podrinske 125

32
30 динара ШАБАЦ, 13. МАЈ 2010. ГОДИНА IV БРОЈ 125 MOJA [KOLA Стр. 15-18 Стр. 13,14, 19.20 Стр. 8 ПРИЧЕ ИЗ ЖИВОТА Морам да будем јака и да успем у животу јер сам то обећала и мојој мами и самој себи и трудићу се да то обећање испуним. Стр. 21 В В е е л л и и к к и и у у с с п п е е х х к к а а к к а а к к а а ш ш а а З З о о р р к к а а к к о о л л о о р р Стр. 24-25 УСКОРО ВРТИЋИ У ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ И НА ТРИАНГЛИ О О д д р р ж ж а а н н и и 3 3 4 4 . . Л Л а а з з и и н н и и д д а а н н и и Стр. 4-5 ПРИМ. ДР ТАТЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, ДИРЕКТОРКА ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ Рођенданско славље вредних пчелица На ПИКОЛО КУПУ у Сремској Митровици пливачи ПК “деелфин” освојили 18 медаља Стр. 25 PENZIONER У ОВОМ БРОЈУ :

Upload: podrinske

Post on 24-Mar-2016

237 views

Category:

Documents


5 download

DESCRIPTION

Podrinske su najuticajnije novine Mačvanskog okruga. Uz štampano izdanje izlaze i u elektronskom obliku i dostune su čitaocima na celoj planeti. U Podrinskim možete objaviti reklamu, oglas, čestitku, čitulju po izuzetno povoljnim cenama. Za sve dodatne informacije možete se obratiti na naš E-mail ili telefon +381-66/149-760

TRANSCRIPT

Page 1: PodrinskE 125

30динараШАБАЦ, 13. МАЈ 2010. ГОДИНА IV БРОЈ 125

MOJA [KOLAСтр. 15-18

Стр. 13,14, 19.20

Стр. 8

ПРИЧЕ ИЗ ЖИВОТАМорам да будемјака и да успем у

животу јер сам тообећала и мојој

мами и самој себии трудићу се да то

обећањеиспуним.

Стр. 21

ВВееллииккии ууссппеехх ккааккааккаашшаа ““ЗЗооррккаа ккооллоорр””

Стр. 24-25

УСКОРО ВРТИЋИ У ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ И НА ТРИАНГЛИ

ООддрржжааннии 3344.. „„ЛЛааззииннии ддааннии““

Стр. 4-5

ПРИМ. ДР ТАТЈАНА РАДОСАВЉЕВИЋ, ДИРЕКТОРКА ЛЕКАРСКЕ КОМОРЕ СРБИЈЕ

Рођенданскославље вредних пчелица

На ПИКОЛО КУПУ у Сремској Митровици пливачи ПК “деелфин”

освојили 18 медаља

Стр. 25

PENZIONERУ ОВОМ БРОЈУ :

Page 2: PodrinskE 125

Да ја вама кажем искрено,

најача фаца у граду Шапцу бјие-

ломе је господин, а диреткор

Болнице прим. др Горан Мале-

тић. Овај закључак сам извукао

онако сам, по сопственом нахо-

ђењу, а све слушавши и читав-

ши већ неколико година уназад

разне нападе и оптужбе када је

реч о његовом лику и делу. Тек

тај исти директор Малетић оп-

стаје иако га куди и позиција и

опозиција. Јасна ставр, постав-

ља се онда питање ко заправо

њега штити и ко га држи на том

директорском положају већ то-

лике године? И сам често по-

стављам таква питања реле-

вантним политичким чиниоци-

ма, факторима, субјектима и

објектима. Нико, ама баш нико,

да ми да прецизан одговор... С

друге стране у тој истој шабач-

кој болници никада већи хаос и

никад веће незадовољство како

запослених тако и пацијената.

На пример иригографија не

ради, и због тога што преглед

тим апаратом није урађен умрло

неколико људи, кажу... Шеф ла-

бораторије је извесни тип са

завршеном средњом школом

иако на том месту треба да буде

стручније лице, тако бар стоји у

закону, али ако си Малетићев ор-

так може, ма може како хоћеш!

Хапшења због неморала и зло-

стављања у породици, како ле-

кара тако и особља, колико во-

лиш, али ником ништа, битно је

да је Малетић присутан у штам-

пи, па и у овим новинама као,

ето, успешан директор јер је

опет примио... донацију. Кажу

да је Малетић успео да каријеру

направи са свесрдним прима-

њем... донација. Ето, недавно су

то учинили и Јапанци. Заиста то

искрено мислим, тај Малетић је

један од најјачих играча које je

овај град у протеклих двадесе-

так година имао. Замислите:

никога не воли а он и даље вла-

да највећим и најозбиљнијим

шабачким колективом. Има чо-

век право када каже, /и ако

каже/ да сви можемо да му ду-

вамо!

2 www. podrinske.com 13. мај 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног

и одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - уредник Мирјана Чворић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов,

хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал

Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail [email protected]. Web. www.podrinske.com.

ЛИЧНИ СТАВ: ХАНИБАЛ КОВАЧ

САОПШШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТНОВЕ ПРЕТЊЕ ГЛАВНОМ УРЕДНИКУ

“ГЛАСА ПОДРИЊА”, ЉУБИШИ ЂУКИЋУ

Браво Малетићу!

“Ово је изазов за полицију уколико хоће да нађу починиоца.

Тај који пише претећа писма практично исмева полицију, јер

по други пут у кратком року, слањем претећих порука стављена

је и полиција на испит!”

Председник Управног одбора Слободан М. Теодоровић

После првог претећег пис-

ма које је добио 22.04.2010. го-

дине, главни уредник “Гласа

Подриња” поново је добио

претеће писмо, јуче 10. маја

2010. године.

Чини се да су овај пут

претње радикализоване јер

се у писму каже:

“Остало ти је још десет

дана. Готов си!”

И поред уверавања поли-

ције да је на трагу анонимном

починиоцу, очито је да наш

уредник има стварни разлог

да буде истински забринут за

своју безбедност као и за без-

бедност своје породице.

Остаје једино да надлеж-

ни органи озбиљно схвате

претње и да се починилац

или починиоци што пре про-

нађу.

Редакција “Гласа Подриња”

Прошле седмице четворица

младих Шапчана постигли су за-

пажене резултате како на међу-

народној тако и на домаћој сце-

ни. На Балканској математичкој

олимпијади , одржаној у Мол-

давији, у шесточланој екипи

која је освојила исто толико ме-

даља Шапчани Душан Ми-

лијанчевић и Раде Шпегар ос-

војили су сребрну односно

бронзану медаљу. Ова матема-

тичка екипа је у самом светском

врху а очекују их још бројна ме-

ђународна такмичења. Потврда

несвакидашњих вредности мла-

дих математичара је да је Ду-

шану Милијанечвићу стипен-

дију одобрио Кембриџ, исти

универзитет где је математику

предавао Исак Њутн, као и један

од најпрестижнијих светских

универзитета-МИТ. /Институт

за технологију Масачусетс/.

На спорстком пољу још се

говори о изузетном наступу ко-

шаркаша "Партизана" на фајнал

фору у Паризу где је боје црно-

белих бранио и Шапчанин

Александар Рашић. Његов мла-

ђи брат Давид проглашен је за

најбољег играча финала рукометног

купа где је његова "Колубара" по-

бедила "Црвену звезду". Ова екипа

очекује се да освоји и титулу прва-

ка Србије, а Давид се нашао на

списку репрезентативаца коју

води селектор ,такође Шапча-

нин, Веселин Вуковић.

Успеси Шапчана

Удружење параплегичара Мачванског округапрославило, уз бројне госте, своју крсну славу

св. Василија Острошког

ДУШАН МИЛИЈАНЧЕВИЋ РАДЕ ШПЕГАР

Page 3: PodrinskE 125

Јуче је у Градској кући у

Шапцу одржана заједничка сед-

ница Председништва Удружења

урбаниста Србије и Савета Са-

лона урбанизма. После по-

здравних речи градоначелника

Милоша Милошевића, дирек-

торке ЈУП „План“ Јасмине Сте-

вановић и председника Удру-

жења урбаниста Србије мр Ду-

шана Минића, одржана је пре-

зентација пројекта „Шабац –

домаћин 19. међународног Са-

лона урбанизма“.

Како је истакао градоначел-

ник Милошевић, о значају овак-

вог догађаја најбоље говори чи-

њеница да ће и поред смањених

прихода у градском буџету и

укинутих трансферних сред-

става, Градска управа Шабац

финансијски подржати скуп.

Такође, то говори и о пажњи која

се придаје области урбанизма у

Шапцу.

Јасмина Стевановић, дирек-

торка „Плана“, оцењује да је

одржавање међународног Са-

лона урбанизма у Шапцу, 8. но-

вембра, велика част и за град и

за предузеће, имајући у виду

значајне награде које је ЈУП

„План“ до сада освајао. Исто-

времено, то је и обавеза јер

представљање домаћина мора

бити у складу са очекивањима.

На скупу су, између осталог,

размотрене теме предстојеће

Летње школе урбанизма која се

од 31. маја до 2. јуна одржава на

Тари. Према речима мр Душана

Минића, највише ће се говори-

ти о реализацији и ефектима но-

вог Закона о планирању и из-

градњи. Када је реч о пред-

стојећем Салону урбанизма, мр

Минић најављује близу 600

учесника из Србије и госте из

Хрватске, Бугарске, Македо-

није, Израела, Црне Горе и Фе-

дерације БиХ. Радови урбаниста

из Америке и Аустралије биће

представљени електронским пу-

тем, а осим стручних, учесници

скупа моћи ће да виде и сту-

дентске радове.

313. мај 2010. www. podrinske.comШАБАЦ

Представници Робно-транс-

портног центра Шабац и Ак-

ционарског друштва „Кон-

тејнерски терминал и генерални

терети - Бар“ прошлог петка у

Градској кући потписали су Ме-

морандум о стратешкој по-

словној сарадњи. Циљ овог до-

кумента је одговор на захтев

привредника да транспорт робе

буде што јефтинији и бржи.

Како је истакнуто, река Сава је

предност Шапца и предуслов за

озбиљно обраћање страним ин-

веститорима. У оквиру презен-

тације „Интернационална ло-

гистичка платформа Италија –

Црна Гора – Србија, шансе и

предности“, представљен је и

пројекат оснивања контејнер-

ског терминала у оквиру Робно-

транспортног центра Шабац.

Поред представника фирми по-

тписница Меморандума, скупу

су присуствовали бројни при-

вредници, директори јавних

предузећа као и градоначелник

Шапца Милош Милошевић.

- Савремено пословање кон-

тејнерских терминала и робно-

транспортних центара су импе-

ратив развоја упућен на међу-

народно тржиште са циљем по-

везивања у различитим логи-

стичким доменима, европским

транспортним коридорима, еду-

кативним процесима, искустве-

ним методама и техничко-тех-

нолошким развојним процеси-

ма. Циљ нам је да у домену ор-

ганизованих услуга формирамо

активне комуникације између

пословних субјеката. Захва-

љујући људима који имају ви-

зију и спремни су на корак даље

у остваривању својих идеја,

имамо шансу да у области ме-

ђународног лучког тржишта бу-

демо бржи од осталих, оцено је

Андрија Радусиновић, дирек-

тор АД „Контејнерски терминал

и генерални терети – Бар“, тре-

нутно највеће компаније у Црној

Гори.

Према речима Николе Бјела-

на, директора Робно-транс-

портног центра Шабац, зона,

привреда, железница и лука су

нераскидиви ланац.

- Сагалсни смо да ћемо у

циљу логистичког повезивања и

јачања сарадње пословних си-

стема и привредника Италије,

јужног Јадрана и западне Србије

презентовати нове повољне та-

рифне ставове на јединственом

логистичком правцу Бар – Ша-

бац. Верујемо да ће заједничко

позиционирање, кроз припрему

за отварање нових поморских

линија и транспортних рута,

допринети већој ефикасности у

свим областима деловања по-

словних система. Шабац дефи-

нитивно прераста у интермо-

дални центар, закључио је Ни-

кола Бјелан.

У Шапцу већ постоји тер-

минал, површине 10.000 квад-

ратних метара, али се користи

само за камионе. Повезан је са

два колосека на мрежу српских

железница. Према речима Бјела-

на, у плану је реконструкција

објекта како би се проширила

употреба терминала.

Говорећи о незапослености,

ниском животном стандарду

грађана и смањеним приходима

градског буџета, градоначел-

ник Милошевић је нагласио да

је решење сва три проблема

развој привреде.

- Стратегија привредног раз-

воја Шапца заснива се на раз-

воју Робно-транспортног цент-

ра. Све одговоре о изградњи

луке у Шапцу даће студија о из-

водљивости коју очекујемо. Ве-

рујемо да ће она бити позитив-

на, рекао је градоначелник Шап-

ца.

Интермодални центар

У организацији Савеза бо-

раца, у Шапцу је обележен 9-ти

мај – Дан победе над фашизмом

у Другом светском светском

рату и Дан Европе.

На спомен – обележје, у

алеји заслужних грађана, на

Доњошорском гробљу, где по-

чива око три и по хиљаде стра-

далих Шапчана, Мачвана и По-

цераца, положени су венци и

цвеће и одата пошта палим бор-

цима и жртвама фашистичког

терора. Венце су положили

представници: Савеза бораца,

Града Шапца, Војске Србије –

Гарнизона Шабац, Удружења

српско – руског пријатељства

„Славијански мост“, удружења

Резервних војних старешина,

Војних пензионера, градских

одбора СПС-а и СНС-а и Оп-

штинског комитета комуниста

Србије.

О 65. годишњици победе

над фашизмом, говорио је пред-

седник Градског одбора СУБ-

НОР-а Владимир Нинковић,

који је, том приликом, између

осталог рекао:

“На данашњи дан пре 65

година, пред налетом Црвене ар-

мије и савезнка, пао је Трећи

рајх, а Хитлерови, генерали по-

тписали су безусловну капиту-

лацију. Тог деветог маја 1945. го-

дине побеђено је највеће зло

двадесетог века, фашизам који

је претио да уништи људски

род и све његове вредности.

Због тога, у целом свету, овај дан

се слави као Дан победе, а Ев-

ропа је тај датум узела за свој

дан” – казао је Нинковић

Председник Скупштине гра-

да прим. др Слободан Мирко-

вић, истакао је да победа над фа-

шизмом, представља једну од

највећих цивилзацијских вред-

ности. Све жртве, у том рату без

обзира на националност и идео-

логију морају се уважавати.

Јелена Ковачевић, пред-

ставница Удружења “Славијан-

ски мост”, изјавила је за “Под-

ринске”, да први пут учествују

у Шапцу, у прослави посвећеној

Дану победе. Пренела је велики

поздрав Српском народу и учес-

ницима рата и борцима Срем-

ског фронта у име амбасадора

Руске федерације у Србији.

Иначе, у Шабачком позо-

ришту, тог дана, одржан је и кон-

церт Козака, - поклон Шапча-

нима, Руског амбасадора у Бео-

граду, Александра Конузина.

Б.П.

У част дана победе

ШШаа бб аа цц дд оомм аа ћћ ии нн 11 99 .. ммее ђђ уу ннаа рр оодд нноогг сс аа ллооннаа уу рр бб аа нн ии зз мм аа

Продајем кућу са гаражом на плацу,улица Мачванска,

Камичак и сртан у ул. Ратних инвалида 2.

Ближе информације на тел 060 5202040.

Продајем нов, усељив стан, 71,16 квадратних метара, са

уградјеном климом и елементима кухиње. Велика уштеда топлотне

енергије због изолације. Повољно. Може и замена за мањи уз до-

плату. Телефон, 061-204 35 34.

ММААЛЛИИ ООГГЛЛААССИИ

Page 4: PodrinskE 125

... Лаза је био пчела од

човека у сваком погледу.

То је својим кратким

животом али великим

делом потврдио, и он

треба да буде узор, и

данас, свим

генерацијама лекара.

Између осталог зато што

је он спојио две ствари

које су врло тешко

спојиве у данашњем

савременом животу

лекара, а то је да је

часно и корисно ишло у

неком толерантном и

паралелном смислу...

(прим. др Предраг

Тојић)

Традиционално окупљање

лекара, које, поред стручног

има и културно обележје, већ

34.године одржава се у част и у

складу са духом и наслеђем ве-

ликог шабачког и српског лека-

ра и књижевника Лазе К. Лаза-

ревића. Организатор је под-

ружница Српског лекарског

друштва, а покровитељ Град

Шабац.

„Дух и наслеђе великог

српског лекара, нашег суграђа-

нина, др Лазе К.Лазаревића“

инспирисало нас је, дало воље,

снаге и ентузијазма да органи-

зујемо ову манифестацију за

лекаре нашег региона. Погото-

во у светлу потребе за сталним

стручним усавршавањем, тако

да сусрете краси велико богат-

ство стручног дела, уз еми-

нентне стручњаке и одабране

теме. Званично пријављених

учесника је 476 (било је и веће

интересовање), и то је нешто

што нам говори да смо на пра-

вом путу, и да је то што нашој

струци треба – истакла је др

Оливера Вујадиновић, пред-

седница шабачке подружнице

Српског лекарског друштва. По-

здравила је високе госте, а свеча-

ности отварања „Лазиних дана“,

уз највише представнике стру-

ке – Лекарске коморе и Српског

лекарског друштва, присуство-

вали су и градоначелник Шап-

ца Милош Милошевић и Њего-

во преосвештенство, шабачки

владика Лаврентије. Гости и

колеге лекари, из свих места

Мачванског округа, али и из

Ваљева, Лајковца, Руме, Срем-

ске Митровице, и других ме-

ста... Бројне колеге и стручња-

ци са еминентних клиника из

целе земље... Велико хвала док-

торка Вујадиновић упутила је

Граду Шапцу, покровитељу ма-

нифестације, свима који су по-

могли и учествовали у органи-

зацији сусрета...

Академик проф. др Радоје

Чоловић, председник СЛД- а

Србије, поздрављајући скуп,

истакао је да се Српско лекарско

друштво континуираном меди-

цинском едукацијом бави равно

138 година, од када га је основао

велики Владан Ђорђевић. Под-

сећајући да је Шабац дао зна-

мените лекаре, посебно је ис-

такао значај Лазе Лазаревића, да

је и оснивач Медицинског фа-

култета у Београду, Милан Јова-

новић, пореклом из Шапца, а уз

струку, посебно је говорио о

шабачкој хирургији и др Ми-

хаилу Дуњићу, који је још

1906.године, у Шапцу основао

прво хируршко одељење...

- Радо идем на позиве из

подружница, да дам свој мали

допринос подизању нивоа зна-

ња наших лекара, јер знање је

једина истина. Само лекари који

схватају да је знање највеће бо-

гатство у њиховом раду су пра-

ви лекари. Они који мисле да се

неким другим методама могу

одржати у служби, немају неку

велику перспективу. Позивам

вас да се трудите да се не обру-

камо пред Владаном Ђорђеви-

ћем, да читавог свог живота, чак

и кад одемо у пензију, трудимо

се да се стално усавршавамо,

посебно у својој струци, јер, без

учења и усавршавања нема бу-

дућности –поручио је акаде-

мик Чоловић.

Беседећи о доктору Лази

Лазаревићу, прим. др Предраг

Тојић, познати шабачки лекар,

анестезиолог, државни секре-

тар у Министарству за дијаспо-

ру, најпре је истакао Лазин жи-

вотни кредо „радости живљења

за друге“. Подсећајући на рече-

ницу из писма мајци Јелки, са

лечења у Рогашкој Слатини, у

којој каже: „Мајко, не знаш ко-

лика је радост живети за друге“,

наглашава:

-И дефинитивно, то је толи-

ко једно велико одређење, етич-

ко одређење човека, поготово

лекара, да то практично, докле

је света и века, оно ће бити ак-

туелно... И Лаза је, ако не рачу-

намо друго чиме је задужио и

Шабац и Српско лекарско

друштво, чији је он био истак-

нути члан, макар том синтагмом

нас је обавезао да до краја све-

та и века мислимо на то...

Да се боље схвате димензије

Лазине величине, духовне, етич-

ке, лекарске и опште људске, у

најкраћем могла се чути и био-

графија једног од знаменитих

Шапчана, од рођења 1.маја 1851,

до преране смрти 28.децембра

1890... Подсетио је доктор Тојић

и како се Шабац сећао свог

Лазе ...

- Вољом провиђења,

1977.године, нашли су се људи,

који су га се сетили, пре свих по-

чивши доктор Милован Марко-

вић, и овде присутни прим. др

Стеван Станковић, који су, у

име шабачке и подружница Ва-

љево и Лозница, на нивоу та-

дашњег Подринско колубарског

региона, у славу и част др Лазе

Лазаревића, покренули (тада

током октобра) сусрете лекара,

Лазине дане. И то је текло и до-

текло до данашњих дана... Ша-

бац га се сетио и када је 1984.го-

дине, до тада безименом Меди-

цинском центру, подарио име

„Др Лаза К. Лазаревић“. Име би

задржано и 1990, када су се

удружили домови здравља из

Богатића, Владимираца, Коце-

љеве и Прњавора, и формирана

нова установа - Здравствени

центар „Др Лаза К.Лазаревић“.

То име је носио до априла 2007,

када новом реорганизацијом

опет постаје безимена установа

– Општа болница, што је само

квалификатив делатности, а

ништа не би сметало да болни-

ца у Шапцу носи име др Лаза

Лазаревић, јер Шабац то заслу-

жује, али заслужује и доктор

Лаза.“

Аплазима, препуне сале Ша-

бачког позоришта, пропраћене

су речи доктора Тојића да се

„ова генерација лекара у Шап-

цу и Шапчана, поред тога што

носи стег Лазиног имена, треба

да заложи, а то није тешко, да

поново Лазу врати, јер Лазино

име је укупно било благослове-

но, без обзира што је живео не-

пуних четрдесет година.“

Бележимо и поруку прим. др

Предрага Тојића, да сећање на

Лазу обавезује: „Треба да нас

обавезује његова радост живо-

та за друге, али и радост давања.

А да покушамо да што више

сузбијемо у себи страст „узи-

мања“, да о „узимању“ не упо-

требим неку тежу реч... Само

тако ћемо бити достојни на-

следници Лазе Лазаревића, и у

Шапцу, и у Србији, и у свим

српским земљама где се његово

име помиње“.

- Особита ми је част и задо-

вољство што сам данас са вама,

да поделим оношто ви делите, а

то је традиција. И Лекарска ко-

мора Србије има своју тради-

цију, основана је 1901.године, а

укинута декретом комунистич-

ког режима 1945. Тридесетих го-

дина прошлог века представ-

љала је озбиљну институцију,

која је управо чинила ово што

ми покушавамо, а ја се надам и

успевамо, у здравственом си-

стему Србије. Континуирана

медицинска едукација постала

је, усвајањем Закона о комора-

ма здравствених радника и За-

кона о здравственој заштити,

обавеза а скупљање бодова по-

стало је обавеза за обнову ли-

ценце. Прилике као што је ова,

ова дивна манифестација, го-

вори и показује да је српски ле-

кар, српско здравство и те како

све ове године радило на својој

едукацији - истакла је, званич-

но отварајући „Лазине дане“ -

прим. др Татјана Радосавље-

вић, директорка Лекарске ко-

море Србије.

У радном делу сусрета (у пе-

так по подне и у суботу), одр-

жано је седам, изузетно по-

сећених, стручних предавања.

Ни ове године нису изостали ни

уметнички програми ни тради-

ционално дружење лекара и

пријатеља. Све то остаје увек у

лепој успомени, да се пре-

причава и памти до следеће го-

дине и 35.“Лазиних дана“ .

Учешће готово 500 лекара из

целог региона, актуелност тема,

избор предавача, комплетна ор-

ганизација манифестације (оп-

шти утисак је изузетна, и уз

бројне похвале) засигурно го-

воре и о традицији сусрета, и о

томе колико је Лаза Лазаревић

име које се поштује, неко ко је

заслужио да га шабачки лекари

и Град спомињу и величају.

С. Љубић

4 www. podrinske.com 13. мај 2010.ДРУШТВОПОД ПОКРОВИТЕЉСТВОМ ГРАДА, У ШАПЦУ ОДРЖАНИ 34. „ЛАЗИНИ ДАНИ“

Радост живљења за друге

АКАДЕМИК ПРИМ. ДР РАДОЈЕ ЧОЛОВИЋ

Почетак „Лазиних дана“, по традицији обележило је по-

лагање венца на споменик Лази Лазаревићу, у име подружнице

Српског лекарског друштва и Града Шапца. Споменик, до про-

шле године, уз Велики парк, пре двадесет година, постављен

је на иницијативу подружнице СЛД-а, а прошле године пре-

нет је у Господар Јевремову, где се налазила кућа у којој је Лаза

Лазаревић рођен. Спомен плочу на кући, поставила је Шабачка

народна књижница и читаоница.

- Мој задатак је да данас у

Шапцу испричам нешто о

акутној венској инсуфицијен-

цији, односно о акутном хро-

ничним обољењима вена. Та

болест је јако раширена у

Србији, претпоставља се да

половина одрасле популације

има неки степен венског обо-

љења а да половина од тог

броја, захтева лечење. Ако се

лечење не спроведе право-

времено, и на одговарајући

начин, онда је то праћено и

значајним инвалидитетом, и

због тога је овде и мој задатак

да говорим о основној етио-

логији, развоју и лечењу свих

венских обољења.

ПРОФ. ДР ЖИВАН МАКСИМОВИЋ, КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ

Правовремено лечење вена

Page 5: PodrinskE 125

513. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

У част манифестације и

учесника, градоначелник Ми-

лош Милошевић приредио је

пријем у Градској кући коме су

присуствовали академик, проф.

др Радоје Чоловић, председник

Српског лекарског друштва и

прим. др Татјана Радосавље-

вић, директорка Лекарске ко-

море Србије и други гости су-

срета лекара.

- Када мерите квалитет жи-

вота у једној средини, јако је

важно (поред путева, воде, ка-

нализације, телефона...) и ко

нас лечи и у каквим се услови-

ма лечимо. Град Шабац, као

оснивач Дома здравља, доста

пара је уложио да се потпуно

уреде амбуланте и на сеоском и

на градском подручју, да усло-

ви у којима се грађани лече

буду на вишем нивоу. „Лазини

дани“ нису само спомен на на-

шег знаменитог суграђанина,

Лазу Лазаревића, већ су и део

сталне едукације лекара. Град

подржава едукацију лекара, која

је постала императив, јер се не-

вероватно брзо нове ствари у ме-

дицини усвајају и доносе. Пер-

манентна едукација стога је

императив, јер од знања наших

лекара зависи и квалитет лече-

ња - рекао је, на пријему у Град-

ској кући, градоначелник Ми-

лош Милошевић, истичући

подршку Града „Лазиним да-

нима“

Академик Чоловић, подсе-

тио је на личност и дело Лазе

Лазаревића и траг који је оста-

вио у светској медицини. Тако-

ђе, упутио је доста лепих речи

на рачун шабачких хирурга, са

чијим је радом добро упознат...

- „Лазини дани“, нису ниш-

та друго него континуитет стар

138 година, колико постоји наше

Српско лекарско друштво. И

наша, и жеља и обавеза је, да се

то подржи да буде што успеш-

није и што боље. И, што је по-

себно важно, да се разуме шта

је то медицинска едукација. То

је едукација из области којом се

бавите, која доживљава одређе-

не промене, иновације, које сва-

ки лекар мора да прати; као и из

области које су на неки начин

могу утицати на то чиме се ба-

вите. Медицинска едукација је

оно чиме се већ бавите, али

стално учење и праћење нових

сазнања, да бисте се тиме још

квалитетније и боље бавили –

истакао је председник Одбора за

континуирану медицинску еду-

кацију, професор Жарко Павић.

Лазини дани су управо мо-

дел како треба радити конти-

нуирану медицинску едукацију,

која је обавеза свих лекара, да би

се обновила лиценца, истакла је

директорка Лекарске коморе

Србије, прим. др Татјана Радо-

сављевић, захваљујући Граду

на подршци манифестацији:

- Начин је ово, да се сви но-

сиоци функција, између осталог

и локалне самоуправе, укључе и

уведу у ту причу, да би едука-

ција била доступна свим лека-

рима, и да би на први начин до-

шли до правих информација.

Мислим да је ово модел како

треба радити и мени је особи-

та част и задовољство што сам

данас у Шапцу. Мислим да је

ово модел који могу прихвати-

ти и друге локалне смоуправе у

Србији; оно чега се лекари по-

мало плаше јесте да ли ће ус-

пети да скупе тих 24 бода. Ми,

као Лекарска комора, залажемо

се да се нађу начини и модуси,

да то постане не немогућа ми-

сија, већ да постане нешто уоби-

чајено, уз рад лекари да се еду-

кују, да пацијенте лече по прин-

ципима најновије струке и ети-

ке, а са друге стране да и они

сами буду потпуно сигурни да

ће за седам дана обновити ли-

ценцу.

ПРИЈЕМ ГРАДОНАЧЕЛНИКА МИЛОША МИЛОШЕВИЋА

„Лазини дани“ на понос граду

- Лаза јесте и светски вели-

кан! Пре свега, он је Шапчанин,

па је студирао медицину у Бер-

лину, и на његовој дипломи

пише, Лаза Лазаревић из Шап-

ца, Србин.

Потом је као лекар, про-

учавајући неурологију описао,

први у свету, и тај знак болесног

ишијаса, болесне ноге, како

хоћете; познат је у неурологији

читавог света, као знак Лазе

Лазаревића, или, како ми каже-

мо Шапчани, Лазин знак. Тај

његов проналазак, то његово

сазнање и објашњење, настанка

тог знака је тако дато стручно,

врло детаљно описано у бечком

медицинском часопису својевре-

мено, давне хиљаду осам сто-

тина и неке, тако да је сасвим

јасно и потпуно утврђено да је

Лаза први у свету, први у не-

уролошкој науци, први у меди-

цини, до детаља и потпуно тач-

но описао тај знак, дао његово

значење и предвидео прогнозу

током лечења.

То је једна страна медаље,

друга страна медаље је Лаза

као књижевник, трећа, Лаза као

први примаријус прве српске

Опште државне болнице у Бео-

граду, Лаза као први доктор у

Србији који се бавио геријат-

ријом; у Европи је прво ге-

ријатријско одељење практично

отворено захваљујући Лази у

Београду, у градској тадашњој

Општој државној болници...

Према томе, Лаза где год се

окренуо, остављао је за собом

дубоке бразде. И на нама је да ту

његову славу подржимо. У ства-

ри, само да објаснимо новим ге-

нерацијама, ко је био, каква је

његова величина и шта је све

урадио за свега неколико годи-

на колико је живео, а живео је

тридесет девет, непуних четр-

десет година... Шта би све ство-

рио да је поживео дуже, ко зна...

Морам рећи, као психијатар, да

је Лаза заорао бразду у пси-

хијатрији пре Фројда, Лаза је

пре Фројда говорио о подсвести,

о неким присилним феномени-

ма, о дубини душе, о свему

томе што смо ми касније тек, са

Фројдом, и са осталима после

њега, учили у нашим школама.

Лаза је једно огромно име и

тек треба, и даље осветљавати,

још увек недовољно осветљено,

недовољно признато име, и међу

нама Шапчанима, Србима, а да

не говорим шире... На нама је за-

датак да нешто урадимо, што

год можемо више...

ПРИМ. ДР СТЕВАН СТАНКОВИЋ, НЕУРОПСИХИЈАТАР

Једна иницијатива

- Како да се пред њим

оправдамо што избрисасмо

његово име са наше куће:

Што га заборависмо брзоп-

лето. Наша српска и шабач-

ка срамота! Није Лаза К. Ла-

заревић, Шапчанин заслу-

жио да га се сећамо само пи-

шући упуте за психијат-

ријску болницу у Београду.

Зар то не говори довољно о

нама самима? На срећу, то се

може исправити. На вама

млађима остаје обавеза. И

према Лази, и према Драги

Љочић, и низу других, рано

заборављених из галерије

пионира и великана српске

медицине, оних који су или

поникли, или су се доказали

у Шапцу – истиче доктор

Стеван Станковић, ини-

цијатор и са, доктором Ми-

лованом Марковићем, осни-

вач „Лазиних дана“ 1977.го-

дине.

Еминентни скупПредавања, у оквиру 34.

„Лазиних дана“, одржали су

академик, проф. др Радоје

Чоловић, председник СЛД-а

Србије, проф. др Петар Се-

феровић, проф. др Живан

Максимовић, проф. др Милоје

Томашевић – из Клиничког

центра Србије, доц. др Душан

Ђурић и доц. др Весела Ра-

доњић – са Медицинског фа-

култета из Крагујевца и др

Живојин Јоњев, из Институ-

та за кардиоваскуларне бо-

лести из Сремске Каменице.

Сва предавања акредито-

вана су за програм континуи-

ране медицинске едукације.

- Срчана слабост је стање од

којег у Европи болује више од

15 милиона људи са појавом

три милиона нових пацијената

сваке године. Велика је учеста-

лост ове болести, али су и зна-

чајни начини да је лечимо...

Оно што желим да пре-

несем је неколико једно-

ставних порука. Прва би

била да свако мора да зна у

каквом је здравственом ста-

њу, односно да свако од нас

мора да посвети барем ми-

нималну пажњу основним

медицинским прегледима

који могу да се ураде у

сваком месту . У вези с тим

да знамо да је срчана сла-

бост превентабилна, одно-

сно да се може спречити.

Порука би била чувајте

своје здравље, јер оно пред-

ставља основу свега. Друга важ-

на порука је да је срчана слабост

победива, дакле када се појави,

потребно је консултовати лека-

ре, а Удружење кардиолога

Србије је једно од најјачих удру-

жења. Лекари у Шапцу су изу-

зетни и добро повезани са Кли-

ничким центром у Београду, и

сигурно ће добро проценити

стање нечијег срца и одредити

терапију. Трећа, најважнија оп-

тимистичка порука била би да

терет лечења треба да

поднесу, уз самог бо-

лесника, и његова по-

родица, али и цело

друштво. Управо смо, у

преговорима са мини-

стром Милосављеви-

ћем, да срчана инсу-

фицијенција буде де-

финисана као главни

медицински феномен

у Србији и сходно томе

да се одреде и нека ула-

гања и медицинска

нега.

ПРОФ. ДР ПЕТАР СЕФЕРОВИЋ, КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕСрчана слабост – најмасовнија болест данашњице

Page 6: PodrinskE 125

6 www. podrinske.com 13. мај 2010.ДРУШТВО

Пре 45 година Шабац је био

град ђака. Због растућих зага-

ђења и “хемијске погаче” над

градом, забринут за будућност

деце, у септембру 1965. тадаш-

њи професор у Медицинској

школи и доктор медицинских

наука Марко Марковић основао

је школску еколошку дружину.

Секција под називом “Детињ-

ство деци” прве чланове при-

мила је за време великог одмо-

ра, а први еколошки час орга-

низовала на Летњиковцу. Мла-

ди медицинари су тада отпе-

шачили на Бећино брдо и у зе-

ленилу и мирису пољског цве-

ћа бавили се икебаном.

У летопису постојања

јединствене школске секције

налазе се и бројни одласци ван

Шапца: посете “Првом мају” у

Пироту, Зејтинлику у Солуну,

Крфу, Виду, Пелопонезу, Вуко-

вом гробу у Бечу, Шенбруну, Ве-

нецији, Ловћену, Фрушкој Гори,

Гучеву, Тршићу, земљама су-

седним Југославији, осим Ал-

баније. Ту је и податак да су се

генерације њених чланова, укуп-

но их је било 1.879, тематски ба-

виле екологијом, здравим де-

тињством, родитељством, ал-

кохолизмом, пушењем, нарко-

манијом. Златним словима је

забележен и податак да је само

ученик без слабих оцена могао

да буде део прве шабачке еко-

дружине. Ментор секције др

Марковић и данас памти, запи-

сао је то и у књизи “Суза неба”

посвећеној “људскијм детињ-

ству деце”, како је једном због

слабих оцена један ученик из-

губио право на планирани од-

лазак на Гучево.

- Са оцем је дошао да моли

ванредно допуштење – што су

сви прихватили, јер је био оми-

љен друг. Школску годину је за-

вршио са врло добрим успехом

а касније постао професор. Чу-

десно педагошко значење има-

ла је та секција, а наш сек-

цијски “Че Гевара” је одбранио

и докторску дисертацију и по-

стао професор Ветеринарског

факултета у Београду. Многи

чланови најстарије секцијске

активности Медицинске школе

у Шапцу завршили су жељене

факултете, с поносом, каже др

Марковић.

У књизи “Суза неба”, која је

објављена 1996. године, уцрта-

не су све стазе и богазе њених

чланова као најлепше лекције из

ђаковања и праве формуле за ос-

мишљаваwе слободног времена

и неговања еколошког начина

мишљења. У њој је и податак да

је сваке године секција имала

око 80 ученика, једне године чак

139. Многи садашњи шабачки

медицинари памте и као најлеп-

шу успомену чувају топлину

дружења, рођендане, модне ре-

вије и квизове знања организо-

ване у аутобусу, који су звали

“Плава каравела” и чији је воз-

ач увек био Лаза Ђукановић, но-

вогодишња јутра на “Липовој

води” на Церу, уз фењере и

звезде, и у Државној болници у

Бечу. Сведоци тих незаборавних

едукативних путовања данас су

и фотографије, које је снимио

фоторепортер Милан Станојчић.

“Никада ниједан члан Секције

није запалио цигарету, никада

изговорио непристојну реч, нити

на путовањима учинио какву

штету, осим што је 1990. у хо-

телу “Дорјан” на Дорјанском

језеру једна ученица случајно

разбила чашу и учињено одмах

пријавила”, истиче ментор

првих шабачких еколога.

О Секцији “Детињство

деци” говори и чињеница да су

њени чланови 1990. године, док

су у Југославији ратне трубе

најављивале крвави распад зем-

ље, посетили Светску здрав-

ствену организацију у Женеви.

Уврстили су први шабачки еко-

лози свој град у породицу здра-

вих градова али, о тој посети у

наредном броју “Подринских”.

Ж. Војиновић

ЧЕТИРИ И ПО ДЕЦЕНИЈЕ СЕКЦИЈЕ “ДЕТИЊСТВО ДЕЦИ”

Еколошка дружина Медицинске школе

ЗИМСКА ИДИЛА НА ЦЕРУ, УЗ ЛОГОРСКУ ВАТРУ, ФЕЊЕРЕИ СЈАЈ ЗВЕЗДА: НЕЗАБОРАВН ДОЧЕК НОВЕ 1967.

ПАНО: ОД 1965. ДО 1995. КРОЗ ЈЕДИНСТВЕНУ СЕКЦИЈУПРОШЛО 1.879 УЧЕНИКА МЕДИЦИНСКЕ ШКОЛЕ

Ако рескираш треба да се тестирашПрема подацима ИЈЗ Србије

од 1984. до краја 2009. године у

Р. Србији је регистровано 2440

особа инфицираних ХИВ-ом,

од којих је 1489 особа оболело

од AIDS-а, а 1042 ХИВ пози-

тивне особе су умрле, тако да је

почетком ове године 1398 осо-

ба живело са ХИВ-ом у Србији.

Процењује се да макар још

толико особа не зна да је инфи-

цирано ХИВ-ом, јер инфекција

може дуги низ година протица-

ти без икаквих знакова и симп-

тома, а једини начин да се от-

крије је да се особа која је има-

ла неки ризик тестира на ХИВ.

Наравно, да би свако тестирање

на ХИВ требало да буде добро-

вољно уз обавезно саветовање

пре и после тестирања, а у циљу

пружања правих и стручних

информација потребних клијен-

ту да донесе одлуку да ли је пра-

ви тренутак за тестирање, али и

да препозна ствaрни ризик тј.

ризично понашање које је прак-

тиковао или које и даље упраж-

њава, те да исто промени у

циљу превенирања инфицирања

ХИВ-ом у будућности. Такође,

особе инфициране ХИВ-ом

могу благовремено ући у про-

грам праћења и контроле своје

ХИВ инфекције у четири кли-

ничка центра у Србији, односно

у програм лечења који даје од-

личне резултате, како у свету

тако и у нашој земљи, те је да-

нас ХИВ инфекција хронично

стање са којим се може квали-

тетно и дуго живети, уколико се

лечењем контролише реплика-

ција вируса.

На основу достављених ин-

дивидуалних пријава у 2009.

години укупно је новорегист-

ровано 122 носиоца анти-ХИВ

антитела (стопа новодијагно-

стиковане ХИВ инфекције је

износила 1,7 на 100.000 ста-

новника). Међу 122 новодијаг-

ностиковане особе инфициране

ХИВ-ом у 2009. години 33 осо-

бе (27%) су свој ХИВ статус са-

знале у тренутку клинички већ

манифестног AIDS-а, а с друге

стране регистровано је 67 (55%)

асимптоматских носиоца анти-

ХИВ антитела, док је 15 особа

имало неке симптоме и знаке који

нису индикативни за AIDS, а за 7

особа није пријављен клинички

стадијум ХИВ инфекције.

Током 2009. године највећи

број новодијагностикованих

особа инфицираних ХИВ-ом

пријављен је са територије гра-

да Београда (78 особа или 64%),

21 (17%) из Војводине и 23 из

осталих округа централне

Србије.

Према начину трансмисије у

2009. години скоро две трећине

новодијагностикованих ХИВ

позитивних особа су мушкарци

који су као ризик имали незаш-

тићен сексуални контакт са дру-

гим мушкарцима (77 случајева

тј. 63%), а следи незаштићен хе-

теросексуални контакт (22 слу-

чаја тј. 18%), односно од 1994.

године доминантан начин транс-

мисије ХИВ-а је сексуалним

путем.

Према достављеним пода-

цима, од укупног броја особа те-

стираних на ХИВ током 2009.

године (47.734 особа), у саве-

товалиштима за добровољно и

поверљиво саветовање и тести-

рање на ХИВ и друге патогене,

која постоје у скоро свим ин-

ститутима/заводима за јавно

здравље на територији Србије

као и у Заводу за заштиту здрав-

ља студената у Београду, те-

стирано је 10.008 особа (21%),

међу којима је код 65 особа по-

тврђена ХИВ инфекција. Више

од половине добровољних са-

ветовања и тестирања на ХИВ је

урађено у Београду (6027 те-

стираних особа тј.60%), и то у

Градском заводу за јавно здрав-

ље (2985), Заводу за заштиту

здравља студената (2360) и у

Специјалној болници за болести

зависности (682), а следи Ин-

ститут за јавно здравље Војво-

дине са 1785 тестираних особа.

Током 2009. године регист-

рована је највиша стопа особа

тестираних на ХИВ инфекцију

(искључујући добровољне да-

ваоце крви који по закону под-

слежу обавезном тестирању на

ХИВ, хепатитис Б и хепатитис

Ц) током посматраног петого-

дишњег периода (6,5 на 1000 по-

пулације у односу на 4,7/1000

2005. године), уз напомену да

недостају подаци о броју те-

стираних особа у лабораторији

Института за инфективне и

тропске болести Клиничког

центра Србије, као и у приват-

ним лабораторијама, јер се исти

не достављају надлежним ин-

ституцијама .

МР. СЦИ.МЕД. ДР ВИОЛЕТА РАКИЋ, СПЕЦ. ЕПИДЕМИЛОЛОГИЈЕ

Page 7: PodrinskE 125

713. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

Ученици трећег разреда об-

разовног профила козметички

техничар и наставници средње

медицинске школе „Др Андра

Јовановић“ организовали су, по-

водом Севтског дана борбе

против меланома, у циљу да се

овом проблему посвети мало

више пажње. На презентацији,

коју су том приликом органи-

зовали, упознали су грађане са

овим проблемом.

Драгана Павловић, наставник естетске неге у

Медицинској школи:

- Повод нашег гостовања је

обележавање Севтског дана бор-

бе против меланома. У презен-

тацији учествује секција естет-

ске неге Медицинске школе „Др

Андра Јовановић“, чији су чла-

нови ученици трећег разреда

образовног профила козметич-

ки техничар. Секција је кроз овај

програм рада развила једну

здравственоваспитну стратегију,

у циљу да се овом проблему по-

свети мало више пажње. О ово-

ме се мање зна него о другим ту-

морима, иако је један од најма-

лигнијих. Карактерише га то

што рапидно даје метастазе и

што је његов исход често фата-

лан. Наш циљ је да станов-

ништво едукујемо како да се по-

нашају током сунчања и на су-

нцу и у соларијуму. На нашој

презентацији може да се види и

анкета коју смо спровели, као и

флаери на којима могу да се

виде промене на младежима

које треба пратитити, као и са-

мопрегледи коже. Речју, може да

се научи где људи могу да се

едукују и на који начин да пре-

гледају своју кожу.

Марија Деспотовић, наставник естетске неге у

Медицинској школи:

- Ја бих да упозорим људе на

коришћење соларијума, који

емутују УВ зрачењње које ути-

че на мутацију ДНК и на ства-

рање слободних радикала који

изазивају настанак малигног

меланома и неких других обо-

љења. Ако се те промене уоче на

време могу се спречити и ме-

ланоми и смртни исходи. Под-

сећам да је дозвољено десет

пута у току године одлазити у

соларијуме. Ја сам приметила, у

Шапцу, да се то чешће ради, да

неки имају до сто третмана го-

дишње. Апелујем и на козме-

тичаре и власнике козметичких

радњи да шаљу своје раднике на

додатну едукацију како би се

смањио ризик. Апелујем и да не

дозволе да им долазе млађи од

16 година и излажу се зрачењу,

као и да обрате пажњу на про-

мене на кожи, на флеке. Најбо-

ља заштита је гардероба а могу

се користити и препарати са

заштитним фактором, физичка

и хемијска заштита. Ту су и на-

очари са УВ филтрима, а од 11

до 16 часова не треба излазити

на сунце, ако је то могуће. До-

вољно је сунчати се 60 минута

на отвореном, осам дана за ре-

дом, да би се виделе последице

на кожи у виду бора или суве

коже које касније доводе до

проблема.

Марија Петровић, ученица III/5 Медицинске

школе:

- Ово јер наша прва озбиљ-

нија акција. Желели смо да по-

кажемо да наш смер није само

шминкање и сређивање нок-

тију, него да је наша струка и не-

што озбиљније. Надам се да ће

идуће године бити више оваквих

презентација, пошто је ова прва

акција успешно окончана.

И.К.

Посетите дерматолога бар једном годишњеСЕВТСКИ ДАНА БОРБЕ ПРОТИВ МЕЛАНОМА

Прво овогодишње суз-

бијање комараца очекује се до

краја седмице. Најпре са земље

– уништавањем ларви, а до краја

месеца и из ваздуха. Посао ће, као

и претходних година, обавити бео-

градска фирма „Еко сан“.

Према оцени стручњака, суз-

бијање комараца у стадијуму

ларве даје најбоље резултате.

Препарат намењен уништавању

ларви посипа се по површни

стајаћих вода у којима се ко-

марци највише размножавају.

Реч је о локацијама: старо ко-

рито Камичка, Михајловац, дуж

улице „Боже Милановића“,

ободни Церски канал. Оваквим

поступком олакшава се и за-

прашивање из ваздуха.

Да би се обавило третирање

из авиона, неопходни су по-

вољни временски услови: да

температура ваздуха буде из-

међу 22 и 26 степени цел-

зијусових, брзина ветра од јед-

ног до три метра у секунди и да

24 сата пре и после запрашива-

ња нема падавина. Комунална

инспекција ће три дана пре по-

четка запрашивања обавести-

ти грађане.

Почиње уништавање комараца Фасада солитера у улици

„Кнеза Лазара“ број 8, у насељу

Бенска бара, биће обновљена до

краја јуна. Радови, које изводи

шабачко предузеће „Егзист“,

почели су крпљењем фасаде на

комплетној површини зграде.

Реновирање чеоног дела фасаде,

које је у току, биће проширено

и на бочни део, до суседног

улаза. Остатак фасаде биће на-

кнадно реконструисан.

Према речима Дејана

Петровића, председника

Скупштине станара, већина

власника станова прихвати-

ла је финансирање радова чија

је укупна вредност око

800.000 динара, од чега из-

рада предњег дела фасаде

кошта 565.000 динара. Од

ЈСП „Стан“ добијен је кре-

дит, тако да ће бити омогућена

отплата дуга на рате.

Као пример добре органи-

зације одржавања зграде и од-

личне сарадње са овим пред-

узећем, директорка Драгана Ми-

лићевић Панић наводи управо

станаре овог солитера.

Реновирање фасаде солитера у Бари

Page 8: PodrinskE 125

8 www. podrinske.com 13. мај 2010.ДРУШТВО

Баш као у њиховој

песми и игри, „Од

вртића до вртића, свуда

слатка мала бића“

Шабачки вртић „Пчелица“,

5.маја је обележио тридесет го-

дина рада. То је један од најве-

ћих објеката у оквиру Пред-

школске установе „Наше дете“,

у коме тренутно, у 13 група, бо-

рави око 350 малишана.

Данашње „пчелице“, са

својим васпитачима, бројне го-

сте поздравиле су приредбом, а

поздрав је упутила малена Сне-

жана Крејаковић:

- Добар дан, драги гости.

Добро нам дошли! Хвала вам

што сте данас овде са нама. Ми

данас имамо скромно славље.

Славимо тридесети рођендан

наше увек младе „Пчелице“.

Овде су наше васпитачице, ме-

дицинске сестре, спремачице,

вешерке, и, наравно, тете сер-

вирке. Све оне брину о нама и

сви много волимо нашу другу

кућу „Пчелицу“... А речи „Ово

сми ми, данашње „Пчелице“,

биле су почетак њихове разиг-

ране и распеване приредбе...

У име „Нашег детета“ и

Града Шапца, свакако најлепше

вести су да ће ускоро, са радом

почети вртић у основној школи

„Стојан Новаковић“ на Летњи-

ковцу, а у јуну и вртић на Три-

англи:

- Тридесет година вртића

„Пчелица“ је велика ствар за

Град Шабац, не само за Пред-

школску установу, првенствено

због тога што је ово један од

највећих вртића, који има најве-

ћи број деце и ради у две смене.

Поред тога, ја могу с поносом да

кажем да сам ја био прва гене-

рација, која је пре тридесет го-

дина ушла у овај вртић, и да то

за мене има посебну важност, па

ми је истовремено драго што

сам сада ту, да поздравим ове

нове малишане. У исто време,

подсетио бих да Град Шабац из-

дваја велика средства и улаже их

у развој Предшколске установе

и да је наша идеја да у наредне

две године листу чекања, дове-

демо до минимума. Крајем јуна

отворићемо вртић на Триангли,

где ће бити смештено око 300

деце. Можда и пре тога, са ра-

дом ће почети вртић у Основној

школи „Стојан Новаковић“, за

100 до 120 деце, у зависности од

потреба. Самим тим, наредну го-

дину, уз природни одлив деце у

школу, дочекаћемо са неких 300

до 400 деце на листи чекања.

Следеће године у плану је и ре-

конструкција још једног објек-

та – о плановима града у овој

области, бележимо речи начел-

ника Одељења за друштвене де-

латности, Небојше Зеленовића.

Уз јубилеј „Пчелице“, ди-

ректорка Предшколске устано-

ве „Наше дете“, Марица Вуле-

тић, подсетила је да се у Шап-

цу организовано са најмлађима

предшколског узраста ради

више од 120 година:

- У почетку је у овом врти-

ћу било око 170 деце а данас

овде борави 350 малишана. Ми

се свакодневно трудимо да по-

бољшамо квалитет рада, пре-

тпрошле године овај објекат

смо комплетно уредили, а у

овој смо планирали уређење

дворишта и комплетног про-

стора да се деца могу комотно и

безбедно играти“.

У личној карти „Пчелице“,

главни васпитач, Сандра Мићић,

издваја: „Вртић има укупно 13

група, осам борави пре подне,

од чега су две јаслене, док је по

подне пет васпитних група – две

целодневног и три припремног

предшколског програма.У „Пче-

лици“ је 40 запослених, од чега

је 35 васпитача и медицинских

сестара“.

Баш као у њиховој песми и

игри, „Од вртића до вртића,

свуда слатка мала бића“... Пре-

плавила су и „Пчелицу“, и њи-

хову причу о њиховој „Другој

кући“, Кући која се воли... О

другарству стеченом у вртићу...

Њихов, дечји свет је игра, а на

одраслима је да та игра што

дуже траје...

Ц.Љ.

УСКОРО ВРТИЋИ У ОШ „СТОЈАН НОВАКОВИЋ“ И НА ТРИАНГЛИ

Рођенданско славље вредних пчелица

Шапчанин Дејан Дра-

гојевић (32), пре четири године

постао је део Хипо тима у Хо-

ландији. У Амстердам је отишао

у оквиру Приправничког про-

грама који је укључивао рад у

различитим секторима банке, а

због изванредних резултата и

марљивости након само шест

месеци постао је шеф службе у

Одељењу извршних послова

средстава и ХОВ. Нову лестви-

цу у својој узлазној каријери до-

сегао је у септембру 2008. го-

дине, када је интерним конкур-

сом изабран на место Head of

Treasury Back Office.

Директор је и данас, а на по-

сао одлази бициклом. Због гуж-

ви, или због сећања на Шабац,

ко зна? Мајку Верицу, баку

Олгу и брата Бана последњи пут

је посетио за Ускрс. Скроман је

и вредан, а пословним изазовом

сматра када ради што раније

није или када покушава да уве-

де нешто ново. “Имао сам сре-

ћу, каже, да за непуне четири го-

дине радим на великом броју

различитих послова, што је

значило да ми је сваки дан до-

носио нов изазов”. Хипо “по-

родицу”, чији је уважени члан,

види као средину у којој је ве-

лики број професионалаца

спремних за сарадњу, важну и

због могућности за усавршава-

ње и напредовање.

Дејан је увек и у свему био

изузетан: у ОШ “Селе Јовано-

вић” у Шапцу био је вероватно

најсвестранији ђак генерације,

такав је био и у средњој школи,

а Факултет политичких наука у

Београду, смер међународни од-

носи, завршио је просечном

оценом 9,47! Усавршавање у

области интернационалних од-

носа и европских студија на-

ставио је на Централном ев-

ропском универзитету у Бу-

димпешти. Сањао је о дипло-

матској служби, али је при крају

студија схватио да рад у држав-

ној администрацији није за њега.

Каријеру је започео као асистент на

Београдској отвореној школи, а

онда се пријавио на конкурс за

приправника у Хипо банци.

Имао је среће, тврди, јер је то

био једини оглас који није за

услов постављао завршен Еко-

номски факултет и на којем је

његов академски background

био предност а не недостатак.

У наредне две године Дејан

Драгојевић планира ЦФА сер-

тификат, а онда ново усаврша-

вање, у Бостону или Енгелеској.

Лични рецепт за успех от-

крио је недавно својим колега-

ма, у интерном листу у којем је

представљена његова успешна

каријера. “То није ништа спе-

цијално - поручио је млади

Шапчанин - Покушајте да бу-

дете фини према људима, избе-

гавајте да једете масну храну,

прочитајте неку добру књигу с

времена на време, мало ше-

тајте, и покушајте да живите

заједно у миру и хармонији са

људима свих вера и нација”.

Признаћете, дао је савет

свима, не само за банкарима.

Ж. Војиновић

ШАПЧАНИ УСПЕШНИ У СВЕТУ

Директор Хипо банке у Амстердаму

Традиционална изложба

икона, 16. по реду, у шабачком

Културном центру отворена је 7.

маја. Шабачки сусрет заљуб-

љеника у иконопис почео је ду-

ховном песмом, у извођењу

дела Мешовитог црквеног хора

“Свети Јован Богослов”. На ово-

годишњи конкурс је 102 иконе

послало 67 иконописаца из

Србије и Републике Српске, а за

излагање су одабрана 53 рада 42

аутора.

Новчане награде за најбољу

икону примиле су две уметнице

из Београда, Нина Нешић и Ма-

рија Бабовић, а коверте им је

уручила мр Вања Јовановић.

Жири је једногласно наградио

њихов “сјајан иконописачки

рад”, икону “Свети апостол Пав-

ле”, истакла је Соња Петровић

отварајући поставку, и нагласи-

ла:

- Шеснаеста изложба икона

ИЗЛОЖБА ИКОНА У

Page 9: PodrinskE 125

Ученици Основне школе

„Ната Јеличић“ из Дреновца и

њихов учитељ Зоран Радова-

новић добили су позив да буду

гости Међународног фестивал

позоришта за децу у Суботици

од 16. до 22. маја са дечијом

представом Вертепи и књигом

коју је, на исту тему, овај учитељ

у међувремену објавио.

Од свог оснивања, овај фе-

стивал постигао је највише

уметничке резултате представ-

љајући више од 400 позоришних

продукција из разних крајева

земље и света. Без обзира на то

да ли су биле приказане у зва-

ничној селекцији или пратећем

програму, оне су, у то нема сум-

ње, оствариле изузетно значајан

естетски утицај на развој теат-

ра посвећеног деци и младима.

На овогодишњем, седам-

наестом по реду Међународ-

ном фестивалу позоришта за

децу приказаће се, у оквиру

такмичарског програма, дваде-

сет и једна представа из целог

света.

913. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

Почетак празника био је

само повод за дружење „Абра-

шевића“ и суграђана. Онај мно-

го важнији разлог био је да су се

млади ужелели наступа, а увек

све генерације кажу да је пред

својима наступ на неки посебан

начин леп и изазован. И увек је

стална жеља да се покаже да се

вредно ради... Да се и на тај на-

чин каже хвала Граду, под чијим

окриљем Друштво ходи сто пе-

том годином, а оно узвраћа тиме

што је истински симбол Шапца

– и овде, и широм земље и ши-

ром Европе...

На отвореном, на летњој по-

зорници на Тркалишту, насту-

пили су сви фолклорни састави

– од дечјег, преко другог и првог,

до ветерана... У истинском на-

дигравању, изведено је више од

десет кореографија, надахнуто

је свирао Народни оркестар,

као и увек, распевана Милица

Радојчић... Аплаузи (увек најве-

ћа награда) одјекивали су Трка-

лиштем... Врањанска свита иг-

рала се на бис... Уживали су и

учесници концерта и гледаоци...

Увек је присутан понос, и

подсећање на богату историју,

све што је красило и краси „Аб-

рашевић“... А у Друштву су по-

носни на 600 чланова, на оку-

пљање младих и у осам села, и

на много тога... Данашње гене-

рације, као и свака, и што је

својствено младости, желе и

више, и боље, и желе то да по-

кажу... Ц.Љ.

РАЗИГРАНО И РАСПЕВАНО ТРКАЛИШТЕ

Абрашевић свом ШапцуУ Недељи Црвеног крста,

која је почела 8. и траје до

15.маја, бројне су активности

шабачког Црвеног крста. Сва-

како, међу оним најлепшим је

посета шабачком породилишту,

јер, по традицији, шабачки

Црвени крст, све бебе које се

роде у Недељи Црвеног крста,

дарује поклон пакетима.

- Ми, пре свега, желимо

добродошлицу једном нашем

новом суграђанину, малом Вељ-

ку. Наше жеље су да поспеши-

мо рађање, али и да ови наши

малишани једног дана постану

хуманисти ове наше организа-

ције. Поклањамо вам један скро-

ман дар, са Радосницом, у коју

ћете уписати надамо се и да-

нашњи дан, ко вам је био у по-

сети и са ким сте се дружили.“

Овако је добродошлицу, ма-

лом Вељку Катићу, уз честитке

мами Ани, у име Црвеног крста,

у понеделајк, пожелела Снежа-

на Петровић. Прича се понови-

ла и уз честитку Драги Васић, и

маленом Немањи, а поклон па-

кет добила је и Наталија Али-

мановић а честитке мама Жив-

ка. Ово су три бебе рођене баш

на Светски дан Црвеног крста,

8.мај. Поклони чекају и све ма-

лишане које се роде до 15.маја

(у Недељи Црвеног крста

2009.године рођено је 29 беба, а

пре две године – 35)...

Уз лепу слику која се увек

понесе из Породилишта, бе-

лежимо и бројке, прошле го-

дине ту је обављено 1.466

порођаја, а од почетка годи-

не - 443. Жеље свих су да

беба буде што више.

Ц.Љ.

НЕДЕЉА ЦРВЕНОГ КРСТА

Најлепша недеља маја

ДРАГА ВАСИЋ СА НЕМАЊОМ

АНА КАТИЋ СА ВЕЉКОМ

МЕЂУНАРОДНИ ФЕСТИВАЛ ПОЗОРИШТА ЗА ДЕЦУ

Вертепи у Суботици

Као сеоском учитељу,

мени чини велику част да

деца из сеоске средине буду

судионици једне тако зна-

чајне манифестације међу-

народног карактера. Право

задовољство ће бити и чи-

њеница да ћемо својим на-

ступом васкрснути, у оквиру

народне традиције, један дав-

но заборављени хришћан-

ски обичај посвећен радо-

стима Христовог рођења.

Још дража ће нам бити и

сама помисао да ћемо на тај

начин постати емисари пра-

вославља и кроз ренесансу

представити српску барокну

драму.

КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ

показала је велики број квали-

тетних аутора који су у својим

радовима достигли стваралачку

синтезу врхунске богословске

концепције са приказаном умет-

ничком симболиком, која нала-

зи израз у ритму цртежа, хар-

монији колорита и пластичним

формама.

На 16. изложби икона, по-

хвале су добили: Владимир Ћет-

ковић из Сремчице, и Београ-

ђанке, Александра Пановић и

Кристина (Зорица) Гајић.

Осим Шапчанке Соње Пет-

ровић, стручни жири су чиниле

- рестаураторка и иконописац мр

Вања Јовановић и академска

сликарка и рестаураторка Ма-

рија Абиба, обе из Београда.

Изложба траје до 15. маја.

Ж.В.

СС јј аа јј аа нн ии ккоонноопп иисс

Page 10: PodrinskE 125

10 www. podrinske.com 13. мај 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ46. Фестивал „Јоаким Вујић“

Шабац 15 – 22. мај 2010.ВЕЛИКА СЦЕНА ‑ 20 САТИ

15.05. Народно позориште Пирот, Текст - Антон Павлович Чехов

„Крчма“ Редитељ - Владимир Лазић

16.05. Народно позориште Ниш, Текст – Бранислав Нушић

„Госпођа министарка“ Редитељ – Душан Јовановић

17.05. Народно позориште Ужице, Текст – Михаил Булгаков

„Мајстор и Маргарита“ Адаптација и режија – А. Лукач

18.05. Народно позориште Лесковац и Народно позориште При-

штина, Текст – Василиј Сигарев

„Змијско легло“ Редитељ – Ненад Тодоровић

19.05. Шабачко позориште

Текст – Хармс, Введенски, Заболоцки, Павлова, Зошченко, Бо-

гајев, Зошченко, Мајаковски „Догађај у стану бр. 2“ Концепт,

режија и сцена – Никита Миливојевић

20.05. Крушевачко позориште, Текст – Марин Држић

„Дундо Мароје“ Адаптација и режија – Кокан Младеновић

21.05. Позориште Тимочке крајине ''Зоран Радмиловић'' Зајечар

Текст – Христо Бојчев

„Оркестар Титаник“ Режија – Давид Путник

22.05. Представа у част награђених, Пулс театар Лазаревац

Текст – Љубомир Симовић

„Хасанагиница“ Адаптација и режија – Милош Јагодић

Цена улазница 400 дин. Комплет карата 2.200 дин.

„МАЛИ ЈОАКИМ“ – ПРЕДСТАВЕ ЗА ДЕЦУДЕЧЈА СЦЕНА

15.05. 10 сати Шабачко позориште

„Наталија и гусари“ Текст и режија Љубиша Баровић

18.05. 12 сати Пулс театар Лазаревац

Текст и режија – Саша Б. Латиновић „Црно јагње“

19.05. 12 сати Народно позориште Лесковац

Текст – Ксенија Јовановић

„Мала принцеза“ Адаптација и режија – Стојан Младеновић

20.05. 12 сати Народно позориште Ужице

Текст – Александар Поповић

„Црвенкапа“ Режија – Милан Нешковић

21.05. 12 сати Крушевачко позориште

Текст – Ханс Кристијан Андерсен

„Три прасета“ Режија – Зоран Лозанчић

22.05. 12 сати Позориште Тимочке крајине ''Зоран Радмиловић''

Текст и режија – Миливојe Млађеновић

„Смрђа злопогрђа“

Цена улазница 200 дин. Организована посета 150 дин.

ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ: СУСРЕТИ АКАДЕМИЈА15.05. 12 сати: Факултет уметности у Новом Пазару.

Текст Вилијам Шекспир

„Отело“ Режија Енвер Петровци и Аида Кожар

16.05. 12 сати: Факултет уметности Приштина - Звечан. Текст

Милена Марковић „Шине“ Редитељ Александар Ђинђић

17.05. Факултет уметности у Новом Пазару - департман у Нишу.

Текст Људмила Разумовска

„Драга Јелена Сергејевна“ Ментор Ирфан Менсур

Шејк спеаре Жанровски коктели

Материјал Вилијам Шекспир

Рецептура: Бранислав Лечић, Александар Михаиловић

15. – 22. у 18 сати Критичарска радионица

15. – 22. после представе округли сто критике (Дејан Пен-

чић Пољански – водитељ)

По чертвти пут у Ноћи му-

зеја Шабац ће се представити на

11 дестинација са већим бројем

програма. Прошле године са 12

дестинација и 20.000 посетила-

ца Шабац је био трећи у Србији,

после Београда и Новог Сада, и

једини бележи повећање броја

посета, истакла је Ана Лазић,

руководилац ШЛФ, на конфе-

ренцији за новинаре. Међу-

општински историјски архив

приређује изложбу који показује

богат културни, забавни и спорт-

ски живот Шапца од 1923. до

1943. године. У том периоду

организована су бројна преда-

вања познатих научника и про-

фесора, више од три стотине

представа, међу њима и позо-

ришта из Београда, Загреба,

Љубљане, уз бројне концерте.

Народни музје припремио је

ретроспективну изложбу Маре

Лукић-Јелесић, истакнуте

српске сликарке, са тридесетак

уља на платну из раног перио-

да, као и цртежа и фотогра-

фија. Шабачка гимназија уз по-

моћ Британског савета прире-

ђује изложбу „Дарвин данас“,

што говори о актуелности овог

великог научника. Библиотека

шабачка фотографијама из про-

шлог века ће приказати „Шабац

издалека“, а омогућено је учла-

њење уз попуст. Шабачко позо-

риште, иако организује Фести-

вал Јоаким Вујић, амбициозно

представља поројекат „Позо-

риште, првих 25 векова“. Посе-

тиоци ће моћи да виде античке

позоршине маске, костиме из ко-

медије дел арте, лондонског

„Глоба“, као и многе друге садр-

жаје позоришног живота. Ме-

дицинска школа „Др Андра

Јовановић“ на иницијативу уче-

ничког парламента и у органи-

зацији Друштва љубитеља фи-

зике уприличила је чак три про-

грама, од „Мале ноћне физике“,

„Физике људских чула“ до вео-

ма актулне теме „Клима ли се

клима“. Предевиђено је да се ова

предавања одрже на отвореном

а у случају кише манифестација

ће се одржати у школи. Школа

за уметничке занате организује

изложбу „Трагови клокотриста“

а представиће се професори

различитог ликовног израза. И

овде је предевиђено излагање на

отвореном простору. Удруже-

ње ликовних стваралаца, у својој

галерији у ПЦ „Тријумф“, при-

ређују изложбу Зорана Јовано-

вића-Зокса, младог уметника

који користи уз тра-

диционалне технике

и савремене техно-

логије. Музичка

школа „Михаило

Вукдраговић“ кроз солистичке

концерте, наступ оркестара и

хора, изложиће и музичке ин-

струменте на којима ће посе-

тиоци моћи да свирају. Овога

пута све се одржава у пешачкој

зони, у простору који се рено-

вира у Господар Јевремовој ули-

ци. Културни центар Шабац у

галерији приређује изложбу

Мирјане Бобић-Мојсиловић на

тему „Јужна мора“, у холу ће

бити приказиван петнаестоми-

нутни филм Јелене Пантелић о

пејзажној архитектури, а у баш-

ти Група „Педикулис пубис“

наступиће у ритму Бијелог дуг-

мета. Народни музеј и Зави-

чајно друштво „Први српски

устанак“ на Мишару предста-

виће јунаке Мишарског боја,

уз маскенбал, изложбу ученич-

ких радова, фоклорни наступ и

позоришну представу. За ову

прилику од Шапца до Мишара

возиће фијакер. Д.Е.

НОЋ МУЗЕЈА У ШАПЦУ

Променада кроз уметност и време

У суботу 15. маја са почет-

ком у 19.40 сати, отпочеће свеча-

но отварање 46. Фестивала „Јоа-

ким Вујић“.

На платоу испред позо-

ришта биће одржан кратки пер-

форманс уз учешће мажоретки-

ња, плесних група, глумаца и

деце глумаца.

Уз фанфаре и ватромет фе-

стивал ће бити свечано отворен.

Гост на отварању је Љубо-

мир Убавкић Пендула, који је

деценијама један од стубова но-

сача театарског стварања ван

Београда и фестивала Јоаким

Вујић.

Радни део фестивала ће по-

чети још у преподневним сатима.

У 10. сати у оквиру програ-

ма „Мали Јоаким“ Шабачко по-

зориште изводи представу за

децу „Наталија и гусари“.

У 12. сати, у оквиру сусрета

позоришних глумачких

високих школа у

Србији, факултет

уметности у Но-

вом Пазару при-

казује представу

„Отело“ у ре-

жији Енвера

Петровција.

У 19. сати, у

фоајеу позориш-

та, биће промо-

висана књига

„Век песме Санта

Марија Де Ла Салу-

те“ Зорана Лазина. О

књизи говоре Дејан Пенчић По-

љански и аутор.

После извођења прве пред-

ставе у конкуренцији, Чехов-

љеве Крчме Пиротског позо-

ришта, у 22. сата одржа-

ће се први разговори

за округлим столом

критике на Ма-

лој сцени Ша-

бачког позориш-

та.

Већ првог

фе стивалског

дана биће при-

казано пет раз-

личитих програ-

ма.

Очекује се да

овај 46. Фестивал по

реду, бар по редитељ-

ским именима, буде један од

најквалитетнијих.

46. Фестивал „Јоаким Вујић“

Page 11: PodrinskE 125

Уметност још једном пока-

зује своју свемоћ... Бележимо

лепу сарадњу установа културе

Града Шапца и Општине Бога-

тић, Народног музеја и Култур-

ног центра из Шапца, Дома кул-

туре из Прњавора, Културно-об-

разовног центра из Богатића, За-

дужбинског друштва „Први

српски устанак“ Мишар... Лепа

слика када се слике покрену...

Крајем априла Мишар је, у

својој галерији, након „Дрине“,

угостио дела Ликовне колоније

из Совљака... Уз топло под-

сећање на Мачванску сликарску

школу, великог Милића од Мач-

ве, створено за једанаест годи-

на колоније у Совљаку ... За

сећање, дар председнику Оп-

штине Богатић, Раденку Пет-

рићу –књига Богдана Секенде-

ка „Којекуде, његовим трагом“,

трагом великог Вожда, и трагом

мишарског Задужбинског

друштва... Није изостала ни

мачванска песма, уз мушку из-

ворну певачку групу из Бадо-

винаца...

Порука директора шабачког

Народног музеја, Бранислава

Станковића, иницијатора „по-

кретања“ слика... О жељи да се

прича о култури измести из гра-

да, у места и месне заједнице где

за то постоје услови, а Мишар

је једно од таквих места заси-

гурно...

... На путу ка Богатићу,

4.маја, Мишарци, уз ретро-

спективну изложбу дела наста-

лих на ликовној колонији „Ми-

шар“ (коју од 1999.године ор-

ганизују Задужбинско друштво

„Први српски устанак“ и Кул-

турни центар), на петнаестину

дана, застадоше у прелепом зда-

њу Дома културе у Прњавору...

Уз историјски час Богдана Се-

кендека, и кратки програм чла-

нова Омладинске секције За-

дужбинског друштва из Миша-

ра (Весне Вујатовић, Душана

Симића и Филипа Рајковића),

порука и трајни задатак су -

чување вере и обичаја. А, како,

у име домаћина, Божидар Пан-

товић поручи – „Лепота ће спа-

сити свет“... То поручују и

бројни уметници који годинама

стварају под окриљем ликов-

них колонија „Мишар“, „Сов-

љак“ и „Дрина“ ... Ц.Љ.

Нове слике Ане Машић чине

велико задовољство у простору

Библиотеке шабачке... И сам

назив изложбе о „Тацни пуној

радости“ упућује на доживљај

богатства боја и мотива... А до-

вољно је видети тај спектар

боја, Анине слике, и поверова-

ти да свако од нас има неку своју

тацну радости која га негде

чека... Само је део је поздрава и

поруке, у име домаћина, Биб-

лиотеке шабачке, директорке

мр Соње Бокун Ђинић.

Довољно говори већ податак

да је то треће самостално пред-

стављање, с обзиром да се ради

о младој уметници, нагласила је

историчар уметности Татјана

Марковић, истичући изложбу

Ане Машић, као још једну у

низу интересантних и значајних

које се приређују у холу Биб-

лиотеке шабачке... Указала је на

Анине различите приступе и

различите сфере интересовања

и истраживања:

- Поставка указује на то

да се ради о уметници која је

жељна истраживања. Заправо

та „Тацна пуна радости“, чини

ми се да може да се примени и

на њена истраживања у ликов-

ној уметности, и да нам оваква

изложба пре свега указује на ра-

дост стварања. Ја бих то тако

ишчитала из једне овакве по-

ставке, јер, чини ми се да она за-

иста приступа не само са једном

специфичном приљежношћу,

него са једном, пре свега ра-

дошћу стварања својих дела...

Посматрајући Анине слике, ви

заиста доживљавате ту њену

радост. Оно што даје једну по-

себност њеном сликарству је

то што, пре свега, Ана користи

извесну декоративност на

својим сликама, али, оно што

мене, као историчара уметности

радује, то је чињеница да се не

ради о декоративности ради де-

коративности, него о декора-

тивности ради ликовности. То

истраживање различитих одно-

са боја, ритма, динамике, све се

то врло јасно ишчитава на ње-

ном сикарству, и то је оно што

даје једну посебну дубину ње-

ном стваралаштву“. Указала је и

на лепоту коју сликама Ане Ма-

шић доносе примена различи-

тих материјала и лагана кола-

жирања, потом, на интересантан

детаљ, исписаних назива слика,

који је у функцији и ликовног за-

писа, као и на њену невероват-

ну способност да чак тривијал-

не предмете из непосредног

окружења третира једнако оз-

биљно као и било коју другу

тему кроз историју уметности...

„Тацна пуна радости“ је нешто

што је део живота, и значајан

део сликарства Ане Машић... У

холу Библиотеке шабачке, из-

ложба отворена 5.маја, може се

погледати још данас и сутра.

Ц.Љ.

1113. мај 2010. www. podrinske.comКУЛТУРААНА МАШИЋ У БИБЛИОТЕЦИ ШАБАЧКОЈ

Тацна пуна радости- Изложба сабира све што

сам урадила у последње две-

три године, то је тај мој неки

сликарски опус, који сам на-

звала „Тацна пуна радости“. И

ја бих волела да изазива ра-

дост у било каквом облику, ве-

лику неку лепу емоцију, по-

што су лепе емоције мене

држале док сам ове слике

сликала. И углавном сам се

трудила да бирам неке моти-

ве који буде неке лепе емо-

ције“... Уз сликање и про-

светни рад, бави се и још не-

ким стварима из примењене

уметности, ради мозаике, му-

рале, осликава намештај...

„али, сликарство је моја љу-

бав“, признаје Ана Машић...

Ана (Пејдић)Машић, рођена је 1979.године у Шапцу, живи

у Београду. 2004. године дипломирала је на Факултету приме-

њених уметности у Београду, одсек зидно сликарство (три го-

дине касније магистрирала). Члан је УЛУС-а од 2006.године.

Бави се сликарством, зидним сликарством и просветним ра-

дом. Пре две године постала је доцент за наставу из предмета

Вечерњи акт, на Академији класичног сликарства, при Уни-

верзитету EDUCONS, у Сремској Каменици.

Од 1999.године учествовала је на бројним заједничким из-

ложбама а приредила је и две самосталне (у Библиотеци ша-

бачкој) - „Пругом до кавеза“ (2005.) и магистарска поставка

„Moonwalk“ (2007.године)... Две хиљаде прве била је добитник

награде „Игор Белохлавек“, за младог уметника, на Октобарском

салону у Шапцу.

СТОЈАН АНИЧИЋ ОКИ У ГАЛЕРИЈИ УЛС У ШАПЦУ

Цртеж као уметнички исконПетог маја, накратко се Ате-

ље класичног сликарства

Стојана Аничића Окија, из Ба-

довинаца преселио у Шабац,

уз истински дар, бројним по-

штоваоцима уметности - из-

ложбу „Цртеж“: „С обзиром да

је цртеж на неки начин тај умет-

нички искон, који постоји већ

неких тридесетак и кусур хи-

љада година, остао је и дан да-

нас, заиста један онако први и

основни корак ка сликарству... Ја

прво направим цртеж, или лавир

или класични цртеж, тако да је

то на неки начин моја при-

премна варијанта за даљу сли-

ку...“, збори аутор... „Сјајан

цртач, изванредан пејзажиста,

лавир мајстор... Оки надогра-

ђујући и надзиђујући, примар-

ну кристалну решетку слике, до-

хвата надреално. Ето нас пред

његовом и нашом сликом, пред

озидом од љубави, промишља-

ња – пред поруком“, бележи у

каталогу сликар Михаило Гли-

горић Глиша... Ту су и речи

Милутина Дедића, да „Стојано-

ви цртежи, портрети, ведуте

Шапца, одређене композиције и

слично, одишу зрелошћу, све-

жином и непосредношћу...“

...Аничић је рођен 1974.го-

дине у Богатићу, завршио је

Вишу школу ЛПУ у Београду

(одсек ликовне културе), живи у

родним Бадовинцима, где и ради

као ликовни педагог, го-

динама је члан шабачког

Удружења ликовних

стваралаца... Иза њега је

седам самосталних

представљања, многа

групна, као и учешће на

бројним ликовним ко-

лонијама... Поносан је

на рад са младима: „За

ових десет година неких

десетак клинаца изашло

је у шабачку Уметничку

школу, што на неки на-

чин и јесте моја мисија

у том селу“... Неминов-

но подсећање и на Мач-

ванску сликарску шко-

лу: „Ја сам се, ипак, вра-

тио једној класици, кла-

сичном пејзажу, кла-

сичном цртежу, и тако сам, на

неки начин, и назвао свој атеље

– „Атеље класичног сликарст-

ва“...

Инспиративна и Овидијева

мисао водиља, забележена у ка-

талогу изложбе, да „Сваки човек

у себи носи смисао за складне

вредности, што их развија бав-

љењем уметношћу, смисао што

га простак никад неће стећи“...

И позив да се Аничићева из-

ложба, још данас и сутра по-

гледа у галерији Удружења ли-

ковних стваралаца Шапца...

Ц.Љ.

УМЕТНОСТ СПАЈА

Совљак у Мишару,Мишар у Прњавору

Page 12: PodrinskE 125

12 www. podrinske.com 13. мај 2010.ДРУШТВО

Из више од 150 школа из

целе Србије на конкурс за ли-

ковне и литералне радове при-

стигло је око десет хиљада ра-

дова од којих су чланови жирија,

и то најеминетнији српски пис-

ци и песници, изабрали најус-

пешније. Члановима жирија, у

саставу: Добрица Ерић, Раша

Попов, Милован Витезовић,

Миња Субота, имали су тежак

задатак, али оно што је за нас

Шапчане најважније - међу на-

грађенима се нашао литерални

рад ученице трећег разреда ОШ

“Николај Велимировић“ Јелене

Југовић. Мала Јеца је имала

прилике да се упозна и фото-

графише са бројним познатим

личностима из културног и јав-

ног живота наше земље а ма-

лишане је обрадовало и прису-

ство 40 песника и писаца као и

позната лица са малих екрана,

као што су Бора Чорба, Тијана

Дапчевић, Огњан Радивојевић,

Бода Нинковић, Бане Трифуно-

вић и други. Сви награђени ма-

лишани добили су диплому и

књигу Антологије поезије за

децу – „Најлепше из Витеза“. А

сам директор „Витезовог про-

лећа“ Недељко Попадић рекао је

да Србија има изузетне будуће

песнике и уметнике што је овај

конкурс свакако и показао. Ми

Шапчани и редакција Подрин-

ских смо изузетно поносни што

се у оваквој уметничкој елити

нашла и наша Јелена Југовић.

Х.К.

НА „ВИТЕЗОВОМ ПРОЛЕЋУ“ НАГРАЂЕНАИ ЈЕЛЕНА ЈУГОВИЋ УЧЕНИЦА ИЗ ШАПЦА

Мала Јеца у одабраном друштву

ЈЕЛЕНА ЈУГОВИЋ И РАША ПОПОВ

У оквиру Недеље Црвеног

крста, 11. мај, традиционално је

посвећен добровољним дава-

оцима крви. У уторак су, у Шап-

цу, „овим људима добре воље и

великог срца“, уз пригодну

свечаност, у Културном центру,

уручена признања.

„Драго ми је да смо данас

сви заједно, иза нас је хиљаде

спашених живота; признања су

нам само знак пажње и мотив за

даље, да наставимо док нас

здравље служи, и са циљем да

подстакнемо младе да пођу на-

шим стазама“... Можда је најбо-

љу одредницу њихове својеврс-

не мисије, дао један од њих, Зо-

ран Максимовић, управо уз ове

речи, након добијеног признања.

А 75 пута је пружио руку и да-

ровао оно најдрагоценије... Уз

њега, са истим признањима и

Милан Јовановић, из Мле-

каре, Иван Димитријевић, из

Електродистрибуције, Стојиша

Гаврић, из Рибара, Паја Бурма-

зевић, са Летњиковца, Лаза

Петровић и Драгорад Јакшић, из

Мајура, Владета Јеремић, из

Завода за јавно здравље, који је у ме-

ђувремену стигао и до бројке од

осамдесет једног давања. Лично

признање, уз поздрав.

- Поздравио бих све људе

добре воље, моје колеге и коле-

гинице, моје дивне пријатеље“.

И упућује и ону трајну порука

свима, посебно младима: „Ваше

мало, многима значи много“.

Уз признања за хуманисте у

више колектива и месних зајед-

ница, на свечаности, за 50 пута

даровану крв, признања Црве-

ног крста добило је 15 хума-

ниста. На Светски дан добро-

вољних давалаца, 14.јуна, при-

пашће им и дар Града Шапца – тра-

диционално, ручни часовници.

Признања Црвеног крста за

најхуманије средине припала

су, међу колективима - Јавно-ко-

муналном предузећу „Стари

град“, шабачком „Хемофарму“

и „Електродистрибуцији“, као

и месним заједницама Петко-

вица и Бела Река. Уручио их је

секретар шабачког Црвеног

крста Драгиша Ковачевић.

Није изостало ни велико

хвала, од представникаЦрвеног

крста, који су, не само органи-

затори ове велике и значајне

активности, већ истински

пријатељи... Хвала у име ша-

бачке Опште болнице и Службе

за трансфузију изрекао је на-

челник др Митко Брајић. Речју

и игром, хвала су упутили мла-

ди волонтери Црвеног крста,

чланови Уметничког ансамбла

„Чивија“ и плесне групе Основ-

не школе „Јеврем Обреновић“.

Ц.Љубић

НЕДЕЉА ЦРВЕНОГ КРСТА

ЉЉ уу дд ии дд оо бб рр ее вв оољљ ее ии вв еелл ии ккоогг сс ррцц аа

Ђорђе Поповић и Зоран

Радаковић, по сто пута даро-

вали су крв. На питање-молбу,

може ли се испричати толика

хуманост, њиховим речима све

је тако „просто“... А њихово

дело је тако Велико...

- От-

прилике

40 годи-

на то је,

ако чо-

век даје

само по

три пута

годиш-

ње, по-

гледајте колико је то година.

У Економској школи сам ра-

дио, ја сам професор физичког

васпитања био.Отприлике ова-

ко, треба неко да да подстицај

овим млађим, и онда су мене

тако као млађег изабрали, да

дам лични пример. Ја мислим

да је то најјачи пример који

може да буде – уз осмех, док

рачунамо колико је то литара,

говори Ђорђе Поповић.

- То је дуга прича, из војске,

од седамдесет шесте, тада сам

први пут дао крв. Кад сам се

запослио у фирми, Зоркиној –

Заштити биља, наставио сам са

колегама и до данас дани – збо-

ри Зоран Радаковић. „Заштита

стала, Зоран не“, би наш ко-

ментар, а Зоран то потврђује

причом о

наследни-

ку: „Имам

сина, осам-

десет пето

годиште, и

он је почео

да даје крв,

и већ има

петнаестак

давања, ако буде хтео може

да ме наследи и пређе. Ја ћу се,

надам се борити кол’ко још бу-

дем мо’го, све док ме здравље

издржи и подржи.“ Младима

порука-савет, да почну, „као

што смо и ми почињали“,

„први пут“, „па ће да виде

како то изгледа, да ће упозна-

ти и добити много пријатеља,

другова. Кад се почне само

једном, све је лакше“.

Хуманост без граница:

На свечаности, 11.маја,

уручене су и награде учени-

цима који су били најбољи на

литерарном и ликовном кон-

курсу на тему „Крв живот зна-

чи“. Честитке, уз жељу да и

они једнога

дана поста-

ну добро-

вољни дава-

оци крви.

У ликов-

ном изража-

вању, у кон-

куренцији

од првог до четвртог разреда,

прво место припало је Мили-

ци Марчић, а друго Наталији

Топаловић (обе су из ОШ „Ни-

колај Велимировић“). Међу

старијима, од петог до осмог

разреда, Љубици Гаврић, из

школе у Мајуру, припало је

прво место, друго Милану Тео-

дорчевићу, из ОШ „Јанко Ве-

селиновић“ и треће Младену

Бојичићу из ОШ „Ната Јели-

чић“.

У литерар-

ном стваралашт-

ву, награде су ос-

војили, за прво

место, Алексан-

дра Живковић,

из ОШ „Краљ

Александар Ка-

рађорђевић“ из Прњавора; дру-

га је била Ема Одоровић, чла-

ница Омладинске теренске

јединице Црвеног крста а тре-

ћа Тамара Марковић, такође из

школе из Прњавора.

Крв живот значи

МЛАДЕН БОЈИЧИЋ

ЂОРЂЕ ПОПОВИЋЗОРАН РАДАКОВИЋ

Много је оних који су својом

хуманошћу помогли и пружили

помоћ болеснима, даривајући

им оно највредније – своју крв.

Један од њих је и Милош Мар-

ковић познат по надимку Љу-

бовија. Рођен је 12.10.1952. год.

у Љубовији. Први пут крв је дао

1970. год. током служења војног

рока у Пули, и од тада почиње

његова активна „хуманост“. Ра-

дећи у бродоградилишту „Тито“

у Београду крв је дао 22 пута.

Напушта Београд 1980. год. и

прелази у Шабац у „Беле лимо-

ве“. Ту наставља са интензив-

ним давањем крви, па су га као

великог хуманисту изабрали за

председника добровољних да-

валаца крви „Белих лимова“.

Функцију и данас обавља ху-

мано и срчано као и првог дана.

Био је иницијатор акције раз-

мене крви. Сваке године по два

пута организовали су се сусре-

ти са даваоцима крви „Сартид“

– Смедерево, уз пријатно дру-

жење, размену искуства и му-

зички програм. Велика је ште-

та што се ове акције више не ор-

ганизују, јер руководство фирме

нема слуха за ове хумане људе.

Сада Миша и остали хуманисти

одлазе на туђе акције, дока-

зујући да су увек ту када је

најтеже. Протекле 2009. год.

дао је крв три пута на акцији да-

валаца крви „Електродистри-

буције – Шабац“. Многа при-

знања и захвалнице красе дом

овог хуманисте. Сваки пут када

да крв Миша се осећа задовољ-

но, јер зна да тако помаже бо-

леснима да сачувају оно највред-

није – живот.

Миша-Љубовија до сада је

дао крв 93 пута, и како рече, ако

бог да и здравље га послужи,

даће крв и 100-ти јубиларни

пут. Од срца му желим да ту

своју жељу и оствари. Велика је

част познавати овог хуманисту,

И ХВАЛА МУ ЗА СВАКУ

БОЦУ КРВИ.

Марија Марковић

МИЛОШ МАРКОВИЋ – ЉУБОВИЈА

Хуманиста великог срца

Page 13: PodrinskE 125

PENZIONERИНФОРМАТИВНИ ДОДАТАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ГРАДА ШАПЦАБРОЈ 1 13. МАЈ 2010.

Да ли ће пензије бити уск-лађиване са трошковима жи-вота или са растом зарада(што обезбеђује веће по-већање), једна је од најакту-елнијих тема међу пензио-нерима Србије. Формула заусклађивање пензија изазовје и за многе европске земљекоје реформишу своје пен-зијске системе. Углавном сетражи комбинација економ-ских и социјалних каракте-ристика које ће омогућитида системи буду и економскиодрживи и социјално при-хватљиви.

Србија има 1,6 милионапензионера и, према про-гнозама, број пензионерарашће брже него број раднихместа. Статистика каже да јеод целокупног броја старос-них пензионера свега 18,8одсто остварило пун пен-зијски стаж, а приближно исваки пети пензионер уСрбији остварио је право напензију захваљујући бене-фицираном радном стажу.Процењује се још да је де-ведесетих година на десети-не хиљада грађана коруп-цијом остварило право наинвалидску пензију.

Реформа пензијског си-стема намеће се као прио-ритет и са економског и са со-

цијалног становишта. Србијаје прошле године морала дасе задужи да би исплатилапензије. Са сличним про-блемом ове године суочавасе Грчка, потенцијално Ита-лија, Шпанија и Португалија,а њихова задуженост у ве-ликој мери је резултат нере-формисаних пензијских си-стема.

Прелазак са усклађивањапензија са растом зарада наусклађивање са трошкови-ма живота била је једна одпрвих реформских мера којесу спроводиле многе ев-ропске земље. Наши струч-њаци упозоравају да се мо-рају добро анализиратиефекти различитих формулаза усклађивање пензија. По-

ред швајцарске формуле,која подразумева усклађи-вање пензија 50 одсто сарастом зарада и 50 одсто сатрошковима живота, постојеи друге које се мање осла-њају на раст зарада. На при-мер, финска формула, која под-разумева усклађивање 80 одстоса трошковима живота и 20 од-сто са растом зарада.

У 2010. години за исплатепензија Србија мора да обез-беди четири милијарде евра.Држави много, пензионеримамало. Биће потребно многодобре воље и договарања,јер јавни пензијски системједан је од стубова друштваи у економском и у социјал-ном погледу.

Ст.М.

АКТУЕЛНИ ПЕНЗИЈСКИ СИСТЕМ НЕОДРЖИВ ‑ РЕФОРМА НЕДОВОЉНО ЈАСНА

ГГуушшћћее ссииттоо ззаа ппееннззиијјее

УЗ ПРВИ БРОЈГрад Шабац има преко 22 хиљада пензионера, што

је цео један мањи град. С обзиром да се ради о људи-ма од којих је већина свој радни век остварили на овомпростору, уградила знање и креативност у живот општине,а многи настављају да то раде и сада, Град има обаве-зу да о њима брине с поштовањем, а једна од обавезаје и правовремено и објективно информисање. Различитеинформације из различитих медија понекад збуњују овупопулацију, нарочито у време економске кризе и најавереформе пензионог система, што је додатни разлог да"Подринске", уз помоћ Града Шапца, покрену подлистаккоји ће се бавити овим питањима.

"Пензионер" ће од овог броја бити саставни део на-ших новина. Уз ангажовање професионалних новинара,очекујемо и пуну сарадњу оних којима је и намењен под-листак - пензионера. Пишите о чему желите да читате,питајте, сугеришите, хвалите, критикујте.

Редакција

Према попису из 2002. године, општина Шабац има122.320 становника. Сам град Шабац, са приградским на-сељима, око 70.000 становника. Најбројнији, према ста-росној структури, у граду су људи између 45 и 49 годинаживота.

Од близу 28 хиљада људи који раде, највише је за-послено у прерађивачкој индустрији, затим трговини,здравству и образовању. Већина предузећа у општини суприватна, затим следе задружна, мешовита, па друштве-на. Просечна плата је око три стотине евра нето.

Један од приоритета у раду градске управе је смање-ње незапослености, али она и даље износи 24,5 процената.Међу незапосленим (близу 14.000) највише је младих до30 година старости.

ШАБАЦ 16.908 834 4.441 22.183БОГАТИЋ 1.771 200 3.027 4.998КОЦЕЉЕВА 848 77 1.599 2.524ВЛАДИМИРЦИ 1.177 96 2.180 3.453

ОПШТИНА ЗАПОСЛЕНИ ПРЕДУЗЕТНИЦИ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИ УКУПНО ПЕНЗИОНЕРА

Радна група завршила јеПредлог измена Закона опензијском и инвалидскомосигурању, а измене ће сепримењивати поступно до2023. године. Оштрији кри-теријуми за пензионисањенајвише се тичу жена и рад-ника са бенефицираним ста-жом. Верзија закона, при-премљена за Владу, остављаминистарствима да утврдерадна места за која вишенеће важити бенефициранистаж, а највеће промене могуда очекују запослени у Ми-нистарству унутрашњих по-слова, где би требало да сесмањи десет хиљада рад-них места са бенефициранимстажом. Иначе, Србија је ев-ропски рекордер по питањубенефицираног радног ста-жа. Предлог измена ПИО за-кона подразумева елимини-сање бенефицираног стажаза велики број радних местакоја немају истински основ застицање повлашћеног пен-зијског положаја, бенефици-раног стажа, попут админи-стративних послова у војсциили полицији.

Сваке наредне, почев од2011. године, повећаваће сеи старосна граница за пен-зионисање са бенефицира-ним стажом за четири месе-ца. Потребан стаж за женекоје одлазе у пензију на ос-нову пуног стажа биће 38уместо 35 година. И жене имушкарци који су намирилипун радни стаж, у пензију не

могу ако не испуне мини-малну старосну границу, којаће, уз постепено померање,бити 58 година. Како и са-дашњи закон предвиђа, женеће у старосну пензију ићи ушездесетој, а мушкарци ушездесет петој години. Новазаконска решења повољнијасу само за студенте, који ћепородичну пензију моћи дакористе три године дуже, а напородичну пензију брачногпартнера, чекаће се дуже.Старосна граница, која садаважи за жене, са 50 помера сена 53 године, а за мушкарце са55 на 58 година, поступно за пошест месеци годишње.

Предлог закона предвиђада 1. априла 2011. годинепензије буду увећане за ше-стомесечни раст трошковаживота, а тек када растдруштвеног производа будевећи од четири одсто, пен-зионери могу да очекују до-датну повишицу.

ПРЕДЛОГ ИЗМЕНА ЗАКОНА О ПЕНЗИЈСКОМ И ИНВАЛИДСКОМ ОСИГУРАЊУ

Маказе за бенефицирани стаж

Међународниспоразуми

Србиjа има споразуме осоцијалном осигурању са 25земаља, којима су регули-сана питања признавањастажа, здравственог осигу-рања, исплате пензија, дечјихдодатака и других давања.Усаглашен текст споразумаса Канадом. У плану - Грчка, Ру-сиjа, Кипар, Аустралија, Нови Зе-ланд, Украјина, Квебек.

Page 14: PodrinskE 125

Лидер ПУПС др ЈованКркобабић за другипредседнички мандатдобио једногласну под-ршку 3409 учесника Дру-ге изборне скупштине(конгреса) из целеСрбије. У Сава центру,председник Србије Бо-рис Тадић рекао да из-бора неће бити пре 2012.године. Конгресу прису-ствовали амбасадори идипломатски представ-ници Русије, Америке,Јапана, Кине, Словачкеи неких земаља бившеЈугославије

Крајем прошлог месеца,тачније 25. априла, у бео-градском "Сава центру" одр-жана је Друга изборна скуп-штина Партије уједињенихпензионера Србије (ПУПС),која по значају, броју учесни-ка, порукама које су упућенеиза говорнице и "тежини" којусу дали гости својим прису-ством, значила Конгреснајстарије популације уСрбији. Конгресу је прису-ствовало 3409 од 3420 по-званих учесника из свих оп-штина у Републици у којимаПУПС има своје општинскеодборе. И сви су, без резер-ве, предложили да се запредседника по други путбира др Јован Кркобабић,на чију је иницијативу 2005.године и формирана Пар-тија уједињених пензионераСрбије.

Поздрављајући топлимречима учеснике Конгреса, азатим у свом двадесетоми-нутном експозеу, др Кркоба-бић је још једном подсетио даје ПУПС формиран када супензионери схватили да им јетадашња власт, уз помоћ ме-ђународних економски ути-цајних чинилаца, запретилагеноцидом!

Неупућеним можда је речгеноцид (или истребљење)на овом месту прејака, алиако се зна да је тадашњапројекција српске власти упензионој политици преманајстаријој популацији билакатастрофална, било која

друга реч била би неодгова-рајућа. Заправо, било је за-мишљено да просечна пен-зија већ у овој години будедоведена на ниво 39 одстопросечне плате (у јавном сек-тору), а идуће, 2012. године,чак за још 10 одсто мање!Није тешко израчунати ко-лика би просечна пензијаове године била ако се зна даје просечна плата у јавномсектору нешто већа од 34.000динара.

У таквом просеку, нарав-но, најгоре би прошли пен-зионери са најнижим прима-њима. А таквих је у Србијинеколико стотина хиљада!Да је примењен пројектованиконцепт, било би као по на-родној: ишчупај комарцуногу...

Већина пензионера уСрбији (а има их више од ми-лион и 600 хиљада), међу-тим, или нису схватили у как-вом ће се положају наћи, илису острашћени "левом" или"десном" идеологијом, заве-дени обећањима, наивношћу,можда жељом деце и унуча-ди, на мајским изборима2008. године, уместо за себеи своју партију, гласали су задруге политичке опције, па јеПУПС "изборио" само пет по-сланичких мандата. Али са-свим довољно да се ВладаСрбије није могла саставитибез пензионера. А саставилесу је оне странке које су ува-жиле програм и испуниле по-литичке захтеве ПУПС и ње-гових ближих коалиционихпартнера (СПС и ЈС). Пензијесу повећане 2008. године за10 одсто, и сада је просечнапензија 63 одсто од просечнеплате у јавном сектору.

Да је владајућа већинастабилна и да избора нећебити пре пролећа 2012. го-дине, када истиче четворо-годишњи мандат садaшњеВладе, потврдио је на Кон-гресу и председник Репуб-лике Србије (и председникДемократске странке) БорисТадић, наглашавајући да биза Србију било погубно кадаби њом (за)владале ретро-градне политичке партије,које програмски не нуденишта (ново), а хоће голувласт.

Политичку стабилност по-тврдили су и лидери Со-цијалистичке партије Србије(и министар унутрашњих по-слова) Ивица Дачић и Једин-ствене Србије Драган Мар-ковић-Палма. Они су истакли

да је коалиција ПУПС, СПС иЈС у овом тренутку трећаполитичка снага, што се по-тврђује и на изборима за ло-калне органе власти у вишеопштина и градова.

На Конгресу је говорио иамбасадор Русије Алексан-дар Конузин, као и диплома-

те из других земаља, међукојима су били амбасадоринајмногољудније земље напланети, Кине, са милијардуи 500 милиона становника,Јапана, Словачке, диплома-те Америке и неких бившихјугословенских република.

После свечаног, у радномделу Конгреса председникИзвршног одбора ПУПС Бо-рисав Ковачевић, саопштиоје предлоге општинских од-бора у Србији да се за пред-седника по други пут бира дрЈован Кркобабић. Предлог јепоздрављен френетичним

аплаузом, али су "конгрес-мени" ипак дизањем руку,једногласно, изабрали дрКркобабића за председникаПУПС.

Изабрано је, гласањем,и 50 сталних чланова Главногодбора ПУПС (председници

општинских одбора су чла-нови ГО по функцији). ИзМачванског округа у Главниодбор изабрани су Милорад-Мића Теодосић, председникГрадског одбора пензионераШапца и Томислав Бојић-Мића, председник Градскогодбора пензионера Лознице.

И, на крају, као подсећа-ње најстаријој популацији,пензионерима: Према миш-љењима економских струч-њака, Србија излази из кри-зе, која је ненадано захвати-ла најпре Америку, па цеосвет, и ако дође, у другој по-ловини године, до одмрза-вања плата у јавном сектору,биће одмрзнуте и пензије.Са повећањем једних, доћиће до повећања и других, априче неких финансијскихстручњака да ће идуће годи-не пензије везати за порасттрошкова живота, а не платеу јавном сектору, најблажеречено неће проћи. Јер, ли-дер ПУПС др Јован Кркоба-бић је недавно поручио, предпредстојеће разговоре сапредставницима Међуна-родног монетарног фонда:"Око договореног више не-мам(о) шта да се догова-рам(о)."

2 www. podrinske.com 13. мај 2010ПЕНЗИОНЕРПОСЛЕ ДРУГОГ КОНГРЕСА ПУПС (ПАРТИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ ПЕНЗИОНЕРА СРБИЈЕ)

Кркобабић без премца

ПИШЕ: СТЕВАН МАТИЋ

Право на ослобађањеод плаћања царине имаjусви инвалиди са оштеће-њем од наjмање 70 одсто,укључујући и особе са ош-тећеним слухом. Уз захтевкоји се подноси филиjалиФонда у месту пребива-лишта потребно jе прило-жити и Решење о степенутелесног оштећења, а ако ганема, поднети захтев за ут-врђивање степена телес-ног оштећења. Инвалидимогу да остваре право ку-

повине нових и половнихаутомобила.

Особе са 70 одсто ин-валидитета имаjу право наослобађање од царине, аинвалиди са 100 одсто ош-тећења ослобођени су иПДВ. Молба за повраћаjпореза подноси се Репуб-личком министарству зарад и социјалну политику(Немањина 22, Београд).При подношењу захтева по-требно jе приложити по-стојећу медицинску доку-

ментацију, уколико jе реч олицу са инвалидитетом од100 одсто. У неким слу-чајевима jе, на основу про-цене надлежних, за лица самањим степеном инвали-дитета потребно обавитидодатне лекарске прегле-де.

Возилом увезеним наиме инвалида, без његовогприсуства, могу да управ-љаjу само чланови наjужепородице.

Увоз аутомобила за лица са инвалидитетом

Законом из 2006. године20,5 заосталих пензија по-љопривредницима претво-рено је у јавни дуг који је, упросеку, износио по око83.000 динара. Предвиђеноје да се дуг врати у четирирате, од 2007. до 2010. го-дине, с тим да се на свакуобрачунава камата од 8,5одсто на годишњем нивоу,од 1. јануара 2006. до дана

исплате. Датуме исплатеутврђује Влада. Прва рата(просечно по око 21.000 ди-нара) исплаћена је раније,21. новембра 2006. године,а пре рока, 15. јануара 2007.године, стигла је и послед-ња по реду, четврта рата.Пензионисани пољопри-вредници су 17. јануара2008. године, практично,примили другу рату дуга

која је, са припадајућом ка-матом од 17,61 одсто, про-сечно износила око 24.500динара. За исплату из бу-џета je обезбеђено 4,8 ми-лијарди динара. Законом обуџету предвиђено је да сепреостала рата овог дугаисплати у целости 2011. го-дине, уз обрачун камате од8,5 одсто на годишњем ни-воу.

Јавни дуг пољопривредницима

ДР ЈОВАН КРКОБАБИЋ ГОВОРИ НА КОНГРЕСУ

Page 15: PodrinskE 125

MOJA [KOLAIzlazi jednom mese~no

4Maj 2010.

Подлистак „Моја школа“, популарише успешне, вредне и

талентоване шабачке предшколце, основце, средњошколце и сту-

денте. Успешним и креативним пружа шансу да се искажу кроз:

текстове и тинејџерске приче, записе о музици и спортовима,

бисере са часова, препоруке књига и филмова, литерарне и ли-

ковне радове, стрипове, фотографије и вести о успесима на так-

мичењима.

Радове треба слати на мејл [email protected].

УЗ 31. МАЈ – СВЕТСКИ ДАН НЕПУШЕЊАЕкипа Економско-трговин-

ске школе освојила је друго ме-

сто на Републичком такмичењу

у симулацији суђања. Ученица

Маја Враштановић постала је

најбољи тужилац, а Ана Пет-

ровић је победила у категорији

бранилаца. Овакав успех за-

служује посебну пажњу, а оне

интервју.

Када сте сазнале да ћете

учествовати на такмичењу и

колико вам је било потребно

да се припремите?

МАЈА: - За такмичење смо

сазнале на самом почетку

школске гопдине, па смо тео-

ријске припреме почеле одмах.

Интензивније смо се припре-

мале четири-пет недеља пре

такмичења.

Да ли сте имале трему пре

и током суђења?

МАЈА: - Наравно, то је

била позитивна, пријатна трема.

Али, након што смо извукле

задатак који је требало да изве-

демо, и виделе да није при-

жељкиван, баш нам и није било

драго, чак смо биле љуте!

Какви су твоји утисци о

организацији и такмичењу?

АНА: - По мом мишљењу

организација је била јако добра,

а дружење фантастично! Било је

лапо што су ученици са свих

страна дошли у нашу школу, па

смо могли да се представимо у

пуном сјају.

Да ли сте имали јаку кон-

куренцију?

АНА: - Била је јака конку-

ренција, не може се рећи да

није. Посебно такмичари из

Крушевца, али се не могу зане-

марити ни такмичари из Бео-

града, Ниша...

Можеш ли да нам објас-

ниш систем такмичења?

МАЈА: - У екипи је било

шест такмичара. Председница

већа, судија у екипи, извлачи за-

датак за своју екипу, случај који

треба да се симулира.

Да ли сте задовољне

својим наступом и да ли си

очекивала прво место?

МАЈА: - Разочарење због

извученог случаја није било

оправдано. Јако смо задовољне

својим извођењем! Боље смо се

показале на самом такмичењу

него на генералној проби. Ис-

крено, шушкало се да сам освојила

прво место, али другарице су хтеле

да ме изненаде па су ћутале.

Можеш ли да нам испри-

чаш неку анегдоту са так-

мичања?

МАЈА: - ... Рецимо, у суд-

ници је био присутан један све-

док са узречицом „брате“, и на

свако питање оддговарао је да:

„Брате, милсим, брате...“. Брате,

ово или оно ... Судија нас је спа-

сао смеха лупањем чекића и

реима: „Мир у судници!“. Ето.

Увек сам се дивила онима који

остану прибрани у свакој си-

туацији.

Ивана Авдаловић II/7, Економско-трговинска школа

Ана Живановић, II/7, Економско-трговинска школа

УСПЕХ ЕКОНОМСКО‑ТРГОВИНСКЕ ШКОЛЕ

Шушкало се да смо прве

Волим зиму. Седим у соби и

гледам кроз прозор. У сумрак

једна група птичица стала је на

прозор и тражи храну. Ножице

су им промрзле од хладноће и

црвене се као најслађе јабуке у

јесен.

Тако је лепа зима, тако је

нежна, као зраци сунца који

срамежљиво греју моје лице.

Волим да шетам по сеоском

хладном путу, посебно да шетам

у сумрак када ми снег шкрипи

и бежи испод ногу. А тада је

тако романтично и добро. Ме-

сечина је, а када погледам пре-

ма Месецу снег се цакли као да

је неко просуо хиљаде сићуш-

них огледалаца. Небо је обасу-

то са пуно звезда само некад у

години. Изгледају тако близу, а

ипак су миљама далеко. Иње се

нахватало по оближњем дрвећу

и крововима. Волим зиму. Док

стојим тако сам замишљам да

сам мала пахуљица и да летим

од прозора до прозора и вирим

унутра. Старе баке преду, а деца

се играју сва срећна и весела,

док им црвени обрашчићи по-

скакују од смеха. Ватра гори у

отвореном камину и пуцкета, а

стари мачак се пружио и преде.

Тако је дивно, недостају

само велике санке и коњи, па да

заједно прођу нашим малим се-

лом, као некад уочи Божића.

Ненад Михаиловић, 5-1, ОШ „Војвода Степа“

Липолист

Слика села у сутонЧитање књига у нашем узрасту представља пре свега

подстицај да се лепше и културније иозражавамо. Поред

тога књиге нам помажу да се образујемо и сазримо духовно.

Оне су занимљиве, поучне и требало би их што више чи-

тати како бисмо употпунили себе као личности. Читањем

ми своје знање пренесимо на друге.

Можда је још увек рано за читање неке озбиљније ли-

тературе, али уколико сте спремни на то, ми препоручујемо:

„Сплеткарење са сопственим душом“, (Марија Јивановић),

„Кад си отишао“ (Меги О Фарел), „Детињство“ (Максим

Горки), „Исповест из харема“, „1000 чудесних сунаца“,

„Теса се заљубила“, „Рањени орао“, „Лудо заљубљена“

(Меги Олдерсон), и „Ми деца са станице Зоо“.

Књиге не представљају велике, скупоцене ствари али

на нас остављају огроман утисак, подстичу добро у нама.

Не каже се узалуд да је књига “човеков најбољи пријатељ“.

Заинресујте се мало више и видећете да је тако! Исплати се.

Вилоета Марковић и Бојана Гавриловић 8/3, ОШ „Стојан Новаковић“, (наставник: Раде Алимпић)

ПРЕПОРУЧУЈЕМО КЊИГЕ

За озбиљније читаоце

НЕМА

ЊА

РУЖ

ИЋ, 3

/4 ОШ

“Ј. В

ЕСЕЛ

ИНОВ

ИЋ” Ј

ЕЛЕН

ЧА(УЧ

ИТЕЉ

ИЦА

ЈОВА

НКА

АНДР

ИЋ)

ЦигареЦрни облак изнад њихових глава,

Сваке вечери, сваког дана.

Облак смрти, болести, туге,

Облак на којем никад нема дуге.

Светла соба пуна мрачног дима,

Дима који, на жалост, не смета свима.

Мени смета и жалим се ја,

Али њих не занима.

Дим цигара ремети ми сан,

и штипа моја плућа скоро сваки дан.

Не користим их ја, али људи око мене да,

а то ми баш много смета.

Прсти жути, зуби ружни,

плућа црна, кожа бора пуна.

И шта ту лепо има

Када прија пушачима?

Знам једног човека,

пријатеља мог тате,

изговорио је стих који сви памте.

А он каже:

"Госпођо, то вам је ђавољи код,

остави цигаре одмах и сад".

Знам да дан пун среће

никад доћи неће,

јер цигара све је више

и на целом свету

све теже се дише.

Ђина Симић, 7/2, ОШ „Ната Јеличић“ ЈО

ВАНА

МАЛ

ИВУК

ОВИЋ

, 5/1

ОШ

“НАТ

А ЈЕ

ЛИЧИ

Ћ”(Н

АСТА

ВНИК

МИТ

АР Б

АЈИЋ

)

НИКОЛА ПАУНОВИЋ, 5/1 ОШ “НАТА ЈЕЛИЧИЋ”

(НАСТАВНИК МИТАР БАЈИЋ)

АНА ПЕТРОВИЋ И МАЈА ВРАШТАНОВИЋ

Page 16: PodrinskE 125

II www. podrinske.com 13. мај 2010МОЈА ШКОЛА

Пре 40 година, замишљени

над судбином планете, схва-

тајући да она треба да надживи

сваког појединца, а човечан-

ство никада њу, еколози су по-

кренули прву акцију њене за-

штите. До данас, Земљу више

рањавамо него што је чувамо, а

она сваки наш дар прихвата и

узвраћа.

У ОШ ,,Николај Велимиро-

вић“ негујемо еколошку свест на

више начина и сваки од њих је

у духу идеје да по Земљи треба

ходати, али да је не газити.

Овог 22.априла, ученици

седмог разреда засадили су по

једно дрво у школском дво-

ришту. Одељење VII/5 опреде-

лило се за корисно и лепо, два

родна дрвета (вишња и јабука)

и једну магнолију. Кажу, тако је

у уметности, а волети, чувати и

даровати планету, такође је

уметност и то најзначајнија:

уметност живљења. Једног дана,

показаће својој деци шта су по-

садили и како природа све вуче

ка сунцу. Сада нуде млађим ге-

нерацијама пример за углед. А

све то надгледају професорке

биологије: Данијела Вукосаво-

вић и Данијела Марковић (еко-

лошка секција) и професор гео-

графије Татјана Милановић-За-

платић (географска секција).

Стручну помоћ пружају нам

Славица Радановић (руководи-

лац градског зеленила), Зоран

Марковић (директор ЈКП,,Стари

град“) и Бранислава Тешић (ре-

публички еколошки инспектор).

Од некада сивог и неуглед-

ног дворишта, наша школа је по-

стала мала зелена и цветна оаза

у центру града. Схватамо, сва-

ка борба против сивила искорак

је у будућност, а свако дрво ко-

рен живота за оне који ће се тек

родити.

Можда је и Андрић мислио

и на планету, када је рекао ДА

НАM „ЖИВОТ ВРАЋА САМО

ОНО ШТО МИ ДРУГИМА

ДАЈЕМО“.

Еколози ОШ „Николај Велимировић“

ОШ ,,НИКОЛАЈ ВЕЛИМИРОВИЋ“ ШАБАЦ: ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ

Цветна оаза у центру града

У Школи за уметничке за-

нате 29. априла одржан је јавни

час из музичке уметности који

је показао да млади и у садаш-

њем времену, када су многи

критеријуми, па и музички-про-

мењени, поштују и вреднују

класичну музику и њену уни-

верзалну вредност.

Професорка музичке умет-

ности у Школи за уметничке за-

нате Слађана Николић је, са

много ентузијазма и на врло

креативан начин, са ученицима

другог разреда реализовала

квиз на тему Колико познајете

Баха?

Четири екипе ученика дру-

гог разреда (из сваког одељења

по једанаесторо ученика) су се

такмичиле у познавању Баховог

живота и дела, као и у вешти-

нама анаграма, танграма и

цртања Баховог портрета.

Стручни жири у саставу: Ра-

дивоје Маринковић, професор

цртања и сликања у Школи за

уметниочке занате, Марина

Станишић, професор солфеђа у

Музичкој школи Михаило

Вукдраговић и Јовановић Жив-

ка, професор музичке уметно-

сти у Шабачкој гимназији, про-

гласио је за победника одеље-

ње II/4.

Предивна Бахова музика и

позитивна енергија многобројне

публике, улепшали су овај, по

много чему, изванредно орга-

низован квиз.

Ана Илић, II/2 (наставницаСлађана Николић)

ЈАВНИ ЧАС У ШКОЛИ ЗА УМЕТНИЧКЕ ЗАНАТЕ

Колико познајемо Баха

ПОСЕТА ХИЛАНДАРУ У ГАЛЕРИЈИ САНУ

Седамнаестог априла посе-

тили смо изложбу у Београду

под називом ,,Обнова Хиланда-

ра шест година након пожара''.

Наша наставница историје Ми-

лица Мемедовић, повела је гру-

пу ученика осмог разреда ОШ

,,Лаза К. Лазаревић'' на једно-

дневну екскурзију у склопу рада

историјске секције.

Основни циљ ове изложбе је

представљање досадашње об-

нове манастира Хиландара на-

кон пожара 2004. године.

Последице пожара, као и

постигнути резултати обнове,

приказани су преко планова,

писаних докумената, фотогра-

фија, кроз филмску пројекцију,

реконструкцију просторија у

природној величини, макетама

и експонатима оштећених у по-

жару или спашеним у послед-

њем тренутку.

Обнова не подразумева само

реконструкцију изгореле гра-

ђевине, већ и друге радове који

омогућавају одржавање и очу-

вање Хиландара као живог споме-

ника српске историје и културе.

Прво су реконструисани

објекти за чију обнову је било

потребно најмање времена. На

пример ,,Синодик'' из 1814. го-

дине, укупне површине око 600

квадратних метара, који се на-

лази на северном делу мана-

стира. Затим, обнова ,,Великог ко-

нака'', чија је укупна површина око

2.500 квадратних метара.

Многи у Србији били су у

могућности да, као и ми, посе-

те изложбу у Београду о обнови

манастира Хиландара и да ку-

повином своје улазнице при-

ложе средстава за обнову овог

манастира. Могле су се видети

и изложене иконе из 17. века, де-

лимично оштећених ватром, као и

царске двери и део улазне капије.

За све нас који нисмо имали

ту срећу да одемо да посетимо

манастир Хиландар, био је до-

живљај видети, макар на изложби,

важан део српске историје.

Посетом ове изложбе може

се много научити о Србији у

прошлости и сада, зато је свима

од срца препоручујемо.

Марија Веселиновић и Марија Петровић VIII-3,

OШ ,,Лаза К. Лазаревић''

Важан део српске историје

Црвени крст је хуманитарна

организација која има нацио-

налне огранке широм света. Ос-

нован је 1864. године, на ини-

цијативу Жан-Анри Динана, са

циљем да помаже жртвама рата.

Назив Црвени полумесец, ус-

војен 1906. на захтев Османског

царства, користе муслиманске

земље. Југословенски црвени

крст основан је 1875. године на

Цетињу, а чиниле су га репуб-

личке организације Србије и

Црне Горе.

Светска породица друштава

Црвеног крста данас има око 200

чланова.

Црвени крст у мирнодопско

време помаже жртвама ката-

строфа, поплава, земљотреса,

вулканских ерупција, одржава

банке крви и служи као помоћ-

на здравствена установа. Током

рата, посредује међу зараћеним

странама, а његови чланови

обилазе заробљеничке логоре и

носе средства за живот и пошту

унесрећенима.

Основна начела Црвеног

крста су хуманост, непристрас-

ност и неутралност.

Рођендан Анри Динана, 8.

Мај, слави се као Светски дан

Црвеног крста, а седиште органи-

зације хуманитараца је у Женеви.

Oдрасли и деца су хуманост

исказали и 11. маја, на Дан доб-

ровољних давалаца крви.

СВЕТСКИ ДАН ЦРВЕНОГ КРСТА, И 11.МАЈ –ДАН ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА КРВИ

Хуманост и непристрасност МАРИЈА СТЕВАНОВИЋ, 7/1 ОШ “ С. НОВАКОВИЋ”

(НАСТАВНИЦА СЛАВКА ЈАКОВЉЕВИЋ)

Page 17: PodrinskE 125

III13. мај 2010. www. podrinske.comМОЈА ШКОЛА

Личност коју волим Актив учитеља другог разреда ОШ „Мајур” у Мајуру, са својим

ученицима припремио `je угледни час из наставе српског језика.

Тема часа је била „Личност коју волим”.

С обзиром да други разред похађа деведесет ученика, орга-

низован је групни облик рада. Ученици су подељени у шест гру-

па. Свака група је добила одређени задатак: I група је имала за-

датак да изражајно рецитује одређену строфу о мами; II група је

имала задатак да састави песму о драгој личности; III група је до-

била задужење да компонује и заједнички отпева песму о мами;

IV група је требала да опише драгу личност; V група је имала за-

датак да имитира маме у различитим ситуацијама (када су срећ-

не, љуте, брижне...); VI група да илуструје драге особе.

Ученици су веома успешно и одговорно обавили своје задат-

ке. Најбољи утисак је оставила група, која је имала задатак да пис-

меним путем опише драгу личност. Определили су се за директорку

школе Драгу Адакалић-Томић.

Са задовољством Вам представљамо рад којим су деветого-

дишњаци представили своју директорку.

Драга личностСвако има драгу личност. Наша драга личност је директор шко-

ле Драга Адакалић- Томић.

Има тамно-смеђу косу и прелепе зелене очи. Средње је виси-

не. Веома се лепо облачи. Дружељубивост је само једна од осо-

бина која је краси. Увек је спремна да нам пружи лепу реч.

Волимо је зато што је директор наше школе. Увек је радосна

кад нас види. Сусрети са њом су предивни.

Жеља нам је да и даље имамо лепу сарадњу са њом.

Актив учитеља другог разредаОсновне школе „Мајур” Мајур

ОСНОВНА ШКОЛА „МАЈУР” МАЈУР

У Основној школи „Јанко

Веселиновић“ већ три године

одељење учитељице Жељке

Бојић из изборног предмета Од

играчке до рачунара припреми

нешто ново и интересантно.У

првом разреду смо направили

дигитални филм „Пролеће очи-

ма детета“. Задатак је био да фо-

тографишемо све оно што мис-

лимо да чини пролеће. Донели

смо мноштво фотографија, сни-

мили краћи текст и додали му-

зику. Наш филм је приказан и у

Београду пред учитељима из

целе Србије и представницима

Министарства просвете и Заво-

да за унапређење образовања и

васпитања.

У другом разреду заједно

са учитељицом смо направили

нов филм „Из месеца у месец“

који је приказивао шта нам се

све дешавало, како у разреду,

тако и ван њега. Забележили смо

дружења, прославе рођендана,

интерни час виолине, премијеру

позоришне представе и друге зна-

чајне догађаје у којима су уче-

ствовала деца нашег одељења.

Пројекат за трећи разред је

још увек у току. Направили смо

простор преко Windows Live, у

којем смо се представили кроз

наше литерарне радове. Писали

смо о свом граду, али и о томе

шта ми волимо да слушамо,

читамо, гледамо. Сваки месец се

дода понешто, а како то данас

изгледа можете видети на адре-

си:

http://jankovcitrecetri.spaces.li

ve.com .

Александра Јевтић III3, ОШ „Јанко Веселиновић“

(учитељица Жељка Бојић)

ОШ „ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ“

Није шала, од играчке до рачунара

Читајте много, читајте што

више, како бисте, онима до

којих вам је стало, могли да

објасните себе - порука је коју су

ученици III/4 ,V/2 и V/3 упутили

ученицима, наставници и роди-

тељима који су 23. априла поводм

Светског дана књиге били у холу

Основне школе „Стојан Новако-

вић“ на Летњиковцу.

Далеке 1926. године, књи-

жари из Барселоне на тај дан су

делили каранфиле јер су у Шпа-

нији и Енглеској 1616. године

тада преминули Мигел де Сер-

вантес и Виљем Шекспир. Гест

Каталонаца инспирисао је

УНЕСКО да 1995. донесе од-

луку о проглашењу 23. априла за

Светски дан књиге и превођења,

а онда је овај датум ушао и у ка-

лендар културних дешавања у

нашој земљи.

Допринос овом дану уче-

ници наше школе дали су, са же-

љом да пређе у традицију a у

циљу - да деца што више читају.

На сцени су се смељивали плес,

глума и рецитовање. Ученици

III/4 рецитовали су најлешше

мисли о књизи, глумили, игра-

ли и певали уз песму “Пусти,

пусти бригу узми књигу“, и из-

вели представу „Принц и облак“

и „Зашто он вежба“.

Ученици 5/2 и 5/3 су драма-

тизовали сцене из романа „Том

Сојер“, одржали „Светски самит

књига“ на коме су се пожалили

како их слабо отварају; узвели

предаставу „Радна навика“. По-

четак и крај програма обеле-

жиле су плесне кореографије

ученица петог разреда.

Гости су на крају могли да

погледају мали изложбу књига.

Наиме, ученици од првог до

петог разреда направили су

„мини сајам“, на коме су изло-

жили књиге које су прочитата-

ли и које препоручују будућим

читачима.

Помоћ у реализацији про-

грама ученицима су пружиле

Славица Алимпић, учитељица,

и наставница српског језика

Сања Цвејић.

Ученици 5/2, ОШ “Стојан Новаковић“

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ СВЕТСКОГ ДАНА КЊИГЕ У ОШ “СТОЈАН НОВАКОВИЋ“

Читам, па шта

Најатрактивније занимање

у шабачкој Средњој пољопри-

вредној школи са домом учени-

ка је смер техничар хортикул-

туре. Овај смер постоји још од

2002. године. Занимање техни-

чар хортикултуре везано је за

уређење зелених површина као

и биодекорацију ентеријера.

Школа поседује кабинет, школ-

ски парк и стакленик у којем се

редовно организује производња

сезонског цвећа и ружа, до-

ступних и грађанима. Поред

практичне наставе, ученици

имају прилику да стечено знање

и таленат покажу и на зеленим

површинама у свом граду.

Ученици образовног про-

фила хортикутуре су ангажова-

ни и на раду на терену: улепша-

вају и уређују зелене површине

"Зорка Пхарме", Ветеринарског

института и градски хиподром.

Свуда употребљавају произве-

дено цвеће из стакленика.

Школа учествује у програму

ученичког предузетништва, где

ђаци овог образовног профила

имају прилику да се упознају са

светом бизниса. Они пролазе

кроз све фазе од оснивања до га-

шења фирме, што ће им послу-

жити као едукација за будући

посао. Талентовани полазници

показују на такмичењима веома

завидне резултате. Сваке годи-

не учествују на Фестивалу ружа

у Липолисту, где уређују штан-

дове и учествују на такмичењу

у изради аранжмана од ружа

произведених у школи.

Ове године се уписује нова

генерација овог образовног про-

фила.

Ивана Ћосић, Весна Благојевић,

Марина Маринковић, Пољопривредна школа

ПОЉОПРИВРЕДНА ШКОЛА: У СУСРЕТ ДАНУ ЦВЕЋА

Техничари хортикултуре улапшавају град

Page 18: PodrinskE 125

Косовски бој је био веома

важан и масован. У њему су уче-

ствовали сви добри јунаци. На

Косову пољу се десио велики

покољ, што можемо сазнати у

песми ,,Смрт мајке Југовића”:

,,Али лете два врана гаврана,

Крвава им крила до рамена...”

У песми ,,Кнежева вечера”

приказане су намере и јунашт-

во Милоша Обилића. Кнез Ла-

зар му наздравља очекујући из-

дају у сутрашњем боју:

,,Жив Милошу, вјеро и невјеро,

Прва вјеро, потоња невјеро!

Сјутра ћеш ме издат на Косову...”

Кнез наздравља Милошу

иако очекује да ће га издати, што

значи да му унапред опрашта.

Милош му је захвалан на здра-

вици, али и изненађен због кле-

вете:

,,Вала тебе, славни кнез Лазаре,

Вала тебе на твојој здравици,

Ал’ не вала на твојој бесједи.”

Милош открива кнезу ко је

издајица: ,,Невјера ти сједи уз

кољено, испод скута пије ладно

вино! А, проклети Вуче Бран-

ковићу...”, а потом обећава да ће

убити турског цара Мурата и

тиме показати ,,ко је вјера, а ко

је невјера”. Што је обећао, то је

сутрадан и учинио. На лукав на-

чин дошао је до табора турског

цара и убио га док му се покла-

њао.

Јунаци су учествовали у

боју због властите части и по-

носа, али и због пророчке и

обавезујуће кнежеве клетве:

,,Ко не дође на бој на Косово,

Од руке му ништа не родило,

Ни у пољу пшеница бјелица

Ни у брду винова лозица...”

Кнез Лазар је био велики

јунак, али му се некад дешава-

ло и да заплаче, као када је до-

био писмо цара Мурата:

,,Ој, Лазаре, од Србије главо,

Нит је било нит ће икад бити

Једна земља, а два господара,

Једна раја два харача даје.

Царовати оба не можемо!”

Кнез Лазар није хтео да пре-

да своју земљу цару Мурату,

него бира пут у сигурну смрт.

Он измећу земаљске власти и

неба бира небо, рај.: ,,Земаљско

је замалена царство, а небеско

увек и довека!” Његови про-

тивници су му се дивили, што

можемо видети из обраћања

цара Мурата: ,,Ој, лазаре, од

Србије главо!”

Јунаштво неких витезова

се често преувеличава, као

када за Милоша Обилића

кажу да је убио дванаест хиља-

да Турака.

И девет Југовића су били ве-

лики јунаци. Они не желе да на-

пусте кнеза, иако имају његово

одобрење, да би остали у двору

и избегли страшни покољ. Бош-

ко Југовић не остаје у дому да се

нађе ,,сестри од заклетве”, већ

међу првима одлази у бој све-

стан своје обавезујуће улоге

српског барјактара: ,,и он носи

крсташа барјака”.

Сви јунаци косовске епо-

пеје били су важни и храбри,

али је само један од њих убио

турског цара – Милош Обилић.

Јелена Матић VI-1, ОШ ,,Вук Караџић”,

(професор Весна Вуковић)

Oкружно такмичење из

српског језика одржано је у суб-

оту, 17. априла у Основној шко-

ли „Јанко Веселиновић“ у Шап-

цу. На такмичење је изашло 55

ученика од 63 пријављених.

У 5.разреду, од 29 пријав-

љених изашло их је 28, а прво

место освојили су: Никола

Крстић, ОШ „Јанко Веселино-

вић“ Шабац (наставник Миле

Радовановић) и Марија Шарче-

вић, ОШ „Краљ Александар

Карађорђевић“ Прљавор (на-

ставник Светлана Грујић. На

друго место пласирали су се:

Вукашин Божић, ОШ „Јеврем

Обреновић“ Шабац (наставник

Светлана Тошић), Ева Јанко-

вић, ОШ „Јеврем Обреновић“

Шабац (наставник Светлана То-

шић) и Филип Ђурђевић, ОШ

„Мића Станојловић“ Коцељева

(наставник Татјана Јеремић).

Треће место освојили су: Алек-

сандра Кокоровић, ОШ „Мика

Митровић“ Богатић (наставник

Милинка Љубичић) и Катарина

Ивковић, ОШ „Мића Станојло-

вић“ Коцељева (наставник

Татјана Јеремић).

Шести разред имао је шест

такмичара, а прво за прво ме-

сто изборила се Тамара Ман-

дић, ОШ „Војвода Степа“ Ли-

полист (наставник Момчило

Јањичић). Друга је била Ми-

лица Смиљнић, ОШ „Николај

Велимировић“ Шабац (на-

ставница Љиљана Поавловић-

Дабић), а трећепласирана је

Ивана Ђукић, ОШ „Ната Јели-

чић“ Шабац (наставница Мила

Биљетина).

У 7. Разреду било је 12 так-

мичара, а међу њима најбољи је

била Анђелија Тодић, ОШ

„Мика Митровић“ Богатић (на-

ставница Милинка Љубичић).

На друго место пласирала се

Ана Плачков, ОШ „Николај Ве-

лимировић“ Шабац (наставни-

ца Љиљана Павловић-Дабић), а

на треће Катарина Огњеновић,

ОШ „Јеврем Обреновић“ Шабац

(наставница Зорица Лазић).

Међу осмацима први су

били Владимир Инђић, ОШ

„Јеврем Обреновић“ Шабац (на-

ставница Зорица Лазић) и Ма-

рија Урошевић, ОШ „Лаза К.

Лазаревић“ Шабац (наставница

Сања Павковић-Дошен). Друго

место освојио је Милош Гера-

товић, ОШ „Ната Јеличић“ Ша-

бац (наставница Славица Лу-

кић), а на треће пласирала се

Ангелина Терзић, ОШ „Јанко

Веселиновић“ Шабац (настав-

ница Гордана Јанковић).

МОЈА ШКОЛАIV www. podrinske.com 13. мај 2010.

MOJA [KOLA Аутор и уредник подлистка Живана Војиновић

E-mail: [email protected]; www.podrinske.com

Ученици ОШ“Доситеј Об-

радовић“ Волујац на ового-

дишњим такмичењима постиг-

ли су вредне резултате. Највећи

успех је пласман Марка Церов-

ца, ученика седмог разреда, на

републичко такмичење из био-

логије и хемије, и Алексаандре

Саватић, ученице шестог раз-

реда, на републичко такмичење

из математике. Њих двоје поха-

ђају школу у Криваји, издвојено

одељење матичне школе из Во-

лујца.

Марко Церовац освојио је

треће место и на такмичењу из

географије, па му је замало из-

макао даљи пласмана. Како каже

учи дневно око два сата, и најве-

ћи део слободног времена про-

води у игрању на школском

дворишту. Омиљени спорт му је

одбојка, а с обзиром да му до

школе треба петнаестак минута

онда заједно са другарима ко-

ристи новосаграђене школске

терене у прелепом амбијенту

Криваје. Од предмета највише

воли физичко, али му ни остали

предмети нису тешки. Наравно,

очекује да буде вуковац, а после

вероватно војна гимназија или

медицинска школа. Његови дру-

гови имају само речи хвале за

њега као скромног дечака и

увек спремног да помогне, па

кад треба и на писменим зада-

цима.

Александра Саватић пешачи

километар из Букора до ауто-

буске станице а после са оста-

лим ђацима путује до школе у

Криваји. Учи дневно по два

сата и ужива да слободно време

проводи у природи, највише у

шетњи поред Добраве која је за

њу чудесна река. Поред тога

помаже и у домаћинству. Узор

јој је старији брат, а поред ма-

тематике освојила је и треће

место на општинском такмиче-

њу из српског језика али греш-

ком организатора није позвана

на окружно такмичење. Каже да

је важно волети наставне пре-

демете, а математика је велики

изазов и права награда долази са

решеним задатком. За сада још

није одлуичила шта ће уписати,

али биће то нешто што воли.

Иначе, и Александра и Марко

указују на велику улогу својих

наставница Раде Миљешић,

Слађане Цвејић и Милене Ви-

лотић, које су успеле да на за-

нимљив начин пренесу љубав за

природне науке.

На осталим такмичењима

ученици ОШ“Доситеј Обрадо-

вић“ забележили су и четири

друга места на општинском у

математици у четвртом разреду

и једно треће у петом разреду,

као и треће место на општин-

ском из срског у осмом разреду,

али грешком организатора уче-

ница није позвана на окружно

такмичење .

Јована Радовановић, VI, ОШ “Доситеј Обрадовић“

УСПЕСИ УЧЕНИКА ОШ “ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ“ ВОЛУЈАЦ

Лакоћа тешких предмета

ДА МОГУ, ДА МОГУ

Да могу да полетим,

Ја бих летео високо,

Да могу да летим,

Ја бих био соко.

Да могу да запливам,

Пливао бих дубоко,

Да дубине плаве

Угледа моје око.

Да могу да се смејем,

Да могу да се радујем,

Да могу вама свима

Срећу да дарујем.

Милош Ђурковић, II-3,ОШ „Војвода Степа“

Липолист

У Брусу је краајем априла

одржано 32. Републичко так-

мичење основних школа из

физике. Шабачка екипа била

је доста успешна. Бранислав

Милошевић, ученик осмог

разреда ОШ „Јанко Весели-

новић“ освојио је прво место,

са 80 поена, док је уз два пое-

на мање, Владимир Инђић, из

ОШ „Јеврем Обреновић“ за-

узео друго место. Успех је

употпунило треће место Ка-

тарине Станковић, ученице

седмог разреда ОШ „Лаза К.

Лазаревић“, а похвале су за-

служили Вукан Нинковић,

ученик осмог разреда ОШ

„Стојан Новаковић“ и Милан

Михаиловић, ученик шестог

разреда ОШ „Николај Вели-

мировић“.

ПРИЗНАЊА ИЗ БРУСА

Шапчани знају физику

ТАКМИЧЕЊА

Најбољи из српског језика

НА ЧАСУ КЊИЖЕВНОСТИ

Главни јунаци косовске епопеје

СрцеСрце греје, срце лупа

срце се смеје, срце се купа.

Срце ћути када је тишина

срце лудује када дивљина.

Срце мирује када је ноћ

срце мирује у поноћ.

Ена Шестић, 5/1, ОШ „Ната Јеличић“

Page 19: PodrinskE 125

13. мај 2010. www. podrinske.comПЕНЗИОНЕР 3

Став Градске управе Ша-бац је да социјално угрожени,пензионери са најнижим при-мањима и деца буду по-следњи који ће осетити сма-њени прилив новца у буџетзбог економске кризе која сеодразила на све области жи-вота. Прошла година за-вршена је са 300 милиона ди-нара мање у градској каси.Овогодишњи буџет је пројек-тован као и претходни, на двемилијарде и 300 милионадинара, али је прилагођенреалном стању и по оценамакреатора – остварљив.

- Наше опредељење једа најсиромашнији, који сузбог кризе у додатно тешкојситуацији, не осете мањакновца у буџету. Исто се од-носи и на децу. Завршавамоградњу вртића на Триангли,реконструишемо школскеобјекте како би побољшалиуслове за рад и боравак децеу школама. Дали смо прио-ритет овим активностима уодносу на уређење и улеп-шавање града, напомињеградоначелник Шапца Ми-лош Милошевић.

Један од недавних су-срета градоначелника са

представницима пензионе-ра био је крајем марта уГрадској кући. Том приликомза 250 најстаријих корисникаматеријалног обезбеђења,стотину инвалида рада и 200пензионера са најнижим при-мањима, градоначелник Ми-лошевић уручио је ускршњечеститке. За старосне пен-зионере 200.000 динара, ин-валиде рада 100.000 и ко-риснике материјалног обез-беђења 500.000 динара. Уњихово име честитке су при-мили Милорад Теодосић,председник Градске органи-зације пензионера, Миро-слава Савковић, председни-ца Општинске организацијеинвалида рада, и Бранка Да-видовић, директорка Центраза социјални рад.

Само од почетка године,најсиромашнијим суграђани-ма за огрев и једнократне по-моћи из градског буџета ис-плаћено је 3.606.000 динара.Издвајања из буџета за со-цијалну заштиту не само данису смањена, већ су за13.130.000 динара повећа-на у односу на прошлу годи-ну. У 2010. издвојено је укуп-но 66.730.000 динара, док је

у 2009. тај износ био53.600.000 динара. Пројек-тима који се финансирајупреко Центра за социјалнирад у овој години намењеноје 36.230.000 динара, а про-шле године - 25.700.000 ди-нара. За једнократне помоћииздвојено је 5.000.000 дина-ра, три милиона више негопрошле године. За огрев ко-

рисницима материјалне по-моћи – 2.500.000 динара, На-родну кухињу – 5.000.000 ди-нара, субвенције у плаћањукомуналних услуга најсиро-машнијим грађанима –1.800.000 динара, Геронто-лошки центар - 1.100.000 ди-нара, Сигурну кућу -1.600.000 динара, Помоћ инегу у кући (геронто домаћи-

це) 9.600.000, скоро три ми-лиона више него претходнегодине, за Кућу добре воље(Сунцокрет) 5.000.000 дина-ра, два и по милиона вишенего прошле године.

Такође, ту су и издвајањаза мобилне тимове, СОС те-лефон, Саветовалиште задецу и породицу, Кућу напола пута, тренутни смештајнајугроженијих, прихвати-лишта и прихватне станице,сахране о трошку градскогбуџета, ускршњу честитку,Дечју недељу, Месец соли-дарности са старима и пре-воз инвалидних лица прекоЦрвеног крста.

Међу осталим видовимапомоћи је финансирање радаразличитих удружења (саве-зи слепих и глувих, дистро-фичари) - 8.500.000 динара,Удружење параплегичара –600.000 динара, помоћ по-родицама палих бораца –500.000 динара, помоћ по-родицама чији је хранитељна одслужењу војног рока –1.000.000 динара, за исплатупомоћи за прворођено дете(по 12.000 динара)10.000.000 и за помоћ залечење, школовање и друго,по одлуци градоначелника –5.000.000 динара. У оквируових видова помоћи су и из-двајања за избегла и про-гнана лица, Удружење ратнихи мирнодопских инвалида,Удружење особа са аутиз-мом, Друштво за церебралнуи дечју парализу, Општин-ску организацију инвалидарада, Општинску организа-цију цивилних инвалида ратаи Хумано срце Шапца.

За социјалну заштиту 66,7 милиона динараИЗ ГРАДСКЕ УПРАВЕ

Поштујући опредељењеда је ово година у којој је по-моћ најсиромашнијим сугра-ђанима основни задатак вла-сти, градоначелник ШапцаМилош Милошевић посетиоје крајем априла две поро-дице, које, осим што су ко-рисници услуга Центра засоцијални рад, помаже и градШабац субвенцијама уплаћању комуналних услугапредузећа чији је оснивачлокална самоуправа. Реч је онезапосленим родитељима сахендикепираном дететом и са-мохраној мајци троје деце.

Милена и Велибор Тер-зић, са ћерком Мајом, обо-лелом од церебралне пара-лизе, располажу са 20.000динара месечно. Незапослени

су, Милена је радила док је тобило могуће, а Велибор је пренеколико година добио отказ уприватизованом предузећу.Пензију још чека. До пре пет го-дина месечни приходи нисубили ни пет хиљада динараали, како истичу, поносни сушто не дугују никоме ништа.Данас је ипак лакше, мада не-довољно за куповину оде-ће, обуће... Много тога им јеускраћено. На питање гра-доначелника постоји лижеља коју би градска управамогла да им испуни, Миленаје без размишљања одгово-рила – веш машина. По-стојећа је стара више одчетрдесет година, поправ-љана безброј пута и потпунодотрајала. Због болесне ћер-

ке, чија нега захтева свако-дневно прање веша, машинаје више него неопходна. Гра-доначелник је обећао да ће усарадњи са Центром за со-цијални рад учинити све штоје могуће.

- Иако тешко живи, поро-дица Терзић је ревносна у из-миривању својих обавеза ито их чини „грађанима првогреда“. Многи би требало дасе постиде када виде на којиначин Терзићи подносе теш-ке услове живота и носе те-рет хендикепираног дететабез икаквог гнева и огорчења,утисак је градоначелника Ми-лошевића.

Слађана Живковић је под-станар са троје деце, од којихје најмлађе једногодишња

беба док се најстарије при-према за студије. Месечнимприходима од 20.000 динараједва се подмире основне по-требе, тако да помоћ из град-ског буџета у плаћању кому-налних услуга много значи.

Иначе, за субвенције уплаћању комуналних услуганајсиромашнијим грађанимаиз градског буџета намењеноје 1.800.000 динара. Олак-шице у плаћању рачуна ЈКП„Стари град“ имају 634 поро-дице, Водовода 176 и То-плане 31 породица. Градо-начелник Милош Милошевићочекује да ће са редовнијимприливом новца у буџет и по-моћ града најсиромашнијимсуграђанима бити обимнија.

ППооммоо ћћнајсиромашнијима основни задатак вв ллаа сс тт ии

ГРАДОНАЧЕЛНИК ШАПЦА У РАЗГОВОРУ СА ПРЕД-СТАВНИЦИМА ПЕНЗИОНЕРА И ИНВАЛИДА РАДА

Page 20: PodrinskE 125

www. podrinske.com 13. мај 2010.ПЕНЗИОНЕР4

ЗДРАВ ЖИВОТ

ИЗ СТАРОГ ШАПЦА

МАСАРИКОВА УЛИЦА ШЕЗДЕСЕТИХ ГОДИНАПРОШЛОГ ВЕКА

Наше пензије у иностранствуПензије зарађене у Србији стижу у 20 земаља широм

света, не рачунаjући бивше југословенске републике. Вишеод половине, од укупно 10.322 корисника, живи у Немач-коj, следе Аустрија, Мађарска, Француска, Чешка, Шваj-царска, Шведска, САД... Исплаћују се тромесечно, због ве-ликих административних трошкова и релативно ниских из-носа. Пензијски фонд исплаћује пензије и за око 24.000својих корисника који живе у државама бивше СФРЈ(Хрватска преко 5.700, Република Српска око 6.250, Ма-кедонија око 4.250, Федерација БиХ преко 4.500, Црна Гораоко 3.200). Укупан месечни износ ових принадлежности jеоко 316 милиона динара.

Накнада за телесно оштећењеПраво на новчану накнаду за телесно оштећење имају

осигураници код којих је, због повреде на раду или про-фесионалног обољења, дошло да губитка или битнијег ош-тећења појединих органа или делова тела. Висина накнадеусловљена је процентом инвалидитета, о чему одлучујенадлежна инвалидска комисија.

Туђа нега и помоћПраво на накнаду за туђу негу и помоћ имаjу корисни-

ци пензија и осигураници којима jе, због природе болестиили повреде, неопходна помоћ других у обављању ос-новних животних потреба. По Закону о пензијском и ин-валидском осигурању, право, практично, имаjу само не-покретни, слепи, дементни и они који без туђе помоћи немогу да се хране, облаче, нити крећу по кући, као и они којису на дијализи. У случајевима када инвалидска комисијапроцени да здравствено стање може да се побољша, за-казује се контролни преглед. Ову накнаду прима око55.000 корисника.

БЕЛА МУСАКАОко 1 кг тиквица300 г сира5 јајапола чаше киселе павлаке6 кашика презли3 кашике брашнамало прашка за пецивосо

Тиквице очистити и на-рендати. У посуди умутитијаја, павлаку, сир, презле,брашно и мало прашка за пе-циво. Помешати тиквице саовом смесом, мало посолитии сипати у подмазан плех.Пећи у већ загрејаној рерни,да се ухвати чврста корица.Служити уз кисело млеко.

КОЛАЧ ОДЈАБУКА

3 јајета1 чаша шећера1 чаша гриза1 чаша ораха1 чаша млека1 чаша уља1 прашак за пециво2 нарендане јабуке

Умутити 3 јајета, па пола-ко додавати остале састојкепочев од течних и на крајујабуке. Сипати у подмазанплех, а печено посути орахшећером.

Предаја података о стажу изарадама ‑ (М‑4)

Подаци о стажу и зарадама за 2009. годину (образацМ-4) за запослене и осниваче који су у радном односу усвом предузећу подносе се филијалама, односно испо-ставама Фонда према седишту послодавца. Подаци се могудоставити и у електронској форми. Уз пријаве М-4 и М-4Кпотребно је доставити: обрачуне које је оверио надлеж-ни орган (ОД обрасци); извод из банке; рекапитулацијууплата; платне спискове или годишњи картон обрачуна за-рада; потврду о поднетим пријавама и одјавама на оси-гурање (М-3А), за

пријављене и одјављене раднике у 2009. години; дру-ге доказе на којима се заснивају подаци унети у пријаву М-4; усаглашену аналитичку картицу доприноса за ПИО однадлежне пореске управе (уколико нисте донели наувид напред наведене доказе); за приватна предузећа ре-шење Трговинског суда или АПР о регистрацији.

За осниваче (односно за лица која су у радном одно-су у привредном друштву чији су оснивач): попуњен об-разац пријаве М-4/СП односно М-4К/СП; решење Трго-винског суда о регистрацији, односно решење АПР са свимпроменама ако их је било; уговор о раду; обрачуне које јеоверио надлежни орган (ОД обрасци); извод из банке; по-тврду о поднетим пријавама – одјавама (М–3А); специ-фикацију основица и доприноса.

Непоштовање рока сматра се прекршајем за који супредвиђене новчане казне од 10.000 до 800.000 динараза послодавца, а од 2.500 до 50.000 за одговорно лице.Будући да је неажурност послодаваца основни разлог збогкога касне решења о пензионисању, Фонд ће од јуна под-носити прекршајне пријаве.

Општи бодВредност општег бода, који је битан елеменат за обра-

чун прве пензије, oд октобра 2008. године одређена је на604,51. Општи бод се усклађује два пута годишње, од 1.априла и 1. октобра, на исти начин као и пензије. Изузетноу 2009. и 2010. години, вредност општег бода се неће уск-лађивати, примењиваће се износ из октобра 2008. годи-не (у складу са изменама пензијског закона).

ШУМСКА ЈАГОДАВеома позната у народу, а од биљке се сакупља цвет и

лист. Лист шумске јагоде веома је добра замена за руски чај.Иначе чај од лишћа шумске јагоде користи се као диуретик,умирује живце и чисти крв. Плод шумске јагоде лечи жути-цу, срчане болести, служи за избацивање бубрежних и жуч-них каменаца, јача и крепи организам. Сасушен лист шум-ске јагоде, користи се као и сваки други чај.

ТРЕШЊАЛечи запаљење бубрега, добро је против бубрежних ка-

менаца. Врло је добар код затворених мокраћних канала.У 200 г воде стави се мала кашичица петељки од трешања

и кува 2 минута. Процеди се и пије у малим гутљајима.

Пар шоља кафе дневноможе да помогне некима одоних који су преживели срча-ни удар да избегну будуће оз-биљније проблеме, под усло-вом да имају нормалан крвнипритисак, објавио је тимгрчких стручњака. У истра-живању на 374 пацијента којису преживели срчани ударили неки други акутни коро-нарни проблем, тим са атин-ског Универзитета Хароко-пио и из болнице Хипокра-тион је утврдио да су они којипију једну до две шоље кафедневно, под условом да им јепритисак нормалан, имају 88одсто мањи ризик да доживестање у којем срце не успе-ва да ефикасно пумпа крв.Код испитаника с повише-ним притиском је, напротив,конзумирање овог напитлкаповећавало вероватноћу на-ступања тзв. "лева вертику-

ларна систоличка дисфунк-ција" (ЛВСД) уобичајено пре-тходи отказивању срца."Кафа садржи више био-лошки активних супстанцикоје могу да имају повољноили штетно дејство на кар-диоваскуларни систем",објашњава Кристина-МаријаКасторини, једна од учесни-ца истраживања. Кафа је бо-гат извор хлорогеничне ки-селине и антиоксиданата, закоје се сматра да имају за-штитно дејство. То десјтво је,међутим, код особа с пови-шеним притиском неутрали-сано.

Кафа помаже срчаним болесницима

Ако имате некинеобичан рецепт

пошаљите нам и мићемо га објавити.

Page 21: PodrinskE 125

2113. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

У недељу, 25. априла 2010.

године наступио је Клавирски

дуо из Скопља (Емилија По-

тевска и Татјана Џорлева). Кон-

рцерт је трајао један час (без

паузе). На програму су била

дела надалеко познатог скопског

композитора Димитрија Бужа-

ровског:

Alt hat Dance op. 39 (ва-

ријације на две теме)

- Прва варијација – Барок

(Алеманда, Куранта, Сарабанда,

Жига)

- Друга варијација – Класи-

цизам (Рондо)

- Трећа варијација – Роман-

тизам (Валцер)

- Четврта ријација – Дваде-

сети век

- Трнушко

- Не си го продавај Кољо чи-

фликот

- Не се бели Маре мори

- Да ли паметвиш Милице

Ова дела спадају у новији

опус Димитрија Бужаровског.

Написана су у мултижанров-

ском, тј. мултистилистичком

маниру у коме се преплићу (поп,

рок, фолклор, џез) и различити

стилови (ренесанса, барок, кла-

сицизам, романтизам).

Alt that Dance оп. 39 напи-

сан је 1995. године. Дело у

којем је смело и врло успешно

изведена вежба стила, са две

изабране теме и акцентом на

игри. Прошетали смо кроз све

епохе и посетили неке од

најважнијих композитора који су

своје време обележили, без да

смо изгубили осећај да ова ко-

чија ипак нама припада и да смо

кренули на пут кроз време из

2010. године. Повратак је био

величанствен!

Четири ноктурна оп. 56 су

верзија за два клавира из ци-

клуса Ноктурна (2003).

Ако вам је македонска на-

родна песма позната, онда сте је

могли пронаћи у Ноктурнима

526, а чак и ако није, могли сте

се врло лако препустити таласу

ове музике слободно конципи-

ране и инспирисане фолкло-

ром. Лепота иозворног мате-

ријала је савршено сачувана, и

притом, дограђена са пуно

маште и укуса. Богатство рит-

мова даје овим делима једин-

ствен карактер, а извођачима

додатну тежину и интерпре-

тацији.

Рукопис Бужаровског је до-

падљив, препознатљив и раско-

шан, са бескрајно инвентивном

фактуром, доступан само врхун-

ским извођачима.

Младе пијанисткиње (док-

торанти из области пијани-

стичке интерпретације уложи-

ле су велики труд, који се посве

исплатио. Њихова презентација

набројаних дела Бужаровског

била је веома упечатљива. Раз-

личитог темперамента, високог

техничког нивоа, ове две пијани-

сткиње се заиста изврсно упот-

пуњују.

Концерт је својим прису-

ством увеличао и аутор извође-

них дела, професор Факултета

музичке уметности у Скопљу др

Димитрије Бужаровски, кога је

публика поздравила овацијама.

Бужаровски поседује можда

највећи квалитет композитора

овог времена – његова дела су

приступачна најширој публи-

ци, његова музика нас врло лако

освоји и држи у свом домену до

последњег звука.

Дуго је трајао френетичан

аплауз многобројне публике,

упућен композитору и изво-

ђачима.

Заиста несвакидашњи умет-

нички доживљај! Концерт за

памћење!

Честитке и Арт студију на

савршеној организацији.

Јелена Ђурковић

РЕЦИТАЛ МАКЕДОНСКОГ КЛАВИРСКОГ ДУА У АРТ СТУДИЈУБРИЉАНТНА МУЗИКА ДИМИТРИЈА БУЖАРОВСКОГ

Редак музички доживљајКЛАВИРСКИ ДУО ИЗ СКОПЉА

ИЗВОЂАЧИ, КОМПОЗИТОР И ОРГАНИЗАТОР КОНЦЕРТАМИЛЕНА ЂУРКОВИЋ ПАНТЕЛИ

Како да исецка лук, шарга-

репу, спреми салату лако је са-

владала. За пуњене паприке или

паприкаш потсетник јој је свес-

ка са рецептима. Пеглање, сре-

ђивање стана и брига око рачу-

на и обавезно школско градиво

за Јелену Живковић свакоднев-

не су обавезе. Од како је двехи-

љадите година остала без оца а

пре две године и без мајке, од

своје шеснаесте живи сама.

- Најтеже ми је што неке

битне момементе у животу, које

би иначе требала да поделим са

родитељима, немам са ким да

поделим. Схватила сам да мо-

рам да се борим за себе и да од

мене зависи да ли ћу успети

каже ова храбра девојка.

У стану који јој је, за сада,

обезбедио Центар за социјални

рад, како каже, кроји своју бу-

дућнос и храбро носи животну

муку без родитељске подршке.

За самосталност Јелена је за-

хвална Зорици, саветници из

Центра која ју је научила и по-

могла, попут мајке, у много

чему.

Образовање је за Јелену

најважнији циљ у животу и зато

за то одваја од минималне по-

родичне пензије. Губитак роди-

теља, нажалост, приморао ју је

на велику одговорност. Мату-

рант је шабачке гимназије а

другови из школске клупе ве-

лика су јој подршка у самачком

животу.

Потрудиће се каже, ова од-

говорна осамнаестогодишња-

киња, да јој врло добар успех не

буде пресудан за упис на фа-

култет а жеља јој је Фито фар-

мација.

- Потрудићу се да уђем на

буџет, али ако до тога не дође

скупљам паре да се упишем

као самофинансирајући студент

– додаје Јелена.

Обећала је Јелена да ће на

проблеме гледати кроз осмех и

ићи храбро. Нада се жељеном

индексу до септембра када тре-

ба на напусти оно што јој је до

сада уливало сигурност - стан који

је обезбеђен кроз републички про-

грам „Кућа на пола пута“

Тања Димитрић-Мијаиловић

ПРЕУЗЕТО СА РТС‑А

Морам да се борим за себе

Јелена је, за ово време, научила да штеди. Прво је штедела

новац за своју матурску екскурзију а сада штеди новац за своје

студије.

ЈЕЛЕНА И ЗОРИЦА

ШКОЛСКИ ДРУГОВИ

Јелена је толико јака да се

ми, у целом одељењу, њој

стварно дивимо.

Покушава да упише фа-

култет који жели а на нашу

подршку ће увек моћи да

рачуна.

Организовали смо многе

концерте и представе за Јеле-

ну и сав новац који смо том

приликом зарадили уплатили

смо јој на рачун како би смо

јој, на тај начин, помогли.

Традиционална манифестација

„Златни опанак“, и ове године, у

Ваљеву је окупила бројне фолк-

лорне ансамбле из целе Србије. У

петак, 7.маја, на Сабору фолклора,

који је организован под покрови-

тељством председника Србије, Бо-

риса Тадића, наступили су и чла-

нови дечјег састава шабачког „Аб-

рашевића“, и то Играма из Србије.

За многе од њих то је био први тако

званичан и важан наступ, а сигур-

но је да ће памтити лепо дружење

у граду на Колубари. Још рекоше

да су са тридесет два члана, били

најмасовнији ансамбл. Ц.Љ.

“Абрашевић” на “Златном опанку”

Page 22: PodrinskE 125

22 www. podrinske.com 13. мај 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ

Савет за здравство Српске

напредне странке у Шапцу об-

народовао је пресек стања

здравства. Основна оцена да је

организација здравства у Србији

има много недостатака а после-

дица је неадекватна медицинска

помоћ пацијентима који то од

лекара с правом очекују. Темпо

живота, немаштина, стрес, сла-

ба исхрана доводе до тога да је

све већем броју грађана не-

опходна помоћ лекара. С друге

стране лекари због постојеће

организације нису у могућности

да им то омогуће. Повећава се

број оболелих од малигних, кар-

диоваскуларних и болести ди-

сајних путева. Проблеми су све

већи и далеко значајнији када су

у питању деца. Све већи број

деце болује од малигних боле-

сти а уз то и све више деце је ро-

ђено са аномалијама. Све више

је гојазне деце због неправилне

исхране а такође и све више

деце ужива наркотике. Велики

број грађана нема никакво

здравствено осигурање, јер или

су изгубили посао или им влас-

ници предузећа не уплаћују до-

приносе. Кад се такви пацијен-

ти појаве код лекара он може да

им пружи лекарску помоћ и да

је не наплати али ризикује да

буде кажњен и да сам плати

трошкове. Друга могућност је

непружање помоћи, али се то

коси са Хипократовом заклет-

вом и божјим законима. Чак и

ако пацијент буде прегледан да

би дошао на контролни пре-

глед или преглед код спе-

цијалисте, тај преглед мора да се

закаже, а често се на то чека и по

неколико месеци. Ако пацијент

има велике тегобе приморан је

да користи услуге приватних

лекара, а то су већином они код

којих се чека на заказани тер-

мин. Шабац има мало приват-

них лекара док већина ради

тајно у неадкеватним просто-

ријама са неадекватним ин-

струментима. Ови други све

услуге наплаћују у готовини, без

фискалних рачуна. Такав рад

је противзаконит јер не плаћају

порез и постају нелојална кон-

куренција правим приватним

лекарима.

И ту није крај мука по па-

цијентима. Кад пацијент за-

врши преглед неопходан му је

рецепт за прописану терапију.

Ту је велики проблем јер лека-

ри у општој пракси не могу и не

смеју да препишу акедватну те-

рапију. Они имају одређени број

рецепата тако да неке од пред-

ложених пропишу а остале је

пацијент дужан да купи. Ако и

добије рецепт проблем је апо-

тека. Шабац има четири држав-

не и више од 20 приватних апо-

тека. Често у државним апоте-

кама нема тражених лекова тако

да су пацијенти приморани да

купују лекове код приватника.

Поставља се питање зашто ле-

кари опште праксе немају пра-

во да пропишу све лекове на ре-

цепт? Зашто држава није изјед-

начила државну и приватну

праксу? Тиме би конкуренција

била већа а то би довело до ква-

литетнијих услуга пацијентима.

Док се то не реши лекари имају

могућност да траже „захвал-

ност“ од пацијената, а тиме је

омогућена корупција у здрав-

ству. Пацијенти су навикнути да

лекарима доносе поклоне, а не-

ретко и коверте са новцем. Пла-

те лекара специјалиста су мање

од 700 евра. Да ли је то довољ-

но за живот, школовање деце...?

Свакако да није. Сви очекују да

уласком у болницу виде особље

у чистим униформама, удобне

кревете, чисту постељину... На-

жалост, дешава се да медицин-

ско особље има искрпљене беле

мантиле, да носе фармерице и

неадекватну одећу. Други шок

настаје уласком у собе. На мно-

гим одељењима кревети су ме-

тални, “војнички“, стари више

од 20 година, а на њима су су-

нђери увијени у исфлекане на-

влаке. Родбина је понекад при-

морана да доноси чисту посте-

љину, пиџаме пацијенти ретко

одбијају. Ћебад којим се па-

цијенти покривају су често ис-

цепана, неретко без навлаке... На

све то у појединим службама

шабачке болнице укинута су

дежурства, кажу ради штедње.

Лекарима је плата смањена за

око 20.000 динара, а за та оде-

љења дежурају лекари др спе-

цијалисте. Питање је да ли један

лекар може да „покрива“ два ве-

лика одељења од којих свако

има 70 кревета. Поред тога ле-

карима је скраћен годишњи од-

мор за десет дана. На све то на

већини одељења је уведен видео

надзор. Да ли је сврха контро-

лисање доласка на посао? Међу

запосленима у болници влада

страх од губитка радног места.

Директор има неограничену

власт и неретко је злоупотреб-

љава. У болници постоји обез-

беђење, а питање је каква је

његова сврха. Да извршава на-

редбе директора па макар не

биле у сагласности са моралним

нормама и законом. Сви наве-

дени недостаци барем дели-

мично могли би се отклонити

донацијама које болница до-

бија, али се оне троше на из-

градњу фонтана којих сада у

болници има четири. Те фонта-

не су кич и ругло болнице. То

даје већи контраст са бедом

која се виђа уласком у болницу

као и изласком из ње.

Српска напредна странка

предлаже као неопходну меру -

здравстено осигурање које ће

омогућити свим болесницима да

се лече, а неопходно је и по-

бољшати превентиву и тиме

спречити јављање болести. Уз то

неопходно је шабачку болницу

опремити основним средствима

за рад да би се пружила адек-

ватна медицинска помоћ а та-

кође смањити администрацију.

СНС ШАБАЦ О ЗДРАВСТВУ

Шабачка болница озбиљно оболела

Општа болница

Шабац формирана је

15. априла 2007.

године издвајањем из

Здравственог центра.

Укупан број

запослених 1.200, од

чега 200 лекара, 636

медицинске сестре, а

365 чини

административно и

техничко особље.

Шабачка болница

поседује 686 постеља

а њој гравитира

220.000 становника из

Шапца, Богатића,

Владимираца и

Коцељеве.

Дијагностика без апарата Посебно аларманто је стање опреме у РО дијагностика. Само

је јапански РО апарат који служи за графије, поклон Јапанске

владе, новије генерације. „Телестатикс“ нишке производње стар

20 година; Филипсов „Дијагност“ стар 20 година , поклон ЕУ,

који никада није потпуно пуштен у рад, сада уопште не ради;

Филипсов „Дуо Дијагност“ стар више од седам година у кога

се полажу све наде када су у питању скопије за пацијенте који

гравитирају Мачванском округу: Нишки „Суперикс“ са пла-

фостатом, стар 30 година који служи за графије; мамограф стар

више од пет година; скенери: од којих је један монтиран „Си-

менс смајли“ који више не ради него што ради и сименс“ Со-

матион 4“ добијен од Дечије клинике из Београда на поклон пре

годину и по дана стоји на ходнику као застарела технологија,

ултразвучни апарат за дијагностику абдомена и меких ткива где

се снимање чека од 30 до 60 дана. Из наведене опреме се види

да је она добрано застарела и да би је требало заменити новијом

дигитализованом а такође овај регион има потребу за магнет-

ном резонанцом.

Када су моји вршњаци од-

лазили „трбухом за крухом“ у

нечије, туђе градове где би им

било боље, ја сам тврдоглаво го-

ворила да не треба да иду јер

они тамо не припадају. Ја волим

свој родни град. То сам говори-

ла пре 30, 20, 10, 5, 1 год. Сада

то више не говорим. Сада више

не знам шта да мислим и шта да

кажем. Још увек ми одзвањају

речи песме “Остајте овде, сунце

туђег неба неће вас грејат ко што

ово греје...“

Али, “Једно али девојци сре-

ћу квари“ говорила је моја про-

фесорка српског језика. Живи-

мо у урбаном друштву у којем је

новац основно средство егзи-

стенције, и више од тога, много,

много више. Толико је тога у по-

нуди, да су нам нафиловали и

очи и уши и главу којекаквим

производима за које више и не

знамо да ли нам требају. И док

се једни боре за голи живот,

преживљавајући од данас до

сутра, други се на све начине

(под паролом - циљ оправдава

средство) боре за што веће ко-

личине новца који ће им обез-

бедити моћ, углед, поштовање и

још по нешто. У тој радној уни-

форми они протрче кроз свој

Када бих се сад МОЈА РАЗМИШЉАЊА (3)

МЕСНАЗАЈЕДНИЦАДОЊИ ШОР

Мерењекрвног

притиска

СВАКОГ ПЕТКАУ 10 ЧАСОВА

Page 23: PodrinskE 125

Драги моји,

ако сте некако преживели, а

јесте, првомајске дане и најве-

селију српску Славу, Ђурђевдан,

онда Вам није преостало ниш-

та друго него да се полако спре-

мате за лето. Међутим, пре лета,

мало о данашњици.

Оно што је претходило све-

му што нас је снашло, јесте ње-

гова смрт. Сећам се да сам на

стадиону у Пољуду у чуду слу-

шао текст песме коју сам тада

први пут чуо: “Спремте се

спремте, четници“, орило се са

трибина из грла навијача из

Книна, Глине, Војнића и Бен-

ковца... а ми смо ћутали и гле-

дали. Они други су се клели да

неће скренути... Наравно, ми

смо после брзо научили ону

песму, а они су са пута екс-

пресно скренули. Све остало је

покрила JРT, снегови, рузма-

рин и шаш, и гробови... а лепа

земља је нестала као да никада

није ни постојала... У мени још

одјекују речи мог пок. оца: “ово

је крај свега“. Ја сам се смејао и

потајно ликовао. Младост-лу-

дост. Деманти моје „памети“

су брзо уследили...

То је прошлост. А данас? Да-

нас се политичари спремају за

јесен, јер очекује их врућа по-

литичка игранка без престанка.

Наговештаји се ових дана јасно

упућују народу.

Прво је јединствени и дуго-

вечни министар лупио врућ ша-

мар својим колегама, које је до

пре неки дан на сва уста хвалио,

говорећи да сваки нормалан чо-

век треба да им се препусти у

муци. “Пућ, пућ, то не важи за

мене, ја се лечим у Минхену, за

моју уштеђевину“, не рече нам

он, али ми помислисмо. И опет

ми пада на памет она реплика из

филма - Ко то тамо пева: “не-

мачка медицина је најбоља на

свету“... Хвали Русију, а вози

Немачку лимузину, дичи се ди-

наром, а штеди евро, буди оп-

чињен српским планинама, а

зимуј у Сент Морицу, логика је

која окупира савремене Фари-

сеје српске политике. Само је

један од њих, јасно признао

своје фарисејство. И због тога

што је био тако храбар, нека

остане Министар.... Тако треба,

коалиције ради.

Једна особа повећаног оби-

ма усана, пре неки дан је са своје

лагодне позиције портпарола

странке из Власти, негирала да

јој је брат управо због тога што

јој је то, постао судија Уставног

суда. Овај је пак убеђивао нацију

да је то заслужио, упркос род-

бинским везама (сестра је ро-

ђака, зар не), јер забога, он има

квалитете који су га и довели на

то место. Слично је и са Бош-

ковом приправницом, и са Гор-

данином сестром и са Натиним

сином, али и са ко зна којима

још. Када смо већ код напуће-

них, копка ме да ли оне мењају

слике у личној карти сваки пут

када додају мало обима својим

уснама... тешко их је препозна-

ти, па ради идентификације,

мислим. А можда њима и не

треба личњак.?!

Новине су јавиле да је пре

неки месец у Скупштини ухап-

шена млађа женска особа која се

иначе бави најстаријим зана-

том. Сасвим сам сигуран да у

тренутку хапшења, у наведе-

ној установи, она није била

једина која се тиме бави. Да ли

и ви мислите исто?

А неки Шпанац, скоро иза-

бран на највишу функцију у

ЕУ, Барозо, дописује се онако

докон са председницом друшт-

ва судија, која тренутно није су-

дија, па каже да очекује да се

ствар са реизбором (општим

избором) судија у Србији, пре-

испита. Док поступак преиспи-

тају наши надлежни, пресуде се

нижу једна за другом. И што је

најлепше, сваку интересантнију

нађу да коментаришу пред-

ставници извршне власти, и

одани им медији, за које не

важи чл.336а Кривичног зако-

ника. Порука није за „Бранкицу

и судове“, већ само за судије. Не

будете ли судили како својим ар-

шином мери неки државни сек-

ретар, тешко ли се Вама. Да сам

судија, већ сада бих отишао у

адвокате, па макар сви били ад-

вокати, а нико судија. Када оно-

мад код Оље, знаменити Бошко

од Ниш, коментарише судску

одлуку, он се огради да је ко-

ментарише као грађанин, као ад-

вокат, а ми јадни не знамо да је

исти члан истог (Високог саве-

та судства) тела на чијем је

челу прислушкивана Ната. Сва

срећа те није једини за кога

нисмо сигурни када нам се у

којој функцији представља...

Један отпадник из Кабинета

је Министра и поменуту Нату

назвао врхом правосудне ма-

фије. И ником ништа. Само на-

ивни могу да очекују да врана

врани избија очи. Претио је

снимком разговора са истима, па

доказима о корупцији у реиз-

бору судија, па доказима за ово

и оно, па да му прете породици

и њему, а када је требало да дође

код поменуте Оље, избегао. Баш

јуначки. Храбар неки човек.

Угледни београдски днев-

ник објавио на насловној стра-

ни да је један судија овдашњег

Вишег суда конкурисао за место

у три суда, а изабран у чет-

врти, овај наш у Шапцу. И ни-

ком ништа... Да ли нас овај

дневник и дописник из Шапца

лажно информишу, или је ис-

тина да је баш тако било? Шта

ће бити са пресудама које овај

донесе у међувремену, а онда се

Влас(т)и досете? Опет ништа.

Сви ћуте. А новине објавиле

име и презиме судије. Да ли је

и овде питање исто: одакле по-

даци новинару, одакле подаци

отпаднику из Кабинета? А ми

сви знамо да би питање треба-

ло да буде, је ли то истина или

не? Нека чека народ, је ли тако?

Иначе, онај из Кабинета, са

све „доказима“ нашао заштиту

у Напредној партији, чији чел-

ник не само да је коначно иза-

бран на ту функцију, него и

приде, онако успут, себе и своје

частиo и станом од 400.000

евра. Милион потписа за избо-

ре и 400.000 за стан. Алал вера,

воли човек крупне цифре. А

још је и за изборе, и то ванред-

не. Када има 400 хиљада као

опозиција, шта ће тек имати

када буде...? питају се они што

му потписаше пре куповине

стана, за нове изборе. Не доби-

ше одговор. Јер овде нико не

даје одговоре, а питања је мно-

го...

У Србији је, кажу стати-

стичари, прошла криза. Човек са

„битлс“ фризуром нас обаве-

сти о томе онако транспарентно,

само што не рече да статистич-

ки посматрано, Срби једу сарму,

јер „једни једу само месо, а

други само купус“. Тако је и са

изласком из кризе. Једни у њој

нису ни били, а други никада

неће из ње изаћи. У просеку,

свима лепо, нешто између. Ови-

ма што имају све, годи да падају,

а онима што немају ништа, годи

да расту у том статистичком

просеку, и сви задовољни. Пи-

там Вас, да ли је баш тако, у зем-

љи Србији.? Питам Вас, јер не

могу да одговорим на питање

које ме мучи, као и Вас... докле

ће ово трајати и има ли краја?

На крају желим да поме-

нем нешто сасвим лично. Пре

који дан, умрла је моја верна

читатељка, др Боса Бандо-

вић. Надам се да је нашла

свој Рајски мир… Заслужила

је то својим боравком међу

нама... Слава јој и блажен

мир међу анђелима.

Све Вас волим и поздрав-

љам.

Има ли краја?2313. мај 2010. www. podrinske.comЗАБЕЛЕШКЕ

ПИШЕ: БРАНИСЛАВ СЕКУЛОВИЋ, АДВОКАТ

живот. Остале животне улоге

(супруга, оца, брата, пријате-

ља...) одиграју само као епизоде.

То „Цивилизацијско зло“ је

посебна тема која се провлачи

кроз нашу причу о егзистен-

цији у нашем граду и нашој

држави Србији. Све више је

младих људи који су спремни да

се осамостале, запосле, оснују

породицу, али им то није омо-

гућено. Шта се дешава? Где смо

запели? Кажу светска криза.

Шта нас брига за светску када

ми имамо нашу кризу која је ста-

рија од светске. Када би свако

решио своју кризу не би ни до-

шло до светске кризе (мислим?).

Највише ми се свиђа када се

код нас обављају послови према

девизи - Боље је него што је

било! Шта то значи? Бољ не зна-

чи добро. Верујем да смо се

сви надали, да ћемо живети за-

довољнијим и срећнијим жи-

вотом (неки се још увек надају).

И шта да вам кажем - Ради-

те, градите, путујте, останите,

било шта, само предузмите не-

што. А ја? Ја не знам где ми је

памет била. Сада ми више не

треба, јер када бих се сад опа-

метила - полудела бих!

Гордана Петровић

опаметила - полудела бих

Шабачко певачко друштво,

једно од најстаријих певачких

друштава у нас, прославу јуби-

леја 145 година постојања и

рада започело је 9. маја ове го-

дине. Ансамбл је показао своју

велику професионалност и за

само десет дана припремио де-

сет композиција аутора Буди-

мира Гајића: По шумама и го-

рама, Партизан сам тим се ди-

чим, Са Овчара и Каблара (со-

листи Верица Митровић, Ката-

рина Митровић, Јелена Стефа-

новић и Јаков Живановић), Сите

си појдо ја мамо (солиста Дра-

ган Павић), Не бом крвавеу за-

горски профит (солиста Милан

Пантић), Далмацијо земљо

мила, Ој свијетла Црна Горо,

Друже Тито соколово крило (со-

листа Никола Каровић који је ту

песму Титу певао 102 пута),

Титово име (солиста Наташа

Пантелић). На почетку и на

крају програма хор је извео

Југославију Николе Херциго-

ње.

Титов напријед надахнуто је

говорио Миша Јанкетић.

Програм се одвијао у Музеју

25. мај на Дедињу. Баш ту, где је

1964. године Хор 66 девојака

снимио своју прву ТВ емисију

«На крилима песме» у режији

Здравка Шотре, која је емито-

вана 24. маја 1964. године у

16:10 сати, непосредно пред ве-

лики Слет у част Титовог ро-

ђендана.

За клавиром је била Милена

Ђурковић Пантелић, а дириго-

вао је Бранко Ђурковић.

После програма Шабачко

певачко друштво посетило је

Кућу цвећа.

Поменута професионалност

ШПД се потврђује наступом на

отварању 42. фестивала дечјих

хорова Србије 23. маја у 17 сати

у Шабачком позоришту, а већ на

Треће тројице (25. маја) пева-

њем литургије у Доњој Бадањи.

М.Ж

ПРИЛОГ МУЗИЧКОЈ ИСТОРИЈИ ШАПЦА

Јубилеј Шабачког певачког друштва

ХОР 66 ДЕВОЈАКА НА ДОЧЕКУ ТИТОВОГ РОЂЕНДАНА, 24.МАЈА 1968. ГОДИНЕ У БЕОГРАДСКОМ ДОМУ ОМЛАДИНЕ

Page 24: PodrinskE 125

24 www. podrinske.com 13. мај 2010.КАЈАК

Осам златних медаља на Купу Србије 2010.У недељу, 02. мај 2010. го-

дине на Ади циганлији у Бео-

граду одржан је „Куп Србије

2010“ на којем су учествовали и

кајакаши и кануисти КК „Зорка

колор“.

У конкуренцији двадесет

једног клуба из наше земље

Шапчани су освојили осам злат-

них медаља.

У трци К1 СЕНИОРИ

1000м, 1. Марко Томићевић, 5.

Вељко Јанковић, 6, Немања

Рајиновић.

У трци К1 ЈУНИОРИ

1000м, 1. Александар Алексић.

У трци Ц1 КАДЕТИ 1000м,

1. Драган Ковачевић, 4. Марко

Бијеловић. 5. Никола Ракић.

У трци К2 СЕНИОРИ

1000м, 1. Станојевић-Пајић.

У трци К2 ЈУНИОРИ 1000м,

3. Димитријевић-Мартић.

У трци К2 КАДЕТИ 1000м,

2. Симић-Диклић.

У трци К1 СЕНИОРИ 500м,

1. Томицевић Марко, 6 Николић

Немања

У трци К1 ЈУНИОРИ 500м,

1. Александар Алексиц, 5. Сте-

фан Николић .

У трци Ц1 КАДЕТИ 500м, 1.

Драган Ковачевић, 3. Марко

Бјеловић, 5. Никола Ракић.

У трци К2 СЕНИОРИ 500м

1. Станојевић-Пајић, 6. Грујић-

Рајиновић.

У трци К2 ЈУНИОРИ 500м

4 Димитријевић-Мартић.

У трци К2 КАДЕТИ 500м 2.

Симић-Диклић.

У трци К1 СЕНИОРИ 200м

4. Небојша Грујић.

У трци К1 ЈУНИОРИ 200м

6. Стефан Николић.

У трци К2 СЕНИОРИ 200м,

2. Ђенадић-Сибинкић.

ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ

АЛЕКСАНДАР АЛЕКСИЋ

МАРКО ТОМИЋЕВИЋ

ПАЈИЋ - СТАНОЈЕВИЋ

Page 25: PodrinskE 125

2513. мај 2010. www. podrinske.comКАНУ

Велики успех кајакаша КК „Зорка колор“На прошлонедњљном так-

мичењу за Светски куп који је

одржан у Француској кајакаши

КК „Зорка колор“ остварили су

запажене резултате. У веома

јакој конкуренцији најбољих

кајакаша света шабачки мла-

дићи су показали велику бор-

беност. Двојцу Станојевић –

Пајић медаља је измакла за

трептај ока а Марко Томићевић

је за само неколико стотинки

остао без А-финала.

О томе како је то све изгле-

дало у Француској али и о пла-

новима за наредни период за

Подринске говоре: Мирослав

Алексић, тренер КК „Зорка Ко-

лор“, Душан Станојевић, Дејан

Пајић и Марко Томићевић.

Мирослав Алексић,тренер КК „Зорка колор“

- У Француској је одржан

први Светски куп у кајаку ове

године. То је уз светско првен-

ство највеће такмичење које се

одржава у нашем спорту. Још ће

бити два светска купа: други је

у Сегедину, задњи викенд у

мају, а недељу после тога у

Дуисбургу у Немачкој. На тим

куповима се окупља кајакашка

елита. Светски куп се бодује, а

кроз бодовање се добијају плас-

ману. Овај светски куп је био по-

себно важан јер ће идуће годи-

не на истом месту, у августу

2011, бити светско првенство

које је изборно за Олимпијаду у

Лондону. Првенство у Фран-

цуској финалистима доноси

олимпијски пласман, а онима

који не успеју да се пласирају

остају континентална првен-

ства на којима могу да се добију

по једно или два места.

Сви најбољи кајакаши света

дошли су да се упознају са овом

стазом, а у неким тркама так-

мичење је било јаче него светско

првентство, јер на њему свака

земља даје по један чамац а на

овом такмичењу су имали по

два чамца.

Задовољан сам резултатом

оба наша чамца, посебно дво-

седом, јер је ушао у финале и

био пети, што је највећи успех

српског кајака на светским ку-

повима. Трка је била јако брза,

победили су олимпијски шам-

пиони - немачка посада. Наши

су били пети, али нису били да-

леко од медаље, свега 0,7 се-

кунди. У задњих 200 метара се

одлучивало о медаљи, па се на-

дам да ће је узети на неком сле-

дећем такмичењу.

Марко је у једноседу био

трећи у Б-финалу, мало му је фа-

лило да уђе у финале а онда му

је мало фалило да победи. Из-

губио је за свеза 14 стотинки

прво, а за пет стотинки друго ме-

сто. Буквално су три чамца

ушла заједно, а у фотофинишу

био је трећи. Од другог до тре-

ћег места у А-финалу па до

трећег четвртог у Б-финалу, сви

су веома близу и све зависи од

трке до трке. Ипак, почетак је

сезоне и сви кајакаши траже

форму и хватају залет. У тој

трци је једино доминирао Немац

Макс Хоф, прошлогодишњи

светски првак. Већа је разлика

између њега и другог-трећег на

овом такмичењу него између

другог и тринаестог у овом мо-

менту. Конкуренција је изузет-

но јака, одлучују две-три сто-

тинке секунде на хиљаду мета-

ра, али ја очекујем да ће Марко

ући у финале на следећем так-

мичењу и да ће бити финалиста

и на светском и европском

првенству. Европско је почетком

јула у Шпанији а светско у

Пољској од 18. до 22. августа.

Наравно да је светско првенство

најважније такмичење у сезони,

па ћемо форму темпирати за

њега. Мислим да ће већ у Шпа-

нији наши такмичари бити до-

ста добри, и мислим да ће бити

и добрих резулатата. За ову го-

дину бићемо задовољни ако

Марко Томићевић уђе у финале

на та два такмичења у једносе-

ду а улазак у финале очекујемо

и од двоседа. Надам се да ће још

неко успети да се приближи

борби за медаљу, али за ову го-

дину биће велики успех да буду

финалисти. Идуће године треба

да се обезбеде олимпијске визе,

а на Олимпијади очекујем да се

боре за медаљу.

Душко Станојевић- Такмичење је било супер.

Нисмо се надали оваквом успе-

ху зато што смо дошли с тре-

нинга и није било извлачења

форме за Светски куп. Очекује

нас још једно такмичење, у

Светском купу, у Сегедину

крајем месеца, где де ћемо, на-

дам се, поновити сличан ус-

пех. Идемо опет без извлачења

форме. Главни пик форме су ев-

ропско и светско првенство,

која су у току овог лета.

Дејан Пајић- Ми смо се надали овом ре-

зултату. Имали смо 35 чамаца у

нашој дисциплини а у конку-

ренцији су били сви они који не-

што значе у светском кајаку.

Прошли смо квалификације и

ушли смо у финале, ту смо

остали на петом месту. Дали смо

максимум од себе, али нисмо ус-

пели да се окитимо медаљо.

Нисмо имали форму за то. На-

дамо се још бољим резултатима,

јер нас очекује куп у Сегедину

а после и ервропско првенство.

Марко Томићевић- Нисам остварио резултат

који сам очекивао. Очекивао

сам улазак у финале, али нисам

успео, био сам трећи у Б фина-

лу, што је дванаесто место. Ни-

сам извлачио форму за ово так-

мичење, али сам ипак очекивао

бољи резултат. Не могу да ка-

жем да сам презадовољан али ће

свакако бити боље на следећем

купу. Конкуренција је била ве-

лика, скоро четрдесет чамаца,

можда никад оваква, али сам

ипак очекивао бољи резултат.

И.К.

Док су њихови старији дру-

гови представљали Србију на

Светском купу у Француској

млађи сениори, јуниори и ка-

дети бранили су боје наше зем-

ље на Отвореном првенству

Београда 2010. У јакој конку-

ренцији репрезентација Кипра,

Бугарске, Румуније, Србије 1,

Србије 2, београда 1 и Београда

2 млади шабачки кајакаши

остварили су добар резултат:

У трци К-1 Млађи сениори

1000м, 1. Рајиновић Немања

СРБИЈА, 2. Јанковић Вељко

СРБИЈА 1.

У трци К-1 Јуниори 1000м, 2.

Алексић Александар СРБИЈА 1

У трци Ц-1 Кадети 1000м, 2.

Ковачевић Драган СРБИЈА 1

У трци К-2 Јуниори 1000м, 3.

Игњатов-Николић СРБИЈА 1

У трци К-2 Кадети 1000м, 2.

Симић-Диклић СРБИЈА 2

У трци Ц-2 Кадети 1000м, 2.

Бјеловић- Ракић СРБИЈА 1

У трци К1 Јуниори 500м, 2.

Алексић Александар СРБИЈА 1

У трци Ц-1 Кадети 500м, 2.

Ковачевић Драган СРБИЈА 1

У трци К-2 Кадети 500м, 3.

Симић-Диклић СРБИЈА 2

У трци Ц-2 Кадети 500м, 2.

Бјеловић-Ракић СРБИЈА 1

Отворено првенство Београда 2010. у кајаку и кануу

ДЕЈАН ПАЈИЋ, МАРКО ТОМИЋЕВИЋ, МИКИЦА АЛЕКСИЋ И ДУШКО СТАНОЈЕВИЋ

ДРАГАН КОВАЧЕВИЋ

НЕМАЊА РАЈИНОВИЋ МАРКО БЈЕЛОВИЋ И НИКОЛА РАКИЋ

СИМИЋ-ДИКЛИЋ

Page 26: PodrinskE 125

Прелеп дан, 23. април 2010.

године. Пут у Уб на Фестивал

младих пијаниста. Насатавница

дечака Павла Живановића про-

фесорка Ивана Ђурић била је

спречена. На пут смо са Павлом

кренули деда Јаша и ја.

Фестивал ко фестивал. Ве-

лика гужва: пробе клавира, роди-

тељи се мувају, нуде деци сендвиче,

сокове, чоколаде... Сви забринути,

много, претерано.

Деда Јаков је био миран.

Остао је са унуком Павлом за

пробу клавира, за благоврен-

мен улазак у салу, пред жири. Ја

сам слушао десетак такмичара.

Жири је радио у петочланом са-

ставу на чијем челу је била Злата Ма-

леш, професорка из Земуна,

Павле се такмичио међу

вршњацима „други разред“ ос-

новних музичких школа. Музи-

калност Павла Живановића га је

издвојила од осталих.

У тој категорији се так-

мичили млади пијанисти из:

Аранђеловаца, Бачке Тополе,

Београда („Бинички“, „Лисин-

ски“, „Маринковић“), Гњила-

на, Гроцке, Земуна, Зворника,

Лознице, Сремске Митровице,

Уба и Шапца.

Павле Живановић је освојио

највећи број бодова међу

вршњацима (97).

Враћали смо се кући распо-

ложени те тако испланирали да

свратимо на пљескавице код

Рада „буцова“ на Мишар и Пав-

лов успех лепо прославимо.

Нарочито сам ја славио, јер

Јаша је возио. Бр. Ђ.

ДРУШТВОwww. podrinske.com26 13. мај 2010.

У оквиру Завичајне смотре

фолклора града Шапца, након

седам концерата такозваних „ра-

зигравања“ (одржаних у Варни,

Прњавору, Змињаку, Горњој

Врањској, Штитару, Грушићу

и Мачванском Причиновићу),

такмичење наставља 25 група,

15 млађег и десет старијег уз-

раста. Полуфиналне вечери биће

одржане 21. и 22. маја у Миша-

ру и Рибарима, а финале шестог

јуна у Шабачком позоришту.

Завичајна смотра фолклора

града Шапца окупила је више од

хиљаду учесника у такмичар-

ском делу, испунила је сале сео-

ских домова, а у 28 месних

заједница формирано је више од

40 фолклорних група.

- Најтежи посао је био од-

лучити ко ће даље. Јер, сви су се

трудили, сви су изгарали на

сцени, вежбали месецима, неки

и годинама, и сада је требало

одабрати, некоме рећи: „Е, ти не

идеш у полуфинале“. Али, јед-

ноставно, смотра се већ три го-

дине развија и расте, тако да смо

већ дошли до неког квалитета

који може да се оцењује. Иза из-

ласка на сцену су бројне вежбе

(два пута недељно), доласци на

пробе, много проливеног зноја

малишана, буде и грешака, било

је и суза и свега, али порука за

оне који овога пута нису про-

шли, била би, трудите се, проћи

ћете идуће године – у причи го-

вори о „тежини посла жирија“,

један од чланова, Жељко Пајић.

А координатор за сеоски ама-

теризам Града Шапца, Зоран

Гвозденовић Ренџа, „после се-

дам разиграних вечери“, истиче

„да је све било баш добро“ - „по-

сета је била феноменална, а

број учесника одличан – преко

хиљаду деце наступило је у

такмичарском делу“. Ц.Љ.

ЗАВРШНИЦА ЗАВИЧАЈНЕ СМОТРЕ ФОЛКЛОРА

Полуфинални концерти у Мишару и Рибарима

У организацији Атлетског

клуба „Цер“, а под покрови-

тељством града Шапца, у Кри-

ваји, на једној од најлепших и

најпрегледнијих крос стаза у

Србији, на дистанцама дугим од

300 до хиљаду метара, надме-

тало се се око 200 основаца из

пет школа – Добрића, Накуча-

на, Горње Врањске,Волујца и

домаћина Криваје. На изван-

редно припремљену стазу, вид-

но обележену пластичном тра-

ком целом дужином, први су

истрчали домаћини, учесници

промотивне трке за млађи уз-

раст на 300 метара. Код де-

војчица Жељка Поповић је била

најбржа, потом, Кристина Лазић

и Милица Макевић; код дечака,

први Александар Церовац, сле-

де, Дејан Адамовић и Марко Ра-

довановић. Све трке имале су

своје дражи и јунаке, а у две

„најтеже“, први кроз циљ про-

шли су Драгана Ђокић из Доб-

рића и Душан Марковић из Во-

лујца.

Драгана је презадовољна ус-

пехом, каже да је од почетка гле-

дала „каква је трка, колико су

противнице брзе“, и „да је од

средине кренула“... А Душан

је на почетку кренуо брзо, па на

средини мало успорио, али је

при крају „додао“: „конкурен-

ција је била јака, али сам успео

да стигнем први.“

Управа „Цера“ у овај

пројекат је ушла са идејом да

краљицу спортова развија у ма-

лим срединама, а само после го-

дину дана рада, већ се издвојила

група дечака и девојчица, која

постиже одличне резултате.

Крос Лига Поцерине, и одржа-

ну трку, професор Ђорђе Симић

види као подстицај деци да

даље раде, друже се, и напредују

у спорту уопште. Већ у следећем

колу, у Горњој Врањској, очекује

још већу фешту, јер ће деца

још више да раде: „Сјајно је

било како су се борили за боје

својих школа“. Задовољан, у

име Атлетског клуба „Цер“, али

и као промотер кроса, Дејан

Богићевић: “Из ове групе већ се

издвојило пар деце, која већ ус-

пешно наступају на такмиче-

њима широм земље, и ја се на-

дам да ћемо овом лигом добити

још доста талената.У ствари

талената има, само их треба

прихватити и са њима радити, и

ја се надам да ће од њих поста-

ти будући шампиони.“

Криваја је, као и у многим

акцијама, била одличан домаћин

и првог кола крос лиге, а било

би заиста лепо, истиче дирек-

торка ОШ „Доситеј Обрадо-

вић“ у Волујцу (чије је издвојено

о д е љ е њ е

школа у

К р и в а ј и )

Сузана Пет-

ровић, да се

у такмиче-

ње укључе

и деца из

градских школа:

- Сматрам да ово треба да

буде на нивоу Града, да нам се

прикључе и деца из градских

школа, и заједно са нама ужи-

вају у овој природи. Криваја и

наша школа увек су отворених

врата за ученике, колеге, све

госте. И ово је и позив да нам се

прикључе, да заједно са нама

уживају и поделе и доживе ову

лепоту Поцерине“. Уз школу, до-

бар домаћин и месна заједница

Криваја, на челу са председни-

ком Драгутином Ђукановићем.

Атлетски клуб „Цер“, органи-

зовао је и осмислио све – од

превоза ученика до медаља,

диплома, књига, освежења за

све учеснике (сви су послужени

чајем, бомбонама и јабукама),

медицинске помоћи, поклона

за школу у Криваји (пет кошар-

кашких лопти) до дружења

после такмичења. Уз комплетно

руководсто АК „Цер“, кросу су

присуствовали и представници

Градске управе: Совраније Чо-

њагић, Владимир Трифуновић и

Небојша Зеленовић, чије речи

бележимо:

- Град Шабац подржава

овакве акције, нарочито оне у

које су укључени најмлађи.

Наша идеја ће, такође бити, да

у договорима са организатори-

ма, за следећу лигу, скупимо и

укључимо и децу са градског

подручја, да се и они са друга-

рима који у Поцерини похађају

школу, друже се и такмиче, и по-

деле лепоту коју

овде имамо. Да

сви заједно ужи-

вамо у чистом

ваздуху и спорт-

ској приредби.“

После првог

кола, у екипној

конкуренцији први је Волујац

са 25, Добрић други са 18,

Г.Врањска трећа са 14, Криваја

четврта са три, а Накучани

пети без освојених бодова.

Друго коло „Крос лиге Поце-

рине“ биће одржано 21. маја у

Горњој Врањској. То би уједно

био, како је организатор замис-

лио, пролећни циклус, док су у

јесењем планирана четири крос

такмичења. Најбоља школа на

крају биће награђена спортским

реквизитима.

Забележила, Ц.Љ.

У КРОС ЛИГИ ДОБРИЋ, НАКУЧАНИ, ГОРЊА ВРАЊСКА, ВОЛУЈАЦ И КРИВАЈА

Краљица спортова осваја поцерину

Резултати:600 м девојчице,

пети и шести разред:

1. Милица Арсеновић, Г.Врањска

2. Маја Антонић, Волујац

3. Јелена Урошевић, Волујац

600 м девојчице,

седми и осми разред:

1. Драгана Ђокић, Добрић

2. Наташа Илић, Волујац

3. Маријана Лукић, Волујац

800 м, дечаци,

пети и шести разред:

1. Горан Маринковић, Добрић

2. Младен Поповић, Волујац

3. Стефан Полимац, Добрић

800 м,дечаци,

седми и осми разред:

1. Душан Марковић, Волујац

2. Ненад Гавриловић, Г. Врањска

3. Михаило Ћелић, Г. Врањска

ЛАУРЕАТ НА ФЕСТИВАЛУ МЛАДИХ ПИЈАНИСТА У УБУ

Први уметнички корациПавла Живановића

УСПОМЕНА ИЗ УБА: ЛАУРЕАТ КАТЕГОРИЈЕПАВЛЕ ЖИВАНОВИЋ

У част 117 година традиције... Са питањима, Како Јанковци

сценски представљају живот у својој школи, Да ли се школа пам-

ти само по учењу и Колико ће вас представа „Слике мог детињ-

ства“ подсетити на одрастање? Још поручише, „одговоре ћете са-

знати ако дођете на право место и у право време...“ Право место

је Шабачко позориште, а време –четвртак, 13.мај, у 17 часова и

30 минута. Добродошлицу желе ученици и колектив шабачке Ос-

новне школе „Јанко Веселиновић“. Ц.Љ.

Слике мог детињстваОШ „ЈАНКО ВЕСЕЛИНОВИЋ“

Page 27: PodrinskE 125

ДРУШТВО www. podrinske.com13. мај 2010. 27

ФУДБАЛ ФУДБАЛ

Стадион ФАП-а, гледалаца

1.500. Главни судија Далибор

Трифуновић (Краљево) Стре-

лац: 1:0 Луковац у 58. минуту.

Жути картони: Б. Шалипур

(ФАП), Крмар, Самуровић

(Мачва)

ФАП: Дивац, Б. Шалипур,

Трајковић (Д. Шалипур),

Кијановић, Слатина, Џуловић,

Н. Шалипур, Луковац (Бјелић),

Ракоњац, Радаковић, Јановић

(Опарница)

Мачва: Будаковић, Ристи-

војевић, Протић, Пејовић, Ла-

зић, Ђукановић, Гаврић (Ди-

митријевић), Самуровић, Крмар,

Максимовић, Живановић (Ву-

којевић)

Играч утакмице: Рамиз Лу-

ковац (ФАП)

Прибој, 9. маја. Фудбалери

Мачве доживели су други

првенствени пораз у овој сезо-

ни. Нешто умешнији и вештији

од фудбалера у црвено-црној

опреми били су Прибојци, који

се боре за опстанак у српско-

лигашком друштву. Мада су

фудбалери обе екипе имали по

неколико изгледних прилика,

мреже су мировале све до 58.

минута када је Рамиз Луковац

изненадсио чувара мреже Мач-

ве Будаковића и сместио лопту

у мрежу гостију. Мачва је у на-

ставку имала неколико изглед-

них прилика да стигне до изјед-

начења, али су напади го-

стујућих фудбалера завршавали

без успеха. У финишу сусрета,

арбитар је пропустио прилику

да досуди најстрожу казну за

екипу Мачве, капитен Самуро-

вић је упутио протест, и добио

жути картон. И поред пораза,

Мачва је задржала лидерску по-

зицију, само што се екипа Шу-

мадија Раднички 1923 из Кра-

гујевца примакла на само један

бод заостатка. У ванредном, 26.

колу које је одиграно јуче - сре-

да- 12, мај Мачва је пред својом

публиком дочекала Рудар из

Костолца, а у недељу, 16. маја

гостује екипи Железничара у

Лајковцу. С. Кашиковић

Мачва поражена у ПрибојуФАП (Прибој) ‑ МАЧВА (Шабац) 1:0

ТАБЕЛА РЕПУБЛИЧКЕ ЛИГЕГРУПА ЗАПАД У ФУДБАЛУ

1. МАЧВА 22 15 6 1 41 7 51 2. ШУМАД РАД. 1923 22 14 5 3 40 15 47 3. СЛОБОДА (УЖИЦЕ) 22 14 3 5 34 14 45 4. ВУЈИЋ ВОДА 22 10 3 9 26 25 33 5. СЛОГА (ПОЖЕГА) 22 10 3 9 27 28 33 6. ЖЕЛЕЗНИЧАР 22 9 4 9 26 24 31 7. РУДАР 22 8 6 8 23 22 30 8. СЛОБОДА (ЧАЧАК) 22 7 7 8 25 35 28 9. ШУМАДИЈА (АРАН.) 22 8 3 11 25 26 27 10. РАД. СТОБЕКС 22 8 3 11 15 33 27 11. СЛОГА 22 7 5 10 34 34 26 12. ЈЕДИНСТВО 22 7 5 10 16 21 26 13. ФАП 22 6 8 8 17 25 26 14. БУДУЋНОСТ 22 8 2 12 22 32 26 15. МЕТАЛАЦ 22 5 4 13 14 26 19 16. МОРАВА 22 5 3 14 21 39 18

Помоћни стадион ОФК Бео-

град, гледалаца 100. Главни су-

дија: Жика Живановић (Обре-

новац). Стрелци: 1:0 Јеремић у

30, 2:0 Палочевић у 55, 2:1 Дра-

гићевић у 80, 3:1 Маџгаљ у 83,

4:1 Фичиповић у 87. Жути кар-

тони: Филиповић (ОФК Бео-

град), Лукић (Мачва)

ОФК Београд: Бакрач, Ка-

ранфиловски (Симјаноски),

Црномарковић, Домчић (Ћо-

пић), Јаблић, Трифуновић, По-

ткозарац (Маџгаљ), Шалочевић

(Бућан), Гајић (Филиповић),

Јеремић, Младеновић (Хркало-

вић)

Мачва: Пантић, Лујановић,

Лукић, Јанковић, Радовановић,

Ђурашковић (Лазаревић), Па-

нић, Гаврић (Чоловић), Трипић

(Мирковић), Драгићевић, То-

мић.

Играч утакмице: Александар

Палочевић (ОФК Београд)

Београд, 9. маја. Кадети

Мачве забележили су и 15. по-

раз у овој сезони, и шансе за оп-

станак свели на минимум. У

наредном колу, у суботу, 15,

маја на свом терену дочекују

екипу Телеоптика из Београда,

лидера на табели у кадетској

лиги Србије. С. К.

Кадети поражении на Карабурми

Дворана СРЦ Младост, гле-

далаца 100. Судије: Ђокић и

Благојевић (обојица из Јагоди-

не). Седмерци: Чачак 1 (1), Меди-

цинар 2 (2). Искључења: Чачлак 2

минута, Медицинар 4 минута

Чачак: Савко, Филиповић,

Василијевић, Вукчевић, Ђекић

7 (1), И. Поповић 8, Вучковић 2,

Вујовић 1, Маленовић 8, Алим-

пић 1, Радић 5, Н. Поповић 5,

Мијајловић 2.

Медицинар: Селенић, Пе-

рић, Спасојевић 1, Пријовић 7

(1), Радовановић 1, Петровић,

Гуђаби 1, Трајковић, Враголић 3,

Јакеља 4, Милошевић 2, Ћурчић

2, Павлов 2 (1)

Играчица утакмице: Јеле-

на Маленовић (Чачак)

Чачак, 9. маја. У утакмици

последњег првенственог кола

која није имала апсолутно ни-

какав такмичарски значај, еки-

па Чачка без проблема је савла-

дала гошће из Шапца, које су

биле равноправан ривал само на

почетку утакмице. Сво остало

време, Чачанке, предвођене мла-

дом Иваном Поповић и искус-

ном Јеленом Маленовић дик-

тирале су темпо игре, и на крају

стигле до, можда чак и нереал-

но високе победе.

С. Кашиковић

Пораз без резултатског значаја

ЖРК ЧАЧАК‑ МЕДИЦИНАР (Шабац) 39:23 (20:10)

РУКОМЕТ

Присуство Снежане Самар-

џић Марковић, министра Ом-

ладине и спорта у влади Ре-

публике Србије, приликом от-

варања пич терена на градском

стадиону у Шапцу у уторак, 4.

маја искористили смо за кратак

разговор на неке од спортских

тема.

У последњих годину, две,

много се говори о потреби до-

ношења Закона о спорту,

правног акта који треба до де-

таља да уреди област спорта и

физичке културе у Србији.

Када би могло да се очекује да

Закон уђе у скупштинску про-

цедуру?

Ако мене питате, што пре то

боље. Предлог текста је за-

вршен, и ускоро ће се наћи пред

скупштинским одбором, а одмах

потом и пред посланицима.

Да ли се може очекивати

да и Закон о спречавању не-

реда и недоличног понашања

на спортским приредбама у

догледно време претрпи дра-

стичне промене у оном делу

који се односи на санкциони-

сање нереда и изгредника?

Ми смо већ променили три

закона. Како сам Закон о спреча-

вању нереда и насиља на спорт-

ским приредбама, тако и Кри-

вични и прекршајни закон, и мо-

рам да кажем да је насиље већ

опало за 26 процената у поре-

ђењу са претходним периодом.

Ускоро нас очекује Свет-

ско првенство у фудбалу у

Јужној Африци. Какве су

Ваше личне жеље, очекивања

и наде уочи овог такмичења?

Моја жеља је да будем са

екипом, и ја ћу ту жељу и оства-

рити. Сигурна сам да ће фудба-

лери дати све од себе, а када дају

све од себе, биће и изненађења.

Живи били па видели ...

Са Снежаном Самарџић Мар-ковић, ресорним министромОмладине и спорта разгова-рао Слободан Д. Кашиковић

БЛИЦ РАЗГОВОР СА СНЕЖАНОМ САМАРЏИЋ МАРКОВИЋ, МИНИСТРОМ ОМЛАДИНЕ И СПОРТА У ВЛАДИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ

Фудбалери ће дати све од себе

Под покровитељством града

Шапца, а у организацији ШШК-

а у недељу је одржан тради-

ционални десети по реду Ђурђ-

евдански турнир, по убрзаном

темпу, на коме је у конкуренцији

32 играча са подручја региона,

Београда, Новог Сада, Бјељине.

Победник је из Шапца,

проф. Драшко Бегуш, са 8 пое-

на из деветог кола коме је при-

пала прва награда од 4.000 ди-

нара, други је био Владимир Ко-

стић из Ваљева са 7,5 поена, а

трећи Добрисав Стојановић из

Бјељине који је освојио 6,5 пое-

на. Зоран Ђурић из Лознице

такође, је имао 6,5 поена и ос-

војио је четврто место, док су V

и VI место са 5,5 поена ос-

војили су Илић Драган из Ва-

љева и Лазић Миодраг из Шап-

ца. Најбољи ветеран је био Сло-

бодаНоваковић н са 5,5, а међу

дамама Марија Драгојевић са

4,5 поена.

ТРАДИЦИОНАЛНИ X ЂУРЂЕВДАНСКИ ТУРНИРШАХ

Драшко бегуш победник

Page 28: PodrinskE 125

28 www. podrinske.com 13. мај 2010.28 www. podrinske.com ОГЛАС

015/355-001НОВО! НОВО! НОВО! НОВО!

проф. др Бранко СтанковСТРАБОЛОГ

(дечја разрокост) 064/88

4-09-2

7

С. Т. К. З. Р

Erski Qiqana15000 ШАБАЦ6.ПУКА БР. 16

М

ПРОДАЈА СКУТЕРА, СЕРВИС ЗА ПОПРАВКУ СКУТЕРА,

ДЕЛОВИ И ОПРЕМА, ВРХУНСКИ МАЈСТОР

МОБ: 064/003-0-48

ББРРААШШННОО ИИЗЗ ММААЧЧВВЕЕ ООББРРААЂЂЕЕННОО ННААШШИИММ РРУУККААММАА

1155000000 ШШААББААЦЦ ККННЕЕЗЗАА ММИИЛЛООШШАА 77.. ППЕЕККААРРАА ММИИЋЋАА –– ММ..

Page 29: PodrinskE 125

Медаље у ревијалном делу

Марко Симић 2001, Петар

Качаревић 2000, Андреа Суб-

отић 2002, Лазар Берић 2000,

Ана Јекић 2002, Катарина Цвејић

2000, Коста Адамовић 2000, Војин

Јовановић 2000, Алекса Кузмановић

2001, Ђорђе Којић 2001, Теодора

Вучинић 2000.

ГЛАВНА ТРКА

ДЕЧАЦИ – 1992. и старији

3. Мика Теодосић,4. Милош

Петровић,5. Срећко Лукић.

ДЕВОЈЧИЦЕ – 1992. и ста-

рије 5. Соња Бурсаћ

ДЕЧАЦИ – 1995. 2. Ђорђе

Јездић,5. Радивој Урошевић,7.

Павле Томић

ДЕВОЈЧИЦЕ – 1995.1. Кри-

стина Тешановић

ДЕЧАЦИ – 1996. 3. Алек-

сандар Веселиновић, 9. Данијел

Јездић, 11. Владимир Стајчић.

ДЕЧАЦИ – 1997.7. Страхи-

ња Пантић

ДЕВОЈЧИЦЕ – 1997.2. Дра-

гана Видојевић, 4. Сара Јова-

новић, 5. Сара Стојшић, 7. Кри-

стина Јовановић.

ДЕЧАЦИ – 1998.5. Дарко

Голубовић, 7. Богдан Шојић, 9.

Иван Симић, 11. Милоје Јокси-

мовић, 13. Огњен Ђурђевић,

14. Небојша Бунчић, 15. Нико-

ла Пауновић.

ДЕВОЈЧИЦЕ – 1998.2. Јеле-

на Петровић 4. Нина Јовановић,

5. Тамара Бешић

ДЕЧАЦИ – 1999.2. Лука По-

знановић, 4. Дејан Голубовић

ДЕВОЈЧИЦЕ – 1999.8. Иси-

дора Полић

2913. мај 2010. www. podrinske.comДРУШТВО

У суботу осмог маја у Љу-

бовију лепу средњоподрињску

варош, у којој је по трећи пут по

реду одржан Гасто фест, дошао

је велики број мајстора кули-

нарстава из свих крајева Србије

и иностранства, да се такмиче у

припремању разновсних јела.

Највеће интересовање је било за

припремање рибље чорбе. У

овој дисциплини такмичило се

25 екипа у којима је било више

од стотину учесника.

Организатор Гастро феста

била је општинска Туристичка

организација Љубовија и „Ге-

текс“ (гастро тим Етно кухиње

Србије).

Такмичари су се надметали

у припремању рибље чорбе и

јела са етно трпезе, у модерном

кулинарству, пекарству и по-

сластичарству. у.

Жири у саставу: Јордан На-

становић, и Петар Грацун про-

фесори Више хотелијерске шко-

ле и чланови КАС, (куварске

асоцијације Србије) у Београду

и Милорад Аћимовић, идејни

творац „Гастрофеста“ имао је

тежак задатак да од тридесетак

изабере три најукусније и

најлепше рибље чорбе.

У припремању рибље

чорбе према оцени стручног

жирија најбоља је била екипа

„Бабо и пацијенти“ из Београда,

коју су чинили Бата Керечки,

пердузетник из Батајнице, Раша

Ивановић, инжењер у београд-

ској „Електродистрибуцији“ и

др Дејан Сумрак Бабо, неуро-

психијатар у болници Др Дра-

гиша Мишовић. Дрго и треће

место заузеле су екипе из Љу-

бовије. „Три боема“ (Немање

Весића, Милан Глигорић, и Ми-

лисав Ђокић и „ММ систем“

Драган Предраговић, Јездимир

Николић, Милан Васић Зоран и

Милун Манојловић.

У модерној кухињи пбедио

је ресторан „Плава рибица“ од

пекара, победила је пекара

„Ђорђић“ из Љубовије, а спе-

цијалну награду за програм мак-

робиотичке исхране добила је

Невенка Симић, из Лознице.

Код посластичара победник је

била Мирјана Ристиић, из Љу-

бовије. У кварингу, уметности

резбарења воћа и поврћа најбо-

љи је, и ове године, био Танис

Имсиревић, из Ужица, које је по-

ста по трећи пут постао побед-

ник гастро феста. Категорији

етно трпезе била је потпуна до-

маинација домаћица из Војво-

дине. Победник фестивала је

клуб жена „Вредне руке“ из

Итебеја, друго место освојио

је актив жена „Ђурђевак“ из

Житишта, трећа награда отишла

је у Банатско Карађорђево а

четврта награда УЖ „Вила“ из

Љубовије.

На фесту су били и пасуља-

ри из Тополовца у Војводини

који су ван такмичарске конку-

ренције, у великом казану ску-

вали пасуљ са свињским сувим

ребрима и са њим почастили

бројне посетиоце гастро феста

и мештане Љубовије. Такође,

они су позвали љубовијане да

дођу у њихово место прве не-

деље у септембру када одржа-

вају „Пасуљијаду“ да буду њи-

хови драги и уважени гости.

- Ове године имали смо и до-

ста спонзора који су нам по-

могли у организовању гастро-

феста за који из годину у годи-

ну има све већи и већи број так-

мичара, па смо обезбедили и на-

граде у туристичком духу. По-

бедничка екипа у припремању

рибље чорбе награђена је пето-

дневним боравком у Атомској

бањи у Горњој Трепчи. Награде

у виду боравка у својим објек-

тима победницима су поклони-

ли и Специјална болница у

Бањи Ковиљачи, Етно село

„Врхпоље“ и „Тадића вајати“

Дрлаче каже за „Подринске“

Сађана Грујичић, директор оп-

штинске туристчке организа-

ције „Љубовија“ у Љубвији.

Гастро фест улепшали су

својим културно – забавним

програмом културно уметничко

дрштво „Азбуковица“ из Љубо-

вије и „Брђани“ из Горењег Ми-

лановца, плесна група „Фанта-

стика“, деца из вртића „Поле-

тарац“ и Основна скола „Бран-

ко Радићевић“, из Братунца у

републици Српској. Учеснике

гастро феста и све друге при-

сутне на овј веома лепој мани-

фестацију увесељавали су и и

трубачи „Сложна браћа“ из пла-

нинског села Горњих Кошаља

код Љубовије. Атмосферу рас-

положења подгрејавала су и два

музчка оркестра из Љубовије и

села Алин Грм од раних јутар-

њих сати па до касно у вече.

Миладин Малишић

Одржан Гасто фест у Љубовији

Османаест медаља за ПК “Делфин”

Page 30: PodrinskE 125

13. мај 2010.30 www. podrinske.com ОГЛАСИ

ЈКП „Стари град“ Шабац обавештава грађане оРАСПОРЕДУ ОДНОШЕЊА ОСТАЛОГ СМЕЋА

ОД 17.05.2010. ГОД. ДО 21.05.2010. ГОД. Под осталим смећем које се односи подразуме-

ва се:

- дворишно смеће, од орезивања и садње ружа, цве-

ћа, кошења траве, успремање повртарских култура,

орезивање дрвећа, винове лозе и сл.

- Отпад од припреме огревног материјала (пиље-

вина, прашина од угља)

- отпад од покућства, кабасти предмети, намештај,

бела техника, тв и сл.

Остало смеће које се не односи:

- земљани материјал од грађевинских радова,

- грађевински материјал – песак, шут, шљунак, ци-

гла, камен, креч, бетон,

- пољопривредно смеће од гајења стоке и живине

Наведене улице и објекти ће се обићи и купи-

ти остало смеће по данима:

Понедељак 17.05.2010. године 1. Бранимира Ћосића

2.Косте Абрашевића

3.Таковска

4.Др. Аврама Винавера (Војводе Борђошког)

5.Др. Ђуњића (Живојина Радишића)

6.Светогорска (Лењинова)

7.Вићентија Ракића (Милентија Поповића)

8.Младена Ђуричића (Миодрага Девечерског)

9.Његошева

10.Симе Милојевића (Станка Плавшића)

11.Моцартова (Тике Манојловића)

12. Војводе Мишића

Уторак 18.05.2010. године 1. Милића од Мачве (I део Бошка Стојковића)

2. Војводе Вука (II део Бошка Стојковића)

3 Војвођанска

4. Десанке Максимовић (25 маја)

5. Бањичких Жртава (Жиће Марковића)

6.Колубарска

7. Милоша Обилића

8. Маричка

9. 1300 каплара (Мије Јовановића)

10. Ослобођења

1. Видовданска (8 Марта)

12. Ахимандрита Стевана Јовановића (Петра Тасића)

13. Милунке Савић (Станимира Јосиповића)

Среда19.05.2010. године 1.Мите Поповића (Белоцрквањска)

2.Ваљевска

3.Војводе Бојовића

4.Ђенерала Пантелије Јуришића (Душана Слепчевића)

5.Николе Пашића (Жикице Јовановића Шпанца)

6.Јадранска

7.Коке Ђорђевића

8.Мокрањчева (Миодрага Ивковића)

9.Богојављенска (Мачванског одреда)

10.Јосифа Панчића (Павла Павловића)

11.Митрополита Михаила Јовановић (Петра Јовановић)

12.Ранка Алимпића (Ранка Шешића)

Четвртак 20.05.2010. године 1.Боре Тирића

2.Војводе Бране

3.Владике Никанора Ружичића (Глише Милетића)

4.Јове Курсуле

5.Милорада Шапчанина

6.Кнез Михаилова (Миодрага Симића)

7.Николе Цоловића (Мирослава Богишевића)

8.Јоце Јовановића Шапчанина (Слободана Пене-

зића)

9.Саве Мркаља

10.Чеврнтија

11.Љубе Стојановић

12. Дебрчка

13.III Коњички Пук

14. Јована Ђорђевића

15.Петра Балајовић

16. Уроша Предића

Петак 21.05.2010. године1.Адама Лазаревића (Ацомира Ивића)

2.Милоша Црњанског (Воје Радосављевића)

3.Косте Николић (Др. Жике Јанковића)

4.Раје Дамњановић (Драгутина Костића)

5.Милоша Милојевића (Данила Зеленовића)

6.Ђуре Даничића (Ђуре Губеринића)

7.Краља Радослава (Јанеза Шегуље)

8.Кнегиње Зорке ( Михаила Радовановића)

9.Милана Ракића (Милана Ђјаковића)

10.Мајке Југовић (Миленка Самарџића)

11.Краља Уроша (Небојше Милетића)

12.Николаја Велимировића

13.Константина Фотића (Нове Јовановића)

14.Оридска

15.Орловачка (Поцерска)

16.Посавотамнавска

ЈКП „СТАРИ ГРАД“ ШАБАЦ

У складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи („Сл.

Гласник РС“, бр. 72/09), Одељење за урбанизам Градске

управе ШАбац оглашава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ1. Предлог Урбанистичког пројекта „Лазаревић“ (уређење

простора и изградња објеката на к.п.бр. 446/1 К.О. Шабац у

улицама Вука Караџића и Ратних инвалида у Шапцу)

2. Предлог Урбанистичког пројекта „Ново гробље“ у

Шапцу (уређење простора на делу к.п.бр. 14030/2 и 14030/11

К.О. Шабац)

Јавна презнтација ће се обавити од 13.05.2010.год. до

19.05.2010.год., закључно, у просторијама Одељења за

урбанизам Градске уиправе Шабац, улица Масарикова бр.10.

Службено лице Одељења за урбанизам, даваће основне

информације о урбанистичким пројектима, заинтересованим

лицима, сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ШАБАЦ

Обавештавамо све заинтересоване да је у току јавни увид:

1. Плана детаљне регулације „Касарске ливаде“ у Шапцу

У складу са чл. 50 Закона о планирању ио изградњи („Сл.

Гласник РС“, бр. 72/09) Градска управа Шабац, Одељење за

урбанизам ставила је на јавни увид наведени план 11.05.2010.

године.

Јавни увид за наведени план одржава се до 09.06.2010.г.

закључно, у просторијама ЈУП „План“ Шабац, улица Косте

Абрашевића бр.10.

Службена лица ЈУП „План“ Шабац дају основне информације

о планским решењима, свим заинтересованим лицима, сваког

радног дана од 10 до 14 часова.

Заинтересована лица могу доставити писмене примедбе на

планска решења у просторије ЈУП „План“ Шабац и исте

образложити на седници Комисије за планове.

Седница Комисије за планове одржаће се 10.06.2010. године у

13 часова у просторијама на петом спрату зграде Градске управе

Шабац, Господар Јевремова бр 6.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ШАБАЦ

ОБАВЕШТЕЊЕ

Page 31: PodrinskE 125

ЧЧЕЕТТВВРРТТААКК 1133..0055.. 08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти ®

10:30 Лион ман

11:15 Право на одбрану

12:05 Бубамаром по селу ®

12.30 Инвестиције

13:15 Mobil E

13:30 У пролазу

14:00 Медикус

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Излог страсти

16.45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Пут хране

21.00 Де грасси

21.20 Лек из природе

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена ®

ППЕЕТТААКК 1144..0055..08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти

10:30 Радим градим

11:15 Аутоспринт

12:10 Спортска галаксија

13:15 Mobil E

13:30 Кућица у цвећу

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Излог страсти

16.45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Полигон

21:20 Mouviland

22:00 Вести

22:20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена

ССУУББООТТАА 1155..0055..10:00 Кроз прозор маште

10:30 Зозонци

11:00 Лион ман

11:35 Излог страсти (5

епизода)®

14:10 Медикус

15:00 Биљана за Вас

16:10 Ђовани Фалконе ®

17:00 У пролазу

18:00 Главни осумњичени ®

19:00 Вести

20:05 Женска страна света

21:00 Право на одбрану

22:00 Вести

22:30 Доба злочина

ННЕЕДДЕЕЉЉАА 1166..0055..10:00 Водич за родитеље

10.20 Зозонци

10:50 Лион ман

11:35 Тајанствена жена (5

епизода) ®

15:50 Женска страна света®

16:20 Полигон ®

17:40 Де граси-нова генерација

18:00 Зозонци ®

19:00 Вести

20:05 Више од спорта

21:00 Право на одбрану

22:00 Вести

22:30 Доба злочина

ППООННЕЕДДЕЕЉЉААКК 1177..0055..08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти

10:30 Водич за родитеље

11:15 Доба злочина

12.15 Кроз прозор маште

13:15 Game zone

13:30 Mobil E

14:00 Више од спорта

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Излог страсти

16:45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Мењамо навике

21:00 Први контакт

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена (р)

УУТТООРРААКК 1188..0055..08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти

10.30 Водич за родитеље

11:15 Доба злочина

12.15 Планета Земља ®

13:15 Гаме зоне

13:30 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 У пролазу

15:00 Вести

15.20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Излог страсти

16.45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

19.20 Трагом знаменитих

20:05 Бубамаром по селу

21:00 Главни осумњичени

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена -

реприза

ССРРЕЕДДАА 1199..0055..08:00 Јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Излог страсти

10:30 Лион ман

11:15 Право на одбрану-

реприза

12:15 Кућица у цвећу

13:05 Game zone

13:15 Mobil e

13:30 Mouviland

14:00 Главни осумњичени

15:00 Вести

15.20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16.00 Излог страсти

16.45 Трагом знаменитих

17:00 Шабачка хроника

18:00 Тајанствена жена

19:00 Вести

20:05 Планета Земља

21:00 Медикус

22:00 Вести

22.20 Трагом знаменитих

22:30 Криминал у Русији

23:15 Тајанствена жена

3113. мај 2010. www. podrinske.comТВ

ППРРООГГРРААММ ТТВВ ШШААББААЦЦУ СТАЛНИМ ТЕРМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОЋНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 ВЕСТИ У 3: РАДНИМ ДАНИМА У 15:00

Наш град је домаћин мла-

дима из седам европских зема-

ља. Гости су подолазили из

Португалије, Белгије, Албаније,

Немачке, Румуније, Хрватске и

Босне и Херцеговине. Поред

њих овде се налазе и гости из

Италије, Македоније и Вене-

цуеле. Сви су учесници међу-

народног тренинг курса „Мул-

тимедији и уметност као ин-

струмент за укључивање младих

у борби против сиромаштва“.

Организатор овог окупљања је

Удружење грађана Светлост из

Шапца. Покровитељ је Европс-

ка агенција за аудио визуелно из-

ражавање и културу. Сам тре-

нинг је подељен у три дела.

Први у којем долази до хомоге-

низације саме групе, радионице

(њих три, видео, аудио и скулп-

торска) а затим следе заједнич-

ке акције, пројекти у будућно-

сти. Део програма је био оби-

лазак организација и институ-

ција у Шапцу које раде са мла-

дима. Тако су посете биле у

КУД Абрашевић, УЛСШ, РТВ

Шабац и недељнику Подринске.

Из Удружења грађана Светлост

кажу да су по четврти пут у Ша-

бац довели младе широм ев-

ропског континента. Епитет

отвореног града је Шабац за-

служено добио. Међусобно по-

везивање младих људи, упо-

знавање различитости и слич-

ности, отварање које је потреб-

но не би ли се одупрли тенден-

цији у нашем друштву које се

пошто пото труди да буде за-

творено (више стање духа него

физичко ограничење). Дарко

Павловић из Удружења Свет-

лост нам говори о брисању гра-

ница, синергији у људском по-

тенцијалу, креативном набоју

у стицању нових знања. Наводи

да је ово одличан чин промоције

самог града у великим европ-

ским срединама. Са овом гру-

пом до сада је Шабац посетило

преко 150 младих људи широм

европе. То су уметници ликов-

них, литералних, мултиме-

дијалних и музиких усмерења,

економисти, доктори, адвокати

и омладински радници. Идеалан

миље занимања за ширење доб-

ронамерне, широкогруде приче

о Шапцу. Удружење грађана

Светлост је још једном показа-

ло неспоран њух „да постигне

гол“. На нама је да им покаже-

мо поштовање, волели ми њих

или не. Објективност испред

личних предрасуда.

Шабац је свет

Page 32: PodrinskE 125

НОЋ МУЗЕЈА32 www. podrinske.com 13. мај 2010.