30динараШаБац 22. ДЕцЕМБаР 2011. ГоДИна V БРој 208-209

Стр. 5

Усвојен ребаланс буџета Града Шапца Стр. 3

Годишњица „Подринских“

Неки то воле вруће

„„ННииккооккааоо ттии““

Стр. 5

ККУУДД ААббрраашшееввиићћ –– ТТУУДД ии ЈЈАА

Стр. 8-9

Абрашевићпоново одушевиоШапчане

Седам хектара земљишта у

Северозападној радној зони,

које је од августа власништво

италијанског инвеститора “Вес-

ковини груп“, од данас, 21.де-

цембра, је у статусу бесцарин-

ске зоне.

- Град Шабац је у прегово-

рима са надлежном републич-

ком установом о превођењу 300

хекара земљишта у Североза-

падној радној зони у статус бес-

царинске зоне, чиме идемо у су-

срет старним инвеститорима

јер им пословање у таквом ре-

жиму више одговара, најавио је

градоначелник Шапца.

Предузеће СБЕ Србија, као

саставни део компаније “Вес-

ковини”, градњу фабрике за из-

раду механичких делова наме-

њених аутомобилској инду-

стрији почеће у марту, а за-

вршетак се очекује у јесен 2012.

Вредност инвестиције у наред-

ној године износиће пет ми-

лиона евра. У зависности од

раста производње у фабрици

“Фиатових” аутомобила у Кра-

гујевцу, прозводни капацитети

биће дограђивани, тако да би,

према садашњим пројекцијама,

укупна инвестиција на овој ло-

кацији могла бити око десет

милиона евра. Градоначелник

Милош Милошевић каже да је

то директан позив домаћој гра-

ђевинској оперативи да буде

спремна за предстојеће послове.

Федерико Весковини, сув-

ласник компаније "Весковини

груп”, оценио је данашњи дан

као врло важан у пословању

предузећа СБЕ Србија.

- Данас обележавамо први

дан у режиму слободне зоне. У

фабрици коју ћемо изградити

радиће радници који су сада на

обуци у Италији, а посао ће се

ширити у зависности од потре-

ба тржишта, рекао је Федерико

Весковини и овом приликом

честитао грађанима Шапца

предстојеће празнике.

Како је објаснио Милан Ри-

стић, директор Управе за сло-

бодне зоне, режим слободне

зоне значи особађање плаћања

царине и ПДВ на унос репро-

материјала, опереме и грађе-

винског материјала.

- Шабац је корак испред

многих у Србији јер је управа

Града на време схватила значај

“гринфилд инвестиција” и ко-

мунално опремила земљиште.

Зато је за Шабац заинтересован

велики број станих инвестито-

ра, и сигуран сам да ће многе од

тих инвестиција бити и реали-

зоване, нагласио је Милан Ри-

стић.

Локација предузећа СБЕСрбија у режиму слободне

зоне – позив и осталиминвеститорима

Милош Лукић је шабачкој

јавности познат као директор

најстарије новинске куће у ре-

гиону а протеклих неколико не-

деља његови текстови су иза-

звали велику буру када је реч о

неким политичким дешавањи-

ма. Његов политички ангажман

ових дана, се своди, на ревита-

лизацију Савеза комуниста југо-

славије односно нове, левичар-

ске, политичке организације јер

је и сам таквог уверења и у том

духу је одрастао. Као син нека-

дашњег, чувеног, комунисте и

градоначелника Шапца новака

Лукића научио је да су неправ-

да и социјалне неједнакости не-

што на шта он, по свом уверењу

никада неће пристати. Деведе-

сетих година и почетком ове де-

ценије бавио се и приватним

бизнисом, тј. економијом јер

као дипломираном економисту

многе фирме и појединци су га

звали за консултанта. једна од

фирми која је тражила услуге

Милоша Лукића је и шпанска

фирма Emmsa, која је имала на-

меру да у шабачкој зони отвори

своје предствништво. Такође,

је био и саветник Компаније

“јовановић” власника Душана

јовановића. Све ово, горе наве-

дено, је довољан повод да у

светлу протеклих натписа у

“Подринским” направим ин-

тервју са Милошем Лукићем.

Господине Лукићу шпан-

ска фирма Emmsa, и поред

озбиљних најава пре више го-

дина, није нашла своје удом-

љење у Шапцу! Зашто¬?

- Шпанци су у Србију до-

значили три ипо милиона ма-

рака и милион евра готовине и

опрему вредну око 800 хиљада

евра. од тих пара практично им

није остало ништа, већ после

пет година пословања у Србији.

наиме, у првом покушају парт-

нер им је био Радован Туфегџић,

пословни човек из Ваљева, а на

препоруку тадашњег министра

полиције Душка Михаиловића

већ тада је Радован Туфегџић

имао пословне односе са Ду-

шаном јовановићем и његовом

фирмом “Компанијом јовано-

вић”, поводом набавке и ин-

сталирања једне пиваре у

Србији. Тада је Радован Туфег-

џић посредовао у продаји дела

пословног простора у влас-

ништву Душана јовановића у

Слободној зони Шабац, чији

сам тад био директор управо

шпанској фирми и по цени која

је била у то време три пута

већа од тадашње тржишне цене.

Поверење Шпанаца стекао сам

пошто сам их на то упозорио.

После тога је из шпанске фир-

ме практично нестало око два и

по милиона марака и милион

евра. Тако су ме Шпанци анга-

жовали да извршим контролу

њихових пословних књига у

Србији. Као последица те конт-

роле уследила је кривична

пријава против Радована Ту-

фегџића, која је прихваћена од

стране Вишег тужилаштва у

Београду, али ни после седам го-

дина ни на видику није прво-

степена пресуда. Интересантно

је да је председник Судског већа

који водио овај спор син нате

Месаревић, Владимир.

Какве везе са овим слу-

чајем има Душан Јовановић

јер сте својевремено на ту

тему правили конференцију

за штампу?

- После првог неуспелог

партнерства господин Душан

јовановић је понудио помоћ

Шпанцима у превазилажењу

проблема насталих нестанком

обртног капитала кроз докапи-

тализацију и сувласнички удео

у фирми. ја сам дао негативно

мишљење о том предлогу г.

јовановића, пошто сам позна-

вајући га од раније сматрао да

његова помоћ у овој ситуацији

није могућа.

Зашто?

- Рекао сам тад Шпанцима

да начин на који Душан јова-

новић врши финансирање по-

словне сарадње има логику

кратког и брзог повратка капи-

тала битно увећаног а да то ова

производња, односно прерада

дрвета не може да омогући и да

ће врло брзо доћи до раскида по-

словне сарадње са врло тешким

последицама што се касније ис-

поставило као тачно. Да будем

прецизнији, пошто је г. јовано-

вић ушао у фирму као сувлас-

ник, ја сам раскинуо све угово-

ре које сам тада имао са Шпан-

цима, не желећи више да уче-

ствујем у том пословном пројек-

ту. После шест месеци Шпанци

су ми закуцали на врата и за-

молили да поново погледам по-

словне књиге њихове заједнич-

ке фирма са Душаном јовано-

вићем. ја сам брзо установио да

је Душан јовановић изгубио по-

четни ентузијазам и да је почео

да “извлачи” обртни капитал

из заједничке фирме и да га

пребацује у своју ”Компанију

јовановић”, што ће за последи-

цу произвести не само заустав-

љање рада заједничке фирме

већ и кривичне пријаве против

директора фирме у овом случају

Педра Хуана Мартинеза, иначе

сина председника компаније

Emmsa. То моје мишљење на ос-

нову исте документације по-

тврдио је и адвокат Шпанаца из

Београда, г. Милован Лалић,

чак је његово мишљење било

много оштрије од мога. а то зна-

чи да је син Душана јованови-

ћа, Живорад, иако је вратио сва

овлашћења која је имао до тада

у фирми и раскинуо радни од-

нос, вршио радње у виду по-

тписивања уговора, власнич-

ких листова, рачуна којима се

власништво над робом Emmse

Balkan, преносило на “Компа-

нију јовановић”.

Господине Лукићу, то је

криминал?!

Такво је било и наше миш-

љење па је наш адвокат поднео

кривичну пријаву против Жи-

ворада и Душана јовановића,

основном тужилаштву у Шап-

цу. После пет година спровође-

ња полицијске и судске истраге,

коначно је подигнут оптужни

предлог против ове двојице, и

процес се води пред основним

судом у Шапцу. на претпо-

следњем рочишту суђењу је

присуствовао и г. Мигел Селас,

конзул Краљевине Шпаније у

Београду са својим правним са-

ветником.

Морам да вас питам, да

сте, наводно и после тога били

позивани за консултанта Ду-

шана Јовановића у разним

његовим пословним акцијама.

Да будем прецизнији, Драган

Милошевић нам је показао

извештај и поруку у којој се

позива на ваше саветничке

услуге око продаје Хотела

“Двор” у Шапцу?!

Господину Милошевићу сам

водиио пословне књиге фирме

“Крушик опруге” која је његово

власништво, и пошто је дошао

у проблеме са г. јовановићем по-

водом њихових пословних од-

носа који су за последицу има-

ли хипотеку у корист г. јовано-

вића на Хотел “Двор” на 200 хи-

љада еура и на молбу г. Мило-

шевића ступио сам невољно у

контакт са г. јовановићем, омо-

гућио и уговорио њихов саста-

нак на коме му је г. јовановић

понудио да купи Хотел “Двор”

за два милиона евра. Сматрајући

ту понуду изузетно малом, г.

Милошевић је после тога пре-

кинуо комуникацију са мном, а

лично после те комуникације и

поводом тих односа никакве

друге односе са г. јовановићем

нисам имао. Само могу да ка-

жем, да од свих прича које је г.

Милошевић изрекао једино по-

водом случаја Emmse Balkan, г.

јовановић је на оптуженичкој

клупи и ни у једном другом

више. Толико о мојим односима

са г. јовановићем.

Господине Лукићу, да ли се

по вашим сазнањима г. Јова-

новић бавио позајмљивањем

новца другим лицима и за то

узима одговарајућу камату?

не бих то тако рекао. Рекао

бих овако. г. јовановић је уче-

ствовао у финансирању по-

словних подухвата правних и

физичких лица на њихов за-

хтев и по том основу остваривао

одређено учешће у добити. Лич-

но са пословима г. јовановића

осим у случају Emmsa Balkan од

99. године нисам успознат.

Ханибал Ковач

Зеленашење је прљава ра-

бота! Зеленашење је криминал!

Богаћење на туђој муци и не-

срећи! но, када говоримо о Ду-

шану јовановићу ми ту морамо

имати у виду да је реч о радњи

– деловању које траје двадесетак

година. Желим јавно да поста-

вим питање како полицији тако

и тужилаштву није ли, пре све-

га, реч о утаји пореза, злоупо-

треби службеног положаја, зло-

употреби овлашћења у привре-

ди... Такође, желим да поставим

питање није ли тај извесни јова-

новић вршио уговарање не-

сразмерне имовинске користи.

Желим јавно да питам, на који

начин је, и у чије име тај неки

јовановић, пласирао новац по

Србији? Да ли је тај новац

„чист“ и није ли можда он

„прљавог“ порекла. Грађани

Шапца, Суботице, Врњачке

бање имају право да знају како

је могуће имати имовину вред-

ну од више десетина милиона

еура а да никоме тај извесни

јовановић не каже одакле му.

Која је разлика између новца то-

лико прозиваних тајкуна и нов-

ца јовановића? Будимо прин-

ципијелни па све радимо по ис-

том аршину. Ту мислим на ту-

жилаштво, полицију а највише

на специјално тужилаштво за

организовани криминал.

У наредним бројевима

имаћете прилике да чујете људе

које је тај, извесни јовановић,

ојадио. Документе ћете такође

видети па просудите сами.

2 www. podrinske.com 22. децембар 2011.зАбелеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија” Мајур Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Ханибал Ковач. Драган Ераковић, заменик

директора. Штампа: АПМ принт III булевар 29 Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/, 15000 Шабац; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

инТЕрВЈУ с ПоВодоМ: МиЛош ЛУкиЋ дирЕкТор “ГЛаса Подриња”

личНи СТАв: ХАНибАл КовАч

Јовановића туже и Шпанци

Зеленаш N°1

МилоШ лУКић, ДиреКТор

ГлАС поДрињА

Свакако, најважније на 16.

седници Скупштине Града Шап-

ца, одржаној 14. децембра, било

је разматрање и усвајање пред-

ложене одлуке о ребалансу бу-

џета за ову годину. Ребалан-

сом, приходи у буџету су сма-

њени са 2.479.573.000 на

2.429.306.000 (смањење плани-

раних прихода је 50 милиона и

267 хиљада динара). Ребаланс је

урађен, уз процену оствареног

до краја октобра, што би значи-

ло скоро 97 посто остварења

планираног.

-Ребаланс буџета за 2011.

годину рађен је из два разлога.

Први је законска регулатива,

јер је дошло до промене закона

о учешћу локалних самоуправа

у порезу на зараде, са 40 на 80

посто. Други разлог је промена

у структури прихода; првен-

ствено смањен је трансфер сред-

става из Републике, смањен је и

планирани износ накнаде за

уређење грађевинског зем-

љишта, а, истовремено, дошло

је до повећања задужења код по-

словних банака – неке кредите,

које смо ранијих година кори-

стили, морали смо да рефинан-

сирамо – истакла је начелница

одељења за финансије, Ма-

ријана Костадиновић. Додајући:

„Битно је да смо приходе буџе-

та за 2011. годину сасвим пра-

вилно и добро испланирали, и

да је остварење, у односу на

првобитну одлуку - 97 посто,

што сматрам великим успехом

у овим тешким временима, кад

су сви приходи, и њихов план и

њихово остварење, неизвесни“.

-Што се тиче расходне стра-

не, она је уравнотежена, а и ту

је дошло до малог одступања у

односу на првобитни план, пре

свега, већ сам рекла, код отпла-

те кредита и камате. Дошло је и

до повећаних издатака код аг-

роиндустријске зоне, јер су неки

инвестициони радови одрађени

у већем обиму него што је прво-

битно планирано; истовремено

је дошло до смањење код кому-

налне потрошње, али не зато

што радови нису одрађени, него

зато што су направљени угово-

ри о плаћању на више рата, па

ће део обавеза из ове године

бити пренет у следећу – каже

начелница градских финансија.

образлажући ребаланс, из-

двојила је и да је класична бу-

џетска потрошња исфинанси-

рана сто посто (плате, мате-

ријални трошкови, превоз уче-

ника и наставника, инвестиције

у основном и средњем образо-

вању, култури, такође и со-

цијална заштита и физичка кул-

тура: „Код физичке културе до-

шло је до малог повећања из

простог разлога што је Град

учествовао у реконструкцији

хале, у смислу увођења грејања

и повећаних трошкова због

ушешћа Рукометног клуба Ме-

талопластика у Регионалној

лиги“. Скупштина је са 37 гла-

сова за, и 17 против, усвојила ре-

баланс буџета.

одборници Скупштине Гра-

да Шапца су усвојили и одлуку

о висини стопе пореза на имо-

вину за 2012. годину. Суштина

је да су стопе пореза исте као и

у 2011, а и даље се неће плаћа-

ти порез на права на пољопри-

вредном и шумском земљишту.

Уз усвојену одлуку о изменама

и допунама одлуке о локалним

комуналним таксама, суштина је

да су тарифе остале исте, а да су

измене техничке природе и пре-

цизнијих су одредби о неким де-

латностима, попут здавствених,

апотекарских и ветеринарских

установа и апотека, мењачница

и слично... новина је и да, за

време трајања привремене

одјаве делатности, обвезник

неће плаћати комуналну таксу,

као и да локалну комуналну

таксу за истицање фирме неће

плаћати они који обављају ста-

ре и уметничке занате и посло-

ве домаће радиности (за које је

издат одговарајући сертификат

министарства надлежног за по-

слове привреде); такође, плаћа-

ња локалне комуналне таксе

ослобођене су установе чији је

оснивач република или град.

У одлуци о изменама и до-

пунама одлуке о ауто-такси пре-

возу путника, новина је да су

створени услови за санкциони-

сање за случај да такси возач

нема закључен уговор о раду са

ауто-превозником (мора бити и

пријављен на обавезно со-

цијално осигурање). Изменама

и допунама одлуке о држању до-

маћих животиња омогућава се

санкционисање (што до сада

није било регулисано одлуком)

свих (и физичких лица, и пред-

узетника), који не поштују од-

луку о обавезном обележавању

(микрочиповање или тетовир

број), као и обавезној годишњој

вакцинацији паса и мачака. За

убудуће, омогућено је санкцио-

нисање и физичких лица за не-

поштовање одлуке за постав-

љање пловних објеката на делу

обале и воденог простора на

територији града Шапца (до

сада су новчане казне биле про-

писане само за прекршаје прав-

них лица).

Дуга дискусија представни-

ка опозиције (у уопштеној при-

чи о стању у здравству) пре-

тходила је усвајању Стратегије

јавног здравља града Шапца за

период од 2012. до 2017. годи-

не. Њоме су идентификовани

јавно здравствени проблеми ка-

рактеристични за територију

града Шапца са околином, за

чије решавање је потребно, како

је истакнуто у писаном мате-

ријалу, укључити друштво у це-

лини.

Скупштина је дала саглас-

ност и на план и програм по-

словања, за текућу годину, јКП

„Срем Мачва“. Донетим одлу-

кама - потврђено је чланство

града Шапца у Сталној конфе-

ренцији градова и општина, као

и да Савет за безбедност града

буде проширен са још пет чла-

нова (представницима одељења

саобраћајне полиције, електро-

нских и писаних медија, ос-

новног образовања и ромског

удружења)... Скупштина се,

већином гласова, позитивно

изјаснила о свим тачкама днев-

ног реда, а било је их, са од-

борничким потањима, укупно

двадесет седам.

Ц.Љ.

322. децембар 2011. www. podrinske.comШАбАц

скУПшТина Града шаПца УсВоЈиЛа рЕбаЛанс бУџЕТа за 2011. ГодинУ

Добре процене и планирање буџета

одборници Скупштине града Шапца усвојили су и одлуке

о мрежи основних школа и мрежи Предшколске установе „наше

дете“. Предложеним и усвојеним документима, на територији

града, ниједна школа, нити иједно издвојено одељење не бе било

угашено. У оквиру „нашег детета“, целодневни боравак и при-

премни предшколски програм обавља се у 15 вртића, припремни

предшколски програм обавља се у 39 школа на сеоском подручју,

и у пет села у другим просторима. План је да се у радној

2011./2012.години на територији града Шапца, предшколским

програмом покрије 99 посто деце, а тенденција је да до

2015.године 70 посто деце буде обухваћено предшколским вас-

питањем и образовањем.

За крај децембра,предвиђена 17.

седница Скупштинеграда, на којој ће

одборнициразматрати предлогодлуке о буџету за

следећу годину

Почетку седнице, која је

по први пут одржана у ам-

фитеатру Високе пољопри-

вредне школе, присуствова-

ло је шездесет одборника. И

овога пута, одборници опо-

зиције – Социјалистичке

партије Србије, Српске ра-

дикалне странке, и Демо-

кратске странке Србије, из-

нели су примедбе што нема

директног преношења сед-

ница, као и на избор двоча-

совног материјала који се

емитује. Примедбе су се по-

себно односиле на „недома-

ћинско управљање градом, и

превелико задуживање“

на име дуга за утрошену

електричну енергију, шабачкој

Електродистрибуцији, правна

и физичка лица дугују ми-

лијарду и сто двадесет милиона

динара. Стога, не чуди, што је

акција искључења неуредних

платиша, сталан посао.

-Закључно са 30.новембром,

Електродистрибуцији Шабац

„вирманци“ или правна лица

дугују 270 милиона динара, од

тога их је 185 већ утужено, а

остатак је „редован дуг“, како

ми то кажемо. Домаћинства,

или физичка лица, дугују 858

милиона динара – каже руково-

дилац сектора за трговину елек-

тричном енергијом, у шабачкој

Електродистрибуцији, Миро-

љуб Живојиновић. Додаје, да је

стална акција обуставе испо-

руке електричне енергије, по

распореду и списковима: „Пра-

тимо докле смо стигли, а ис-

кључујемо све дужнике, углав-

ном са дугом преко пет хиљада

динара“. Подсећа и да је ово

предузеће, од јануара почело

са применом такозваних коди-

рано сигурносних пломби.

-Бела боја пломбе је она

коју поставља дежурни елек-

тричар, и искључиво дежурни

електричар, док је жута боја

пломбе код нових купаца. Када

се обавља контрола код купаца,

и нађе се да је стање редовно и

регуларно, поставља се зелена

пломба. ако се искључује због

дуговања, бројило се искључи,

а постави плава плома; црвена

пломба се поставља на местима

где се пронађе да је неовлаш-

ћено коришћење електричне

енергије – објашњава Жи-

војиновић. Кодирано сигурнос-

не пломбе од августа уграђују се

и на територији општине Бога-

тић, а од децембра и у влади-

мирачкој општини.

Ц.Љ.

ЕЛЕкТродисТрибУциЈа шабац

Изузетна дуговања

У јаком невремену праће-

ном кишом, које је прошлог

викенда захватило подручје

Шапца, обрушен је кров са

зграде у насељу Живинар-

ник. Ветар је однео целу ли-

мену кровну конструкцију са

стамбене зграде у насељеном

делу града, која се налази не-

посредно уз основну школу.

Лимена конструкција са гре-

дама пала је испред четво-

роспратнице, и оштетила пар-

кирани аутомобил. осим ма-

теријалне штете, нико није

повређен.

Невреме у Шапцу

� www. podrinske.com 22. децембар 2011.ДрУШТво

Регионални фестивал ТВ

минијатура „Прес витез“ за-

мишљен је као олимпијада ТВ

новинарства, која оцењује до-

стигнућа појединаца, али по-

себну пажњу придаје и камери,

монтажи, сценарију... У конку-

ренцији стотинак аутора из

Србије и региона, у информа-

тивном програму, Златна меда-

ља „Прес витез“ припала је

Тањи Димитрић Мијаиловић из

Дописништва РТС-а у Шапцу, за

причу „Спона различитости“.

-То је једна лепа прича о

српско-италијанском брачном

пару који је успео да кроз љубав,

на диван начин испреплиће раз-

личитости међу народима, међу

културом и међу вером и да

ништа не буде препрека за њи-

хову љубав. То је топла сторија

о човеку којем ни зима, ни ки-

лометри, нису препрека да на

мотору дође у Србију, у Шабац,

како би се у кругу породице

упознао са божићним право-

славним обичајима“ – о награ-

ђеној причи каже ауторка. Тањи

је то трећа златна медаља (пре-

тходне, биле су за приче „оча-

ге – село са највише кривина“ и

„Моторизовани хајдук“), а при-

знања је било и на „Интерферу“,

фестивалу у Кошицама... Иза

Тање је двадесет година у но-

винарству, а последњих десет је

уредник Дописништва у Шапцу.

-За сваког новинара то је

велика част и признање, али и

једна велика обавеза. обавеза,

зато што се од мене и убудуће

очекује да то буде само врхунски

квалитет, а, признање свакако

јесте, посебно ако стиже од жи-

рија у коме су врхунска нови-

нарска имена, и, једноставно, за

сваког новинара то је потврда, да

оно што си урадио да си урадио

на прави начин. ако то већ, у да-

нашње време не може финан-

сијски да се награди, онда бар да

се награди колегијалном по-

хвалом, што јесте репер за нека

будућа времена, али, на жалост,

у данашњем времену се од тога

не живи.“ И додаје Тања: „ја

увек кажем, ако спортисти на

својим олимпијадама добијају

злата, и добијају национална

признања, ми, новинари кад до-

бијемо, на тој нашој новинарској

олимпијади злато, онда до-

бијемо само тапшање по раме-

ну; па некад је и то добро“.

-Суштина ствари је у томе

да, кад радиш у информативном

програму, онда немаш много

времена да се посветиш неким

обичним топлим људским при-

чама. Кад се укаже прилика за

то, онда је свакако, искористи-

мо на сваки могући начин. али,

не зато што је то бежање од про-

блема. не, него, једноставно, то

је новинарски вентил – да ура-

диш нешто за своју душу... а,

суштина је, у ствари, прићи

таквим темама на прави начин,

извући из саговорника оно што

је најбитније, оно што је њего-

во најтананије осећање, и у

томе је суштина новинарства.

Имати идеју, и своју креатив-

ност спровести у тренутку, јер

ако не искористиш тај тренутак

када си на терену, ти немаш

времена за поправку, нити имаш

шансу да исправиш своју греш-

ку... Са оволиким искуством

прича се намирише, осети, ура-

ди тако да остави утисак и иза-

зове емоцију“ – у даху говори

колегиница Тања. Иако каже да

неће више слати прилоге за на-

граду „Прес витез“ (јер једина је

у Србији која је златну медаљу

добила три пута), обећава доб-

ре приче и надаље. То је део ње,

а то је оно што новинарство

чини посебном професијом – уз-

будљивом, лепшом и друга-

чијом. Ц.Љубић

на ТВ фЕсТиВаЛУ „ПрЕс ВиТЕз“

Златна медаља Тањи Димитрић Мијаиловић

-У сваком телевизијском

раду, ово није само мој успех,

него целе екипе Дописништ-

ва РТС-а. Сниматељски део

посла сјајно је одрадио Бра-

нимир цветковић, а Гордана

Савковић је својим монта-

жерским умећем допринела

да ова рубрика завреди златну

медаљу – наглашава Тања Ди-

митрић Мијаиловић.

www. podrinske.comДрУШТво22. децембар 2011. 5

Радио Шабац у уторак, 20. децембра, обележио је 42 године по-

стојања и рада. Први који се огласио посредтсвом радио таласа

био је тадашњи спикер Слободан Ћурчић, а после је већ била при-

ча достојна поштовања. Програм се емитовао на средњим тала-

сима а десетокиловатни предајник на Корману, са антеном висо-

ком стотину метара, био је својеврсно чудо. Програм се слуша ди-

љем тадашње југославије, а велики познавалац медијске културе

Богдан Тирнанић у нИн- у је писао да је Радио Шабац својеврс-

на институција, прави народни и уз то најслушанији радио. нису

то били само честитке и поздрави слушалаца већ и низ добро ос-

мишљених емисија. У информативном смислу Радио Шабац по-

кривао је свих осам општина у региону, и увек најбржи кад је то

требало. нажалост, током наТо бомбардовања срушена је анте-

на на Корману, а касније се програм емитује искључиво на УКТ

подручју. И данас Радио Шабац емитује препознатљив програм,

информативно на високом нивоу. Д.Е.

42-Годишњица радио шабац

Часна мисија

Ево још једне годишњице

„Подринских“, иако је ова при-

ча почела још деведестих са

„Заслоном“ па касније са „Ша-

бачком ревијом“, да би све то за-

мениле „Подринске“, 20. де-

цембра 2007. године. од тада

много шта се променило, и на

политичкој сцени, и код нас,

али подоста тога је задата мант-

ра. она најважнија је: Код нас

нема цензуре! наравно, изузев

оних речи који вређају људско и

национално достојанство.

Као и код већине медија у

Србији недостају средства јер

свуда је криза, чак и у великим

листовима као што су „Инди-

пендент“, „Монд“, „Њузвик“,

неки су и угашени после више-

деценијског постојања. Ми оп-

стајемо, како-тако. Иначе, ду-

гоочекивана Стратегија у ме-

дијској сфери није најбоље ура-

ђена, барем по мишљењу нови-

нара, и остаје подоста нереше-

них питања, од власништва до

финансирања. но, већ сада неки

угледни српски регионални ли-

стови су запали у безизлазну си-

туацију, и питање шта даље кад

се уопште српско друштво де-

бело заплело у тзв. транзицију.

Ми из „Подринских“ једино

обећавамо да ћемо радити ко-

лико можемо. Знамо наше сла-

бости, а за утеху покренули смо

неке вруће

теме, од мал-

верзација до

зеленашења,

али наравно у

томе треба да

учествују и надлежни органи.

новине не трају само један

дан већ су сведочанство о јед-

ном времену, а нажалост код нас

и о једном бешчашћу. Ми се на-

дамо да смо тај вео барем мало

заталасали, а уосталом најбољи

судија је јавност и време.

Д.Е.

Годишњица „Подринских“

Неки то воле вруће

СлобоДАН ћУрчић и СвеТлАНА љУбић

У шабачкој Пошти, 22.12.

2011., одржаће се промоција

пригодног филателистичког из-

дања марке “Божић”, у периоду

од 10-18 часова.

централни део промотив-

них и продајних активности

планиран је за 13 часова у шал-

тер сали Поште, Карађорђева

бр. 10.

очекује се учешће гостију из

Рј “Србија марке” из Београ-

да, ученика оШ “николај Ве-

лимировић” и чланова филате-

листичких удружења са тери-

торије Шапца и Лознице.

Промоцијамарке“Божић”

� www. podrinske.com 22. децембар 2011.ДрУШТворЕПУбЛика србиЈаМинисТарсТВо УнУТрашњих ПосЛоВаПоЛициЈска УПраВа У шаПцУ

СаопштењеУ петак, 16. децембра, око

15,45 часова у месту Красава,

општина Крупањ, на регионалном

путу Р-127, догодила се тешка са-

обраћајна несрећа у којој је једна

малолетна особа изгубила жи-

вот, а друга је задобила лаке те-

лесне повреде. Саобраћајна не-

срећа се догодила када је возач

путничког возила „фиат пунто“,

шабачких регистарских ознака,

Велимир н. (1962) из Шапца,

услед неприлагођене брзине усло-

вима и стању пута, предњим де-

лом возила ударио у малолетне

особе. један од њих је погинуо на

лицу места, а други је задобио

лаке телесне повреде. Увиђај је из-

вршио истражни судија основног

суда у Лозници, у присуству ос-

новног јавног тужиоца из Лозни-

це и припадника саобраћајне по-

лиције. Полицијски службеници

ПС Крупањ одредили су меру за-

државања до 48 сати, возачу Ве-

лимиру н., који ће након истека

мере задржавања и, уз кривичну

пријаву, бити приведен на саслу-

шање истражном судији основног

суда у Лозници.

***

Припадници лозничке кри-

миналистичке полиције лишили

су слободе и одредили меру за-

државања до 48 сати, Драгану Б.

(1954) из Бање Ковиљаче, због по-

стојања основа сумње да је из-

вршио кривично дело недозвољен

прелаз државне границе и кријум-

чарење људи. Поступајући по на-

редби истражног судије основног

суда у Лозници, припадници по-

лиције су приликом претреса ста-

на и других просторија осум-

њиченог, затекли више страних

држављана авганистана, без од-

говарајућих докумената.након

истека мере задржавања осум-

њичени ће уз, одговарајућу кри-

вичну пријаву, бити приведен на

саслушање истражном судији ос-

новног суда у Лозници.

Кривичне пријаве полиција

ће поднети и против Раденке Г.

(1969) и Драгана М. (1992) из

Бање Ковиљаче, због постојања

основа сумње да су извршили

кривично дело недозвољен прелаз

државне границе и кријумчарење

људи. Приликом контроле објека-

та чији су власници Раденка Г. и

Драган М., затечени су страни

држављани авганистана и Ирана,

чији боравак није пријављен над-

лежним органима.

***

Припадници лозничке кри-

миналистичке полиције лишили

су слободе и одредили меру за-

државања до 48 сати, Мирославу

Р., Браниславу Т. и александру К.,

сви из Лешнице, код Лознице,

због постојања основа сумње да

су извршили кривично дело теш-

ка крађа. Сумња се да су они у

ноћи између 7. и 8. децембра, из

гараже у Великом Селу, отуђили

већу количину техничке робе и

алата, коју су продавали у Леш-

ници. Такође они се терете да су

почетком октобра из пиљарнице

у Лозници, отуђили већу количи-

ну цигарета и већу суму новца.

Полицијски рад се даље на-

ставља, а након истека мере за-

државања осумњичени ће, уз кри-

вичну пријаву, бити приведен на

саслушање истражном судији ос-

новног суда у Лозници.

***

на подручју Полицијске упра-

ве у Шапцу протеклог месеца, до-

годило се 77 саобраћајних незго-

да у којима су 42 особе теже и лак-

ше повређене, а пет особа је из-

губило живот. Саобраћајне не-

згоде догодиле су се због непош-

товања брзине кретања – 39, скре-

тање и окретање – 16, првенство

пролаза – 11. Полиција је подне-

ла 1.120 прекршајних пријава

против учесника у саобраћају,

издато је 919 обавештења о учи-

њеним саобраћајним пре-

кршајима, искључено је из саоб-

раћаја 228 возача због управљања

возилом под утицајем алкохола и

61 возило због тежих техничких

неисправности.

***

Припадници шабачке крими-

налистичке полиције лишили су

слободе и одредили меру за-

државања до 48 сати, Зорану Т.

(1976) из Петловаче, због по-

стојања основа сумње да је из-

вршио кривично дело раз-

бојништво. он се терети да је у

петак 2. децембра око 19,30 ча-

сова, у кладионици „Бразил“, у

улици Милоша Поцерца, у Шап-

цу, уз претњу пиштољем од рад-

нице отео пазар, након чега се уда-

љио у непознатом правцу.

осумњичени ће у законском

року и, уз кривичну пријаву, бити

спроведен на саслушање истраж-

ном судији Вишег суда у Шапцу.

***

У среду, 7. децембра око 1,45

часова, на путничком возилу „ауди

а-6“, лозничких регистарских

ознака, власништво З.М., које је

било паркирано у ауто-лимарској

радионици, у Лозничком Пољу,

дошло је до пожара. настала ма-

теријална штета на возилу про-

цењује се на око 80.000,00 дина-

ра, а узроци настанка пожара се

утврђују.

***

У пожару који се догодио у

кући Д. а. (1958), у уторак 6. де-

цембра, око 23,00 часа у Драгињу,

општина Коцељева тешке телес-

не повреде задобила је његова су-

пруга К. Г. (1970). У пожару је

причињена и материјална штета.

Првих месец и по дана, по-

казало је сву оправданост по-

четка рада Службе хитне помо-

ћи у оквиру амбуланте у Прња-

вору. обављена су 343 амбу-

лантна и 47 прегледа на терену,

а збринути су и повређени из

пет саобраћајних незгода.

-Сви су врло задовољни, јер

су створени услови да пацијен-

ти буду збринути у право време

и у правом тренутку. Били су и

до сада збрињавани, али на овај

начин је све то много ефикас-

није и брже - у име свог и окол-

них села, Бранко Васић, у Прња-

вору заменик председника са-

вета Месне заједнице, истиче за-

довољство бољом доступношћу

здравствене заштите.

-По мишљењу мештана, и

по мом личном мишљењу, от-

варање овог пункта Хитне по-

моћи је прави погодак. на тај на-

чин смо обезбедили равномер-

но доступну здравствену за-

штиту мештанима Прњавора и

околних села, на начин како је

обезбеђена и у самом граду.

Због удаљености, раније смо

имали техничких проблема да се

благовремено стигне на место

догађаја; сада је све много јед-

ноставније, екипа Хитне је овде

присутна 24 сата, овде је сани-

тетско возило, и све то омо-

гућава да се брзо реагује, пружи

помоћ, а ако је потребно па-

цијент благовремено превезе

до опште болнице – каже ди-

ректорка Дома здравља, прим.

др Весна Ђурић. Подсећа да је,

за отварање пункта Хитне, ини-

цијатива била житеља Прња-

вора, а да су Градска управа и

Дом здравља идеју подржали.

Заједнички циљ је унапређење

квалитета здравствене услуге

и равномерна доступност здрав-

ствене заштите на целој тери-

торији града Шапца.

У време наше посете Прња-

вору (13.децембра), екипа Служ-

бе хитне помоћи била је на те-

рену у Рибарима. Докторка Ива-

на Перић каже да је у питању

био пацијент дијабетичар, да

је било погоршање његовог хро-

ничног стања, али да је све ре-

шено на терену. о раду Службе

хитне у Прњавору, додаје: „Ме-

сец и по је кратак период, али

мислим да је то велика помоћ

локалном становништву, када

им затреба она најхитнија и

најпотребнија помоћ“.

И у разговору представника

савета месне заједнице и меш-

тана који су се затекли у амбу-

ланти, са директорком Дома

здравља и помоћником градо-

начелника за сеоско подручје,

Владом Трифуновићем, беле-

жимо позитивне коментаре. Саз-

најемо, и да ће на пролеће, први

наредни прикључак на водо-

вод, бити управо амбуланта.

Чула се и идеја и жеља мешта-

на, да се за Прњавор обезбеди

неопходна опрема, како би се у

амбуланти могли обавити толи-

ко значајни превентивни гине-

колошки прегледи.

амбуланти, па и пункту

Хитне помоћи у Прњавору, који

ради 24 сата, гравитирају, уз то

село, и мештани Рибара, Липо-

листа, Петловаче, Петковице и

Дуваништа, а покривају се и

најургентнија стања из Чоке-

шине и новог Села. Иначе, у

пункту је, од почетка новембра,

ангажовано пет лекара, пет ме-

дицинских сестара и пет возача,

а смењују се запослени Служ-

бе хитне медицинске помоћи

Дома здравља. Ц.Љубић

ПУнкТ хиТнЕ ПоМоЋи У ПрњаВорУ

Равномерна доступност здравствене заштите

Идеју мештана Прњавора

и околних села, о отварању

пункта Хитне помоћи, под-

ржао је градоначелник Шап-

ца Милош Милошевић, на са-

станку одржаном у јулу ове

године. За реконструкцију

простора некадашњег анти-

туберкулозног диспанзера,

куповину намештаја и меди-

цинске опреме, Град је из-

двојио милион и сто хиљада

динара.

-наш циљ је да одржимо

постигнуте стандарде и стал-

но унапређујемо квалитет

своје услуге. То је у случају

отварања пункта Службе хит-

не медицинске помоћи у

Прњавору нашло своју пуну

потврду – истакла је прим. др

Весна Ђурић.

ДоГовор зА Нове АКциЈе

ДоГовор зА Нове АКциЈе

МеД. СеСТрА веСНА вАСиљевић и Др ивАНА перић

По броју нерадних дана у години, Србија предњачи у ре-

гиону. Када се саберу црквени и државни празници, нерадно

је 118 дана. осим верских који имају аутономију у традицији

и навикама, све је више нових државних празника. Социоло-

зи сматрају да је то последица актуелне идеологије али да то

води обесмишљавању значајних датума.

шаМПиони У нЕрадУ

118 нераднихдана годишње

За наслов овога текста ис-

користили смо слоган фирме

„ненатекс“ који је исписан на

постељинама које све више на-

лазе пут до, оних, најинтим-

нијих кутака и места у многим

домаћинствима. наташа Томић

као менаџер фирме ових дана је

у жижи јавности јер се у њеним

рукама, из недеље у недељу,

нагомилавају награде за квали-

тет. ову младу жену, некадаш-

њу новинарку, питамо како се

снашла у бизнису и још по не-

што...

Ненатекс – Оскар квали-

тета? Шта то значи?

- После толико новинара,

поставили сте конкретно пита-

ње. Значи да се у овој земљи

цени и признаје квалитет.

После више од две деце-

није успешног рада и позитив-

них резултата, ненатекс је од-

лучио да узме учешће у так-

мичењу за најпрестижније при-

знање које се може добити у на-

шој земљи, оскар квалитета за

пословну изврсност, који доде-

љује Фондација за квалитет и

пословну изврсност у сарадњи

са Привредном Комором Србије

и Министарством економије и

регионалног развоја.

озбиљан и систематичан

рад стоји на путу од почетака па

ево сада до предузећа које је ос-

војило две награде у поменутом

такмичењу. награде које се од-

носе на област Лидерства и

Партнерства и ресурса.

Свима који се баве бизнисом

јасно је да су те две области

кључне за успешно функцио-

нисање једне пословне органи-

зације. Бити међу првих пет од

150 најбољих у Србији, чиње-

ница је која сама за себе говори.

Желим да објасним да се ос-

кар квалитета не добија за ква-

литет производа у буквалном

значењу, већ за читаву органи-

зацију пословања чији је само

један део производни и техно-

лошки. Као неко ко је на челу

тима за квалитет, поносна сам на

награду јер је ово потврда да не-

натекс јесте фирма која завре-

ђује да се нађе у самом врху по-

словног неба Србије, а исто

тако је и мој лични успех. Сва

моја досадашња учења, оспо-

собљавања и едукација уродили

су плодом јер сам као врло млад

менаџер, кажу у Фонацији и

најмлађи, за ево 17 година ко-

лико се додељује признање, ус-

пела да се изборим за њега, без

помоћи спољних сарадника и

консултаната.

након овогодишње доделе

награда, министар економије и

регионалног развоја, небојша

Ћирић, подржао је и прихватио

предлог Привредне Коморе

Србије, да се убудуће, као услов

за конкурисање и доделу одре-

ђених расположивих финан-

сијских средстава, које ће бити

пласиране преко владиних и

невладиних организација, буде

и поседовање признања оскар

квалитета. Прихватање такве

иницијативе охрабрује све при-

вреднике који квалитетно и оз-

биљно намеравају да послују у

Србији.

Како се Ваша фирма по-

зиционирала на тржишту?

- Из данашње перспективе

када је светска економска кри-

за дошла до тачке врхунца, када

је курс евра врло неизвестан,

што нас јако брине и дотиче, с

обзиром да су све наше сиро-

вине увозног порекла, када је не-

задовољство грађана на најви-

шем нивоу, предузеће које је за-

држало позицију на којој је

било, предузеће које није изгу-

било послове, које није раски-

нуло дугогодишње уговоре због

непоштовања платних обавеза

са обе стране, које је запослило

нове раднике, које планира из-

градњу још једне производно-

складишне хале, сјајно је пози-

ционирано. Мало предузеће,

али стабилно. Ми не желимо да

будемо велики уколико ће то

значити да нећемо моћи да ис-

поштујемо обавезе према за-

посленима и партнерима. о

томе се у ненатексу врло води

рачуна и то је, верујем, још

један од услова за добру и кон-

стантну позиционираност. Кон-

кретно, предузећа која се баве

текстилном индустријом у

Србији је бројчано пуно, а за-

право врло мало њих ради ква-

литетно. У врху смо пет најбо-

љих предузећа у земљи која се

овим баве и за сада је план да са

тог места не паднемо ниже, а

сваки степеник више врло је

подстицајан и потврђује добру

пословну политику. Што се тиче

земаља у региону, ненатекс је

врло пожељан партнер многим

трговачким ланцима, са којима

имамо врло коректну сарадњу, а

такав тренд настављамо и убу-

дуће.

Да ли је комплетна про-

изводња постељина и оста-

лог асортимана ваша?

- Да. Имамо потпуно затво-

рен циклус производње у соп-

ственим оквирима. од прераде

сировина, до кројења, шивења,

контроле и паковања. Претход-

них година уложено је око пола

милиона евра у технологију и

ми смо сада најопремљенија

фирма тексилне индустрије у

земљи и региону. Дизајнирамо

и производимо и паковања за

своје производе, а исто тако по-

седујемо и машину за рецикла-

жу текстилног отпада, који се

поново враћа у производни ци-

клус у одређеном проценту, на-

кон обраде. Значи, нема бацања

отпада, спаљивања или униш-

тавања на неки други начин

који може угрозити животну

средину. Почетком 2012. године

ненатекс ће лансирати нову ли-

нију производа са дезенима које

за нас раде ткачнице у Слове-

нији и који ће бити искључиво

везани за бренд Tomić dreams.

Како се борите са кризом у

привреди?

- Верујем да постоје разни

начини, али ми се више од две

деценије боримо само квалите-

том и конкурентним ценама на

тржишту. не снижавамо цене на

уштрб квалитета и поштујемо

своје купце тако што им и у

овим нестабилним тренуцима

на привредном пољу, нудимо

само врхунски квалитет и чи-

нимо све да их поштедимо „ки-

неског памука и јефтине по-

стељине“. Да није тако, одавно

би изгубили своју позицију на

тржишту.

Проблем је сива економија,

проблем су мале радионице које

раде у кућним условима, а затим

робу пласирају на пијачним тез-

гама, мамећи тако људе којима

је стандард и овако дошао до по-

следње тачке. Проблем је нера-

зумевање државе за проблеме

привредника. Проблеми су увек

исти, решења се траже. Стога,

закључак је, рад, квалитет и

добра цена.

Данас сте менаџер у очевој

фирми – каријеру у јавности

сте започели као новинар. Раз-

лике?

- Разлике су једино у окру-

жењу и динамици. Заправо, када

сте као личност упечатљиви и

када непогрешиво знате да пре-

познате шта је то што најбоље

знате да радите, онда нема про-

блема, ни са сујетом ни са ко-

лективом. За новинарство човек

треба да се роди и треба да по-

стави добре темеље на самом

почетку. Радила сам за новине

чији је пласман на нашем под-

ручју био у константном по-

расту захваљујући мојим текс-

товима. То је био мој начин да

покажем свој таленат, да радим

непристрасно и квалитетно и

није ми то лоше ишло, бар су

такви коментари били. Што се

тиче ненатекса, то је логичан

след у мојој каријери, имајући у

виду да смо мој брат и ја на-

следници фирме. али, и у не-

натексу, као и у Блиц-у својевре-

мено, имам такве надређене да

сам слободна да радим оно што

најбоље знам, онако како најбо-

ље знам. некада, људима који

раде са мном изгледа да ја врло

мало радим, али мој рад је кон-

стантан и системски и заправо

врло лако проверљив. Да не ра-

дим добро, да не знам да пре-

зентујем добро све оно што не-

натекс сјајно ради, не бисмо

добили ни оскар квалитета, ни

Годишњу награду Регионалне

привредне коморе Ваљево, на

коју смо исто врло поносни.

Исто тако, да најуже руковод-

ство фирме, које је и моја

најближа породица, не ради

добро своје задатке, не бих има-

ла тако добар ветар у леђа.

Пословна жена, мајка –

данас у Србији?

- Верујем да је некада било

другачије, а данас спада у домен

олимпијске дисциплине.

Пословности се, као и ро-

дитељству, човек учи, а ја сам

имала добар пример. Моја мајка,

Светлана је од када сежу моја

сећања била посвећена мама,

дотерана и запослена жена. Тру-

дим се да учим на другим при-

мерима да будем добра мама, за-

право мама каква мојој кћерки

треба. Слободно време по-

свећено је њој и њеним жељама,

некад чак и посао трпи. није

лако ускладити, та два условно

речено, занимања, али се може,

уз добру организацију, разуме-

вање сарадника и помоћ ближ-

њих. Пословне обавезе заиста

сводим само на посао, тако да

време које бих трошила на по-

словне ручкове, коктеле и

пријеме, усмеравам на Милу,

осим када је то баш неизбежно.

Мајчинство је, ипак, најбољи и

најодговорнији посао на свету.

Ханибал Ковач

www. podrinske.comДрУШТво22. децембар 2011. 7

наТаша ТоМиЋ, МЕнаџЕр сЕкТора МаркЕТинГ и кВаЛиТЕТ У фирМи нЕнаТЕкс доо шабац

„Нико као ти“

Представа Шабачког позоришта „Бубњеви у ноћи“ по Бертолду

Брехту а у режији александра Лукача, победник је позоришног фе-

стивала „Театар Фест“ у Раковици, који се одржава под слоганом

„цела Србија у Београду - цео Београд у Раковици“. на четвртом

театар фесту одржаном од 10. до 16. децембра, учествовало је пет

најнаграђиванијих представа из Србије. „Кукавичлук“ оливера

Фрљића позоришта из Суботице, „ожалошћена породица“ у ре-

жији андраша Урбана нишког позоришта, „Женидба“ у режији

ане Ђорђевић народног позоришта Сомбор, представа „Свашта“

Милана Гутовића Зајечарског позоришта и победничка предста-

ва „Бубњеви у ноћи“ Шабачког позоришта.

ноВо ПризнањЕ шабачкоМ ПозоришТУ

Победили на „Театар Фест-у“

НАТАША ТоМић

� www. podrinske.com 22. децембар 2011..КУлТУрА

... Почетак концерта, био је

посвета Кости абрашевићу, чије

име Друштво поносно носи већ

пуних 106 година... Припадник

српске социјалдемократије и

родоначелник наше пролетерске

поезије, рођен је у охриду,

29.маја 1879. године.Умро је, у

Шапцу, врло млад, са само де-

ветнаест година... Кад неко по-

живи само деветнаест година, а

постане симбол, онда се може

констатовати да се ради о Богом

даном таленту, метеору који је

снажно засијао и угасио се...

Умро је онда кад је требало да

живи и ствара... Поносно,у

Шапцу, генерације и генерације

– носе његово име и стасавају

под окриљем свог „абрашеви-

ћа“... И гласом глумца Шабачког

позоришта, одјекнуле су речи

Костине песме „Звижди вет-

ре“...

... Дивна слика у сали Ша-

бачке гимназије, а у име „аб-

рашевића“ упућено велико хва-

ла свима који су дошли да зајед-

ничким дружењем испрате сто

шесту, и први корак сто седме

године друштва. Хвала је упуће-

но и Градској управи за сву

подршку, а посебно – чланови-

ма (тренутно их је око 700),

што себе дарују Друштву... Мно-

го пута речено, али увек вредно

истицања, за многе Шапчане

живот би дефинитивно био си-

ромашнији кад би из њега ис-

кључили „абрашевић“...

... Концерт је отворио први

фолклорни ансамбл, „Играма

из Шумадије“; кореографија

Бранка Марковића, уметнички

руководилац Милош Вуловић,

члан националног ансамбла

„Коло“...

... Да је „абрашевић“ успе-

шан чувар традиције и да фолк-

лор има своју будућност дока-

зали су они најмлађи... „Играма

из Србије“ представили су се

чланови Школе фолклора, потом

Дечји ансамбл... Уче и стасавају

уз николу Станојевића Мишу и

Зорана Бурмазевића Крцу... ос-

војили су публику...

... Добра песма је, такође,део

наше традиције... То су по-

тврдиле Бојана Мићић, уз „Ше-

херну“ и Милица Радојчић, која

је песму „окрени се душо“ от-

певала уз распеване „Старе зву-

ке“... Други ансамбл, са којим

ради Владан антонић.

Повео је у „Поморавље“.

„Игру с цветовима“, премијер-

но је извео омладински ан-

самбл – кореографију је прире-

дио Зоран Бурмазевић Крца...

Потом, први ансамбл и попу-

ларна „Бугарка“ – „Игре из ис-

точне Србије“...

... Велики народни орке-

стар, под управом Ибрахима

ахметовића, стуб је „абраше-

вића“. Многи, данас успешни

музичари, своје прве кораке на-

правили су управо у „абраше-

вићу“... један од оних пред

којим је велика каријера је мла-

ди Салко Лекић... Да му је вио-

лина у души показао је као со-

листа у „Румунској игри“...

аплаузи су пратили наступе

свих, а атмосфера у хали видно

препуна радости...

... Вокална група „ностал-

гија“ део „абрашевића“ била је

пет година; рекоше да им је то

опроштајни наступ... Певали су

ПорУка ГЕнЕрациЈа шаПчана

КУД „Абрашевић – ТУД и ЈА“

И ове године, као и свих претходних, завршни годишњи кон-

церт КУД „абрашевић“ из Шапца побудио је велико интере-

совање свих истинских заљубљеника и поштовалаца традиције

и културних вредности града на Сави... Концерту је, по неким

проценама присуствовало близу 1.500 поклоника и поштова-

лаца музичке и културне традиције Шапца, док је неколико сто-

тина заинтересованих остало испред дворане. И управо због

тога, из КУД „абрашевић“ најавише да ће следеће године ова,

завршна манифестација њиховог рада и стваралаштва, бити из-

мештена у простор велике, градске Спортске хале „Зорка“ која

је од недавно решила и питање грејања. Ипак, имајући у виду

љубав и емотивну повезаност Шапчана према њиховом „аб-

рашевићу“, извесно је да ће и тај простор бити недовољан да

прими све заинтересоване који ће желети да буду на лицу ме-

ста, на концерту. С. Кашиковић

Абрашевић поновоодушевио Шапчане

концЕрТ за ПаМЋЕњЕ

ДечЈи АНСАМбл

лАТиНо СеКциЈА

ориЈеНТАлНи плеС

фолКлорНА СеКциЈА

поСлеДњи НАСТУп - “НоСТАлГиЈА”

9www. podrinske.comКУлТУрА22. децембар 2011.

КУД „Абрашевић – ТУД и ЈА“ песму „Мали градић покрај

Саве“; искрен поздрав био је за

професорку Живку јовановић,

Радмилу Радовић, Милутина

јовановића и николу Макси-

мовића...

... остало је забележено, да

ни једна варош у Кнежевини и

Краљевини Србији није имала

толико кафана, чак ни сам Бео-

град, колико их је имала варош

Шабац... Све оне су биле јако

посећене и увек пуне гостију...

У појединим, стално се орила

музика и песма... Традицију

добре песме већ тридесет чети-

ри године чувају „Стари зву-

ци“... наступили су као вокална

група, уз народни оркестар „аб-

рашевића“ ... јаков Живановић,

Слободан апелић, Мишко Лу-

кић и Слободан Столић... Ко-

лико их Шапчани воле, све је

рекла публика поздравом... на-

равно, ту је била и незаобилаз-

на шабачка „чивија“. Уз, „нема

точка без чивије“...

... Да љубав према игри и

„абрашевићу“ никад не пре-

стају доказ су ветерани Друшт-

ва... Премијерно су извели „Игре

из околине ниша“, њихов умет-

нички руководилац је Зоран

Бурмазевић Крца... Први ан-

самбл је играо и „Шопске

игре“...

... Различитости и разно-

врсност увек су били одличје

„абрашевића“, као Културно-

уметничког друштва... У том

духу, представиле су се Секција

латино-америчког плеса – ру-

ководилац је Бојана Ђурић, а по-

том и оријенталног – под вођ-

ством Исидоре Ковачевић и Ма-

рине Грујичић.

... Довољно је рећи цицва-

рићи... Својим музицирањем

далеко су, и за трајно, пронели

име своје вароши... Уз њихово

ћемане овековечено је шабачко

златно доба, доба „када су сви-

тања пуцала од дерта и ностал-

гије“... Гост концерта, био је

виртоуз на виолини данашњих

дана, достојни наследник циц-

варића – ахмет Лекић... „Ше-

вом“ је истински одушевио... И

свирао „на бис“... ахмет је, та-

кође део велике породице „аб-

рашевића“ – осамдесетих, био је

члан, и то Гудачког оркестра...

... За крај, први фолклорни

ансамбл одвео је у Борино Вра-

ње, и уз „Врањанску свиту“

експлодирало је све – и на сце-

ни и у публици... Играло се два

пута „на бис“... аплаузи и

шефу народног оркестра, Иб-

рахиму ахметовићу, и новом и

старом уметничком руководио-

цу Фолклорног ансамбла – Ми-

лошу Вуловићу и Стојићу Ма-

шићу...

... Уз честитке „абрашеви-

ћу“ за рођендан, чуо се и позив:

„ако желите да научите да иг-

рате, певате, свирате, плешете,

глумите, сликате, или само да се

рекреирате и добро забавите –

постаните члан велике породи-

це „абрашевића“. Године нису

важне – сви су добро дошли!

Уверите се у истинитост слога-

на“КУД „абрашевић“ ТУД и

ја“...

Ц.Љубић

„Абрашевић“, у Иванином срцу, у

Шведској... Упоредо је завршила Гимназију и Музичку, дипломирала

на Медицинском факултету... једанаест година била је члан на-

родног оркестра... Стизала на све пробе и наступе, а, по речи-

ма челника оркестра, Ибрахима ахметовића, „такво дете се

може само пожелети“, и „ поносан је што је била члан орке-

стра“... Ивану Грчић животни пут води у Шведску... У име „аб-

рашевића“, уз најлепше жеље, пригодан поклон уручила је

председница Скупштине ана Маринковић, а за сећање је и дар

њеног оркестра... Ивана ће свој „абрашевић“ у срцу понети

и у Шведску... И свирали су „Балкански сан“ – Велики народни

оркестар „абрашевића“, и Ивана Грчић као солиста...

“врАње” - ДвА пУТА НА биС

велиКи НАроДНи орКеСТАр

оМлАДиНСКи АНСАМбл

УвеК МлАДи -СТАри звУци

МилицА и СТАри звУци

оДУШевили - веТерАНи

боЈАНА

�� www. podrinske.com 22. децембар 2011.ДрУШТво

У режији и адаптацији Ли-

лијане Ивановић премијерно је

одигран комад антона Павло-

вича Чехова „Љубав и још неке

ствари“. ово је већ други комад

великана светског театра који се

игра у Шабачком позоришту, а

овга пута реч је о ведром текс-

ту који је разгалио посетиоце.

на сцени су две љубавне приче

са доста хуморних неспоразума.

не тако ожалошћена удовица

јелена Ивановна Попов (игра је

Деана Костић) посећује Григо-

рије Степанович Чубуков (Мла-

ден огњановић)и тражи за-

остали дуг од 1.200 рубаља.

Удовица тај новац тренутно

нема а Чубукову су банкари на

прагу. Иако на први поглед груб,

неотесан, крајње немарно оде-

вен, Чубуков се преображава у

човека жељног љубави, иако је

он до сада оставио осам жена а

њега 12. После свега удовица не

одолева оваквом Чубукову, јер

њен бивши муж није се пре-

тргао у честитости, а као мираз

иде и њен слуга. Друга љубав-

на прича дешава се између Чу-

буковљеве ћерке наталије Сте-

пановне (игра је Драгана Ра-

дојевић) и већ уцвалог просца

Ивана Васиљевича Ломова

(Слободан Петрановић). Млада

је већ изгубила бројне прилике

али упркос обостраној жељи

долази до сукоба најпре око

власништва једног безначајног

имања, а потом око тога чији је

ловачки пас бољи. наравно, све

се добро завршава иако је мла-

дожења доживео колапс, а низ

духовитих реплика добрано је

насмејао гледалиште. У сваком

случају вреди погледати јер то

ова поставка глумаца игра у фу-

риозном ритму. Д.Е.

ПрЕМиЈЕра У шабачкоМ ПозоришТУ

Чехов са осмехом

Иницијативу су покренули

мештани десетак села Горње

Поцерине, а уз подршку Градске

управе, амбуланта у Волујцу

заблистала је у пуном сјају, а по-

ново је са радом почео и стома-

толог.

-Стоматолошка ординација

је овде постојала и у ранијем пе-

риоду, али у претходне три го-

дине није радила. Првенствено

забог неисправности воде за

пиће, а и због лоших електрич-

них инсталација. на ини-

цијативу житеља Горње Поце-

рине, Дом здравља, у сарадњи са

локалном самоуправом, уложио

је око милион и сто хиљада ди-

нара, и обезбеђени су сви усло-

ви за рад стоматолошке орди-

нације, која је са радом почела

негде почетком новембра – рек-

ла је директорка Дома здравља,

прим. др Весна Ђурић, прили-

ком посете амбуланти у Во-

лујцу, 8. децембра. Додала је, да

је то период уходавања, и да још

увек нема довољан број па-

цијената: „ја бих, овом прили-

ком, хтела и да позовем све

који живе на подручју Волујца

и околних села, да са својом де-

цом стоматолошке услуге обав-

љају овде у амбуланти. И оси-

гураници који имају изабране

лекаре у Шапцу, да своје карто-

не пренесу, јер сада имају сто-

матолога у свом селу, и нор-

мално је, да ту врсту здрав-

ствене заштите користе овде“.

Мештани не крију задовољ-

ство што је у дело преточена

њихова иницијатива. Истичу да

ће присуство стоматолога у ам-

буланти у Волујцу, многима

олакшати бригу о здрављу.

-То што поново имамо сто-

матолога овде у нашој амбулан-

ти, сигуран сам да ће бити на за-

довоиљство грађана Горње По-

церине. Ту има десетак села и до-

ста картона, а до сада смо до зу-

бара децу морали да водимо у

„Вукову“ школу у Шабац (а и од-

расли су морали до Шапца).

Сада ће тамо гужве бити мање,

а ми ћемо лакше долазити до зу-

бара, штедећи и време и новац –

каже председник Месне зајед-

нице Синошевић, никола Пав-

ловић. И, у име грађана Горње

Поцерине додаје: „Желим да се

захвалим градоначелнику и Град-

ској управи, што су нас разуме-

ли и подржали, и финансијски са

милион и сто хиљада динара“.

Др Слађана Мијаиловић,

каже да два лекара у амбуланти

свакодневно прегледају шезде-

сетак пацијената из Волујца,

Бојића, Дворишта, Метлића,

накучана, Синошевића, Рум-

ске – Горње и Доње (викендом,

дежурствима, покривају се и

Букор и Криваја); ту је и апоте-

ка, а близу четири хиљаде гра-

ђана у Волујцу има свог иза-

браног лекара. За мештане Гор-

ње Поцерине створена је мо-

гућност да ту добију и не-

опходну стоматолошку заштиту

– у амбуланти раде стоматолог,

др Војислав Лалицки, и сестра

Зорана Кушаковић.

Ц.Љубић

У аМбУЛанТи У ВоЛУЈцУ

Горња Поцерина добила стоматолога

Почетком године мешта-

ни села Горње Поцерине

Градској управи упутили су

иницијативу за обнову рада

стоматолошке ординације у

оквиру амбуланте у Волујцу.

на састанку са градоначел-

ником, Милошем Милоше-

вићем, у марту, њихов пред-

лог је прихваћен и договоре-

но је да ће Град обезбедити

неопходна средства.

-Електричне инсталације

су реконструисане у целој

амбуланти, урађено је и

кречење, замењени су подо-

ви, у амбуланти у Волујцу ре-

новирано је све што је било

дотрајало. Сређена је и сто-

матолошка машина, донето

оно што је фалило од стома-

толошких инструмената; по-

ново су се стекли услови за

рад стоматолога. Раније смо

већ средили хигијенски не-

исправну воду за пиће, тако

што је уграђена реверсна ос-

моза, вода је исправна, и

обезбеђени су сви услови за

рад и амбуланте и стомато-

лошке ординације – каже ди-

ректорка Весна Ђурић.

Др Слађана Мијаиловић,

каже да два лекара у амбу-

ланти свакодневно прегле-

дају шездесетак пацијената

из Волујца, Бојића, Двориш-

та, Метлића, накучана, Си-

ношевића, Румске – Горње и

Доње (викендом, дежурст-

вима, покривају се и Букор и

Криваја); ту је и апотека, а

близу четири хиљаде грађана

у Волујцу има свог изабраног

лекара. За мештане Горње

Поцерине створена је могућ-

ност да ту добију и неопход-

ну стоматолошку заштиту – у

амбуланти раде стоматолог,

др Војислав Лалицки, и се-

стра Зорана Кушаковић.

окружни штаб за ванредне ситуације Мачванског округа,на сед-

ници,којом је председавао командант Светомир Вешић,разматрао

је рад у протеклом периоду,будуће задатке и наредне активности,са

посебним акцентом на спровођењу превентивних мера заштите

од поплава и пожара.Такође, било је речи и о функционисању про-

тивградне заштите,предузимању пуне мобилности на одржавању

путева у зимским условима, формирању специјализованих једи-

ница цивилне заштите и повереника у свим општинама Мачван-

ског округа,као и о националној стратегији заштите и спасавања

у ванредним ситуацијама и формирању будућег регионалног цент-

ра 112. оцењено је,да су у протеклом периоду сви задаци успешно

реализовани, а окружни штаб је донео и план рада за 2012. годину.

окрУжни шТаб за ВанрЕднЕ сиТУациЈЕ МачВанскоГ УПраВноГ окрУГа

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

Хуманитарни концерт биће

одржан 23. децембра, у свечаној

сали Музичке школе „Михаило

Вукдраговић“, са почетком у

19 часова, а улаз је слободан... У

прилог симболичном називу

концерта – „Љубав, Вера, нада“

- његова „намена“ – прикупља-

ће се слаткиши, играчке, стара

одећа – све за новогодишње па-

кетиће који ће стићи до деце

ометене у развоју, и младих у

Дому за децу без родитељског

старања у Бањи Ковиљачи.

неуобичајена и позивни-

ца... Топла, људска... Порука

да новогодишњи празници тре-

ба све да подсете „да будемо об-

зирнији и љубазнији према осо-

бама у нашем окружењу, да во-

лимо безусловно и да верујемо

у боље дане, надајући се да ће

ти дани врло брзо доћи“. И

концерт, „Љубав, Вера, нада“,

који организује професорка

Маја Мирковић, са својим уче-

ницима гитаре, са јасном вером

је да солидарност, несебичност

и хуманост још увек красе мно-

ге...

-Жеља нам је да овом ак-

цијом инспиришемо друге шко-

ле и организације овог града да

се сете оних којима би под-

ршка пријала а који живе ту крај

нас. на концерту ће се пред-

ставити млади гитаристи уз

добро познате мелодије, које ће

сигурно подићи расположење и

све натерати да бар на кратко

забораве на сурову стварност, и

тешку свакидашњицу, са којима

се боримо из дана у дан. И

зато, дођите да се дружимо,

певамо и што је најважније, да

поклонимо мало пажње и љу-

бави, које ће некоме значити

пуно – позив је професорке

Маје... Уз подсећање, да је

„највећи чин хуманости, кад

дајеш оном за кога знаш да ти

не може узвратити“... Ц.Љ.

сУТра У МУзичкоЈ шкоЛихУМаниТарни концЕрТ

Љубав, Вера, Нада

��www. podrinske.comДрУШТво22. децембар 2011.

Златни извиђачки знак заградоначелника Шапца

Поводом 100 година извиђаштва у Србији, градоначелнику

Шапца Милошу Милошевићу уручен је Златни извиђачки знак са

венцем за изузетне успехе у остварењу програма и за допринос од

значаја за Савез извиђача Србије. У име Савеза извиђача Србије,

признање је уручио Велимир Милошевић, председник Градског

савеза извиђача. Златни извиђачки знак са венцем до сада су до-

били: председник Србије Борис Тадић, министарка за омладину

и спорт Снежана Марковић Самарџић, министар за животну сре-

дину и просторно планирање оливер Дулић и досадашње старе-

шине извиђача.

Повеља која носи име Милоша Ђ. Поповића, оснивача изви-

ђачке организације у Србији, додељена је Граду Шапцу и члану

Градског већа Совранију Чоњагићу у знак захвалности за сарад-

њу у организацији извиђачког скупа поводом обележавања 100 го-

дина извиђаштва у Србији.

Дани Јапана у ШапцуУ организацији Града Шапца и амбасаде јапана у Србији, од

21. до 24. децембра биће одржани „Дани јапана у Шапцу“. Ма-

нифестацију ће свечано отворити градоначелник Шапца Милош

Милошевић и амбасадор јапана у Србији Тошио цунозаки, у Биб-

лиотеци шабачкој у среду у 17 часова. У холу Установе биће из-

ложене Укијо-е графике 18. и 19. века (колекција нинка Радосав-

љевића), а Шапчани ће имати прилику да виде и изложбу Бонсаи

(александар Димитријевић).

У четвртак, у 12 часова у основној школи „јеврем обреновић“

врата ће отворити оригами радионица. Предавач је ана Раџић, ори-

гами мајстор. У народном музеју од 18 часова биће одржано пре-

давање о јапанској архитектури, а предавач је проф. Зоран Ђука-

новић, архитектонски факултет у Београду.

За петак је најављена пројекција филма „Getting Any“, режија

Такеши Китано, у ЛМ биоскопу са почетком у 18 часова.

У суботу, последњег дана Манифестације, у основној школи

„николај Велимировић“ од 15 часова биће организована Манга ра-

дионица, а предавачи су чланови Друштва љубитеља јапанске поп-

културе „Сакурабана“.

Дани јапана у Шапцу биће завршени концертом јапанске му-

зике: нанако Фуросава (флаута), норико Касахара (клавир) и Ецу-

ко цунозаки (виолина), који почиње у 18 часова у свечаној сали

Музичке школе.

Шапчане ће у новогодишњој

ноћи забављати велика звезда

домаће поп сцене Владо Геор-

гијев са својим пратећим бен-

дом. Празнични наступ је по-

клон грађанима Шапца, што је

већ други пут да познати музи-

чар дарује концерт Шапчанима.

Као предгрупа наступиће по-

пуларни шабачки састав „Hope

coopers“. Мизички програм на

градском тргу почиње у 22 часа.

Шапчани ће у 2012. годину

ући уз ватромет, а љубитељи

плеса на леду нову годину доче-

каће на клизалишту.

Владо Георгијев поклања Шапчанимановогодишњи концерт

У Прњавору је крајем ок-

тобра, у рад пуштен водовод,

чији је капацитет предвиђен за

потребе тог и десет околних

села. Тренутно, уз нешто више

од 70 домаћинстава, квалитетну

воду добили су и школа у Прња-

вору и дом културе, а, на про-

леће, биће прикључена и здрав-

ствена амбуланта. Месна зајед-

ница, у самом центру насеља, на

месту где је постојала и пре

рата, урадила је чесму.

-ово је најбоља вода у за-

падној Србији; то је проверено

и доказано, сви параметри су по-

казали да је боље нема – говори

нам Драгослав адакалић, (вели,

познатији као цале), наставник

у пензији, ког смо затекли да

точи воду у центру Прњавора.

-Првенствено смо чесму на-

правили да људи могу да за

пиће наточе здраву и квалитет-

ну воду. Док динамика при-

кључака не буде максимална,

док сви грађани не буду у си-

туацији (што технички, што фи-

нансијски) да се прикључе, могу

овде доћи и наточити воду за

пиће – каже члан савета Месне

заједнице Прњавор, Миленко

Срдановић. Позива суграђане да

се прикључују на водовод,

„првенствено због здравља“, а

„ту је и штедња електричне

енергије и свега осталог што

прати хидрофоре у нашим сео-

ским домаћинствима“.

-на овом месту, пре рата, по-

стојала је чесма, са ручним

окретањем; после увођења во-

довода, месна заједница је до-

шла на идеју да у спомен на то,

обнови чесму. Посебан разлог је

што је вода изузетног квалите-

та. Институт „јарослав Черни“,

Институт за заштиту здравља,

чак и неки страни институти из

Дрездена, дошли су до подата-

ка да је ово извориште једно од

најквалитетнијих не само у

Србији, него у Европи – каже

председник савета Месне зајед-

нице Прњавор, Предраг Срда-

новић. Додаје да се, одмах, кад

је водовод пуштен у рад, при-

кључило седамдесет једно до-

маћинство, и да је најважније

што је прикључена школа, у

којој је 480 ученика.

-Грађанима смо већ упутили

допис, у току зиме обавићемо и

анкетирање заинтересованих за

прикључење, и надамо се да ће

на пролеће многи у својим до-

маћинствима добити ову воду

која је изузетног квалитета“.

Иначе, у изградњу водовода

у Прњавору, од 2002. године,

уложено је близу сто милиона

динара (део новца је издвојен из

буџета града Шапца, а већину

средстава обезбедила је Репуб-

лика Србија преко Дирекције за

воде).

Значајна улагања у изградњу

обалоутврде и путну инфра-

структуру, уређење школе, већа

доступност здравствене зашти-

те (уз отварање пункта Службе

хитне помоћи), посебно у из-

градњу водовода и његово даље

ширење, свакако су допринели

квалитетнијем животу житеља

овог подручја сеоских месних

заједница, што је један од

најважнијих циљева Градске

управе. Ц.Љубић

МЕсна заЈЕдница ПрњаВор

Све више са одличјима града

окрУжни шТаб за ВанрЕднЕ сиТУациЈЕ МачВанскоГ УПраВноГ окрУГа

Град обезбедиоогрев за

најсиромашнијеЗа 800 породица, најугро-

женијих корисника новчане

материјалне помоћи, Град Ша-

бац је обезбедио по 3.500 ди-

нара за набавку огрева. Ис-

плату ће обавити центар за со-

цијални рад почев од 20. де-

цембра 2011 године. За на-

редну категорију социјално

угрожених грађана, помоћ ће

бити обезбеђена почетком

2012. године.

Шабачки ценар за со-

цијални рад и Фонд „Хумано

срце“ обрадоваће и најмлађе -

380 корисника социјалне по-

моћи до седам година добиће

новогодишње поклон пакети-

ће.

Уз законску одредбу, да је предуслов за оверу здравствене књи-

жице, постојање изабраног лекара, у шабачком Дому здравља по-

већава се број оних који су се изјаснили, и тренутно је то око осам-

десет посто грађана.

-од како је почело изјашњавање, ми смо интензивно радили

на кампањи и покушавали да наше грађане замолимо да изабе-

ру свог лекара. Стигли смо до неких седамдесет посто, и даље нис-

мо могли да мрднемо. Законском одредбом, донета је одлука да

је за оверу књижице неопходно да свако има изабраног лекара, и

ја, и овом приликом желим да замолим оне наше грађане који то

нису учинили, да то ураде. они који су се определили за свог ле-

кара, није потребно да се јављају, јер Републички фонд за здрав-

ствено осигурање, за сваког осигураника, поседује и податке о

изабраном лекару – каже директорка шабачког Дома здравља, прим.

др Весна Ђурић. Додаје, да се, уз нову законску одредбу, повећава

број изјашњених грађана, и да је то сада негде око осамдесет по-

сто. Ц.Љ.

закон ПроПисао

Изабрани лекар услов за оверу књижице

ДрУШТвоwww. podrinske.com�2 22. децембар 2011.

Три талентоване сестре

Тијана, Марија и Теодора

Влајковић, у последње време ко-

ристе сваку прилику да покажу

своје таленте и то им полази за

руком. Све три су ученице оШ

„Вук Караџић“. Теодора је

првак, Марија четврти разред а

Тијана шести. Тијана и Теодора

се искључиво баве певањем, а

Марија креирањем и осликава-

њем креативних радова.

Током ове године оствариле

су пуно успеха на наступима и

такмичењима. Као члан дечјег

црквеног хора Св. јован Бого-

слов, Тијана је наступала на

Белом двору. одмах потом усле-

дио је и други позив са Белог

двора. Тијана је добила прили-

ку да својим певањем и тален-

том одушеви амбасадоре свих

замаља као и државни естаб-

лишмент. недуго затим, уследио

је успех на аудицији у школи

александре Ковач. Тијана је од

александре добила стипендију

за школовање и постала први

уписник ове године. Лето је

било радно. Пуно концерата и

наступа од којих су најзана-

чајнија била два: наступ у но-

вом Саду на аудицији за таки-

мичење „ја имам таленат“ и

велики перформанс на град-

ском тргу у организацији „ Fash-

ion daу“. Добар наступ у новом

Саду, Тијани је донео пласман у

ужи круг „Талента“. народно

позориште и наступ пред „ве-

ликим жиријем“, после осам

сати стрпљивог чекања! Тијана

је добила похвале уз малу кри-

тику – избор песме је могао

бити бољи, али је и поред тога

од жирија добила три Да, што

јој је обезбедило сигурно место

у полуфиналу. Поред припрема

и напорног вежбања за пред-

стојеће такмичење Тијана се

труди да буде одличан ђак и доб-

ра другарица.

Тринаестог новембра, после

наступа на концерту који је био

одржан поводом Дана оШ „Вук

Караџић“, све три су наступале

на београдском текмичењу „Ме-

дела Чаролија“. овог пута Тео-

дора је заблистала као најус-

пешнија и представљаће Шабац

у великом финалу у београдској

„арени“ 25. децембра са песмом

„Све ми се код њега допада“

коју је за њу конпоновао Да-

нијел Павловић. Теодора је своју

певачку каријеру започела са

песмом „Пера“, мамећи од пуб-

лике, због свог талента и шарма

пуно осмеха и аплауза а надамо

се да ће јој песма о „Милану“

донети пуно радости.

Марија се искључиво бави

писањем и цртањем, мада јој ни

певање није страно. Захва-

љујући учитељици Милки ал-

фиревић, уз велику подршку

породице, Маријини радови

своје место често налазе у „Ви-

тезу“. За своје радове добија

смао похвале и добре комента-

ре а петице у дневнику показују

добре школске резултате.

Уз помоћ наставнице му-

зичког Снежане Ранковић -

Ђерић овај „трио“ је кренуо

пут звезда. наставница каже да

је крања дестинација - Холи-

вуд.

очекујемо да ће Шапчани

подржати њихов труд, навијати

и гласати за њих јер су оне

стварно најбоље.

ТаЛЕнТи

Трио Влајковић

Расадник Милана Топаловић

а из Липолиста поклонио је око

стотину украсних жбунова, раз-

них врста зимзелени као и ли-

стопадних стабала оШ “Доси-

теј обрадовић“ у Волујцу.

Школско двориште биће за по-

нос читавог краја а поготово

када овде никне модерна фис-

културна сала са 800 квадратних

метара корисног простора.

Млан Топаловић са учени-

цима и директорицом школе

Сузаном Петровић

донациЈа ош “досиТЕЈ обрадоВиЋ“

Украси школског дворишта

центар за породични смеш-

тај Београд, новом одлуком о

мрежи, добио је регионални ка-

рактер, и покриваће и терито-

рију Мачванског и Колубарског

округа. Са циљем едукације о

новинама у области хранитељ-

ства, представници те установе

13.децембра посетили су Ша-

бац, где су разговарали са хра-

нитељским породицама и пред-

ставницима центра за социјал-

ни рад. Истакнуто је да је у ок-

виру реформе социјалне за-

штите, хранитељство у Србији

последњих година у развоју.

- Све је више хранитељских

породица које пружају дом и си-

гурност, као и природне услове

за развој детета. један од тих

градова је Шабац. циљ данаш-

ње посете је да чујемо предло-

ге и потребе хранитеља. Пре

свега, желимо да деци обезбе-

димо повољније услове за живот

и рад. Данас у Србији има пре-

ко пет хиљада деце о којима

брине четири хиљаде храни-

тељских породица – истакла је

директорка центра за породич-

ни смештај деце и омладине

Београд, мр Добрила Грујић.

Додаје да су процене, да је ве-

лики број породица заинтере-

сован за хранитељство (у овом

тренутку хиљаду хранитељских

породица у Србији чека децу),

као и да је једна од новина

центра, породични смештај од-

раслих особа.

Уз узоре у својој околини,

све више породица се јавља за

хранитељство.

Тежња је да деца без роди-

тељског старања буду смештена

у сродничке породице; уколико

нема сродника, дом и сигур-

ност траже се у хранитељској

породици.

- Да би неко постао храни-

тељ, мора да прође одређену

процедуру и испуни законом

прописане услове. након тога

упућује се на двомесечну обу-

ку у центар за социјални рад,

а оба супружника су у обавези

да долазе на обуку. најпре гле-

дамо шта је најбоље за дете, да

буде у свом окружењу, да не

мења школу – каже социјални

радник у шабачком центру за

социјални рад, Соња Роксан-

дић.

- Супруга и ја имамо троје

одрасле деце. наш мотив да се

укључимо у хранитељство је

што имамо довољно времена и

могућности да овој деци пру-

жимо исто као и својој – о

својим позитивним искуствима,

каже Радован Крстић, из Скра-

ђана. У његовој хранитељској

породици, већ три и по године

одрастају три рођене сестре.

од 2003. године, број хра-

нитељских породица у Шапцу

повећан је шест пута. Ц.Љ.

У шаПцУ

Хранитељство у порасту

Поштоваоце музике у Шап-

цу, неће изненадити ближа

сУТра У шаПцУ ТрадиционаЛни концЕрТ

Четрдесет осам годинаХора 66 девојака

најава. Двадесет трећи децем-

бар, у пет до пет (16.55) у Ша-

бачком позоришту... Састанак

заказан још прошлог децем-

бра... Четрдесет осми рођендан

Хора 66 девојака, сећање на бо-

гату музичку историју града и

146 година Шабачког певачког

друштва, и осам и по деценија

Мушког хора невен... Седам-

наест година оних који стасавају,

а остају вечно млади – Дечјег

хора Ви Ва... Диригент Бранко

Ђурковић, за клавиром Милена

Ђурковић – Пантелић и јелена

Ђурковић – Драгићевић. Текст

говоре Петар Лазић и Катарина

Митровић, гости: Предраг Дрез-

гић Преша, Ивана, Гашић, Гога,

нале, Кале, Марко и Сара...

опет за Шапчане довољно до-

дати... Концерт ће бити и По-

света и Сећање на Чичу – бра-

та Здравка...

Концерт у организацији арт

студија Шабац, под покрови-

тељством Министарства култу-

ре Републике Србије и Града

Шапца.

Ц. Љ.

�322. децембар 2011. www. podrinske.comзАбелеШКе

Шабачка Медицинска, шко-

ла престижна и ван оквира гра-

да, за свој Дан узела је дан ро-

ђења великог добротвора, док-

тора андре јовановића, чије

име и носи. Тринаестог децем-

бра обележена је 136. годиш-

њица од рођења доктора андре,

а школа је обележила значајан

јубилеј – 65 година рада.

Венац, на породичну гроб-

ницу Др андре и Драге јова-

новић, на Камичком гробљу,

положили су представници ру-

ководства школе и Ученичког

парламента...

Завршница дводневног обе-

лежавања јубилеја школе, била је

уз представу (у два извођења)

под називом „Шта нас све на

путу чека, од детета до човека“,

коју је са члановима Рецитатор-

ске секције припремила профе-

сорка српског језика и књижев-

ности александра Павловић...

-За ових 65 година било је и

добрих и лоших дана, било је и

лепих и тешких тренутака. За

ових 65 година, у разним вре-

менима и условима, учили смо

наше ученике многим знањима,

али оно што је најважније, и што

се надам, да смо их заиста и на-

учили, је да постану људи. Да

радећи свој посао и приме-

њујући своја знања, пре свега,

воле човека и брину о њему...“

– био је део поздрава директор-

ке Снежане опачић. Уз под-

сећање, на програм обележа-

вања Дана школе, и акције, коју

су ученици и професори, у

својој хуманој мисији органи-

зовали, истакла је: „С правом

могу да кажем да сви заједно

можемо да будемо поносни на

наше ученике“: „За ових 65 го-

дина различитих времена, про-

шли смо различите ствари, би-

вали смо у лошим и још ло-

шијим ситуацијама, превазиш-

ли смо и прошли смо много

тога, а све захваљујући нашим

ученицима. нисмо само ми њих

учили, учили смо и ми много

тога од њих.“

... Почетак, уз химну школе

(за коју је стихове писао Крсти-

воје Илић), у извођењу хора,

којим руководи .... Посвета

вечно младој Зеленој школи,

која је са љубављу основана... И

све је лепша и већа... И тако

шест и по деценија...

... Причом своје генерације,

изрекоше и „слава и хвала“ ве-

ликом творачком духу... Део

њихових порука...

... на путу од детета до чо-

века ... Са жељом да се за трајно

остане дете, а да се постане

човеком... Да се она „најтежа,

празна торба“, „претвори у бо-

гатство – и испуни жељама, ра-

дозналостима, сновима“... Да

професори у срцу дете носе, као

амајлију... Да маме и тате живе

у свету за који ће деца имати

карту... Да не треба штедети

речи за хвалу, јер она чаробна

реч (браво) несигурност лечи...

Да треба разумети дечије бриге,

да је разговор, пријатељски,

увек добро дошао... „Помозите

нам да постанемо људи, то је

дужност ваша света! Ипак, не

заборавите да ниједан идеал

овога света, не вреди сузе једног

детета...“ Да се дарује детету де-

лић свог искуства, оно што из

књига не може да се схвати... Да

се буде помоћ у учењу и онога

чега у распореду часова нема...

Да је другарство свето и да му

се не зна цена...Да свако дете

јесте човек, прави човек у оде-

лу детета... Да је највећа муд-

рост света, да највреднији човек

је онај који успе одрасти до де-

тета... Да треба волети свом

нежношћу овога света, и живе-

ти живот и човека и детета...

Подсетише и на многе досетке

и згоде... Да се и за Љубав, и за

Сваки свој Сан – мораш избо-

рити... а музиком, и игром и

плесом показаше да Свако вре-

ме има своју боју...

... И тако, дани се к’о бисе-

ри нижу, тако и године прођу, са-

знамо пуно тога и многе ствари

у главу нам дођу. науче ђаци од

учитеља и професора, понешто

и учитељи и професори од

ђака... У Мединској, то обост-

рано учење траје пуних шест и

по деценија...

Забележила: Цеца Љубић

шЕздЕсЕТ ПЕТ Година МЕдицинскЕ шкоЛЕ „др андра ЈоВаноВиЋ“

Шта нас све на путу чека, од детета до човека

Актери, након представе:Професорка Александра Павловић: „Драго нам је што је

представа овако доживљена. Можда звучи нескромно, али, док

смо радили текст претпостављали смо да такав утисак мора да

остави, јер је крајње животно и истинито... Деца су сјајна, мис-

лим да су представу доживела и схватила оно што је најбит-

није.“

Мирослав Јевтић: „Добро смо се припремали, било нам

је и занимљиво, и лепо, драго нам је што смо и учествовали,

и што је све овако испало, просто сви смо сад срећни.“

Виолета Васиљевић: „Професорка је много труда уложила

у ову представу, као и ми, све је испало онако како смо се и на-

дали да ће испасти, и много смо задовољни урађеним.“

Душан Бановац: „Стварно смо се трудили да дамо свој мак-

симум, било је задовољство радити са овом екипом, било је мало

напорно, али, исплатило се, дало је резултат на крају. Представа

поучна, занимљива, духовита, мислим да се свидела и публи-

ци.“

Клара Берић: „Презадовољна сам, и јако ми је драго што

сам имала прилику да учествујем, професорка је била дивна

према нама, ми смо јој узвратили истом мером.“

Следећи број “Подринских”излазу у четвртак, 29.12.2011.

Више од стотину чланова

покрета „Богате Србије“, као и

гости из Ваљева, Шида, Мит-

ровице, Владимираца, прису-

ствовали су трибини посвећеној

стању у аграру. Драгољуб Ми-

лутиновић, председник Град-

ског одбора ове странке, указао

је да у извозу аграр предњачи са

две милијарде евра али да су по-

тенцијали барем петоструко

већи кад би се више улагало.ова

земља је богом дана, много

плоднија него у другим раз-

вијеним државама, али прино-

си су много нижи као и прихо-

ди по хектару. Уз знање, по-

штење и рад знатно би се више

постигло али, нажалост, морал

је најпроблематичнија катего-

рија што се види на бројним

примерима. Треба нам озбиљна

држава која ће бити сервис гра-

ђана а не да будемо поданици да

се сагињемо пред шалтером,

рекао је Милутиновић. У име

Градског већа Шапца скуп је по-

здравио Петар Лончар, такође

указујући на земљишно богат-

ство кога као да нисмо свесни.

Међутим, пољопривредници не-

мају своју комору, уз Парла-

менту нема сељака, а аграр је

скрајнут на маргине друштва.

Млади су отишли са села и

највећи задатак је подстицање

пројеката који ће младе вратити

на село. Радован Миразовић,

члан Градског одбора, говорио

је о спрези производње и кул-

туре, без богате Србије нема ни

културе ни културног напретка.

Зато смо дошли довде јер је

Србија сиромашна, казао је Ми-

разовић подсећајући да је пре

тридесетак година само у ша-

бачкој општини било произве-

дено 60.000 тона пшенице и

двоструко више кулкуруза, и

тада је Шабац био центар кул-

туре. Потребно је предузет-

ништво за будућност, истакао је

Миразовић. Проф. др Вито-

мир Видовић упоредио је

Србију са другим земљама где

су услови далеко лошији, али су

зато приходи по хектару 17.000

евра у Холандији или 14.000 у

аустрији, док је код нас свега

800 евра. нормално би било да

приход у Србији буде барем де-

сет хиљада евра по хектару,

што би допринело отварању

250.000 радних места и десетак

милијарди евра уложених у нове

технологије. С друге стране де-

шава се да се увезе два милио-

на свиња што аутоматски гуши

домаћу производњу. Видовић

је замерио и на неусаглашености

активности Министарства по-

љопривреде, Привредне коморе,

Министарства образовања, не-

достаје дугорочна стратегија у

овој важној области. Кроз „Бо-

гату Србију“ окупиће се екс-

перти који ће понудити визију

модерне и успешне аграрне по-

литике, рекао је Видовић.

Захарије Трнавчевић, пред-

седник „Богате Србије“, указао

је да су грађани Србије у очају

и као да смо осуђени да живи-

мо сиромашни. а све је после-

дица лошег управљања земљом

деценијама уназад и село је

служило као поткосур за одр-

жавање социјалног мира. Села

су опустела, остају само старији.

једина нада је да се грађани про-

буде, да схвате да на изборима

могу да промене постојеће бе-

знађе. Важно је да аграр добије

своје право место, јер једино је

то обновљива привредна грана

која ствара нове вредности. Ми

желимо да учествујемо у буду-

ћој Влади Србије која ће доне-

ти стратегију развоја, која ће от-

варати тржишта за Европу, Ру-

сији, азију... У томе је најваж-

није да се од ситне сваштарске

дође до високопродуктивне по-

љопривредне производње. По-

требна је развојна банка која ће

давати нискокаматне кредите, да

са већим улагањем дођу и већи

приноси. Да, на пример, воћњак

донесе 40.000 евра по хектару,

да једна крмача омогући хиља-

ду евра прихода, да се јунад и

јагњад извозе, да по хектару

буде по 60 тона силаже, и тада

би приходи били већи него да

имамо нафтне изворе. али, де-

шава се да у Богатићу и после

две деценије нису искоришћене

геотермалне воде које би омо-

гућиле загревање насеља, али и

високопрофитабилну про-

изводњу у стакленицима. на-

жалост, показало се да у Србији

влада незнање, изборна обећа-

ња као: „брзе пруге“, „хиљаду

евра од акција“, „хлеб за три ди-

нара“, су се заборавила. Све то

да се засени народ а земља се

срозала до просјачког штапа.

Визија „Богате Србије“ је упра-

во земља у којој ће се добро жи-

вети, рекао је Трнавчевић.

Р.Д.

иНТервЈУwww. podrinske.com�� 22. децембар 2011.

Слажете ли се да најпо-

треснија сведочанства о стра-

дању Срба нису објављена, да

су остала негде сакривена?

-Сигурно је да нису изрече-

не све истине о нашем страда-

њу, разлога за то има много, али

сам сигуран да нису. ја не ве-

рујем да су и писци који су пре-

живели та велика страдања

рекли своје. У осталом, још

смо близу догађајима великим,

потресним. Више је потребно

неко време да прође, да ти до-

гађаји косну, да се искриста-

лишу за неке уметничке слике.

Потребно је и велико време да

прође за велику истину...

Да ли сте се некад нашли

на раскршћу, безизлазу?

-нисам видео излаз у свим

ситуацијама мучења за правду.

То је та мука у нашем занату.

Морате да пишете оно што је

најбоље, да имате осећај да

разГоВор с добрица ЋосиЋ

Косово треба поделити

Трибина „боГаТЕ србиЈЕ“ У шаПцУ

Земља вреднија од нафте

срПска наПрЕдна сТранка Градски одбор шабац

Српска напредна странка од

свог постанка се труди да про-

нађе најбоље могуће решење

проблема свих грађана.

Проблема је, нажалост, у

овом тренутку много и распро-

страњени су у свим животним

областима и код људи свих нивоа

образовања, без обзира на верску

и националну припадност.

један од видова изналаже-

ња решења је формирање Са-

вета, који имају за циљ анализу

стања и припрему мера за пре-

вазилажење проблема.

Задњих неколико недеља

посебна пажња се усмерава на

рад Правног Савета, јер његови

чланови помажу у заштити пра-

ва свих грађана, и у пронала-

жењу решења за остваривање

тих права. Градски одбор

Српске напредне странке је због

одзива заинтересованих за рад

Правног Савета, сигуран да је то

добар пут ка изналажењу ре-

шења.

на сличан начин ради и Са-

вет за националне мањине који

својим припадницима мањина

даје могућност равноправног

учешћа у раду странке, а самим

тим и решавању својих про-

блема.

Паралелно раде и остали

савети и постижу веома лепе ре-

зултате, јер се у контакту са

грађанима може чути глас обич-

них људи и имати у виду смисао

њихових проблема, као и њи-

хова потреба да се уз помоћ

странке промене услови жив-

љења.

У време долазећих празни-

ка, желели бисмо да улијемо

наду свим грађанима града да

нам може бити много боље уко-

лико заједнички покренемо про-

мене које ће свима донети леп-

шу будућност.

Градски одбор Српске напредне странке Шабац

Промене за осмехе!

Иако избори још нису расписани, кампања политичких пар-

тија је све присутнија. И док опозиција најављују оштру по-

литилчку кампању, владајуће странке кажу да ће њихов прио-

ритет бити позитивна, агументована политчка прича. У Ми-

нистарству културе не очекују да ће медији, који ће имати најте-

жи задатак, бити на било који начин угрожени.

Предизборнагрозница

�522. децембар 2011. www. podrinske.comиНТервЈУ

Продаја полиса животног

осигурања у Србији бележи го-

тово константан раст током

2011. године. Иако су грађани у

Србији били скептични према

том питању, подаци говоре да се

све већи број становника одлу-

чује да се на овај начин зашти-

ти од непредвиђених околности.

Србија се и даље налази на

зачељу Европе по броју живот-

них осигураника, али осигура-

вајуће куће сматрају да ће тренд

раста променити стање. Са ше-

фом службе за продају животног

осигурања у копанији „Дунав“,

Радом обрадовићем смо разго-

варали врстама животног оси-

гурања и трендом раст који се

бележи у овој области.

У Србији је повећана про-

даја полиса животног осигу-

рања. Да ли је то случај и у

шабачкој служби за продају

„Дунав“ животних осигура-

ња? Шта видите као главни

разлог за повећану продају

животног осигурања?

Шабачка служба бележи

константан раст броја осигура-

ника у последњих 2 године, при

чему се тренд раста броја оси-

гураника у Шапцу поклапа са

укупним трендом раста броја

осигураника на нивоу компаније

„Дунав осигурање“. Разлози

раста броја осигураника су ви-

шеструки, али су уопштено ре-

зултат продајних напора, са јед-

не, и маркетиншких напора са

друге стране. Интензиван те-

ренски рад продаваца животног

осигурања у нашој служби је до-

вео до формирања свести наших

суграђана о неопходности и

значају животног осигурања и

доминантно је утицао на степен

информисаности становништва

Мачванског региона о користи-

ма које могу имати као осигу-

раници „Дунава“. Такође, ин-

тензивна пропагандна кампа-

ња „Дунава“ и информативне

емисије које се баве проблема-

тиком осигурања (па и животног

осигурања) су подстакле наше

клијенте на размишљање и по-

могле им у доношењу одлуке за

куповином полисе „Дунав“ жи-

вотног осигурања. Додатно,

сами услови понуде „Дунава“, у

смислу минималних износа пре-

мије и пре свега веома повољног

тарифног система, су далеко

најповољнији на тржишту што,

заједно са веома повољним ими-

џом компаније и сигурности

пласмана финансијских сред-

става наших клијената, пред-

ставља основни разлог да наши

суграђани дају поверење баш

„Дунав“ животном осигурању.

отуда и не чуди да је само током

2011. године, полису „Дунав“

животног осигурања купило

више од 1.500 наших суграђана.

Када је у „Дунав осигура-

њу“ основана дирекција за

маркетинг и продају живот-

них осигурања и како је ор-

ганизована?

Дирекција „Дунав осигура-

ња“ за маркетинг и продају жи-

вотних осигурања је основана

2008. године и организована је

у 5 региона („Београд“, „Се-

вер“, „Запад“, „Исток“ и „југ“),

при чему сваки регион има 5

продајних служби. Шабачка

служба је део региона „Запад“ и

послује на терену Шапца, Лоз-

нице, Богатића, Крупња, Љубо-

вије, М. Зворника, Владимира-

ца и Коцељеве. Укупно имамо

12 продаваца, организатора у

Лозници, као и администратора

и шефа службе у Шапцу.

Колико тренутно осигура-

ника „Дунав осигурање“ има

у Шапцу?

Број осигураника расте из

месеца у месец и тренутно је на

терену службе у Шапцу при-

сутно неколико хиљада актив-

них осигураника.

У понуди код Вас се налазе

2 врсте осигурања живота. Које

су то 2 врсте, и какавје разлика

између њих?

„Дунав“ осигурање тренут-

но продаје „штедне“ и „ризико“

полисе животног осигурања.

„Штедна“ полиса животног оси-

гурања подразумева да се оси-

гурана сума (увећана за припи-

сану добит компаније) исплаћује

кориснику осигурања и у слу-

чају смрти осигураника, али и

по истеку закљученог периода

осигурања (уколико до смрти

осигураника у том периоду не

дође). „Ризико“ осигурање жи-

вота је класично осигурање што

значи да се осигурана сума ис-

плаћује кориснику осигурања

само у случају смрти осигура-

ника (уколико до смрти не дође,

по истеку периода осигурања се

не исплаћује осигурана сума) и

најчешће се купује као гаранција

за добро извршење обавеза по

основу дугорочних банкарских

кредита (углавном стамбених).

Додатна разлика је и у томе

што су осигуране суме код „ри-

зико“ осигурања за исте износе

премија (накнада коју клијент

плаћа „Дунаву“) далеко више

него код штедног осигурања.

У сваком случају, преко 90%

наших клијената има „штедну“

полису животног осигурања јер

наши клијенти поред покрива-

ња ризика од смрти желе и да

штеде и желе да по истеку пе-

риода осигурања свој новац

употребе и за неке лепе живот-

не ствари (школовање деце, ми-

раз, увећање прихода у старо-

сти, егзотична путовања, на-

бавку трајних потрошних до-

бара и тсл.)

Економска криза је узела

маха у Србији. Узимајући у об-

зир тешку ситуацију за већи-

ну грађана, може ли се при-

уштити животно осигурање,

да ли је скупо за наше грађа-

не?

на нашу велику жалост,

Србија живи са кризом послед-

њих 20 година. Помало је пара-

доксално, али управо криза и

увећана економска неизвесност

и подстиче наше суграђане да се

осигурају и да на личном плану

обезбеде финансијску сигур-

ност за себе и своје породице. У

ситуацији када се не можемо у

потпуности ослонити на ин-

ституције друштва, оно што

нам преостаје јесте да сами по-

кушамо да утичемо на ниво фи-

нансијске сигурности особа до

којих нам је стало и према

којима смо одговорни. ово упра-

во и јесте највећи разлог да

наши клијенти схватају кризу

као подстицај а не као ограниче-

ње за улазак у „Дунав“ живот-

но осигурање. Што се тиче кон-

кретних „цифара“, свако може

постати наш осигураник већ од

1.000 динара (за динарску по-

лису) и 15 Еур (за девизну по-

лису) месечних уплата премије,

при чему горњи лимит премије

не постоји. Практично, већ од 35

динара дневног издвајања за

премију животног осигурања,

свако може постати клијент

„Дунав“ животног осигурања.

Ваши продавци животног

осигурања су врло активни,

кава је реакција грађана на

терену, да ли су заинтересо-

вани?

наши суграђани који се први

пут срећу са понудом животног

осигурања јесу у првом момен-

ту скептични према читавом

концепту животног осигурања.

И то све до момента док их

наши љубазни и професионал-

ни продавци детаљно не ин-

формишу о нашој понуди и не

увере их у корисност овог про-

извода осигурања. Могу да ис-

такнем да наши суграђани вео-

ма позитивно реагују на „Ду-

нав“ животно осигурање о чему

сведочи и број оних који су у по-

следње две године постали

наши клијенти. оно што нас по-

себно радује јесте да су наши за-

довољни клијенти управо и

наша највећа реклама, али и

највећи подстрек да и у наред-

ном периоду успешно радимо

свој посао и испуњавамо мисију

животног осигурања.

У „Дунаву“ је готово стал-

но отворен позив за место

продавца животног осигура-

ња. Каква је заинтересова-

ност људи за та места?

Служба „Дунав“ животног

осигурања је увек отворена за

све који желе да раде као про-

давци, при чему формално об-

разовање не игра велику улогу

приликом добијања посла. Мо-

гућност да неко постане прода-

вац „Дунав“ животног осигура-

ња расте са жељом за обављање

овог посла, при чему су изра-

зито позитиван профил лично-

сти и радно искуство најважније

особине нашег продавца. За-

интересованост је велика и у по-

следњих годину дана је обав-

љено веома много регрутацио-

них разговора, а најбољи су и

добили посао. Иначе, треба на-

поменути да је флуктуација про-

даваца у нашој служби веома

мала (просечан период запос-

лења активних продаваца је око

2 године) у односу на остала

осигурања и да ми настојимо да

кроз ригорозну селекцију, ква-

литетну обуку и снажну про-

дајну подршку направимо про-

фесионалне продавце који ће

овај посао у „Дунаву“ обавља-

ти годинама.

Д. Благојевић

разГоВор са радоМ обрадоВиЋЕМ, шЕфоМ сЛУжбЕ за ПродаЈ жиВоТноГ осиГУрања

Људима је потребна сигурност

рАДе обрАДовић

Косово треба поделитиможе да буде и боље, да може

другачије, стваралачки и јесте

стварати дело.

Да ли је писцима место у

политици?

-ако су уверени да неко

добро могу да учине свом на-

роду и за своју културу, нека

се увек ангажују, али нека то

буде резултат слободне воље.

Писац не сме никог и ничег да

се плаши.

И даље сте за поделу Ко-

сова?

-ја сам о томе много писао

и говорио и ви знате моје

мишљење и да га нисам про-

менио, остао сам на свом

сталном уверењу: „Косово

треба поделити“!

Да ли ће неко од присут-

них писаца на књижевној

сцени Србије добити Нобе-

лову награду?

-неће нико!

Добитник сте признања

Академије "Иво Андрић"

за животно дело...

-ја сам већ рекао да је тај

човек донео највећу славу,

највеће признање српском

језику и српској књизи и ми

смо дужни да чувамо то пам-

ћење на њега и његово дело да

читамо.

Славица Јовановић

www. podrinske.com 22. децембар 2011.�� www. podrinske.com реГиоН

ЉУБоВИја – ових дана у

љубовијском крају узбркала се

јавност због размирица које су

довеле да у опозиционој стран-

ци ДСС оптужују локалну власт

да споро ради на реализацији

пројекта изградње моста на

Дрини између Батунца у РС и

Љубовије, који је од животног

значаја за две општине, па су по-

чели да пркупљањем потписа

грађана убрзају почетак из-

градње моста. Међутим, у вла-

дајућој каолицији (ДС, СПС)

кажу да све раде како би се са

изградњом моста што скорије

почело,

Изградња новог моста на

Дрини између Љубовије и Бра-

тунца практично значи опстанак

више од 40.000 људи ове две оп-

штине. Његовом изградњом по-

стали би важан саобраћајни

чвор који би донео нове инве-

стиције и радна места, а то би

био и најкраћи пут између Бео-

града и Сарајева. Зато је још у

фебруару 2007. године Мини-

старство за капиталне инвести-

ције донело одлуку о градњи

овог моста - каже Драган Ста-

нојевић, председник ДСС и од-

борник у Со Љубовија. Потом

је исте године урађена студија

изводљивости, одређена лока-

ција и потребна мерења са обе

стране Дрине.

У наредне три одине обе

скупштине, Братунца и Љубо-

вије, донеле су одлуке о градњи

мост, цИП је урадио детаљне

планове регулације, урађен је

идејни и главни пројекат. И ту се

стало.

Сваком на овим просторима

је јасно да нам је нови мост не-

опходан. Стари мост преко Дри-

не у Старој Љубовији који је саг-

рађен пре 55 година је у изу-

зетно лошем стању, преко њега

забрањен је саобраћај за терет-

на моторна возила и питање је

докле ће бити у употреби.

Зато смо у сталном контак-

ту са ресорним Министарст-

вом и цИП-ом. Све је од про-

пратне документацје, за коју су

издвојена одређена средства,

спремно. Све што је од нас у

Министарству тражено у про-

текле три године је и достав-

љено. Већ данас шаљемо зајед-

ничку инцијативу са општином

Братунац на адресу надлежних

органа у обе државе да се из-

градњи овог моста да приоритет

- рекао је Мирослав ненадовић

заменик председника општине

Љубовија.

начелник општине Брату-

нац, недељко Млађеновић, каже

да су Братунац и Љубовија не-

раскидиво везани и удаљени

свега један километар ваздуш-

ном линијом. Становништво са

једне и друге стране Дрине сва-

кодневно прелазе границу због

посла, школовања, имања. Зато

је јасно да нам је, због до-

трајалости старог, неопходан

нови мост око кога гравитира

више од 40.000 људи, преко

кога би се одвијао и теретни са-

обраћај.

Текст и слике: Миладин Малишић

сПор У ЉУбоВиЈи око изГрадњЕМосТа ПрЕко дринЕ

Петицијом до моста

НеДељКо МлАђеНовић,НАчелНиК оШТиНе

брАТУНАц

МироСлАв НеНАДовић,зАМеНиК преДСеДНиКА

опШТиНе љУбовиЈА

поТпиСивАње ГрАђАНА зА изГрАДњУ МоСТА

ЉУБоВИја – Сточна

пијаца у Љубовији на површи-

ни већој од један хектар, којом

газдује јКП „Стандард“, рекон-

струисана у пролеће ове године,

затворена је и зарасла у кров. У

њену обнову утрошена су зна-

чајна средства. И док поједини

грађани траже да се ова пијаца

поново отвори у комуналном

предузећу „Стандард“ тврде да

не постоји никаква рачуница, јер

је ситне и крупне стоке у сели-

ма на подручју општине Љубо-

вија све мање а постоји и при-

ватна сточна пијаца удаљена од

Љубовије три километра у селу

Грабовица.

Раде цветковић, члан Са-

вета Месне заједнице Љубо-

вија, каже да не може да схва-

ти да локална самоуправа по-

троши велики новац на рекон-

струкцију пијаце и да је про-

шири, а онда је за мање од го-

дину затвори, што сељацима

који продају стоку ствара ве-

лики проблем, јер стоку коју

треба да продају на сточној

пијаци у Љубовији одвозе на

пијацу четири километра даље.

И купци стоке због тога изло-

жени су већим трошковима.

Пијаца је свечано отворена у

присуству свих локалних функ-

цинера. Сада је зарасла у коров.

Ваљда је неком био циљ да

узме паре на тим радовима и

ништа више. Покушавао сам да

сазнам колико су коштали ра-

дови, али то сви крију, од пред-

седника општине до руково-

дилаца у комуналном предузе-

ћу „Стандард“ - наглашава

цветковић.

- Последњих неколико пијач-

них дана продаваца стоке било

је у малом броју. Многи стоку

одвозе на приватну пијацу на

којој постоји и откупно место.

Ми смо комунално предузеће и

не можемо тиме да се бавимо.

одлуку о реновирању сточне

пијаце донела је локална власт.

Ми смо у реконструкцију пијаце

уложили око 1,2 милиона дина-

ра, од чега је пола новца отишло

за набавку контејнера за смеш-

тај и рад ветеринарског ин-

спектора. Колико су остали ра-

дови коштали ја не знам јер је

неке радове изводило јП „Љу-

бовија“ а нешто је и општина

плаћала својим новцем директ-

но - каже Зоран цвијић, ди-

ректор јКП „Стандард“ у Љу-

бовији.

Текст и слике: М.Малишић

сТочна ПиЈаца У ЉУбоВиЈи

Обновили пијацу па ставили катанац

СТочНА пиЈАцА зАрАСлА У Коров

рАДе цвеТКовћ, члАН САвеТА МеСНе зАЈеДНице

љУбовиЈА

Обнова водоводау Љубовији

ЉУБоВИја – у главној љу-

бовијској улици Војводе Ми-

шића увелико се изводе радови

на реконструкцији водоводне

мреже, која је стара више од 40

година и увелико је дотрајала, па

долази до кварова, због чега

грађани често остају без воде.

Текст и слика: М.Малишић

ЉУБоВИја – У азбуковач-

ком крају ове године воће је доб-

ро родило, па се ових дана по се-

лима, такорећи у сваком дво-

ришту, може видети како се

дими из ракијских казана. Ракија

цури у дрвену бурад и лонце, а

мирис јој се осећа и на сокаци-

ма. Зорана Ћокића (на слици),

у селу Гледећу, затекли смо у

његовом двоишту, испред каза-

на, како пече ракију од шљива

сорте „маџаре“. овај домаћин

каже да је ракија „шљивица“

квалитетна, а када мало одлежи

у подруму, у дудовом бурету,

биће још боља. на зеленој

пијаци у Љубовији ових дана се-

љаци литар љуте ракије продају

по 350 до 400 динара. Шљиво-

вица је прошлогодишња а доб-

ро се продаје и ракија од џана-

рика.

Текст и слика: М.Малишић

У сЛици и рЕчи

Љута по Зорановој жељи

�722. децембар 2011. www. podrinske.comзАбелеШКе

015/355-001

Ново! Ново! Ново! Ново!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

Пре само неколико дана,

тачније 14. децембра одржано је

полуфинале квиза „Мисли гло-

бално, делуј локално“ у орга-

низацији Екоса између оШ

„Вук Караџић“ и оШ „николај

Велимировић“. Полуфинална

емисија квиза организована је у

вртићу „МЕДа“ као и остала

четвртфинална такмичења. Као

побеник овог дуела оШ „ни-

колај Велимировић“ ће се так-

мичити у финалу са оШ “ната

јеличић“ задње недеље децем-

бра. Финална емисија квиза

биће емитована на телевизији

Шабац, која је и партнер пројек-

та. Поред телевизије Шабац

партнер пројекта био је и Кул-

турни центар Шапца где су реа-

лизоване четири едукативне ра-

дионице за децу које су биле

предуслов да би се наши мали-

шани уопште пријавили за учес-

ће у квизу а сада већ, неки од

њих, учествоваће у финалној

емисији квиза и борити се за

прву награду, одлазак у Слове-

нију, тачније цеље, које побед-

ницима додељују градоначел-

ници Шапца и цеља, Милош

Милошевић и Бојан Шрот.

Покровитељи пројекта су

Градска управа Шапца и Град-

ска управа цеља. Помоћ у реа-

лизацији пројекта пружило је и

Министарство животне средине,

рударства и просторног плани-

рања.

Спонзори пројекта су Тојота

брокер, Голуб петрол, Ин тех-

ник, Инос напредак, Вила ал-

бедо ЕКОС ШАБАЦ

ко ПУТУЈЕ У сЛоВЕниЈУ

Чекају се победници

У петак 23. децембра од 18

до 24 часа Шапчане очекује

новогодишње вече куповине и

добре забаве. Учествује више од

200 продајних и услужних

објеката у улицама: Господар

јевремова, Карађорђева, Маса-

рикова, Владе јовановића, За-

натлијска, Милоша Поцерца,

Војводе Мишића и Кнеза Лаза-

ра, а придружили су се и тржни

центри: Рода, Кифла, Тина и

Тријумф. Попусти на куповину

робе или пружање услуге су до

50 одсто. Манифестацију прати

низ догађаја: ревије одеће, фри-

зуре и накита, модно фотогра-

фисање, промоција културно-

уметничких друштава и спорт-

ских клубова, модни перфор-

манс – модели у излозима, мод-

не ревије на леду, турнир у хо-

кеју на леду, изложбе слика, ху-

манитарне акције и нового-

дишњи базар у холу бившег

Дома Војске.

најављене су наградне игре

за посетиоце, а услов је посе-

довање „Чивијашког трговачког

пасоша“. Победник ће бити ку-

пац са највећим бројем сакуп-

љених печата уз приложене

фискалне рачуне које ће добити

куповином робе и коришћењем

услуга учесника Манифеста-

ције. Пасош је потребно преда-

ти до 23 часа у просторије Ту-

ристичке организације Шапца

(ТоШ). Добитник награде биће

обавештен СМС поруком до

23.30.

организатори манифеста-

ције су ТоШ и Шабац Fashion

day, а покровитељ Град Шабац.

Новогодишње вече куповине и добре забаве

Представа и поклони задецу са сметњама у развоју

Фонд Хумано срце Шапца,

у сарадњи са невладином ор-

ганизацијом “Мали велики

људи” из Београда, органи-

зовао је доделу новогодишњих

пакетића деци и омладини са

сметњама у развоју. За 25 ко-

рисника услуга Дневног бо-

равка за децу ометену у раз-

воју “Сунцокрет” изведена је

и новогодишња представа у

којој су заједно учествовали

глумци и деца.

www. podrinske.com 22. децембар 2011.�� www. podrinske.com СпорТ

рУКоМеТ - ДАМе

КоњичКи СпорТ

КоњичКи СпорТ

Шабац, 9. децембра. У ре-

сторану „Џокеј клуб“ на Ша-

бачком хиподрому, одржан је

традиционални, 18. по реду из-

бор најбољих појединаца и

спортских колектива у години на

измаку. Ласкаво признање најбо-

љег спортисте Подриња понео је

александар алексић, члан Кајак

клуба „Зорка Колор“ из Шапца,

који је минулог лета изборио

визу за учешће на олимпијским

играма у Лондону наредне го-

дине, као члан репрезентативног

четверца, у коме су, поред алек-

сића били и његови клупски

другови Ервин Холперт и Дејан

Терзић, као и Миленко Зорић,

члан КК „Синтелон“ из Бачке

Паланке. У конкуренцији спорт-

ских колектива, најуспешнији у

2011. био је оКК Шабац, чије су

обе сениорске екипе успеле да

се пласирају у виши ранг, ко-

шаркашице у Прву а, а кошар-

каши у Прву Б лигу. Тренер

женске кошаркашке екипе Дејан

Поповић проглашен је за најус-

пешнијег спортско- стручног

радника, тренера Подриња у

2011. години.

У категорији спортских рад-

ника аматера признање је оти-

шло у руке великог ентузијасте

и заљубљеника у фудбал, Ми-

ленка Бараде, оснивача и пред-

седника ПоФК „Савацијум“ из

Шапца, чија пионирска екипа са

доста успеха наступа у најква-

литетнијем рангу у Србији за

свој узраст.

награду „Чика јова Иванко-

вић“, која се од прошле године

додељује за развој писане речи

и достигнућа у области спорт-

ског новинарства, а која носи

име дугогодишњег дописника

ДСЛ Спорт из Шапца, и једног

од оснивача спортског недељ-

ника „Спорт у Подрињу“ понео

је спортски новинар из Лозни-

це, Зоран јанковић. јанковић је

ово признање примио из руку

Иванковићевог унука, новинара

Бранимира Иветића.

Додељене су и четири на-

граде за допринос развоју спор-

та на територији Мачванског

округа, а овогодишњи лауреати

били су ФК „Дрина“ из Бадо-

винаца, ФК „Милош Поцерац“

из шабачког приградског насе-

ља Горња Врањска, Шаховски

клуб Владимирци, као и Тенис-

ки клуб „Санрајз“ из Шапца.

Признања и награде овогодиш-

њим лауреатима уручио је глав-

ни и одговорни уредник не-

дељника „Спорт у Подрињу“

Зоран јовановић.

С. Кашиковић

Лауреат Александар Алексић

избори

Градоначелник Шапца Ми-

лош Милошевић потписао је 9.

децембра уговор са председни-

ком Фудбалског клуба „Борац“

Зораном јовановићем о уступа-

њу на употребу фудбалског те-

рена. Потписивању документа

претходила је одлука чланова

Градског већа, донета 6. децем-

бра 2011. године.

Подсећајући на ситуацију у

којој се Град Шабац 2000. годи-

не суочио са чињеницом да је

стање у области газдовања

спортским објектима кочница

развоја спорта у граду, градо-

нечлник Шапца истакао је те-

мељно залагање Градске управе

да се имовина која се водила на

удружењима грађана и спорт-

ским клубовима врати правом

власнику, односно Граду Шапцу.

- један од највећих успеха на

том плану је враћање стадиона

ФК „Мачва“ у власништво Гра-

да Шапца, хиподрома, Градског

стадиона... Клубови ове про-

сторе добијају на коришћење

уз услов да воде рачуна о имо-

вини која се може користити

само у функцији развоја спорта.

Такође имају обавезу да имови-

ну одржавају и унапеђују. Данас

смо такав принцип применили и

у случају стадиона који ће у на-

редних десет година користити

ФК „Борац“, рекао је градона-

челник Милош Милошевић.

Према речима Зорана јова-

новића, председника ФК „Бо-

рац“, данашњи дан је веома

значајан за Клуб јер се у пре-

тходних педесет година није

знало у чијем је власништву

терен, што је отежавало рад

Клуба.

- нерешени имовински од-

носи су нас спутавали и онемо-

гућавали да развијемо и уна-

предимо активности. Сада ко-

начно имамо прилику да уре-

димо стадион, поставимо три-

бине и постижено боље резул-

тате. Захвални смо Граду који је

успео у намери да уреди имо-

винско-праве односе и на тај на-

чин отвори врата развоју спор-

та, истакао је јовановић.

ФК „Борац“ се такмичи у

окружној лиги где након полу-

сезоне заузима прво место, са

девет бодова више од друго-

пласиране екипе и амбицијом да

игра у вишој лиги.

ФК „Борац“ добио на коришћење терен

У организацији коњичког

клуба „Шабац 1820“ на град-

ском Хиподрому, одржана је

традиционална свечаност - на

којој су уручене

награде за на-

успешније у про-

шлој галопској

сезони. У кате-

горији, најмла-

ђих галопера,

који су се так-

мичили на шабачкој трави, за

најуспешнију проглашена је

Мај ајрон, двоготка која је влас-

ништво Раде Шендековић. У

конкуренцији трогодих грла, за

најуспешнију проглашена је

омица надалина, из штале „ан-

тилоп“, док је у конкуренцији

коња старих четири и више го-

дина, најбољи био ждребац Кид

Фрст, власништво Стефана

Вујковића.

Ждребац, из штале „Тешић“,

артисто, зарадио је највише

новца на шабач-

ком Хиподрому.

Тим поводом

,власнику Сло-

бодану Тешићу,

припало заслу-

жено признање.

награда за најус-

пешнијег тренера, примио је,

Синиша Дудић, док је за најус-

пешнијег џокеја проглашен

алекса Шашић. Иначе, на тра-

ви Хиподрома у Шапцу, у про-

шлој сезони највише стартова

имала је омица Мала Муња,

власништво Срђана Пајића, а

мање стартова имао је наполе-

он Бонапарта. Б.П.

Признања најбољим

нешто више, од дава месе-

ца је прошло од завршетка ово-

годишње галопске сезоне. на

шабачком Хиподрому, скоро да

нема одмора за грла тренере и

јахаче.

највреднији, по обичају су

најмлађи галопери који се на-

лазе у тренажном процесу, од-

носно почели су зимски рад. не-

што старија грла - још одмарају

али ће и они ускоро у зимски ма-

њеж па на пешчану стазу Ша-

бац је, овогодишњом сезоном

учврстио своје позиције и по-

стао званично центар коњичких

дешавања у нашој земљи. Ина-

че, ту чињеницу, потврђује и но-

воустановљена штала на град-

ском Хиподрому, под називом

„Eskulap“. Власник штале је,

оливера Младеновић, чија су

грла освајала Груп један трке и

бележила запажене резултате у

еx југославији. Џез, Џенеј, Џе-

неј два, Динџер...

Тренутно узданица штале је

Џек оливер и Елена Каран,

којима ће се за наредну сезону

прикључити још пар млађих

галопера. Џ. оливер је, већ

доказано грла на дугим пруга-

ма а Елена је, у свим тркама

углавном била високо пласи-

рана док је, неке и освојила ис-

такла је за „Подринске“ Мла-

деновићева.

Б.П.

Новоустановљена штала

ЖРК МЕДИЦИНАР(Шабац)- СЛОДЕС (Београд)

26:32 (16:12)

Хала Гимназије, гледалаца

150. Судије: Петко Дондић и То-

мислав Девчић (Београд). Сед-

мерци: Медицинар 7 (6), Слодес

6 (4). Искључења :Медицинар 8

минута, Слодес 10 минута

Медицинар: јовановић, Вра-

голић 4, Симић 2, Перић, Ми-

лошевић 15 (5), И. Ручнов,

Мијаиловић, Ћирић, Лукић, а.

Ручнов, Селенић, Ђурић, јан-

ковић, Васиљевић 1, алимпић 4,

Берановић

Слодес: Брстина 6 (1), Смои-

ловић 3, Тасић, Златковић, Ра-

дуловић 7, Мијаиловић 1 Тодо-

ровић 4 (3), Ђурић 8, јелић,

николић, Ћурувија 3, арсић.

Играчица утакмице: јелена

Ђурић (Слодес)

Шабац, 18. децембра. Руко-

меташице Медицинара пре-

трпеле су неочекиван пораз у за-

вршном сусрету првог дела

првенства Друге лиге, група

центар.

С.К.

Необјашњив пад у другом полувремену

АлеКСАНДАр АлеКСић

Mr. ph оливерА МлАДеНовић

�922. децембар 2011. www. podrinske.comСпорТ

рУКоМеТ

КоШАрКА

ОКК Шабац – КК Младост94:70 (26:15, 18:24, 27:22, 23:9)

Хала Гимназије. Гледалаца

500. Судије: Савић (Костолац),

Миловановић, Радосављевић

(Крагујевац).

оКК Шабац: Бајић, Тома-

шевић 21, Бољковац 26, Ђонлић,

Мраовић 2, Тодоровић 14, но-

ваковић 3, Копривица 5, Вуко-

вић, Ивановић 6, јовановић 14,

Мањенчић 3.

КК Младост: алексић 3, Че-

лебић 4, Бањанин 7, Драшковић,

Бјелчић 2, Марјановић 5, Бо-

жовић 12, Вуковић 10, анд-

рејевић 7, Рашић 20, Бјелић.

Играч утакмице: Бољковац

(оКК Шабац)

Шабац, 18. децембар. Ко је

био у Сали Гимназије у недељу

нешто после поднева, а ко не

прати Прву Б лигу ове сезоне,

рекао би да је оКК Шабац један

од главних фаворита за пласман

у елиту, док су гости тим којима

је опстанак примарни циљ, а си-

туација је обрнута. Земунци су

дошли у Шабац као лидери, а

доживели су катастрофу у ан-

шем граду, јер их је домаћи тим

лако и убедљиво савладао.

од старта су Шапчани кре-

нули одлучно, створили пред-

ност која је после 10 минута

била двоцифрена, а на полу-

времену износила 5 разлике.

Трећи период, који је био врло

ефикасан, протекао је у бољој

игри домаћих, који су увећали

вођство, највише захваљујући

расположеним Томашевићу и

Бољковцу. У три четвртине Ша-

бац је био бољи, а у последњој

демонстрирао је силу над ли-

дером који није знао како да

дође до коша оКК Шапца, нити

како да затвори прилазе свом,

што резултира убедљивим

тријумфом нашег тима.

ова утакмиц аје показала

колико оКК Шабац може, сви

играчи су опорављени, и можа

је време да се шабачки клуб про-

бије у наредним колима до сре-

дине табеле. Следи гостовање у

Косјерићу. Б.Д.

Најбоље издање ове сезоне

ЖКК Јагодина 2001 – ОККШабац 91:70 (19:21, 18:27,

27:12, 27:10)

Хала јагодина. Гледалаца:

600. Судије: јевтовић, Васиље-

вић и Илић.

ЖКК јагодина 2001: нико-

лић 3, Ружић 15, Димитријевић

3, Бранковић, Петковић 18, По-

тпара 6, Смиљинић, Стевановић

3, Грубор 13, Стојановић, Кова-

чић 15, Златановић 15.

оКК Шабац: Савић 13, Си-

мић, Степановић, адамовић 7,

Велисављевић 15, Марковић 7,

Лукић 2, ацаловић 2, Ћосић 13,

Ћирић 2, Субашић 3, Видаковић

6.

Играч утакмице: Петковић

(ЖКК јагодина 2001)

јагодина 18. децембар. Иако

резултат не говори то, Шапчан-

ке су до пола меча биле у вођ-

ству у дербију 12. кола Прва а

лиге и на путу да домаћима на-

несу први пораз у јагодини.

Шапчанке су биле одличне

у прва два приода. Имале су

игру и вођство, нарочито је игра

у нападу била на нивоу, што је

резултирало предношћу од 11

поена разлике на полувремену

за гошће. Међутим, у другом по-

лувремену, као да су изашле

различите екипе на паркет. До-

маће играју одлично, напад ефи-

касан, проценат шута сјајан,

одбрана без грешке,док је наш

тим играо супротно, а лопта

једноставно није хтела у кош ни

при изгледним ситуацијама. Чак

54 поена примљена за 20 мину-

та, а само 22 постигнута резул-

тирала су ипак, на крају, неза-

служено убедљивим поразом.

До заслуженог одмора, иг-

рачице оКК Шапца одиграће

још један меч, чији ће резултат

бити познат у тренутку док чи-

тате овај текст. Ипак, без обзи-

ра на исход, шапчанке су имале

одличних 13 кола и заслужују

сваку похвалу. Б. Д.

Два различита полувремена

Кадети: КК Младост – ОККШабац 91:81 (22:19, 19:18,

29:24, 21:20)Чачак, 17. децембар. Кадети

оКК Шапца доживели су 7 по-

раз у аБС електро кадетској

лиги Србије. Гледајући гене-

рално, ни у једном тренутку ни

један од ривала није имао убед-

љиво вођство, али у сваком пе-

риоду домаћи тим био мало

бољи, што је у збиру било до-

вољно за рутинску победу.

најефикаснији на мечу и у на-

шој екипи био је одлични Ђу-

кановић са чак 32 поена, док је

код победника најбољи био

Бојовић са 31 поеном. У наред-

ном колу, наши кадети доче-

кују екипу Шумадија 1991 из

Крагујевца. Б. Д.

Пораз у ЧачкуКоШАрКА - КАДеТи

Како и доликује имену

Друштва, „Карађорђе“, 13.де-

цембра, окупише се у Сокол-

ском дому, славски, и просла-

више Светог апостола андреја

Првозваног... Подсећа, пред-

седник андрија Вукашиновић,

да је то и слава Карађорђевића...

И издваја да су драги гости

били пријатељи и сарадници

друштва, из Богатића и јагоди-

не... Прилика искоришћена и

за тромеч у пикаду – редослед

беше – јагодина, Шабац, Бога-

тић.

-није први пут да „Кара-

ђорђе“, овако „у проширеном са-

ставу“ и слави и дружи се.

Свечано и весело је било у

„Партизану“, у истом духу про-

текао је и турнир, а у истом духу

наставили смо и наше дружење,

уз поделу признања и зајед-

нички ручак у ресторану „цар“.

Музика, песма и игра, обеле-

жили су крај сусрета и мислим

да ће свима то бити дан за сећа-

ње – каже челник „Карађорђа“.

И издваја признање, плакету,

која је у име Друштва уручена

Митру Паликући, за постугну-

те изузетне резултате... „на

Првенству Европе за парапле-

гичаре, одржаном у Сплиту, ос-

војио је треће место и бронзу,

појединачно, а део је и екипе

која је екипно првак Европе. на-

дамо се, да ће Митар наредне го-

дине бити учесник Параолим-

пијских игара у Лондону. не-

бројено пута се показује да је

спорт – овога пута наш Митар,

велики промотер и земље, и

града, и свог „Карађорђа“ –

каже чика Вуле, и у свом ше-

ретском духу вели да уместо

личне карте носи Митрову сли-

ку.

Ц.Љубић

дрУшТВо за сПорТ и рЕкрЕациЈУ инВаЛида „карађорђЕ“

Поносни на свог Митра Паликућу

ОБАВЕШТЕЊЕЖРК Медицинар, у намери даафирмише и популаризује игру

са малом кожном лоптом ускоро покреће школу рукомета за де-

војчице узраста 10- 14 година. Све релевантне информације о

раду ове спортске школе заинтересоване девојчице и њихови ро-

дитељи могу добити у клупским просторијама, у Тц „Тријумф“

у Шапцу, улица цара Душана број 1, III спрат.

ЖРК Медицинар

РК МП ЗОРКА КЕРАМИКА(Шабац) - РАДНИЧКИ

(Крагујевац) 32:30 (16:13)Хала спортова Зорка, гледа-

лаца 1.500. Судије: Стојковић

(ниш)- николић (Лесковац).

Седмерци: МП Зорка Крамика 1

(1), Раднички 4 (3). Искључења:

МП Зорка Керамика 10 минута,

Раднички 8 минута

МП Зорка Керамика:

Рајичић, Кареановић 3, Жива-

новић, Вејин, алексић 1, Дра-

гаш 12 (1), новаковић, обрадо-

вић, Марковић 2, арсић,

Грујичић 2, М. Митровић 2, Л.

Митровић 10, Видаковић, То-

доровић.

Раднички: Златановић,

Миљковић, Гавриловић 4, Вучи-

ћевић 1, николић 1, Мандић 3,

Лекић, Радојичић 1, цветиновић

8 (3), Милинчић 2, Илић 6, Раи-

чевић 2, Продановић, Шмигић 2,

Божић. Шмигић 2.

Играч утакмице: Милош

Драгаш (МП Зорка Керамика)

Шабац, 18. децембра. У за-

вршном сусрету када је домаће

првенство у 2011. години у пи-

тању, Шапчани су савладали

одличну екипу Радничког из

Крагујевца, и захваљујући овој

победи, зимску паузу провешће

на трећем месту. Шапчани су од-

лично отворили меч, и већ на са-

мом почетку стекли предност од

5:0. гости су у наставку, захва-

љујући неким исхитреним по-

тезима рукометаша металопла-

стике успели да се примакну на

само гол заостатка, али су тада

прорадили два Митровића, Ми-

лош и Лука, као и Милош Дра-

гаш, који су поново успели да

одвоје свој тим на предност од

четири поготка. У финишу, Кра-

гујевчани успевају да поново

приђу на гол заостатка, да би

Шапчани погоцима Луке Мит-

ровића и Милоша Драгаша меч

рутински привели крају.

Слободан Д. Кашиковић

Надиграни и Крагујевчани

www. podrinske.com 22. децембар 2011.2� www. podrinske.com КУлТУрА

еКСКлУзивНАпоНУДА

СТАНови и поСловНи проСТор

064/64-67-689

Под слоганом „Будни уз

књигу“, на осам локација у Бео-

граду и у још девет градова

Србије, у петак, 16.децембра, од

18 сати до поноћи, одржана је

пета ноћ књиге.

Љубитељи и поштоваоци

књиге, у Шапцу су, у Књижари

- галерији „Сова“, „Лагунина“

издања могли да купе са попу-

стом од 25 одсто за једну књи-

гу, 30 одсто за две, 35 за три, а

за четири и више књига попуст

је био 40 посто...

циљ манифестације је по-

пуларизација књиге и читања.

Забележено те вечери у Шапцу,

показало је, да упкос недостат-

ку новца у кућним буџетима

(већине), књига има своје место

и своје поштоваоце. Поготово

када се пружи могућност да се

кућна библиотека обогати, неко

драг обрадује, или купи леп по-

клон, по нижој цени...

Баш како Милош рече, „са

књигом је се увек лепо дружи-

ти“, „и нађе се новца“, „кад

може да се уложи у филмове,

може да се уложи и одвоји и за

књиге“... Славица је пожелела,

или барем пратилац тако рече,

нешто од научне фантастике...

Било је и прављења спискова –

јелена би нешто од класика,а

Мирко нешто из школског до-

мена... Уз две купљене књиге,

„Далилу“ и „Сестричине“, наша

суграђанка поручи да је „књига

са попустом – супер идеја“...

-Књига се може куповати,

али, ако пар дана мање једете,

или ако решите да баш сваки ме-

сец на време не платите обаве-

зе. Књига, као књига, није ску-

па, она остаје из генерације у ге-

нерацију, међутим, јако су мале

плате свуда, а велике су обаве-

зе... а оних који имају пуно

пара, вечерас, и уопште на овак-

вим местима, нема... Ми који во-

лимо књигу, на жалост немамо

довољно пара – забележисмо

Биљанину причу... И додатак, да

„код нас има мало и оног мега-

ломанског, да волимо да имамо

сваку књигу, а ни то није добро

– имамо ми и библиотеку... „ За-

бележисмо и коментар тренут-

не литературе и квалитета оно-

га шта се купује - „да је и најго-

ра књига боља од базања“...

Симпатије су побрали тата

Златко и синчић Лазар: „Идеја је

супер, одлична ствар. Ми смо

дошли да нађемо неку књигу за

њега, а можда и за тату“...

Зденка Васић нам рече, камо

среће да је чешће овако пуно

људи у књижари. И да би била

задовољна да се макар десети

део од броја посетилаца те вече-

ри, појави сваког дана: „очиг-

ледно да постоји интересовање

за књигу, али је доказ да ми не-

мамо довољно пара...“

ноћ књиге у Шапцу, под-

ржала је и Библиотека шабачка.

Са фискалним рачуном из

„Сове“, као доказом купљене

књиге у оквиру манифестације,

те вечери, и у суботу, грађани су

могли да се учлане, уз дупло

нижу цену од редовне чланари-

не... И у Библиотеци рекоше да

је број оних који су дошли да се

учлане, био већи од уобичајеног.

Иначе, у „ноћи књиге“ у

„Сови“ су продате 143 књиге, а

најпродаванији су били анд-

рић, Пекић и Марио Варгас

Љоса.

Књижара – галерија „Сова“

своје двери, за љубитеље књи-

ге, отвориће и у „новогодишњој

вечери куповине и добре заба-

ве“, која ће у Шапцу бити одр-

жана у петак, 23. децембра, од

18 часова до поноћи.

Ц.Љубић

ноЋ књиГЕ ПоказаЛа

Шапчани воле књигу

У Великој дворани Сава центра у Београду, у недељу 18. де-

цембра, одржан је спектакл у коме је учествовало више од 150

врхунских уметника играча, певача и музичара националних

фолклорних ансамбала Србије „КоЛо“, Македоније „ТанЕц“ и

Бугарске „ФИЛИП КУТЕВ“ који су представили богато култур-

но наслеђе Балкана.

национални фолклорни ансамбл "КоЛо" чува, негује и пре-

зентује нашу традиционалну уметност, кроз игру, песму, музику

и обичаје. ансамбл "КоЛо" је гостовао на свим континентима, у

најпрестижнијим концертним дворанама: Метрополитен, Карне-

ги Хол, Ројал Фестивал Хол, Бољшој Театар, Палата Шајо, опе-

ра у Сиднеју, национални центар Уметности у Пекингу...

ансамбл "Танец" од оснивање 1949. године чува и негује бо-

гато културно наслеђе Македоније, неуморно истражујући, при-

купљајући сценску презентацију македонских народних игара, пе-

сама, музике и ношњи. Изванредни професионални и аутентич-

ни наступи очарали су публику широм света. "Танец" је истакнути

професионални фолклорни ансамбл и добитник је највиших на-

града и признања. Сматра се амбасадором македонске фолклор-

не традиције.

Бугарски ансамбл "Филип Танев"је основан 1951.године као

отелотворење идеје истакнутог композитора Филипа Кутева да бу-

гарску народну традицију презентује на сценско-уметничком ни-

воу. ансамбл је до данас одржао на десетине хиљада концерата у

Бугарској и широм света. У последњих неколико година ансамбл

је доживео различити стилски развој. нова уметничка трагања озна-

чена су проширењем опсега жанра, звука, сцене и форме.

овом изузетном спектаклу присуствовало је и више од 60 ча-

ланова КУД „абрашевић“.

чЛаноВи кУд „абрашЕВиЋ“ У саВа цЕнТрУ

Балкан у игри и песми

2�22. децембар 2011. www. podrinske.comзАбелеШКе

Другу годину заредом, пред-

ставници Ученичког парламен-

та и Тим за хуманитарне актив-

ности Медицинске школе, орга-

низовали су акцију прикупљања

намирница за потребе шабачке

народне кухиње... Сакупили су

више од 240 килограма основних

животних намирница – 46 лита-

ра уља, 58 килограма брашна,

шест килограма соли, 17 кило-

грама пасуља, 53 и по килогра-

ма пиринча, сто кеса тестенине;

нашла се и по која кесица супе,

килограм ратлука...

-Као медицински радници

који се образују у овој школи,

пре свега, морамо имати као

циљ свеопште добро свих гра-

ђана и њихово здравље – каже

Срђан Поповић, медицински

техничар, ученик четврте го-

дине. Њихова акција је са циљем

да се барем мало помогне

најугроженијим суграђанима, а

тај хуманитарни сегмент, део је

позива који су и он и школски

другови, изабрали за будућност

... Марија Лазић додаје да су ма-

хом прикупљали новац, колико

је ко могао, и да су потом купо-

вали намирнице... одвојили су

од свог џепарца, прикупљали од

клупе до клупе, са идејом и же-

љом да на свој, рекоше скроман

начин, обрадују кориснике на-

родне кухиње (и свесни су да је

за већину од 830 корисника об-

рок који добију у народној ку-

хињи, не ретко једини)...

Донација је уручена Пред-

школској установи „наше дете“,

у чијој се кухињи на Летњи-

ковцу, припремају оброци за

народну кухињу.

-ово је заиста лепа донација

Медицинске школе, и све по-

хвале за ту децу и њихове про-

фесоре – било је топло хвала, у

име корисника народне кухиње,

директорке „нашег детета“ Ма-

рице Вулетић.

а Тим за хуманитарне ак-

тивности наставља даље. По

речима координатора, докторке

Верице Матовић, на позив епи-

скопа рашко-призренског и ко-

совско-метохијског Теодосија,

да се помогне народним кухи-

њама на Косову и Метохији,

организоваће се акција – при-

купљања и намирница и новча-

них средстава. а у сарадњи са

Фондом „Хумано срце“, учени-

ци Медицинске школе придру-

жили су се акцији прикупљања

средстава за куповину пакетића

за сиромашну децу... У дво-

дневном обележавању Дана

школе, секција фармацеута, ор-

ганизовала је продају крема

(које су припремљене у оквиру

њиховог практичног рада), а

средства су намењена за ново-

годишњих пакетића...

За помоћ краљевачкој Меди-

цинској школи, која је оштећена

у земљотресу, прошле године

послали су средства прикупље-

на на школској журки. ове го-

дине, по речима председника

Ученичког парламента, Стефана

Мирковића, у својој хуманитар-

ној мисији, уз традиционалну

журку, за 25.децембар, угости-

ће своје вршњаке из Краљева.

Данашње генерације Меди-

цинске, показују да на најбољи

начин, и с поносом, настављају

хуманитарну активност нека-

дашњег шабачког лекара, ве-

ликог добротвора, др андре

јовановића, чије име школа и

носи. Ц.Љ.

УчЕници МЕдицинскЕ шкоЛЕ

Хумани срцем и будућом професијом

Са пуно симболике, увод је

била песма „Земљо моја“, Ис-

мете Дервоз... „Видим поља

што се житом злате, и на брегу

видим родни дом, сваког трена

мислим на те, земљо моја...“ За-

нимљива, допадљива, и свима

разумљива прича (у духу вре-

мена речено – мултимедијално

предавање) о изворима енер-

гије... Људи их нерационално

троше, а Fizixi апелују да се

енергија рационално троши, и

чува...

Занимљиво, поучно, али и

опомињуће, од увода у енергију,

и подсећања на енергију у ста-

ро доба, преко казивања о енер-

гији нафте, ветра, воде, геотер-

малној, па енергији сунца, гро-

ма, буке, до неуклеарне енергије

и нуклеарне катастрофе... Про-

блем избора адекватне енергије

је проблем савремене данаш-

њице... Како се понашати да

бисмо енергије имали... на то

указаше у славу науке, али и у

славу њихове школе - поводом

65 година рада Медицинске.

Како нам откри Златко јон-

чев, припреме су трајале од по-

четка школске године. Заједно

су префарбали ишврљани гло-

бус, запажени су били и на „Чи-

вијашком карневалу“, „и од-

лучили су да све те „маскоте“

убаце у представу“, „да све но-

вине нађу место у предавању“,

а „било је и глумачких дорада“...

а Тања Ћировић додаје да „пре-

зентација треба да се одгледа,

али и да траје у нама“, „свако

код своје куће, оно најједно-

ставније што може да учини је

да искључи светло кад није по-

требно, или кад одврнемо чес-

му, да воду трошимо одмерено,

само колико је потребно...“

Друштво љубитеља физике

идуће године обележиће деце-

нију и те како успешног рада.

Памте се предавања „Клима ли

се клима“, „Мала дневна физи-

ка“, најновије – „Живот, уз све-

ћу нећу“.

Друштво је намењено про-

моцији науке, стварању интер-

активних предавања и дистри-

буцији науке широким народ-

ним масама. наш став је да

наука није само за елиту, него за

грађане, да тако кажем, свих ин-

тересовања, и наша идеја је да

одавде заправо потекну људи

који ће се бавити и образова-

њем, и науком у нашем друшт-

ву. ово предавање, посвећено

изворима енергије, обновљи-

вим и необновљивим, апел је

младих људи од деветнаест го-

дина, како треба да се понаша-

мо према изворима енергије,

колико их још имамо, шта је ра-

ционално коришћење, какви су

путокази наше сопствене земље

у развоју тих извора – каже ос-

нивач Fizixa, професорка

Татјана Марковић Топаловић...

И сазнадосмо да је сусрет, „два-

наестог, дванаестог, у дванаест

сати“ далеко од случајног: „То

је дан када је настала квантна

механика, 1900.године, дан када

је Макс Планк објавио значајно

дело из ове области. То је и да-

тум када је умро Милутин Ми-

ланковић, један од најпозна-

тијих климатолога; то је, такође

датум када се родио и Тихо

Брахи... Значајни датуми за

нашу школу, за физику...“

Предавање, у научном и по-

учном, музичко-сценском и сва-

ком другом доживљају изузетно.

Како рекоше, уз њихову Про-

фесорку Татјану, сјајна је са-

радња... У екипи су били: две

јелене – Товиловић и недељко-

вић, Драгољуб Велимировић,

Златко јончев, Тања Ћировић,

невена Тодоровић, Марија Ва-

сиљевић, никола Трифуновић...

„Знаковима поред пута“ водила

Мирјана Ђорђевић... Све

обојили и украсили - костими-

ма и сценографијом професор-

ка Драгана Малишић Марковић,

избором музике Радмило Топа-

ловић, мајицама EVA’s design,

техничком подршком Петар

Младеновић... Заједничко хвала

Fizixa - Школи, и свима за под-

ршку...

„ ...над Шапцем сунце сја

као да никад неће заћи. али кад

стане да залази, гаси се као же-

равка у води. Изгледа ми као да

не залази сунце, него и земља с

њим“....

Симболичан крај, у рукама

упаљене свеће, и заједнички

изговорено - „Живот уз свећу,

нећу“... јасна порука да се ради

о изузетном проблему савре-

мене данашњице, и наше земље.

јер Србија троши 2,7 пута више

енергије него што би требало, а

претпоследња је у Европи по

енергетској ефикасности. Жеља

Fizixa је да се стигне далеко, да

се мисли о будућности, о својој

и новим генерацијама...

Ц.Љубић

Fizixi – о изВориМа ЕнЕрГиЈЕ

Живот уз свећу, нећу-не можемо сами, не мо-

жемо појединачно, ово није

само наш проблем, ово је

светски проблем, проблем

енергије, избора, довољно

доброг избора, тако да ћу се

ја послужити афричком по-

словицом која каже: „ако же-

лиш да ходаш брзо, корачај

сам, али, ако желиш да стиг-

неш далеко, а ми желимо да

иза себе оставимо праунучи-

ће и чукунунучиће, онда мо-

рамо корачати зједно“ – по-

ручила је, у име Fizixa, на

крају представе, професорка

Татјана Марковић Топало-

вић.

Све више времена проводимо

на отвореном захваљујући и не

размишљамо какве нас све опас-

ности вребају из околине. Под

опасностима мислимо на опас-

ности од бактерија, оних лоших

које нису део нашег организма и

које могу да направити прави

„дар-мар“ уколико се размноже у

неком од наших органа.

Нека места с највећим

бројем бактерија и како да се

заштититимо од њих:

1. Паркови - Иако на свежем

ваздуху, неки делови парка могу

да буду богати бактеријама,

зато треба бити опрезан, пого-

тово ако водите дете у шетњу.

Већина власника паса још увек

не скупљају измете од својих

паса; ако и скупљају остају мно-

га места гдје пси обављају малу

нужду. Поред јајасца разних па-

разита које се могу покупити на

таквим местима, могу се скупи-

ти и бактерије.

Увек треба пазити шта дира

ваше дете. Требало би понети

антибактеријске или алкохолне

влажне марамице којима се могу

обрисати руке у сваком момен-

ту. У апотекама се може купити

спреј за дезинфекцију руку који

је идеалан за такве ситуације.

Посебно треба да се обрати

пажња на мало дете које због

раста зубића има навику да

ставља прсте у уста – у овом

случају, спреј за дезинфекцију је

вишеструко исплатив.

2. Ресторани - Ресторани су

могућ извор заразе јер кроз њих

пролази велики број људи, који

користе тоалете и једу, а немају

сви једнаке хигијенске навике.

Тако неки људи уопште неће

опрати руке након употребе тоа-

лета, а с тим ће истим рукама

отворити врата wц-а, која ће

касније отворити неко други, на-

кон што је опрао руке, пре него

седнете да једете.

Други озбиљни проблем је

начин припреме хране. Храна

мора да буде довољно термич-

ки обрађена да се убију микро-

би и бактерије. нека јела, попут

тартарског бифтека или салата,

не пролазе термичку обраду,

али јој се зато додаје велики број

зачина управо да униште бак-

терије. Водите рачуна да салату

зачините с довољно сирћета.

3. Поластичарнице - још

један проблем с недовољном

термичком обрадом хране имају

неке посластичарнице, што се

као посебан проблем појављује

у топлије доба године када се

храна брже квари, нарочито де-

ликатне креме у колачима. Мно-

ги колачи (иако ви то не једете

јер пазите на здраву прехрану;)

припремљени су од крема с

јајима које се не кувају. Такве

креме су најризичније. Саве-

тујемо да се потпуно определи-

те за свеже, сочно воћу

4. Воће - Ех, да, определили

сте се за свеже сочно воће, али

морате да га оперете пре свега.

Многи људи само лагано обри-

шу кору јабуке о рукав мајице и

загризу… на тај начин само

покупе бактерије које су се на-

лазиле на мајици, а не успевају

да одстране пестициде којима је

та јабука прскана. Уколико једе-

те лепе, црвене јабуке без ијед-

не тачкице на себи пре свега их

добро оперите, а затим и огу-

лите.наравно, прање важи за све

врсте воћа, не само за јабуке.

5. Рукохвати и кваке - Ру-

кохвате сви дирају – мало ко их

избегава. Понекад их не може-

мо избећи јер смо у аутобусу

или неком другом јавном пре-

возу. оно што можемо јесте да

опреммо руке чим седнемо у ка-

фић или дођемо кући. Исто

важи и за колица или корпице у

продавницама па чак и оне ан-

тибактеријске, које могу само

смањити број бактерија што не

значи да су чиста.

6. Јавни тоалети - Мало је

рећи да су препуни бактерија,

упркос одржавању и чишћењу.

осим тога, бактерије које по-

стоје у некој заједници међу-

собно су јако сличне и оне које

остају на нашем кућном тоале-

ту неће нам толико сметати као

оне непознатих људи, а управо

се такве у великом броју нала-

зе у јавним тоалетима.

7. Теретане и дворане за

вјежбање - најбољи начин како

да се заштитите од бактерија у

фитнесс центрима је да увек но-

сите свој пешкир или два које

ћете користити. Такође, чисти-

те справе за собом дезинфек-

цијским средством. Пребриши-

те их и прије кориштења како би

се заштитили од немарних ко-

рисника којих увек има.

Прво и основно правило у бор-

би с бактеријама је учестало пра-

ње руку. не опсесивно и помах-

нитало, али редовно након уласка

у кућу, пре јела, након обављања

нужде. Такође никада с неопраним

рукама немојте дирати лице, а на-

рочито не уста и нос.

Бактерије су неизбјежне и

добре и лоше, јачајте имунитет

здравим навикама пре свега.

Драги моји,

како сам и предвидео, (а

није било тешко) добили смо

упозорење од Уније (читај не-

мачке), да нисмо довољно доб-

ри за то да постанемо кандида-

ти. Ко чита између редова, доб-

ро зна да је одлагање разматра-

ња кандидатуре, покушај да се

Србима укаже на то шта све

јоШ треба да ураде. није то

само успостављања односа са

Косовом. Имају они још

прегршт питања која држе у

резерви: правосуђе, реститу-

ција, изборни закони, Устав, ко-

рупција, партократија,… све су

то теме које ће се тражити од

нас, можда и до 12.фебруара.

Већ видим, тог датума ће нам

дати још један жути, а то је

црвени. Енде, фертих…Ми-

лосрдни анђео и немилосрдна

анЂЕЛа (мислим Меркел)...

У заградама, отвориће они и пи-

тања Војводине и Санџака, и

тако даље...

некако ми је, морам при-

знати, ипак лакше. Знам да ми

још нисмо кандидати, али ни

црни Горци нису добили датум

потписивања споразума, иако

су они већ кандидати. Њима је

услов, то јест, Њему је услов, да

ухапси самог себе. Како то

Њему не пада на памет, сигуран

сам да ће и они добити други

жути. И они ће ускоро имати по-

нешто да признају истима као и

ми… Па када се наша крава не

тели, нека комшији цркне ње-

гова… Можда је то пут да и они

схвате, да смо њима исти…

мислим ми и они…

Молим наше чиндбенике да

добро размисле о следећем: ако

ми законе доносимо ради Ев-

ропе, не требају нам. ако зако-

ни нису за нас, за грађане

Србије, за кога су онда, такви

какви су. Зато, не треба много

кукати над судбином Боже Ђе-

лића и Штефана Филеа, који су

изгледа једине две жртве

српског (за сада) неуспелог

пројекта ЕУРоПа ИБЕР аЛЕС.

Живећемо ми и даље у Србији,

а да ствари могу много боље,

могу, само треба права воља и

прави људи са идејама, ви-

зијама, одговорним односом

према функцији и народу… на-

рочито према њему.

У целој тој ствари, бојим се

да смо мало закаснили у нашем

покушају преокрета стратеш-

ких циљева које себи постав-

љамо. ако то више не буде ЕУ

и Србија у њој, тешко је реали-

зовати идеју да ћемо тек сада ус-

пети да покренемо економију и

упослимо омладину и оне нешто

старије. Зашто? Па једноставно,

мало је инвеститора који су

спремни да уложе тамо где ниш-

та није стабилно. Почев од ту-

мачења и примене закона па све

до отуђеног четвртог стуба, но-

сача власти-администрације,

неки је зову и бирократијом.

онај ко жели да уложи паре,

тражи безбедност у сваком сми-

слу, од уличне до администра-

тивне, а ова бирократска ми по-

себно, све више личи на реке-

ташки фактор… Стога, ми мо-

рамо да доведемо Европу и њена

позитивна искуства код нас, а све

остало ће доћи само по себи, по-

зивница ће бити наш квалитет…

Заклињања да европски пут

нема алтернативе, као и нека-

дашње заклињање да ће се ићи

Титовим путем, некако је за-

старело. И јесте да у оном ту-

нелу усред мрака не сија једна

(црвена), већ више од двадесет

(жутих) петокрака, нама је не-

како свеједно, евроскептици-

зам не ширимо ми, већ они који

нас одбијају постављањем све

виших и готово неиспуњивих

услова. Можда је моменат да се

понови 1948. и да неко каже

опет историјско ЊЕТ, и крене

својим путем. Само, где ћемо са

Голим отоком, немамо више

мора… иако је онај Капо са ис-

тог, и даље покретан и живахан,

макар га на улици тукли неки од

поражених снага, оног му вре-

мена.

И тако, сваког дана у сваком

погледу све више схватамо да

наши возови ка Европи, пузе

најспоријом могућом брзином,

као што нам и иначе иду возови,

па се, што се тога тиче, не тре-

ба секирати, у Европу нећемо

скоро стићи, иако смо управо

МИ Европејци у много чему, и

пре оних што се данас тамо, са-

мозаљубљени, шепуре, као да је

то нешто. Када су они већ так-

ви, не преостаје нам ништа дру-

го већ да се окренемо сами себи

и својим бројним и неупореди-

вим снагама и потенцијалима.

једна читуља од пре неки дан, у

Политици, јасан је путоказ где

треба да идемо, у ком смеру:

„умро је тај и тај... иза њега су

остале бројне грађевине, фаб-

рике у Индији, Ираку и јаПа-

нУ...” У се и у своје кљусе,

што кажу наши људи. Па како

буде, а биће… нека, нека…

Само мудрости и стрпљења,

може, може, све се може, ви-

дећете, пробајте на себи…. уве-

рићете се. И зато, главу горе, жи-

вот иде даље, ништа није из-

губљено… Богу хвала.

Све Вас волим и поздрављам.

www. podrinske.com 22. децембар 2011.22 www. podrinske.com зАбелеШКе

пиШе: брАНиСлАв СеКУловић АДвоКАТ

Главу горе...

пиШе: вељКо МАрКовић

Како сезаштитити одбактерија на

јавним местима

У великој сали Културног

центра у Шапцу, у понедељак 5.

децембра представљена су два

дела Шапчанина јована Рука-

вине. Својом једанаестом збир-

ком поезије, коју је назвао „ово

би свака жена волела“, као и ро-

маном првенцем мало интри-

гантног назива „Решење квад-

ратне једначине“, Рукавина је

наставио своје трагање за смис-

лом и суштином живота, као и

свега што нам се дешава. Роман

је био написан још пре 15 го-

дина, али је тек сада угледао

светло дана, пре свега због фи-

нансијских и других потешкоћа

(читај беспарице и других објек-

тивно-необјективних околно-

сти, а пре свега инертности

друштва на улагања у кул-

туру). И како нам је Рука-

вина приликом ове књи-

жевне вечери, употпуње-

ном интерпретацијом и чи-

тањем одломака из романа,

као и неколико песама од

стране јованове сестре по

перу, песникиње Вере Гајић,

као и уводном речју рецен-

зента оба дела, професора

физике Мирка нагла, он се

тек припрема за свој ства-

ралачки и уметнички зенит,

и остао прилично тајан-

ствен када су форма и тема

тог књижевног дела у пита-

њу. С. К.

ноВЕ књиГЕ

Јованов свет поезије и прозе

чеТврТАК 22.12.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10: 00 амор Латино ®

10:40 Два света

11:15 асунта спина

12:00 Биографије

13.00 Руски затвори, некада и

сада (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 100 највећих достигнућа

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Пут хране

20:30 Да се не заборави

21:00 Културно пресабирање

21:15 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 00 Руски затвори, некада

и сада

23:15 анали®

пеТАК 23.12.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 Бубамаром по селу

11:15 Рукомет плус

12:00 америка 50-тих

13.00 00 Руски затвори, некада

и сада (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Пут хране

14:30 Изблиза

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Полигон

21.00 океани

22.00 Вести

22. 30 Руски затвори, некада и

сада

23.15 анали

СУбоТА 24.12.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Паткула

11:00 Два света- документарни

програм

11:30 амор Латино(5 епи-

зода)®

15:15 Медикус

16:00 100 највећих достигнућа

17:00 Кућица у цвећу

18:00 Биографије

19:00 Вести

20:05 Крајња сила

21:00 асунта спина

22:00 Вести

22:30 Филм: црвени витез

НеДељА 25.12.10:00 Водич за родитеље

10.30 цртани филм Паткула

11:00 Два света

11:35 освета ( 5 епизода) ®

16:00 Полигон

17:00 океани- документарни

програм

18:00 цртани филм Паткула

19:00 Вести

20:05 Крајња сила

21:00 асунта спина

22:00 Вести

22:30 Филм: луд за музиком

поНеДељАК 26.12.08.00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 Водич за родитеље

11.15 Филмцрвени витез

13:00 00 Руски затвори, некада

и сада (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Крајња сила

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Мењамо навике

21:00 Изблиза

22:00 Вести

22:30 00 Руски затвори, некада

и сада

23:15 анали (р)

УТорАК 27.12.08.00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10.30 Културно пресабирање

11:15 Филм: Луд за музиком

13.00 Руски затвори, некада и

сада (р)

13.30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Крајња сила

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Бубамаром по селу

20:30 Све о животињама

21:00 Биографије

22:00 Вести

22:30 Руски затвори, некада и

сада

23:15 анали

СреДА 28.12.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 Два света-

11:15 асунта спина-(р)

12:15 Кућица у цвећу

13.00 Руски затвори, некада и

сада (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 Мобил Е

14:00 Мењамо навике

14:30 Да се не заборави

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 Шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 100 највећих достигнућа

21:00 Медикус

22:00 Вести

22:30 00 Руски затвори, некада

и сада (р)

23:15 анали

2322. децембар 2011. www. podrinske.comТв

проГрАМ Тв ШАбАцУ СТАлНиМ ТерМиНиМА: МАли оГлАСи: 10:50 25:50 12:50 15:50 16:50 17:50

19:20 22:20 НоћНи оГлАСи 00:00 - 08.00 веСТи У 3: рАДНиМ ДАНиМА У 15:00У петак, 9. децембра 2011. го-

дине, после краће болести умро је

Драгић јокић, истакнути јавни и по-

литички радник, који је својим ра-

дом обележио развој Шапца у дру-

гој половини 20. века. Сахрањен је

у суботу, 11. децембра на новом

гробљу на Летњиковцу код Шапца.

Драгић јокић рођен је 1933. го-

дине, у слободарској Поцерини, у

селу Криваја у сиромашној се-

љачкој породици. У четвртој годи-

ни живота остао је без мајке. Де-

тињство и рану младост провео је

у тешким данима народно - осло-

бодилачког рата и ти догађаји фор-

мирали су његова анти-фашистич-

ка и левичарска осећања којима је

остао веран целог живота. одмах по

завршетку рата укључио се у ом-

ладински и скојевски покрет и свој

живот посветио обнови и изград-

њинаше порушене земље. Бистрог

ума и бескомпромисне опредеље-

ности за идеје које су тада биле во-

диље нашег развоја, брзо се дока-

зао и остварио веома успешну ка-

ријеру.

Професионалну каријеру почео

је у тадашњој општини Волујац, где

је, поред мноштва дужности, обав-

љао и дужност председника оп-

штине. Када је, почетком шесде-

сетих година прошлог века, оп-

штина Волујац укинута, каријеру

је наставио у Шапцу и посветио се

развоју шабачке привреде. огроман

је његов лични допринос у развоју

многих привредних капацитета,

међу којима су најзначајнији „Пе-

кара“, „Шећерана“, „Фабрика сточ-

не хране“, „Житоратар“ и других.

Поред политичке каријере, која је

чинила најважнији део његове жи-

вотне и радне биографије, никада

није запостављао развој привреде

овог краја, а пре свега пољопри-

вреде. обављао је одговорне дуж-

ности и руководио многим при-

вредним предузећима, међу којима

је најзначајнија дужност комер-

цијалног директора тадашњег при-

вредног гиганта агро-инду-

стријског комбината „аИК Ша-

бац“, који је покривао подручје

четири општине и запошљавао

више од пет хиљада радника. Са

ове дужности биран је за председ-

ника Задружног савеза Подринско

- колубарског региона. од тада, до

одласка у пензију, обављао је више

одговорних политичких функција

у Шапцу, Региону и Републици

Србији. Био је председник Међу-

општинске конференције Со-

цијалистичког савеза радног наро-

да Подринско - Колубарског ре-

гиона, председник општинског ко-

митета Савеза комуниста Шабац,

председник Међуопштинске кон-

ференције Савеза комуниста Под-

ринско – Колубарског региона,

члан централног комитета СК

Србије и Председништва цК СК

Србије. Са политичких функција

које је обављао дао је огроман лич-

ни допринос развоју капиталних

ивестиција у Шапцу. Тај допринос

је посебно значајан у изградњи за-

обилазног пута око Шапца и обнови

здања Шабачке гимназије, поводом

обележавања стопедесетогодиш-

њице од оснивања ове знамените

институције.

осамдесетих година прошлог

века, у време драматичних дога-

ђаја на Космету, испред руковод-

ства Србије био је задужен за ак-

тивност у овој српској Покрајини.

Тих година дао је немерљив до-

принос сређивању стања и успо-

стављању правне државе на Кос-

мету. Када је 1990. године фор-

мирана Социјалистичка партија

Србије, на оснивачком Конгресу

Драгић јокић је биран за првог

председника Статутарне коми-

сије ове партије. Са ове функције,

почетком деведесетих година про-

шлог века, отишао је у политич-

ку и радну пензију и остатак жи-

вота посветио породици и пче-

ларству. Бескрајно посвећен пче-

ларству многоје допринео раз-

воју овог занимања, због чега му

је Савез пчелара у више наврата

одавао и дужно признање. Треба

подсетити да се, поред јавних

функција које је обављао, Драгић

јокић и стручно образовао и сте-

као звање економисте.

Са супругом Иванком, такође

угледним јавним радником, фор-

мирао је честиту породицу са двоје

деце, а доживео је и срећну старост

да од своје деце одгаји петоро

унучади.

За напоран јавни рад одликован

је са више значајних признања.

Председништво СФРј доделило

му је 1980. године орден рада са

златним венцем. Поред овог висо-

ког признања, он је добитник и

Златне плакете Задружног савеза

југославије, Сребрне медаље Пче-

ларског савеза југославије, Златне

плакете општинског одбора Син-

диката Шабац, Златне плакете

Скупштине општине Шабац и низа

других повеља и признања.

Драгић јокић је проживео један

тежак и частан живот. Из живота је

отишао изненада, тихо и ненамет-

љиво, онако како је и живео. Својој

породици оставио је часне успо-

мене и тугу, а онима који су га по-

знавали осећање дубоког пошто-

вања. Социјалистичка партија

Србије памтиће га као једног од

својих оснивача и угледног члана.

Градски одбор СПС Шабац

IN MEMORIAM

ДРАГИЋ ЈОКИЋ(1933 - 2011.)

Црвени витез једанаести век… Фелиx лежи

испод дрвета и бори се с умором,

јер, ако заспи, умреће од хладно-

ће. У крилу му лежи његово једи-

но благо. То је пожутјела књига о

Guillaumeu de Montaubanu, најве-

ћем витезу на свијету познатом

као 'црвени Змај'.

Луд за музикомфилм инспирисан живо-

том хенка гарланда, легендар-

ног гитаристе чија је каријера

почела 50.-их година у не-

швилу, заједно са Елвисом

прислијем и петсси клајн .

филм прати успон и пад ле-

генде кантри и џез музике

PENZIONERиНфорМАТивНи ДоДАТАК зА пеНзиоНере ГрАДА ШАпцАброЈ 35 22. ДецеМбАр 2011.

На самом искрају годи-не, свакако да се сумирајурезултати и у Градском удру-жењу пензионера Шапца, гдекажу да је усвојено од Скуп-штине, почетком године,„добрим делом успешно реа-лизовано“.

Година је била изборна, и у2011. одржани су најпре избо-ри у месним организацијама,потом и на нивоу Градскогудружења – уз избор пред-седника и потпредседника, Из-вршног одбора, од 15 чланова,и Надзорног одбора.

-Највећу пажњу посветилисмо пружању помоћи нашимчлановима, где се издвајајунабавка огрева и зимнице,затим, организовању бес-платног бањског лечења - натерет Републичког фонда запензијско и инвалидско оси-гурање, као и бањског лечења- о трошку пензионера, на от-плату у шест месечних рата.Организовали смо бројне из-лете и дружења пензионераиз више градова и општина,али и региона. Били смо до-маћини пензионерима из Кра-љева, Ваљева и Београда, аимали смо представнике и на4. Олимпијади спорта, здрав-ља и културе – издваја пред-седница Градског удружења,Милена Ћорилић. Подсећа ида је удружење, разним ак-тивностима, традиционалнообележило „Октобар, као ме-сец солидарности са старимлицима“.

-Тим поводом, гости књи-жевне вечери били су намчланови Аматерског позо-ришта „Вожд“ из Мишара,организовали смо и преда-вање из области здравстве-не заштите, одлазак у позо-риште наших чланова; одр-жано је и шаховско такмиче-ње, а обишли смо и једанброј наших старих и болес-них чланова. Као домаћини,посебно смо пријатан данпровели са групом од педе-сет пензионера из Београда.Организовали смо им шетњуи обилазак значајних обе-лежја и споменика у нашемграду, а гости су посебно

били задовољни предава-њем о историји Шапца. Си-гурна сам да су у лепом сећа-њу свима остала и бројнадруга дружења, а издвојилабих оно – регионално, дру-жење пензионера из триокруга – у Дворовима, у Ре-публици Српској, где јеБијељина била домаћин...“

И већ се размишља о2012. години.

-Активности Градскогудружења пензионера у на-редној години одвијаће се управцу побољшања стан-дарда пензионера, органи-зовања културно-забавнихактивности, излета и друже-ња са пензионерима из дру-гих средина – најављујепредседница Милена Ћори-лић.

Ц.Љубић

Градско УдрУжЕњЕ ПЕнзионЕра шаПца

Позив пензионерима да будудео своје организације

-Овом приликом позивам све пензионере који нису јошувек чланови Градског удружења пензионера Шапца, данам се придруже, а свим пензионерима желим СрећнуНову годину и добро здравље – пожелела је челница ша-бачких пензионера, госпођа Милена Ћорилић.

У кратком сусрету, каоувод у причу, прво што до-маћин показа, је признање -Заслужни пчелар, Савезапчеларских организацијаСрбије, за допринос у развоју

и унапређењу пчеларства,добијено 2009. године...

Васа Мијатовић, једва даје неку годину радио у држав-ној фирми, све остало у са-мосталним делатностима,као столар, израђивао је на-мештај, и све остало (дуго јебио, на углу Поп Лукине иШтефице Косијер, потом укући на Триангли), од осам-десетих има свој локал изаГрадске тржнице (за урам-љивање слика, гоблена, фо-тографија)... У пензији је већдвадесетак година...

Пчеларство је љубав, жи-вотна, пензионерска, хоби.„Назовите како хоћете, али тоје заиста нешто што је деомене и што волим“- кажечика Васа, иначе, родом изДрагојевца (где је и пчели-

њак)... Данас му је седамде-сет шеста, а пчелари од 1968.године... Члан је и шабачкогДруштва пчелара, а пока-зујући на зид и урамљенедипломе, вели да нема при-

знања које није добио од ша-бачког и Савеза пчелараСрбије...

-Отац је био ситан пче-лар, са мање кошница, а јасам, уз њега, још као дете свето првенствено заволео. Ос-новно је што си, бавећи сепчелама, у природи, дружишсе са природом. Да је једно-ставно, није. Треба многознања и умећа, рада. По-сећивао сам предавања, ку-повао часописе... Са Инсти-тутом за пчеларство, по-сећивао и Румунију и Ма-ђарску... Као и све што ра-диш, и пчеле треба волети, ачовек који их воли, саживи сеса њима...

А „да би се од пчеларењаимало и користи, кошницеморају да се селе, већ према

паши, временским услови-ма и годишњем добу“...

-Зато се и каже мед наточковима. Уз озбиљније бав-љење овим послом, садаимам шездесет кошница, аимао сам до сто (али, снагаиздаје); узео сам и камион,уградио кошнице, и онда јебило лакше са паше на пашу.Прва је пролећна, багрем,пчеле буду у Драгојевцу, по-том их селим у Пецку, Љу-бовију, на траве и позни баг-рем, па на Фрушку Гору, налипу, па у Срем, Бачку, на су-нцокрет, бели босиљак и од-ређене траве...“ Корист одпчеларења значајна, погото-во сада у пензионерским да-нима... А чика Васа, као ду-гогодишњи пчелар нема про-блема са продајом, „имасвоје муштерије“, само, узслабију продају, констатује„беспарицу и осиромашењемногих“...

На питање о наследнику,

сазнадосмо да син Горан свето воли, али је алергичан наујед пчеле... Нада се чикаВаса, да ће унук Пеђа, данасученик седмог разреда, на-ставити породичну тради-цију... До тада...

-Много помаже, главниослонац, у животу и у пчела-рењу, је супруга Вера. Зајед-но и цедимо мед, и прегле-дамо кошнице, у свим радо-вима ми је десна рука“.

Осам година је ВасилијеМијатовић, био председникГеронтолошког клуба „Ками-чак“, а и ту је нашла местоњегова љубав према меду ипчелама. Турнир, шаховски, уоквиру обележавања „Ок-тобра, месеца солидарностиса старим лицима“, уз његовдар, за трајно постаде Ме-дени... За крај кратке причеосновна порука чика Васина– да је мед здрав и користан.И сам, сваки дан започнеузимањем меда... Ц.Љубић

ВасиЛиЈЕ МиЈаТоВиЋ - засЛУжни ПчЕЛар

Потребно много знања и умећа

Некада се за лаж, клевету и увреду ишло у затвор, а данас је све дозвољено ина највишем нивоу Могу ли и како пензионери, индоктринирани

истином, да пруже отпор превари и лажи?

У плусквамперфекту (дав-но прошлом времену) такозваног бољшевизма и тота-литаризма, за владавине до-животног председника СФРЈ(Социјалистичке Федератив-не Републике Југославије)Јосипа Броза Тита, већинивољеног, мањини омрзнутог,писани и електронски медијибили су обавезни и моралису да пишу само истину. Залаж илити клевету и вређањепутем штампе, радиа и те-левизије, биле су запрећенеригорозне казне: од три дошест година затвора!

Примену кривичног зако-ника, дакако, ниједан (нор-малан) новинар није хтео даиспробава. Сваки и свакокада је о нечему писао иликритиковао, добро је мерио ипроверавао и, тако звану,другу страну, али је критицибило подложно све и свако!

Критика није била дозво-љена само у три случаја.Нико није смео да јавно кри-тикује Тита, Државу и Савезкомуниста. То нигде нијебило написано, али је свакиновинар, без обзира на зва-ње, знање и образовање,слоган знао у сваком часу.

Све остало и сви другимогли су да се нађу на ни-шану оштрих новинарскихпера!

О Титу се није смело не-гативно писати, јер би тозначило рушење вољеног(или омрзнутог) председникаДржаве и СКЈ и неприкосно-веног вође наших збратим-љених народа и народности.Писање против Државе, билоје подривање њених фунда-мената, а критика Савеза ко-муниста, значила је блаћењеавангарде радничке класе.

Ко се дрзнуо да дирне уове „светиње“ проглашаван језа државног непријатеља.Као велеиздајника чекали суга Лепоглава, Забела, илиСремска Митровица!

Зато су новинари знали, афакултетски образовани по-лагали и заклетву, да ће пи-

сати истину!И Југославија је напредо-

вала. Из згаришта и пепела(после Другог светског рата)обнављана, изграђивана, по-дизана. Аутопут „Братство-јединство“ од Љубљане доЂевђелије, пругу Брчко-Ба-новићи, тунеле, вијадукте,мостове, Нови Београд, из-градиле су омладинске ми-шице. Добровољним, ак-цијашким радом. И многедруге објекте, наравно.

Грађене су нове фабрике.Стварана и отварана инду-стријска и друга предузећа,укрупњавани, друштвени, по-љопривредни поседи, агро-индустријски капацитети, по-дизани стамбени солитери,ницали црвени кровови но-вих спратница и приземљу-ша, ишло се свакога лета наморе, бање и планине, рад-ну рекреацију и здравственурехабилитацију, првомајске идруге излете. Чула се песма.Готово свуда и сваког викен-да! И не само тада... Земљасе сврставала међу средњеразвијене.

На таласима такве про-шлости и данас живе најста-рији, пензионери. Сви који сустварали и живели у том итаквом времену. И о њему,најчешће, причају. Сећају се.

А онда је други талас за-пљуснуо Југославију. Такозвани демократски и са за-пада. Најпре је растурио пошавовима, а онда лажимапотопио. Збратимљени на-роди и народности нашли сусе у ђавољем колу. Почело јеу Словенији, настављено уБосни и Херцеговини уби-ством свата и Меркалама уСарајеву, а онда грађанскимратом. Паљењем и уништа-вањем. Хрватски бојовници,уз помоћ страних војнихавиона, 1995. протерали суСрбе са вековних огњишта.Тек изграђени Павловићамост преко Дрине и онај наРачи, пет дана били су за-крчени прогнаним из Далма-ције, Лике, Баније и Кордуна.

А онда су ђавоља браћазаиграла на Косову и Мето-хији. Истим „рецептом“ као наМеркалама, „догодио“ се Во-

керов Рачак, а онда бомбар-довање 78 дана. Рушење,уништавање. Капиталнихобјеката, мостова, недужнихцивила. Страдали су невани,деца, ђаци, студенти, каотако звана колатерална ште-та.

Много би простора тре-бало да се само овлаш до-такне каква су зла нанетанедужном и незаштићеномсрпском, и другим народима,у својој земљи. Мало би билаједна књига да се о томепише. Надајмо се да ће је не-када и неко ипак написати Запотомке и ради истине.

Истини би требало дабуде подређено све. Због њеи ови редови. Да подсетимочитаоце да је Србија лажимапотопљена. И да лажове имедијске (и друге) манипу-латоре, истина не интере-сује него новац. Њему је свеподређено. Економисти бито назвали профитом. Про-фит, по либерално-капита-листичкој синтагми, мора сеизвући из сваког посла. А онсе тешко може остварити акосе најпре не одстрели исти-на. Налогодавци ово добрознају и наручују извршиоце.Они је убијају! И најчешће заникакве паре! Новац припадасамо налогодавцима.

Недавно су, примераради, једне дневне новинеобјавиле да је извесни док-тор наука (неупутно је њего-во и име новина помињати)украо диплому о стицању ти-туле! Заиста невероватношта себи дозволи писац тогтекста, његов налогодаваци редакција, ако је има!

Ово може да напишесамо онај кога никада нијетресао страх и осетио муч-нину и „кување“ у желуцууочи и на дан испита. Пого-тову када се, у оном плуск-вамперфекту, испит ни дип-лома нису могли да купесребром ни златом на бео-градском, загребачком, па иновосадском универзитету.Многи су због престрогог кри-теријума факултетске дип-ломе стицали у Суботици,Скопљу, Ријеци, донекле иСарајеву, а пред крај другог

миленијума и мало касније уКрагујевцу, Нишу, Пришти-ни. Свака се диплома лакоможе проверити, докторскапосебно.

Сада диплому може дастекне готово свако и свуда.Трас паре, трас диплома. Нату тему написао самсвојевремено истиниту при-чу и објавио у књизи „Кра-љица просјака“.

Елем, на темељу лажи,НАТО бомби и Призренскојдекларацији (из 1878.) Србијије, по свој прилици, отето Ко-сово и Метохија. Земља накојој се за слободу крварилојош од Немањића и Косовс-ког боја. „Сила отме земљу иградове, а некмо ли меникоња неће!“ каже народнапесма. Силници све могу,али не би требало да могу даприморају Србе да сесвојевољно одрекну Космета.Ако су га моћници прогласи-ли независном државом, за-што ултимативно захтевајуда је и Србија призна. Знају:никада неће и не може стећисамосталност и Косово (речМетохија –црквени посед,срачунато је избачена) ника-да неће постати државом,ако Србија то не потпише.

„Ако нас убијају, они томогу. Јачи су, имају силу иоружје. Али зашто траже дами кажемо: убијајте нас.Нама је то лепо“- рекао јеПатријарх Павле.

О српској постојбини не-давно је на ТВ Србије гово-рио потпредседник ВладеСрбије и председник ПУПСдр Јован Кркобабић. Усијалами се телефонска жица одпозива и честитања што је уг-ледни доктор, једини од зва-ничника, рекао истину: Кос-мет је неодвојиви део Србијеи не можемо га се и не сме-мо одрећи, макар никада неушли у Европску Унију, безобзира што је Србија у Ев-ропи од вајкада. Тако мисливећина пензионера и ствар-них патриота.

Космет, дакле, није изгуб-љен Резолуцијом 1244, каошто неки, злонамерни (неће-мо рећи плаћени), политича-ри тврде. Свако се у то можеуверити читањем Резолуције.У њој пише да је Косово и Ме-тохија део Србије (што је и упреамбули Устава), и да ће нањеним границама (према Ал-банији, Македонији и ЦрнојГори) бити распоређен „од-ређен број њених војника иполиције“.

Кад би се, као некада,одговарало за лаж и велеиз-дају, у Србији би другачијебило!

И пензионери не би мо-рали да плове на таласимапрошлости и, уморни иисцрпљени дугогодишњимрадом, боре се за стеченаправа и, током радног века,зарађену пензију.

2 www. podrinske.com 22. децембар 2011.пеНзиоНер

пиШе: СТевАН МАТић

избори сЕ бЛижЕ, ЕВроПа УдаЉаВа, ПЕнзионЕри и даЉЕ на ТаЛасиМа ПрошЛосТи и Празних обЕЋања

Лажи потопиле Србију

Традиционално, првог уторка у месецу, играло се „на15 минута“, а учесника, како нам у „извештају“ рече, сек-ретар Шаховске секције Градског удружења пензионераШапца, Момчило Гајић, „никад више“ – шеснаест. Са 12поена, најбољи је био Љубомир Пауновић; други – ВојоТеодоровић, и трећи – Станимир Пантелић – освојили супо 11 поена. Следе – Драгољуб Кузмановић са 10,5 иМомчило Гајић са 9,5 поена.

У духу датума, тринаестог децембра, тринаест игра-ча, окупио је брзопотезни турнир. Љубомир Пауновићнајбољи, и на овом шаховском надметању (освојених 18,5поена), други – Драгољуб Кузмановић, са 16, трећи – Ста-нимир Пантелић, са 15,5. Следе - са по 15 поена – ВојоТеодоровић и Андрија Стојанац. Ц.Љ.

ПобЕдник дЕцЕМбарских ТУрнира

Љубомир Пауновић

322. децембар 2011. www. podrinske.comпеНзиоНер

Бројчано невелико, ак-тивностима претрпано оп-штинско удружење пензио-нера Богатића са председ-ником Бранимиром Давидо-вићем бриљантно завршаваову и амбициозно улази уследећу годину!

Ово би, телеграфски ис-причано, могао да буде из-вештај о раду овог Удруже-ња. Сасвим довољно заупућене, а оне друге, пресвега општинска, па чак иградска, удружења у Мач-ванском оркугу, можда иСрбији, да подстакне да сеугледају на Мачване. Да самиенергичније крену у Нову го-дину, како би „растресли“људе тако званог „трећегдоба“ и подсети да годинејесу прошле, али живот није!Да им сваки нови дан значии нови почетак. У биткамакоје им предстоје.

О овоме говоре и стиховипрофесора Милована Про-кића: „Свако доба има својечари/ и у младост и кад сеостари!“ Стихови су из пен-зионерске химне „Додати жи-вот годинама“, коју је Прокићкомпоновао 1998. године и одтада на ТВ Нови Сад емито-вана је сваког децембра уочиновогодишњих празника.

Том химном Културно-уметничко друштво Општин-ског удружења пензионера, упрошлу суботу почело је јед-ночасовно снимање програ-ма на Телевизији Нови Сад,који ће бити емитован у пред-вечерје Нове године, 25. де-цембра. Наступила је потомфолклорна група „Ђидо“,мушка певачка група из Дуб-ља, певач Петар Илић, гус-лар проф. Божидар Панто-вић, дуети Милена и Ивка, паПетар и Милена, женска пе-вачка група „Преље“, и ме-шовита група која је певалаизворну песму из Мачве„Кажи право шикаро зеле-на“. Гледаоцима ТВ пред-ставиће се музичком нуме-ром и др Бранка Малетићпесмом „На те мислим“, каои песници Иван Лолић и ВераСтанић, који казују своје сти-хове.

Општинско удружење пен-зионера Богатића има само1200 чланова (од 5100 пен-зионера, од којих су 2650 по-љопривредници), али је усталној акцији. Организује улетњим месецима одласке убање на петомесечни кредит,набавља пакете сухомесна-тих производа, такође на от-плату и по најповољнијим це-нама, купује за своје члановеостале кућне потрепштинена вишемесечну отплату (по-стељина, на пример, од „Ви-тарелакса“, и остало, белатехника и посуђе из ГорњегМилановца), а најсиромаш-нијим и болесним само ове го-дине поделило је 25о пакета,као својеврсни вид тако зва-не социјалне помоћи или за-штите.

-Брига Удружења о најста-ријим је свакодневна и она ћебити настављена и у идућојгодини. Удружење је отворе-но за све пензионере којижеле да постану његови чла-нови и плате годишњу чла-нарину 360 динара. Најста-рији и најсиромашнији осло-бођени су чланарине, али

имају сва права као и остали– каже председник Брани-мир-Бане Давидовић.

Ове године у Соко Бањуишле су три групе пензио-нера у јуну, јулу и августу по10 дана. Пун дневни пансионје био 1500 динара, док сутрошкови превоза плаћенинакнадно. Одлазак у бањудат је на петомесечни кре-дит. Давидовић верује да сецена неће битније мењатини следеће године, а на-стојаће да се, према за-интересованости, склопиаранжман и са неким другимбањама о боравку мачван-ских пензионера у летњиммесецима и тиме себи про-дуже и, колико толико у теш-ком времену, живот учинелагоднијим. Баш како говории прва строфа пензионерскехимне: „Године су остале занама/ много лета, многохладних зима/ онај ко је жи-вети умео/ и не треба дажали за њима!“ И рефрен(други део): „Живот цвета,срећу ће ти дати/ само тре-ба умети и знати.“

Стеван Матић

ПЕнзионЕри боГаТиЋа ГосТи ТЕЛЕВизиЈЕ ноВи сад У ноВоГодишњЕМ ПроГраМУ

Године прошле – живот нијеПедесетак чланова пензионерског културно-уметничког

друштва под управом милована прокића, снимилинеколико нумера за „најлуђу“ ноћ 2011/2012. Стална

брига о најстаријим и у 2012. години

ЉУБОВИЈА - Општинскаорганизација пензионера уЉубовији обезбедила је, повеома повољним ценама,зимницу за више од 100 пен-зионера, коју ће моћи да пла-те у четири рате.

Према речима МилисаваЂокића, предесника Оп-штинске организације пен-зионера Љубовија, зимницуљубовијским пензионеримаиспоручиће производно пред-узеће „Поло“ из Чачка, поцени која је нижа за 15 до 20одсто од цене која је у про-давницама. Зимница је безхемијских конзерванаса и са-стоји се од свих врста поврћапакованог у стаклене тегленето тежине од 370, 660, 680,720, 1.360, 1.450, и 1.550грама и сок од парадајза па-кован у боце од 1.000 мл. По-ред поврћа, доста љубо-вијских пензионера од истог

произвођача купиће по по-вољној цени производе одвоћа: џемове од шљива,кајсије, јагоде и купине. Мар-меладе од брескве, кајсије,шипка и мешану мармеладу.Слатко од шљива и дивљекупине и суве шљиве са и безкошпице.

М.Малишић

Пензионерима зимница по повољној цени

МилиСАв ђоКић

А Ф О Р И З М И

У Градском одбору Савеза бораца Шапца,пригодно јејуче обележен – 21. децембар – Дан формирања Прве про-летерске народно ослободилачке ударне бригаде. Првеборбе - та бригада је имала сутрадан,22. децембра,па јеотуд,на просторима некадашње Југославије,тај датум обе-лежаван – као Дан Југословенске народне армије. Ина-че,на седници Председништва Савеза бораца Шапца,су-мирани су и резултати у овој години јубилеја – 70. го-дишњици устанка у Другом светском рату,а усвојен је иплан и програм рада за наредну годину. Б.П.

из сУбнор-а шаПца

У знак сећања

Нећу ни мито, ни корупцију, само ми дајте паре!

Док народ кука, неки политичари већ супропевали!

И после Тита-Тито! И после Слобе-Слоба! И после демократије-тотални колапс!

Нисмо за међународну сарадњу. Срби са Србимане могу да се сложе!

Колико ме памћење служи, ничега се не сећам!

Од америчке демократије, једино смоприхватили закон дивљег запада!

Од како су нас научили памети, ништа паметнонисмо научили!

Драгомир Ђурђевић

ДЕМОКРАТСКИ КИЛАВО

Живим у Србији, земљи обећаној.. белосветскомпротувама.

Србија је баш подељена: неки је носе у срцу, неки у сефу.

Нас је демократија снашла. А лепо су нам говорилида не чачкамо мечку.

Не знам зашто једног локалног полтрона зову Танго.

Дајем своја чврста уверења за меку министарскуфотељу.

Испоставило се да сам у изборној трци испао коњ.

Витомир Николић

Из њиховог простора, уМесној заједници Камичак,да не кажемо баш стално,али почесто допире музика.А у сваком окупљању распо-ложење је на висини... Некоко је задужен за стварањедобре атмосфере, свакакоје Драгица Јовић, за чланове,а и суграђанима, познатијакао Медена... Увек је спрем-на да, „као из рукава“, ис-прича који виц и шалу, а иторба јој је најчешће пуна так-вих књига и папира... У духуте ведрине, већ 14. децембра– уз хумористичко вече, уклубу почеше, како Меденарече, „да весело испраћајустару годину“, „у нади да ћеНова бити још веселија“.

-Већина нас живи сама, аи ко живи са децом, тражи

своје друштво и своју гене-рацију. Знате како је то -деца за себе, ми за себе.Овде, у нашем клубу, при-лика нам је да се опустимо,да се дружимо, да се на-смејемо, да се разонодимо,богме и да запевамо и за-

свирамо. То код куће неможе. Замисли, снаја те гле-да, а ти певаш, свираш. Билоби „О, боже, луде свекрве“...

Овде ти нико не замера, опу-стиш се, уживаш, причаш,

овде можеш како хоћеш, идокле хоћеш, кад нећешвише, идеш својој кући – увекса осмехом, препуна ведри-не, говори Драгица Јовић.

Питамо за „рецепт“ а „сти-же једноставан одговор“ –„тако треба да буде“.

-Ишла сам малопре пре-ма клубу, сретнем некепријатеље и познанике, и ка-жем, зовем да дођу, да сам-

ном крену у клуб, на вече ху-мора и шале... Јој, ово, јој,

оно, не могу... Шта је народу,зар му није до смеха и до ху-мора и шале?! Јесте еко-номска ситуација (већине),таква каква јесте, али на торетко ко од нас може да ути-че, бар да сами себи осмис-лимо лепо дружење и добро

расположење. Овде може-мо да певамо до миле воље,овде смо сви једнаки. Има

свега, чујете и босанске, имакедонске, и далматинскепесме. Зато нам и јесте лепо– закључује Медена.

И жели да спомене све„сараднике у веселом реци-талу“, све који су рецитовали,певали, свирали... Ту су ВитаНиколић, Драган Мецић,Илија и Драга Товаровић,Миша Даничић, Ненад НешаТрифуновић, Нада Поповић,Милица Мијић, Љиља Бур-саћ, Слободанка Гаврић, њи-хове „Преље“... И после за-вршетка „званичног програ-ма“ дуго се певало, и зајед-нички дружило... Ц.Љубић

www. podrinske.com пеНзиоНер 22. децембар 2011.�

ГЕронТоЛошки кЛУб шабац

Антологија, коју је при-редио Владимир Шојхер,објављена ових дана у Моск-ви, садржи више од хиљадуизјава, максима, мисли, афо-ризама најпознатијих фило-зофа и научника, војсковођаи политичара, уметника,књижевника, афористичара,од 11. до 21. века... Самонеки од њих су Данте, Спи-ноза, Кант, Гете, Шилер,Флобер, Ниче, Шопенхауер,Сартр, Еко, Вајлд, Фројд...Заступљени су и српски пис-ци, међу којима су Иво Анд-

рић, Владимир БулатовићВиб, Милован Витезовић,Брана Црнчевић, Алексан-дар Баљак, Александар Чот-рић... Међу двадесетак пи-саца и сатиричара из Србијеје и Шапчанин Раде Ђерго-вић. Сигурно још једносвојеврсно признање за ње-гово богато стваралаштво. Ирадује, и прија - уз осмех,нам говори Ђерговић. И какодругачије, него у његовомдуху, са даром читаоцимаПодринских, са неколикоафоризама...

* одабрао сам лекара. Заједно идемо на пиво.

* Демократија је стигла у све крајеве наше земље. негде је

чак и залутала.

* Лако је попу рећи да је поп. Реците ви тајкуну да је лопов!

* одужили смо се великом вођи. Његово име дали смо сле-

пој улици.

* Програм наше странке је транспарентан – штампали смо

га на тоалет – папиру!

* они који су некада лупали у шерпе, окупљају се око каза-

на!

* несташица лекова има и добрих страна. Смањује број пен-

зионера.

* Можда на другим планетама има живота, али, као у

Србији нема нигде!

шаПчанин радЕ ђЕрГоВиЋ

У Антологији „Мудрост Европе“

Промотери доброг расположења

У Геронтолошком клубу:Четвртак, 22. децембар, 16 сати – разговор, дружење са прим. др Стеваном Стан-

ковићем, уз причу о Генерацијским односима

Понедељак, 26. децембар, 16 сати – отварање традиционалне Новогодишње из-ложбе радова корисника Геронтолошког центра (која је продајног карактера и која траједо наредног дана, у 16 сати)

Среда, 28.децембар, 16 сати – Новогодишње дружење чланова клуба (уз поезију,шале, музику)

зАДУжеНА зА СМеХ и ШАлУ - ДрАГицА Јовић виТА НиКолић иХ Је оДвео и До КАНАДе

илиЈА СвирА, преље певАЈУ

лепо иМ Је У њиХовоМ КлУбУ

Највеће шабачко

насеље, Тркалиште,

врло брзо добиће

потпуно нов изглед, уз

садржаје примерене

свим генерацијама.

Председник савета

Месне заједнице „Доњи

шор“, Горан Марковић

каже да су се већ многи

прикључили акцији,

која има трајни

карактер

Са жељом да Тркалиште по-

стане и велики парк, први корак

је озелењавање празних по-

вршина. И као почетак акције,

2.децембра, у сарадњи са Ко-

муналним предузећем, засађене

су прве саднице.

-Месна заједница „Доњи

шор“, уз иницијативу грађана,

заједно са Градском управом, и

јавним предузећем за управ-

љање грађевинским земљиш-

тем, покренула је акцију „Трка-

лиште моје игралиште“. наши

планови су да најпре озеленимо

овај терен и овај простор овде,

и акцију озелењавања смо већ

започели. наредно што плани-

рамо су игралиште за децу са

две куле, затим, игралиште за

мали фудбал, то ће бити мали

голићи, затим, још један кош да

поставимо на постојећем тере-

ну; наравно још клупа, канти за

отпатке. И, корак по корак –

каже Радослав Хас, члан савета

Месне заједнице.

Жеља свих је да Тркалиште

буде место за уживање свих ге-

нерација, како становника овог

насеља, тако и свих Шапчана. За

неке је већ сада то најлепши део

града.

-ја нисам рођени становник

Тркалишта, овде сам се доселио

пре четири године. Карактери-

стика Тркалишта је што има

доста младих парова, који су

овде купили стан, има доста

мале деце. ја сам поготово оду-

шевљен овим великим цент-

ралним делом, то је заправо

највеће двориште у Шапцу. Во-

лим да прошетам, кад је хладно,

кад падне снег, слика је дивна.

Биће ово један велики парк, за

многе једно велико игралиште.

И ја сам заиста поносан што жи-

вим на Тркалишту – каже Бојан

Прстојевић.

У најкраћем - добро ос-

мишљена акција, наишла је и на

добру подршку, а у месној зајед-

ници кажу да ће све што су

планирали бити урађено. Сред-

ства су већ уплатили из опште

болнице, Мото клуба „Чивија“,

има назнака да ће се још многа

и предузећа и појединци

укључити, набраја председник

„Доњег шора“, Горан Марковић.

За наставак акције – поставља-

ње дечјих игралишта, каже да

само од извођача зависи када ће

то бити... И прија му питање-

констатација, да месну заједни-

цу управо краси доста младих и

посебна посвећеност младима.

-У овој деценији рада, заиста

смо се доста бавили младима, и

осмишљавањем акција, приме-

рених њима, интересантним и

инспиративним за њих; циљ

нам је да младе анимирамо, да

им помогнемо, да нађу неку

своју сврху, нешто што је за њих

нормално, нешто што је њима

интересантно за ангажовање.

Трудимо се да младима пока-

жемо како се нешто може орга-

низовати, да мислимо о њима...

а, месна заједница, мисли и о

другим генерацијама, опет са

посебном пажњом и посвеће-

ношћу и старима... акција

„Тркалиште моје игралиште“ је

круна нашег рада – каже Мар-

ковић. И сигуран је да ће је под-

ржати и ове, и генерације које

долазе... Баш као у песми Ђорђа

Балашевића, са осмехом подсе-

ћа... „неко ће већ доспети за тај

хлад...“ а у том стрипу, биће и

старих и нових... И вели да се

нада да ће се генерације сећати

људи који су учествовали у ак-

цији... Захваљује свима који су

се придружили, позива на

укључење...

Делић подсећања... на ини-

цијативу Месне заједнице

„Доњи шор“, 2003. године, у са-

радњи са ИРД-ом, Тркалиште је

осветљено, постављено је иг-

ралиште за одбојку, потом не-

колико дечјих игралишта...

-Сматрали смо да је све то

мало, да овај простор завређује

више; у сарадњи са јавним

предузећем за управљање гра-

ђевинским земљиште, Кому-

налним предузећем, пратећи

идеје и предлоге грађана, на-

правили смо пројекат како би

све то требало да изгледа, и

како ће да изгледа. Жеља нам је

да овде житељи Тркалишта, али

и остали грађани Шапца, ис-

тински уживају – каже Горан

Марковић... Део жеља и плано-

ва, део лепе сарадње је и КУД

„абрашевић“... Увелико је ос-

мишљена и идеја о „једној пра-

вој летњој бини“, „коју ће ко-

ристити „абрашевић“, али која

ће створити могућност и за

бројне друге културне садржаје

на овом изузетном простору“...

„нове просторе рада и актив-

ности, створиће нови простор –

у другом делу склоништа, за

који се „изборила“ Месна зајед-

ница“... Добро су дошле и нове

идеје; акција „Тркалиште – моје

игралиште“ је жива, трајног ка-

рактера је, и још једном позивам

све грађане да јој се придруже“.

Ц.Љубић

МЕсна заЈЕдница доњи шор У акциЈи ТркаЛишТЕ - МоЈЕ иГраЛишТЕ

Dowo{oracлиСТ МеСНе зАЈеДНице “Доњи Шор”

... Неко ће већ доспети за тај хлад ...

жиро рАчУН: 840-4208745-92позив НА броЈ: 97-31-07466-745141-08-08-160

ММзз ““ДДооњњии ШШоорр”” ппооззииввАА ССввее љљУУДДее

ДДооббррее ввоољљее ДДАА ССввооЈЈииММ ппррииллооГГооММ

ппооММооГГННУУ ооввУУ ААККццииЈЈУУ

ШАБАЦ, 22.12.2011. ГОДИНА I BROJ 3

II www. podrinske.com ДоњоШорАц 22. децембар 2011.

У Шапцу, 2008. године, на

иницијативу председника Са-

вета месне заједнице „Доњи

шор“ Горана Марковића и Ива-

на Гајића фудбалског тренера,

родио се мали фудубалски клуб

„Доњошорац“.

И ту је све кренуло...

Сада се за њих зна не само

у Србији него и у околним зем-

љама, но да се ипак вратимо на

почетак...

Сваки је почетак тежак, тако

је и ФК „Доњошорац“ имао

своје ватрено крштење...

Скептични какви смо према

свим новинама и променама,

такав је став владао и према

овом новитету у фудбалским

водама, стога је „Доњошорац“ у

самом старту бројао само 10-ак

чланова, полазника ове нове

школе фудбала.

Услови одлични, захва-

љујући ангажовању Горану

Марковићу, „Доњошорац“ од

првог дана оснивања зими тре-

нира у сали оШ „јеврем обре-

новић“, а лети као права фуд-

балска екипа, на великом, трав-

натом терену Борца или пак на

свима знаном рекреационом.

Увек је усмена реклама

најбоља реклама!

Као пожар ширила се прича

о нечем малчице другачијем од

осталих и у наредних неколико

месеци број деце „Доњошора-

ца“ увећао за неколико десети-

на.

Самим тим указује се и по-

треба за кадром тако да у табор

клуба пристиже још један тре-

нер Драган Егановић, док за

онај голмански део бива заду-

жен Војислав Васић.

Удруженим снагама струч-

ног дела, несебичне помоћи

месне заједнице Доњи шор и

пријатељима овог клуба међу

којима посебно место заузима

господин Влада Ружић, полаз-

ници школе фудбала почињу

да показују резулате и у овој

најважнијој споредној ствари

на свету!

Пријавом за такмичење у

сремској лиги спремају се за

прве битке на травнатом тере-

ну...

Много су радости донеле

те прве победе Доњошорцима,

било је и суза након пораза,

али кажу све је то фудбал.

Тај запажен резулат у срем-

ској лиги бива одскочна даска за

полазнике „Доњошорца“.

Тада стиже позив пријатеља

из дијаспоре да „Доњошорац“

гостује у Бечу!

Њиховој радости нигде

краја!

један тако мален и многима

још непознат клуб играће утак-

мицу против Рапида!

Пријатељску али зар је то бит-

но!?

одлази наш Доњошорац у

велики Беч... и ти малени амба-

садори представљају свој клуб,

свој град па и нас у најбољем

светлу, борећи се на терену, по-

казујући све оно чему су их

тренери претходих месеци учи-

ли...

неколико пријатељских

утакмица, победе и порази, али

за њих се то само још једно пре-

лепо искуство.

Доказ да се вредим радом и

упорношћу и трудом могу по-

стићи запажени резултати.

Затим на сцену ступа „Mini

Maxi“ лига...

И ту је свој печат у прошлој

сезони остави ФК „Доњошо-

рац“.

освојили су прво место,

Стефан, члан „Доњошорца“,

најперспективнији је играч лиге,

пљуште честитке, пехари, ме-

даље.

И оно најважније - осмеси

на лицима дечака и тренера.

они су клуб, пријатељи...

Изнедрио је „Доњошорац“ и

једног репрезентативца - оли-

вера Сулејмановића.

Додуше нећемо га гледати

на овом Светском првенству,

премлад је још, али на неком

следећем - ко зна... Тада ћемо

рећи, то је наше дете, играо је за

„Доњошорац“!

а затим стиже позив за њихов

први међународни турнир!!!!

Догађај године, или за неке

догађај животне важности!

Evima open kids, албена,

Бугарска...

неке нове екипе са међуна-

родне сцене, озбиљни против-

ници ових дечака...

Шест дана, неки и по први

пут сами, одвојени од родитеља,

далеко до куће...

Скупли су храброст, махали

мамама и татама и запутили се

пут албене...

Бугари су били прави до-

маћини, а наши су дечаци оправ-

дали титулу МИнИ МаXИ лиге

и у међународој конкуренцији

освојили друго место, опет је иг-

рач „Доњошорца“ најбољи стре-

лац турнира, а у колекцију ме-

даља додали су и ову - што не-

како сија неким другачијим

сјајем...

И мирише на неку другу

земљу...

Вредно раде „Доњошорци“.

У свој табор доводе још једног

тренера, Марка Савића.

Полазника је све више, фор-

мирају се групе, развајују се

годишта.

Све у свему сад су један

прави, озбиљан фудбалски клуб.

Тренутно се припремају за

нов мегдан.

У јануру 2012. године уче-

ствују на турниру на Златибору,

и то у најјачој конкуренцији у

земљи овој.

Играће се против црвене

Звезде, Партизана, Рада и још

многих екипа...

Сваки је турнир тежи и оз-

биљнији од претходног, сваки

тражи искуство више, фудбалс-

ку зрелост...

Зато, бориће се ови наши

дечаци, неће им бити лако, али

даће све од себе да оправдају по-

верење тренера и челника клу-

ба, да обрадују своје саиграче,

да покажу и себи и другима да

су поносни што су Доњошорци.

а ми ћемо им држати пес-

нице и навијати за њих!

За сад, било би ово све о

њима...

јавићемо се са неким новим

победама, пехарима, похвала-

ма...

Србија је фудбалска земља, кажу

Фудбалски клуб “Доњошорац” покренули смо пре свега због

деце која нису могла да плаћају високу чланарину а волела су

да играју фудбал. Било је то чисто рекреативно. нисмо ни пре-

тпоставили да ћемо за само неколико година имати овако велики

број деце, што нас прилично радује, али и да ће та деца оства-

рити овако добре резултате.

Месна заједница, из својих прихода, издваја позамашна сред-

ста неопходна за рад овог клуба. Сматрам да је ово и наша, МЗ

“Доњи шор”, најбоља и највећа инвестиција и учинићем све да

ови дечаци имају добре услове за рад јер они то, својим резул-

татима као и понашањем, и заслужују.

они су прави амбасадори наше месне заједнице не само у

Србији него и у региону - каже Горан Марковић, председник Са-

вета месне заједнице “Доњи шор”

IIIwww. podrinske.comДоњоШорАц22. децембар 2011.

Као младић, желео сам да

пропутујем свет. Говорили су ми

„упознај домовину да би је више

волео“, па онда серија фраза о

лепоти покојне државе, па за-

кључак да сам ја врло сумњивих

уверења и убеђења.

Данас је све другачије, кажу,

путуј бре по Европи, сад кад не-

мамо визе, шта ћеш бре тамо?,

па опет исти закључак.

Е, то тамо, то се зове Косо-

во и Метохија (скраћено: Кос-

мет), али је наша квазиелита,

која чини и власт и опзицију, и

владин и невладин сектор, и

рибу и чорбу, прихватила тер-

мин Косово, ваљда да се јадни

не смарају превише. а Метохија

означава манастирски посед, и

недвосмислено сведочи о томе

коме та земља припада.

на несрећу душебрижника,

малограђана и медиокритета,

има још ментално неконтами-

нираног света, који свој иден-

титет не гради на масмедијима,

већ на духовној верикали кул-

турног круга коме припада.

И тако кренух са живопис-

цима анастасијем и Вуком, и

њиховим мултидисциплинар-

ним шегртом Саркетом. Како је

ово земља у којој увек нешто

нема алтернативу (братсво и

јединство, мир, Европа, бурек за

доручак), то на Космет уђосмо

алтернативним путем. Сачека

нас немачки војник, са пушком

„на готовс“. Војник ко војник,

проклиње дан и ћату који га је

послао баш овде, у шуму бал-

канску, да га милује хладна

киша и псује свако ко српски

збори. Хвала Вељку Булајићу на

партизанском курсу немачког

језика, поздрависмо га ми као

федмаршала. одмах за њим-

опет војска-овај пут француско-

румунска, плус КПС. Иста при-

ча, само на српском. Пут нас

даље одведе у Косовску Мит-

ровицу. Ко жали за Берлином

пре 1989. може овде да евоцира

успомене. Ко жали за времени-

ма пре беле куге, може овде да

евоцира успомене. Захваљујући

измештању Приштинског уни-

верзитета у Косовску Митро-

вицу, град је препун студената.

најмлађи, па самим тим и

најлепши српски град, свиђало

се то декадентним малогрђа-

нима у остатку Србије или не.

Ти момци и девојке се не пре-

немажу, немају нереалне и бо-

лесне прохтеве. не гурају се у

студентским мензама, стрпљи-

во чекају у редовима свих врста.

Доживех и да ми кажу: „Хајте

Ви преко реда, Ви сте старији“.

ја се застидех, не својих година,

већ чињенице да као млади бун-

товни београдски студент 90-тих

година нисам имао такве мани-

ре. Прелепу цркву граде Мит-

ровчани, у северном делу поде-

љеног града, јер је црква светог

Георгија „остала“ у јужном делу

града. И ту цркву осликавају

моји пријатељи, живописци.

још једном се види дак код

Срба „без невоље,нема бого-

моље“. око цркве, у прелепој,

још недовршеној порти, седе

студенти, шале се, мувају сту-

дентиње, на триста метара од

линије поделе града. Хелихо-

птери разних војски, служби и

управа надлећу српски део гра-

да, све је живо и у покрету.Људи

који воде цркву свесни су уло-

ге коју имају у очувању српства

на овим просторима. Траже да

се живопише квалитетно,у ра-

зумним роковима. Знају и да по-

хвале и да покуде. невероватно

је да се Срби нормално, дома-

ћински, понашају само када им

је буквално физичка егзистен-

ција угрожена.Косовска Мит-

ровица је ваљда најугроженији

српски град, а у коме се осеће-

те најпријатније и најсигурније

у Србији.

Кренусмо даље; Вук и Сар-

ке осташе да доврше посао на

осликавању цркве, а ја и ана-

стасије продужисмо даље - пре-

ко Ибра, „јужно од Ибра“, као би

рекли квазиелитни мрситестиси

с почетка текста.

на мосту војске, полиције,

као на смотри војног наоружа-

ња и опреме; нису баш имали

жељу да се нама детаљно баве,

па пређосмо. јављмо се ближ-

њима, док смо још у домету

српске мобилне телефоније.

Зауставља нас, после пар

километара, мађарски кфор,

преусмерава ,а одмах затим и

КПС.Старији албанац течно

говори српски, распитује се ко

смо, где смо пошли, чиме се ба-

вимо. Показаше нам пут, и на-

стависмо.

Пред нама се указа Мето-

хија. Прошао сам целу Европу,

сем Скандинавије, али лепшу

земљу нисам видео.

Благо заталасана, испресе-

цана рекама и потоцима. Сада

ми је јасно да није претеривао

хроничар када је говорио о

Србији као о земљи у којој вина

има као воде.албанци нису неке

винџије,па нема ни винове

лозе,а Срба.... Види се да су не-

када живели овде. Стоје на-

пуштене цркве, девастиране

куће. насеља мењају физионо-

мију, албанци граде нове куће,

сада без високих зидова. Граде

и институције, и то буквално.

Школе, полициске станице, у ве-

ћим местима и општинске су-

дове. Социјалне разлике су не-

вероватне, нас су обишла два

„Бентлија“, један „Ролс Ројс“, а

ми смо стално обилизали коњ-

ске, чак кравље запреге. Ма-

гистрални путеви су препуни

војних и полициских фомација,

чим станете, стане и неко од

њих да вас легитимише. Све

има привид нормалног, али се

осећа напетост. Види се да нису

сретни што им се тамо неки Ла-

зар и анастасије мотају по ви-

лајету, кад нема нигде наоколо

ни једног српског села. Ми се

понашамо нормално, не дајемо

било коме повода да афективно

реагује. И настављамо. Дво-

умимо се: да ли да идемо у

Пећку патријаршију, па онда у

Дечане, или да одемо у Ђако-

вицу, па из ње наставимо за

Дечане. У Ђаковици живи ПЕТ

Срба, тачније Српкиња, старо-

сти од 61 до 91 године. одлу-

чисмо да их посетимо, анаста-

сије је тамо осликавао олтарски

простор обновљене цркве, стра-

дале у мартовском насиљу, и

силно их заволео, па му би радо

да сам и ја био за тај предлог.

Дођосмо у Ђаковицу, ана-

стасије уђе у улицу у којој се на-

лази црква; за „турског времена“

звала се српска улица, и у њој су

живели Срби-трговци, те су у

њој и цркву подигли. црква

ограђена високим зидом, са ма-

сивном храстовом капијом,око-

ваном. Старице обезбеђује ал-

бански полицајац; отшкрину

шибер на капији, и поче да нас

детаљно испитује; узе нам и

лична документа и однесе на

проверу. За то време, околни ал-

банци излазе из радњи на ули-

цу, на терасе кућа, на прозоре и

гледају у нас. Тишина, тешка као

олово. напокон отвори капију и

рече да увеземо возило у дво-

риште. ја отварам капију, зата-

рам, навлачим резе. Питам се:

где су сада силни душебриж-

ници, леве и десне орјентације,

да кажу барем здраво тим не-

срећницама. Где нестаде брига

за људска права, која се при-

знају, у име слободе и демокра-

тије, и овостранима и оностра-

нима, и пространима? Први пут

у животу пожелех да сам рези-

дент неке микронезиске зем-

ље, ма апатрид, само не ово

што сам по рођењу. Старице се

обрадоваше нама као рођеној

деци. Тежак сам на сузама, а

сада гледам у земљу, стискам

усне и молим Бога да не запла-

чем. Због њих. Износе нам по-

служење, нуткају свим што

оВоГ окТобра: косМЕТоМ - МЕТохискоМ сТраноМ

Осетих да ми је овде толико лепо, да не бихишао нигде до краја живота

IV www. podrinske.com ДоњпШорАцГ 22. децембар 2011.

имају.Разгледам порту, цркву,

конаке.около терасе албанских

кућа, гледају нас и буквално са

висине. не знам зашто, али ја

сам ту порту осећао више

својом, него народну скупшти-

ну у Београду, поред које сам

свакога дана, као студент бео-

градси, пролазио.

отвори се капија,и уђоше

возилом монаси Дечански. До-

говорисмо се да заједно са њима

одемо до Дечана.обезбедише

нам и преноћиште у манастиру.

Поздрави смо се са старицама,

и замолисмо Бога да нам да

здравља и снаге да их опет по-

сетимо, па кренусмо са Дечан-

цима. Идемо кроз срце Мето-

хије. Киша лије као из кабла,

хладан ветар са Проклетија ув-

лачи се у сваку пору. нижу се

њиве, испресецане рекама и по-

тоцима, као из бајке. Имао сам

неки чудан осећај да сам нека-

да живео овде, и да су ми све то

узели, за кесу стаклених клике-

ра. нижу се села и варошице, а

„неки силан свет, за мене туђ“,

живи у њима.

Стигосмо пред варош Деча-

не. Мало општинско место, кроз

које се пролази на путу за ма-

настир.

Појави се италијански кфор,

који обезбеђује манастир. Сада

у њиховој пратњи, идемо до

манастира.

Посети сам у свом животу

све веће српске лавре, укљу-

чујући и Хиландар, пре пожара.

И ни једна се не може пореди-

ти са Дечанима. одмах се види

да је у питању царска лавра,сам

врх српске државе.Сведок кул-

минације наше државе, и Срба

као народа. Комад неба спуштен

на земљу. Као што рече један

дечанац, ово је прављено када

смо били млад народ, у напону

снаге. ја приметих да смо данас

оронули старац, са ким се сви

спрдају. Сместисмо се, па одос-

мо на вечерњу службу. Служба

под светлости свећа, крај киво-

та светог краља Стефана Де-

чанског, и његове сестре, свете

јелене Дечанске, бугарске ца-

рице; долазе и италијански

војници, улазе у реду, а пушке

остављају испред, уредно на-

слињене на зид цркве. Појање

средњевековно, осветљење та-

кође, а ми се осећамо као ван

времена и простора. Би ми жао

када се служба заврши. Позва-

ше нас на вечеру. једемо са

радницима-манастир је такоре-

ћи једини српски послодавац.

Трпеза царска, кажу да тако

мора у царској лаври, да ужива

и душа и тело. одлазимо на

спавање. У конаку, у аутентич-

ном амбијенту, допуњеном свим

тековинама модерне цивилиза-

ције. Пробудих се око четири,

још није време за нас лаике да

идемо на литургију .Кренух ка

купатилу, и на тераси поглед ми

се срете са италијанским војни-

ком. не само да чувају улаз у ма-

настир и прилазе, већ ноћу и

патролирају по порти. Подихог

радосно руку, и махнух, а он се

насмеја и отпоздрви. И баш у

том часу, зачу се завијање вука,

далеко, из шуме, преко Дечанске

бистрице, које се мешало са

звуком реке и жамором војника

на улазној капији манастира,

док киша добује по крову храма

не знам зашто, али осетих

да ми је овде толико лепо, да не

бих ишао нигде до краја живо-

та. Да све што ћу радити, гра-

дити, нема никаквог смисла у

поређењу са овим местом. Вра-

тих се у кревет, и заспах попут

одојчета. Пробуди ме сат - вре-

ме је за литургију. Иста слика

као и за вечерње, братство, рад-

ници, војници и ми. Литургија

некако свечана, мирна, дубоко

побожна. По свршетку службе,

кренусмо са братијом на дору-

чак. Младо образовано брат-

ство, договара се о томе шта ће

тог дана ко радити.Баш као бра-

ћа у Христу, договарају се,па и

шале међусобно. Кренусмо да

разгледамо комплекс манастира

по дану. Гледам оне Италијанске

војнике на улазу, хвала им до

неба за све што су учинили и

чине за ову светињу; бранили су

је и у другом светском рату од

арнаутских банди. Питам се: ка-

кав смо ми то народ, да нас ту-

ђин од туђина на нашој земљи

брани? они се жртвују, и бук-

вално,физички, за Дечане, а

маса несрећних сународника

каже: ма баш ме брига,гледам

своја посла. Па добро, слава

Богу да Италијани гледају наша

посла,бар у Дечанима. Упознах

братију на свакодневном послу,

сви раде са радошћу, нема роп-

тања, шефова и синдиката. ни

приватизације, ни реформе.

овде је пожељно повећање броја

буџетских корисника (мана-

стирког буџета). Тако је то кад

се зна за кога се ради, кад је Бог

са неким, када је знање испред

звања, када је најподобнији онај

који је највреднији и најспо-

собнији.

Дође време да кренемо из

лавре. Поздрависмо се, али се

никада не опростисмо са бра-

тијом.

Идемо преко Пећи. Леп град,

са очуваном старом чаршијом

кроз коју возимо.Видимо до-

ста возила из црне Горе, чује се

српски. овде је доста јефти-

није него у црној Гори, па до-

лазе црногорци да купују. До-

лазе и новопазарци,да купују,

продају и препродају. није тако

оловно као у Ђаковици.

Пењемо се путем Пећ-Кула-

Рожаје. Почиње магла. Зами-

лих анастасија да стане.

Изађох из кола, сагледах

Метохију погледом, и нешто

ми застаде у грлу. Рекох у том

грчу: Српска је царевина рође-

на у Метохији;српска је држава

нестала у магли.

„Ко је Лазар?“, запита служ-

беник на прелазу са Косметске

стране.

„ја“, рекох.

„а,Томић, ајде“

Кренусмо у маглу, низ-

брдо, и мало касније угледах

црвену заставу са жутим ор-

лом. црна Гора.....

Томић Лазар, раб Божји и житељ доњошорски

Умрлица за дрво

Становници Поп Лукине, забринути због сече стабала у њи-

ховој улици, одштампали су и по граду полепили „умрлицу“ „њи-

ховом дрвореду“. овој чин, осим забринутости, на најбољи могући

начин говори и то да становници ове улице нису изгубили смисао

за хумор.

Дивља депонијана захтев грађана представници Савета месне заједнице

„Доњи шор“ и надлежни ограни Града изашли су на лице места

и договорили се да са на простору иза зграде „М – пласт“ поста-

ве контејнери како се на том подручју не би стварала дивља де-

понија.

„Доњошорац“

У оквиру месне заједнице „Доњи шор“, а у сарадњи са „Под-

ринским“ организована је школа новинарства из које је происте-

као и лист „Доњошорац“. овај лис излази периодично као под-