pokondirana tikva

7/27/2019 Pokondirana tikva

1/52

LICA

FEMA, bogata udovicaEVICA, njena kiMITAR, Femin brat

ANICA, sluavkaJOVAN, egrtSARA, ankoliza kod FemeSVETOZAR RUIIVASILIJE

DEJSTVO PRVO

Pozorje prvo

FEMA I EVICA

FEMA: Jedanput zasvagda, ja neu da si mi takva kao to si dosada bila. Kakve su ti teruke, kakav ti je obraz ispucan i izgren, kanda si od najgore paorske familije. Opet tikaem, devojko, ja hou nobles u mojoj kui.

EVICA: Ali zaboga, majko, nije li me i pokojni otac uio da nije sramota raditi?

FEMA: ta tvoj otac, on je bio, da ti kaem, prostak, nije razumevao ni ta je pancir nita je urnal. Zato je bog stvorio pedintere da oni rade, a mi da drimo u jednoj rucizvonce, a u drugoj lepezu.

EVICA: Ja sam i kod uje radila.FEMA: Tvoj uja... Jes' ula, kako te nije sramota tako to govoriti! Kakav uja? Nema tinikakvog od roda izmara.

EVICA: Zar on nije va brat?

FEMA: Devojko, ti valjda nisi sasvim izgubila mozak Ni toliko ne moe da rasudi daon moj brat biti ne moe. Ko je jo video da ja ovako u belo obuena poem s njimeizdrtim i jadnim, crne mu se ruke, nikakva rezona ne zna ... vidi, i sama se od njegagadi.

EVICA: Nije tako, majko.

FEMA: Kakva majka, valjda mi nije sedamdeset leta! Zar ti nisi ula da keri kau svojojmateri mamica?

EVICA: Ali kad sam se tako nauila.


2/52

FEMA: To te je nauio taj tvoj uja i drugi njemu podobni, no ja tebi kaem, devojko, uise po modi govoriti ako misli da ostane moja ki.

EVICA: Meni je uja.

FEMA: Opet ona uja? Jesam li ti kazala jedanput da on nama ne moe biti rod? ta ekod njega, da mu pere sudove? Pogledaj kakve su ti ruke, kukavico, kanda si najgora paorentina . Nek' nadmi slukinje ako je rad imati posluge, a ne da mu ti dirindi.

EVICA: On me nigda nije terao raditi, ali ja sama imam volju.

FEMA: Eto ti, isti otac! Tako je i on imao to ludilo u glavi da radi, pa da radi. Niti marikakve se haljine nose niti kako se gospoda unterondluju. Idi, kukavico, na ogledalo, pogledaj se kakva si, stoji kao stupa, bez midera i neutegnuta.

EVICA: Ja ne mogu mider da trpim, kad se zaptijem u njemu.

FEMA: Taka drnda i ne moe, nego koje su dobro vospitane(zatee se).Ja mogu, vidi, atebi je teko.

EVICA: Kad se stegnem, moram da stojim kao ukopana, ne mogu da se sagnem, niti toda prihvatim.

FEMA: I ne treba, zato ti stoje dva pedintera za lei, nek' oni rade.

EVICA: A zato mi je bog dao ruke?

FEMA. Vidi da si muurla: da se beli, da se kiti, da ealj nameta kako ti je volja,zato je bog noblesima ruke dao, a ne da vuku plug(duva u prste). Ne znam, ne znam, neznam kako u te vospitati: francuski ne zna, ne zna praviti komplamente, a kolika si;sad te moram od azbuke reparirati.

EVICA: O, majko, sad je dockan.

FEMA: Ja znam, al' ko bi smeo spomenuti dok ti je otac bio iv? On drugo nije znaonego da tee, da sedi kod kue, kao baba, ne marei ni ta je to puket ni ta je koket. Evo,novaca je ostavio dosta, ali ta to pomae kad je ostavio posle sebe kravu. Bog zna ta biod mene bilo da nisam od nature na gospodstvo stvorena. No jo nije dockan, moja lepa

Evicken, samo se ti na mene ugledaj, pa se moe jo koliko-toliko popraviti.EVICA: (Ah, boe, ta e jo od mene biti?)

Pozorje drugo

VASILIJE , PREANJE


3/52

VASILIJE: Dobro jutro elim, majstorice.

FEMA: Kakva je ovo svinja?(epei se.)Dragi moj, gde si ti taj epiket nauio da u sobunoblesa ue bez kucanja, bez komplamenta? Zna li ti da mogu taki na pedintere povikati da te ak na sokak isteraju?

VASILIJE: Ja ne znam ta vi govorite, majstorice.

FEMA: Riftik, riftik, on neku majstoricu trai.

VASILIJE: ta je to? Evice, ta je tvojoj materi?

FEMA: Dragi moj, ovo nije Evica, ovo je frajla mamzel. Kod noblesa se ne govori ti,nego milostiva gospoa.

VASILIJE: Zaboga, gde sam ja?

FEMA: Ti si kuu pomeo, dragi moj. Ti si moe biti traio proste ljude, pa si doao kodnoblesa.

VASILIJE: Ta ja nisam lud, koliko sam puta dolazio dok de jo i pokojni majstor iveo.

FEMA: Riftik, opominjem se, kad je hteo za pedintera stati.

VASILIJE: Kakav pedinter, kad ste mi obeali Evicu?

FEMA: ta, mamzel tebi obeala? To je grubijanstvo. Jokan, Jokan, kumte pisli her,

virfte grubijana hinauz.VASILIJE: Ta nemojte se aliti, majstorice nego ja sam doao da pitam kakve emohaljine za Evicu.

FEMA:(podboi se):Molim te, kai mi, s kim misli ti da govori?

VASILIJE. Zar vi niste Fema, pokojnog majstor-Pere opanara ena?

FEMA: Ja opanarova ena, u ovi 'aljina opanarica? Ah, same daske moraju od alosti plakati!

VASILIJE: Ali zaboga, koliko ste me puta nazvali vaim zetom?

FEMA: Ti moj zet, s ovim izdrtim laktovima? Sad e me smesta groznica uhvatiti.

VASILIJE: Ali zaboga, majstorice ...


4/52

FEMA: Ta trista te vraga odnelo, nisam ti ja nikakva majstorica... Taki mi se vuci ispredoiju, nemoj mi smraditi sobu s tvojim 'aljinama.

VASILIJE: Slatka majstorice ...

FEMA:(uhvati ga za ruku):Mar iz moje kue, trai majstorice kod tvoga oca, a ne kodnoblesa. uh!(Najedanput ga pusti.)Uh! usmradila sam ruku!(Duva u ruku, pa je poslebrie maramom.)Sad je moram tri dana prati, dok je opet u nobles dovedem.

VASILIJE: Majstorice, to nije lepo od vas.

FEMA:(poleti na njega, pa se opet trgne):Vuci se, kad ti kaem, iz moje kue, ili u taki pandure dozvati.

VASILIJE: Nisam se nadao da ete me s panduri terati.

FEMA: S panduri, dakako, s panduri se teraju oni koji est noblesa diraju.(Evici)ta sistala, te ga ne tura iz sobe.

EVICA: Ali, slatka majko, ovo je na Vasa.

FEMA: Na Vasa, paorska trago! Hoe da se ljubi s njime?(Vasiliju) Napolje se vuci!

VASILIJE: Zaboga, majstorice, imate li due?

FEMA:(poe, pa se trgne):Uh, to ne smem da mu se pribliim, da ga sama isteram. Aliekaj, bezobraznik!(Uzme lepezu, pa ga pone s njom turati.)Napolje iz moje kue!

VASILIJE: Slatka majstorice, samo jo jednu re.

FEMA: Kest mair, mar!(Istura ga.)Bezobraznik jedan, opoganio mi lepezu. Sad jemoram pokloniti Anici.

EVICA: Ah!

FEMA: A ta ti tu uzdie? Paorentino, povela si se za kojekim, pa i ne gleda ta je nobl. Na mene gledaj, ako misli da togod bude od tebe, a ne na kojekakvo ubre.

Pozorje treeSARA, PREANJE

SARA: Slubenica, slubenica, kako ste? Aa, tu i frajlica, drago mi je, drago mi je, hibesksihtl! Lepe oice, glatki obrazi, smea kosa, hip, hip! Vi kec frajlice, vi kec?

EVICA: Oprostite, ja nisam kec.


5/52

SARA: Ha, ha! Ja nemecki pitam kako se nahodite.

FEMA: Ne zna vam ta nita, nevospitana je kao krava.

SARA: Aa, nita, nita, dosta su vospitani, jo su mladi; prekrasno, prekrasno, to mi je

drago(pokloni se).Jue sam bila kod gospoje Mirkovike na ruku, to je togod prekrasno, od svega dosta, ali sarmu to je imala, nisam jela skoro, pa srnei erek itrudla, to je togod komi fo! Tokajer je tako bio krasan, ja ga nisam skoro pila; pa opetkafa, eera suvie. Tu sam i Finesku povela, o betija jedna, i ona se ba dobro astila, pa najposle zaspala pod astalom. Viem ja: Fineska, Fineska, Fineska ... jedva sam je probudila; to vam je mops, da se ne moe iskazati; volim nju nego najbolje peenje. Pakako ste mi, kako ste vi ruali?

FEMA: Miko fo!

SARA: Drago mi je, bez drutva to najbolje nije ba moglo biti. Drutvo vam je osobito

pri ruku nuno. Ono se razgovara, ono se ali, a najvie pravi apetit.FEMA: Danas uzimam est ajnodlovati vas na ruak.

SARA: Blagodarim, blagodarim! Nemojte se samo e mnogim truditi; ja sam s najmanjimzadovoljna: malo supe i jedno parence rindflaja.

FEMA: Miko fo!

SARA: Ali samo da je debelo; to je kuriozno da ja sve debelo milujem, ali rindflajosobito, samo ako je dobar sos.

FEMA: To kod mene mora uvek biti miko fo!

SARA: Drago mi je, drago mi je, to je za mene dosta. Jot kad bi bilo malo sarme, to mi je ostalo u dui jot od gospoje Mirkovike, a i ajngemock ne kodi; a peenje, a, to dajeapetit vinu. Rihtig, malo nisam zaboravila tortu, to sam ba sama mislila mesiti; to jeosobito jelo, jot ako e posle konfekt doi. Kafa rastvara sve, daje dobro skuvati, osobitoenskim personama.

FEMA:(okrenuta ogledalu):Miko fo! .... Mi ko fo!

SARA: A, nove lokne! Rihtig! ... Po poslednjem urnalu! armant, ala boner!FEMA: Ovo su iz Pariza, beke nita ne valjadu, a moj je pasion, znate, da mi je svefrancuski.

SARA: Hip! hip! Ovo nema jo nijedna kod nas, armant! Nek' se zna koja je gospojaod Miri.


6/52

FEMA: Kaite mi, molim vas, kako emo ovu moju devojuru na nobles podii? Stoji mikao kost u grlu.

SARA: A, mamzel, njojzi emo jednog lepog mladoenju nai od velike familije; unapo, to kae Francuz.

FEMA: Zna vam ta ta je apov, ili kapov; ona se dri svoga paorluka, to je od oca primila, kao pijan plota.

EVICA:(izie napolje).

FEMA: Eto, vidite, sad da ne svisnem od jeda. Druga bi nainila komplament, a ona ...

SARA: Ala boner! To e biti mamzel, to e se para traiti. Verujte vi meni, madam, uParizu nee biti takove. Imate li volju udati je?

FEMA: To je moja jedna elja; ali, znate, da mi je kakav nobles!SARA: O, ma chre, imam vam jednog mladoenju, to vam je mladoenja, u Parizu nematakvog. Sputajte samo: on je od karaktera filozof.

FEMA: Vilozov? Ah, molim vas, gledajte, nastajavajte, samo da bi se u nju zaljubio; ah,to e biti nobl! Nastajavajte, molim vas.

SARA: Tres volontirs! On e nju vospitati, on e nju nobilitirati; on e je nainiti kao pamuk.

FEMA: Ah, kako e to lepo biti kad poem s njim u pacir, kako e svaki za mnom pogledati.(epi se.)Da, da, ja u biti na desnoj strani.

SARA: To e biti armant, to e biti komi fo! ... A gle, moja Fineska, o betija jedna, dase samo ne izgubi; ja je moram ii traiti. Dakle, ja u zacelo doi na ruak, nemojte se ninajmanje sumnjati, ja nisam nigda u tom moje grubijanstvo pokazala. Ostala bih kod vasdr podne, no izvinite me, moja Fineska ... to vam je mops, ni francuski kralj nematakvog ... Slubenica, slubenica, ... preporuujem se.

FEMA: Slubenica.

SARA (otide).FEMA: To je ena, kako govori francuski, kanda joj se jezik oparizio. Kako ono ree?Aha! Komi fo! ...(vie)Evicken, Evice!

Pozorje etvrto

EVICA, PREANJA


7/52


8/52


9/52

FEMA: Dakako, medvede! - Vidi i ja kako sam se promenila. Da zna, ja ti vie nisammajstorica. Gospoo, frau fon, ili ma ... ma ... kako, vragu, francuski kau, ne mogu odljutine da pogodim.

JOVAN: ta ste me, dakle, zvali, ma ... majs ... gospoa, hou da reknem.

FEMA: Tako svaki magarac radi da ga vie milostiva gospoja po tri sata.

JOVAN: E, ta mogu ja zato, kad sam imao posla.

FEMA: Ti nema nikakva posla, nego da sedi tu, da slua zapovest.

JOVAN: A krava da crkne od gladi; zar joj ne treba dati sena?

FEMA: Kravi sena, uh! uh(metne maramu na nos),ala smrdi! Anice, Anice, daj malovatre da se okadi soba. Idi ukraj, ne mogu da trpim smrad od tebe.

JOVAN: Samo to sam dao kravi sena, a kako je bilo kad sam spavao u tali i s vamazajedno jeo? Pa znate li, majstorice, onaj na beli maak ...

FEMA: Ju! Maak! Ne govori mi vie takve rei, hou da padnem u nesvest.

JOVAN: Niste li ga sami vaom rukom ubili kada je izeo kobasicu?

FEMA: Uh, uh! Dajte mi sireta pod nos dok nisam pala u nesvest. Anice, Anice!ANICA(donese vatru i pone kaditi).

FEMA: Ah, Anice, kako mi je zlo, poduzima me muka. Daj malo sireta pod nos(Ana joj donese)... Tako, sad mi je ve lake. Ti, bezobraznie, da se vie ne usudi predamnom tako to govoriti. Ne zna li ti da je moje telo slabo?

JOVAN: E, slabo, da! Koliko ste boja od majstora izeli!

FEMA: To je inpretinencija! uje, sad ti poslednji put kaem da mi vie ne spominjeto je bilo. Tako bi me, bezobraznik, i pred kakvom stranom personom osramotio.

JOVAN: Pa ta ste me zvali?

FEMA: Zvala sam te da ti dam regulu da ne bude kao dosad ili kao to su ove drolje.Prvo i prvo: ti se nee vie zvati Jovan.

JOVAN: Nego?

FEMA: Hanc.

JOVAN: Zar sam ja konj?


10/52


11/52

FEMA: Dakako, to se zove nobles.

JOVAN: I pantalone?

FEMA: Zar ti nisi video da madame nose frak?

JOVAN: He, he! Tako bi' najposle ja morao obui suknju, kad bi' se na modu dao.

FEMA: To moe biti, an, propopo, an.

JOVAN: Molim vas, majstorice, nemojte me zvati Danom.

FEMA: To mora biti an.

JOVAN: Ja neu, makar znao ovaj as trideset batina izvui.

FEMA: A ti hajde budi Johan, to je lepe.JOVAN: I to neu, nisam ja Nemac. Bolje da idem topiti one koe to su od majstorazaostale.

FEMA: ta, koe? Taj smrad u mojoj kui nee vie biti.

JOVAN: Kad nee, ja idem od vas.

FEMA: To je inpetretinencija! Zna ta je, Jokan, ako me opslui tri godine dana, dau ti pet stotina forinata.

JOVAN: Pet stotina forinata! Pa posle da duvam u prste? - Volim ja izuiti zanat, pa biti poten majstor nego bitanga svetska.

FEMA: Jokan, dobie jo i Anicu.

JOVAN: Anicu, Anicu! Hm, ala ste vi majs - onaj, gospoa, veliki avo!

FEMA: Uh, uh, ja avo!

JOVAN: Kako vi to sve znate, kao matorac neki.

FEMA: Ja sam mlada, Jokan.

JOVAN: Otkad ja na Anicu mislim! A jeste li vidili kako je lepa? Nos joj je kao struk karanfila, obraz crven kao karmainska koa, a kosa crnja nego naeg maka rep.

FEMA: Uh, uh! Idi, dok nisam sve povratila. Anice, daj sireta!


12/52

JOVAN: Nemojte, sad u ja sam doneti(poe).

FEMA: Grubijan, bezobraznik, ti si za svinjara, a ne za potenog pedintera. Zar se takood noblesa ide! Nisi ni u ruku poljubio.

JOVAN: ta vas znam ja, kad kaete da vam je zlo.FEMA: Makar da izdiem, ugursuze, opet se nobles u ruku ljubi(prui mu). Na!

JOVAN(gleda je):Majstorice, ali su vam ispucane ruke!(Poljubi je i brzo izie.)

FEMA: to je nevospitano, nevospitano! Anice! Aa, ne treba vikati, velike gospoezvone(uzme dva cvancigera i pone kucati).Aja! Ne zna paorka ta jezvoniti.(Vie.)Anice, Anice!

ANA, PREANJA

ANA: Evo me!

FEMA: Da mi kupi malo hop-hop - kako ga vraga zovu, hopmanie tropn. Ovaj gurbijanJohan tako gadne rei govori da se oveku moraju creva mutiti. Anice, danas emo imati jednu gou. Koliko ima sati?

ANA: Devet prolo.

FEMA: Sad je najbolje praviti vizite, je l'? Anice, samo dobro uredi. Evo titrinkelta(dade joj tri cvancika).

ANA: Milostiva gospoja!

FEMA:(uspija):Anicken, to je moje pravo ime.

ANA: Milostiva gospoja, vi ste vrlo dobri.

FEMA:(hoda, uspijajui, po sobi):Anicken, koliko me god puta mojim pravimimenom, milostivom gospoom, nazove, toliko e puta dobiti trinkelt.


FEMA: Komi fo!(Hoda ponosito.)


FEMA:(epei se):Samo zapii, Anicken, pa e mi poslati kontu. Ti zna velikemadame o Novoj godini trinkelt daju. Anicken!


13/52

ANA: ujem, milostiva gospoja

FEMA: Oh, oh!(Opet hoda uspijajui.)Anicken, samo zapii. - No ja u meni biletunainiti, je li, Anicken, svaka nobles nosi svodu biletu.

ANA: Jest, milostiva gospoja.FEMA: Propopo, Anicken. Ti si sluila kod noblesa, kako se sad nosi al? Preko ruke ilioko vrata?

ANA: Preko ruke, milostiva gospoja(zabelei).

FEMA: To je moj gust. Obino se nosi krst na vratu, ali ja sam naruila zvezdu; to jelepe, a i ne nosi svaka ua. ta ti se ini, Anicken?

ANA: Vrlo lepo, milostiva gospoja(zabelei).Jo vam jedan sat treba.

FEMA: O imam, Anicema, ostalo mi je od pokojnog dva sata(izvadi.)Istina, srebrn je,no ja u ga dati pozlatiti.

ANA: To je vrlo veliki sat.

FEMA: Nita, ja ne alim platiti. Je li, Anicema, u depu se nosi?

ANA: A, boe sauvaj, ovde na levoj strani(na prsi pokazujui).

FEMA: Riftik, riftik, Anice, ovaj prokleti francuski jezik zabunio mi je glavu. Sve o

njemu mislim, pa u drugom moram da falim.(Pridene sat.)Anicken, moe i ovako podneti, dok se ovaj pozlati, je li, Anicken?

ANA: Jeste, milostiva gospoa(zabelei)

FEMA:(hoda ponosito po sobi, sve na ogledalo gledajui):Anicken, ta mi jo moefaliti?

ANA: Jedan teher

FEMA: Prokleti francuski jezik, tako mi je zabunio glavu da sad upravo ne znam ta je to

teker.ANA: Od belih kostiju, to se gledi kroz njega.

FEMA: Pravo, Anicema, i ja u da postanem kratka vida.

ANA: Verujem, milostiva gospoa(zabelei)


14/52

FEMA: Dok se taj, kako se bestraga zove, teker kupi, mogu se i s naoarima posluiti, jeli, Anicema?

ANA: Moe, milostiva gospoa.

FEMA:(uzme naoare i gleda kroz njih)' Komi fo! ... Propopo, Anichen, kako se noblestamo gde si sluila unterlondruje?

ANA: Lepo. Igraju vista, taroka, aha, bostona.

FEMA: Moram ovaj vraki francuski jezik sasvim ostaviti. Tako mi je glavu zabunio dane mogu nita da pogodim.(Tare elo.)ta je to, bestraga?

ANA: To su karte.

FEMA: Riftik, riftik, puniaka, poklopica i marjaa. Komi fo, Anicema, da kupi karte,

to emo i mi igrati. - Kako se dalje unterlondruju?ANA: Udaraju u fortepijano.

FEMA: O, to je davno u modi. togod novo, po novom urnalu. Propopo, Anicema, dakupi tri drombulje, da se unterlondrujem. Mogu i ja kakvu modu izneti, je li, Anichen?

ANA: Jeste, milostiva gospoa(zapie).

Pozorje sedmo

MITAR, PREANJEMITAR: Pomozi bog, Femo.

FEMA: I ovaj je doao da mi smradi nos(metne maramu na nos, pa se okrene ogledalu).

MITAR: Femo, ta je tebi? ta si se naroguila kao patak?

FEMA: Komi fo! Komi fo! danas imam jednu osobitu vizitu. Jokan, aufponen(ode).

MITAR: ta je ovoj mojoj sestri! Gdi je Evica?

ANA: U bati.

MITAR: Idi je zovi(Ana otide.)Kog vraga, il' je poludela ili se ini. Kakve su to rei:miko! miko! Kanda krave vabi.

EVICA, MITAR


15/52

MITAR: Devojko, ta je tvojoj materi?

EVICA: Ah, ujo, ona kanda nije pri svesti, gledajte ta je uradila s kuom.

MITAR: Ja vidim promenu, ali ne znam zato; ta ni est nedelja nema otkad ti je otac

umro.EVICA: Ona hoe da je kod nje sve kao kod najvee gospode. Psuje me i grdi to radim,nego kae da se nakitim pa da sedim.

MITAR: O, sluta jedna, a je li ona sedela dok je otac bio iv? On se, bog da mu duu prosti, kinjio i ivot prekraivao da vam to vie pribavi, a gledaj ti sad ove, hoe dautamani kuu. A, drugojae u ja s njom poeti!

EVICA: Grdila me i ruila to sam bila kod vas i to sam radila.

MITAR: Data, i tebe da vaspita kao to je ona? Bezobraznica, videla ono malo krajcara, pa hoe da spiri.

EVICA: Nekakva gospoa Sara dolazi, pa je tako ui. Sve kau da nisam vospitana kakovalja.

MITAR: Kad nisi vospitana, a ti e ii sa mnom.

EVICA: Ja ne smem, ujo, u vau kuu ulaziti.

MITAR: Zato?

EVICA: Zapretila mi je strano, zato kae da nema brata izmara.

MITAR: ta, ta pokondirena tikva! A ta joj je otac i mu bio, nisu li poteni majstori bilikao i ja? Hajde ti sa mnom, pa samo neka doe po tebe, prebiu joj obadve noge.

EVICA: (mazei se):Ah, ujo!

MITAR: No, ta ti je?

EVICA: Ah, moj Vasilije! I njega je oterala.

MITAR: Moja erko, jest da je Vasilije dobar, i da je i tvoj otac jo namislio da te zanjega da, ali ja ti to ne mogu dopustiti, a ni za to drugo nego to je siromah.

EVICA: ( plae).

MITAR: No, no, ti plae?


16/52

EVICA: Nije li moj otac i mnogi drugi ljudi, niste li i vi sami bili oskudni kad ste seenili, pa eto ste, hvala bogu, stekli! Moj je Vasilije vredan.

MITAR: E, moja erko, sad nisu ona vremena koja su bila kad sam se ja enio. Sad je svedrugojae: prokleta moda jako je ovladala. Tvoja se baba, bog da joj duu prosti, u

venanoj haljini sahranila, a od kape joj i sad srebrna dugmeta na sveanoj urdiji nosim,ali nai mlai sve hoe da svetle, da su pred svetom obueni, makar u kui proje ne imali.

EVICA: Moj Vasilije nije takav.

MITAR: Ja znam, ali ni on ne moe iz reda izilaziti. Vidi, kad bi ti metnula zlatnu kapu,svi bi zinuli na tebe kao na avku. Mora imati od pauine, i natrkaiti kraklje ili irafe,kako bestraga zovu; oko vrata kule i tarane; mora naobruati glavu i sapeti ruke sazlatnim lancima, a to sve otkuda e?

EVICA: Nisam ni ja siroe uboga.

MITAR: Vidi li ti da ti mati luduje? Ona e sve s njenom prokletom modom da spiri iizmodi, pak onda? - Ne, ne, ao mi je, al' ne moe biti ... Koji vrat, kakav je to pandur?

EVICA: To je Jovan.

MITAR: Jovan, pa ta se tako naruio? ... Jovane!

Pozorje osmo

JOVAN uniformiran,PREANJI

JOVAN: Evo me, majstor-Mitre!

MITAR: O, asni te krst potro; koji te avo nagrdi?

JOVAN: Majstor-Mitre, pazite s kim govorite! Ja nisam vie Jovan, nego Hanc, an, iliako to ne moete da upamtite, Johan. Koji me egrtom nazove, onaj je propao od mojegospoe majstorice.

MITAR: Tvoja je majstorica sasvim poludila.

JOVAN: Dosta je i bila pametna.MITAR: Pa kud je sad otila?

JOVAN: Da joj itaju molitvu.

MITAR: I ona ti je zapovedila da se tako obue?


17/52

JOVAN: Dakako. Ja sam njen pedinter. Sad moram sve drugojae urediti nego to jedosad bilo. Vidite ovaj orman? Napolje s njime, mora soba biti prazna, zato kau daljudi od mode sve prazno u sobi imaju. Vidite ovaj zid? Tu emo poreati neke goliaveljude i frajle s razdrljenim grudima i s nekim klobucima na glavi, gde se na pauni voze.Kreveti moraju doi nasred sobe uspored, i to jedan za goste, a drugi za majstoricu. Ova

polica,..MITAR: Dosta, imena ti boja, prevru mi se creva. ta je ta ena naumila? Hajde, Evice,od jeda neu moi itav dan jesti(odu).

JOVAN: Idite vi, Jovan je opet od vas sviju najpametniji. Anichen, opet;Anice(odkrine lagano vrata),Anice! ... Jao! Evo mi majstorice!

Pozorje deveto

FEMA stupi,JOVAN

FEMA: an, san tunder bour tu.

JOVAN: (Ded sad, Jovane!)

FEMA: Ne parle francuz!

JOVAN: (Pravo sam ja majstor-Mitru kazao da je poludila.)

FEMA: Johan, moram i tebe da dam uiti francuski.

JOVAN: A, to mi fali; nauio sam i srpski, tek nisam francuski.FEMA: an, to mora biti; barem deset rei.

JOVAN: Gde u ja sad pod starost da nauim, to je teko za mene.

FEMA: Sapr tuder fo. Vidi kako nije teko ... Zna ta je bour?

JOVAN: Kako ne bih znao kad nam je puna bata boura.

FEMA: Sapr bu, to je francuski dobro jutro. Sad kai: bour, madam.

JOVAN: Bour madam.

FEMA: Les trues. Vidi kako je lako.

JOVAN: Sapr abl sundier susunprprpardon.


18/52

FEMA: Vidi kako je lepo. Sad se sve francuski govori. Propopo, an, pogodila sam jednog lamura za dvadeset forinti.

JOVAN: A mene da oterate? Majstorice, ja mislim da vas poteno sluim.

FEMA: Tumo! Tumo! To je pseto, magarac, zar ti nisi vidio da svaki nobles pseto vodi!JOVAN: Pa kakvo je to pseto za dvadeset forinti?

FEMA: Malo, lepo, kudravo, komi fo!

JOVAN: Znate ta, majstorice, doneu vam ja za pet forinti od moga babe pseto to vievredi nego deset takovih lamura.

FEMA: Kako izgleda, an?

JOVAN: Dlaka mu je uta, ako nije vee od teleta, manje nije; glava mu je kao polovie;krasno, kudravo, milo vam je da pogledite.

FEMA: Kako mu je ime?

JOVAN: uov.

FEMA: Johan, to je ime gurbijansko, mora biti lamur.

JOVAN: Pa dobro, vi mu nadenite ime kako hoete. Videete, svaki e u njega pogledati.

FEMA: Donesi ga, an, da vidimo.JOVAN: Nemajte vi brige, pseto pouzdano.

FEMA: Propopo, an, da kupi ealj i sapuna, pa e ga svake nedelje miti.

JOVAN: Majstorice, nemojte me sasvim ve grditi, sad i pse da mijem

FEMA: Ugursuz, kad mogu prve dame i frajle, valjda i ti moe!

JOVAN: Ja to ne mogu, makar me ubili.

FEMA: Vidi se nisi stvoren na gospodstvo Neka, ja u.

JOVAN: Hou li ga doneti?

FEMA: Aport!(Jovan poe.)Propopo. Johan, santurtur.

JOVAN: Semener rotunder.


19/52

FEMA: Pravo, Johan, pravo.

JOVAN: (Zbogom, pameti!)(Otide.)

FEMA:(sama):pogreila sam to sam ga nauila francuski. Sad moe gurbijan sve

razumeti kad ponem govoriti s madamama. Ali nita, kad bude kakva tajna, ja u poetiengleski; to je jot vie nobles.

DEJSTVO DRUGOPozorje prvo

EVICA I VASILIJE

EVICA: Ah, slatki Vaso, kako mi je ao kad pomislim ta se s tobom zbilo! Mojauspaljenica, tako da joj kaem, mati isterala te je kao najgoreg beara, a ja nisam smelada joj nita reknem.

VASILIJE: Nita je to, Evice, samo kad ti mene miluje, doi e vreme te emo bitizajedno.

EVICA: Ah, moj Vaso! Time nee moi uzeti.

VASILIJE: Zato, gdi me je tvoja mati oterala? O, to je nita, ona e se lako povratiti, poznajem ja njeno dobro srce.

EVICA: Ali sad hoe da me da za nekog filozofa, pak eto nae nesree.

VASILIJE: A ta e tvoj ujak kazati?

EVICA: Ah, i on mi ne da da za tebe poem.

VASILIJE: To ne moe biti!

EVICA: Cela istina to ti kaem, a svu manu nalazi to si siromah(plae).

VASILIJE: Ne boj se ti, Evice, dobiu ja novaca i vie, moe biti, nego mlogi to imaju.

EVICA: Ah, kako moe dobiti kada si poten?

VASILIJE: Zato to sam poten, dae bog te u biti srean.(Izvadi rekontu.)Vidi ovdedvanaest hiljada forinti.

EVICA: To je samo hartija.


20/52

VASILIJE: To je znak da sam metno u lutriju.

EVICA: U lutriju? Ah!

VASILIJE: Da vidi ta sam snio Kao leim ja na krevetu, a ti si dola, pa me pita ta mi

je te sam tako neveseo. Ja kaem da mi je ao to ne mogu da nainim jot jednu haljinu,nego sve moram u starom janklu da idem. Ti mi na to odgovori da se bog i za nas stara, pak me poljubi triput, ode k vratima i napie kredom veliko 3, zatim doe i poljubime osam puta, pa opet napie 8, trei put poljubi me dvadeset i etiri puta, pa kao i pree napie na vratima veliko 24. S tim se okrene meni i rekne: upamti, Vaso, dobroove poljupce, bie ti nekada slatki, i ode. Ja se na to probudim i taki se setim sna, jer ko bi na tvoje poljupce zaboravio? No kad dalje razmislim, padne mi na um da metnem nalutriju na tvoju sreu.

EVICA: Ah, boe! Ja u. svaki dan po triput metanisati samo da dobije.

VASILIJE: Onda mi jamano nee tvoj uja kratiti da tebe uzmem.EVICA: Ah, kako emo lepo iviti dok samo dobije!

VASILIJE: Da vidi kad zgrnem dvanaest hiljada. Onda neu u ovakvom janklu ii, negogerok od najlepe oje i dva para pantalona. A tebi u nainiti vikler od same svile.

EVICA: Nemoj vikler. Bolje iberok. Da ne kau ljudi: eno, vidi, dobila na lutriji, pak digla nos.

VASILIJE: Pa zna gdi emo kuu kupiti? Na pijaci do "Dva pitolja". Ja sam ve pitao.

EVICA: O, ta e ti, bogati, ta kua, gdi emo drati marvu, krave i drugu ivinu? Bolje iu sokaku, samo da je prostrana.

VASILIJE: Nije nego jot togod! Sad e se gospoa od dvanaest hiljada s marvomzabavljati. Na pijaci, gde su gospoda, ta e nama ivine?

EVICA: Ja drugojae neu.

VASILIJE: Ali ti mora.

EVICA: Ja neu.VASILIJE: Kad nee, ja ti neu ni jednu haljinu kupiti, zna.

EVICA: Vaso, srdi se?

VASILIJE(zagrli je):Ne, ti si moja.


21/52

EVICA: Ti si moj Vasa(poljubi ga).

Pozorje drugo

FEMA, PREANJI

FEMA:(gleda ih donekle, pak se posle prodere):Bos is tos!(Oni se rastave.)Nesree ismradi? Je li to nobl, tako Francuzi rade. Nije li dosta to se na balu grle, nego i po budaci, a? A ti, kukolju od paora, ko ti je rekao da ostavlja kuu? Nisam li ti zapovedilada se ovamo ne dovlai? EVICA: Mene je uja silom doveo.

FEMA: Silom, da se grli s momcima? Sram da te bude, kakvog si momka izabrala?Gledaj, propali mu laktovi!

EVICA: On ima novaca, majko.

FEMA: Poznaje se na njemu, valjda je bio gdegod koija. Komi fo, krmao, nobles, tose sad gledi, a ne kojekakvo ubre. Taki da si se vukla, kui, da te vie nigda ovde nevidim! EVICA: Ja ne smem od uje.

FEMA: Od uje, uja tebe hrani? Sad u ti zube izbiti, bezobraznice jedna, rez tebe sammorala usta pokvariti. Ali platie ti to. A tebi, nitkove, poslednji put kaem, ako te jot jedanput zateem s njome, iupau ti svu kosu. Slukinje trai, a ne diraj u kerinoblesa(povue Evicu za sobom i otide).

VASILIJE(snuden takoe izie).

Pozorje tree(Soba kod Feme)

SARAI RUII stupe

SARA: Ova je kua od gospoje ot Miri. To vam je ena, to je gospoja to joj nema para.to ona asti, ne asti nijedna. Osobito je za nobilitetom poginula. Kako ste vi visokihnauka, to e biti za nju apropo.

RUII:

Nebo grmi, zemlja strepi,Sunce sija, trava rasti,Slavuj peva, eva trepti, A duh stihotvorca leti Preko polja, preko brega, Preko vozdunoga snega, Na visoki Parnas,Gdi s' izvija ljupki glas.


22/52

SARA: Gospoja ot Miri ima jednu prekrasnu ker, koju ona usreiti eli, i budui da stevi ...

RUII: Samo blagoumiljeno nimfa i gracija obajanije moe Ruiievo sutestvovoshititi. Nepoerpaema simfonija visprenih duhov umnost svoih priverenika

vosplamenjava.SARA: Ona je bogata

RUII:ta je drugo bogatstvo Neg' na izmi tikle? Koje srea poklanja Malenima ljudma, Da veliki izdaju, Da poznati bivaju.

SARA: Budui, dakle, da je ona vrlo bogata, a i dobro vospitana, zato je namislila, to elepo biti, verujte, - ona je naumila svoju ker za vas dati.

RUII: Kad se Ruii himnu posvjaava, svo jestestvo paezemno torestvuje,zmijevidni potok muziku pravi, a tihoprohladitelni zefir u sodruestvu boginja i gracijakolo vodi, oku neponjatno, umu nepostino.

SARA. Bre, ostavite se vi toga, mon frer, nego da pravimo mi lepo bal, pak da se igrakotiljon, galopad, mazur; da se nosi pun, limunada, barabaras, torte i patete svakog . .

RUII: Dosta! Bedni robe grada, Ne zna ta je priroda, Ne zna ta je jestestvo,Tiho veliestvo,Gdi fauni 'ode,Gdi se smeju rode,Gdi travica raste, I proleu laste,Tam je usladenije,

Tam je voshitenije.SARA: Dakle, da doemo k devojki. Bi li se privoleli nju uzeti?

RUII: Samo lepo lice moe moje serdce obiniti

SARA: Ja u nju taki dovesti. Ona je jamano u kujni, ureuje ta e se za supu mesiti,kakav e biti sos, od koliko feli cupajz, kakvo peenje, zato, da vam pravo kaem,


23/52

nema gostoljubivije ene od gospoje Mirike; i ja sam na ruak pozvata, i neu joj otrei,verujte mi, mon frer. Dakle, da dovedem frajlicu; samo je vi doekajte modern; nemojtetako visoko govoriti, da se ne uplai, jer je devojka mlada(otide).

RUII(sam):

Nek' se nae lepotice bele, Kartadije neka karte dele; Nek' ir Janja koti svoje novce, Zaljubljene nek' okreu lonce. Kom' je milo nek' se s enom tue, Nek' se tue i za kose vue. Neka gajde pored svirca jee, Pune ae pri veselju zvee. Ne zavidim, na ast svakom svoje, Moja je sva slava stihotvorstvo moje.

Pozorje etvrto FEMAi SARAdovedu EVICU lepo nakienu

SARA: Ovo je moj roak Svetozar ot Ruii, koji je ...

RUII(digne ruku):Stan'te! Ruica je cvea carica. Kad je boginja Venus, iliAfrodita, Adonisu jagnjence davala, raskrvavi se od trnja okolostoeih rua, i ruicu, koja je bela donde bila, u crvenu pretvori. Otuda moje ime koren svoj vodit. Kao to je penorodna Venus carica olimpijskih boginja, tako je rua carica poljskih cvetova, tako jeime "Ruii" car na verhu Parnasa, a Svetozar svetlo ozarjava ime neuvjadajemog

Ruiia.FEMA:(pokloni se):Komi fo!

SARA(Ruiiu):Gospoja ot Miri, za koju sam vam kazivala da je vrlo nobl, osobitoto se jela tie; a ovo je madamojzel Evica.

FEMA: Evicken, Evicken, to je njeno pravo ime.

RUII.(Evici):Zdravstvuj, cvete ljubovi, oroeni strujom nimfa. Zefiri Amora okotvojih persiju lete, i sjajnopune oi tvoje strelu Kupidonu zatupljajut(hoda gore-dole).

SARA: Mamzel, artigkajt iziskuje da odgovorite na kurmaheraj.

FEMA: Paorko, zar sam te malo vospitavala? Kamo bour, komifo-le sues? Zar hoedoveka da me sramoti?

EVICA: Verujte, majko ...


24/52

FEMA: Pst!(Vrti glavom na nju.)Mama, mamichen... No, ta si htela kazati? San tunder,mamzel. San tunder.

EVICA: Ja nisam nita razumela to je ovaj gospodin govorio.

RUII: Sestro Meleagrova, bogom preobraena v urku! Nebeska harmonija izRuiievih usti preliva se.

SARA(Femi na uvo):Malo sveta ima naa frajlica.

FEMA: Ne mogu da govorim od jeda. Jeste li vid'li kakav mi komplament daje?

SARA: Da ih ostavimo same, on e nju jamano doterati, te e joj se usladiti nobilitet.

FEMA: Hu! Kamo ta srea! Ja sam zaista nesrena mati.

SARA: Ne starajte se nita, ovo je filozof.(Ruiiu)Nas kao stare persone eka po jedanolj kafe, vi se meutim unterhaltujte.

FEMA: Evicken, ti ostaje ovdender. Samosender pametno vladajder. prekte pislifrancuz, mamzel, prekte pisli francuz.(Ruiiu)Komi fo!

RUII ( pokloni se).

Pozorje peto

EVICA, RUII

RUII(gledajui as gore, as u Evicu):ta je ivot bez ljubovi Nego nemi stubovi? Nego oi bez vida, Il' devojka bez stida. Ili dan bez sunca, Il' no bez meseca.

(Evici)Blagozrana Heleno.

EVICA: Moje je ime Evica.RUII: Ti si Evica, no zato opet Helena; devojka, no zato opet boginja.

EVICA: Oprostite, ja nisam boginjava.

RUII: Junonin soputnie, prekrasni paune, ima li ponjatija o poeziji?


25/52

EVICA: ta je to poezija?

RUII: Nie neba i previe ljudi, previe pregrdnih planina lei paezemni prestol, nakojemu pjesnoslovije tiho torestvuje. Tamo se mi stihotvorci na vozduni krili penjemo iduh paezemno usladavamo.

EVICA: Nije vam zima tamo?

RUII: Ognj stihotvorstva svoje ljubimce obilno greet.

EVICA: A kad ogladnite?

RUII: Heleno, Heleno, ti jo ne zna s kim govori!

EVICA: Molim, ko ste vi?

RUII: Ja sam onaj koji u romanima ljude po sto godina u ivotu obdravam, bez datogod jedu. Ja sam onaj koji kurjake krotke, a magarce pa metne pravim. Ja sam onajkoji mnogo redi kazujem da ene za tajne ne mare, da mnogo ne govore i da muu zaljubav i ivot svoj ertvuju; jednim slovom, ja sam poeta ili stihotvorec, i na mojuzapovest taki e tigri i salamandri, najstranije zverinje sveta, lafi i skorpije, krokodili iaspide proizii.

EVICA:(uplaeno)Ah!

RUII: Jot su i zemnorodni u mojim rukama. Od moje volje zavisi sredstvom basne pretvoriti vas u skakavca, u slepa mia, u gutera, ili sasvim vam ivot uzeti.

EVICA: Zaboga!(Hoe da pobegne).

RUII(uhvati je za ruku):Heleno, stani! Tako je Dafna beala od Apolona, i pretvorena bila u lavr koji se stihotvorcima na dar daje.

EVICA:(otima se):Ako boga znate, pustite me.

RUII: Dafno moja, zri moga lica; ovo serce (hm) za tebe kuca.

EVICA: Ah, ostavite me, ostavite me, ja s veticama neu nita da imam(strese se od

njega i pobegne).RUII(sam, posle kratkog utanja):ta je drugo ljupki brak, Nego ren i crni luk?Suze lije kad ga jede, Al' ga zato opet jede.Sa muzama pravi brak,


26/52

Jest blaenstvo, to zna svak; Kad po kui ena psuje, Muza mene tad miluje; Kad je ena neoeljana, Muza meni ide sjajna.

I kad eir hoe ena, Muza je s cveem zadovoljna.

Pozorje esto

SARA, RUII

SARA: No, kako vam se dopada madamojzel?

RUII: Helenu je Juno u pauna pretvorila. Lep je paun, i krasan, i s perjem se dii, ali bi se postidio da zna kako krii, kae bezsmertni Dositej Obradovi.

SARA: Dakle, nita nema od svadbe?

RUII: Himen samo dva jednaka serca stee?

SARA: Imate pravo, nevospitana je, a i svata. Nego, mati joj je druga ena. Ona i vas naruak poziva.

RUII:Velkomoni trbuve,Tvoje silne meuve,

Gone gladnog pevati,Gone stihe praviti.S tebe mnoge devojke Za starkelje polaze,S tebe lepi mladii Babuskere uzimaju.

SARA: Kaite vi meni pravo, ali samo pravo, mon frer, kako vam se dopada gospoja otMiri.

RUII:Troja pada, no Hekuba ivi da kao sova unuad preivi.

SARA: Ja imam jedan lep plan; istina, ja sam slaba ena, nemam toliko razuma, toliko pameti kao vi, ali sam vaa tetka, mon frer, a tetke, znate, svuda se umedu nai, a i trebada se za vas staram. Vidite, vi ste mladi, ja sam malo starija, treba da vas usreim, da lepoivite, ja imam jedan vrlo lep plan: da uzmete gospoju ot Miri za enu.

RUII: Ho, ho, ho! Nebo plae, zemlja se otvara da Hekubu u objatja primi.


27/52

SARA: Mislite vi gdi je ona u godinama? Treba da znate, mon frer, da su udovice kaozeleno iblje; to vie s jedne strane gore, to vema sok na drugom kraju putaju. Tako iene, to vie godina imadu, to jae i silnije ljube.

RUII: A kad amoreti dou na posjeenije, i kad ushtem Venus pojati, i kad mi

gracije voobraenije obuzmu, gdi je original?SARA: E, nije nego jo togod, vi ne znate kakav je bio Vulkan, pa ta je falilo vaojVeneri? Jesti i piti, mon frer, jesti i piti, to je ljubov; manite se vaih gracija i boginja.

RUII(razrogai se):O, Apolo, gdi je tvoja sila da pretvori oporoitelnicu u kravu!

SARA: Gledajte vi, mon frer, da se usreite; sluajte moj sovet, mon frer, ona je krasnaena, vaa prilika. Koliko su vai ti bogovi sa malo postarijim personama zadovoljni bili,samo da im je pun trbu'.

RUII: Stan'te, Baucis i Filemon, sreni par ljudi. Hou - tek tako mogu ja mojasoinenija izdavati.

SARA: Hoete, mon frer?

RUII: Muze pokoj ljube, s prenumeracijom se knjige ne izdaju. Mirika e biti mojferleger.

SARA: Vivla! Ja u njojzi ovaj veseo glas odneti, ona e to voleti nego bogzna to, onae viditi da sam joj prijateljica. A, evo je, remarkabl.

Pozorje sedmo FEMA, PREANJI

SARA: Apropo, kako vas mogu nazvati, boginja, gracija, grafica ili baronica, ja ne moguda se rezolviram.

FEMA: Komi fo! Ja ne znam ta vi s ovim elite kazati.

SARA: Ah, gledajte kako ste sreni, kako ste alaboner. Gospodin filozof, moj roak, kojise u Parizu mogao oeniti, moj roak, ja se diim, sklonio se, hoete li moi pogoditi?

Sklonio se...FEMA: Uzeti moju ker ...

SARA: O, manite frajlicu, ona je jot zelena.

FEMA: Sluta je ona, a ne zelena; ao mi je to se i nazvala mojom... ali neka... ta su segospodin filozof sklonili?


28/52

SARA: Gledajte kako je divno, ja vas mogu pozdraviti le bon ton, vi ste suprugagospodina filozofa.

FEMA: Oh!(Izvali se na stolicu.)

SARA: Hoe da padne u nesvest. Friko hofmanie tropfn(uzme staklo s pendera i prinese joj k nosu).

FEMA:(lagano):Jesam li dobro pokazala kako se noblesa vladaju?

SARA: Ni moja grofica nije mogla bolje.

FEMA:(stavi se u drugu pozituru):Gospodin ot filozof, dakle, vi zacelo mislite?

RUII: Ja s oblaka silazim i tebe za mene nalazim.

FEMA: Oh, oh!(Lagano Sari)Kako se francuski uzdie?SARA: Alaboner.

FEMA: Alabunar, alabunar, gospodin filozof, ja sam slaba, neu moi ...

SARA(lagano):Nemojte se ustezati da se ne rasrdi.

FEMA:(naglo):Hou, gospodin vilozov, verujte hou. Ja sam vam samo htela pokazatikako noblesi rade, no ja hou... Ah, ja od radosti opet padam u nesvest kad pomislimkako e oko mene moje kominice puziti, kako e me nazivati milostivom gospojom

filozoficom, a ja u njih preko gledati, da pokaem da sam vea od njih.SARA: Mi emo se svaki dan na etir' konja voziti.

FEMA: Neu se ja meati s kojekakvima. Ko si ti? - Ja sam va brat, ja sam va ujak,stric. Jesi li i ti vilozov? Jesi li neme? - Nesam. Mar ispred mojih oiju! Da si mi ti rod,i ti bi bio vilozov kao ja.

SARA: Vidite vospitanije?

RUII: Koja nju u voshitenije dovodi, jest blagodetelna muza. Mi emo neprerivno u

sodruestvu boginja i gracija biti.FEMA: Ja u biti s njima "per tu".

SARA: Pravo, pravo!

FEMA: Kako se kae francuski draga?


29/52

SARA: Ma chre.

FEMA: Kad ih zapitam kako ste mi, ma ere, kako ste spavali, kad ete u pancir, ko vam je pravio kur.

RUII: Ne larmaz. Ljubimac muza i gracija jest samo Apolo.SARA: I mi njene drugarice, pravo, pravo, pravo.

FEMA: Pa kad donesu puna, limunade.

RUII: Parastok; nema tamo puna; nektar i amvrozija.

SARA: Puna, mon frer, puna, auspruha, tokaera, limunade, barbarasa, remarkabl! Toemo i danas imati, je l' te, gospoja ot Miri, i gospodin e filozof s nama ruati?

FEMA: Mekarabl, ja u taki rebarbarasa spraviti.SARA: Pravo, pravo!(Na uvo.)Ali hoe li mladoenja kakav dar dobiti?

FEMA: Alabunar, od moga pokojnog mua ostalo je dosta stvari(naini smeankompliment i otide)

SARA: No, kako vam se dopada?

RUII: Zla volebnica pretvorila je lepotu Helene u rugotu Hekube.

SARA: Vidite, kolika i kakva razlika izmeu nje i njene keri.RUII: Doe milo vreme Da volebnica bremeSa Hekube svue I u graciju obueTada e (hm) sunceSjajno svoje lice,U Helene okuU visprenom skoku

S radostiju gledat Zadovoljstv' oseat.

Pozorje osmo

FEMAnosi burmuticu i sat, PREANJI


30/52

FEMA: Gospodin vilozof, vi ste moj, i Ja sam vaa. Ovo je prezident to vam nosim.Istina, moglo bi i drugo biti nego burmutica i sat, ali on e pokazati koliko puti kuca srcekad hoe da bude venanje

SARA:(pljeska rukama)Pravo, pravo; to je vic, to je nobl

RUII(skine s vrata maramu i pone naglo dole i gore hoditi)

SARA: Mon frer, vi nita ne odgovarate na artigkajt gospoje Mirike?

RUII(Jednako hodi nikoga ne gledajui)

FEMA: On se valjda togod srdi

SARA: Zato bi se srdio? Ko se srdi na venanje?(Uhvati Ruiia za ruku)Mon frer,gde ste vi?

RUII(kao doavi k sebi)Na Parnasu, na vrh Helikona

SARA Jao, jao! Mlada nevesta vas eka! ta ste skinuli maramu'?

RUII: Maramu?(Pipa se.)eni, geni treba li da se s onim zanima kojima vi prostirobujete? Duh ostavlja svoje blatno telo pa se u oblake die da se nasladava.

SARA: Mon frer, u oblaku nema ovako lepog sata i burmutice.

RUII(Femi, koja mu iste stvari prua):

Blagodarnosti blagi znaciSolncu jesu podobni,S blagodatni koje zraciTmu od sveta progoni.Skrob i tuga iezava Ravnje svaka so sveta, Ljubov tepla gde poiva, Prijateljstvo gde cveta*

* Iz knjige pod zaglavijemStatustiesko opisanije Srbije

FEMA: Zaboga, kakve nebeske rei!

SARA. Pravo, pravo zato se on zamislio. Vidite, madam de Miri, ta mislite sada?

FEMA:(klekne pred njim):Ja moram ovako da ga poitujem

SARA: Oho, oho! ta je to, madam de Miri? Muki pred enskima klee


31/52

FEMA: Ovo nije ovek, ovo je vilozov; ovako slagati rei.

SARA: Mon frer!

RUII: Tako je Leda pred Joviem u strahopoitaniju kleala kad je njegovu silu

iskusila.SARA: Gospoja ot Miri, molim na jednu re

FEMA: Zapovedajte.

SARA: (Ne bi kodilo kad bi u kujnu otili da vidimo ta se radi; da se ne presoli supa, dase sarma kako treba zapri, da ne pregore peenje)

FEMA. (O, iz drage volje, ako zapovedate.)

SARA.(Ruiiu, koji se, meutim, pustio u misli)Mon frer, skoro je podne, mi idemo dauredimo, vi, meutim, doite

FEMA: Zapovedajte, alabunar (otidu)

Pozorje deveto

RUII sam

Klei preda mnom? Klei, Ledo, tako muza svoje ljubimce diet, tako ih slavomuvenava. No zato ja ne bih neiserpajemi istonih otvorio i slavjanskim jezikom duh

zemnorodnih u voshitenije privodio? ... Zdravstvuj, zemlje, raznimi preizpetrenacvetmi; blaen vsjakij v perseh tja nosjaj. Gdje jesi, vozljubljenaja Ledo, da uzrii kakovieer voznositsja vo jazicje ljubjaago tja eniha. No da ugledaju kakovi mnje dar prinela. to jest sije? Burmutica, nepotrebna mnje; ne dostojit bo visokoparjatemu pjevcu burmut merkati, ponee ni jedina muza to e sotvori. Sej sat da budet soputnik mislej mojih ... No to glagolju? Potrebno jest da soinu jedinuju pjesn k prestojatemutorestvu; i ponee pjenjazi ne imjeju, da pojdet sej sat u zalog, da bih vozmogl peatitisej epitalamium. Sije da budet i so burmuticeju.

Pozorje deseto

JOVAN , RUIIJOVAN: Vrako peenje, kad sam se jedanput kurtalisao. Ali kakav je ovo grabancija?Izgleda kanada je po Banstolu putunju nosio.

RUII: Kogo itei gorjaimi oesi tvojimi?

JOVAN: Aha! Ovaj je Slovak.


32/52

RUII: Nesmisleni, dad mi otvjeta.

JOVAN: Pani, prosim ponienje, ja sam bio egrt kod moje majstorice, a teraz samavandiral; u sam postal bedinter.

RUII: Da prilpnet jazik gortani tvojemu.JOVAN: Pani, prosim ih peknje, iz koje su oni stolici? Bohu prisam, ja sam mlogeSlovake poznaval, ali taki razgovor ne u sam.

RUII: Vjesi li ti to jest jazik slavjanski?

JOVAN. Hej, ja sam buo do Levoi.

RUII: Due gluhi i nemi, o gramatieskom jazicje glagolju ti.

JOVAN: ert me vze ked znam o povjedaju oni.RUII: Magarac!

JOVAN: Aa, to razumem, tak ima ui kako ert.

RUII: to ue sotvorju s otmenijem sim roda elovjeeskago!

JOVAN: Ovo je belaj na moju glavu.

RUII: Dovljejet.(Pokae mu sat.)Vjesi li to jest sije?

JOVAN: Len su to hodinski, bogu prisam, su pekni.

RUII: A to jest sije?(Pokae burmuticu.)

JOVAN: To je tak e peknje, to se vola burmutica.

RUII: Vsjaeski. Obae ne vjesi li kim obrazom mogla bi az malode pjenjaz islo pod lihvoju na sija vei poluiti?

JOVAN: Hej, panovi, budete kupit jedin pekni lanac za penjazi, a potom buete obesit i

buete znat kelko je hodini, a potom buete takulu alebo burmuticu napunit s burmutom,i buete merkat kako jedin mocni pan.

RUII: Magarac, ta bulazni?

JOVAN: A gle, vi znate srpski, pa ta me muite tuim jezikom?


33/52

RUII: Bezumne, ne zna ta je sladost. To sam slavjanski kazao. Bi li mogao ovaj sati burmuticu gdegod zaloiti za deset forinti?

JOVAN: Ako mi togod date, mogu.

RUII: Ne starajsja, dau ti forintu.JOVAN: To je lepo.(Uzme burmuticu.)Ala bi ovo bilo za mene.(Otvori je i naerekontu.)ta je ovo?

RUII: Soderi to, to je obligacija za onu forintu.

JOVAN: Hajde ne branim.

RUII: Ue djelo sovereno jest

JOVAN: U' buet ist' dostat' penjazi.RUII: Jee jedino Da ne urazumjejet niktoe, jako pod lihovoju vzajl jesm

JOVAN: Bue, bue.

RUII: Molanije jest krasnjejaja dobrodjetelj junoi.

JOVAN: U' buem pitat, u' buem pitat(Jedan na jednu, drugi na drugu stranu otide.)

ZAVESA

DEJSTVO TREEPozorje prvo

FEMA sasvim u crveno obuena, sa eirom na glavi, spustila val preko lica i naslonila se na ruku, koketirajui,SARA

SARA: Madam de Miri, vi ste se jako zamislili.

FEMA: Komi fo! Nije to ala, ma ere, ja sam gospoa vilozovica. Kaite mi, ma ere,koja je jot tako srena? Nije to mala briga, ma ere, da znam s kim u se meati i u ijeu drutvo odlaziti.

SARA: S groficama, s baronicama, ma ere, to je vae pravo drutvo.

FEMA: Alabunar, ali vidite da se sad svaka ua kiti. ta e biti da se s kojom u neznanju pomeam ili da se jo poljubim? Nisam ja od onih to na moj karakter, ne pazim.


34/52


35/52

SARA: Amazon-klajder, armant!

FEMA: Moj je osobiti pasion, znate, jaiti. Istina, ovde se takovo to i ne vidi, ali ovdenema pravih noblesa.

SARA: Ma er, to je u Parizu samo u modi. Verujte mi, vi ete veliku paradu s otimuiniti.

FEMA: Moram i jednog konja iz Pariza betelovati, zato ovi nai nisu za taj posao. Juesam htela jednog probirati, ali to je pravi gurbijan bio. Tako me je bacio da sam ovokoleno odrla.

SARA: Gledajte vi, to je bezobrazluk nobles uvrediti. Ali, molim, meni je tako netomuno, ne bi li dobro bilo po jedan olj kafe, je l' te, i vami se prokteva?

FEMA: Komi fo! an! Aport! Johan, Hanc, an!

Pozorje drugo

JOVAN , PREANJE

JOVAN: Evo me, majstor ...(Stisne usta.)Da ti avo nosi jezik, kad sve na bedu ide!

FEMA: Gurbijan, ti nisi roen za pedintera nego za kakvog egrta.

JOVA: E, a znate kako mi je pokojni majstor ...

FEMA: Pst! Bezobraznik, kakav majstor? Ne zna rei pokojni gospodar ili gospodin.SARA: On govori o vaem suprugu?

FEMA: Da! Imao je, znate, obiaj katkad s opancima unterhaltovati se, budui da mu jedoktor tako sovetovao, a bezobraznici su izneli da je sam pravio opanke.

JOVAN: E, nego nije! Gledajte, jo su mi ruke ispucane.

FEMA: To je gurbijan! Moe biti da je katkad i probirao, ja vam slabo za to i znam, jer sam vam sve jednako u sobi sedela kod moga trikeraja.

JOVAN: A, ba pogodiste! Koliko ste redi bosi i sa mnom zajedno rastezali koe.

FEMA: To je impretinencija!

JOVAN:(produi):Pa znate li, majstorice, kad vas je pokojni majstor oklagijom ak u podrum oterao to niste hteli raditi.


36/52

FEMA:(skoi):To je bezobrazluk! Taki mi se vuci ispred oiju jer u ti svu kosu poupati, nitkov jedan, ko te pita za to?

JOVAN: E, lako je vama, jer ste utekli u podrum, ali ja siromah! I sad me svrbi kad sesetim kakav sam boj za to izvukao.

FEMA: Da si vrat slomio kad si takva nesrea!

SARA: Ovaj se momak vidi gurbijan biti, ali zato se vi nemojte ljutiti, nego, molim,izvol'te za onaj olj kafe ...

FEMA: Nitkov, zaopucao me njegovim pripovetkama, te sam sasvim na to zaboravila.Vuci se kod Ane, neka skuva dve crne kafe!

JOVAN: A nee biti dobro tri?

FEMA: Nitkov, uje moju zapovest?JOVAN: Hajde, videemo.(Poe.)Oho! A znate ta je novo, majstor ... gospoa? Naemutovu prebili nogu.

FEMA: Kakvom utovu?

JOVAN: Lamuru.

FEMA: ta, koji je taj gurbijan bio to je moga Lamura dirao?

JOVAN: Gnjavio je kapova gospodina Petria i udavio pudlu jednu, pa su mu zato prebilinogu i jot mu prete da e ga ubiti dati.

FEMA: A, to je gurbijanstvo. an, privei mu nogu, pa ga donesi ovde nakanape(Sari),nek sedi sa Fineskom.

JOVAN: Bre, ako on ne smrsi i Fineski vrat, da nisam koji sam!

FEMA: Misli ti da je on gurbijan kao ti?

JOVAN: Hajde, videemo.

FEMA: Nee njemu vie niko nogu skr'ati(pokazuje na kanape),tu je njemu mesto.Propopo, Johan, donee ilim da prostremo ovuda(pokazuje astal).

JOVAN: A na ta u posle ja spavati?

FEMA: To je gurbijan; ja mu govorim za nobles, a on hoe da spava.


37/52

JOVAN(vrti glavom):Da neto ustane pokojni majstor!

FEMA: Opet ti?

JOVAN: Ala bi nas mlavio. Sve bi se preko ilima i utova prevrali(otide).

SARA: aljivo se mome vidi.

FEMA: O, molim vas, gurbijan je odve, nita ne pazi ta e rei.

SARA: Nita, to ne treba da vas interesira.

FEMA: Mene i ne atresira, ali mi je udo gdi gurbijan govori ono to je ve prolo.

Pozorje tree

MITAR, PREANJEFEMA: Uh, uh! Opet mi dolazi na vrat(metne maramu na nos).

MITAR: Bogati, Femo, doao sam da te pitam ta si poludela te pravi komendije pokui. ta si se naroguila kao patak na kiu, je l' to lepo, to ini je l' to pametno?

FEMA:(Sari)Je l' te da smrdi ovaj?

SARA:(metne maramu na nos)Vrlo. Ko vam je to?

FEMA: Moga brata koija.MITAR: ta ste zapuili noseve, kanda ste se uvonjale. Govori to te pitam ili udrugojae poeti.

FEMA: Komi fo! Komi fo! Ovde se samo po modi govori.

MITAR: O, avo ti odneo i tu modu! Kakva te moda snala, nesreo, kad ti stoje rukeispucane kao panjevi. Ko te vospita na modu? Valjda to si sluila? Sram te bude!Obajgoro jedna, lepu si mi est uinila, i celoj familiji. Dobila si krasnog mua, pak ganisi znala uvati nego si ga donde angrizala i jela dok se nije sdoksao.

FEMA:(Sari):Sin sunzer, ser tuzer.

SARA: Uj!

FEMA: Seper se lepr.

SARA: E bien!


38/52


39/52

SARA: armant, vi vrlo lepe ainfele imate. Alaboner! To e biti komocija vrlo prijatna za jauzn. Dakle izvol'te.(Otvori vrata.)

FEMA: Molim, vi ste goa.

SARA: Vi ste blagorodni.FEMA: Molim!

SARA: Molim!(U smenom komplimentiranju obadve najedanput iziu.)

Pozorje etvrto

EVICA sama u bati, zalivajui cvee

EVICA: Moje milo cvetance, ti e mene srenom uiniti. Vasa mi je obeao ovamo

doi, i ja ga svaki as oekivam. Ah, boe, kad u ga mojim Vasom nazvati? Onda u mutepati, pa u ga zvati Vasilicom! No moja, boe mi oprosti, materentina zaludila se zaonom babuskerom, pak i ne gledi na njega. ta to tamo uti? Ah? moj Vasa, moj Vasa!

Pozorje peto

VASILIJE kao izvan sebe

VASILIJE: Evice, ha moja lepa, medena, eerna Evice, hodi, Evice smokvena,cukerpokerajska Evice, da te poljubim, i jot jedanput, i jot jedanput. Ja sam srean, ti simoja, gledaj me, ja igram od radosti, ti si moja, hodi da te poljubim. Ja sam tvoj.

EVICA: ta je tebi, Vaso, ti kanda nisi pri sebi?

VASILIJE: I nisam, vere mi; ja sam na nebu, u raju, s tobom, mojom milom, bademskom, alvenskom Evicom.

EVICA: Ja te ne razumem nita. ta ti se dogodilo?

VASILIJE: Jot pita? Ne moe da se seti? Dvanaest hiljada forinti! Jesi li ula?Dvanaest hiljada, to e biti ivot, to e biti grljenje, evo ovako, evo ovako(grli je).

EVICA: Ja ne znam nita, gdi su ti novci, i otkuda su ti?VASILIJE: Gdi su mi, otkuda su mi? Daj samo rekontu, pa e videti. Do po sata punetri kese dukata doneu ti.

EVICA: Al' edu biti uti! Blago nama!

VASILIJE: Sad daj rekontu, ne mogu vie da ekam.


40/52

EVICA: Kakvu rekontu?

VASILIJE: Zaboga, rekontu, ja sam je kod tebe ostavio.

EVICA: Nisi ti meni nikakvu rekontu dao.

VASILIJE: Kako ti nisam dao kad je ostala u tvojoj ruci? Daj ovamo, nemoj me tolikomuiti.

EVICA: Ti sniva, ja ne znam ni za kakvu rekontu.

VASILIJE: Ha! Eto enske vernosti! Evice, to je lepo! Tako li ti mene miluje? Dajrekontu, zaboga nemoj me ubiti!

EVICA: Ja ne znam ta si ti poludio.

VASILIJE: Poludio.(Plae.)Da, poludio, pravo kae, lud sam i bio to sam takvuomilovao. To je lepo da ubije siromaha momka ... Evice, ja znam da se ti ali, samohoe da me namui; daj rekontu, da primim novce pa onda uzmi koliko hoe.

EVICA: Ubio me bog ako znam o kakvoj rekonti!

VASILIJE:(legne na zemlju)Oh, sad sam nesrean! Sa svake, kukavac, strane stradatimoram.

EVICA: ekaj malo, Vaso.

VASILIJE: Idi, ti si otrov, ti si zmija pred mojim oima.EVICA: Ta ekaj, kad ti kaem. Kai mi ta je to rekonta, jede li se? Kako izgleda, davidim.

VASILIJE: Ne zna, ona plavetna hartija to sam ti je dao u majstor-Mitrovoj kui, kadnas je tvoja mati zatekla.

EVICA: A, to je kod mene u burmutici. ekaj, sad u ti doneti(otide).

VASILIJE(ipi):ta, kod tebe je, i ja sam te tako osramotio! Ah, Vaso, ta uini! Kako

e joj u oi pogledati? No, ja u moliti, ona je dobra, ona e mi oprostiti.Pozorje esto

EVICA doe lagano pak sedne

VASILIJE: Gdi je rekonta?


41/52

EVICA: Ubi me!

VASILIJE: ta?

EVICA: Ubi me!

VASILIJE: Gdi je rekonta?

EVICA: Izgubila sam.

VASILIJE? Oh!(Sedne.)

EVICA: Ah! ...

VASILIJE: ta u sad? ...

EVICA: Ti si magarac to si mi dao.VASILIJE: Ti si magarica to si je primila kad nisi vredna bila uvati.

EVICA: Sad neu moi nainiti haljine po modi i ... i ... i!(Plae.)

VASILIJE: U... u...! Sad te opet ne mogu uzeti.

EVICA: Ja u skoiti u bunar.

VASILIJE: Ja u se ubiti

EVICA: Ja luda, to sam je tamo ostavila'

VASILIJE: Gdi si je, do trista vraga, ostavila?

EVICA: U burmutici. A moja nesrea mati dala filozofu.

VASILIJE: ta, filozofu? Kod filozofa moja rekonta? ekaj malo!(Poe.)

EVICA: Vaso!

VASILIJE: Nee se pedalj od mene maknuti dok mi rekontu ne da. Nije on snio numerenego ja.

EVICA: Stani malo, Vaso, meni neto na pamet pade. On je mene i tako prosio, da seuinim u njega zaljubljena, valjda u mu lake moi izvarati.

VASILIJE: ta, u njega zaljubljena? Tu alu ja neu da probam.


42/52


43/52

RUII: Mati jest panj stari,So svojimi dari.

EVICA: Niste li kakvu burmuticu dobili?

RUII: Dafno moja, zri moje lice, Nedostojno toe burmutice.

EVICA: Molim vas, niste li kakav plavetni papir nali?

RUII: Rujna boja ruice Ruiia jest to lice.

EVICA: Molim, slatki gospodin filozof, ja to nisam razumela, ne bi li dobrotu imali prostije mi kazati.

RUII: Najprostije jest to da je za nikakvu boju ne znam kromje crvene.

EVICA: A gde je burmutica?

RUII: Otila je vo svoja si.

EVICA: Ej, teko si ga meni!(Otri.)

RUII(sam):Njest li sija bolja od matere jeja? Voistinu, sej obraz jest idilskagoivota, siju da vozmu az v suprugu, ne marei to so materiju jeja budet.

Pozorje osmo

SARA, FEMA, BIVI

SARA: Slubenica, slubenica, kako, vi sami?

FEMA: Komi fo! Mi smo na vas zaboravile.

RUII: Kolero zemli, lice tvoje jest predjel rugoti.

SARA: Moj gospodin roak ima volju sve visoko govoriti. Ko vas je sad razumeo?RUII: Kaem za gospoju Miri kako izgleda, kanda dvadeset prvo dete doji.

SARA: Ha, ha, ha, na mladoenja hoe svoju suprugu s komplimentom ala boner da probira!


44/52

RUII: alu provodjat bozi, stihotvorec prirodu izobraaet; gledajte kako joj belilo naobrazu stoit.

SARA: Ha, ha, ha! Ma chre, jedva eka prsten.

RUII:Gdje ki svoja draesti pokazuet,Tamo mater vjenanje ne ekaet.

FEMA: ta, gospodin filozof, ta vi govorite?

RUII: Svojstvo jest pjesnoslovca vei podrobno opisati, zato se vi i ne moeterazsrditi. Vidite kako ste godinama otjagoeni da se misli da ste tristaljetnago Nestorasupruga, s druge pak strane izgledate kao Rabenerova satira. Zato ustupite keri vaojsladost branogo vjenca.

FEMA: To je inpretinencija tako togod meni u oi rei.RUII: Nesmislene, da mi jo platite da vas u stihovi opiem.

FEMA: Ja moju ker ne dam.

RUII: Biete prevreni u blato kao Licijanci.

SARA: Ha, ha, ha! Ja mislim da se nai zaljubljeni neeju posvaati.

RUII: Rozii ostaet pri sveoemu pretprijatiju postojani.

SARA: Nemojte praviti komedije, mon frer.

RUII: Muza moja vie za previspremnim tragedijam teit ne eli, ve zatihotekuim komedijam.

FEMA: Gospodin filozof, a zato sam ja otoi pala u nesvest? Zato sam tolikokomplamenta pravila? Zato sam ja po tri sata nametala usta na ogledalu?

RUII: Ne gnjevajtesja, ne gnjevajtesja, tako Ariadna gnjevalasja, no az vam kaemda az ne mogu privolitisja da s vaeju rugotoju dne provodim. Svjatozar Rozii,

pjesnoslovec, dostoin jest da lepu uzme.FEMA: Ta trista te vraga ...

SARA: Pst! (Ne alite se vikati, on ima takvu narav.)

FEMA: Bre, ale ga odnele, nee on mene sramotiti! Napolje iz moje kue!


45/52

RUII: Ne ban, ne ban.

Pozorje deveto

BIVI,MITAR

MITAR (Femi):Nesreo i pogani, ima li pameti? ta si naumila s kuom? More, mislili ti ostariti?

FEMA:(metne maramu na nos):Uh, opet mi doao da mi smradi nos.

MITAR: ta se zamotava, pogani jedna! Ja ti smrdim, a kako ti je bilo kad si koegazila? - Zar ti nije mu dosta novaca ostavio, nego i stvari da zalae?(Izvadi sat iburmuticu.)ta si imala tovati ovo kod mene?

RUII: Nesmislene, da pril'pnet jazik gortani tvojemu.

FEMA: ta je tebi za to to sam ja to drugom poklonila?

MITAR: Poklonila, nesreo, a jesi li stekla? ta trae ove stvari kod mene za desetforinti?

FEMA: To nije istina.

MITAR: Nije istina?(Vie)Jovane, Jovane!

JOVAN , PREANJI

MITAR: Govori otkuda ti ovaj sat i burmutica?

JOVAN: Ja ne smem da kaem.

MITAR: Ne sme(ui ga),ko ti je gospodar? Govori kad te pitam!

JOVAN(uhvati se za uvo):Dao mi je gospodin filozof.

RUII: Bezumne i neestive, to sam zapovjedil da niktomue ne otkrije!

JOVAN: Ale pre pana boha, ne viie e me bije.MITAR: No, moja lepa sestro, ded sad!

FEMA: Ja sam njemu sat poklonila.

MITAR: Poklonila, a zato da mu pokloni?


46/52

FEMA: Ja sam htela poi za njega.

MITAR: ta, bezobraznico, za njega da poe, a ko je on, ta je on, otkuda je?

RUII: Nesmislene, ne dostojit tebe jazik vloiti na muz ljubimca.

MITAR: ta, ta? ...

RUII: Az jesm pjesnoslovec i niktoe nadomnoju.

MITAR: Ta ovaj je lud, ovo je vantasta.

RUII: Fantazija jest dar nebesnago suestva.

MITAR: ta, ovaj se jot fali to je vantast; na moju duu, lud ovek; gle kako i govori!

JOVAN: E, majstor Mitre, samo ja mogu s njime na kraj izii! i je tak' panove? Mi smedruzja.

RUII: Da porazit tja Vulkan molnijeju svojeju.

JOVAN: A, to i ja ne razumem.

MITAR: Ko e razumeti ludog oveka. Ej, Femo ej, Femo! Teko tebi, teko tebi!

RUII: Gore, tebje, Izraile!

Pozorje deseto EVICA, VASILIJE , PREANJI

EVICA: Ah, ujo, dobro kad smo vas nali, molim, vas, vi nam pomozite. Moj je Vasilijedobio lutriju, ali je rekonta u ovoga gospodina filozofa.

MITAR: Aa, filozof je ovo? Zato vi ne date momku to je njegovo?

RUII: Heleno moja, tvoje (hm, hm) lice vozgrjevat moje (hm, hm) serce.

MITAR: Bre, govori ljudski, zato ako te okupim, nee se znati ni ti ni tvoj jezik.Rekontu daj ovamo!

RUII: Da pretvoritsja v kamen moje tjelo, ae znam za kakovu rekontu.

EVICA: Nije li vam moja mati dala s burmuticom?

RUII: Dafno moja, zri moje lice, nedostojno toe burmutice.


47/52

VASILIJE: Ah, moji lepi dvanaest hiljada!

EVICA: Ujo slatki, nemojte ga putati, nije mala suma. Naterajte ga da nam vrati,daemo i njemu togod, je l' Vaso?

VASILIJE: Sto forinti. Samo da nam da.EVICA: Vidite kako moj Vasa dobro misli.

MITAR: Dakle, napolje s rekontom.

RUII: Faraonovi potomci, razumejte mja, ne znam ni za kakovu rekontu.

EVICA: Ne znate onu malu plavetnu hartiju, ispisanu?

RUII: Nikakoe.

JOVAN: Da ne bude ova?(Pokae rekontu.)

VASILIJE: Ha(zagrli ga),slatki, medeni Jovane!

EVICA: Kod Jovana rekonta. Ah, ah! Kako si je naao?

JOVAN: Dao mi je ovaj filozof.

RUII: Bozi, vskuju az ne vjedal toje.

JOVAN: Hej panove, ked biste mi vjedali, za raz bisme ot'li i vzeli pjenjazi, a potom bisme kupili ruhu.

VASILIJE: Jovane, slatki Jovane, pet stotina forinti ... to je malo, osam stotina forinti, ...hiljadu forinti ima od mene. Ti si mene srenim uinio. Majstor-Mitre, ovde imadvanaest hiljada primiti, jesam li sad zasluio Eviinu ruku dobiti?

MITAR: Jesi, moj sinko, ti si se uvek poteno vladao, i samo ti je kodilo to novaca nisiimao. No evo, fala bogu, i toga si dostao. Sad moe biti moj zet.

FEMA: ta, tvoj zet, a mene niko ne pita kad se moja ki udaje.

MITAR: E, ti si od velike familije, ko se sme s tobom meati. Samo filozofi se mogu stobom razgovarati, drugi niko.

VASILIJE: Slatka majstorice.

FEMA: Majstorice, nitkove, valjda sam ti koe inila.


48/52

MITAR: Nego nisi Zna ta je, Femo, Vasa neka uzme Evicu, a ti poi za filozofa.

FEMA: Nek' ide bez traga, ja ga ne trebam.

MITAR: Zato? Vidi kako je lep, kako je odeven i novan. Sram te budi, ta si poela!

Zato ne raspita najpre ko je on i ta je? Ne verujem da mu i imena zna.FEMA: Svetozar Ruii.

MITAR: Ruii, Ruii, da ne bude taj to je sluio u duanu kod Jelkia i tetu uinio?On je, na moju duu, zato smo uli da se posle nekako na nauku dao. Ej, Femo, Femo! Ako ti je to do trebe, otkud je ta opet?

SARA: Ja sam gospoda Sara od Mladeni, supruga pokojnog gospodina Mladenia, kojasam est imala kod grafa i kod grafice varc na desnoj, vrlo retko na levoj strani biti.

MITAR: Aa, sad mi pada na pamet koliko sam je puta vidio kad sam pokojnom grofuizme pravi. Tu je ona bila kuvarica. - Moja Femo, stidi se, kakvo si drutvo izabrala!

FEMA: Ja ne mogu biti paorka kao vi.

MITAR: U emu ti misli da si bolja od nas?

FEMA:(pokae mu sat):Ko jo ovo nosi? To se zove nobles, a ne prati sudove.

MITAR: E, ako hoe ti na to, to je moja ena od vas sviju najvea pomodarka, zato onanosi klepetuu oko vrata, a to je samo u Londonu obiaj.

FEMA:(Sari):Moe to biti, ma ere?

SARA: Uj, urnalu nema granice.

FEMA:(uspijajui);I ja mogu tako isto nobl biti kao Engleskinje. Johan, da mi kupi jednu klepetuu, samo koja dobar glas ima.

MITAR: Da, samo koja dobar glas ima, da se iz daleka uje da je Fema luda. Poganijeenske, ta mislite vi da je to moda? Jedan ima guke oko vrata, pa meto krogn da zaklonisvoju bolest, a drugi to taki za modu uzimaju. Jedan ima krive noge, mora da ih zakloni s

pantalonama; hajde, to je moda. Jedna stoji kao petaka, rairena i neotesana, mora svojumasu malo da utegne, pa daje nainiti mider, to je sad moda; i one koje kao trska stojemoraju da se utegnu, ne pazei to s tim zdravlju svom kode. Jedna nema kose, uzimatuu da svoju rugotu sakrije; e, i to je moda; hajde pravi lokne, natrkai ih na oi, makar vid izgubila, i makar kako stajalo, to mora biti, tako hoe moda.

FEMA:(Sari):Hi, hi, hi! ... Sun paurentr.


49/52

SARA: Uj!

FEMA: Jedanput zasvagda, ko je nobl, onaj je moj, a ko nije, mar aport!(Pokazuje naVasilija.)

VASILIJE: Milostiva gospoja, komi fo, komi fo, ja imam dvanaest hiljada, mogu bitinobl, samo mi dajte Evicu.

SARA: armant, ma ere.

FEMA: A, ko mi fo, zato nisi odavno kazao da si nobl pak bi dobio Evicu.

VASILIJE: I ona je moja?

FEMA: Uj, samo pod tim ugovorom da s njome francuski govori.

VASILIJE: I turski, ako hoe, samo kad je moja.FEMA: Da vidimo. Les fines, les lamors

VASILIJE: Lius, pius, bonus, azinus, porkus, mus, urbanus.

FEMA: Pravo, pravo, Vasilije. Ti si moj zet.

VASILIJE: Zacelo?

FEMA: Nobles lukte nit!

MITAR: No, sad vidim da si pametan, Vaso, s urkama i ne moe drugojaije negomagarei. Povtori joj jot nekoliko puta one njene kravlje rei: miko, miko, pa e i kuuzapaliti. Evo ta ini moda.

JOVAN: Majstorice, sad imamo mi dvoje proces Kaite vi meni ko e mi platiti to sam bio kod vas pedinter, jer, kako vidim, majstor Mitar nee me vie ovakvog trpiti.

MITAR: Ti da radi, nitkove, a ne da skita!

JOVAN: Ali moja sluba?

VASILIJE: Jovan ima od mene hiljadu forinti

JOVAN: E, ali mi je majstorica jot i Anu obeala.

MITAR: Ako spopadnem onu toljagu, sad u ti Anu dati, te e se krstiti. Nitkov, kadsvri zanat, onda se moe eniti!


50/52

JOVAN: Ali, onda mogu li uzeti Anu?

MITAR: Uzmi ako e i svraku, ta marim ja

JOVAN: Pravo, Anica moja. Ihuhu!(Udari Ruiia.)Panovi, o su se zmrzli; veru,

treba bit veseli.RUII: Due neastive, oesa moja zrjat premjenenije ot stojaih gromno bezakonije.

MITAR: Sluajte, deco, ja vas kao star mogu malo i pouiti. Dobro upamtite od Femekako je zlo kad prost hoe da digne nos navisoko. To ba tako lii kao da bi krmaavikala: "Molim vas, metnite mi sedlo, meni to lepo stoji. Ja mogu biti kamila." - A ti,Femo svaki dan da proui onu poslovicu: "Nema ti gore nego kad se tikva pokondiri", paunapredak teraj ovakove od sebe(pokazujui Saru).

SARA: ta je to! Madam de Miri, Vous m'avez toujours fait tant d'amitis.

FEMA: Alibunar, ke sent de makarbal, an danter tu.

MITAR: A gle Feme jako!

FEMA: Kunt moj bratandr gurbijan velikandr

MITAR: Uzminder ti koender, pa pravider opankender Femo, pamti srpsku poslovicukad se tikva pokondiri. A vi, gospodin filozof, ta li ste, da i vama kao prost togodkaem: ovek ma kako da je uen i kolat, ako nema pameti, sve je maler.

RUII(gledi ga sa soalenijem): Bjedno gluposti izadije Kakvo imai ponjatijeO stihotvorstva cjeni,O mudrosti blagostini.

JOVAN: O pani, i ja znam peknje spivat(peva)

Na pan' gazda, Dobri gazda Dobro vino ma,

A mi z'jeho laski, Pime s' toj to flaki Na pan' gazda, dobri gazda, Dobro vino ma, Kad' ho ma, neg ho da,ak' mu to pan bog poena.


51/52

RUII: Roziiu, ti dosjagne bezisleni vjeki, Proslavivsja medu elovjeki,Slava tvoja ostanet do konca,Spodobivsja lavrovago vjenca.

JOVAN: Veselo, svatovi!

MITAR: Vidi, Femo, kako ti se slavi kua.

FEMA: Les nobles, les modes

MITAR: Opet poinje? Kai ti nama, ostaje li ti i dalje tako pokondirena i luda, ili e biti kao mi?

FEMA: Nobles kon nit biti paor

MITAR: E, kad kon nit, a ono zbogom! Pravo kau ljudi da je moda ludilo kao kijavica:od jednog prelazi na drugog, a kad pone, ne ume da prestane.

FEMA: Uj!

MITAR: Bogme, ujela je mloge, udee i tebe. Hajdemo, deco, da ne pree i na vas ova boletina.

JOVAN(klanja se Femi):Bour, madam

FEMA: Adies, an.(Vasiliju)Samo francuz sun mamzel.MITAR: Nemaj brige ... Zbilja, Femo, da l' bi ti imala volju ii u Pariz?

FEMA(izvre oi):Les Paris, les nobles, les modes, les intov.

MITAR: Vidi, ja bih te sam o mom troku u Pariz odveo samo kad bi mi obeala trigodine onako postupiti kao to ja hou.

FEMA: Da budem paorka? Oh, kon nit, kon nit

MITAR: Femo, samo tri godine.FEMA(metne ruku na elo, sasvim alostivo):Kon nit, kon nit.

MITAR: Promisli se dobro, ovde je razgovor o Parizu.

FEMA: Ah, i tri dana biti bez karaktera mlogo je, a kamoli tri godine.


52/52

pokondirana tikva

Documents