MATURSKI RAD IZ

RAČUNOVODSTVA

Oblast: Utvrđivanje poslovnog rezultataTeme:

1. Utvrđivanje poslovnog rezultata proizvodnog preduzeća2. Utvrđivanje poslovnog rezultata trgovinskog preduzeća3. Utvrđivanje poslovnog rezultata banke

Profesor: Učenik:

1

Sadržaj:

1. Pojam poslovnog rezultata…………………………………………………………31.1. Pojam poslovnog rezultata.................................................................................31.2. Oblici poslovnog rezultata.................................................................................3

2. Struktura poslovnog rezultata....................................................................................53. Bilans uspeha.............................................................................................................5

3.1.Rashodi ...............................................................................................................63.1.1. Poslovni rashodi.........................................................................................63.1.2. Finansijski rashodi......................................................................................73.1.3. neposlovni vanredni rashodi.......................................................................83.1.4. Rashodi banaka…………………………………………………………..8

3.2.Prihodi…………………………………………………………………………..93.2.1. Poslovni prihodi…………………………………………………………..93.2.2. Finansijski, neposlovni I vanredni prihodi……………………………….9

4. Periodični godišnji obračun ………………………………………………………144.1. Periodični obračun…………………………………………………………….144.2.Godišnji obračun……………………………………………………………….14

4.2.1. Bilans stanja……………………………………………………………...164.2.2. Bilans uspeha…………………………………………………………….194.2.3. Dodatni računovodstveni izveštaj – Aneks………………………………194.2.4. Bilans stanja banke………………………………………………………214.2.5. Izveštaj novčanih tokova…………………………………………………254.2.6. Bilans uspeha banke……………………………………………………..274.2.7. Bilans tokova gotovine…………………………………………………..284.2.8. Izveštaj o promenama na kapitalu kod banaka..........................................284.2.9. Napomeneuz finansijske izveštaje............................................................284.2.10. Izveštaj o poslovanju..............................................................................29

5. Knjiženje utvrđenog rezultata..................................................................................306. Literatura..................................................................................................................317. Prilog .......................................................................................................................32

2

1. POJAM POSLOVNOG REZULTATA

1.1. Pojam poslovnog rezulta

U teoriji i dosadašnjoj praksi postoje različite definicije i oblici ovog pojma, poslovni rezultat u suštini predstavlja uspeh poslovanja preduzeća iskazan novčanim merilom.

Upoređivanjem prihoda i rashoda dolazimo do finansijskog rezultata posebno za svaku vrstu prihoda i rashoda. Ako su prihodi veći od rashoda, onda je finansijski rezultat pozitivan – predstavlja dobitak, i obrnuto , ako su rashodi veći od prihoda po vrstama prihoda i rasoda finansijski rezultat je negativan – predstavlja gubitak.

Prema računovodstvenim propisima preduzeće utvrđuje neto dobitak u visini razlike između utvđenog dobitka i poreza na dobitak. Ukoliko je utvđena dobit pre oporezivanja nedovolja za poreze i doprinose, preduzeće utvrđuje neto gubitak u visini razlike između iznosa poreza i utvđenog dobitka. Ako je preduzeće pre oprezivanja utvrdilo gubitak, tada se za iznos poreza na dobit uvećava gubitak, tako da je neto gubitak utvđen u iznosu od gubitka pre oporezivanja.

1.2. Oblici poslovnog rezultata

Oblici poslovnog rezultata, prema računovodstvenim propisima su sledeći:

- Bruto rezultat- Neto rezultat- Rezultat iz poslovanja- Rezultat finansiranja- Vanredni rezultat- Revalorizacioni rezultat

Svaki od navedenih oblika rezultata može biti pozitivan (dobitak) ili negativan (gubitak).

3

Bruto rezultatNajširi oblik poslovnog rezultat je bruto dobit (BD) i ona predstavlja razliku između ukupnog prihoda (UP) i ukupnih rashoda ( UR) odnosno: UP-UR = BD

Neto rezultat Do neto dobiti (ND) preduzeće i banka dolazi kada od bruto dobiti oduzme, odnosno plati iztnos obračunatih poreza i doprinosa (zakonske obaveze (ZO) BD-ZO=ND

Za preduzeća

Neto dobitak se raspoređuje: - Na udeo po osnovu rada – zaposlenih u preduzeću - Na udeo po osnovu kapitala za:

Povećanje kapitala Povećanje uloga Naknade ulagačima

Za banke:

Deo za rezerve banke Deo koji se raspoređuje na osnivače (akcionare) Deo koji se može ulagati u druge fondove banke

- Na neraspoređeni dobitak - pozitivna razlika između neto dobitka i raspodele neto dobitka za udeo po osnovu rada i udeo po osnovu kapitala.

Gubitak Gubitak preduzeća i banaka je negativni poslovni rezulčtat koji nastaje kada je ukupan prihod nedovoljan za pokriće njegovih ukupnih rashoda (UR) u obračunskom periodu.UR›UP= gubitak

Raspopdela neto dobitiOstvarena neto dobit može se raspodeliti na deo za povećanje uloga,deo naknade ulagačima (dididende), deo za rezerve i na deo za plate.

Pokriće gubitka

4

Ukoliko preduzeće ostvari gubitak on se može pokriti dotaciom, otpisom potraživanja poverilaca, smanjenjem nenormalnog kapitala (rezervi), smanjenjem sopstvenog kapitala.

Ukoliko banka ostvari gubitak smanjuju se njeni trajni izvori, i to prvo rezerve banke, a zatim osnivački kapital banke.

Neraspoređeni dobitak i gubitakNeraspoređeni dobitak se kod izrade računovodstvenog iskaza bilansa stanja unosi u pasivu, a neraspoređeni gubitak u aktivu.

2. STRUKTURA POSLOVNOG REZULTATA

Povezana je sa nalogom zaknjiženje i sledi odmah iza njega.

Strukura poslovnog rezultata sadrži:Datum – vremenski period na koji se odnosi, naziv preduzeća i kolone naziv, iznos i indeks. U koloni naziv možemo da uočimo sve neto poslovne prihode i poslovne rashode u koje spadaju:

Materijalni troškovi Amortizacija Nematerijalni troškovi Vanredni i revalorizacioni prihod Vanredni i revalorizacioni rashod Vanredni i revalorizacioni dobitak/gubitak Bruto zarade – finansijski rashodi Poslovni dobitak / gubitak – finansijski dobitak / gubitak Finansijski prihodi Finansijski rashodi

U sadržaju se još nalazi datum knjiženja kao i ukupan dobitak ili gubitak koji je nastao usled dobrog ili pak lošeg poslovanja preduzeća ili banke.

3. BILANS USPEHA

Bilans uspeha je prikaz finansijskog rada i poslovanja kroz odnose rashoda i prihoda. Od ostvarenog rada i poslovanja (preduzeća i banaka) odnosno ostvarenog finansijskog

5

rezultata zavisi finansijka situacija, bonitet i efikasnost poslovanja u celini. Bilans uspeha je prikaz utvrđivanja i raspoređivanja dobitka.

Za razliku od bilansa stanja gde je u prvom planu prikaz stanja sredstava i izvora sredstava, kod bilansa uspeha u prvom planu je prikaz kretanja rashoda i prihoda. Bilans uspeha takođe se podnosi na zvaničnoj propisanoj šemi, a sastavlja se na osnovu podataka sa konta klase 5,6 i 7(dok se za banke koriste konta klase 6, 7, 8), kojima su obuhvaćeni rashodi, prihodi, dobit i njihov raspored. Ovaj bilans koristi se i u kontroli uspešnosti poslovanja preduzeća i banaka.

Za razliku od bilansa stanja koji je realan finansijski izveštaj sastavljen na određeni dan, bilans uspeha je nominalni, obračunski, kumulativni finansijki izveštaj sastavljen za određeni vremenski period.

3.1. Rashodi dovode do smanjenja sopstvenih sredstava i održavaju se na smanjenje kapitala.

Prema Zakonu o računovodstvu, rashodi se dele na:

Poslovni rashodi Finansijski rashodi Neposlopvni i vanredni rashodi

3.1.1. Poslovni rashodi

Poslovne rashode preduzeća čine redovni poslovni rashodi: Troškovi materijala Troškovi zarada Troškovi proizvodnih usluga Troškovi amortizacije Nematerijalni troškovi

Oni neposredno utiču na ispravnost obračunskog rezultata preduzeća. Zbog toga je neophodno istovremeno obuhvatanje poslovnih rashoda po vrstama, mestima nastanka i nosiocima. Prema Zakonu o računovodstvu poslovni rashodi su jednaki ukupnim troškovima poslovnog procesa u konkretnom izveštajnom periodu. Oni treba da budu obuhvaćeni u periodu trošenja činilaca poslovnog procesa, nezavisno od toga kada plaćanje po tom osnovu nastaje (zbog toga se koriste konta vremenska razgraničenja).

6

Troškovi materijala predstavljaju evidenciju nabavke materijala, trošenje materijala za izradu, troškove ostalog (režijskog) materijala i troškove goriva.

Troškovi zarada, zarade radnika (ranije lični dohodak) u suštini je novčani iznos koji radnik dobija za svoj rad u proizvodnji ili obavljajući druge poslove. Merila za raspodelu zarada radnika regulisana su opštim i pojedinačnim kolektivnim ugovorima o određivanju zarada zaposlenih.Visina zarade svakog radnika zavisi od rezultata koji je radnik ostvario na svom radnom mestu, od rezultata rada organizacine jedinice u kojoj radi i od rezultata rada u celini. Radniku se obračunava zarada prema uloženom radu u bruto iznosu, a isplaćuje mu se neto zarada ( bruto-porezi i doprinosi) i to svakog meseca. Radnik u izvesnim slučajevima ima prava na isplatu naknade zarada (pr. Državni praznici, godišnji odmor, plćeno odsustvo, bolovanje do određenog broja dana).Neto zaradu radnik koristi za svoju ličnu potrošnju, dok doprinosi i porezi koji se obračunavaju iz zarada, obezbeđuju radniku socijalnu, kulturnu i opšte društvenu sigurnost. Porezi i doprinosi su utvrđeni Zakonom i raznim odlukama (pr: penzijsko i invalidsko osiguranje, osnovna zdravsvena zaštita, socijalna sigurnost radnika.

Postoje:

- Radna lista radnika u koju se unose svi podaci o ostvarenim rezultatima rada radnika, zaradi radnika po osnovu tekućeg rada naknadama zaradama i to za svakog radnika.- Isplatna lista zarada se sastavlja na osnovu radnih lista radnika svakog meseca i predstavlja osnovni dokument za obrečun kako za neto zarada tako isvih poreza i doprinosa iz zarada kao i svih obustava ( sudskih i administrativnih zabrana). - Amortizacija je trošak osnovnog sredstva. Obično se amortizacija obračunava godišnje, odnosno mesečno po propisanoj stopi amortizacije posebno za opremu, aposebno za građevinske objekte. Preduzeća moraju da izdvoje sredstva amortizacije na poseban račun po propisanoj stopi amortizacije (GA=nabavna vrednost x stopa amortizacije, MA= GA/12).- Nematerijalni troškovi su:Naknade troškova radnicima (dnevnice, troškovi zarada i terenski dodoaci).Naknade za odvojen život od porodice i drugi trškovi koji su radnici imali obavljajući poslove za svoje preduzeće.Reprezentacije i premije osiguranja.Evidentiraju se na kontima klase 5, grupe 51-55.

3.1.2. Finansijski rashodi

7

Finansijski rashodi nastaju po osnovu finansijskih transakcija: Kamata Kursnih razlika Otpisa dugoročnih finansijskih plasmana

Evidentiraju se na kontima klase 5, grupe 56.

3.1.3. Neposlovni vanredni rashodi

Neposlovni vanredni rashodi predstavljaju rashode koji nisu u vezi sa redovnim ili uobičajnim poslovnim procesima, a javljajuse povremeno i zato se tretiraju kao vanredni. U njih spadaju:

Manjak materijala Manjak robe Plaćene kazne Otpis potraživanja...

Rashodi - troškovi koji se najčešće javljaju prilikom poslovanja preduzeća su:Rashodi direktnog materijala i robe koji se nalazi na kontima:

501-nabavna vrednost prodate robe

511- troškovi materijala za izradu

Drugi osnovni rashodi koji se nalaze nakontima:

512- troškovi ostalog materijala

513-troškovi goriva i energije

520-troškovi zarada

3.1.4. Rashode banaka čine rashodi:

Rashodi kamata Rashodi naknada Troškovi zarada. Naknada zarada i ostali lični rashodi Drugi troškovi poslovanja Rashodi indirektnog otpisa plasmana i rezervisanja za dugoročne rizike

8

Ostali vanredni rashodi Rashodi od promene vrednosti sredstava i obaveza

Rashodi - troškovi koji se najčešće javljaju prilikom poslovanja banke su:600 – rashodi kamata od zavisnih i povezanih banaka630 – troškovi neto zarada633 – troškovi doprinosa na zarade i naknade zarada642 – troškovi amortizacije643 – nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa)666 – ostali rashodi

3.2. Prihodi dovode do povećanja sopstvenih sredstava i odražaju se na povećanje kapitala. U okviru bilansa uspeha prihodi su, kao i rasodi svrstani u četiri grupe:

Poslovni prihodi Finansijski prihodi Neposlovni prihodi Vanredni prihodi

Za njihovu evidenciju u preduzeću predviđena su konta klase 6, grupe 61-65

3.2.1. Poslovni prihodi

Poslovne prihode čine prihodi od prodaje proizvoda i usluga, prihodi od subvencija, dotacija, prihodi od doprinosa, kirije, članarine...Postoje metode ukupnih troškova u bilansiranju i iskazivanju uspeha koje su Zakonom propisane. Prema metodu u bilansu uspeha su kao rashodi obuhvaćeni svi poslovni rashodi tj. troškovi.

3.2.2. Finansijski, neposlovni i vanredni prihodi

Prihodi koji proističu iz finansijskih transakcija (primer: prihodi od kamata i pozitivnih kursnih razlika, iskazuju se u bilansu uspeha posebnim podbilansom, a obuhvataju knjigovodstvenu evidenciju na kontima klase 6, grupi 66.

9

Neposlovni i vanredni prihodi, nastaju od prodaje nematerijalnih i dugoročnih ulaganja, zatim viškovi, prihodi iz ranijih godina i sl. Kao i rashodi u bilansu uspeha iskazani su posebnim podbilansom, a u knjigovodsvenoj evidenciji obuhvaćeni su klasom 6.

Prihodi koji se javljaju prilikom poslovanja su :

Poslovni prihodi:

600-prihodi od prodaje robe povezanim pravnim licima

601-prihodi od prodaje robe na domaćem tržištu

602- prihodi od prodaje robe na inostranom tržištu

611-prihodi od prodaje proizvoda i usluga na domaćem tržištu

612-prihodi od prodaje proizvoda i usluga na inostranom tržištu

Za njihovu evidenciju u bankama predviđena su konta klase 7, grupe 70-77

700 – prihodi od kamata od zavisnih i povezanih banaka710 – naknade za bankarske usluge 760 – naplaćena otpisana potraživanja764 – viškovi770 – prihodi od promene vrednosti osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja

Rashodi za preduzueća ( koji se nalaze u klasi 5) pokrivaju se prihodima (klasa 6). Rashodi za banke ( koji se nalaze u klasi 6) pokrivaju se prihodima (klasa 7).

Bilans uspeha sadrži matični broj, šifru delatnosti, naziv preduzeća (zadruge), sedište.

Prilog br. 1 Bilans uspeha preduzeća

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA

10

I Poslovni prihodi Prihodi od prodaje Prihodi od aktiviranja učinaka i robe Povećanje vrednosti zaliha učinaka Smanjenje vrednosti zaliha učinaka Ostali poslovni prihodi

II Poslovni rashodi Nabavna vrednost prodate robe Troškovi materijala Trškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashod Trokovi maortizacije rezervisanja Ostali poslovni rashodi

III Poslovna dobit

IV Poslovni gubitak

V Finansijski prihodi

VI Finansijski rashodi

VII Ostali prihodi

VIII Ostali rashodi

IX Dobit iz redovnog poslovanja

X Gubitak iz redovnog poslovanja

B. VANREDNE STAVKE

I Vanredni prihodi

II Vanredni rashodi

III Dobit po osnovu vanrednih stavki

IV Gubitak po osnovu vanrednih stavki

11

V. DOBIT PRE OPREZIVANJA

G. GUBITAK PRE OPREZIVANJA

D. POREZ NA DOBIT

Đ. NETO DOBITAK

E. NETO GUBITAK

Prilog br. 2 Bilans uspeha banke

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA

I Finansijski prihodi i rashodi Prihodi od kamata Rashodi kamata

II Neto prihodi od kamata

III Neto rashodi kamata Prihodi od naknada Drugi prihodi Drugi rashodi

IV Dobitak iz poslova finansiranja

V Gubitak iz poslova finansiranja

VI Prihodi operativnog poslovanja Prihodi od ukidanja neiskorišćenog rezervisanja Ostali operativni prihodi

VII Rashodi operativnog poslovanja Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi Drugi troškovi poslovanja Rashodi indirektnog otpisa plasmana i rezervisanja za dugoročne rizike

VIII Poslovni dobitak

IX Poslovni gubitak

12

B. NEPOSLOVNI I VANREDNI PRIHODI I RASHODI

I Neposlovni i vanredni prihodi Naplaćena otpisana potraživanja Ostali i vanredni prihodi

II Neposlovni i vanredni rashodi Otpis nenaplativih potraživanja Ostali neposlovni i vanredni rashodi

III Neposlovni i vanredni dobitak

IV Neposlovni i vanredni gubitak

G. BRUTO REZULTAT BANKE

I Bruto gubitak

II Bruto gubitak

D. DOBITAK ILI GUBITAK

I Dobitak

II Gubitak

Đ. POREZI I DOPRINOSI IZ DOBITKA

E. NETO REZULTAT BANKE

I Neto dobitak

II Neto gubitak posle pokrića obračunatog poreza i doprinosa iz dobitka

III Neto gubitak

13

4. PERIODIČNI I GODIŠNJIU OBRAČUN

4.1. Periodični obračun

Za interne potrebe, preduzeće kao i banka najčešće sastavlja periodične izveštaje. Pored periodičnog izveštaja postoje još i mesečni, dvomesečni i tromesečni obračuni koji se ređe koriste od periodičnih.

Prema važećim propisima, periodični obračun se sastavlja polugodišnje – na dan 30.juna. Obračun se iskazuje na propisanim obrascima i dostavlja se najkasnije do 30 -og sledećeg meseca. Sastavlja se na osnovu knjigovodstvenih podataka.

Zakon takođe predviđa da preduzeće (banka) može da ( za svoje potrebe) sastavlja periodične obračune i za kraće periode od propisanih (obaveznih). Ovakvi obračuni sastavljaju se isti način kao i polugodišnji.

Polugodišnji obračun obuhvata:- Bilans stanja- Bilans uspeha- Dodatni računovodstveni izveštaj – aneks

Ovaj obračun može da sadrži i druge izveštaje, podatke i obračune, koji su u datom trenutku propisani, što zavisi od veličine preduzeća, dok se to kod banaka odražava na veličinu kapitala.

4.2. Godišnji obračun

Godišnji obračunom iskazuje se stanje sredstava, kapitala i obaveza, kao i uspeh poslovanja preduzeća (banke) za poslovnu godinu koja odgovara kalendarskoj godini. Potreba za ovakvim obračunom postoji, pre svega, zbog informisanja vlasnika o postignutim rezultatima rada i radi polaganja računa o korišćenju sredstava. Prema Zakonu o preduzećima, Zakonu o bankama i Zakonu o računovodstvu, sva pravna lica sastavljaju na kraju godišnji obračun, takozvani godišnji račun.

14

Za sastavljanje godišnjeg obračuna značajna je podela preduzeća na velika, srednja i mala. Obaveze prilikom sastavljanja svih obaveza nisu ista preduzeća različite veličine.

Potreba za godišnjim obračunom postoji, pre svega, zbog informisanja o postignutim rezultatima banke, a i radi polaganja računa o korišćenju sredstava.

Izradi godišnjeg računa prethodi niz neophodnih pripremnih radnji. Postupak kojim se utvrđuje stanje imovine, kapitala, obaveza i rezultat (preduzeća i banke) naziva se bilansiranje.

Postupak bilansiranja sastoji se od tri sledeće faze.

Prva faza je za ispitivanje formalne i materijalne ispravnosti knjigovodstvene evidenmcije i ona inventarisanje, zatim sravnjavenje analitičkih evidencijama sa sintetičkom, revalorizaciju konačan obračun amortizacije, otpis osnovnih sredstava zaključivanje konta i sastavljanje izvoda iz poslovnih knjiga – zaključka računa stanja.Obračun rezultata preduzeća i knjigovodstveno evidentiranje njegove raspodele jeste sledeća faza u bilansiranju. Ona se sprovodi na osnovu pripremane podloge, uz primenu Zakonskih i internih propisa, obračun se sastoji iz zaključka računa uspeha.U poslednjoj fazi se sastavljaju određeni izveštaji.

Godišnji obračun prerduzeća obuhvata:

Bilans stanja Bilans uspeha Dodatni računovodstveni iskaz – Aneks Bilans tokova gotovine Izveštaj o poslovanju

Godišnji obračun banke obuhvata:

Bilans stanja Bilans uspeha Izveštaj o novčanim tokovima Izveštaj o promenama na kapitalu Napomene uz finansijske izveštaje

15

Pored ovih, godišnji obračun može da sadrži i druge izveštaje koji se posebno utvrđuju Saveznim i Republičkim propisima. Organ upravljanja preduzeća usvaja godišnji obračun i donosi odluku o tome kao i odluku o raspoređivanju dobiti.Na primer, povezane banke sastavljaju i konsolidovani bilans stanja i konsolidovani bilans uspeha. Kroz godišnji račun, zavisno od toga koji se podaci analiziraju, može se sagledati kompletno poslovanje banke. Skupština banke donosi odluku o usvajanju godišnjeg računa, kao i odluku o raspšoređivanju dobiti ili pokriću gubitka.

4.2.1. Bilans stanja

Bilans stanja se sastavlja na osnovu stavarnog stanja aktive i pasive preduzeća utvrđenog inventarom i predstavlja dvostrani pregled stanja sredstava i izvora sredstava odnosno pregled stanja vrednosti aktive i pasive preduzeća.

U aktivu bilansa stanja se unose poslovna sredstva i to sledećim redom:

1. Osnovna sredstva Obuhvataju: građevinske objekte, mašine, transportna sredstva, poslovni inventar.Čine ih sredstva koja se pri korišćenju postepeno vrednosno troše ne menjajući svoje konkretne oblike. Ona za razliku od obrtnih imaju dug vek trajanja. Nalaze se u kontima u klasama 0, 1 i 2.

2. Obrtna sredstva

U obtna sredstva ulaze novac, materijal nedovršeni proizvodi gotovi proizvodi i potraživanja.Predstavljaju ona sredstva koja u toku poslovanja preduzeća menjaju svoje konkretne oblike i u celini prenose svoju vrednost na sledeći oblik sredstava.Njihov vek trajanja je do 1 godine. Nalaze se u kontnom okviru u klasama 3 i 4.

Poslovna sredstva čine bruto imovinu preduzeća, odnosno aktivu preduzeća. Javljaju se u tri oblika: stvari, prava i novca.Izvori sredstava objašnjavaju poreklo i način pribavljanja sredstava.

Mogu biti: sopstveni i pozajmljeni1) Sopstveni izvori sredstava – kao što su:

Državni, društveni i akcijski kapital, nastaju prilikom osnivanja preduzeća i tokom poslovanja sa sopstvenim sredstvima.

16

2) Pozajmljeni izvori sredstava nastaju onda kada preduzeće nema sopstvena sredstva pa moraju da se zadužuju odnosno preduzeća preuzimaju obaveze koje mogu biti:

- Kratkoročne obaveze – obaveze prema dobavljačima- Dugoročne obaveze – koje se izražavaju u kreditima

Neto imovinu dobijamo kada od bruto imovine oduzmemo obaveze preduzeća. Neto imovima predstavlja kapital preduzeća

Pri unošenju izvora sredstava prvo treba uneti sopstvene izvore sredstava (kapital), potom dugoročne i na kraju kratkoročne obaveze (tzv. Princip sigurnosti).

Aktiva i pasiva u bilansu uvek treba da budu u ravnoteži. Ravnoteža proističe otuda što je i na jednoj i drugoj strani bilansa dato stanje sredstava preduzeća i to na levoj strani po njihovoj nameni ili funkciji koju imaju u preduzeću a na desnoj strani po njihovom poreklu (vlasništvu).

AKTIVA = PASIVA

Bilans stanja sadrži: matični broj, šfiru delatnosti, naziv preduzeća i sedište.Datum 31.12.2008. god. na govori da cse radi o godišnjem obračunu preduzeća.

Kolone : grupa računa, račun, pozicija, oznaka za AOP, iznosi iz predhodne godine (početno stanje), iznos u tekućoj godini (bruto, ispravka vrednosti, neto, 5*6).

Kao što vidimo u prilogu br. 3 bilans stanja se sastoji od:

AKTIVA:

A. STALNA IMOVINA

I. Neulaćeni upisani kapital

II. Nematerijalna ulaganja

III. Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva Nekretnine, postrojenja, oprema Biološka sredstva

17

IV. Dugoročni finansijski plasmani Učešća u kapitalu Ostali dugoročni finansijski plasmani

B. OBRTNA IMOVINA

I. Zalihe

II. Kratkoročna potraživanja, plasmani i gotovina Potraživanja Kratkoročni finansijski plasmani Gotovinski ekvivalenti i gotovina Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgraničenja

III. Odložena poreska sredstva

V. POSLOVNA IMOVINA

G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA

D. UKUPNA AKTIVA

Đ. VANBILANSNA AKTIVA

PASIVA:

A. KAPITAL

I. Osnovi i ostali kapital

II. Neuplaćeni upisani kapital

III. Rezerve

IV. Revalorzacione rezerve

V. Neraspoređena dobit

VI. Gubitak

18

VII. Otkupljene sopstvene akcije

B. REZERVISANJA I OBAVEZE

I. Dugoročna rezervisanja

II. Dugoročne obaveze Dugoročni krediti Ostale dugoročne obaveze

III. Kratkoročne obaveze Kratkoročne finansijske obaveze Obaveze iz poslovanja Obaveze po osnovu na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda Ostale kratkoročne obaveze i pasivna vremenska razgraničenja

IV. Odložene poreske obaveze

V. UKUPNA PASIVA

G. VANBILANSNA PASIVA

Sadrži mesto i datum sastavljanja, potpise lica odgovornog za sastavljanje bilansa i rukovodilaca pravnog lica i pečat.

4.2.2. Bilans uspeha

O bilansu uspeha već je bilo reči u prethodnom delu teksta pod tačkom 3.

4.2.3. Dodatni računovodstveni izveštaj – Aneks

Posebno mesto i prilog završnom računu zauzimaju podaci za predsednika preduzeća, izvršnog direktora i članove upravnog odbora. Prema Zakonu o računovodstvu, propisano je da uz polugodišnji i godišnji račun podnosi i dodatni računovodsveni izveštaj – aneks. On sadrži podatke o korišćenju metoda procenjivanja u bilansu, načinu revalorizacije, metodama i postupcima amortizacije, potraživanjima i obavezama sa podacimao roku dospeća. Dakle, u ovom obrascu se iskazuju podaci i daju objašnjenja neophodna za potpunije prikazivanje rezultata poslovanja.

19

Dodatni računovodstveni izveštaj (ankes) sadrži matični broj, šifru delatnosti, naziv preduzeća (zadruge), sedište.Kolone grupa računa, račun, pozicija, oznake za AOP, iznos iz predhodne iznosi iz predhodne godine (početno stanje), iznos u tekućoj godini (bruto, ispravka vrednosti, neto, 5*6).

Aneks se sastoji od Nematerijalna ulaganja(nabavke u toku godine) Ispravka vrednosti nematerijalnih ulaganja ( u toku godine) Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloških sredstva ( nabavke u toku godine) Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenja, oprema i bioloških sredstava (u toku

godine) Nekretnine, postrojenja, oprema i bioloških sredstva (ukupno) Ispravka vrednosti nekretnina, postrojenja, oprema i bioloških sredstava (ukupno) Potraživanja od kupaca Porez na dodatu vrednost Akontacioni porez na dodatnu vrednost Obaveze iz poslovanja prema dobavljačima ( u toku godine) Obaveze iz poslovanja prema dobavljačima Obaveze za neto zarade i naknade zarada Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog Obaveze za doprinose i naknade zarada na teret zaposlenog Obaveze za porez na dodatu vrednost Obaveze za porez na promet i akcize Obaveze za poreze i carine Troškovi goriva i energije Troškovi poreze i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca Troškovi istraživanja Troškovi amortizacije Troškovi neproizvodnih usluga Troškovi reprezentacije Troškovi premije osiguranja Troškovi platnog prometa Troškovi članarina Troškovi poreza Troškovi doprinosa Ostali nematerijalni troškovi Finansijski rashodi iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima Finansijski rashodi iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima Rashodi kamata

20

Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompezacija i povraćanja poreskih dažbina

Prihodi po osnovu uslovljenih dotacija Finansijski prihodi od matičnih i zavisnih pravnih lica Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica Prihodi od kamata Prosečan broj zaposlenih na osnovu stanja krajem svakog meseca (ceo broj) Broj običnih akcija Broj prioretnih akcija Nominalna vrednost običnih akcija (ukupno) Nominalna vrednost prioritetnih akcija (ukupno)

4.2.4. Bilans stanja bankeBilans stanja banke, kao sastavni deo polugodišnjeg i godišnjeg računa, podnosi se na propisanoj bilansnoj šemi. Bilans stanja sadrži, u stvari, dva podbilansna: poslovnu aktivu i pasivu i vanposlovnu aktuvu i pasivu. Sastavlja se na osnovu konta finansijskog knjigovodstva iz klase 0, 1, 2, 3 (klase aktivnih konta) i klase 4, 5 i 8 (klase pasivnih konta). Prema MRS propisano bilansu stanja se pozicije aktive primenjuje bruto princip, tj. da se odgovarajuće pozicije iskazuju u normalnoj vrednosti, uz istovremeno iskazivanje ispravki vrednosti.Da bi bilans bio upotrebljiva podloga za analitička upoređivanja, u njegovoj šemi su predviđene i kolone za podatke iz prethodne godine.

AKTIVA

A. PLASMANI

I. Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti u din Gotovina i gotovinski ekvivalenti u stranoj valuti Zlato i ostali plemeniti metali

II. Depoziti kod NB i kratkoročne hartije od vrednost koje se mogu refinansirati kod NB

Obavezna rezerva kod NB Hartije od vrednosti NB Ostali kratkoročni depoziti i hartije od vrednosti

21

III. Krediti i plasmani bankama i drugim finansijskim organizacijama Krediti i plasmani u dinarima bankama i drugim finansijskim organizacijama Krediti i plasmani u stranoj valuti bankama i drugim finansijskim organizacijama

IV. Krediti i plasmani komitentima Krediti i plasmani u dinarima komitentima Krediti i plasmani u stranoj valutu komitentima

V. Hartije od vrednost i drugi plasmani namenjeni prodaji Hartije od vrednosti javnog sektora namenjene prodaji Ostale hartije od vrednosti namenjene prodaji Drugi plasmani namenjeni prodaji

B. STALNA SREDSTVA

I. Dugoročna ulaganjau hartije od vrednosti

II. Učešća u kapitalu povezanih pravnih lica

III. Učešća u kapitalu drugih povezanih lica

IV. Nematerijalna ulaganja

V. Osnovna sredstva Zemljište Građevinski objekti Oprema Ostala osnovna sredstva Avansi i osnovna sredstva u pripremi

V. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL

G. SOPSTVENE AKCIJE

D. DRUGA SREDSTVA

Đ. AKTIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

I. Razgraničena potraživanja za obračunate prihode

22

II. Razgraničeni rashodi

III. Ostala aktivna vremenska razgraničenja

E. GUBITAK

I. Gubitak ranijih godina

II. Gubitak tekuće godine

Ž. POSLOVNA AKTIVA

Z. VANPOSLOVNA AKTIVA

I. UKUPNA AKTIVA

PASIVA

A. DEPOZITI I UZETI KREDITI

I. Depoziti i krediti od banaka i drugih finansijskih organizacija Depoziti i krediti u dinarima od banaka i drugih finansijskih organizacija Depoziti i krediti u stranoj valuti od banaka i drugih finansijskih

organizacija

II. Depoziti i krediti od komitenata Depoziti i krediti u dinarima od komitenata Depoziti i krediti u stranoj valuti od komitenata

III. Obaveze za hartije og vrednosti

B. DUGOROČNE OBAVEZE

I. Obaveze iz kredita

II. Obaveze za neto zarade i neto naknade zarada

III. Obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine

23

IV. Ostale obaveze

V. PASIVNA VREMENSKA RAZGRANIČENJA

I. Razgraničene obaveze za obračunate rashode

II. Razgraničeni prihodi

III. Ostala vremenska razgraničenja

I. Pojedinačna rezervisanja

II. Opšta rezervisanja

G. DUGOROČNA REZERVISANJAIII. Rezervisanja za penzije

IV. Odloženi revalorazacioni prihodi

V. Odloženi negativni „ goodwill“

VI. Ostala dugoročna rezervisanja

D. SUBORDINARNE OBAVEZE

Đ. KAPITAL I REZERVE

I. Osnovni kapital Akcijski kapital – obične akcije Akcijski kapital - prioritetne akcije

II. Emisiona premija

III. Revalorizacione rezerve

IV. Rezerve iz dobitka Zakonske rezerve Posebne rezerve Statuirane i druge rezerve

V. Neraspoređeni dobitak

24

Neraspoređeni dobitakl iz ranijih godina Neraspopređeni dobitak tekuće godine

E. POSLOVNA PASIVA

Ž.VANPOSLOVNA PASIVA

Z. UKUPNA PASIVA

4.2.5. Izveštaj novčanih tokova

Bilans novčanih tokova po polugodišnjem i godišnjem računu sastavljaju velika i srednja preduzeća.

U bilansu novčanih tokova iskazuju se novčani tokovi po osnovu poslovne i investicione aktivnosti finansiranja.

Zaključni list kod koga se razlikuje početni saldo od prometa bez početnog salda i sa početnim saldom, omogućava uvid u kvalitet poslovnih kretanja posmatranog vremenskog perioda.

Novčanim tokovima prema Zakonu o računovodstvu smatraju se : naplate i isplate gotovinskog novca i gotovinskih ekvivalenta preko blagajne, žiro računa, tekućih računa i devizni računa.

Izveštaj o novčanim tokovima sadrži; matični broj šifru delatnosti, naziv preduzeća i sedište. Vremenski period od 01.01. do 31.12.2008. godine, nam govori da se radi o godišnjem obračunu preduzeća.

Kolone: pozicija, oznake za AOP, iznos iz predhodne iznosi iz predhodne godine (početno stanje), iznos u tekućoj godini (bruto, ispravka vrednosti, neto, 3*4).

Izveštaj o novčani tokovvima se sastoji iz sledećih stavki:A. NOVČANI TOKOVI IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti Prodaja i primljeni avansi Ostali prilivi iz redovnog poslovanja Vanredne stavke

II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti

25

Isplate dobavljačima i dati avansi Zarade, naknade zarada i ostali lični rashodi Plaćene kamate Porez na dobit Plaćanje na osnovu ostalih javnih prihoda Vanredne stavke

III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti

IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti

B. NOVČANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja Prodaja akcija i udela (neto priliv) Prodaja Ostali finansijski plasmani (neto prilivi) Primljene kamate Primljene dividende

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja Kupovina Akcija i udela (neto odlivi) Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina postrojenja, oprem,e i bioloških sredstava Ostali finansijski plasmani (neto odlivi) Plaćene kamate

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranjaIV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja

V. NOVČANI TOKOVI IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja Uvećanje osnovnog kapitala Dugoročni i kratkoročni krediti (neto prilivi) Ostale dugoročne i kratkoročne obaveze

II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja Otkup sopstvenih akcija i udela Dugoročni i kratkoročni krediti i ostale obaveze ( neto odlivi)

26

Finansijski lizing Isplaćene dividende

III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja

IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja

G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE

D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE

Đ. NETO PRILIV GOTOVINE

E. NETO ODLIV GOTOVINE

Ž. GOTOVINA NA POČETKU OBRAČUNSKOG PERIODA

Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE

I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE

J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERIODA

4.2.6. Bilans uspeha banaka

Bilans uspeha takođe se podnosi na zvanično propisanoj šemi, a sastavlja se na osnovu konta klase 6, 7 i 8 kojim su obuhvaćeni rashodi, prihodi, dobit i njihov raspored.Svrha sastavljanja bilansa uspeha je da preko oblika i visine finansijskog rezultata pruži podlogu za kontrolu uspešnosti poslovanja banke.S obzirom da se u bilansu uspeha prihodima sučeljavaju rashodi. tj. Rashodi koji su nastali u cilju sticanja prihoda, to su za izradu bilansa važni principi priznavanja prihoda, jer se prema njima bilansiraju i rashodi (primena MRS). Primer bilansa uspeha je već napisan kao primer br. 2 .

4.2.7. Bilans tokova gotovine banaka

27

Bilans tokova gotovine sadrži tokove gotovine po osnovu poslovne aktivnosti, investicione aktivnosti i aktivnosti finansiranja. Ovaj bilans onezbeđuje informacije korisnicima da procene promene u neto imovini banke, njenu finansijsku strukturu( likcidnost i solvetnost) i njenu sposobnost da utiče na iznose i predviđanje vremena tokova gotovine. Informacije o tokovima gotovinekorisne su u ocenjivanju banke da stvara gotovinu i gotovinske ekvivalente.

4.2.8. Izveštaj o promenama na kapitalu kod banaka

Izveštaj o promenama na kapitalu treba da bude poseban sastavni se godišnjeg finansijskog obračuna – izveštaja. Promene na kapitalu između dva datuma bilansa stanja odražavaju povećanje ili smanjenje kapitala u toku perioda, prema posebnim načelima odmeravanjima, usvojenim i obelodanjenim u finansijskim izveštajima. Osim promena koje proističu iz transakcije s akcionarima (uključenje ili povlačenje kapitala i dividendi) ukupne promene na kapitalu predstavlja totalne dobitke i gubitke proizvedene preko aktivnost banke tokom perioda.

4.2.9. Napomene uz finansijke izveštaje

Napomene uz finansijke izveštaje trebalo bi da prezentiraju informacije o osnovici pripremanja tih izveštaja i specifičnim računovodsvenim politikama, izabranim i primenjenim za značajne transakcije i događaje. Takođe, da obelodani informacije koje se iskazuju od strane Međunarodnih računovodstvenih standarda, koje nisu prezentirane na drugom mestu u računovodstvenim izveštajima, kao i da pruži dodatne informecije koje nisu prezentirane u okviru stavki (pozicija) finansijskih izveštaja, a što je neophodno za fer prezentaciju.Ove su napomene obično opisane, ili detaljnije predstavljaju pojedine pozicije bilansa stanja, bilansa uspeha ili novčanih tokova.Deo napomene uz finansijske izveštaje o računovodstvenim politikama, trebalo bi da sadrže: - osnovice za bvilansiranje upotrebljene za pripremu finansijskih izveštaja; - prikazivanje prihoda; - otpisivanje stalne imovine; - investicije u nekretnine; - zalihe; - lizing; - poreze; - troškove beneficija zaposlenih; - inflatorno računovodstvo, itd.

4.2.10. Izveštaj o poslovanju

28

Izveštaj o poslovbanju predstavlja obavezni deo godišnjeg obračuna za velika preduzeća, što ne znači da ovaj izveštaj nije koristan i za interne potrebe srednjih i malih preduzeća. Godišnji izveštaj o poslovanju sadrži :Prikaz finansijskog položaja i finansijske strukture, prikaz razvoja ( korišćenje kapaciteta), pokazatelje fizičkog obima poslovanja itd. U stvari ovaj izveštaj treba da sadrži analizu poslovanjau protekloj godini kako bi se na osnovu toga ocenile mogućnostiu razvoja poslovanjau narednoj godini.Elaborat o investiranju treba posebno da bude razmatran i usvojen pre usvajanja godišnjeg obračuna, kako bi organ upravljanja mogao da donese određene odluke u vezi sa rashodovanjem sredstava, viškovima, manjkovima sredstava i njihovim knjiženjem.

Izveštajh o poslovanju sadrži:

Rezime Poslovne prihode i rashode Imovina, kapital i obaveze

29

5. KNJIŽENJE UTVRĐENOG REZULTATA

Upoređivanjem prihoda i rashoda nastalih u određenom vremenskom periodu utvrđuje se finansijski rezultat poslovanja. Period za koji se utvrđuje rezultat poslovanja naziva se obračunski period. Obračunski period od jedne godine predstavlja period za koji preduzeća i banke, prema Zakonu o računovodstvu, redovno obračunavaju finansijski rezultat. To ne znači da (preduzeće i banka) i u kraćem vremenskim intervalima ne obračunava i utvrđuje svoj rezultat poslovanja.

Pozitivan finansijski rezultat – dobitak preduzeće i banka će imati ako su njegovi poslovni prihodi (redovni i vanredni) veći od poslovnih rashoda ( redovnih i vanrednih). Obrnuta situacija,tj. Negativan tezultat ili gubitak, nastaje ako su rashodi veći od prihoda.

Bilans uspeha ili račun rezultata ( pregled rashoda i prihoda) jeste pregled rashoda, prihoda i rezultata za određeni obračunski period.

Utvrđeni finansijski rezultat se unosi u bilans stanja u pasivu, kao povećanje kapitala, koje je rezultat pozitivan (dobitak), ili kao smanjenje kapitala ako je rezultat negativan (gubitak).

30

6. Literatura

1. Računovodstvo I, II, III, IV.Autor: Vera Poznanović Leko

2. Analiza poslovanja preduzeća Autori : dr. Danica Jovanović

Dr. Zoran Bingulac

3. Računovodstvo preduzeća i Bilansi preduzeća i banakaAutor: dr. Radiša Radovanović

4. Finansije preduzećaAutor: dr. Nevenka Žarkić Joksimović

5. Inforamtor CEKOS IN

6. RačunovodstvoAutori: dr. Nevenka Žarkić JoksimovićDoc. Dr. Vesna Bogojević Arsić

31