pod pokroviteljstvom4 Žita srbije mesečni izveštaj 2.17/beograd, jun 2017/e-mail :...

POD POKROVITELJSTVOM

U okviru zajedničkog projekta " Jačanje Žitarske Asocijacije i izvoznih aktivnosti u Srbiji "

JUN 2017.

Za više informacija u vezi sa sadržajem ovog Izveštaja ili o Udruženju Žita Srbije, njegovim aktivnostima i ciljevima, molimo kontaktirajte Sunčicu Savović na [email protected]

Udruženje Žita Srbije je strukovno, neprofitno udruženje proizvođača, izvoznika žitarica i uljarica i

proizvoda, kompanija koje se bave skladištenjem, kontrolom kvaliteta, zaštitom, transportom i logistikom, kao i udruženja proizvođača,

posvećenih unapređenju proizvodnje žitarica, uljarica i njihovih proizvoda u Srbiji i izvoza iz Srbije. Sedište Udruženja je u Beogradu, a kompanije članice se nalaze širom zemlje.

mailto:[email protected]

I SAOPŠTENJE O SARADNJI SA UN FAO i EBRD..................................................................................................3

II REČ UREDNIKA.................................................................................................................................................4

III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU..................................................................................................4 IV PROIZVODNJA, IZVOZ i UVOZ KUKURUZA U SVETU........................................................................................6

V BILANS KUKURUZA U SRBIJI.............................................................................................................................9

VI IZVOZ KUKURUZA PO TRŽIŠTIMA...................................................................................................................10

VII PREGLED CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NA DAN APRIL 2016/APRIL 2017......................................12

VIII STANJE USEVA..............................................................................................................................................14

IX AKTUELNE PROGNOZE USDA i IGC...............................................................................................................18

Žita Srbije Mesečni Izveštaj 2.17/Beograd, jun 2017/e-mail : [email protected]

SADRŽAJ :

3


Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (UN FAO) i Udruženje za

unapređenje proizvodnje i izvoza žitarica i uljarica “Žita Srbije”, potpisali su Sporazum o

saradnji kojim je nastavljena institucionalna, stručna i finansijska podrška UN FAO razvoju

ovog sektora poljoprivrede i trgovine u Srbiji u okviru zajedničkog projekta pod nazivom

"Jačanje Žitarske Asocijacije i izvoznih aktivnosti u Srbiji."

Sporazum obuhvata saradnju u brojnim aktivnostima ove dve organizacije, koje za cilj imaju

dugoročni razvoj i unapređenje proizvodnje i trgovine žitaricama i uljaricama. Njime je

planirana izrada sektorske analize i istraživanja tržišta, kojima bi se identifikovale osnovne

mogućnosti i problemi u proizvodnji i trgovini, počev od kvaliteta žitarica, preko

infrastrukture i logistike, do uspešnog plasiranja proizvoda iz Srbije na inostranim tržištima.

Sporazum se odnosi i na unapređenje kapaciteta Udruženja i njegovih članova, proizvođača i

trgovaca žitaricama i uljaricama, kroz adekvatno informisanje, edukaciju, učešće na

međunarodnim skupovima i upoznavanje sa potencijalnim inostranim partnerima i njihovom

najboljom praksom.

U okviru zajedničke saradnje UN FAO i EBRD finansiraće e-izdanje Mesečni Izveštaj Žita Srbije

koje je pred Vama i koje ćete na početku svakog meseca moći da dobijate na svoju e-mail

adresu jednokratnom prijavom na listu na početnoj strani web prezentacije Udruženja -

www.zitasrbije.rs.

Saradnja sa UN FAO značajna je ne samo za članice Udruženja, već za ceo naš žitarski sektor -

od proizvodnje, skladištenja, logistike do izvoza. Očekujemo pomoć UN FAO u otvaranju

novih tržišta za naše žitarice, posebno najvećih kao što su Kina, Egipat i Indonezija.

Angažovanje UN FAO u Srbiji veoma je značajno imajući u vidu da svet sve više traži

kvalitetne proizvode, da je konkurencija u proizvodnji žitarica i uljarica u svetu sve veća i da

put do krajnjeg potrošača mogu pronaći samo kvalitetni proizvodi za šta u Srbiji postoje svi

preduslovi.

I SAOPŠTENJE O SARADNJI SA UN FAO i EBRD

http://zitasrbije.rs/index.php

4


Poštovani prijatelji, Ljubitelji pozorišta sigurno se sećaju predstave “ Dugo putovanje u Jevropu”- komedije Stevana Koprivice koja na humoristički način prikazuje pokušaj Knjaza Nikole da zemlju uvede u Evropu. Vek i nešto kasnije podjednako smo daleko od Evrope sa kojom, manje ili više (bez) uspešno, pokušavamo da pronađemo zajednički jezik i uskladimo naše propise sa propisima EU. Put u EU danas se čini nešto dužim i težim nego Knjazu Nikoli 1907. godine, ali bez obzira na to da li ćemo do Evrope stići preko Carinske unije Balkana, Maršalovog plana ili na neki treći način, EU nama ostaje veoma značajan trgovački partner iI zbog toga ćemo u našem mesečnom biltenu redovno pisati o Zajedničkoj poljoprivrednoj politici EU (Common Agricultural Policy – CAP), koracima koje Srbija treba da preduzme na putu ka EU, Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju između EU i Srbije, Svetskoj trgovinskoj organizaciji i svim drugim pitanjima koje treba da olakšaju izlazak naše robe na međunarodno tržište.

Sunčica Savović

Zajednička poljoprivredna politika EU danas predstavlja proizvod dugogodišnjih promena

nastalih u interakciji mnogobrojnih subjekata jedinstvenog tržišta EU: Od proizvođača, preko

institucija EU, vlada država članica, pa sve do potrošača.

Od Rimskog ugovora 1957. pa sve do danas, prvo Evropska zajednica, a od 1992. Evropska

Unija traži najbolju poljoprivrednu politiku koja bi odgovarala domaćim potrebama, ali i bila

odgovor na pritiske od rastuće svetske konkurencije. Principi na kojima je zasnovana

Zajednička poljoprivredna politika bili su:

1) Jedinstveno tržište - sve zemlje članice EU obrazuju jedinstveno tržište. Jedinstvo

ovog tržišta ogleda se kako na unutrašnjem, tako I na spoljnom planu. Unutrašnje

jedinstvo znači da se roba može slobodno, bez carinskih I drugih dažbina kretati

između zemalja članica. Na spoljnom planu to znači da za sve važi ista carinska zaštita

za uvozne proizvode koja se utvrđuje na nivou EU.

2) Prvenstvo unije – ovaj princip odslikava težnju da se izbegnu tržišni poremećaji I

uspostavi stabilnost u snabdevanju. Takođe, njime se, putem posebnih instrumenata,

vrši zaštita domaćeg tržišta od strane robe (posebne uvozne dažbine). Pored toga,

ovaj princip omogućava pomoć u plasmanu robe proizvedene u EU na srtana tržišta,

putem izvoznih subvencija (ukuliko roba nije konkurentna cenom).

3) Finansijska solidarnost –sve zemlje članice EU, bez izuzetaka, učestvuju u troškovima

Zajedničke poljoprivredne politike, iako udeo u finansiranju dela troškova nije jednak

za sve države članice.

II REČ UREDNIKA

III ZAJEDNIČKA POLJOPRIVREDNA POLITIKA EU

5


Zajedničku poljoprivrednu politiku EU u Ugovoru o funkcionisanju Evropske Unije (UFEU)

detaljno određuju članovi 38 – 42, koji definišu opseg ZPP, ciljeve, određuju mesto ZPP među

ostalim sektorskim politikama EU, ali i uspostavljaju pravni osnov za dalje regulisanje

poljoprivredne politike. Po prvi put se u osnivačkim ugovorima EU, u delu koji se odnosi na

poljoprivredu, govori o Evropskoj Uniji, kao nosiocu prava definisanja i sprovođenja

Zajedničke poljoprivredne politike. Članom 38. Ugovora definisano je da zajedničko tržište

Unije obuhvata poljoprivredu, ribarstvo i trgovinu poljoprivrednim proizvodima.

Poljoprivredni proizvodi definisani su kao proizvodi ratarstva, stočarstva i ribarstva, kao i

proizvodi prve faze prerade ovih proizvoda.

Aktuelna definicija farmera/poljoprivrednih proizvođača data je u Uredbi 73/2009 o

direktnoj šemi podrške farmera prema ZPP, kojim se pod farmerom podrazumeva fizičko ili

pravno lice ili grupa pravnih ili fizičkih lica, kakav god da je pravni status ovakvih grupa i

njihovih članova po nacionalnom pravu, čije preduzeće se nalazi na teritoriji EU i bavi se

poljoprivrednim aktivnostima. Pod poljoprivrednom aktivnošću podrazumeva se

proizvodnja, uzgajanje ili gajenje poljoprivrednih proizvoda, uključujući žetvu, mužu, gajenje i

držanje životinja za potrebe farme, ili čuvanje zemlje u uslovima očuvanja životne sredine i

dobre poljoprivredne prakse.

Ciljevi Zajedničke poljoprivredne politike definisani članom 38. UFEU su:

1) Povećanje produktivnosti u poljoprivredi unapređenjem tehničkog razvoja,

racionalizacijom poljoprivredne proizvodnje i optimalnim korišćenjem faktora

proizvodnje, naročito radne snage;

2) Obezbeđenje na taj način odgovarajućeg životnog standarda poljoprivrednog

stanovništva, posebno putem povećanja zarada u poljoprivredi;

3) Stabilizacija tržišta;

4) Garantovanje snabdevanja i

5) Obezbeđivanje snabdevanja potrošača po razumnim cenama.

6


PROIZVODNJA, POTROŠNJA I ZALIHE KUKURUZA U SVETU ( mil. t )

Ekonomska godina Proizvodnja Potrošnja Zalihe

2012/13 872,63 867,45 133,16

2013/14 993,75 952,08 174,83

2014/15 1.018 983,95 209,41

2015/16 968,03 965,10 212,37

2016/17 1.065 1.053 223,90

2017/18* 1.033 1.062 195,27 *Prognoza

Posmatrajući poslednjih pet ekonomskih godina uočljivo je da je proizvodnja kukuruza u

svetu išla uzlaznom putanjom, sa izuzetkom 2015/16 ekonomske godine nakon koje se isti

trend nastavlja i proizvodnja kukuruza u svetu dostiže nove rekorde. Rast svetske

proizvodnje kukuruza pratio je nešto manji rast potrošnje, a samim tim i rast zaliha kukuruza

u svetu. Sudeći prema aktuelnim prognozama za nastupajuću ekonomsku godinu u 2017/18

očekuje se pad proizvodnje kukuruza u svetu i prvi put, posmatrajući poslednjih 5

ekonomskih godina, prognoze potrošnje kukuruza u svetu na višem su nivou od prognoza

proizvodnje usled čega se očekuje i pad zaliha kukuruza u svetu na godišnjem nivou.

IV PROIZVODNJA KUKURUZA U SVETU

7


DESET NAJVEĆIH SVETSKIH PROIZVOĐAČA KUKURUZA u svetu u periodu 2014/15, 2015/16, 2016/17

Zemlja Proizvodnja

mil. tona Zasejane površine

ha Prosečni prinosi

t/ha

SAD 363,80 33.800.000 10,76

Kina 219,93 37.333.000 5,89

Brazil 81,83 16.533.400 4,95

EU 65,10 9.133.400 7,17

Argentina 32,43 3.833.400 8,46

Ukrajina 26,60 4.333.500 6,13

Južna Afrika 11,26 3.100.000 3,63

Meksiko 24,89 7.210.000 3,45

Rusija 12,83 2.690.000 4,77

Indija 25,92 8.893.400 2,91

OSTALI 130,10 55.736.600 2,33

Svet 994,69 178.696.700 5,56

Deset najvećih proizvođača kukuruza u svetu u proizvodnji učestvuju sa 86,92 %, dok ostalih 226 proizvode 13,08 % od ukupno proizvedenih količina. Srbija sa prosečnim rodom od 6,89 milion tona i prosečnim prinosom od 6,8 t/ha u ukupnim setvenim površinama učestvuje sa 0,57 %, a u ukupnom rodu sa 0,65 %

DESET NAJVEĆIH PROIZVOĐAČA KUKURUZA u EU

2016. godine

Zemlja Proizvodnja u t

Francuska 12.131.000

Rumunija 9.270.000

Mađarska 8.888.000

Italija 6.528.000

Poljska 4.032.000

Španija 3.982.000

Nemačka 3.659.000

Hrvatska 2.542.000

Bugarska 2.184.000

Austrija 1.810.000

8


Po proizvedenim količinama kukuruza Srbija se u Evropi nalazi na šestom mestu iza Ukrajine,

Francuske, Rusije, Rumunije i Mađarske.

DESET NAJVEĆIH IZVOZNIKA KUKURUZA U SVETU u periodu 2014/15 – 2016/17 u milionima tona

DESET NAJVEĆIH UVOZNIKA KUKURUZA U SVETU u periodu 2014/15 – 2016/17

u milionima tona

Kao što je to slučaj sa pšenicom i za naš kukuruz dva najveća tržišta - Egipat i Indonezija,

zatvorena su za srpski kukuruz zbog neusaglašenosti fito uverenja između naše zemlje i

zemlje uvoznika. Udruženje Žita Srbije je insistiralo kod naših nadležnih organa da se taj

proces ubrza, a postupak je još uvek u toku.

*od str. 6 do str. 9 izvor : USDA,IGC,FAO AMIS

9


Pogodni vremenski uslovi za proizvodnju kukuruza 2016. godine presudno su uticali na rekordan rod u Srbiji. Prosečan prinos kukuruza dostigao je 7,7 t/ha, što je dalo rod od 7,85 miliona tona i viškove iznad domaće potrošnje od 3,7 milion tona.

BILANS KUKURUZA u hiljadama tona

* Procena izvoza i zaliha stručna služba “ Žita Srbije "

** Prognoza

Problemi sa izvozom kukuruza počeli su od oktobra, nizak vodostaj na Dunavu u periodu oktobar – decembar omogućili su izvoz samo 890.803 tona kukuruza, a na osnovu zaključenih ugovora trebalo je izvesti 1,3 miliona tona. Problemi u izvozu nastavljaju se i tokom januara i februara zbog pojave leda na Dunavu kada je u jednom periodu plovidba bila obustavljena, zbog čega je u tom periodu izvezeno samo 232.000 tona kukuruza. U narednom periodu mart – maj prosečan izvoz iznosio je 315.000 tona. Do kraja ekonomske godine, period jun – septembar, prosečan mesečni izvoz trebao bi da bude 283.000 tona kako bi bio realizovan očekivani izvoz od 3,2 milion tona. Zadržati izvoz na mesečnom nivou od 283.000 tona biće veoma teško pošto se u Crnomorskom regionu u tom periodu pojavljuje stočna pšenica iz novog roda, a tražnja za kukuruzom pada.

2012/13 2013/14 2014/15 2015/16 2016/17* 2017/18**

Proizvodnja

Požnjevena površina 1.250 1.100 1.100 1.050 1.020 970

Prinos t/ha 3,00 5,6 7,0 5,4 7,7 7,5

Početne zalihe 762 121 486 775 393 509

Domaća proizvodnja 3.750 6.160 7.705 5.685 7.854 7.275

Uvoz / / 2 3 3 3

Ukupno raspoložive

količine 4.512 6.281 8.193 6.463 8.250 7.787

Potrošnja

Semenska potrošnja 20 20 21 21 21 21

Stočna hrana 3.600 3.700 4.100 4.200 4.250 4.300

Industrijska potrošnja 150 200 200 200 200 200

Gubitak 46 75 76 70 70 70

Ukupna domaća potrošnja 3.866 3.995 4.397 4.491 4.541 4.591

Izvoz 575 1.800 3.021 1.600 3.200 3.000

Krajnje zalihe 121 486 775 393 509 196

V BILANS KUKURUZA U SRBIJI

10


IZVOZ KUKURUZA PO TRŽIŠTIMA u tonama

Kukuruz zemlje okruženja Kukuruz FOB Ukupno kukuruz

FOB učešće u %

2016. 675.578 1.513.240 2.188.818 69.13

2015. 485.827 1.699.493 2.185.320 77.76

2014. 788.792 1.695.711 2.424.503 68.25

stručna služba “ Žita Srbije "

Tržište kukuruza kao i tržište pšenice deli se na dve grupe: zemlje okruženja gde se roba otprema kamionski i železnicom i na prodaje na paritetu FOB Dunavske luke gde su kupci velike žitarske internacionalne kompanije, koje najčešće preko rumunske luke Konstanca srpski kukuruz prodaju širom sveta (Jugoistočna Azija, Bliski i Srednji Istok, Afrika i zemlje EU). Udruženje Žita Srbije u saradnji sa nadležnim ministarstvima, a ove godine i uz pomoć UN FAO stalno radi na otvaranju novih tržišta za naše žitarice, a u ovom trenutku aktuelni su Kina, Indonezija i Egipat. Početkom 2017. godine otvoreno je tržište Bugarske, koja kukuruz kupuje za proizvodnju etanola, a u periodu mart – maj u Bugarsku je izvezeno nešto manje od 160.000 tona.

MESEČNI IZVOZ KUKURUZA u tonama


2017. 2016. 2015.

APRIL 300.923 198.697 242.051

MAJ 283.546 220.501 278.213

VI IZVOZ KUKURUZA PO TRŽIŠTIMA

11


IZVOZ SRPSKOG KUKURUZA u tonama PO ZEMLJAMA

Zemlja 2016 2015 2014 2013

Rumunija 1.493.611 1.617.006 1.590.460 343.646

BiH 281.196 203.030 234.705 193.553

Italija 175.124 73.809 215.859 53.181

Albanija 70.014 52.085 55.977 47.202

Makedonija 54.459 56.285 45.574 42.816

Kosovo 51.460 43.268 35.227 27.907

Crna Gora 23.446 27.610 12.792 10.676

Austrija 18.435 77.827 68.204 55.709

Hrvatska 12.808 15.447 39.065 16.008

Slovenija 2.098 232 8.236 7.366

Rusija 1.725 1.197 1.549 2.215

Bugarska 1.194 4.660 3.570 300

Grčka 1.193 36 1.258 24

Irak 629 20 126 42

Mađarska 288 8.038 8.322 6.184

Francuska 280 79 233 220

Maroko 212 66 19 20

Nemačka 135 4.589 73.220 12.137


12


Cene odabranih roba na dan 2016./2017. na unutrašnjem tržištu Srbije

“ Žita Srbije " arhiva

Cena pšenice i mineralnih đubriva krajem aprila pale su u odnosu na cenu mesec dana ranije i to pšenica za 2,90 %, NPK za 2,34%, AN za 2,82 % i UREA za 5,23 %. Rast cene zabeležen je kod kukuruza - 2,29 %, soje - 8,32 %, sojine sačme - 11,93 % i suncokretove sačme - 1,06 %.

Rast cena soje i sojine sačme posledica su dobrih izvoznih rezultata u prethodnom periodu. U ekonomskoj 2016/17 od septembra do kraja aprila izvezeno je 167.401 tona soje, što predstavlja apsolutni rekord u izvozu soje iz Srbije. Dobar izvoz uticao je na domaće tržište gde su soja i sojina sačma traženi proizvodi sa uzlaznom cenom. Dobar prošlogodišnji rod, visoke zalihe i približavanje novoj žetvi vrše pritisak na cenu pšenice koja ima silazni trend.

Srednji kurs dinara na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

godišnjem nivou

US $ 28.04.2017. 113.3650 115.2424 114.1127 108.1490 +4.83

EUR 28.04.2017. 123.1711 123.5393 123.9949 122.6193 +0.45

Na dan Cena

RSD/kg

Nedelju dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA nedeljna

PROMENA na

godišnjem nivou

Pšenica 28.04.2017. 17.20 17.40 17.70 17.00 -1.15 % +1.17 %

Kukuruz 28.04.2017. 17.20 17.30 16.70 17.30 -0.51 % - 0.59 %

Soja 28.04.2017. 50.75 48.90 46.85 41.25 + 3.65 % +23.03 %

Soja sačma 28.04.2017. 53.00 50.25 47.35 41.40 +5.47 % +28.02 %

Sunc.sačma 28.04.2017. 19.00 18.95 18.80 21.50 +0.26 % -13.15 %

NPK 28.04.2017. 36.30 36.25 37.15 40.60 +0.13 % -11.84 %

AN 28.04.2017. 30.10 30.80 31.25 29.70 -2.33 % +1.34 %

UREA 28.04.2017. 32.50 33.95 34.20 33.50 -4.46 % -3.07 %

VII PREGLED CENA POLJOPRIVREDNIH PROIZVODA NA DAN

13


Cene pšenice u US$ i EUR/t na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

godišnjem nivou

€/t 28.04.2017. 139.64 140.84 142.75 138.64 +0.72

$/t 28.04.2017. 151.72 150.98 155.11 157.19 - 3.60

Cena pšenice u periodu april 2016. - april 2017. godine veća je za 0,72 %, a izražena u dolarima manja je za 3,60, % u istom periodu u dinarima zabeležila je rast od 1,17 %, što je posledica kursnih razlika u navedenom periodu.

Cene kukuruza u US $ i EUR/t na dan

Na dan Cena Nedelju

dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA na

godišnjem nivou

€/t 28.04.2017. 139.64 140.03 134.68 141.08 -1.03

$/t 28.04.2017. 151.72 150.11 146.34 159.96 -5.43

Cena kukuruza april 2016. - april 2017. godine bila je u padu izražena u sve tri valute , u dinarima 0,59 %, eurima 1,03 % i US$ 5,43 %.

Izvozne cene fjučersa odabranih roba na dan - berza Čikago, SAD

Na dan

Cena $/t

Nedelju dana ranije

Mesec dana ranije

Godinu dana ranije

PROMENA nedeljna

PROMENA na godišnjem

nivou

$/t % Pšenica HRW 28.04.2017. 196 185 191 199 + 5.9 - 1.4

Kukuruz No. 2, žuti 28.04.2017. 155 154 155 171 + 0.5 - 9.1

Soja 28.04.2017. 361 362 369 392 - 0.3 - 8.0 izvor FAO Amis

Na mesečnom nivou cene soje u padu su za oko 5%, dok su se cene pšenice i kukuruza jedva pomerile napuštajući dugogodišnji trend reagovanja drastičnim padom ili rastom nakon objavljivanja Izveštaja o planiranoj setvi američkog Ministarstva poljoprivrede. Uprkos

14


sporom startu i napretku setve u SAD, uslovi za razvoj roda generalno posmatrajući su povoljni na Severnoj hemisferi, dok se žetva soje i kukuruza nastavlja dobrim tempom u zemljana Južne Amerike. Od faktora koji su bili ključni za određivanje pravca kretanja cena poljoprivrednih roba u proteklom periodu značajno je pomenuti da se na velikom broju površina koje su u Kini bile ranije zasejane kukuruzom, sada seje soja, u okviru projekta kojim vlada NR Kine pokušava da se reši nagomilanih zaliha, kao i pad cena nafte. Na godišnjem nivou cene pšenice i kukuruza niže su za 10.7 i 2.6 %, dok su cene soje, koje su prethodnih 11 meseci bile na višem nivou u poređenju sa prethodnih godinu dana, tokom aprila meseca, ponovo poredeći na godišnjem nivou, zabeležile pad od 1.7%

Ove godine prolećna setva počela je veoma rano, već krajem marta da bi hladno vreme u aprilu i pojava štetočina doveli do ponavljanja setve na oko 5 % površina. Ukoliko se izuzmu površine na kojima je ponovljena setva, stanje prolećnih useva moglo bi da se oceni kao vrlo dobro.

PROLEĆNA SETVA - ZASEJANE POVRŠINE u ha

2017. 2016. PROMENA

Kukuruz 970 1.020 - 4,92 %

Soja 230 186 + 23,56 %

Suncokret 220 210 + 4,76 %


Pšenica se nalazi u fazi nalivanja zrna i trenutno joj ne pogoduju visoke dnevne temperature, posebno tokom noći što se može negativno odraziti na kvalitet. Duga i hladna zima sa veoma malo padavina nisu pogodovali razvoju pšenice pa se očekivani prinosi procenjuju na oko 4 tone po hektaru, što je 12,7 % ispod prošlogodišnjeg proseka od 4,56 t/ha, a 21,6 % od prošlogodišnjeg prosečnog prinosa koji je iznosio 5,1 t/ha.

Dobra cena soje u poslednje tri godine, posebno u vreme žetve uticala je na proizvođače da povećaju površine pod sojom. Površine pod suncokretom takođe su povećane, a smanjene pod kukuruzom. Uljana repica se iznenađujuće dobro oporavila od duge i hladne zime. Početak žetve očekuje se u drugoj polovini juna, a prosečan prinos iznad 3,5 t/ha. Uljana repica, sa novim hibridima koji su otporniji na mraz i prinosima koji su u prethodne dve godine prelazili 4 t/ha postaje sve zanimljivija proizvođačima te u narednom periodu treba očekivati povećanje setvenih površina pod ovom kulturom.

VIII STANJE USEVA

15


izvor USDA

Površinska vlaga zemljišta (mm) u CENTRALNOJ SRBIJI

Površinska vlaga zemljišta (mm) u VOJVODINI

VLAGA u ZEMLJIŠTU (mm) u CENTRALNOJ SRBIJI

16


VLAGA u ZEMLJIŠTU (mm) u VOJVODINI

izvor USDA

EVROPA - POVRŠINSKA VLAGA zemljišta na dan 20.maja 2017.

EVROPA - VLAGA U ZEMLJIŠTU na dan 20. maja 2017.

izvor WMO

mm

mm

17


izvor FAO Amis

PŠENICA - Na Severnoj hemisferi vremenski uslovi za ozimu pšenicu variraju, sa suvim i hladnim vremenskim prilikama iznad delova Evrope, u Kanadi i Ruskoj Federaciji. U Evropskoj Uniji vremenski uslovi su, uopšteno gledajući, povoljni, ipak, u ključnim proizvođačkim regionima neophodna je dodatna kiša, a hladne vazdušne struje su donele brigu u vezi sa napretkom roda pšenice. U SAD su vremenske prilike postale povoljne sa dolaskom padavina sa kojima je, ujedno, prestala suša. Očekuje se da će i površine pod ozimom pšenicom, kao i one zasejane u prolećnoj setvi biti najmanje u poređenju sa čak nekoliko proteklih decenija. U Kini - takođe adekvatne vremenske prilike za ozimu pšenicu koja je u vegetativnoj fazi razvoja. U Indiji je žetva pšenice na samom kraju. U Rusiji se još ne znaju tačne razmere štete koje je rodu ozime pšenice naneo sneg i mraz tokom aprila meseca. Vremenske prilike nešto su bolje u Ukrajini, ali je hladno vreme tokom aprila i delom maja meseca usporilo rast i razvoj roda pšenice. Vremenski uslovi razlikuju se od regiona do regiona u Kanadi, ali se još ne zna koliko je imao uticaja mraz sa nedovoljno snežnog prekrivača na useve u južnim proizvođačkim regionima.

KUKURUZ - Žetva je započela, odnosno u toku je u zemljama Severne hemisfere, a na Južnoj hemisferi i dalje povoljni vremenski uslovi sa veoma dobrim izgledima proizvodnje. U Brazilu se žetva roda kukuruza zasejanog u prolećnoj setvi približava kraju pod izuzetnim vremenskim uslovima sa odličnim izgledima proizvodnje. Letnji rod kukuruza, ujedno i veći, pod povoljnim je vremenskim uslovima i u dobrom je stanju. U Argentini - žetva ranije zasejanog roda je odložena zbog početka žetve soje. Rod kukuruza i dalje je u dobrom stanju i ne očekuju se veći gubici od skorašnjih poplava. U toku je i žetva kukuruza u SAD gde su vremenski uslovi takođe - povoljni. U EU izgledi roda generalno dobri, sa izuzetkom Italije gde se zbog suše odlaže setva.

SOJA - U Brazilu je žetva pri kraju pod izuzetno dobrim vremenskim prilikama, sa

povećanim prognozama proizvodnje za celu zemlju zahvaljujući odgovarajućim vremenskim

uslovima tokom ključnih perioda rasta i razvoja soje i dovoljnoj količini vlage u zemljištu. U

Argentini je žetva u toku, sa povremenim zastojima na jugu zbog jakih padavina i poplava.

Prognoze proizvodnje ostaju visoke na osnovu dobrih prosečnih prinosa. U SAD je žetva

počela na jugu, a očekuje se da će požnjevene površine biti na rekordno visokom nivou.

18


SVETSKA PROIZVODNJA, POTROŠNJA i ZALIHE PŠENICE, KUKURUZA i SOJE (u milionima tona) – maj 2017.

PŠENICA POČETNE ZALIHE

PROIZVODNJA

POTROŠNJA

IZVOZ

ZAVRŠNE ZALIHE

2014/2015 217.51 737.00 712.08 172.85 242.42

2015/2016 242.42 753.09 740.16 179.74 255.35

2016/2017 255.35 737.83 734.89 178.35 258.29

KUKURUZ POČETNE ZALIHE PROIZVODNJA POTROŠNJA IZVOZ ZAVRŠNE ZALIHE

2014/2015 209.41 968.06 965.10 119.95 212.37

2015/2016 212.37 1,065.11 1,053.59 158.58 223.90

2016/2017 223.90 1,033.66 144.79 151.91 195.27

SOJA POČETNE ZALIHE PROIZVODNJA POTROŠNJA IZVOZ ZAVRŠNE ZALIHE

2014/2015 77.37 313.05 314.53 132.22 77.08

2015/2016 77.08 348.04 331.29 144.60 90.14

2016/2017 90.14 344.68 344.21 149.56 88.81

- za 2015/2016 – procena

- za 2016/2017 – prognoza

Američko Ministarstvo poljoprivrede u svom prvom Izveštaju o svetskoj poljoprivrednoj

ponudi i potražnji za ekonomsku 2017/18 godinu očekuje da će početne zalihe pšenice u

svetu, posmatrajući na godišnjem nivou, biti za 5% veće. Rod pšenice u svetu za ekonomsku

2017/18 očekuje se na nivou od 738 mil. tona. Prognoze završnih zaliha kukuruza u svetu

manje su nego što su očekivali učesnici na tržištu (195.3 mil. t) , dok su prognoze proizvodnje

kukuruza za južnoameričke zemlje , kao i globalna potražnja povećane. U isto vreme, zbog

smanjenja prognoza proizvodnje kukuruza u SAD i Kini očekivana proizvodnja kukuruza u

svetu u ekonomskoj 2017/18 smanjena je za 3% na 1,033 miliona tona. Prognoze američkog

ministarstva poljoprivrede za soju u svetu u ekonomskoj 2017/18 predviđaju proizvodnju,

preradu i izvoz na višem nivou u odnosu na prethodnu ekonomsku godinu.

IX AKTUELNE PROGNOZE

19


Internacionalni Žitarski Savet AKTUELNE SVETSKE PROGNOZE i PROCENE

u milionima tona / april 2017.

KUKURUZ PŠENICA SOJA

2015/ 16

2016/ 17

2017/ 18

2015/ 16

2016/ 17

2017/ 18

2015/ 16

2016/ 17

2017/ 18

PROIZVODNJA 977 1065 1026 738 754 736 315 350 348

TRGOVINA 136 138 140 166 173 169 134 141 147

POTROŠNJA 974 1048 1054 719 738 738 320 339 351

PRENEŠENE ZALIHE 209 226 197 225 241 239 33 43 39 PROMENA na godišnjem nivou

3 17 -29 19 16 -2 -5 10 -4

- 2016/17 procena - 2017/18 prognoza

Internacionalni Žitarski Savet ostavio je svoje prognoze pšenice u svetu za ekonomsku

2017/18 skoro nepromenjene u odnosu na prošlomesečne prognoze, odnosno na nivou od

736 mil. t. Predviđena su manja smanjenja u proizvodnji pšenice u EU i SAD, koja su u

potpunosti nadoknađena očekivanim povećanjem proizvodnje pšenice u Indiji. Ukoliko se

ovakve prognoze i ostvare, ovo će biti prva godina u nizu kada je proizvodnja pšenice manja

u odnosu na rod prethodnih 5 godina, a za 2% manji rod u odnosu na ekonomsku 2016/17.

Prognoze proizvodnje kukuruza i soje za ekonomsku 2017/18 takođe su nepromenjene na

mesečnom nivou.

Zabranjeno je svako neovlašćeno kopiranje i distribucija ovog Izveštaja, podataka ili delova ovog dokumenta bez pisanog odobrenja od strane Udruženja Žita Srbije

pod pokroviteljstvom4 Žita srbije mesečni izveštaj 2.17/beograd, jun 2017/e-mail :...

Documents