice detaljnije obraduju i elemente koji su karakteri­stični za tu parcelu: klimatske uslove, tip tla, izbor vidika, odnosno vizura, polo­žaje senki, položaj parcele i kuće, oblik i veličinu prostora. Drugim recima, obuhvataju se svi elementi koji ne mogu da se menjaju. Skice bi trebalo da uklju­če i kućne instalacije i baštenski prostor, kao i način njihovog održavanja (npr. vodovodne instalacije u bašti i bašten-skim građevinama, koje su često loše postavljene pa ih treba promeniti).

Klima i položaj Klima čitavog područja i posebni uslovi u okviru bašte glavni su i odlučujući činioci koji utiču na konačan plan i izbor biljaka (vidi KLIMA I BAŠTA, str 606-615). Podaci o opštim klimatskim ka­rakteristikama područja - godišnjoj količini padavina. prosečnim tempera­turama i broju sunčanih dana u godini -treba da se prikupe i pažljivo prouče. Ipak. ne zaboravite da na njih delimično utiču i posebni uslovi terena na određe­noj površini. Iako zaštićena od jakih vetrova. bašta na nižem terenu može da bude istovremeno i mesto podložno

mrazevima. a naročito ako je položaj na uzvišici za nekoliko stepeni hladniji od susedne zaštićene padine okrenute ka jugu. Takode, i primorska bašta može da bude izložena snažnim vetrovima, a i dobro „osoljena", ali blizina mora i nje­gov uticaj ipak sprečavaju stvaranje ve­likih razlika u temperaturi.

U okviru većeg baštenskog prostora postoje „džepovi", u kojima se stvaraju posebni mikroklimatski uslovi - hladni ili topli i vlažni ili suvi, koji pogoduju

raznim vrstama biljaka (vidi „Mikrokli-ma", str. 611). Položaj baštenskog pros­tora i kuće u njemu odražava se na toplotu ili hladnoću kućnih zidova, kao i na stvaranje i raspored osenčenih i polu-osenčenih mesta. Ti elementi utiču ne sa­mo na izbor biljaka nego i na odluku o lome gde će da budu prostori za sedenje.

Određivanje tipa tla Zemljište baštenskog prostora predstav­lja presudan činilac, koji svakako treba imali na umu. Vrlo je važno da se odrede tip, tekstura i nivo kiselosti ili alkalnosti (pH) tla (vidi „Zemljište i njegova struk­tura", str. 616). Zemljišta se veoma raz­likuju od područja do područja i variraju od teške gline do lake peskovite ilovače, ili od kredastog, odnosno krečnjačkog do kiselog tresetnog zemljišta. Svako od tih zemljišta odgovara različitim biljnim vrstama. Vrste kojima zemljišni uslovi odgovaraju uspešno se razvijaju, dok se biljke u neodgovarajućem tlu bore da prežive. Sposobnost zadržavanja vode i drenaža tla razlikuju se od lipa do tipa tla i direktno utiču na lakše ili teže gaje­nje biljaka.

Slaba drenaža ne utiče samo na izbor biljnog materijala. Mekano močvarno mesto nije pogodno ni za kakvu gradnju, ukoliko se problem ne olakša instali­ranjem odvodnih cevi ili postavljanjem usisnih instalacija (vidi „Popravljanje odvoda", str. 623). Ako je posle završet­ka gradnje ostalo dosta kamenog krša i iskopane zemlje, ti materijali mogu ko­risno da se upotrebe. Oni će vrlo dobro

da posluže za temelje buduće terase ili kao podloga za šljunkovite površine u bašti. Takva mesta pružaju savršene uslove biljkama koje uspešno rastu na šljunkovitim i popločanim površinama (vidi „Šljunkovite i popločane površi­ne", str. 256).

Instalacije i pristup Na planu treba da se obeleže svi stalni elementi, dakle ne samo kolski prilazi i staze, koji vode do kuće, nego i detalji, često iritirajući ali vrlo važni, poput „šahtova" i poklopaca za instalacije. Ta­kode, treba da se naznače i položaji me­sta na kojima se nalaze merni uređaji, kao i eventualna lokacija septičke jame. Cisterna za gorivo ili šupa za drva naj­češće su ružni elementi u bašti. ali oni su od vitalne važnosti, a posebno u selu. Iako bi možda i mogli da se premeste, oni se ipak najčešće zaklanjaju biljkama. Veliki balvan unutar baštenskog prosto­ra nemojte da pomerate. Malo doleran, on će delovati očaravajuće, a biće ujedno i dom raznim vrstama korisnih insekata.

Sve vazdušne instalacije, poput elek­tričnih ili telefonskih žica, svakako treba da budu unete u plan, jer visoko drveće ne bi smelo da se gaji u njihovoj blizini. Ne preporučuje se ni sadnja pe­njačica uza zid kuće na mestima gde in-stalacione žice ulaze u kuću, jer će biljke početi te žice da koriste kao podlogu za penjanje. Takva mesta na kući najčešće su nepristupačna, pa je i orezivanje pe­njačica teško izvodljivo. a može da bude i veoma opasno.

Praktični saveti Bez određenih namenskih elemenata teško je zamisliti lepu baštu koja će u

D E T A L J I Z A S A K R I V A N J E

Poklopci šahtova moraju da budu lako dostupni, ali i sakriveni od pogleda. Dobro je da se prekriju biljkama niskog raširenog rasta (vidi str. 586).

T O P O G R A F I J A

B A Š T E

Vodena površina povećava ne samo

vlažnost tla već i vlažnost vazduha,

a to odgovara mnogim biljkama.

baštenskog prostora na nižem nivou,

koji je vrlo često podložan mrazu

(vidi str. 607). Zato izbor biljaka zavisi ne samo od karakteristika tla

i vlažnosti već i od njihove otpornosti

na mraz.

34

S K I C I R A N J E B A Š T E N S K O G P R O S T O R A

S K I C A P R O S T O R A

Nacrtajte skicu bašte i mesto na kojem se nalazi kuća. Unesite

postojeće biljke, kao što su stabla i žive ograde, zatim čvrste i travnate

površine, staze i sve podeljene delove bašte,

kao i elemente poput ostava, zaklona i zidova.

Leje i drugi zasađeni prostori u toj fazi mogu

da budu označeni jednosta vnim senčenjem.

U ovoj bašti, koja se nalazi na severnoj

strani, dijagonalnim crticama obeležene

površine predsta vljaju položaj senke u vreme kad je sunce sredinom

leta u zenitu.

Mislite unapred

Česlo se dešava da se dok je plan još u samom začetku rađaju ideje o znatnijim izmenama postojećeg stanja (na primer, o rušenju stabla ili baštenske konstrukcije poput senika ili letnje kuhinje). Tada tre­ba da obratite pažnju na pravnu stranu problema i da se posavetu-jetc s nadležnim stručnjacima, kako kasnije ne biste imali nepri­jatna iznenađenja i vanredne troš­kove. Može da se desi da su neka stabla zaštićena, a granice sa sused-nim parcelama definisane nekim zakonskim propisima o general­nom uređenju celokupnog područ­ja. Sve potrebne dozvole treba da pribavite na samom početku plani­ranja. Kasnije možete da zatražite manje izmene i da svoje ideje uklo­pite u generalni plan.

potpunosti odgovarati vašim potre­bama. Obeležite mesta na kojima se na­laze spoljne vodovodne slavine i razmislite o tome da li bi trebalo da ih premestite. Naslediti baštu s već ure­đenim dubrištem jeste velika prednost, ali i njega možete da premestite na drugo mesto, baš kao i druge korisne elemente poput množare ili peći za spa­ljivanje otpadaka. Označite u planu nji­hove položaje, zajedno s pozicijama ostava i šupa, i procenite da li je njihova

veličina dovoljna ne samo za odlaganje baštenskog alata nego i ostalih bašten­skih rekvizita, kao što su stolice na skla­panje, igračke, bicikli i druge slične stvari.

Zaštita od okoline Pri planiranju treba da se predvide i oni elementi na koje ne može direktno da se utiče. Bitno je da se osmisli način prikri­vanja ružnih građevina iz susedstva koje su u vidiku, ili zaklanjanja od direktnih

pogleda s komšijskog poseda. To je često i pravi izazov za vlasnika - da obezbedi privatnost i bezbednost svog baštenskog prostora. Stoga dobro razmislite o tome da li je možda dobro da izgubite malo lepog vidika ili sunčeve svetlosti a da obezbedite zaklanjanje i intimnost baš­tenskog prostora. Međutim, vodite uvek računa o lome da nekim izmenama ne izazovete ljutnju svojih komšija. Bez­bednost često može da se poboljša otva­ranjem pogleda na baštu, a ne njegovim

zatvaranjem. Razmislite da li je možda bolje i da kolske prilaze i ostave učinite vidljivijima.

Saobraćaj na drumu ili na raskrsnici uz vaš posed uveče pravi neprijatne svet-losne efekte, koje možete da smanjite, pa i sprečite ako sve otvore na granica­ma svog poseda popunite biljkama ili drugim materijalima. Osim toga, gusto šišana živa ograda može da posluži i kao vrlo značajna zaštita od buke (vidi. ta­kode, „Žive ograde i zakloni", sir. 84).

Z A K L A N J A N J E

P O G L E D A

Susedno parkiralište podseća na grub

i urban način života, pa unosi nemir

i nesklad u ovaj miran baštenski

prostor. Sadnjom stabla uske i

uspravne krošnje, ili možda postavljanjem

drvene konstrukcije s gustom puzavicom

u/;i zid u pozadini, može da se zakloni

pogled i tako problem reši.

Pri tome pazite da komšijama ne

zaklonite sunce.

P R O D U Ž A V A N J E V I D I K A

Preoblikovanjem ove leje tako da se više biljke postave u prednji plan otvara se bolji pogled na lepo oblikovan četinar i otvoren prostor iza njega. Snižavanje leje takode produžava vidik, ali njen položaj (sa stablom iza) upućuje na funkciju zaštite. Zato proverite smer i jačinu velrova, jer takvo mesto može da bude vrlo otvoreno.

35

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Izrada plana u razmerama

ZA IZRADU plana u razmerama treba da izaberete lep i suv dan i da imate

dovoljno slobodnog vremena. Trebalo bi da pripremite: blok hartijc, dve trake za merenje, svaka dužine 30 metara, za­tim olovku, gumicu, pribor za crtanje, šestar i dosta uspravnih kolaca i kuka. kojima ćete koce pričvršćivati na odre­đenom mestu. Pomoć još jedne osobe posao bi znatno olakšala. Kada je u pi­tanju mali baštenski prostor, plan može da se nacrta u celini, ali ako je reč o većem prostoru, plan treba da razdelite na više delova a zatim da ih spojite da biste dobili izgled celokupnog prostora.

Početak Granice treba da se izmere i ucrtaju u plan. a uz njihovu dužinu da se upišu visi­ne graničnih zidova, živih ograda ili dru­gih ograda. Zatim, unutar granica bašte treba da se odredi i ucrta tačan položaj kuće i drugih građevina. To se postiže merenjem udaljenosti između dve od­ređene tačke na međi, na primer - od uglova bašte, vrata ili debla drveta do od­ređenog ugla ili neke druge tačke na kući. Određivanjem tri ili četiri takve tač­ke oko kuće može tačno da se odredi po­stojeći položaj. Terase uz kuću nije teško izmeriti, ali pri tom treba proveravati da li su postavljene paralelno s njom. Ako nisu, treba izmeriti i odstupanja.

Crtanje položaja Kada crtate elemente koji se nalaze uz mede parcele, a i sa spoljne strane, mora­te da povučete zamišljenu liniju od koje će se obavljati merenja. Merna traka, po­vučena u pravoj liniji između poznatog detalja i određenog elementa u bašti (npr.. između centralnih ulaznih vrata ku­će i ograde pored udaljene mede), pred-stavljaće osnovnu liniju merenja. Od te linije drugom mernom trakom odredite položaj detalja (poput stabla, sunčanog sata ili „šahta"), mereći pod pravim ug-lom u odnosu na osnovnu liniju. Dužinu zabeležite na osnovnoj liniji, i to na mestu gde se s njom seče druga merna traka, a na toj drugoj traci ubeležitc udaljenost od mesta preseka do detalja.

Kada odredite osnovnu mernu liniju, svi elementi u bašti mogu da se izmere pomoću koordinata levo ili desno od nje. Ako imate veliku baštu, moraćete da odredite nekoliko osnovnih mernih linija. Za određivanje položaja pojedi­načnih usamljenih detalja (npr. drveta na travnjaku) može da se primeni trigo­nometrijska metoda (vidi str. 37).

Prave linije unutar bašte lako se mere i ucrtavaju, ali krivudavi kolski prilazi ili leje nepravilnog oblika iziskuju više vremena (vidi str. 37. gore desno).

U N O Š E N J E M E R A U

T L O C R T

Upotreba jedne osnovne linije (ili više njih) omogućava izradu

situacionog plana i čitavu mrežu mera levo ili desno od nje. Dodavanje mernih

oznaka duž osnovne merne llinije koristan je

način za potvrđivanje veličine parcela.

osnovna merna linija za udaljenosti od jedne čvrste tačke (ovde je to ugao kuće)

M E R E N J E

P O M O Ć U

O S N O V N E

M E R N E L I N I J E

Osim u sasvim malim baštama, skoro da je nemoguće precizno određivanje položaja baštenskih elemenata, npr. stabala ili manjih objekata, merenjem njihove udaljenosti od najbliže međe. Osnovna merna linija olakšava taj posao. Ovde je linija na popločanoj površini, koja se proteže paralelno s kućom, dobar početak osnovne merne linije.

druga merna linija služi za merenje pod pravim uglom

36

I Z R A D A P L A N A U R A Z M E R A M A

T R I G O N O M E T R I J A

Kada element, poput stabla, ne može direktno da se poveže s nekom pravom linijom, merenje treba da se obavi pomoću dve čvrste tačke. Ovde su za to poslužila dva ugla garaže. Tačno izmerite udaljenosti, pa neka to bude poluprečnik kruga. Šestarom nacrtajte kružne linije. Mesto gde se one seku predstavlja tačan položaj stabla. Šestarom može da se ucrta i širina krošnje.

O D R E D I V A N | E

N E P R A V I L N E K R I V U L J E

Za to su potrebne dve тегпе trake - jedna se proteže pravo preko krivulje i između dve izmerene i nacrtane tačke, a druga služi za merenje odstupanja krivulje, i to na jednakim razmacima. Primera radi. na razmacima od 50 cm drugom trakom meri se krivulja pod pravim uglom i obeležavaju dužine kao niz koordinata.

Dodavanj'e novih mera Kada je pravolinijsko merenje završe­no, treba da se prikupe i drugi korisni podaci. Izmerite i obeležile položaj svih glavnih i sporednih ulaza na medi. kao i svih vrata i prozora kuće. Zabeležite i visine svih elemenata koji dele bašten­ski prostor, poput zaklona i živih ograda, a zatim visine i širine krošanja drveća i visine pergola i lukova.

Promene visine tla takode treba da se ubeleže, stoje posebno važno za bašten-ske prostore s dosta neravnih delova. Tako će se uočiti i potreba za izgradnjom terasa, potpornih zidova, stepenica i slič­nih baštenskih elemenata. Blage padine i neznatne razlike u nivou mogu relativno lako da se izračunaj u, ali ako je reč o i/ia/itijim promenama. zadatak postaje mnogo teži. Zbog toga je mudro da se u tim slučajevima potraži stručnjak. Isto se odnosi i na baštu velike površine, za koju je teško izraditi tlocrt, pa je najbolje da se to prepusti profesionalcu.

Prenošenje podataka na papir Kada su prikupljeni i provereni svi po­daci i mere s terena, može da se pristupi njihovom prenošenju na papir. Plan izrađen u veoma malim razmerama vrlo teško može da se nacrta, a još teže da se pročita. Zato, da bi mogli da se ucrtaju svi potrebni detalji, plan treba da se na­crta u što većoj razmeri. Na kockastom ili milimetarskom papiru lakše se u plan prenose mere zabeležene na terenu, mada i crtanje lenjirom na čistom pa­piru daje dobre rezultate - naravno, ako ste takvu tehniku dobro uvežbali. Plan bašte koji pokazuje sve postojeće ele­mente može da bude nacrtan u razmeri 1:100. ali precizniji plan. npr. plan sad­nje unutar leja (vidi i str. 45), zahteva za sasvim tačno određivanje biljaka raz-meru 1:50 ili 1:40.

PRENOŠENJE PODATAKA NA KOCKAST PAPIR Za plan odredite najveće moguće razmere prema papiru na kojem će on biti nacrtan, a ukoliko je potrebno, spojle nekoliko papira. Generalni plan, kao što je ovaj koji pokazuje osnovne konture i elemente, može da bude nacrtan u razmeri 1:100.

Na planu naznačite sve elemente, pa i one koje ne nameravate da zadržite. Takav plan. zajedno s vašim vizuelnim pamćenjem svega što u okolini već postoji, pomoći će vam u domišljanju i odlučivanju o razmeri i veličini novih skica i baštenskih elemenata (vidi str. 38).

37

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Kada upotrebljavale kockast ili mili­metarski papir treba da odlučite koliko će kvadrata na papiru da predstavlja jedan kvadratni metar. Najprc treba da se proračuna najveća ra/mera koju pa­pir može da podnese, i to tako što se prvo nacrta najveći element, pa ako on stane na papir onda neće biti problema ni s drugim manjim sadržajima. Milime­tarski papir se obično proizvodi u „А" formatu.

Olovka i papir Kreiranje novih oblika i elemenata na nacrtu zahteva svakako ne samo jedan pokušaj nego više njih, pa u toj fazi i pro­fesionalci crtaju olovkom. U plan najprc treba da se ucrtaju glavni elementi, i to prvo mede i svi ulazi i otvori u njima. Posle toga može da se odredi položaj ku­će, njenih ulaza i prozora. Ti otvori su vrlo važni, jer se vidik često otvara s ulaz­nih vrata ili s više prozora. Kada se lako odrede osnovni spoljni i unutrašnji para­metri baštenskog prostora, može da se nastavi s detaljima oko kuće. Ucrtavaju se staze i kolski prilazi, kreiraju između njih travnate površine, položaji leja i dr. Taj način olakšava određivanje položaja samostalnih elemenata popul ukrasnog drveća, ostava ili staklenika.

Nemojte da ucrtavate samo elemenle za koje ste sigurni da ih u bašli nećete zadržati. U loj fazi svi elementi treba da se nalaze u planu, bez obzira na lo što ćete kasnije možda da ih uklonile. Za­tim, sve što je crtano olovkom treba da se iscrta tušem ili flomasterom. Postoje­ći detalji mogu da se označe tankim li­nijama, i to tako da preko njih mogu da se ucrtavaju nove ideje i načini pre-formiravanja starih elemenata. Na laj način možete da formirate nove sadrža­je koji će obuhvatiti vredne postojeće elemente, kao i nove predloge i ideje.

Uklapanje novih oblika Original glavnog plana treba da ostane neobeležen. Zato treba da se načine fo­tokopije na kojima će se dalje raditi, ili da se preko originalnog plana položi pro­vidan papir i po njemu crta. Poznavajući razmeru i tačan crtež, brojne mogućnosti mogu da se ugrade u plan baštenskog prostora. Tako možete da kombinujete različite veličine za terase, kolske prila­ze, dvorišta ili bazene (vidi S T R U K T U R E I P O V R Š I N E , str. 584-605, i V O D E N E B A Š T E , str. 282-303). Izrezani s papira, oblici zasada, ukrasa, bazena ili građevi­na mogu lako da se premeštaju po pla­nu, što će pomoći da se lakše predoči

impresija koju bi ti elementi uneli u pre­ostali deo prostora. Početna faza plani­ranja, koliko god da je apstraktna i neprilagođena uslovima unutar bašten­skog prostora, izuzetno je važna, jer sve vaše misli, snovi i ideje o sadržaju bašte treba da se razbistre, razmotre, postave u plan. a zatim prihvate ili odbace. Tre­ba da se uradi mnogo grubih planova u kojima su izložene sve mogućnosti for­miranja.

Sve radne skice koje prikazuju razvoj ideje treba da se sačuvaju, jer često ne­ka odbačena ideja može u novoj situaci­ji ponovo da postane aktuelna. Sama mogućnost spajanja dve ideje u jednu novu dovoljan je razlog za čuvanje svih ideja koje se pojavljuju u procesu plani­ranja, pa čak i kada je nacrt završen.

Zaokruživanje vizije Kada je šema pažljivo proučena i razmo­trena, i kad je proverena njena praktič­nost i prilagođenost prostoru, postavljeni su temelji novog pristupa bašti. Neki de-lovi bašte mogu da budu osenčeni ili obo­jeni - da bi bili istaknutiji i pomogli u konačnoj odluci u vezi s veličinom i raz-merama.

Tako ćete bolje uočiti odnose između čvrstih i „mekih" (to su zasađeni delovi

bašte) površina u formiranju i moći ćete da ih prilagodile potrebama. Lakše ćete doći do ideja o osnovnim građevinskim materijalima, ali i o biljnom materijalu, pa čak i o pojedinim vrstama biljaka (vi­di i „Načela sadnje", sir. 42-51). Zbirka s fotografijama ili bašlenskim detaljima, koje ste isckli iz Časopisa ili kataloga, pomoći će vam u oblikovanju sopstvene vizije bašte i služiće kao podsetnik pri kupovini biljaka koje će upotpunili di­zajn vašeg baštenskog prostora.

Kada izradite precizan nacrt (vidi str. 37 i dole levo). upotrebite fotokopije ili providan papir za planiranje novog oblikovanja. Prednost tog načina sastoji se u tome što elemente koje ćete ukloniti prosto ne morate da ucrtavate, pa će vaš plan biti mnogo jednostavniji i jasniji. Na donjoj skici, elementi koji ostaju u bašti. a uključuju najveći deo lepe žive ograde i stabala, označeni su plavom bojom. Kolski ulaz je dobio blaži izgled, a lcjc imaju više prostora. Povrtnjak zamenjuje ostarcli voćnjak, a dnevni boravak u kući dobija pogled na terasu i formalno oblikovan bazen. Vidi i Završeno oblikovanje, sledeća strana.

38

I Z R A D A P L A N A U R A Z M E R A M A

L E G E N D A 11. spremište za ukrasne sobne 22. pergola sa stolom i stolicama biljke 23. stablo koje zaklanja pogled

1. zimzelena živa ograda 12. staklenik na susednu kuću 2. visoka trava s lukovicama 13. šljunčano prednje dvorište 24. leja jednogodišnjih cvetnih

i samoniklim biljkama s okretnicom za kola biljaka 3. šljunčani kolski ulaz s drvenim 14. glavni ulaz u kuću, popločan 25. poprečni vidik

ivičnjakom kamenim pločama 26. skulptura 4. fino pokošen travnjak 15. zid od cigle s oblikovanim 27. pokošena travnata staza 5. šljunkovita bašta s neformalno voćkama oivičena livadskim travama

posađenim zeljastim biljkama 16. staze od cigle i lukovicama 6. zasad žbunja 17. povrće, rezano cveće, voće 28. kompostište i spalište za đubre 7. ukrasno drvo i začinsko bilje 29. listopadna živa ograda 8. zasad biljaka zanimljivih cele 18. klupa 30. ukrasni ćup

godine 19. srednji deo bašte za gajenje 31. formalna vodena površina s 9. zasad biljaka koje vole začinskog bilja kamenim pločama za prelaženje

senku 20. mešana leja 32. popločana bašta na nižem 10. garaža iz dva dela 21. kamenom popločana terasa nivou

Ovaj skladno oblikovan plan dopunile su boje, detalji i teksture, i lo ne samo na zasađenim već i na čvrstim površinama. Postojeća bašta s kućom često daje ideju kako da se različiti materijali skladno povezu s onima koji se već nalaze na parceli. U ovom slučaju redosled materijala od kuće prema baštenskom prostoru pruža zanimljivo formiranje. Čak i kada ne možete da pronađete isti šljunak, cigle ili kamen, sasvim dobro uklopiće se i približne boje, teksture i veličine materijala. Bašta lišena postojećih materijala jednostavno traži upotrebu nekih novih. Boje i teksture treba poštovati, ali u dizajniranju ipak mogu da se upotrebe pažljivo odabrani krupan Šljunak, kamene ploče, cigle ili debeli balvani. Sitniji materijali komplikovanog dizajna odgovaraju malim i ograničenim prostorima, a na većim površinama deluju previše komplikovano i uznemirujuće, pa lako potiru umirujući efekat većih prostora. Drvene grede za pergole, ulaze ili ograde, kao i šljunak za terase, staze ili kolske prilaze treba da se izaberu prema izdržljivosti, estetskom izgledu i usklađenosti s ambijentom. Boja ograde -bilo da je izvorna, prirodna, ili obojena -može da promeni izgled čitave bašte, a isto to mogu da učine boja i veličina šljunka za prekrivanje slobodnih površina.

39

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Izvođenje plana P R E N O Š E N J E D I Z A J N A

Formalni simetričan dizajn može da se prenese na određeno mesto jednako Iako kao što se crta na papiru. Treba samo da se od konopaca napravi mreža koja odgovara dimenzijama iz plana i prenošenje će proteći bez teškoća. Pri tom je vrlo važno da su mere i uglovi iz nacrta verno preneti i pažljivo provereni.

NA ISTI NAČIN na koji ste postojeću baštu stavili na papir, sve novo što

ste formirali sada treba da prenesete s papira u prostor bašte. Problemi u vezi s formiranjem bašte javljaju se najčešće u fazi merenja i obeležavanja plana koji ste napravili na papiru, pa se često deša­va da prostor precenite ili da pogrešno odredite najpodesnije pravce za staze. To možete da uočite samo ako stanete na predviđenu povoljnu tačku i zamisli­le vidik koji ste planirali.

Upotreba pomagala Da biste samo privremeno označili ključ­ne elemente formiranja, za prenošenje plana na teren može da posluži sve što vam se nade pri ruci. To često nije zgod­no, jer morate da se bavite i elementima koje nameravate kasnije da uklonite, ali taj način može možda da vas navede i na zaključak da neki od njih imaju neka­kvu vrednost i da se u bašti ipak mogu zadržati.

Štapovi, koci, gumena creva za vodu, konopci, posude, kartonske kutije i kante za đubre mogu da se iskoriste za predstavljanje elemenata poput staza, ivica leja, stepenica, ukrasnog drveća, bazena i žbunova postavljenih uz ivice terase. Najjednostavniji pokazatelji, kao drveni koci, na primer, postavljeni na travnjaku, jasno će ili potvrditi, ili odbaciti vašu nameru da tu posadite sta­blo široke krošnje.

Pomagala treba da se ostave u pros­toru (kad god je to moguće) i posmatra-ju nekoliko dana, i to u različito vreme. Ako konopci i koci, koji označavaju ivi­ce leja, nisu pogodni za duže stajanje u

prostoru, pravce možete da označite peskom ili sprejom.

Fotografisanjc bašte s pomagalima može da ima neprocenjiv značaj za po­stavljanje ili uklanjanje pojedinih eleme­nata. Tako važne odluke ne treba da se donose na brzinu. Ostavite sebi dovoljno vremena za razmišljanje i predomišljanje. U ovom trenutku oklevanje nije slabost, nego je prednost, jer slepo pridržavanje jednom napravljenog plana često ne mora da bude najpametnije rešenje. Prilike koja se pruža u ovom trenutku neće po­novo biti. a promene se mnogo lakše izvode na papiru nego u prostoru.

Redosled radova

Da bi se uskladio i sproveo nov dizajn prostora, najpre pažljivo treba da se na­pravi plan radova. Pri uređenju bašte ima mnogo elemenata i radova koji bi trebalo da se sprovedu po logičnom re-dosledu, kako bi sve radnje tekle glatko a ometanje se svelo na najmanju mogu­ću meru.

Osnovna odluka odnosi se na to da li ćete radove obaviti odjednom, ili će se oni odvijati u nekoliko nedeljnih, me-sečnih ili godišnjih faza. Nastojte uvek na lome da se uređenje čvrstih površina

u bašti obavi odjednom, kako se ne bi ponavljale neprijatnosti s prašinom, bu­kom i si. (vidi STRUKTURE I POVRŠI­NE, str. 584-605). Usklađivanje radova s vremenskim uslovima takode je vrlo važno, jer su leto ili jesen za građevin­ske radove najpogodniji, pa će tako deo jeseni, zima ili proleče poslužiti za sad­nju, selvu ili uređenje travnjaka.

Preuređivanje po fazama Cesto se događa da preuređenje bašte (bilo zbog novčanih problema ili vreme­na koje stoji na raspolaganju, bilo zbog zadržavanja određene korisne površine) mora da se obavlja postupno. Zato je potrebno da se pripreme strategija i plan radova. S vremenom će željeni izgled ba­šte prevladati trenutno stanje, koje može da izgleda prilično čudno - nešto nalik na mešavinu stalnih elemenata, onih koji su tu samo privremeno i novopostavljenih biljaka i konstrukcija. Takav hibrid izis­kuje i komplikovano planiranje, koje treba da obezbedi postepen i miran pre­lazak na novo formiranje.

Da bi se olakšala serija promena po fazama, treba najpre karticama različitih boja da se označe biljke i materijali koji u bašti ostaju, a zatim i sve što ćete kasnije ukloniti, ono što ostaje privremeno i ono što treba odmah da uklonite. Međutim, iako jc odluka doneta. mudro je da se ostavi još malo vremena za razmišljanje i ponovnu procenu, kako bi se izbegle kasnije zabune i nepopravljive greške.

Pomoć profesionalca Posle procene obima radova može da se ustanovi kolika je pomoć potrebna za sprovođenje plana u delo. Možda će se pokazali da i sami za određeno vreme možete da napravite sve planirane

U P O T R E B A

P O M A G A L A

Raspoređivanjem i premeštanjem

pomagala, koja ste sakupili u kući,

možete da simulirate osnovne elemente

budućeg formiranja. Ovde štapovi u obliku

šatora predstavljaju skulpture koje će

oblikovati penjačice. Naopako okrenute posude označavaju

žbunove, a letve i cerada - prostor terase, uz koju je

gusto posađena lavanda. Da bi se

utisak pojačao, na travnjak je

postavljeno ukrasno drvo, a leja je

dobila talasastu ivicu od šimšira.

40

I Z V O Đ E N J E P L A N A

izmene, ili, da će vam biti potrebna po­moć za izvođenje samo nekih radova, npr. izgradnju planirane konstrukcije ili rušenje odraslog stabla. Drugi način jeste prepuštanje posla profesionalcima i sklapanje ugovora sa specijalizova-nom firmom za uređenje celokupne bašte. U tom slučaju je važno da se pre­cizno utvrdi šta treba da se uradi i da se traži detaljan predračun troškova. Na­ravno, poželjna je i provera ugleda te firme ili lična preporuka prijatelja ili poznanika.

Savet profesionalca možete da traži­te i za procenu stanja stabala, zidova i građevina u bašti. Kada se utvrdi da li je njihovo stanje dobro ili loše, možete da preduzimale odgovarajuće mere. Čak i ako neki elementi nisu u vezi s radovi­ma koji su u toku, ispitajte na vreme i njihovo stanje, jer ponovno pozivanje stručnjaka za stabla ili arhitekte, kada su radovi već završeni, stvara obično vi­še štete nego koristi.

Otežan pristup Kada se kuća s terasom nalazi direktno pored ulice i nema poseban ulaz u baštu, svi radovi u bašti treba da se planiraju tako da se poklapaju s obavljanjem po­pravaka u kući ili na terasi. Prenošenje materijala kroz kuću uvek se završava manjim ili većim oštećenjima. Ukoliko mešalica za beton ne može da se prenese u baštu kroz kuću. potrebno je da se traži dozvola za njeno postavljanje na stazi ispred kuće. Posle završetka radova to mesto treba dobro da se očisti.

O B L I K O V A N J E Č V R S T I H P O V R Š I N A

Zbog neizbežne ivrdoćc tla. izgradnja čvrstih elemenata uvek treba da ima

prednost nad novom sadnjom. Kada se preuređuje samo deo bašte, kao u

ovom slučaju, potrebno je da se očisti dovoljno prostora da može neometano

da se radi. Odvodi, postavljeni u fazi konstrukcije (desno) ispod popločanih

delova, mogu da posluže ubuduće za sprovodenje instalacija

(kablova ili cevi).

Iskopavanje Kada pri iskopavanju ostane znatna ko­ličina zemlje, koja treba da se odveze, nastojte uvek da površinski sloj zadr­žite, a da se odveze zemlja koja je ispod površine. Kod ravnanja tla to znači da se prvo skine i sačuva gornji sloj zemlje, a zatim se iskopa i odveze unutrašnji sloj, pa se ponovo vrati na mesto povr­šinski sloj. Tako najbolja zemlja ostaje u bašti. Kada u bašti treba da se kopaju rupe, najpre pažljivo proverite da li kroz baštenski prostor prolaze instalacije, kao što su vodovodne cevi i cevi za stru­ju ili plin.

Čišćenje baštenskog prostora Prva faza preuređenja baštenskog pro­stora jeste uklanjanje svih nepoželjnih materijala i konstrukcija. Uz odgovara­juću dozvolu, može da se sruši i odveze i poneko stablo. Panjevi takode treba da se uklone, jer truljenje njihovog korenja može da poveća opasnost od razvoja štetnih gljivica (vidi str. 661). Kvalitetni elementi i materijali koji su u dobrom stanju mogu da se prodaju, a oni koje nameravate još da upotrebljavate treba da se očiste i odlože na pogodno mesto.

Deo na kojem će se radovi odvijati u prostranim baštama treba da se ogradi i tako spreče štete i rasipanje materijala po čitavoj bašti. Popločane površine i stepenice, koje ostaju u bašti, treba da se zaštite - najčešće se prekrivaju daskama - i tako spreče oštećenja pri prenošenju teških materijala. Ako imate travnjak

koji ste kupili na metar, razdelile ga na trake, umotajte i nakratko odložite, ili ga sasvim uklonite ukoliko želite da napra­vite mesto za nov.

Biljke ostavljene na svom mestu Bilo bi dobro da se biljke koje će ostati na svom mestu pažljivo obmotaju i za-vežu, ali samo nakratko, dok se, recimo, ne poprave obližnji zidovi. Krupni žbu­novi, koji su preveliki za mesta na koji­ma se nalaze a istovremeno su toliko lepi i zanimljivi da bi bilo šteta da se uklone, mogu da se razrede, ošišaju ili potkrešu čak do nivoa zemlje (vidi „Podmlađivanje". str. 110). Bilo bi pa­metno da se neke biljke pre orezivanja razmnože. U pogodnom delu godine uz­mite reznice biljaka, poput ruža ili pavi-ta, i osigurajte tako njihov kontinuitet u bašti (vidi NAČELA RAZMNOŽAVA­NJA, „Reznice", str. 632).

Buseni mnogih trajnica dobro pod­nose vađenje, deljenje i presađivanje u posude, koje treba obilno zahvati i drža­ti na zaštićenom osenčenom mestu (vidi TRAJNICE. „Vađenje i deljenje", str. 193). Uzimanje reznica i skupljanje se-mena (vidi ..Skupljanje i skladištenje se-mena", str. 629) još su dva načina da se očuvaju biljke koje će imati svoje mesto u novoformiranoj bašti.

Kreiranje pejzaža Kada uklonite nepoželjne materijale, na očišćenom mestu treba da se iskore-ne svi štetni korovi (vidi „Suzbijanje ko­rova", str. 671). U toj fazi mogu da se obave i sva prilagodavanja visine tla i iskopavanja za instalacije, poput elek­tričnih kablova za baštensku rasvetu ili sistema za navodnjavanje. Mogu da se iskopaju i temelji za zidove i staze i po­stavi čvrsta podloga (vidi „Puteljci i stepeništa", str. 593, i ..Zidovi", str.

V R E M E N S K O U S K L A Đ I V A N J E

Novopostavljenoj travi izgled zrelosti najviše daju lukovice (levo). Postavljanje travnjaka u jesen omogućiće istovremenu sadnju lukovica za prolećno cvetanje.

Nikada nemojte da zakasnite sa sadnjom nove, tzv. gotove trave. Najvažnije je vreme nabavke, jer ako travu više od dan-dva ostavite umotanu (kao gore) ona će početi naglo da se kvari.

596). Zatim se pristupa izgradnji zidova i drugih konstrukcija (vidi STRUKTURE I POVRŠINE, str. 584-605, i „Postavlja­nje staklenika", str. 571). Pre sadnje mogu da se obave još i završni radovi, kao što je farbanje ograda i drvenih konstrukcija, a i da se postave rešetke i žičane podloge za penjačice uza zidove ili ograde.

Sve je spremno za sadnju Kada je reč o krupnijim biljnim vrsta­ma, njihova sadnja treba da se obavi čim se urede čvrste površine u bašti, jer bi moglo da se desi da te vrste kasnije neće moći da se donesu do planiranog mesta. Ipak, postavljanje biljaka na određena nova mesta najčešće počinje kada su završeni svi radovi na čvrstim elemen­tima i kada je iskopano sve stoje potreb­no za instalacije.

Pre postavljanja biljaka trebalo bi da se provere uslovi tla i da se ono poboljša i obogati organskim materijama (vidi „Poboljšavanje strukture zemljišta", str. 621).

Posle toga mogu da se uklone sve za­štite sa žbunova i čvrstih površina, koje treba oprati vodom pod jakim mlazom. Kada su obavljeni svi „prljavi" poslovi, na površine se nanosi odgovarajući za­vršni sloj. Sada je sve spremno za sadnju biljnog materijala (vidi str. 42).

41

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Načela sadnje

KA D A je glavni plan baštenskog pro­stora postavljen, na redu je najveće

zadovoljstvo u celokupnom procesu -izbor biljaka. Dobar izbor biljaka stvara izvanredan utisak o bašti. Biljke daju baštenskom prostoru stil, čar, karakter, dubinu i toplinu, a to su samo neki od njihovih efekata. Susedna ulica može da bude mnogo lepša ako se iznad nje nad-vija stablo, koje ublažava oštre linije i unosi boju i teksturu u jednoličan urban pejzaž. Zaklonjeno visokim zidovima, dvorište Iako može da liči na ono zatvor­sko, ali ako se preko zidova ili uza njih širi penjačica, na primer glicinija (Wi-steria sp.), prostor se preobražava u pri­jatno i mirno mesto.

Pretvarajući grube oblike u fluidne i nežne nijanse, biljke pružaju spokoj. One, kao zavese u kući. ublažavaju i oš­tre zvukove. Sve više se smatra i veruje da prisutnost biljaka poboljšava kvalitet vazduha oko nas. ublažava zagađenja, a sasvim sugurno povećava količinu kise-onika i vlage u vazduhu i donosi prijatne mirise. Sve ovo nesumnjive su prednosti biljaka, mada osobe koje pate od alergija to možda neće smatrati baš prednostima.

SUl'ROTNt >S i STILOVA

Stil bašte. ili njenog dela. može uopšteno da

se podeii na formalan i neformalan. Neke

biljke pogodne su više za prvi. a neke za drugi stil. Trud koji treba da

se uloži u formalno uređenu baštu (desno

skraja) sasvim je očigledan, ali to

ne mora da znači da neformalan način

sadnje, poput ove leje (desno), traži manje

posla. Tu je potrebno puno znanja i nege da

bi se održala ravnoteža između potreba i navika biljaka,

a posebno kada rastu toliko blizu jedna

drugoj.

Omogućavanje uspešnog rasta Može se reći da se uspešna bašta kreira uspešnim izborom biljaka. Takode. mo­že se reći i to da pve sadnje biljaka bašta zapravo i nije bašta. Njena terapeutska moć, koja može da umiri misli i poboljša raspoloženje, dolazi uglavnom od bilja­ka, a možda i od vode ili građevinskih materijala, znalački usklađenih s bašten-skim prostorom.

Element smirenosti, uz šarm i stil, može mali zasađen baštenski prostor lako da pretvori u prijatno utočište. Čak i najjednostavniji oblik koji je posađen umesto betonirane površine, kao, na primer. lepo održavan travnjak, u pros­tor koji bi inače bio grub i odbojan uno­si živost, boju i toplinu.

Izbor biljaka Bogatstvo biljnih vrsta gotovo zbunjuje, ali izbor nikada nije neograničen, ma koliko se na prvi pogled činilo da jeste. Od brojnih vrsta stabala, žbunova, traj­nica i drugih biljaka, mnoge biljke odmah mogu da se odbace kao neodgo­varajuće, i to iz više razloga kao što su, npr., neodgovarajući tip tla, klimatski

uslovi. veličina ili brzina rasta. Pošto odaberete odgovarajuće vrste, izbor će još više suziti lične sklonosti prema određenim bojama ili oblicima.

Način i učestalost upotrebe bašten­skog prostora takode utiče na izbor bi­ljaka, jer bašta. na primer. u kojoj se boravi samo leti treba da se zasadi bilj­kama koje su najlepše u tom delu godi­ne. I sadnja neposredno uz kuću, ili pored kolskog ulaza utiče na izbor bilj­nog materijala, pošto se očekuje da na tim mestima biljke ukrašavaju prostor čitave godine. Zato treba pažljivo da se izaberu i rasporede one biljke koje naiz-menično cvelaju u određenom godiš­njem periodu. Druga mogućnost jeste kombinovanje različitih zimzelenih bi­ljaka sa stablima i žbunovima koji rađa­ju plodove ili imaju ukrasne grane i koru. Tu mogu da se uključe lukovice i jednogodišnje biljke, koje svojim cveto-vima unose boju u tmurno doba godine.

Određivanje stila Svaka bašta nudi mnogo različitih mo­gućnosti, a i svaka je lepa na svoj način. Stoga, govorili o tačno određenom ili po­

sebnom stilu nije ni najmanje opravdan Ipak. postoje dve krajnje tačke, a izmec njih nalaze se svi ostali stilovi prostorne uređenja. To su: formalan i neformah stil. Odluka o stepenu željene formalni sti, ili neformalnosti, može znatno c pomogne u osnovnom izboru biljne materijala. Tako će, primera radi, stroj formalna bašta, u poredenju s onoi neformalnom, imati drastično ograniče broj biljnih vrsta.

Formalno uređenje baštt

Bašta će izgledati veoma moćno i odi vaće snažan utisak reda ako se pri sadn upotrebi samo mali broj biljnih vrsta, a u većim količinama. Treba napomenu da formalan način sadnje ne mora d podrazumeva raspored biljaka pod рп vim uglom ili u nizu, kao i na strogo oc redenim mestima. Osećaj formalnos može da se postigne i polukružnom sac njom pojedinačnih biljaka, čime se kreir smirenost pomoću jednoličnosti. Ukc liko se gaje u većim grupama, čak i t: pične neformalne biljke mogu da stvor

42

N A Č E L A S A D N J E

„ U R E Đ I V A N J E " P R I R O D E

Pažljiv izbor biljaka, kojima će odgovarati uslovi postojeće sredine i koje će moći da se bore s manje poželjnim vrstama, formiraće prijatnu i prirodnu šumsku atmosferu.

utisak reda. Tako, npr., posađena na vec'oj površini radi stvaranja čvrste plat­forme pune zanimljive teksture, ukras­na trava odaje utisak reda i pravilnosti.

Snažno arhitektonsko obeležje uobi­čajene formalne bašte stvara upečatljiv utisak pune simetrije i ravnoteže, kao i preciznosti i urednosti. Biljke se često tretiraju kao konstrukcioni elementi i obično su poredane uza zidove i uz druge graditeljske elemente. Lep izgled for­malna bašta duguje ne samo brižljivo oši­šanim i orezanim biljkama nego i stalnoj kontroli i održavanju. Svoju zanimljivost i lepotu formalan način sadnje zadržava i leti i zimi. Zimi, kada je sve ogoljeno, jedoslavnosi četvrtastih oblika jasno se ističe u blistavom sunčanom danu (vidi. takode. „Šišani oblici", str. 76).

Formalan stil zahleva uzdržanost. što svakako predstavlja problem za one koji bi želeli da upotrebe više vrsta biljaka. Na primer, u situaciji kada se s obe strane prostranog kolskog prilaza nalaze poko­šeni travnjaci, mnogi će teško odoleti is­kušenju da odaberu 20 različitih vrsta stabala. Međutim, mnogo formalniji uti­sak postiže se ponavljanjem sadnje jedne jedine vrste, koja je posađena u pravil­nom nizu sjedne ili s obe strane prilaza i oblikuje skladan drvored.

Ublažavanje snažnog utiska Snažno formalno oblikovanje površina u bašti može da se postigne na više načina a da se proizvede isti utisak. Razni šišani oblici i forme partera mogu da se postave uz slobodno oblikovane neformalne gru­pe biljaka - da bi se stvorio upadljiv stil­ski kontrast. Takva kombinacija se tokom godine menja i ublažava utisak neprirod­nosti strogog oblikovanja. Bašta koja je

vidljivo podeljena na više delova može da se oblikuje na formalan način u jed­nom delu, koji će tako činiti kontrast susednom neformalnom delu bašte. Po­stavljanjem različitih stilova jednih uz druge dobija se živahan i podsticajan baštenski prostor, u kojem vrebaju izne­nađenja iza svakog ugla, žive ograde ili žbuna. Formalan stil, isto tako, dobro se uklapa u neformalan ako se formalnim oblicima pridruže oni neformalni. Prime-ra radi, uredno ošišana živa ograda od tise (Taxus baceala) može da se posadi u krivudavoj liniji i oblikuje tako da pod-seća na oblake; ili, ako posadite biljku (Ceanothus) na jednakim razmacima duž široke leje. ona može da oblikuje velike humove, koji su postavljeni formalno, ali izgledaju neformalno. Dakle, određen stepen formalnosti pojačava utisak nefor­malno uređene okoline.

Neformalno uređenje bašte

Neformalno uređenje obuhvata čitavu lepezu biljnih vrsta - stabala, žbunova. zeljastih trajnica i jednogodišnjih bilja­ka, kao i spajanje njihovih različitosti, bogatstava i obilja kako bi se boje, tek­sture i oblici biljaka uklapali u upečatlji­vu celinu.

Kao kod formalnog stila, i tu ima isto toliko, ako ne i još više načina da se po­stigne cilj. Bašta prirodnog stila, koja iz­gleda poput organizovanog haosa, gde se stiče utisak da su biljke raspoređene nasumice, može vrlo brzo da postane stvarno haos, u kojem će preživeti samo najsnažnije biljke. Da bi se očuvale bilj­ke koje čine takvu baštu, potrebno je puno iskustva i dosta vremena, i to ne

N E P R I R O D N O O K R U Ž E N J E

Izaberite biljke koje odgovaraju uslovima. Krov baš i nije prirodno mesto za gajenje, ali ove biljke, koje vole puno sunca i otporne su na vetar, na krovu dobro uspevaju.

samo za održavanje nego i za provera-vanje stanja.

Neformalan način uređenja može da se razvija tako što se izabere kombinaci­ja onih biljaka koje mogu da rastu zajed­no a isti su im uslovi gajenja i snaga rasta, kao i onih biljaka kojima odgovaraju kli­matski uslovi i tlo. Dobar primer za to su zeljaste biljke, koje zahtevaju neznatnu ili nikakvu podršku. Odgajene biljke mogu da se kombinuju tako da ostavljaju utisak divlje livade, a autohtone biljke mogu svojim rasporedom da stvore „prirodnu" livadu (vidi „Gajenje na liva­di", str. 401). U stvari, čitava bašta može da se oblikuje isključivo upotrebom bi­ljaka koje izvorno rastu na određenom prostoru. Takve biljke privlače u baštu i

deo lokalne faune i pružaju životinjama izvor hrane i prirodno gnezdo.

Mnogima može da se učini da je ne­formalan stil previše zahtevan. ali prou­čavanjem lokalne okoline i pravljenjem beležaka o biljkama koje tu rastu šema sadnje može da se prilagodi i gajenim baštenskim biljkama. Sadnjom stabala prozračne krošnje može da se obezbedi dovoljno svetlosti žbunovima koji rastu ispod njih. Ispod žbunova dobro će us-pevati prolećne lukovice, a posle njih i zeljaste biljke koje podnose senovite uslove. Takva slojevita zajednica može da deluje prenatrpano, ali će sve biljke imati uspešan rast ako svakom sloju omogućite dovoljno svetlosti i drugih potrebnih uslova u toku sezone.

43

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Izrada plana sadnje

Da biste tačno nacrtali grupe i broj oda­branih biljnih vrsta, nacrtajte najpre plan u razmeri, po mogućstvu na milimetar­skom papiru. Kvadrat koji predstavlja je­dan kvadratni metar i još jedan kvadrat koji označava površinu od četiri kvadrat­na metra mogu da vam budu koristan vo­dič na prostorima pokrivenim busenima zeljastih biljaka, odnosno na prostorima gde se nalazi žbun ili malo stablo. Uvek izaberite dovoljno veliku razmeru, koja će vidljivo i jasno da predstavlja biljke. To najčešće zahteva izradu dva plana: jed­nog, koji prikazuje celokupan prostor bašte, i drugog, koji u pojedinostima pri­kazuje sastav leje (vidi str. 36). Ukoliko je plan jednostavniji, utoliko će bolje moći da se čita i lakše će se na njemu pra­viti izmene. Za označavanje pojedinih vrsta biljaka mogu da se upotrebe bro­jevi, simboli ili skraćenice, ali je za brže i tačnije prepoznavanje ipak najbolje ka­da razmera dozvoljava upisivanje punog naziva biljke.

Iskoristite sve prednosti plana Mirni delovi većine bašta predstavljaju njihovu prednost, pa ih zato ne treba pre-trpavati biljkama. Sledeća greška, koja se često pravi, jeste izbor što većeg broja različitih biljaka, a što slabi i kvari os­novno oblikovanje. Nasuprot tome, po­navljanje nekoliko karakterističnih vrsta biljaka doprinosi boljem povezivanju elemenata plana.

Na planu osenčite sve delove prostora na kojima planirate da posadite zimze­lene biljke i procenite koliki će prostor one pokrivati zimi. Unutar leje označite i mesta biljaka šarenih listova ili blistavo obojenih cvetova. To će vam pomoći u proceni odnosa boja i omogućiti da zadr­žite ne samo ravnomeran raspored nego i da procenite broj biljaka zelenih listova kao protivtežu drugim bojama u okviru prostora.

Završavanje plana Kada odredite koje ćete biljke da zadrži­te, u plan unesite one glavne. To su biljke koje usmeravaju ili privlače pogled, daju visinu ili težinu, dakle - koje su težište čitavog plana. U ranijim fazama nije po­trebno da se one tačno odrede, već je dovoljno da se ima samo predstava o nji­hovoj visini i prostoru koji zauzimaju. Napravite spisak pogodnih biljaka, potražite njihove fotografije u časopisi­ma, katalozima ili knjigama i pokušajte da budete objektivni, ne „lepeći" se čvr­sto za određenu biljku. Previše pedantan plan može lako da postane preterano oblikovan i da baštenski prostor učini predvidivim, odnosno da kreira prostor gde su visine, boje i prostori previše pre­cizno određeni. Potrebno je da se predvi­di nekoliko iznenađenja i da se, npr. promenom visina na malom prostoru ili

R A Z L I Č I T I S T I L O V I LEJA

Ove dve leje imaju podjednake proporcije i pozadine. Sastavljene su uglavnom od zeljastih biljaka, sličnog su rasporeda i konfiguracije tla, ali ipak je njihov izgled sasvim različit. To je postignuto izborom biljnog materijala. Cvetna leja nalazi se uz pokošen travnjak i od njega je odvojena uskom stazom od cigle - radi lakšeg košenja. a biljke se prelivaju preko staze. Donja leja je gusto zasađena travama i nalazi se uz neformalnu šljunkovitu stazu.

44

N A Č E L A S A D N J E

ubacivanjem izrazite boje radi stvaranja jasno uočljivog kontrasta, unese sponta­nost i živost.

Grupisanje i razmaci sadnje Grupisanjem neparnog broja biljaka -najčešće po tri, pet, sedam ili devet -stvaraju se grupe koje uspešno mogu da posluže za kreiranje krivudavog toka bi­ljaka. Izborom biljaka koje cvetaju u raz­ličitim periodima godine takvi tokovi biće zanimljivi zadugo. Nasuprot tome, ponavljanje sadnje iste vrste biljaka u dosta malih grupa, koje sadrže najmanje tri biljke, izazvaće utisak šahovske ploče.

Za razliku od dizajna unutrašnjeg prostora, ta sadnja u početku ne ostav­lja poseban utisak, ali svoju spektaku­larnu lepolii pokazuje već za nekoliko godina. Kod kreiranja i planiranja ba­štenskog prostora treba da se ima u vidu i faktor vremena. Moraćete da odlučite da li želite sadnju da razredujete u kra­ćem ili u dužem periodu i da li će bili po­trebno sadenje biljaka koje će ispuniti

V E L I Č I N A I R A Z M E R A

Povedite računa o tome da na maloj površini (kao ovde desno) ne preterate sa sadnjom. Počnite od visine i širine što ih zauzimaju odrasle biljke, a zatim ucrtajte krugove koji se prepliću i predstavljaju biljke koje ispunjavaju međuprostore. Na osnovu iskustva moći ćete pravilno da procenitc kako će se biljke ponašati u pogledu rasta, veličine i zauzimanja prostora i da započnete skiciranje grupa i rasporeda biljaka - poput ovde prikazane tipično engleske leje (ispod). Formiranje leje jednogodišnjih biljaka zahteva nešto drugačiji pristup: određuju se prostori za setvu - ili direktno na terenu (vidi i str. 217), ili upotrebom unapred nacrtanog plana.

prostore između trajno posađenih vrsta da bi zasađenoj površini dale punoću.

Baštenski prostor zasađen poluodras-lim biljkama, a s namerom da se odmah postigne utisak punoće i sklada, može da izazove mnoge probleme kroz nekoliko godina kada biljke prerastu svoje polo­žaje u okviru određenog prostora. Tada će vredan biljni materijal morati da se žrtvuje radi pravljenja mesta i spašava­nja najvrednijih primeraka i vrsta.

Jedno od rešenja jeste kupovina ne­koliko odraslih (ali skupih) primeraka zajedno s većim brojem manjih, dakle -mladih i jeftinijih biljaka. Uz. malo paž­nje i strpljenja, mlade biljke će da rastu brže od odraslih i s vremenom će dosti­ći, pa i prerasti one starije.

Za izračunavanje razmaka sadnje tre­ba da se zna koliko prostora zauzima odrasla biljka. Da biste dobili tačne po­datke, proučite priručnike, pročitajte uputstva koja ste dobili uz biljke, ili za­tražite savel u lokalnom rasadniku. Ovaj poslednji izvor često je i najpouzdaniji,

B L I S K A S A D N J A

Izuzeci, kod kojih nije potrebno izračunavanje razmaka sadnje u odnosu na prostor koji biljke zauzimaju, jesu: upotreba biljaka koje čine živu ogradu ili ivičnjak, namera da se postigne efekatguste sadnje i oblikovanje cvetnjaka. Biljke za cvetnjak su kratkog veka i zato podnose gustu i nagomilanu sadnju.

jer se u različitim područjima biljke razli­čito i ponašaju. Važan je i podatak o vre­menu koje je potrebno biljci da dostigne visinu odrasle biljke, jer će vam pomoći da odlučite o lome da li da upotrebite jednogodišnje ili višegodišnje biljke za popunjavanje prostora između biljaka.

Razmak sadnje između dve vrlo slične biljke isti je s prostorom koji zauzima jed­na od njih kada potpuno odraste. Za proračun razmaka sadnje između dve različite vrste biljaka saberite obe širine odraslih biljaka i podelite rezultat sa dva.

Ako je moguće, iznesite sve biljke ko­je nameravate da posadite i rasporedite ih na mesto sadnje prema utvrđenom planu. Može da se desi da su potrebne i manje izmene kako bi se uskladile veliči­ne pojedinih vrsta. Do izmena može da dođe i ako ste, na primer, prilikom sad­nje otkrili neke zaostale cevi ih naišli na šaht, koji treba da se zakloni zimzelenim biljkama. Kada ste biljke rasporedili na zadovoljavajući način, pažljivo ih posadi­te i zatim na površinu oko njih postavite stelju od organskih materija, koja spre­čava razvoj korova i zadržava potrebnu vlažnost tla (vidi „Organski malčevi", str. 626). Vodite računa o tome da biljke budu brižljivo negovane u prvoj, kritič­noj godini - kada počinju da se odoma-ćuju na određenom mestu.

45

P L A N I R A N J E 1 O B L I K O V A N J E B A Š T E

Sadnja prema građi i obliku

PRI IZBORU biljke za leju ili cvetnjak, njen oblik i veličina smatraju se če­

sto manje važnim od cvetova i plodova ili jesenjih boja listova. Međutim, za razliku od oblika stabla ili žbuna, ove la­ko uočljive vrednosti najčešće su privre­mene i traju samo nekoliko nedelja.

Ako želite da oblikujete trajnu šemu koja će lepo izgledati čitave godine, oda­berite biljke koje vam nude predivne prirodne oblike. Gradu biljke najbolje ćete uočiti na terenu, odlaskom u bašte ili parkove, u kojima se nalaze odrasli i potpuno oblikovani primerci određene vrste. Tako ćete direktno moći da se uve-rite u njene prefinjene vrednosti.

Arhitektonske biljke Biljke s upadljivim listovima ili s vrlo iz­raženim i uočljivim oblikom nazivamo arhitektonske biljke ili biljke za naglaša­vanje (akcenat). One su veoma upadlji­ve kada se postave kao samostalne skulpture, koje privlače poglede, ili kao kontrast neposrednom okruženju. Raz-deljeni i reckasti listovi biljke Meli-anthus major, ili cvetne glavice biljke Miscanthus sinensis predstavljaju prime-re trajnica za naglašavanje, dok žbunovi poput Aralia elata i slojevito postavljene

grane drena (Cornus controversa) nude zadivljujuću arhitektonsku vrednost.

Promena vidika Sadnja unutar bašte može da posluži ne samo za isticanje određenih elemenata nego i za skrivanje onih koji nisu prijat­ni za oko. Ružna četvrtasta građevina, na primer, zadržaće svoj neprivlačan oblik ako se prekrije penjačicom poput lozike (Parthenocissus), ali ako se iza­bere penjačica snažnijeg karaktera, npr. glicinija (Wisteria), njene isprepletene grane i viseći cvetovi potpuno će zaklo­nili oblik građevine.

Slično tome, vizuelna prepreka koja označava promenu nivoa zemljišta, po­put nasipa, može sasvim da se izgubi ako na nižem nivou ispred nje rastu biljke koje oblikuju brežuljke, ili ako je postav­ljena vodoravno položena živa ograda. Udika (Viburnum plicatum) ili kurika (Euonymus alatus) mogu dobro da po­služe u takvoj situaciji.

Travnata površina može da se opleme­ni postavljanjem ukrasnog stabla. Pri iz­boru ukrasnog stabla značajnu ulogu imaju veličina travnate površine, blizina kuće, tip zemljišta i klimatski uslovi. Ta­kvo stablo mora da odgovara i neposred­

noj okolini. Postavljeno na travnjaku, sta­blo zaobljene krošnje daće lep izgled, ali će ono stubastog oblika izgledati kao sve­mirska raketa na postolju za lansiranje.

Prirodna moć Smireno zelenilo i snažna raširenost po­mažu u kreiranju umirujućeg okruže­nja. Grupa ili zasad paprati klasičan je primer za takvo uređenje prostora. Tu interesovanje pobuđuju predivni oblici, bez uobičajenog ometanja uznemiruju­ćih jarkih boja (vidi „Paprati", str. 194).

Trave unose u prostor ljupku i prefi-njenu strukturu, a zvuči i pokreti šušta­vih listova čine ih nenadoknadivim. Njihovi ogoleli oblici imaju čak i zimi važnu ulogu u opustelom pejzažu. Posa­đene uz široke listove bokonije (Ma-cleaya cordata), elegantne trave, npr. kovilje (Štipa gigantea) ili Helictotri-chon sempcrvirens, biće vrlo upadljive.

Kada sve listopadne biljke ogole, po­zadina velikih zimzelenih žbunova i zi­mi održava boju i oblike. Osim toga što zadržavaju listove i oblik čitave godine, zimzelene biljke štite ptice i korisne ži­votinje kad je loše vreme, a često služe i kao dobar zaklon od pogleda jer su po­stojan element za očuvanje privatnosti.

Zimzelene biljke čiji je rast prirodno skladan i uredan podsećaju na šišane oblike i unose u baštu arhitektonski iz­gled bez sisanja. Loptasti oblici žbunova Hebe topiaria i H. buxifolia, izvanredno naglašavaju leju ako su postavljeni duž njenog prednjeg dela, dok meksička po-morandža (Choisya ternata) i kultivar udikovine (Viburnum х globosum 'Jermvns Globe') rastu u obliku velikih lopti s veoma zbijenim listovima.

Oblikovanje orezivanjem Prirodan izgled biljke može da se po­boljša različitim načinima orezivanja. Ako se, na primer, neke vrste vrba (5a-lix) ili drenova (Cornus) orežu svake druge godine do nivoa zemlje, one će proizvesti pravi vatromet intenzivno obojenog uspravnog pruća. Lipe (Tilia) i platani (Plalanus) mogu da se potkre-šu, ali ako im se grane polkresuju na istom mestu svake ili svake druge godi­ne, takva stabla će stvarati „ispupčenja" na mestima gde su potkresana. Oba na­čina orezivanja stvaraju veoma upečat­ljive arhitektonske oblike, koji mogu znatno da doprinesu i poboljšanju ukup­nog dizajna bašte. Vidi i „Orezivanje žbunova", str. 107.

B I L J K E Z A P R I V L A Č E N J E P O G L E D A

Ova juka (Yuccaj, prošaranih šiljastih listova, čini izrazit kontrast kompaktnom oblom ćupu. U prvom planu agapant (Agapanthusj ističe oblik juke.

D U G O T R A J N I O B L I C I

Stabla kreiraju stalne oblike i strukture u okviru baštenskog prostora. Zato potražite ona stabla koja imaju zanimljiv oblik listova, poput oskoruše, odnosno jarebike (Sorbus,) ili japanskog javora (Acer palmatum). Oba ta stabla imaju ujesen ncžnu boju listova i predivnu arhitektonsku strukturu grana.

4d

S A D N J A P R E M A G R A Đ I I O B L I K U

Ž B U N O V I P R I R O D N O G

O B L I K A (desno)

Biljke prirodno zbijenog i okruglog oblika, poput kultivara meksičke

pomorandže ( C h o i s v a t e r n a t a

'SUNDANCE") sa zlatnim listovima, dobro se slažu s biljkama slobodnih

formi u pozadini kao Stoje žutika ( B e r b e r i s J purpurnih listova.

G R U P A T R A J N I C A (ispod)

Posađene u većim grupama, trajnice i trave mogu da stvore zadivljujuće oblike. Njihove stabljike se njišu na \ciru stvarajući utisak uzburkanog mora.

O B L I C I C V E Ć A ( d o l e levo)

Oblike i strukture stabljika i listova skladno dopunjavaju cvetovi. Pljosnate cvetne glavice kultivara stolisnika (Achi lJea f i l i p e n d u l i n a 'Goldplate')

ovde su ukrašene čuperkastim cvastima zanimljive vrste sporiša ( V c r h e n a b o n a r i e n s i s ) .

S T V A R A N J E K O N T R A S T A (dole sredina)

Jednostavna kombinacija boja učinke različite oblike upadljivim. Ovde, okruženje niskih jarmena ( A n t h e m i s ) ističe visoke klasaste evetove vučike, odnosno lupine.

Č A R O B N E T R A V E (gore)

Leja mešanih ukrasnih trava daje baštenskom prostoru zanimljivu strukturu čitave godine. Ovde, travnat vodoskok ima ulogu privlačenja pogleda.

U L E P Š A N E G R A Đ E V I N E (dole)

Prekrivanjem nezanimljivih građevina penjačicama. što je ovde glicinija. postiže se ne samo efikasan nego i privlačan zaklon.

47

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Sadnja prema boji i teksturi

NEISCRPNE kombinacije boja i tekstura biljaka najveći su izazov u uspešnom

baštenskom oblikovanju, bez obzira na to stoje njihova blistava privlačnost kratkog veka. Drvoliki božur (Paeonia suffruti-cosa) klasičan je primer biljke koja može da cveta samo nekoliko dana, ali njeni predivni veliki cvetovi nesumnjivo zaslu­žuju istaknuto mesto u leji.

Pri izboru boja u baštenskom prostoru gotovo sve odluke mogu da se prepuste ličnom ukusu. Krug boja je bezgranično bogat nijansama. Međutim, iako su u njemu kontrastne boje i nijanse smešte-ne na suprotnim stranama, krajnji rezul­tat vrlo lako može da ispadne loše i da ugrozi izgled celokupnog prostora. Zato se uvek treba usredsrediti na ograniča­vanje raspona i količine boja: zagasita zelena pozadina, na primer, smirivaće di­namičan prednji plan pun boja i isticaće samo one živahnih nijansi.

Boja i udaljenost Jarke svetle boje, kao limun žuta ili bela, mnogo bolje odbijaju sunčevu svetlost nego tamne boje. Posmatrane s uda­ljenosti, tamne boje počinju da se gube ili postaju zagasite. Tako se stvara vizuclan utisak da svetle boje u prednjem planu „iskaču"' napred. Kada se postave u po­zadinu, takve nijanse se takode čine bližima, pa vizuelno skraćuju dužinu, odnosno dubinu baštenskog prostora.

Nijanse koje poseduju dubinu, kao plave, ljubičaste ili srebrnkaste, tradici­onalno se koriste za postizanje utiska veće dubine baštenskog prostora. Ta­kve nijanse se postavljaju u pozadinu, a u prednji plan se stavljaju blede nijanse žute, bele ili ružičaste boje. Crvene, na-randžaste i intenzivno žute nijanse naj­bolje je da se postave u srednji deo cvetnjaka, jer kad su udaljene - počinju da se gube. a kad su preblizu - domini­raju prostorom.

Uticaj svetlosti U izboru i raspoređivanju boja važnu ulo­gu ima lokacija prostora, odnosno mesto unutar bašte. Na jakoj direktnoj sunčevoj svetlosti sjajne crvene, žute i narandžaste nijanse postaju plamteće, a prostor jed­nostavno titra od siline boja. Međutim, ako želite da „ohladite" prostor za sede-nje, koji se nalazi u toplom osunčanom uglu bašte, izaberite biljke srebrnih i sivih listova ili one s plavim cvetovima. pa će prostor postati znatno prijatniji.

Kombinacija pastelnih boja, poput ne-žnoplave, ružičaste, kremastožute i sre­brne, predstavlja predivnu kompoziciju na senovitim mestima. Terasu ili unu­trašnje dvorište, koji se često koriste za večernja druženja, okružite belim cve­tovima i svetlim ili belim prošaranim li­stovima, koji će uz minimalno osvetljenje stvoriti prijatnu atmosferu. Isto može da

se kaže i za mračno dvorište koje je oživ­ljeno svetlim jarkim nijansama.

Slaganje boja Jedan od najvećih izazova u formiranju baštenskog prostora jeste kreiranje zani­mljive kombinacije boja. Belo s plavim je elegantna kombinacija, koja izgleda hladno i čisto i koju je teško nadmašiti, mada je za sasvim čist utisak najbolja kombinacija belog i zelenog. To se naro­čito uočava kada se te boje nalaze na istom cvetu, kao što je slučaj kod visiba­ba ili belog kultivara srdašca (Dicentra speetabilis 'Alba').

Takve prefinjene i otmene kombina­cije biće još izrazitije ako ostale biljke u prostor unose širu paletu nijansi. Kada se koriste zajedno, dve dominantne boje jednake snage, kao narandžasta i ljubiča­sta, predstavljaju iznenađujuće blistavu i upadljivu kombinaciju. Dobar primer su i jarkonarandžasti neveni postavljeni uz olovnoljubičaste listove ukrasnog kupu­

sa. Plavo sa žutim predstavlja takode oštar kontrast. Kada se pomešaju žute lale (Tulipa) ili carske kockavice (Friti-llaria imperialis 'Maxima Lutea') s jasno plavim cvetovima potočnice (Myosotis) ili ceanotusa, njihovo međusobno proži­manje deluje vrlo iskričavo.

Uključivanje teksture Mnoge biljke imaju bogatu teksturu li­stova i vrlo su efektne kada su posađene na većoj površini. Zasad lavande (Lavan-dula) ili ružmarina (Rosmarinus), koji se redovno godišnje orezuje, s vremenom će prerasti u niz gustih aromatičnih hu­mova, čija lepota nimalo ne zaostaje za rascvetalom lejom zeljastih biljaka.

Čak i biljke neznatne dekorativne vrednosti mogu da posluže za grupnu sadnju. Zbunasta kozja krv (Lonicera nitiđa), kao i brojni bambusi omoguća­vaju stvaranje mnogih kombinacija tek­stura i čine izvanredne žive ograde (vidi „Bambusi", str. 96).

B O J A U M A S I

Masa cvetova u istoj jarkoj boji, poput ovih grimiznocrvenih ruža, dominiraće

nad drugim bojama i snažno će privlačiti poglede prolaznika.

H L A D N O Z E L E N I L O

U baštenskom prostoru postoje brojne zelene nijanse i svaka od njih ima važnu ulogu u smirivanju i usklađivanju oblikovanja.

Igra različitih tekstura stvara prefinje-nu kombinaciju čak i na istoj biljci. Tisa (Тахш), na primer, koja je u podnožju uredno orezana a pri vrhu su joj ostavlje­ne grane da slobodno rastu, pravi predi-van kontrast tekstura. Slojevit izgled može da se postigne i mešanjem biljnih vrsta. Perasti listovi paprati, nazvane smeđa stela (Malteuccia strutbiopteris), ojačani kontrastom s velikim ravnim li­stovima zeljaste trajnice Gunnera mani-cata i s belom korom stabala breze (Betula) u pozadini, grade zanimljivu kompoziciju tekstura.

Stabla imaju i neke odlike koje ne bi trebalo da se zanemare. Stari pitomi ke­sten (Castanea sativa) ima duboko izbra-zdanu koru. koja može da bude vidljiv kontrast blagim vodoravnim oblicima. Žbunovi, kao hortenzija (Hydrangea as-pera subsp. sargentiana) ili kurika (Euo-nymus phellomanus), imaju takode zanimljivu koru.

48

S A D N J A P R E M A B O J I I T E K S T U R I

V A T R E N E LEJE (gore d e s n o ;

Zasadi vatrenocrvenih. narandžastih i bogatih žutih cvetova prosto zrače

energijom, a naročito kada su postavljeni na osunčanom mestu.

O B O J E N A T A Č K A (krajnje d e s n o

Loptasti tamnocrveni cvetovi makedonske prženice

( K n a u t i a m a c e d o n i c a ) vrlo su upadljivi na pozadini koju čine blede nijanse

žednjaka i naprstaka.

J E D N O S T A V N A Š E M A ( d e s n o

Elegantne bele perunike i ivančice okružuju miran ribnjak i predstavljaju

vezu s belim prozorom u pozadini.

O G U L J E N A K O R A (krajnje levo)

Prelep javor ( A c e r g r i s e u m ) ima divnu koru boje kestena, koja se sama Ijušti. Odgajen kao zasebno stablo u bašti, upečatljiv je naročito zimi.

N A B O R A N I L I S T O V I (sredina, levo)

Zanimljivo naborani listovi crne čemerike ( V e r a t r u m n i g r u m )

stvaraju snažan arhitektonski utisak, a posebno na osunčanom ili polusenovitom mestu.

K O N T R A S T T E K S T U R A (levo)

Ovde pogled privlači dopunjavanje tekstura i oblika. Klasovi biljke H o r d e u m j u b a t u m ljupko se naginju iza uspravnih stabljika i trnovitih plavih cvetova sikavice ( E c h i n o p s r i t r o ) .

49

P L A N I R A N J E I O B L I K O V A N J E B A Š T E

Sadnja za sezonsku ili jednogodišnju upotrebu

VEŠTINA sadnje dobro planiranog baštenskog prostora podrazumeva

zadovoljavanje potrebe da svako godiš­nje doba unese u taj prostor novo bogat­stvo i zanimljivost. Najčešće od kasnog prolcća i sredine leta bašta iz nedelje u nedelju pokazuje uvek novo bogatstvo, a zatim, u kasnu jesen i zimi naglo po­staje nezanimljiv prostor. Zato je važno da se izgled bašte planira tako da ona i u tim, često zaboravljenim, delovima go­dine bude zanimljiva.

Dobro planirana bašta u izboru bilja­ka treba da sadrži i biljke koje privlače pažnju i u tmurnim, neplodnim meseci-ma. Stalno okruženje koje oblikuju sta­bla, žbunovi i žive ograde čini kostur, u čijem okviru mogu na različitim nivoima uspešno da se gaje razne vrste biljaka koje su privlačne u svim godišnjim dobi­ma. To mogu da budu penjačice, zeljaste biljke, biljke za cvetnjake i lukovice.

Proleće Kasna zima i rano proleće nisu samo pe­riod prvog cvetanja nego i sezona prijat­nih mirisa. Žbunovi, kao božični šimšir (Sarcococca confusa), kozja krv (Lonice-га х purpusii), mirisni himonantus (CM-monanthus ргаесох) i brojne maslinice (Daphne), ispunjavaju baštenski prostor snažnim mirisima.

U isto vreme se kod lukovica pojavlju­ju i prve boje. Ozimnica (Eranthis hye-malis) i visibabe (Ga/an(hus) takmiče se koja će prva da procveta, a za njima se nižu šafrani, sunovrati i lale. Osim luko­vica, pojavljuju se i ranocvetajuće traj­nice, poput kukureka, a kada nestanu lukovice, stižu druge zeljaste trajnice ko­je popunjavaju prazan prostor.

Leto Kasno proleće i rano leto donose eksplo­ziju najrazličitijih boja i bogatstvo nijansi i oblika koje u baštu unose zeljaste traj­nice, pa je to najatraktivniji i najbogatiji deo godine. Božuri, žavornjaci, zvončići i vučike stvaraju spektakularnu izložbu, upotpunjenu u lejama žbunja ružama, deucijama, stolama (Lavatera) i pajas-minima. Kao vrhunac letnjeg cvetanja, razni paviti s velikim cvetovima mogu da se postave tako da se penju preko žbuno­va koji su završili cvetanje, poput forzici-je. Kasnije jednogodišnje biljke, npr. ukrasni duvan (Nicoliana) ili kosmeja

(Cosmos), popunjavaju prazna mesta iz­među žbunova, a osetljive ili poluoset-ljive trajnice, kao što su Penstcmon i Diascia, unose živost u cvetnjake i leje.

Jesen Bašte koje se redovno održavaju i brižlji­vo dopunjavaju novim biljkama često svoj vrhunac dostižu u ranu jesen. Uz ne­ke letnje biljke produženog cvetanja, kasnocvetajuće trajnice, kao što su ja­panske anemone, mombrecije i novo-belgijski zvezdan (Asfer novi-belgii), takode ulepšavaju jesen cvetovima. Tre­ba spomenuti i tamnoružičaste cvetove

klerodendruma (CIcrodendrum bun-gei), koji u prohladan jesenji vazduh unosi bogat slatkast miris.

U to doba godine listovi mnogih bilja­ka menjaju boju i dobijaju brojne vatrene nijanse žutih, narandžastih, ljubičastih i crvenih tonova. U tome se posebno isti­ču javori i bokorasto stablo parocije (Pa-rrotia persica).

Pre nego što otpadnu, listovi jedne vrste loze (Vitis cognetiae) pokazuju ta­kode zadivljujuću promenu boje. Listovi­ma se pridružuju i plodovi, posebno udikovine (Viburnum) i kurike (Еиопу-mus), koji primelno ulepšavaju baštenski prostor.

Opštem izgledu doprinose i lukovice, poput ciklama, koje cvetaju ujesen, kao i mrazovaca.

Zima Zima je pravi ispit za baštenski prostor budući da se u tom delu godine najteže postiže zanimljivost i prisutnost boja, pa stoga glavnu ulogu u bašti tada preuzi­ma struktura, odnosno građa biljaka. Grane listopadnih žbunova i stabala, poput breze (Betula) ili drena (Cor­nus), sijaju na škrtom zimskom suncu.

Teksture i oblici zimzelenih biljaka is­punjavaju baštenski prostor kada sve drugo ogoli. Razgranato odgajen ceano-tus ili zaobljeni humovi mlečike (Euphor-bia characias) daju sadržaj opusteloj leji. Istovremeno, neki zimzeleni žbunovi, kao što su Skimmia japonica i crna kalina ili lemprika (Viburnum tinus), unose u prostor cvetne pupoljke u cvastima. Zajedno s njima pojavljuju se i vrlo mi­risni cvetovi udike (Viburnum х bodnan-tense), koji se rascvetavaju s prvom pojavom toplijeg vremena.

S E Z O N S K A S U N Č E V A

S V E T L O S T

Promenom godišnjeg doba ne menja se samo šema sadnje. I sunčeva svetlost može da posluži za isticanje pojedinih oblika. Ovde, slabo zimsko sunce oblikuje dugačke senke. koje se protežu preko površine obojene ciklamama (Cyclamen coum). Njihovi cvetovi se otvaraju kada ih sunce obasja kroz ogolele grane stabala.

5(1

S A D N J A Z A S E Z O N S K U I L I J E D N O G O D I Š N J U U P O T R E B U

O D P O Č E T K A D O S R E D I N E P R O L E C A

Medu prvim cvetovima u rano proleće javljaju se lukovice. Ovde su posađene grupe sunovrata, koji će oživeti leje svojim zlatnožutim cvetovima i trakastim listovima. Uz njih se nalaze i cvasti mlečike (Euphorbia). kao i trajnice, čiji listovi tek počinju da se pojavljuju iz zemlje.

K A S N O P R O L E Ć E

Kako stiže proleće i poboljšavaju se svetlosni uslovi. tako se leje popunjavaju lišćem koje pomaže sakrivanju preevetalih cvetova i uvelih listova ranih lukovica. Ovde plavi cvetovi iglica (Geranium) i talasasti obli listovi vrkute (Alchemilla mollis) dominiraju u prvom planu, dok su slično obojeni cvetovi smešteni prema ivičnom delu baštenskog prostora.

S R E D I N A L E T A

Obilje cvetova krasi sredinu leta. Pastelnoplave, nežnožute i kremastobele nijanse oblikuju leju koja pruža osećaj hladnoće i ublažava vrućinu što je donosi lctnje sunce. Ove boje stvaraju i utisak veće dubine prostora, vizuelno produžavajući leju i usmeravajući pogled prema prostoru za sedenje u dnu bašte.

P R E L A Z A K I Z L E T A U J E S E N

Blede pastelne boje upotpunjuju vatrene crvene nijanse, koje će se uskoro skladno spojiti sa pristižućim jesenjim bojama listova stabala i žbunova. Šema ove leje pokazuje kako planirana sadnja, uporedo s promenama godišnjih doba, može da se upotrebi za promenu boja i raspoloženja ili za popunjavanje perspektive sve do početka jeseni.

51