PODIZANJE 1 HA VINOGRADA

Milena Stojanović

Podizanje vinograda predstavlja skup specifičnih agrotehničkih mera. Pošto je vinograd dugogodišnji zasad, pri njegovom podizanju svim merama mora se obratiti osobita pažnja. Greške učinjene pri podizanju vinograda veoma se teško otklanjaju a neke od njih mogu dovesti i do propadanja vinograda.

Stalni napredak nauke i tehniku i poboljšanje agrotehničkih mera doprinose sve bržem usavršavanju metoda podizanjem vinograda. I stalna racionalizacija pojedinih radnih procesa uz sve veću primenu savremene mehanizacije doprinosi povećanju produktivnosti rada, snižavanju troškova podizanja vinograda i povećanju rentabiliteta gajenja vinove loze.

Poznato je da vinova loza veoma oštro reaguje na nepovoljne ekološke uslove. Zbog toga je u ovoj knjizi posebna pažnja posvećena ekološkim činiocima uspevanja vinove loze. Pri i tome određeno mesto je dato i najnovijoj rejonizaciji vinogradarstva u SFRJ. U zavisnosti od agroekoloških uslova vinogradarskih rejona, odgovarajuća pažnja je posvećena izboru sorata i podloga vinove loze.

U okviru tehnike i tehnologije podizanja vinograda obrađeni su svi elementi čije je poznavanje neophodno za primenu savremene tehnike i tehnologije podizanja vinograda bez obzira na veličinu površine zasada i sektore vlasništva. Posebna pažnja je obraćena inovacijama u pogledu izbora i pripreme zemljišta za podizanje vinograda, melioracije zemljišta, uticaja razdaljine sađenja na prinos grožđa, izbora sadnog materijala, tehnike sađenja, nege mladog vinograda do stupanja u period plodonošenja, naslona za vinovu lozu i normativa koji se odnose na radnu snagu, mehanizaciju i materijal koji se primenjuje u uslovima savremenog podizanja vinograda.

ELEMENTI I SADRŽAJ PROGRAMA ZA PODIZANJE VINOGRADA

Načela pri izboru položaja za podizanje vinograda—Načela za izbor položaja pri raznim ekspozicijama terena—Načela za izbor položaja pri raznim konfiguracijama terena

Priprema zemljišta pre podizanja vinograda—Regulacioni radovi — sistematizacija zemljišta (Krčenje prethodne kulture, nivelisanje i planiranje terena, odvodnjavanje terena, regulacioni radovi pre postavljanja instalacija za zalivanje, regulacioni radovi na nagnutim terenima i problem erozije, terasiranje zemljišta).—Povećanje plodnosti i popravka fizičkih, hemijskih i bioloških osobina zemljišta(Rešavanje zamorenosti vinogradarskog zemljišta, povećanje plodnosti i popravka fizičkih, hemijskih i bioloških osobenosti zemljišta, meliorativno đubrenje fosforom, meliorativno đubrenje kalijumom, kalcifikacija zemljišta, vreme unošenja đubriva u zemljište).

—Duboka obrada zemljišta — Rigolovanje zemljišta. (Osnovna načela pripreme zemljišta za sađenje vinove loze, vreme rigolovanja, dubina rigolovanja, načini rigolovanja)Organizacija vinogradarske teritorije(Razmak pri sađenju, Uticaj razdaljine sađenja na prinos grožđa, uticaj načina obrađivanja zemljišta i zaštite od bolesti i štetočina na razmak sađenja, uticaj mehanizovane berbe grožđa na razmak sađenja, uticaj mehanizovane rezidbe vinove loze na razmak i gustinu sađenja vinove loze, uticaj upotrebe ostalih mašina na razmak sađenja vinove loze, uticaj uzgojnog oblika čokota na razmak sađenja vinove loze, izbor pravca redova u vinogradu, raspored sađenja vinove loze, načini obeležavanja mesta za sađenje vinove loze)

Sađenje vinove loze(Vreme sađenja, dubina sađenja, neposredna priprema zemljišta za sađenje vinove loze, izbor loznog sadnog materijala, tehnika pripreme ožiljenih kalemova za sađenje, tehnika sađenja jednogodišnjih ožiljenih kalemova, sađenje kalemova proizvedenih u stakleniku ili plasteniku primenom kartonažne tehnike — sađenje kalemova u toku vegetacije, specifičnosti podizanja vinograda na pesku)Nega mladog vinograda do plodonošenja

Nasloni za vinovu lozu(Materijal za naslon vinovoj lozi, kolje kao naslon vinovoj lozi, stubovi kao naslon vinovoj lozi, žičana armatura kao naslon vinovoj lozi, mere, oznake i težine žice, proračun potrebne količine žice, visina, raspored i prečnik žice za važnije uzgojne oblike čokota vinove loze).

CENA PODIZANJA 1 HA VINOGRADA Pogodan potez za vinograd je sopstveno zemljište ili iznajmljeno na

dug period. Nabavka kvalitetnog, sertifikovanog sadnog materijala je poželjna. Sorte koje poseduju dobru prilagođenost na spoljašnje uslove se preporučuju. Sav rad je plaćen prema etapama sprovedenog rada. Naslon će biti standardan 1 žica φ3 mm i 2 duple žice φ2.2-2.4 mm za bilateralnu kordunicu, razmak između stubova 6 m (L profi l od metala) ili na 8 m (drveni 2r=8cm ). Rastojanje će biti između redova 2-2.8 m u redu 0.8-1m (min 4000 kalemova po 1 ha). Travni pokrivač između redova i herbicidi će se koristiti u redu; u prve tri godine kalem će biti zaštićen plastičnom tubom (h=50 cm 2r=12 cm).

Za vinograd do 0.5 ha nije obavezan projekt urađen i overen od stručne agencije. Cena ove usluge iznosi između 2-3 % od ukupne vrednosti uloženih sredstava-vrednosti projekta. U našem primeru približno € 340-500. U trećoj godini, sa prvim plodonošenjem ova svota se pokriva. Projekat za vinograd je preventiva za njegovu dugovečnost, jer je gro elementa obrađeno i sa ishodima prikazano.

Organizacija zemljišne teritorije Organizacija zemljišne teritorije je izuzetno značajna projektansko-geometrijski i stručno tehnički zadatak.

Pri organizaciji zemljišne teritorije neophodno je sagledati sledeće stavke. 1. oblik i veličina parcele 2. pravac redova i rastojanje 3. razmeštaj sortimenta 4. putna mreža i njen odnos prema javnim saobraćajnicama 5. obezbeñenje izvora za neophodne količine vode 6. lokacija grañevinskih objekta Oblik i veličina parcele Prilikom podizanja vinograda nastoji se da oblik parcele bude što pravilniji po mogućstvu pravougaoni ili kvadratni. Težnja za takvim oblikom parcele je zbog lakše upotrebe mehanizacije, formiranje putnih staza i radi stabilnosti naslona. Na nagnutim parcelama dužina redova treba da bude što kraća, da prekidi budu gušći.

Pravac redova i rastojanje Za vinograde je optimalno da pravac redova bude sever-jug i da su upravno postavljeni u odnosu na nagib i pravac duvanja najjačeg vetra. Pravilan pravac pružanja redova doprinosi pravilnom osunčavanju vinove loze, umanjuje štetno dejstvo vetra i ima antierozivni uticaj. Meñutim nije redak slučaj da je pravac u pravcu nagnutosti terena ili se pravac vetrova poklapa sa pravcem duvanja najjačeg vatra.

Razmeštaj sortimenta Pri rasporeñivanju sortimenta mora da postoje odreñeni kriterijumi. - parcele lošijih i siromašnijih zemljišta zasañuju se ranim i slabije rodnim visokokvalitetnim vinskim sortama. - belo zemljište se dodeljuje belim sortama - crnice i crvenice – crnim sortama - stone sorte se lociraju pored glavnih staza i puteva sa tvrdom podlogom da bi bile pristupačnije pošto se berba obavlja u više navrata. - slično je i sa poznim sortama - pri kasnoj berbi grožñe u kišnim periodima poljski putevi mogu postati neupotrebljivi. Putna mreža Putna mreža u vinogradarskom kompleksu treba da bude usaglašena sa lokacijom grañevinskih objekata u kojima se čuva proizvedeni materijal i tehnika sa ekonomskim dvorištem i sa komunikacijama višeg reda (javnim putevima, železnicom, aerodromom). U prvom redu treba da omugući pristupačnost svakom parceli, racionalnom transportu materijala i proizvoda, olakšava upotrebu mehanizacije.

Lokacija objekta za navodnjavanje i odvodnjavanje Oni se izgrađuju u fazi privođenja zemljišta vinogradarskoj kulturi u fazi pripreme zemljišta za zasnivanje zasada i u toku podizanja. Ovi objekti treba da budu postavljeni tako da se postigne maksimalni ekonomski efekat. Postavljaju se duž puteva i staza i po ivicama parcela. Lokaciija grañevinskih objekata Teži se da ovi objekti budu u blizini javnih saobraćajnica, po mogućstvu na sredini zemljišnog kompleksa, i da ne ometa saobraćaj i izvoñenje agrotehničkih mera.

Tehnika postavljanja stubova Stubovi se postavljaju u I a najkasnije u proleće u II godini. Postavljanje se vrši po dužini redova na rastojanju od 4-10m. U projektu je predviđeno postavljanje stubova na rastojanju 10m jedan od drugog. Najpre se postavljaju ivični stubovi, a zatim unutrašnji i to najmanje 20-30 dana pre postavljanja žice. Ivični stubovi se postavljaju na udaljenosti 50cm od poslednjeg čokota u redu i to sa unutrašnje strane čokota, a na 50cm sa spoljašnje strane čokota biće lenger. Ivični stubovi će biti malo ukišeni prema staji pod uglom 75º u odnosu na zemljišnu ravan. Ukopavanje ivičnih stubova se vrši ručno u prethodno iskopane rupe.

Dužina ukopavanja je 1/3 stuba. Postavljanje krajnjih stubova se vrši sledećim redom: 1. ručno se iskopavaju rupe dubine 1/3 stuba 2. radnici raznesu stubove i postave ih u iskopane rupe 3. stubovima se zatim daje kos položaj, a zatim se postave stabilizatori od kamena 4. zatim se zemlja navlači u rupu sve dok se rupa ne popuni. Zemlja se nabije pomuću drvenih maljeva Kada se postave čeoni stubovi pristupa se postavljanju unutrašnjih stubova. Oni se postavljaju između čokota u redu na odreñenom rastojanju. Postavljaju se vertikalno i u zemlju se ukopa ¼ njegove dužine.

ERODIRANI KAMBISOL-SMEĐE ZEMLJIŠTE

DUBINA CaCO3 (%) Ph Humus (%) Aktivni

mg/100g

cm P2O5 K2O

0-45 90-95 6.0 2.5 0.9 21.0

45-80 70-90 6.5 2.3 0.9 20.0

80-120 20-25 7.0 2.1 0.9 15.0

UZGOJNI OBLIK GIJOV DVOGUBI

U uzgojne oblike s niskim stablom spadaju krajinski oblik čokota, sa zadebljanim stablom u obliku "glave", župski uzgojni oblik (goble, peharasti) sa izraženih tri-pet krakova, koji su simetrično raspoređeni u prostoru.

Lepezasti uzgoj se odlikuje sa tri-četiri kraka koja su raspoređena u istoj ravni u pravcu pružanja redova, dok je Gijov jednogubi, Gijov-Pusarev i Gijov dvogubi način uzgoja s prizemnim ili uzdignutim stablom.

Različiti oblici kosih kordunica su prilagođene za područja u kojima se obavlja zagrtanje loze.

SORTE VINOVE LOZE

Stona sorta Afus Ali Podloga je Kober 5 b.b Starost 1 godina Lozni kalem (vinova loza) stone sorte Afus Ali.

Čokot je jak. Grozd je vrlo krupan, izdužen, razgranat. Bobice su vrlo krupne, eliptične, zlatnožute boje. Pokožica debela, glatka, u početku zelene boje a u zrenju dobije žutu, boju ćilibara. Kožica je debela, meso gusto, hrskavo. Neutralnog je mirisa. Zahteva dugačku ili mešovitu rezidbu. Vreme zrenja: početak oktobra.

SORTE VINOVE LOZE

Stona sorta Beogradska rana Podloga je Kober 5 b.b Starost 1 godina Ima bujan cokot. Bobice srednje velicine, okruglaste,

pokozice zutozelene boje. Grozd veliki, valjkasto – kupastog oblika. Masa grozda varira od 200 do 300 grama. Veoma prinosna sorta, prinos grozdja varira od 20 – 25000 kg/ha. Rezidba se izvodi mesovito, lukovi se orezuju na 8 – 10 okaca, a kondiri za zamenu na 2 okca. Prema gljivicnim bolestima je srednje otporna. Grozdje sazreva veoma rano. Sira sadrzi 16 – 18 % secera i 6 – 7 g/l ukupnih kiselina. Grozdje je neutralnog ukusa i prijatno za jelo. Dobro podnosi transport. Period sazrevanja: sredinom jula.

PRORAČUN STUBOVA

Stubovi mogu biti napravljeni od različitih materijala, tako da imamo drvene, metalne i betonske stubove. Mi smo se odlučili za betonske stubove. Betonski stubovi se prave od običnog i prenapregnutog betona. Kod nas se koriste uglavnom od prenapregnutog betona zato što su lakši i elastičniji i dugotrajniji

PRORAČUN STUBOVA

Dužina stubova se kreće od 2-3m, a prečnik od 7-12cm. Dok je prečnik krajnjih stubova nešto veći zato što mora biti jači. Stubovi mogu biti najčešće kvadratni i okrugli i eliptični. Potreban broj stubova se izračunava po formuli; Q = 10.000 / axb Q = potreban broj stubova po hekatru a = rastojanje između redova u špaliru b = rastojanje između stubova u redu

Dodaćemo još 1% zbog kompenzacije oštećenih stubova pri transportu i postavljanju.

PRORAČUN POTREBNIH KOLIČINA ŽICE

Kada smo utvrdili planirani uzgojni oblik, možemo utvrditi i potrebnu količinu žice Prvo trebamo odrediti potreban prečnik žice. Za privezivanje krakova prećnik treba da je 3.1mm, a za privezivanje lukova i lastara koristićemo prečnik od 2.4mm.

PRORAČUN LOZNIH KALEMOVA

Od vremena nabavke kalemova do njihove sadnje, oni moraju biti zaštićeni od mrazeva, napada plesni i štetočina. pa se čuvaju u trapovima i skladištima.

Priprema kalemova za sadnju sastoji se u sledećem: - potapanje kalemova u čistu vodu u trajanju od 24h da bi se osveži i pripremili za dalju obradu - kontrolisanje korenovog stabla koje mora da bude zdravo bez plesni - kontrolisanje korenovog sistema koji treba da je zdrav bez pojave plesni znakova truleži ili rak korena - kontrolisanje spojnog mesta da bi videli da se na spojnom mestu nazire pukotina ili ne, ako uočimo pukotinu kalem odbacujemo. - skraćivanje bazalnih žila na 10-12 cm za ručno sañenje u jamice - skraćivanje lastara na 1-2 vidljiva okca koji mora biti potpuno zdrav sa normalnom bojom kore - tretiranje fitohormonima korenov sistem jer podstiče razvoj korena i povećava % prijema kalema

HVALA NA PAŽNJI