U Po`arevcu doneta 7.232 re{enjaza uklanjanje nelegalnih zdanja

Nema jo{ izvo|a~a za ru{enje Strana III

Godina ~etrnaesta, broj 665, dodatak za Brani~evski okrug

Ministri polo`ili kamen temeljac zasportsku halu na Srebrnom jezeru

Investicija vredna87 miliona dinara

Strane IV - V

P E TA K , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 , b r o j 7 2 9 1 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Osnovni sud u Velikom Gradi{tu izrekaoprvostepene presude protiv ~etvoro optu`enih za utapanje bra}e iz Ra~e

Po dve godine zatvoraza vlasnike pedalina

Strana VI

Bre`ane - Lokalna samouprava Po`a-revca nastavlja realizaciju ujedna~e-nog komunalnog razvoja grada i sela ajednom od tih povoda gradona~elnikBane Spasovi} sa saradnicima obi{aoje mesnu zajednicu Bre`ane gde je za-vr{eno asfaltiranje ulice Mileta Risti}aiz dva dela - prvi deo du`ine 338 me-

tara i {irine 3,6 metra, drugi deo ulicedu`ine 263 metra i 3 metra {irine.

Izvo|a~ radova je bilo Preduze}e zaputeve Po`arevac a vrednost ove inve-sticije iznosi 4.165.506 dinara. Grado-na~elnik Spasovi} je izjavio da sada-{nja vlast ne razdvaja seoske i gradskemesne zajednice kada je u pitanju iz-

gradnja infrastrukture. U ovoj godinina teritoriji Grada Po`arevca u putnumre`u bi}e ulo`eno oko 300 milionadinara a od te sume tre}ina je name-njena selima tako da }e u svakoj seo-skoj mesnoj zajednici biti asfaltiranabar jedna ulica. Z. V.

Strana III

Poskupeli energenti - drvo i do 45 evra po kubiku,a ugalj od 4.650 do 13.000 dinara po toni

Pare sve vi{e„lete” kroz dimnjak

U „Toplifikaciji“ tvrde da sa po~etkomgrejne sezone ne}e biti poskupljenja,jedino }e se korigovati obra~un fiksnogdela za 1,5 odsto navi{e Strana VI

Po`arevac nastavlja realizaciju ujedna~enog komunalnog razvoja grada i sela

Zavr{eni radovi u Bre`anuU ovoj godini na teritoriji Po`arevca u putnu mre`u bi}e ulo`eno oko 300 miliona dinara, a tre}ina je namenjena selima

PO@AREVA^KI PLANINARI DOMA]INI REPUBLI^KE AKCIJEPo`arevac - Sutra }e planinari iz Po`arevca, na brdima u okolini grada, biti doma}ini akcije republi~kog karaktera„Dan pe{a~enja u Srbiji“ koja je upisana u zvani~ni Kalendar akcija Republi~kog saveza za 2017. godinu.Po~etak manifestacije je u 9 sati ispred Ekolo{kog doma na ^a~alici, a predvi|ene su ~etiri staze od 2,5 do 23kilometra. Organizator manifestacije je Planinarski Klub „Vukan“ iz Po`arevca koji je, u saradnji sa srodnimudru`enjima gra|ana i lokalnom samoupravom, na pro{logodi{njem danu pe{a~enja uspeo da okupi ~ak 700u~esnika. Z. V.

Strana III

II p e t a k , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Neophodni podsticaji za zapo{ljavanje u Brani~evskom okrugu

Po`arevac daje devet miliona za aktivne merePo`arevac - Pove}anju broja zaposle-nih lica na teritoriji Brani~evskogupravnog okruga neophodno je pru`i-ti raznovrsne podsticaje po{to je, pre-ma podacima Nacionalne slu`be zazapo{ljavanje, filijale Po`arevac uovom kraju tokom avgusta mesecaposao tra`ilo 8.333 lica, {to je za 626

manje nego u istom periodu pro{legodine, izjavila direktorka NSZ Filija-le Po`arevac Sonja Miri}.

Nacionalna slu`ba za zapo{ljavanjepored svojih redovnih programa u sa-radnji sa lokalnim samoupravama na

osnovu nacionalnih akcionih planovazapo{ljavanja za svaku godinu, izra|u-je akcione planove zapo{ljavanja ilistrategiju zapo{ljavanja, na odre|e-nom tr`i{tu rada, u odre|enoj lokalnojsamoupravi. Uslov je da lokalna sa-mouprava u saradnji sa NSZ doneselokalni akcioni plan zapo{ljavanja i da

opredeli odre|ena sredstva za finansi-ranje akcionih planova.

- U 2017. godini, grad Po`arevac jeizdvojio devet miliona dinara, {to jenajvi{e do sada dok je od strane bud`e-ta, odnosno od NSZ za grad Po`arevac

opredeljeno 7 miliona i 363 hiljade di-nara, rekla je direktorka Miri}. Premanjenim re~ima, op{tina @abari je ovegodine prvi put izdvojila sredstva za lo-kalne akcione planove i to milion dina-ra sopstvenih sredstava dok je od stra-ne republike, odnosno od NSZ izdvo-jeno tako|e milion dinara. Zatim op-{tina Petrovac na Mlavi 3 miliona di-nara sopstvenih i 2 miliona 950 hiljadaod strane NSZ. @agubica 2 milionasopstvenih i 2 miliona dinara NSZ,Golubac milion dinara dok je 950 hilja-da izdvojeno od strane NSZ. Ku~evo je

izdvojilo 2,5 miliona iz bud`eta op{ti-ne a 2,5 miliona NSZ i op{tina VelikoGradi{te milion i 600 dok je milion 538hiljada izdvojila NSZ.

U ovoj godini u odnosu na pret-hodne, NSZ filijala Po`arevac je poIPA projektu pomo} te`e zapo{ljivimgrupama, imala ukupno 64 obu~enihlica sa evidencije koja su poha|alaobuke i to gerentodoma}ice 20 lica, zapekare 16, za krojenje - {ivenje 12 i in-formati~ku obuku prema LCD stan-dardu ukupno 16 lica. Z. V.

Po~ela registracija stambenih zajednica na teritoriji Grada

Obavezne skup{tineili saveti zgradaPo`arevac - Pre nekoliko dana po~elaje registracija stambenih zajednica ko-je se nalaze na teritoriji Grada Po`a-revca. Registrovanje ovih zajednicaostvaruje se podno{enjem prijave zaregistraciju Odeljenju za imovinsko-pravne poslove Gradske uprave GradaPo`arevca, a ve} je po~eo rad i Registarstambenih zajednica u Republi~komgeodetskom zavodu u Beogradu.

Naime, stupanjem na snagu Zakonao stanovanju i odr`avanju zgrada, pre-stao je da va`i Zakon o odr`avanjustambenih zgrada na osnovu koga jeGradska uprava Grada Po`arevca vodi-la evidenciju Skup{tine stanara zgrada.

Novim Zakonom o stanovanju iodr`avanju zgrada propisana je oba-veza konstituisanja skup{tine ili save-ta zgrada koji su formirani u skladu sapropisima koji su va`ili do stupanja nasnagu ovog zakona kao i obaveza vla-snika posebnih delova zgrade u kojojnije formirana skup{tina ili savet zgra-

de da u roku od {est meseci od danapo~etka rada Registra izvr{e registra-ciju stambene zajednice podno{enjemprijave registru od strane upravnika ilidrugog zakonom ovla{}enog lica uskladu sa Zakona o stanovanju i odr-`avanju zgrada.

U skladu sa novim Zakonom o sta-novanju i odr`avanju zgrada u postup-ku registracije, Registrator isklju~ivovr{i proveru ispunjenosti formalnihuslova za upis podataka u Registar kojisu predmet registracije i objavljivanja.

Na osnovu ~injenica iz prijave i pri-lo`enih dokumenata, bez ispitivanjata~nosti ~injenica iz prijave, verodostoj-nosti prilo`enih dokumenata i pravilno-sti i zakonitosti postupaka u kojima sudokumenti doneti, ulazi se u proces re-gistracije. Dokumentacija za registraci-ju stambene zajednice mo`e se preuze-ti u pisarnici Gradske uprave Grada Po-`arevca i na sajtu Grada Po`arevca.

Z. V.

Sajmovi zapo{ljavanjaTrenutne aktivnosti koje filijala Po`arevac spro-vodi jesu Sajmovi zapo{ljavanja, tako da }e ka-ravan uskoro biti u @agubici, 19. septembra uKu~evu, 21. septembra u Petrovcu na Mlavi i 22.septembra u Velikom Gradi{tu.

Po`arevac - Udru`enje p~elara Po`a-revac, jedna od najuspe{nijih organi-zacija ove vrste u Srbiji, uskoro orga-nizuje odlazak na Kongres p~elarstvakoji se odr`ava u Istanbulu od 29. sep-tembra do 4. oktobra. Prema re~imapredsednika po`areva~kog Udru`enjaDejana Milo{evi}a, ovo je jedinstvenaprilika da ~lanovi vide svetska dostig-nu}a u oblasti p~elarstva.

- Kongres p~elarstva se odr`avasvake ~etvrte godine na svim konti-nentima. Kandidat za doma}ina p~e-larskog kongresa 2021. godine je Srbi-ja, tako da verujemo da }e na{ pro-gram i prezentacija i izlaganja u Istan-bulu u mnogome pomo}i da se ova-

kvo de{avanje organizuje u na{oj ze-mlji. Navedene promocije pripremlje-ne su od strane predstavnika na{e ze-mlje i Saveza p~elarskih organizacijaSrbije u Istanbulu umnogome pomo-}i, rekao je Milo{evi}.

Kako ka`e, u SPOS-u procenjuju dabi dobijanje doma}instva ovog Kon-gresa preporodilo srpsko p~elarstvo, uprivrednom i marketin{kom smislu.Kompletna prezentacija Srbije kojuSPOS sprovodi, svakako }e izuzetnodoprineti daljoj promociji srpskogp~elarstva, koje ve} ima zna~ajnu re-putaciju u svetu ste~enu poslednjihgodina a sada }e ona biti i zna~ajnopobolj{ana. Z. V.

Udru`enje p~elara Po`arevac na Kongresu u Istanbulu

Srbija mo`da doma}inza ~etiri godine

Ku~evo - Gasifikacija op{tine Ku~evoodvija se planiranom dinamikom a in-vesticija vredna 11 miliona evra ujed-no i najve}a u ovoj homoljskoj komu-ni u poslednjih nekoliko decenija, za-klju~ak je susreta nedavno odr`anihna ovu temu.

Preciznije, na dva odvojena sastan-ka o procesu gasifikacije razgovarali su~lanovi Investicione grupe sastavljeneod delegacije investitora Javnog pred-uze}a „Srbijagas“ iz Novog Sada, u~e-snika u izgradnji - predstavnika op{ti-ne Ku~evo i strate{kog partnera „GasInvesta“ iz Beograda.

Kako je konstatovano, do sada jerealizovano sve {to je planom bilopredvi|eno - izvo|enje 46 kilometara

od ugovorenih 150 DGM i jedan kilo-metar od ugovorenih 50 kilometarasrazmernog dela ~eli~nog gasovoda.

Do kraja godine sledi izvo|enje jo{ 46kilometara DGM i 18 kilometara ~eli~-nog gasovoda. Z. V.

Gasifikacija op{tine Ku~evo odvija se planiranom dinamikom

Najve}a investicija u nekoliko decenija

IZLO@BA PASA NA HIPODROMUPo`arevac - Na hipodromu u Po`arevcu 17.septembra odr`ava se Me|unarodna izlo`bapasa svih rasa, sedma po redu, u organizaciji Ki-nolo{kog udru`enja „Stig“. Uvo|enje pasa nahipodrom po~inje u 8 sati, a dva sata kasnije sle-di otvaranje izlo`be i ocenjivanje u~esnika odstrane desetoro sudija. Progla{enje pobednikai dodela priznanja zakazani su za 14 sati. M. V.

GRAD POMA@E POLJOPRIVREDNICIMAPo`arevac - Komisija grada Po`arevca donelaje odluku o dodeli 6,8 miliona podsticajnih sred-stava poljoprivrednim proizvo|a~ima i prera|i-va~ima. Udru`enju vo}ara „Po`arevac“ odobre-na su ~etiri miliona, a Udru`enju p~elara „Po`a-revac“ 3,7 miliona dinara. Udru`enju „Donje Po-moravlje“ iz Bre`ana sleduje 3,2 miliona, dok }epo 2,7 miliona dobiti „Eko-sistem“ iz Poljane“ i„Cedor“ iz Po`arevca. M. V.

KU]E ZA DVE IZBEGLI^KE PORODICEKu~evo - U cilju unapre|enja polo`aja izbegli-ca na teritoriji op{tine Ku~evo, dve izbegli~keporodice dobile su ku}e sa oku}nicama i jedno-kratnu pomo} u gra|evinskom materijalu iopremi. Sredstva je obezbedio Komesarijat zaizbeglice i migracije a op{tina Ku~evo realizujeovaj projekat pomo}i. Z. V.

U DVE RE^I

Sonja Miri}, direktorkaNSZ Filijale Po`arevac

Obavezne prijave Gradskojupravi: Po`arevac

Sa sastanka ogasifikaciji

Prilikom posetegradona~elnika p~elarima

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 . brani~evo

Po`arevac ponovo u~estvuje u manifestaciji „Dani Srpske u Srbiji“

U subotu koncert etno grupe „Trag“

Po`arevac - Grad Po`arevac,drugu godinu zaredom, u~e-stvuje u manifestaciji „DaniSrpske u Srbiji“ pa }e, tim po-vodom, u Velikoj sali Centraza kulturu u Po`arevcu, u su-botu 16. septembra od 20 ~a-sova biti odr`an koncert etnogrupe „Trag“. Podse}anja radi,prethodne godine je istom pri-godom, izme|u ve}eg, direk-tor Predstavni{tva RepublikeSrpske u Srbiji Mla|en Cico-vi}, poklonio 500 knjiga Na-

rodnoj biblioteci „Ilija M. Pe-trovi}“.

Etno grupa „Trag“ je vokal-no-instrumentalni sastav kojinjeguje tradicionalnu muzikuBalkana. Djeluje od 2003. godi-ne kao jedna od sekcija Kultur-no umjetni~kog dru{tva „Slav-ko Mandi}“ iz Lakta{a. Grupu~ini deset ~lanova: ~etiri enskavokala i {est instrumentalista.Akcenat je na tradicionalniminstrumentima (frule, gajde,kaval, tarabuke, tapan), ali u sa-

stavu su i klasi~ni instrumenti- gitara i violina, kao i moderni(elektronski) - klavir (stage pia-no) i bas-gitara.

Na repertoaru grupe nalazese pjesme iz Republike Srpske(Bosne i Hercegovine), Srbije,Crne Gore, Makedonije i Bu-garske, te ciganska muzika.Ulaz na koncert je besplatan, azainteresovani gra|ani, usledvelikog interesovanja, kartemogu preuzeti na biletarniciCentra za kulturu. Z. V.

Doneto 7.232 re{enja za uklanjanje nelegalnih zdanja

Nema jo{ izvo|a~a za ru{enje 21 objektaPo`arevac - U Srbiji je sredi-nom maja zavr{ena prva fazaozakonjenja objekata, koja jeobuhvatila njihov popis. Dru-ga faza obuhvata dono{enjere{enja o uklanjanju i sprovo-di se do kraja avgusta. Po`are-vac je drugu fazu zavr{io me-sec dana pre roka, donose}i7.232 re{enja o ru{enju.

Prvi spisak za ru{enje na-pravljen je za 21 objekat, za pe-riod od 1. aprila do 30. junaove godine, koji predvi|a ukla-njanje objekata razli~ite vrste i

namene, koji se nalaze u Po`a-revcu, Kostolcu, Drmnu i Du-bravici. Oni su odre|eni zauklanjanje zbog toga {to se na-laze na javnoj povr{ini ili su iz-gra|eni nakon dono{enja Za-kona o ozakonjenju. Na prvomspisku za uklanjanje nalaze sedogra|eni delovi poslovnihprostora, pomo}ni objekti, te-melji, betonski platoi i zidane i`i~ane ograde, zbog kojih suvo|eni upravni sporovi po~evod 2011. godine.

Me|utim, ovi objekti ne

mogu da se uklone, jer javnanabavka za izbor izvo|a~a ni-je uspela, pa se o~ekuje raspi-sivanje naredne. Problem ne-dostatka firmi koje }e uklanja-ti nelegalne objekte postoji umnogim mestima u Srbiji. Da-rinka \uran, pomo}nica mi-nistra gra|evinarstva, saobra-}aja i infrastrukture, u maju jeizjavila da }e dr`ava na}i na~inda to re{i, najverovatnije tako{to }e sama odrediti firme ko-je }e obavljati ru{enja.

M. V.

Po`arevac nastavlja realizaciju ujedna~enog komunalnog razvoja grada i sela

Zavr{eni radovi u Bre`anuBre`ane - Lokalna samoupravaPo`arevca nastavlja realizacijuujedna~enog komunalnog raz-voja grada i sela a jednom odtih povoda gradona~elnik BaneSpasovi} sa saradnicima obi{aoje mesnu zajednicu Bre`anegde je zavr{eno asfaltiranje uli-ce Mileta Risti}a iz dva dela -prvi deo du`ine 338 metara i {i-rine 3,6 metra, drugi deo ulicedu`ine 263 metra i 3 metra {i-rine. Izvo|a~ radova je biloPreduze}e za puteve Po`arevaca vrednost ove investicije izno-si 4.165.506 dinara.

Gradona~elnik Spasovi} je

izjavio da sada{nja vlast ne raz-dvaja seoske i gradske mesnezajednice kada je u pitanju iz-gradnja infrastrukture. U ovojgodini na teritoriji Grada Po`a-revca u putnu mre`u bi}e ulo-`eno oko 300 miliona dinara aod te sume tre}ina je namenje-na selima tako da }e u svakojseoskoj mesnoj zajednici bitiasfaltirana bar jedna ulica.

Ina~e, od ostalih aktivnostigraditelja u samom gradu u to-ku su radovi u Vranjskoj ulicidu`ine 280 metara i {irine 3,7metra, a vrednosti investicijeiznosi 3.942.725,87 dinara. Pri-

vodi se kraju asfaltiranje uliceAvrama Trifunovi}a, du`ine363 metra i {irine 3,8 metra avrednost radova je 5.461.574dinara. U Dubravici se zavr{a-va Branina ulica du`ine 600metara i {irine 4 metra u {ta jeulo`eno 6.124.640 dinara. lansaveta MZ Bre`ane i odborniku Skup{tini Grada Po`arevcaDejan Jovanovi} je zahvalio lo-kalnoj samoupravi {to je imalarazumevanja za elje me{tana inastavku investicija u ovom se-lu. Jovanovi} je rekao da }e bitijo{ radova u ovom mestu ove islede}e godine. Z. V. Po`areva~ki planinari na okolnim brdima doma}ini republi~ke akcije

Dan pe{a~enja u SrbijiPo`arevac - Sutra }e planinariiz Po`arevca, na brdima u oko-lini grada, biti doma}ini akcijerepubli~kog karaktera „Danpe{a~enja u Srbiji“ koja je upi-sana u zvani~ni Kalendar akci-ja Republi~kog saveza za 2017.godinu.

Po~etak manifestacije je u 9sati ispred Ekolo{kog doma na^a~alici, a predvi|ene su ~etiristaze od 2,5 do 23 kilometra.Organizator manifestacije jePlaninarski Klub „Vukan“ izPo`arevca koji je, u saradnji sasrodnim udru`enjima gra|anai lokalnom samoupravom, napro{logodi{njem danu pe{a~e-nja uspeo da okupi ~ak 700u~esnika.

U okviru aktivnosti Plani-narskog saveza, klubova i dru-{tava, pokrenuta je zajedni~kainicijativa Ministarstva omladi-

ne i sporta i Planinarskog save-za Srbije za razvoj programa zaafirmaciju rekreativno - sport-ske discipline pe{a~enja. Ciljove inicijative je podizanje sve-sti svih gra|ana Srbije o zna~a-ju bavljenja rekreacijom i spor-tom u otvorenoj prirodi, bezzahteva za ekstremnijim oblici-ma fizi~kog anga`ovanja.

Kroz prirodu svakodnevnope{a~e milioni ljudi razli~itedobi. Za njih je pe{a~enje po-stao na~in zdravog ivota i odr-`avanja fizi~ke i mentalne kon-dicije. U Evropsku pe{a~kuasocijaciju (ERA) u~lanjeno jevi{e od 60 organizacija iz 28 ze-malja Evrope, me|u kojima je iPlaninarski savez Srbije. Plani-narski savez Srbije, koji je u po-rodici sportova Srbije zadu`enza oblast planinarskog sporta,poseduje vi{edecenijsko isku-

stvo, kadrove i infrastrukturuda mo`e pokrenuti programepe{a~enja zajedno sa progra-mima planinarenja preko mre-`e od 150 planinarskih dru{ta-va i klubova.

Tokom razvoja programapriprema se i izgra|uje infra-struktura i logistika pe{a~kih i{eta~kih staza koje se obele`a-vaju, ozna~avaju, mapiraju isme{taju u sistem javnih infor-macija kao deo ukupne ponu-de sportske i turisti~ke infra-strukture u Srbiji. Za realizacijuprograma „Pe{a~enje i planina-renje“ uz podr{ku Ministarstvaomladine i sporta, opravdanose o~ekuje u~e{}e lokalnihuprava, sportskih i turisti~kihorganizacija i obrazovnih insti-tucija u mestima odr`avanjaakcija.

Z. V.

Po`arevac - Na „Ljubi~ev-skim konji~kim igrama“,odr`anim pro{log viken-da, pa`nju posetilaca nagradskom hipodromuskretali su i suveniri na{tandu Udru`enja „^a-robnih ruku dela“. Speci-jalno za ovu manifestaci-ju, ~lanovi ovog udru`e-nja, umetnici i zanatlijeraznih generacija, osmisli-li su suvenire na kojima supredstavljeni konji, za{titniznak Po`arevca.

Njihovi likovi na{li su se na ti-kvama, na drvenim kuhinjskimdaskama, na drvenim kalenda-rima, na kutijicama za sitnice ina magnetima za fri`idere. Re~je o ru~nim radovima, koji pred-stavljaju prigodne suvenire kojeposetioci mogu poneti iz Po`a-

revca kao uspomenu ili kao po-klon bliskim osobama. U ovomudru`enju izrazili su zahvalnostTuristi~koj organizaciji i Grad-skoj upravi, ali naro~ito grado-na~elniku Spasovi}u, uz ~iju po-mo} su dobili besplatan {tand nahipodromu. Udru`enje je osno-vano 1. aprila 2013. godine, a nji-hovi radovi mogu se videti uprodajnoj galeriji u Njego{evoj

ulici. Osnovali su gaumetni~ki nadareni i kre-ativni ljudi razli~itih inte-resovanja i generacija,vi~ni izradi raznolikih ru-kotvorina u razli~itimtehnikama i materijalima.

Jedan ~lan Udru`enjaje iz Skoplja i bavi se fili-granom, koji se smatranajlep{om i najfinijomtehnikom obrade meta-

la. Tu je i ~lan iz SmederevskePalanke koji izra|uje vitra`e,kao i jedan Beogra|anin, kojiradi duboreze. Rukotvorine ni-su samo njihov hobi, ve} velika`ivotna ljubav i preokupacija.Vo|eni devizom „zajedno smoja~i“, odlu~ili su da se udru`e izajedno stvaraju, ali i da ne{tood svojih rukotvorina prodaju.

M. V.

Zanatlije osmislili suvenire na kojima su predstavljeni konji

„^arobne ruke“ za Ljubi~evske ogre

p e t a k , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 .

VIVp e t a k , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

V E L I K O G R A D I [ T EOve priloge je sufinansirala Op{tina Veliko Gradi{te

Po`arevac na reprezentativnom sajtu Ruske federacije „Prezident“ (Predsednik)

U ~ast palih CrvenoarmejacaPo`arevac - Po`arevac se jo{ jed-nom pominje u najpozitivnijemkontekstu u svetskim medijimaa ovoga puta zaslu`eno je dospeona ugledni i presti`ni sajt Dru-{tveno-politi~kih novina „Pred-sednik“.

Naime, bli`i se godi{njica obe-le`avanja 15. oktobra, dana na ko-ji je Po`arevac oslobo|en u obasvetska rata. Na prostoru parka^a~alica nalazi se Spomen kostur-nica palim borcima Crvene armi-je, koji su poginuli u borbama zaoslobo|enje Po`arevca. Na tomprostoru je pre 50 godina posa|e-na 441 sadnica breza u ~ast pogi-nulih Crvenoarmejaca, koliko ihje i poginulo na ovom prostoru.

Ove godine pored obele`ava-nja 50 godina od sadnji breza i 55godina od otkrivanja spomenikaborcima Crvene armije, slede i10 godina od restauracije, odno-sno ponovnog sa|enja breza(300 breza se osu{ilo kao posledi-ca bombardovanja 1999. godine)i bratimljenja Po`arevca i Volo-kolamska, kao i 550 godina odprvog spominjanja Po`arevca uturskim knjigama.

Grad Po`arevac je pripremiobogat kulturno-umetni~ki pro-gram za proslavu 15. oktobra nakome }e pored brojnih zvanicagosti biti i iz Rusije, ta~nije Volo-kolamska, Moskve i veteranskihorganizacija iz te dr`ave. Z. V.

Moskva - Jedinstven, van predelaRusije, memorijalni park u ~astruskih ratnika popunjen je Ale-jom Slave. Postoji u srpskom gra-du Po`arevcu, nekih osamdesetkilometara od Beograda, unikatnipark breza, zasa|en na brdu ^a-~alica u se}anje na poginule vojni-ke i oficire Radni~ko-selja~ke Cr-vene armije u Jugoslaviji u vremeDrugog svetskog rata. Taj, van na-{e dr`ave, jedinstven kompleksposve}en podvigu ruskih ratnika,postao je najsvetliji simbol prija-teljstva ruskog i srpskog naroda.Vrlo brzo }e on, 15. oktobra pro-slaviti svoj poluvekovni jubilej idopuniti novu Aleju Slave.

Posle oslobo|enja Po`arevcaod fa{isti~kih okupatora, 15. ok-tobra 1944. godine na a~alici suu bratskoj grobnici, bili sahranje-ni ostaci vojnika i oficira RKKA(Crvene armije), poginulih priosloba|anju grada, ali i umrlih odrana u okolnim bolnicama. U ok-tobru 1962. godine kraj bratskegrobnice podignut je i sve~anootkriven spomenik. Na njemu senalaze re~i: „ Herojima ruske Cr-vene armije, palim za slobodubratske Jugoslavije. 15. oktobra1944. godine“. Pet godina posletoga, pored bratske grobnice po-javila se mlada brezova {uma.

Po slovenskom obi~aju u se}a-nje na svakog poginulog borca sa-de po brezu. Ve}ina tih crvenoar-mejaca pozvana je na front odstrane vojnih vlasti Podmoskovlja,zato je i re{eno da se sadnice dove-zu iz njihove postojbine. S takvominicijativom jugoslovenski novi-nar Dragoslav Bogdanovi} Buci}

obratio se sovjetskom piscu Bori-su Poljevovom, koji je tu ideju va-treno podr`ao. Uz saradnju sa he-rojem Sovjetskog Saveza, borbe-nim pilotom Aleksejem Maroseje-vim u Po`arevac su dovezene sad-nice breza iz podmoskovskog selaPovarovo u reonu Volokolamska.Po broju poginulih to je bila 441sadnica sa tehni~kom rezervom.Jugoslovenski u~enici, studenti,radnici, vojnici, tri dana su sadiliruske breze u svoju rodnu zemlju,a sve~ana ceremonija zavr{ne sad-

nje dogodila se 15. oktobra 1967.godine. Jednu od tih breza zasadioje i legendarni sovjetski peva~Mark Bernes.

Sadnice su se primile. Kakosmatraju srpski zavi~ajni kustosi,zemlja pod svakom brezom bila jeu toku borbi zalivena od tre}ine dopolovine litre ratni~ke krvi. Prime-}eno je da su listovi na tom drve}ulistali po mesec dana kasnije negona balkanskim brezama: genetskose}anje im nije dalo da zaboravesvoju postojbinu. Stabla mnogih

breza godinama su se razdvajala,ra~vala i umno`avala prirodno.Ljudi su ih smatrali simbolima dvanaroda - ruskog i srpskog, sa zajed-ni~kim korenom.

Tako je stvoren, jedinstven u

svetu, „`iv“ spomenik u komecentralno mesto ne zauzimajumramor, bronza ili granit, negobrezova {uma, posa|ena na ve~nose}anje i za pokoj du{e slovenskihboraca, a koju pa ljivo Po`arevlja-ni ~uvaju. Budu}i da se zatekla nagostovanju u Po`arevcu u maju2007. godine i saznav{i da je, kaorezultat varvarskog bombardova-nja Jugoslavije 1999. godine usledzra~enja i isparenja posle bombar-dovanja petrohemijskog kom-pleksa u Pan~evu, postradao ve}ideo brezove {ume, pozori{ni rad-nik i producent Nade`da Kuzinapokrenula je me|unarodnu akci-ju za obnovu brezove {ume. Akci-ju su podr`ali javne i dr`avne or-ganizacije obe zemlje. Na danmemorijalnog kompleksa, 15. ok-tobra 2007. godine u Po`arevac je,na molbu itelja grada, iz istog ra-sadnika, Povarova, kao i pre ~etr-deset godina, stiglo i posa|eno 300breza kao zamena za svelo drve}eusled bombardovanja.

U sve~anoj akciji nove sadnje

u~estvovali su predstavnici amba-sada Rusije, Belorusije i Ukrajine,delegacija Volokomamska, ruko-vodstvo Ruskog centra nauke ikulture u Republici Srbiji (Ruskidom) i brojni gra|ani, veterani, inekada{nji gorani. Da bi sve brezebile zasa|ene u jednom danu,uklju~ili su se i vojnici Vojske Sr-bije. Jednu brezu zasadio je i le-gendarni peva~ i kompozitor \or-|e Marjanovi}, zvezda jugoslo-venske estrade od {ezdesetih dodevedesetih godina. Kada je ondolazio kod nas na gostovanja, bi-lo je nemogu}e dobiti kartu. On jemnogo uradio za u~vr{}ivanje iovekove}enje se}anja na poginulesovjetske vojnike u Srbiji koji susahranjeni na groblju u Beogradu.Jo{ jednu svoju brezu, kao i ~etrde-set godina ranije, posadio je novi-nar i istori~ar Dragan Bogdanovi}Buci}, graditelj i ~uvar, odr`avalactog memorijala. Brezu je posadilai autorka ovih redova. Ruska dele-gacija polo`ila je venac na obli`njispomenik srpskim ratnicima i ne-vinim patriotama. Slu`en je i pa-rastos, grmeli su i plotuni po~a-snog voda, kao i prazni~ni vatro-met. Preporod brezove {ume po-stao je tako me|unarodna huma-nitarna akcija koja je simbolizova-la prijateljstvo na{ih naroda.

Mi smo veoma zahvalni i oda-jemo priznanje na{im , srpskimprijateljima za tako ose}ajno, bla-godarno odno{enje prema podvi-gu na{ih boraca, ka istorijskompam}enju, ka Rusiji. Veza vreme-na i pokolenja u Srbiji je veomaosetljiva. Srbi pamte da su im Rusi,ne jednom, pomogli: i u osloba|a-nju petovekovnog turskog ropstva,i od nema~ko-fa{isti~kog jarma, ipodr`ali razre{enje kosovskogkonflikta. Za pro{lih deset godinaprijateljski odnosi me|u na{im dr-`avama oboga}eni su novim isku-stvom saradnje. Sve ove godinepark-mermorijal na a~alici nala-zi se pod stalnom brigom Srba.

Tekst sa ruskog sajta o memorijalnom parku u ~ast ruskih ratnika

O ~emu {ume breze na ^a~alici

Predstoje}e sve~anosti bi}e zamajac za jo{ ve}e jedinstvo U predve~erje ovog jubileja patriotske organizacije Rusije, pod inicijativom Me|u-regionalnog koordinacionog Saveta industrijalaca, privrednika i preduzetnika za-jedno sa rukovodstvom Grada Po`arevca, dogovorili su se da realizuju me|una-rodnu akciju - na Dan oslobo|enja Po`arevca od fa{isti~ke okupacije, iskazati po{to-vanje sahranjenima na a~alici, kako crvenoarmejcima, tako i srpskim patriotama,odaju}i du`ne po~asti herojima. Predstoje}e sve~anosti nesumnjivo }e dati zama-jac jo{ ve}em jedinstvu na{ih naroda i ja~anju prijateljstva izme|u Rusije i Srbije,pokazuju}i tako rastresenoj i prigu{enoj evropskoj raspravi i druge modele me|u-narodnih odnosa i „narodne diplomatije“ kojima je cilj saradnja, dobrosusedstvo isvet bez ratova i nasilja.

Golubac - Op{tina Golubac dobi-la je prvi gimnazijskoj razred odpostojanja ove varo{ice na Duna-vu koji je sve~ano otvoren kaonovo odeljenje Srednje {kole izVelikog Gradi{ta. Srednjo{kol-skoj ustanovi iz Gradi{ta je, tako-|e prvi put u svojoj istoriji, jedanrazred van sedi{ta u susednomgradu sme{tenom nekoliko kilo-metara uzvodno Dunavom.

Tako, od ove {kolske godine,u~enici iz Golupca ne}e vi{e mora-ti da putuju ve} }e poha|ati gim-naziju op{teg tipa u svom gradu.

Sve~anom otvaranju prisu-stvovali su pomo}nik ministraprosvete za srednje obrazovanjei obrazovanje odraslih dr Alek-sandar Paji}, predstavnici Mini-starstva Marija Krneta i DraganMarin~i}, predsednik op{tineGolubac dr Neboj{a Mijovi},potpredsednik Narodne skup{ti-ne Republike Srbije Veroljub Ar-

si}, na~elnik Brani~evskog okru-ga Aleksandar \oki}, rukovodi-lac [kolske uprave Po`arevac Ve-li{a Joksimovi}, predstavnici lo-kalnih samouprava op{tina Go-lubac i Veliko Gradi{te i velikibroj profesora, u~enika, roditeljai gra|ana Golupca.

Okupljenima su se obratili di-rektor Srednje {kole Zoran Ta{i},predsednik op{tine Golubac drNeboj{a Mijovi} i pomo}nik mi-nistra prosvete Aleksandar Paji},koji su potom sve~anim preseca-njem crvene trake i zvani~nootvorili novo odeljenje. Z. V.

Srednjo{kolci iz Golupca ne}e vi{e morati da putuju

Odeljenje gimnazije prvi put u istoriji Ministri Ljaji} i Udovi~i} polo`ili kamen temeljac za sportsku halu na Srebrnom jezeru

Nova investicija 87 miliona dinaraVeliko Gradi{te - U Velikom Gra-di{tu polo`en je kamen temeljac zanovu sportsku halu, koja }e se iz-graditi pored novih ko{arka{kih te-rena, na Srebrnom jezeru. Kamensu polo ili Rasim Ljaji}, ministar tr-govine, turizma i telekomunikaci-ja, Vanja Udovi~i}, ministar omla-dine i sporta i Dragan Mili}, pred-sednik op{tine Veliko Gradi{te.

U radove na izgradnji sport-ske hale Ministarstvo trgovineulo`i}e 85 miliona dinara, a op-{tina Veliko Gradi{te 1,8 miliona.

- Ovakav ambijent je dar odBoga i {teta da se ovde ne izgradeobjekti koji }e doneti prihod i op-{tini i gra|anima. Za veoma krat-ko vreme, za 2,5 godine, dr`ava jeovde ulo`ila 126 miliona dinara uko{arka{ke terene, u budu}usportsku halu, i u ponton koji }ebiti postavljen, rekao je ministarLjaji}. On je najavio da se ne}e sta-ti na ovome i da }e se objekti gra-diti i ubudu}e.

- Pro{le godine u maju bilismo ovde na otvaranju ko{arka-

{kih terena, a sada gradimo isportsku halu. Na{a strategija jeda na{i sportisti ne idu van ze-mlje na pripreme, ve} da dolazeovde i ne samo oni, ve} i sportistiiz inostranstva, rekao je Udovi-~i}. Nova sportska hala ima}e1.700 kvadrata i kapacitet od 200mesta. Rok za zavr{etak prve fazegradnje je mart naredne godine.

- Pre desetak godina niko nijemogao da sluti {ta }e sve ovde dodanas da se izgradi. Do{la je firma„Silver lejk“, izgra|en je Nacional-ni vesla~ki centar, do{ao je i Teo-dosi}... Sad gradimo multifunkci-onalnu sportsku halu, pored kojeve~} imamo ~etiri vrhunska ko-{arka{ka terena, rekao je DraganMili}. On je istakao da }e novasportska hala doprineti produ`e-nju turisti~ke sezone i dovesti ve}ibroj gostiju. Mili} je istakao i da jeove godine na Srebrnom jezeruostvareno 25.000 pansionskih da-na i da su u oblasti turizmu zapo-sleno oko 400 ljudi.

M. Veljkovi}

Dinosaurus stigao na obalu DunavaVeliko Gradi{te - De~je igrali{te u gradskom parku na obali Dunavakraj Velikog Gradi{ta dobilo i dinosaurusa! Ovo je izazvalo razdraga-nost mali{ana po{to je to, zapravo, veliki de~ji multifunkcionalni cen-tar sa vi{e sadr`aja a slu`i za igru, zabavu i edukaciju.

Zanimljivi dinosaurus je upotpunio sadr`aj ~itave igraonice na otvo-renom prostoru kraj velike reke koja ve} sadr`i: gusarski jedrenjak, in-dijansko selo sa vigvamima, zanimljivo projektovane ljulja{ke, klacka-lice i druge objekte namenjene najmla|im iteljima varo{ice na Duna-vu. Sastavljen od platformi, mostova, stepenica, vertikalne penjalice saotvorima, tunela i tobogana, vatrogasnog spusta i pe{~anika, dinosau-rus }e pru`iti zadovoljstvo mali{anima, ali i starijoj deci kao i roditelji-ma dok u`ivaju u njihovoj igri. Pored igrali{ta su postavljene i dve no-ve ljulja{ke pa }e najmla|i posetioci imati ve}i izbor za zabavu.

Kompletna igraonica je izra|ena u skladu sa evropskim normativimaza izradu de~jeg mobilijara-opreme i poseduje sertifikat o sigurnosti ibezbednosti dece. Naravno, roditelji su i ovde du`ni da vode ra~una osvojoj deci. Idejni inspirator i naru~ilac ovog multifunkcionalnog centraza igru, vrednog 939.360 dinara je Mesna zajednica Veliko Gradi{te.

Ove godine je mnogo ulagano u de~ja igrali{ta kako bi se mali{ani-ma obezbedio prostor za bezbedan boravak i igru. Ovih dana su naigrali{tu u Ora{~aru postavljene su i dve klupe gde }e i odrasli mo}i dapredahnu. Z. V

Topolovnik - Tamara Gruji} iekipa popularne emisije „S Ta-marom u akciji“, koja poma`esocijalno ugro`ene porodice re-noviraju}i njihova doma}instva,u ~etvrtom serijalu izabrala jedom porodice Jovanovi} iz To-polovnika. Tamarina ekipa je, odnekoliko stotina prijava, odlu~ilada priliku za bolji `ivot pru`iovoj porodici koju ~ini samohra-ni otac Drak~e i njegovo dvojemaloletne dece, sme{tenoj uskromnih 35 i po kvadrata. Op-{tina Veliko Gradi{te je bila do-ma}in ekipe humanih graditelja.

Tokom radova, na projektu jegostovalo i radilo deset majstorai osam ~lanova produkcije zadu-`enih za renoviranje ku}e i sni-manje svih radova i aktivnosti.Pored stalnih sponzora emisije„S Tamarom u akciji“, podr{kuekipi i porodici pru`ili su i mno-gi drugi preduzetnici kao i poje-dinci sa teritorije op{tine VelikoGradi{te te predstavnici Turi-sti~ke organizacije Veliko Gradi-{te koji su, ujedno, bili zadu`enii za organizovanje turisti~kih po-seta gostiju poznatih destinacijau ovom kraju.

Humanitarna ekipa „S Tamarom u akciji“ u Op{tini Veliko Gradi{te

Usre}ena porodica iz Topolovnika

Po`arevac - Sportisti i rekreativciimaju priliku da u~estvuju na Ko-stola~kom polumaratonu „Vimi-nacijum“, koji se odr`ava 30. sep-tembra. Start trke, na stazi dugoj21 kilometara, bi}e ispred Domakulture u Kostolcu, a cilj u Arheo-lo{kom parku „Viminacijum“.

Odr`a}e se i dve prate}e ma-nifestacije - „Trka slatki{a“ za

mali{ane iz vrti}a na stazi dugoj100 metara i „Trka zadovoljstva“na pet kilometara za rekreativce.Krajnji rok za prijavljivanje je 15.septembar do 15 sati, a takmi~a-ri koji dolaze iz drugih gradovamogu se prijaviti i na sam dan tr-ke. Za takmi~are u glavnoj trciorganizatori su obezbedili kesu imajicu sa logom polumaratona,

startni broj, osve`enje na stazi icilju, sendvi~ i vo}e ili bon za ru-~ak, kao i medalju za sve u~esni-ke koji zavr{e trku. Organizatoriove sportske manifestacije suGradska op{tina Kostolac, Kul-turno-sportski centar „Kostolac“i Sportsko udru`enje „Maratontim Po`arevac“.

M. V.

Kostola~ki polumaraton od 30. septembra

Cilj }e biti u Viminacijumu

Po`arevac - Mladi, budu}i profe-sionalni kuvari, nadma{ili su is-kusne doma}ice na centralnomtrgu u Po`arevcu gde je odr`anatakmi~arska manifestacija „Iza|imi na teglu“ u potrazi za nacio-nalnim {ampionima u priprema-nju najukusnijeg i najpoznatijegsrpskog specijaliteta - ajvara.

Ina~e, ovaj jedinstveni kara-van koji se odr`ava ~etvrtu godi-nu zaredom okuplja vrsne kuli-nare i prave gurmane u vi{e od30 gradova Srbije. U~estvova}eoko 450 takmi~arskih ekipa i3.000 u~esnika, koji }e ispe}i 12tona paprike, {to je posmatranou komadima 100.000 paprika.

Otvaraju}i manifestaciju u Po`a-

revcu, ~lanica Gradskog ve}a zadu-`ena za omladinu, sport i turizamAna Miljani} je kazala da ovaj ga-stro doga|aj ima za cilj da spoji tra-dicionalno i moderno, selo i grad,pro{lost i sada{njost, dobar receptsa istan~anim ukusom i prona|enajbolji recept za ajvar u Srbiji.

- Tokom celodnevnog dru`e-nja na dana{njem megdanu ukr-sti}e se varja~e, ali i tajni recepti, ao pobedniku }e nijanse odlu~ivati.Kao i prethodnih godina, u~esni-cima su obezbe|eni svi uslovi zatakmi~enje, sve {to treba da u~ineje da ponesu svoju sre}nu {erpu,dobro raspolo`enje i da „iza|u nateglu“, kazala je Miljani}.

U konkurenciji 14 ekipa po

oceni `irija najukusniji ajvar pri-premila je ekipa „Pakleni kuvari“Ekonomsko - trgovinske {kole.Njima je pripao pobedni~ki pehar,zlatna medalja i {poret „Smedere-vac“. Srebrnu medalju i nagradu uvidu malog ku}nog aparata osvoji-la je ekipa „Kolo srpskih sestara“,dok je bronzana medalja i tako|emali ku}ni aparat pripao ekipi„Star~evljanke“ iz Star~eva. Osva-ja~i prve nagrade stekli su pravoda u~estvuju u velikom finalu koje}e 14. oktobra okupiti pobednikeiz svih gradova u Sokobanji. Tada}e vlasnik recepta za pobedu bitikrunisan za kralja ajvara i pone}etitulu najboljeg ajvar majstora u2017. godini. Z. V.

Manifestacija pripreme ajvara „Iza|i mi na teglu“

Budu}i kuvari nadma{ili doma}ice

U maju 2007. godine saznav{i da je, kaorezultat bombardovanja Jugoslavije 1999.godine postradao ve}i deo brezove {ume,pozori{ni radnik i producent Nade`daKuzina pokrenula je me|unarodnu akciju zaobnovu brezove {ume

Lidija Kudikova

Ministri i predsednik Op{tine DraganMili} simboli~no po~eli radove

Tekst Lidija Kudikove na ruskom sajtu

VI p e t a k , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Kostolac - Drena`ni sistem nakopu „Drmno“ je po metodikoja se koristi u gra|evinarstvuprvi put implementiran i u ru-darstvu, sa ciljem da se postig-ne trajna stabilnost unutra{njegodlagali{ta na kopu „Drmno“,izve{tava EPS Energija.

Svi radovi predvi|eni pro-jektom za gradnju drena`nogsistema su zavr{eni, a cilj je dase postigne trajna stabilnostunutra{njeg odlagali{ta na ko-pu „Drmno“. U radove na iz-gradnji ovog slo`enog i tehni~-ki zahtevnog objekta ulo`eno jeoko 132 miliona dinara. Drena-`ni sistem na kopu „Drmno“sastoji se iz 700 vertikalnih dre-nova ispunjenih {ljunkom,objekata horizontalne drena`eod 24 kanala, u koji su posta-

vljene cevi adekvatnog pre~ni-ka, drena`nog kolektora i dre-na`nog odvodnog kanala u du-`ini od 150 metara. Izgra|enisistem drena`e ura|en je pometodi koja se dosad koristilasamo u gra|evinarstvu za sta-bilizovanje terena.

Posle elementarnih nepogo-da iz 2014. godine kada je deo

kopa „Drmno“ bio poplavljen,usledila su snimanja i ispitiva-nja. Zaklju~eno je da u odlagali-{tu i na padini postoji koli~inavode koja izaziva nestabilnosttla. Nakon sprovo|enja kom-pletne procedure i svih postu-paka, na osnovu kojih su dobi-jeni potrebni podaci o tome ka-kva je situacija ispod povr{ine

tla na delu unutra{njeg odlaga-li{ta, Rudarski institut iz Beo-grada napravio je projektnudokumentaciju i omogu}en jepo~etak radova.

Radovi su izvedeni na pro-storu dimenzija 100 sa 300 me-tara. Prvo je skinut sloj materi-jala debljine jednog metra, anakon toga su po~ela bu{enja ipostavljanje drenova. Drena`nisistem se sastoji iz vertikalnihdrenova ispunjenih {ljunkom,a od objekata horizontalne dre-na`e izgra|ena su 24 kanala, ukoje su postavljene cevi odre-|enog pre~nika, drena`ni ko-lektor, drena`ni odvodni kanal

dug oko 150 metara, kanal koji}e vodu odvoditi do postoje}egvodosabirnika, kao i drena`nitepih. Na prostoru od tri hekta-

ra ura|eno je 700 bu{otina,ukupne du`ine 7.700 metara.Prose~na dubina bu{otina kre-}e se od 10 do 12 metara.

Drena`ni objekat je na naj-ni`em delu unutra{njeg odlaga-li{ta, gde je tokom poplava2014. bilo najvi{e mulja i vode.

U ovom delu odlagali{ta odnosodlo`ene jalovine i one koja tre-ba da bude odlo`ena je jedanprema dva i vi{e. Kompletan si-stem funkcioni{e po metodipreoptere}enja. Po zavr{etkuradova na gradnji drena`nog si-stema, na ovom prostoru odla-ga}e se nove koli~ine jalovine.Odlo`ena jalovina pritiska}e tlopod drena`nim sistemom. Vo-da }e pod pritiskom ulaziti uvertikalne i horizontalne drena-`ne objekte i dalje }e kanalimado vodosabirnika, a odatle }e sevoda adekvatnim pumpama is-pumpavati iz kontura kopa.

EPS Energija i Z. V.

Zavr{ena izgradnja drena`nog sistema na kopu „Drmno“

Ulo`eno oko 132 miliona dinara

Po`arevac - Gradovi Po`arevac iKostolac, kao i pojedina sela,imaju privilegiju da se veoma po-voljno greju energijom iz vrelo-voda kostola~kih termoelektranaali svi koji su prinu|eni da kori-ste bilo koju drugu vrstu ogrevana}i }e se u veoma nepovoljnojsituaciji po{to su uo~i grejne se-zone svi dostupni energenti po-skupeli ili se to tek o~ekuje.

Elektri~na energija je od 1.oktobra skuplja za dva odsto,taman na vreme da se uklju~etermoakumulacione pe}i i ra-zne vrste grejalica. Nakon let-nje sezone ra~uni za struju,zbog ve}e potro{nje ne}e bitine{to vi{i, pri ~emu je poznatoda je ovaj, istina komforan na-

~in grejanja, verovatno i naj-skuplji. Onima koji nemajudrugu mogu}nost za grejanjeosim struje ostaje da poku{ajuda se {to racionalnije pona{aju,ako im vremenske prilike uop-{te daju tu mogu}nost. U me-|uvremenu mogu da se kon-sultuju i koje je od novih grej-nih tela naj{tedljivije.

Vi{e od 9.000 stambenihobjekata priklju~eno je na cen-tralni sistem toplifikacije u gra-du. Grejna sezona po~inje otpri-like 15. oktobra, po potrebi i ra-nije, a komoditet je potpun jernema prekida u isporuci energi-je. Ovo je najkvalitetnije i najpo-voljnije grejanje, s tim da nekipotro{a~i pla}aju po utro{ku, a

neki i dalje pau{alno dele ra~unesa kom{ijama. Grejanje se u Po-`arevcu pla}a tokom cele godi-ne. Ra~uni se sastoje iz fiksnog ivarijabilnog dela. U „Toplifika-ciji“ obja{njavaju da sa po~et-kom grejne sezone ne}e do}i doposkupljenja, ali da }e se vero-vatno izvr{iti korekcija u obra-~unu fiksnog dela i to za 1,5 od-sto navi{e. Pri~a sa ra~unima zacentralno grejanje u Kostolcu iselima Stari Kostolac, Drmno iKlenovnik nije ista jer nije isti di-stributer. Par hiljada potro{a~aovde }e za grejanje pla}ati iste iz-nose kao i prethodnih godina.

Ko ne mo`e da se priklju~ina toplifikaciju mora da lo`ikotlove ili druge pe}i na ~vrsta

goriva svakog dana tokom du-ge zime. Mora i pepeo da izba-cuje {to je neophodan, ali neba{ privla~an posao. Zbog togase poslednjih godinu-dve mno-gi orijenti{u na grejanje na pe-let, {to je, kada je lo`enje u pita-nju naj~istije, ali ne i najeftini-je. Pelet je u ovom trenutkuskuplji (proporcionalno u od-nosu na kalori~nu mo}) odogreva poput drva i uglja.

Krajem prole}a i po~etkomleta kubni metar drva se mogaou Po`arevcu kupiti za 35 evra.Iskusni kupci su nabavku oba-vili na vreme. Oni koji iz bilokojih razloga to nisu u~inili, sa-da se suo~avaju sa vi{om ce-nom kubika drva. Na drvnoj pi-jaci ispred Lu~i~ke rampe me-tar bagrema se prodaje za 40evra, a prodavci za cer tra`e 45evra. Bagremovina u Po`arevacsti`e iz Mi{ljenovca, a cerovinasa Rudnika. Ni prodavci ba{ ni-su zadovoljni kako posao ide.Ka`u, drvo je u Po`arevcu naj-jeftinije, a mu{terija nema.

Na jednom po`areva~komstovari{tu ovih dana od ugljamo`e da se na|e samo kovin-ski, za koji poznavaoci ka`u daje „mokar“, po ceni od 6.500dinara za tonu i mrki ugalj do-bre kalorijske vrednosti iz Bo-sne ~ija je cena 13.000 dinara.Najjeftiniji je kostola~ki lignit,ali on mo`e da se nabavi jedinopreko organizacija i sindikata,jer se EPS ne bavi maloproda-jom, a tender se raspisuje po-~etkom kalendarske godine.

Z. V.

Poskupeli energenti - drvo i do 45 evra po kubiku, a ugalj od 4.650 do 13.000 dinara po toni

Pare „odle}u“ kroz dimnjakU „Toplifikaciji“ tvrde da po~etkom grejne sezone ne}e biti poskupljenja,jedino }e se korigovati obra~un fiksnog dela za 1,5 odsto navi{e

Kako }e se itelji Po`arevca gre-jati ove zime istra`ivao je i por-tal Re~ naroda.

„Vesna Traji}: @ivimo u po-rodi~noj ku}i i imamo eta`nogrejanje. Lo`imo kotao na ugalj,ali koristimo i drva. Mogu da sekupe, ali su sada skupa. SuprugZoran radi u Kostolcu i redovnopreko firme nabavlja ugalj na

kredit. Kupi za zimu 20 tona i tonam je dovoljno“.

„Marija Paklar: Ranije smokoristili ugalj i drva, ali smopro{le zime pre{li na pelet.Mnogo je ~istije i ima manjepepela. Skuplje je, ali je pred-nost {to za skladi{tenje trebamanje prostora. Kupimo koli-~inu dovoljnu za celu zimu -osam tona. Ukupno ko{ta1.300 evra, a mo`e da se nabavi

ovde u Po`arevcu na kredit.„Miljan Stojanovi}: U i{~ekiva-nju toplifikacije proveli smo iovo leto. Mora}emo i predsto-je}u zimu da se grejemo u sop-stvenoj re`iji. Kotao, ugalj i dr-va su spremni.

„Slavi{a Ivkovi}: Kao i pret-hodnih godina i ove }u se gre-jati na ugalj, dok }e mi za pot-

palu poslu`iti drva. Ugalj namje za razliku od pro{le godine,isporu~en na vreme, spakovanje i ~eka svoju potro{nju. Pen-zioner sam, tako da ovu vrstuogreva nabavljam preko udru-`enja, po povoljnijim uslovima,kupovinom na rate. Sledi na-bavka nekoliko metara drva oduli~nih preprodavaca, kojimaje cena po kubnom metru u se-zoni izuzetno visoka.“

Kako se grejete ikoliko to ko{ta?

Ugalj za penzionere na {est rataZa svoje ~lanove Udru`enje penzionera iz Po`arevca je naru~ilo 13.000 tona uglja.Predsednik Udru`enja Milorad Jovanovi} ka`e da isporuka ide dobro i da je preo-stalo jo{ 1.300 tona da stigne do potro{a~a. Cena za ~lanove po toni sa prevozomje 4.650 dinara i pla}a se na {est rata. Preko Gradske organizacije invalida rada ta-ko|e je mogao da se nabavlja ugalj i on se sada isporu~uje, ali ima problema saprevozom. Svetozar Bo`inovi}, predsednik ka`e da }e ve} u novembru za svoje ~la-nove po~eti da upisuju koli~ine za narednu godinu.

Prvi efekti uskoro vidljiviPrvi efekti novog sistema drena`e na „Drmnu“ bi}e uskoro vidljivi jer }e se jalovi-na sa prvog sistema odlagati preko objekta koji je kompletno prekriven iberlau-fom i geotekstilom. Zato je planirano i uspostavljanje sistema nadzora, kojim }ese pratiti funkcionisanje drena`nog sistema, dinamika isu{ivanja terena i ukupniefekti. Na realizaciji projekta bili su anga`ovani „Autotransport“ iz Kostolca i „Nov-kol“ iz Beograda.

Na prostoru odtri hektaraura|eno je 700bu{otina,ukupne du`ine7.700 metara

Prodaja uglja ne posustaje

Ko zakasni skuplje pla}a:Ogrevno drvo na stovari{tu

Na ovom prostoru odlaga}ese nove koli~ine jalovine

Izrada bu{otina za {ljunak

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 . brani~evo

Osnovni sud u Velikom Gradi{tu izrekao prvostepene presude protiv ~etvoro optu`enih za utapanje bra}e iz Ra~e

Po dve godine zatvora za vlasnike pedalina

Veliko Gradi{te - Osnovni sud u Veli-kom Gradi{tu izrekao je prvostepenepresude protiv ~etvoro optu`enih zautapanje dvojice bra}e iz Ra~e, Stefana(14) i Nikole (13) Petrovi}a, koje se do-godilo 11. septembra pro{le godine naSrebrnom jezeru. Direktor Osnovne{kole „Kara|or|e“ iz Ra~e, Zoran Jova-novi}, osu|en je na godinu dana ku}-nog zatvora, a na isti toliko osu|en je i{kolski trener Milo{ Gaji}. Po dve godi-ne zatvora dobili su vlasnici pedalina izNi{a, Milanka i Dragan Stankovi}.

Oni su optu`eni za te{ko delo pro-tiv op{te bezbednosti, za koje zakonpropisuje kaznu od jedne do osam go-dina zatvora. Po{to budu dobili pisaniotpravak presude, sve strane u ovompostupku imaju pravo podno{enja`albe. Direktor {kole i {kolski trenerbili su optu`eni jer nisu vodili ra~unao bezbednosti osnovaca koje su dove-li na fudbalsku utakmicu u VelikoGradi{te, a supru`nici iz Ni{a jer supedaline iznajmili maloletnicima bez

pratnje odraslih i jer im nisu dali za-{titne prsluke.

Bra}a Stefan i Nikola stradali sukad su, sa jo{ ~etiri druga, iznajmili pe-dalinu i otisnuli se na Srebrno jezero,

iako su bili nepliva~i. U jednom tre-nutku, Stefan je skliznuo u vodu, pa jeNikola sko~io za njim da mu pomog-ne, ali su ubrzo nestali u jezeru. Za nji-ma je sko~io jedan njihov drug, poku-{avaju}i da ih spase, ali u tome nije us-peo. Istog dana kada se desila tragedi-ja, ronioci @andarmerije izvukli su nji-hova tela iz jezera i predali roditeljima.

Osnovno javno tu`ila{tvo u Veli-kom Gradi{tu za sve optu`ene tra`iloje kaznu od najmanje dve godine za-tvora. Po{to su svi osu|eni na bla`ekazne, tu`ila{tvo je najavilo podno{e-nje albe. M. Veljkovi}

Crveni krst edukuje decu za pru`anje pomo}i ugro`enima

Prva pomo} se u~i od malih noguPo`arevac - Prakti~nim demonstrira-njem ve{tina pomo}i ugro`enima, najavnim ~asom u dvori{tu Osnovne{kole „Dositej Obradovi}“, po`areva~-ki Crveni krst obele`io me|unarodniDan prve pomo}i.

U~enici tre}eg razreda {kole doma-}ina demonstrirali su upotrebu trouglemarame dok je obu~ena ekipa prve po-mo}i Crvenog krsta Po`arevac, koju ~i-ne |aci Medicinske {kole, izvela poka-znu ve`bu u skladu sa ovogodi{njomtemom „Nezgode u ku}i - kako postu-piti i pru`iti prvu pomo}“. Ina~e, ovaekipa Medicinske {kole je osvojila dru-go mesto na me|uregionalnom i plasi-rala se na dr`avno takmi~enje koje seodr`ava 30. septembra na Rudniku.

- Godi{nje 14 miliona ljudi pro|eobuku iz prve pomo}i i nau~i one bitnestvari iz prve pomo}i kroz organizacijeCrvenog krsta. Prva pomo} je postala

simbol ove organizacije. Javnim ~asom`elimo da podignemo svest o mogu}imopasnostima sa kojima se svi mogu su-o~iti u svom svakodnevnom okru`enju,kao i jednostavnim koracima koje mo-gu preduzeti kako bi pomogli sebi ili~lanu porodice“, rekao je Sa{a Obrado-vi}, sekretar Crvenog krsta Po`arevac.

Projektom Crvenog krsta iz pro{legodine „Sigurnije {kole i otpornije za-jednice“ obuhva}ena su deca od prvogdo ~etvrtog razreda, jedna od tema je iprevencija povreda u ku}i i na~iniukazivanja prve pomo}i kako bi se ta-kvi slu~ajevi predupredili.

- U Crvenom krstu `elimo {to vi{eljudi da obu~imo. Pove}anjem zdrav-stvene kulture, na{a dru{tvena zajed-nica je i bezbednija i otpornija, ali ispremnija za neke nezgode koje semogu dogoditi u savremenom dobu,podvukao je Obradovi}. Z. V.

Direktoru O[„Kara|or|e“ i{kolskom treneru izRa~e odre|eno pogodinu danaku}nog zatvora

De~aci Stefan (14) iNikola (13) udavilisu se kad su sapedaline pali uSrebrno jezero, jersu obojica bilinepliva~i

Te{ka nesre}a u centru kod zelene pijace

Pokosio `enu na pe{a~kom prelazuPo`arevac - U centru Po`arevca u ponedeljak, oko 12 sati, putni~ki auto oborioje enu na pe{a~kom prelazu, zbog ~ega je ona kolima Hitne pomo}i ubrzo pre-ba~ena u gradsku Op{tu bolnicu. Do ove nesre}e do{lo je u [umadijskoj ulici,kod zelene pijace, u trenutku kad je ena poku{avala da pre|e pe{a~ki prelaz.

- Video sam kako se `ena dvoumi da li da pre|e ili ne. Ona je prvo po{la na-pred, pa nazad, pa onda opet napred i tad je voza~ udario u nju i oborio je na as-falt. rekao nam je jedan od pija~nih prodavaca.

Od siline udara auta, francuskih registarskih tablica, `ena je pala i glavomudarila o beton. Ona je ubrzo preneta u bolnicu, a voza~ je ostao na licu mesta ka-ko bi dao izjavu policajcima koji su vr{ili uvi|aj. M. V.

Sudar traktora i automobila izme|u sti{kih sela

Voza~i imali veliku sre}uKurja~e - Nesvakida{nja saobra}ajni udes dogodio se kadaje do{lo do sudara automobila i traktora na putu izme|usti{kih sela Majilovac i Kurja~e. Automobil kojim je up-ravljala devojka kretao se ka Majilovcu i udario u traktorkoji je i{ao u suprotnom smeru. Sre}om, devojka koja jevozila automobil i voza~ traktora, pro{li su sa lak{impovredama. Fotografije sa lica mesta, sticajem okolnosti,snimili su reporteri regionalne SAT televizije. Z. V.

Po`arevac - Policija je jednog mladi}aosumnji~enog za neovla{}enu proiz-vodnju i stavljanje u promet opojnihdroga uhapsila u Po`arevcu, a drugogu Petrovcu na Mlavi.

Pripadnici Ministarstva unutra{njihposlova u Po`arevcu uhapsili su M. [.(1988) iz Smedereva, zbog postojanjasumnje da je izvr{io krivi~no delo neo-vla{}ena proizvodnja i stavljanje u pro-

met opojnih droga. Prilikom pregledavozila osumnji~enog, policijski slu`be-nici su prona{li tri kesice sa 402,4 gra-ma sasu{ene biljne materije nalik namarihuanu. Osumnji~eni je, uz krivi~-nu prijavu, u zakonskom roku privedenVi{em javnom tu`ila{tvu u Po`arevcu.

Tako|e, zbog sumnji da je po~inioisto krivi~no delo, policija je uhapsila iD. B. (1976) iz okoline Petrovca naMlavi. Pretresom njegovog stana i dru-gih prostorija, prona|eno je 225,5 gra-ma sasu{enih listova biljne materijenalik na marihuanu, kesica sa 70,5 gra-ma pra{kaste supstance za koju sesumnja da je „spid“, vi{e komada ta-bleta „ekstazija“, vagica za preciznomerenje i ve}a koli~inu novca za koji sesumnja da je ste~en prodajom droge.Osumnji~eni je, uz krivi~nu prijavu, uzakonskom roku, tako|e priveden Vi-{em javnom tu`ila{tvu u Po`arevcu.

Z. V.

Hap{enja zbog narkotika

Policija prethodne sedmice kaznila ~ak 565 voza~a

Vozio sa 2,64 promila alkoholaPo`arevac - Na podru~iju koje pokriva Policijska uprava Po`arevac evidentirano je 10 sao-bra}ajnih nesre}a. U ovim nesre}ama tri lica su zadobile te{ke telesne povrede, dok je ~etiri li-ca lak{e povre|eno. Saobra}ajna policija je zbog upravljanja vozilom pod dejstvom alkohola izsaobra}aja isklju~ila {est voza~a. Kod jednog voza~a izmereno je ~ak 2,64 promila alkohola ukrvi. Policija je podnela i 117 zahteva za pokretanje prekr{ajnog postupka. Tako|e, pripadnicisaobra}ajne policije su izdali 565 prekr{ajnih naloga uglavnom zbog neprilago|ene brzine.

Z. V.

Ronioci na mestu nesre}e na Srebrnom jezeru

Mesto nesre}e

Javni ~as u dvori{tu O[„Dositej Obradovi}“

Foto:

SAT t

eleviz

ija

VIII p e t a k , 1 5 . s e p t e m b a r 2 0 1 7 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Marko Veljkovi}, Slavi{a Radovanovi}, mr Veli{a Joksimovi}, Slavomir Lazarevi}, dr Relja Petkovi},

Miodrag Lazarevi}, mr Miroljub Manojlovi}, Dragana Stanisavljevi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Humanitarna izlo`ba u galeriji Milene Pavlovi} Barili

Poezija Mileninih bojaPo`arevac - U izlo`benom prostoru Ga-lerije Milene Pavlovi} Barili u Po`arevcuorganizovana je dodela nagrada u~esni-cima kolonije pod nazivom „Poezija

Mileninih boja“, koja je spovedena uokviru prate}ih manifestacija 54. Ljubi-~evskih konji~kih igara, a novac od pro-daje slika namenjen je u humane svrhe.

U{esnici likovne kolonije bili su li-

kovni stvaraoci ULIS-a „Milena Pavlo-vi} Barili“, mali{ani iz Pred{kolskeustanove „Ljubica Vrebalov“ u pratnjivaspita~ice Marije ^erkez i u~enici

osnovnih i srednjih {kola sa teritorijegrada Po`arevca. Prilikom obra}anjaposetiocima i stvaraocima, LjiljanaDabi} v. d.. upravitelja Fondacije Mi-lenin dom, je rekla kako i ova likovna

kolonija pokazuje da grad ima talen-tovane dece i da su nastala dela bilamotivisana radom i `ivotom na{e ve-like umetnice Milene Pavlovi} Barili.

*@iri je doneo odluku da nagradi trirada iz PU „Ljubica Vrebalov“: SaruNikolov za osvojeno prvo mesto, Ni-koliju Stanojevi} za drugo i Ninu Pe-trovi} za tre}e mesto. U~enike O[„Dositej Obradovi}“ Po`arevac, VukaMilovanovi}a za svojeno prvo mesto,Milicu Rajkovi} za drugo i Sofiju Sto-jadinovi} za tre}e mesto. @iri je nagra-dio i u~enike srednjih {kola i to IvanuCani} iz Medicinske {kole za osvojenoprvo mesto, Jelenu Milisavljevi} izMedicinske {kole i Nevenu @ivanovi}iz Politehni~ke {kole za drugo mestokao i Teodoru Den~i} iz Medicinske{kole i Ivana Stoki}a iz Politehni~ke{kole Kostolac za tre}e mesto.

U okviru Kolonije, Udru`enje likov-nih umetnika „Milena Pavlovi} Barili“realizovalo je i deo humanitarnog pro-jekta „Po`arevac u srcu“. Izlo`ba delanamenjenih prodaji u humane svrhebi}e organizovana 19. septembra u po-`areva~kom Centru za kulturu. a po-tom i aukcija 28. septembra. Z. V.

U toku je me|unarodni simpozijum na temu cirkulacije anti~kog novca

Stigli nau~nici iz 11 presti`nih muzejaKostolac - Arheolo{ki institut iz Beo-grada i Arheolo{ki park Viminacijumorganizovali su me|unarodni simpo-zijum sa temom „Cirkulacija anti~kognovca na teritoriji jugoisto~ne Evrope“(Circulation of The Antique Coins inSoutheastern Europe) u prostorijamaDomus Scientarium u okviru Arheo-lo{kog parka Viminacijum od 14. do18. septembra.

Tokom trajanja ovog nau~nog skupasvoje referate prezentuju nau~nici, pro-fesori univerziteta i kustosi presti`nihmuzeja iz 11 evropskih zemalja. Budu}ida je analiza nalaza anti~kog novca zna-~ajna za prou~avanje monetarne cirku-lacije, a time i za istra`ivanje politi~ke iekonomske istorije, u ve}ini evropskihdr`ava odvijaju se istra`iva~ki projekti~iji je cilj dokumentovanje svih poznatihnalaza anti~kog novca. Istra`ivanja uoblasti cirkulacije anti~kog novca do`i-vela su veliki razvoj u humanisti~kimnaukama poslednjih decenija.

Eminentni stru~njaci iz evropskihzemalja i Srbije diskutova}e na Simpo-zijumu o razli~itim pristupima prou-~avanju cirkulacije anti~kog novca,bavi}e se analizom cirkulacije i mone-tarnim krizama, povezano{}u kovni-ca i cirkulacije novca na velikim uda-ljenostima, ekonomijom i kovanjemna podru~ju jugoisto~ne Evrope, kao iprezentacijom projekata iz ove oblastii mogu}nostima njihovog {irenja i po-vezivanja.

Posebna pa`nja na Simpozijumu bi-}e posve}ena kovnicama provincijalnogi imperijalnog novca koje su radile u Vi-minacijumu tokom 3. veka. U ovomkontekstu uprili~ena je i izlo`ba Provin-cial and Imperial Mint in Viminacijum,autora Bojane Bori}-Bre{kovi} i Mirja-ne Vojvode, ~ije otvaranje je predvi|e-no za 15. septembar. Nau~ni skup naViminacijumu podr`alo je Ministarstvoprosvete, nauke i tehnolo{kog razvojaRepublike Srbije. Z. V.

Beograd - Beogradskoj publici jeu Ruskom domu predstavljenamonodrama „Milena Pavlovi}-Barili - Po`arevac odjekuje u me-ni“, a predstava je izvedena povo-dom 65 godina od otvaranja gale-rije znamenite umetnice i pesni-kinje u njenom zavi~ajnom graduPo`arevcu.

Monodramu je re`irala Dra-gana Stojanovi}, ~lan Udru`enjapozori{nih i filmskih umetnikaBrani~evskog okruga grada Po-`arevca, sa kojim Ruski dom ve-zuje dugogodi{nja uspe{na sa-radnja u oblasti kulture, obrazo-vanja i turizma.

Dragana Stojanovi}, koja jenastupila u ulozi glavne junaki-nje drame, „o`ivela“ je dubokoemotivnu prepisku Milene Barili i nje-nih roditelja: Danice Pavlovi}, potom-ka dinastije Kara|or|evi} i Bruna Ba-

rilija, poznatog italijanskog kompozi-tora. Predstava, zami{ljena kao nizkratkih epizoda, predstavila je publici

`ivot ove nesvakida{nje umetnice pu-ne uspona i padova, strepnji i nerazu-mevanja. Z. V.

Oma` ~uvenoj slikarki u Beogradu

Ba~ka Topola - Novica Savi}, poznatinovinar dopisni{tva RTS u Po`arevcu,vi{e puta ve} nagra|ivan presti`nimnagradama za profesionalno anga`o-vanje, dobitnik je jo{ jednog specijal-nog priznanja za poseban kvalitet au-torskog rada na temu „Lepota razli~i-tosti“ na osmom Festivalu autorskogfilma zemalja Podunavskog regiona –PROFEST, odr`anog u Ba~koj Topoli.

Savi}u je nagrada pripala za doku-mentarni film „242 metra `ivota“ ukonkurenciji od preko 150 radova iz14 zemalja. Osim Novice Savi}a na-gra|eno je jo{ ~etvoro novinara RTS

TV Beograd: Danici Miri} iz Vranjapripala je tre}a nagrada, DragoslavuGogi}u iz Kru{evca druga, a Jeleni Bo-`ovi} iz U`ica i Tatjani Soldatovi} Ma-nojlovi} dobile su specijalna priznanja.

Film Novice Savi}a „242 metra `i-vota“ ve} je osvajao nagrade na broj-nim doma}im i me|unarodnim festi-valima, a govori o ivotu Divne Kraji}iz Kobilja kod Po`arevca, koja je 40 go-dina provela u Austriji, a onda je nasala{u svog pokojnog strica, koji joj jeostavio imanje, u znak zahvalnosti or-ganizovala pomen za njega na koji jepozvala ~itavo selo. Z. V.

Novica Savi} dobitnik jo{ jednog specijalnog priznanja

Laureat na „Lepoti razli~itosti“

Tre}a smotra „[tap i kanap“ od 20. do 23. septembra

Festival za “prisilno” {tedljiveVeliko Gradi{te - Tre}i festival amaterskihpozori{ta simboli~nog naziva „[tap i ka-nap“, po{to se predstave pripremaju i izvo-de upravo u takvim okolnostima, bi}e odr-`an po tre}i put u Velikom Gradi{tu od 20.do 23. Septembra. Varo{ pored Dunava bi-}e doma}in brojnim ljubiteljima pozori{neumetnosti, a mesto doga|anja bi}e scenaKulturnog centra koji je i organizator Festi-vala. U~estvuju pozori{ta koja su ulo`ilaminimalna sredstva u svoje projekte. Popu-larni [IK je manifestacija takmi~arskog ka-raktera sa vrednovanjem i rangiranjempredstava, a najboljima }e biti uru~ene sli-kovite i nesvakida{nje nagrade. Z. V.

Petrovac na Mlavi - Popularna izlo`bakojom se afirmi{e pravilno izra`avanjena srpskom jeziku, u okviru kampanjekoju su podr`ale mnoge javne li~nosti,otvorena je i u Petrovcu na Mlavi. Naime,prepuna Narodna biblioteka „\ura Jak-{i}“ obele ila je Me|unarodni dan pisme-nosti, otvaranjem izlo`be „Negujmo srp-ski jezik“ koju }e posetioci mo}i da pogle-

daju do 21. septembra. Izlo`bu je otvori-la direktorka biblioteke Jadranka Grbino-vi}, a prvi posetioci bili su u~enici petograzreda Osnovne {kole „Bata Buli}“. Po-red plakata koji su posve}eni jezi~kim ne-doumicama i gre{kama sa kojima se su-sre}emo u svakodnevnoj komunikaciji,prikazani su i spotovi koji prate akciju„Negujmo srpski jezik“. Z. V.

Biblioteka „\ura Jak{i}“ obele`ila Me|unarodni dan pismenosti

Izlo`ba „Negujmo srpski jezik“

Nagra|eni i u~enici srednjih {kola

Posebna pa`nja bi}e posve}ena kovnicama u Viminacijumu

Novinar RTS-a iz Po`arevca sa tako|e nagra|enim koleginicima