policijska etika

Internacionalni Univerzitet u Novom Pazaru, departman Pančevo

Miloša Obrenovića 14/a

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: Kriminalistička etika

Tema: Policijska etika

Profesor Student

Doc. Dr Eldar Šaljić Ljiljana Petrovački

Broj indeksa

2-977/08

Pančevo, Maj 2011

Policijska etika Ljiljana Petrovački

Sadržaj

Uvod....................................................................................................................... 3Istorijski koreni policijskog morala....................................................................... 4Uloga i značaj morala policije............................................................................... 4Policijska etika i zaštita ljudskih prava.................................................................. 5Ljudska prava i policija.......................................................................................... 7 Struktura policijske etike........................................................................................ 7Etika policijske profesije........................................................................................ 8Koncepti i pristupi policijske etike......................................................................... 8Značaj etičke dimenzije za ugled policije u društvu............................................... 9Neki aspekti neetičkog ponašanja policije.............................................................. 9Odnos policije prema ljudskim pravima................................................................ 11Kodeks policijske etike.......................................................................................... 12Osnovne odredbe.................................................................................................... 12Obuka policijskih službenika................................................................................. 12 Dužnosti i prava policijskih službenika................................................................. 12Zaključak................................................................................................................ 14Literatura................................................................................................................ 15

Kriminalistička etika 2


UVOD

Etiološki posmatrano (grčki ethos-moral, ćud) etika je nauka o moralu, odnosno teoriji morala, koja ispituje smisao, ciljeve moralnih normi, osnovne kriterijume za moralno vrednovanje kao i opšte zasnovanosti i izvor morala. Etika službenog lica predstavlja skup društvenih pravila koje je službeno lice usvojilo kao svoj lični kriterijum ponašanja. Osim policijske etike, susrećemo se i sa pojmom deontologija. U širem smislu deontologija je nauka o dužnostima kao moralnoj i profesionalnoj obavezi, odnosno skup načela koja se odnose na dužnost i ponašanje etičke prirode (uži smisao). Promene do kojih je došlo u pravcu izgradnje demokratske pravne države, odnosno transparentnog i civilnog društva budućnosti, neminovno su zahvatile i policijski sistem, koje su ga stavile pred velike organizacione, strategijske i operativne izazove.

S obzirom da je država nosilac sigurnosne funkcije, ona mora putem organa preduzeti sve potrebne mere, te zadiranjem u slobodu pojedinaca otkloniti opasnosti, koje mogu dovesti do većeg stepena narušavanja sigurnosnog stanja. Zahtev za održanje unutrašnje sigurnosti, rezultira nužnošću novog pristupa. Tako da se demokratske policijske snage više ne mogu oslanjati samo na svoju legitimnu moć, nego i na aktivnu ulogu i podršku građana. Prema



tome, središnji problem demokratskog društva, jeste kako održati optimalni nivo proporcionalnosti između slobode i sigurnosti.

Policijska etika je veoma mlada teorijsko-saznajna disciplina. U znatnoj meri se oslanja na stanovišta drugih teorijsko-saznajnih disciplina. Policijska etika inkorporira težnje, saznanja i metode psihologije, sociologije, psihologije morala, sociologije morala, pravnih nauka, zatim elemente koji izvorno pripadaju nauci o upravi, policiologiji, kriminalističkim disciplinama, penologiji kao i većem broju još uvek više virtuelnih nego u potpunosti difereniranih i osamostaljenih disciplina poput viktimologije, sociologije policije, psihologije policije te i nekih drugih ovima bliskih disciplina.

Istorijski koreni policijskog morala

Pojedina policijska načela, dužnosti i vrline njenih pripadnika, kojima se može pridati i etički karakter, ispoljavali su se praktično od kada postoji policija. Tako su još u najstarijim vremenima policajci bili i moralom obavezivani na određeni odnos prema poslodavcu (državi ili nekoj drugoj moći koja ih je angažovala), a najkonkretnije prema njihovim neposrednim nalogodavcima. Od davnina su bili naglašenije razvijeni pojedini elementi i aspekti radnog morala. U okviru njega posebno su bili cenjeni radna disciplina i radni elan. Davno su takođe, stvarni i elementi specifičnog morala policijskih kolektiva (koji je regulisao međusobne odnose pripadnika policijskih profesionalnih skupina), kao i elementi morala koji je regulisao odnose svojstvene i hijerarhijskom pokretu policijskih organizacija. Već u ranijim epohama bila je razvijana i komponenta policijskog morala kojom se vrši zaštita vrednosti samo policijskog zanimanja i ličnosti policajca, izražavana obično kroz kategoriju profesionalnog dostojanstva i časti. Moral državnih srlužbenika samim tim i policije, bio je prilično razvijen u doba prsvećenog apsolutizma 18. i 19. veka. U policiji Velike Britanije još od 1829 godine bilo



je u upotrebi nešto slično etičkom kodeksu. Taj dokument nosio je naziv „poruka za prestoniču policiju“ u njemu su osnima stručnih bile izložene i etičke poruke. Kasnije je taj kodeks bio prihvaćen i u nekim prekomorskim Britanskim zemljama. U Australiji su njegove ideje bile izložene u dokumentu objavljenom 1870. Pod nazivom „Gesla opšteg vladanja članova policijskih snaga“ SAD je 1928 godine izradio prvi policijski kodekd pod nazivom „Naš pozornički kodeks“.

Uloga i značaj morala policije

U naučnoteorijskom diskusu uobičajeno je da se pojam „Funkcionalnost“ zamenjuje pojmovima označenim sintagmom „Uloga i značaj“. Pojmom uloga – obuhvaćeno je objektivno svojstvo predmetne normativne svesti da doprinosi svrsi policijske službe, posredstvom proizvođenja niza pojava i svojstva. U tom smislu, pošto ta opšta odrednica deterministički povezuje policijsku moralnost sa drugim pojavama, pod pojmom „Uloga“ podrazumeva određenu determinističku vezu ili pak svojevsrno relaciono svojstvo. Pod pojmom „Značaj“ sem što podrazumeva sadržaj praktično identičan predhodno naznačen podrazumeva se kognitivnu komponentu. 1

Moral policije uobičajeno je kvalifikovan kao „visok“ a u nekim očekivanjima i zahtevima i kao prvorazredan, izuzetan, maksimalan, uzoran i sl. Nalaganjem policijskoj profesionalnoj službi tako visokih standarda moralnosti, njenim vršiocima pripadaju statusi svojstva ostvaritelja uzvišenih, etičkih ideala. Njima se propisuje posedovanje takvih moralnih kvaliteta kakvi bi ih činili eminentnim predstvanicima elitnog ešalona u domenu moralnosti. Takvi kvaliteta bi ih izdizali do neke vrste apsolutne moralne avangarde. Od pripadnika policije se očekuje da svoju nadprosečnu, uzvišenu, maksimalnu moralnost kakvom bi trebalo da su prožeti moraju svojim fizičkim postojanjem i opredeljenošću profesiojom stalno i praktički potvrđivati.

Policijska etika i zaštita ljudskih prava

1 CEDEM Odnos policije i lokalne zajednice – Izveštaj o istraživanju zasnovanom na fokus–grupnim intervjuima, Beograd, oktobar 2004, str. 21-24


Policijska etika Ljiljana Petrovački Policija je javna služba koja je organizovana u skladu sa zakonom i koja je odgovorna za održavanje i primenu prava, održavanje javnog reda i čuvanje postojećeg uređenja i zaštitu i sigurnosti građana. Za uspešan rad policije nije samo dovoljno da znaju koje kakva pravila i poseduju ovlašćenja na osnovu zakona, nego da predviđaju i kompromitujuće posledice. Zato što se organi policije i građani nalaze na suprotnim stranama. Organi policije u revnosnom obavljanju dužnosti moraju za svoje lične stavove iskristalizuju i dovodeći svoje ponašanje na onaj nivo koji im obezbeđuje da svoje zadatke realizuju na ispravan način. Pripadnici policije treba da skladno tj. timski kontinuirano izgrađuju kodeks ponašanja i efikasnog delovanja, što doprinosi poverenju i stabilizuje veru društva kome služe. Kodeks ponašanja za policajce treba da podstakne odgovorna lica na poštovanje prava čoveka i osnovnih sloboda svih ljudi bez obzira na rasnu pripadnost, pol, jezik, veru. Kodeks ponašanja odnosi se na zaštitu svih lica od svirepih postupaka. To je u suštini jedno od najosetljivijih pitanja otvorenog i demokratskog društva. Policija treba da istrajava na zaštiti čovekovog fizičkog integriteta.

Koncepcija ljudskih prava razvijena je na ideji o pravednom uređenju odnosa između pojedinca i državnih vlasti. Prema toj koncepciji pojedinac prestaje da bude podanik države koji je imao samo dužnosti. Kao građanin, on ima izvesna prava i država ta prava mora poštovati. Ljudska prava su prava koja svaki pojedinac uživa samom činjenicom što je ljudsko biće.2

Osnovni principi na kojima se temelji građevina ljudskih prava su:

• Poštovanje ljudskog dostojanstva

• Univerzalnost (svojstvena i pripada svim ljudskim bićima)

• Neotuđivost (ne mogu biti nikom oduzeta niti ih se iko može odreći)

• Jednakost (svako ljudsko biće ima ista ljudska prava bez obzira na rasu, boju kože, pol, jezik, veru, političko ili drugo mišljenje, socijalno poreklo, rođenje, poreklo)

Pojedina ljudska prava utvrđena su međunarodnim dokumentima različitog naziva i pravne snage. Najznačajniji među njima su međunarodni ugovori, koji postaju pravno obavezujući za one države koje ih potpišu i ratifikuju.

Za ugovore se najčešće koriste nazivi konvencija, sporazum, pakt ili povelja. Pored ugovora, značajne su deklaracije, rezolucije, kodeks i skupovi principa. 2 Studija o radu policije u Republici Srbiji, str. 34



Između koncepta ljudskih prava i uloge policije postoji veoma uzražena dvosmerna veza. Policija je ustanova javne vlasti, a ljudska prava služe zaštiti pojedinaca i grupa od neprimerenih akcija javnih vlasti. Policija je ona služba koja najviše treba da štiti ljudska prava. Kao naročita služba zajednice, koju najčešće organizuje država, policija ima opštu ulogu da održava poredak u društvu. Policija održava poredak tao što obezbeđuje poštovanje zakona i suzbija ne zakonitosti tj. suzbija ona ponašanja koja su kvalifikovana kao kršenja pravila o redu. Vršenjem svoje uloge, policija zapravo vrši funkciju zaštite ljudskih prava.

Od policije u demokratskom društvu očekuje se još nešto: da prilikom korišćenja svojih ovlašćenja, koje joj zakon daje da bi mogla da efiksano održava red, postupa u svemu zakonito, tj. da poštuje ljudska prava svih lica uključujući i prava prekršilaca zakona. Policija ne sme da primenjuje zakon tako što će činiti nova kršenja zakona i ljudskih prava. Tako se policija pojavljuje kao nosilac dvostruke uloge u odnosu na ljudska prava: ona je, s jedne strane, nosilac aktvne uloge zaštitnika ljudskih prava, a s druge strane ona je u obavezi da to čini uz maksimalno poštovanje ljudskih prava.3

Ljudska prava i policija

Državnim organima je dozvoljeno da primenom oružja ugroze život ali samo u izvesnim slučajevima. Evropski sud predviđa da se može lišiti života lice: radi odbrane lica od nezakonitog nasilja;

da bi se izvršilo zakonito hapšenje ili da bi se sprečilo bekstvo lica zakonom lišenog slobode; tokom zakonito preduzete akcije radi suzbijanja pobune ili ustanka.

Upotrebom sile ne sme se premašiti obim koji je potreban za postizanje jednog od ciljeva izloženih u podstavovima. Ona mora biti strogo srazmerna postizanju tih ciljeva. Evropski sud za ljudska prava će razmotriti sve činjenice vezane za neko ubistvo uključujući i pitanja planiranja, instrukcija, kombinovanja i kontrole bezbednosnih snaga. Posebnu pažnju zahtevaju

3 Filozofija i načela rada policije u zajednici, Beograd, 2003.



smrtni slučajevi osoba koje su lišene slobode, posebno pritvorenika. U takvim situacijama teret dokazivanja leži na vlasti koja treba da iznese ubedljiva i zadovoljavajuća objašnjenja uzroka smrti. Sprovođenje nezavisne obdukcije o uzrocima smrti je neophodno. Od velike važnosti su međunarodni standardi o postupanju s licima lišenim slobode.

Struktura policijske etike

Strukturu kodeksa policijske etike moguće je ustanoviti prema različitim merilima. Moguće je identifikovati više različitih struktura tih dokumenata, zavisno od toga da li se one određuju prema merilima koja predstavljaju: njihovi ciljevi, tematski sadržaji, zastupljenost u njima određenih kategorijalnih pojmova ili neka druga njihova manje važna obeležja. Njihove posebne strukture moguće je utvrditi kao primerene naročitoj vezanosti njihovih problemskih elemenata za: pojedine nosioce policijskog morala ili za vrste i oblike njihove profesionalno – službene prakse. Ako je u pitanju kategorijalna struktura ovih kodeksa, nju je moguće utvrditi prema više različitih merila. Kada je primenjen najopštiji sadržinsko-tematski kriterijum moguće je u strukturi ovih kodeksa – kao i u strukturi samog policijskog morala uočiti dve osnovne komponente: moral u njegovom osnovnom značenju i radni moral. Prvopomenutu komponentu činila bi dva sloja:opšti moral i moral koji je specifično primeren policijskoj praksi.

Etika policijske profesije

Policijska etika je novija teorijsko saznajna disciplina, ona je jedan vid primenjene etike, ima cilj da unapredi policijsku praksu i omogući joj brži proces humanizacije. Ona uvodi četvrti aspekt policijske prakse a to je moralna dimenzija. Osnovna tri aspekta su: stručnost, legalnost i demokratičnost. Policijska etika gradi humano ponašanje policajaca i pozitivno ih menja na bolje (gradi njihovu efikasnost, obrazovanje, opremljenost i moral).



Obezbeđuje sigurnost u radu policije jer se ona nalazi u oprečnoj vezi, mora biti autoritativna sa jedne strane i blaga sa druge strane, čuva policijski kolektiv. Otuda potreba za ustanovljavanjem policijske etike kod nas. Određen društveno istorijski kontekst u kome se odvija proces tranzicije 90-ih ima za cilj da strateški menja društvo a samim tim i policiju u pravcu humanizacije društvenog sistema koji karakterišu duh tolerancije, pacifizma i altruizma, što je karakteristika društva sa razvijenom demokratijom.

Koncepti i pristupi policijske etike

Od značaja za policijsku etiku jesu koncepti i pristupi njenih osnovnih grana:

1. Opšte ili metafazičke etike, koja moralnu problematiku tretira na najvišem nivou uopštavanja. Ciljevi ove teorije ostvaruju se kroz ticanje neodnosno formulisanje, uopštavanje i sistematizovanje prvenstveno indikativnih teorijskih saznanja o predmetnom fenomenu tj. kroz ukazivanje na odgovarajuće suštine strukture, funkcije, sadržaja, veze i dinamiku.

2. Primenjenje etike koja u okviru više svojih diferenciranih poddisciplina tretira posebne moralne probleme raznih domena društvene stvarnosti čineći to uveliko i u normativno indokrinativnom pristupu i način karakterističan za tzv. Behavior-makig disciplines (Discipline koje grade ponašanje). Ciljevi ove teorijsko saznajne discipline određeni su kongritivnim i izvan kongitivnim interesima.

Društveno integrativni cilj policijske etike ostvaruje se sa usvajanjem njenih saznanja od strane delatnika policijske službe.4

Značaj etičke dimenzije za ugled policije u društvu

Dolazi se do značajnog pitanja: pitanja oblikovanja policijske etike, koja je u poslednje vreme postala centralno pitanje u sprovođenju konkretnih policijskih aktivnosti. Već duži period i Veće Evrope se veoma sadržajno bavi i razmatra relevantna pitanja policijske etike. Međutim, poznato je, da još uvek Evropa nema etičkog kodeksa policije. Pojedini autori smatraju policijsku

4 CEDEM Lokalna zajednica i uniformisana policija – Analiza rezultata istraživanja javnog mnenja, Beograd, oktobar 2004, str. 13–16



etiku jednim od stubova demokratskih procesa, naročito u potrebnoj povezanosti države, građana i policije.5

Intencija je na policiji kao javnoj službi koja mora biti u službi građana. Da bi se izgradio taj odnos poverenja, neminovno je uspostaviti odgovarajući kodeks profesionalnog etičkog ponašanja sa moralnim komponentama. 6

Da bi javnost stekla pouzdano uverenje o demokratskom, humanom radu policije, njeni etički kodeksi trebaju se zasnivati se na takvoj matrici konkretnog ponašanja, koja će se u kontinuitetu dograđivati, primereno razvoju civilnog društva i njegovoj orijentaciji prema budućnosti.

Etički model policijskog ponašanja mora uvažavati logiku promena i biti okrenut ka budućnosti, s jasnom namerom da odgovori svim sigurnosnim izazovima koji prate savremeno društvo. Jer, etičko ponašanje policije je u krajnjem slučaju ogledalo države i njenih institucija, ogledalo društva, odnosno ogledalo ukupnog policijskog sistema, kao i samih građana, jer su i oni jednim delom odgovorni što nisu pravovremeno preko svojih predstavnika u organima vlasti i direktnoj komunikaciji sa policijskim rukovodiocima, zatražili odgovornost i potrebu korektnog ponašanja, bez obzira u kojim se prilikama odvija aktivnost policije.

Neki aspekti neetičkog ponašanja policije

Policijski sistem danas svoju funkciju obavlja u velikim političkim, istorijskim, kulturnim, socijalnim i drugim različitostima, sa međusobnim prožimanjem i uticajima. Svako neznanje, nestručnost, neprofesionalnost, nedostatak etičke dimenzije, dostojanstva i sl., ostavlja jedan od najdubljih tragova u policijskoj službi.

Osim toga, kršenje ustava, razne zloupotrebe ovlašćenja, te različite druge policijske devijantnosti, a posebno korupcija, dovoljno govori sa kojom se ozbiljnošću u savremenom društvu mora prići razmatranju svih pitanja, sa posebnim osvrtom na etičko postupanje.

Policijska etika je prema tome centralno pitanje rada policije u demokratskom poretku, sa sasvim novom ulogom, pri čemu se poseban nagla-sak daje njenom odnosu prema javnosti-građanima, te adekvatnijem prilagođavanju sigurnosnoj stvarnosti.

5 www.vreme.com/cms/view.php?id=448150

6 Izveštaj o humanom razvoju u Republici Srbiji, Beograd, 2005.


http://www.vreme.com/cms/view.php?id=448150


Uvođenje ideje partnerstva između policije i lokalnih kolektiviteta (zajednica) u suzbijanju kriminaliteta i održavanju javnog reda i mira, predstavlja jedan od temeljnih načela policije budućnosti. Partnerstvo u odnosima implicira i obostrano poverenje, pri čemu policija zadržava ključnu ulogu u održavanju sigurnosti.

Neetičko ponašanje odlikuje:

• Nečasnost: tendencija zloupotrebe radnog vremena, zloupotreba bolo-vanja, laganje, krađe i drugi akti nečasnosti.

• Brutalnost: upotreba nepotrebne sile, fizička i psihična nasilja i drugi oblici nepravilnog postupanja.

• Rasne predrasude: osuđivanja ljudi na osnovi postojećih stereotipa generalizovanja

• Pogodnosti: primanje poklona, posebnih usluga i privilegija.

• Prisvajanje imovine zatvorenika: krađa ili dodavanje inkriminisanih materijala neprijavljenih pre.

• Lažno ili pristrasno svedočenje: namensko laganje ili nepošteno svedočenje u svrhu prikazivanja nečeg tačnim ili netačnim.

• Kršenja zakona i propisa: tendencija zapuštanja pravila ili zakona.

• Kršenje građanskih prava: pogrešno hapšenje, nelegalni pretres, odstupanje od toka postupka.

• Neljubaznost: svesno i voljno neljubazno ponašanje.

• Tendencija neefikasnosti: neuspeh u postupanju u skladu sa standa-rdima, ignorisanje nasilja itd.

• Neuspeh u primenjivanju: nepostojanje volje za promenom neefikasne prakse i primene standarda službe.

• Otkrivanje poverljivih informacija: kršenje obećanja, oskrnavljenje tajne, neovlašćene diskusije.

• Kršenje privilegovanih komunikacija: nepostojanje poštovanja pravila vladanja pravno zaštićenim komunikacijama.

• Zloupotreba javne imovine: svesno nepoštovanje pravilne upotrebe vozila, opreme i sredstava.



Odnos policije prema ljudskim pravima

Iz među koncepta ljudskih prava i uloge policije postoji očigledna i veoma izražena dvosmerna veza. Policija je ustanova javne vlasti, a ljudska prava služe zaštiti pojedinaca i grupa od neprimerenih akcija javnih vlasti. U isto vreme, policija je ona služba koja najviše treba da štiti ljudska prava. Kao naročita služba zajednice, koju najčešće organizuje država, policija ima opštu ulogu da održava poredak u društvu. Poredak je sistem društvenih vrednosti, od kojih su najvažnije zaštićene pravom i među kojima istaknuto mesto pripada ljudskim pravima. Pravna zaštita vrednosti koje čine poredak ostvaruje se propisivanjem pravila o redu i sankcionisanjem kršenja tih pravila. Policija, dakle, održava poredak tako što obezbeđuje poštovanje zakona i suzbija nezakonitosti, tj. suzbija ona ponašanja koja su kvalifikovana kao kršenja pravila o redu. Vršenjem svoje uloge, policija zapravo vrši funkciju zaštite ljudskih prava, jer sprečava i suzbija nezakonita ponašanja kojima se ta prava ugrožavaju od strane prekršilaca zakona.

Od polici je u demokratskom društvu očekuje se još nešto: da prilikom korišćenja svojih ovlašćenja, koje joj zakon daje da bi mogla da efikasno održava red, postupa u svemu zakonito, to jest da poštuje ljudska prava svih lica, uključujući i prava pre kršilaca zakona. Prosto rečeno, policija ne sme da primenjuje zakon tako što će činiti nova kršenja zakona i ljudskih prava. Tako se policija pojavljuje kao nosilac dvostruke uloge u odnosu na ljudska prava: ona je, s jedne strane, nosilac aktivne uloge zaštitnika ljudskih prava, jer vršenjem svoje funkcije stvara uslove za uživanje ljudskih prava svih članova društva, a s druge strane, ona je u obavezi da to čini uz maksimalno poštovanje ljudskih prava. Ako policajci počine akt kršenja nekog od ljudskih prava, trebalo bi da dođe do aktiviranja sistema za zaštitu ljudskih prava i utvrđivanja odgovornosti za takve akte.7

Kodeks policijske etike

Osnovne odredbe

Policija ima ovaj kodeks policijske etike radi ostvarivanja najviših nacionalnih i međunarodnih standarda policijskog postupanja i podrške vladavini prava.

7 Dauns, Mark. Reforma policije u Srbiji: Ka stvaranju moderne i odgovorne policijske službe (Beograd: Misija EBS u Srbiji i Crnoj Gori, 2004), str. 16.



Policijski službenici obavljaju policijske poslove u skladu sa zakonom i međunarodnim standardima koje je Republika Srbija prihvatila, rukovodeći se ciljevima policije u demokratskom društvu i principom vladavine prava. Glavni ciljevi policije, kao i policijskih službenika, jesu održavanje javnog reda i sprovođenje zakona, zaštita i poštovanje ljudskih prava, prevencija i otkrivanje krivičnih dela i drugi vidovi borbe protiv kriminala, pružanje pomoći i služenje ljudima u skladu sa Ustavom i zakonom. U obavljanju policijskih poslova i obuci za njihovo obavljanje, odnosno izvršavanju zakona i drugih propisa, policijski službenici i drugi pripadnici policije rukovode se etičkim principima utvrđenim ovim nacionalnim Kodeksom, u skladu sa Evropskim kodeksom policijske etike koju je usvojio Komitet ministara Saveta Evrope 19. septembra 2001. godine.

Obuka policijskih službenika

Opšte policijsko obrazovanje orijentisano je tako da bude što je moguće više otvoreno prema društvu. Policijsko obrazovanje u potpunosti uvažava potrebu borbe protiv rasizma i ksenofobije. Stručnim usavršavanjem, zasnovanim na vrednostima demokratije, vladavini prava i zaštiti ljudskih prava, policijski službenici razvijaju sposobnosti za izvršavanje zadataka policije. Stručno usavršavanje iz stava 1. ovog člana obuhvata što otvoreniju opštu obuku prema društvu, primerenu konkretnim uslovima u lokalnoj zajednici, kao i potrebnu specijalističku, predvodničku i upravljačku obuku. Praktična obuka na svim nivoima o primeni prinude i njenim ograničenjima zasniva se na principima sadržanim u Ustavu, zakonu i međunarodnim ugovorima, naročito u Evropskoj konvenciji.

Dužnosti i prava policijskih službenika

Policijski službenici ne ponašaju se na način koji šteti ugledu službe. Imajući u vidu specifičan karakter policijskog posla, policijski službenici, kao državni službenici, uživaju društvena i ekonomska prava do maksimalno moguće mere, u skladu sa zakonom. Disciplinske mere izrečene protiv policijskih službenika podležu kontroli, u skladu sa zakonom.

Policijski službenik, i kada nije na dužnosti, po sopstvenoj inicijativi pruža pomoć svakom licu koje se nalazi u opasnosti, sprečava ili suzbija radnju koja može da naruši javni red ili da ugrozi život, integritet i imovinu građana, imovinu zajednice i Ustavom utvrđeni poredak. Policijski službenici uživaju pravnu i drugu pomoć Ministarstva, u skladu sa zakonom.



Zaključak



Svaki policijski sistem počiva na kompromisu ideja - policija treba da bude moćna, jaka i efikasna u sprečavanju zločina, ali ne i agresivna, kako ne bi ugrožavala lične slobode.

Reforma policijske službe omogućava uključenje modernih aspekata policijskog rada kao što su javnost rada, odgovornost, proporcionalni sastav, poštovanje i zaštita ljudskih prava i ideja da se služi građanima pre nego državi. Profesionalizam policajaca treba unaprediti obukom, obrazovanjem i omogućavanjem korišćenja adekvatnih metoda i opreme u borbi protiv kriminala. Te promene zahtevaju zakonsku osnovu i organizacionu strukturu u kojoj bi se taj proces realizovao i održao. Policije nije samo posvećena ljudima unutar policije, već svim segmentima društva.. Građane takođe treba ohrabriti da uzmu učešće u radu policije, na primer učlanjivanjem u odbore za policiju u zajednici ili pomoću mehanizama odgovornosti. Policija pre svega pruža uslugu društvu: što prisnije policija sarađuje sa zajednicom, to će biti spremnija da ovaj zadatak izvrši.

Rad policije predstavlja zaštitu građana, poštovanje ljudskih prava građana, uključujući i one koji su prekršili zakon, kao i pružanje odgovora na potrebe i strahove društva. Da bi neka policijska služba mogla da se proceni, potrebno je imati pregled istorijskih, političkih, ekonomskih, kulturnih i društvenih aspekata jednog društva koji utiču na njen rad. Ciljevi tog rada u demokratskom društvu sastoje se od opšteprihvaćenih standarda, poput ljudskih prava, kao i od elemenata određenih geografskim položajem, koji određuju razvoj policijske službe za svaku zemlju ponaosob.

U slučaju policijske službe kao celine, sposobnost integriteta podrazumeva karakter i skup ličnih osobina kompatibilnih sa statusom policajca ili prošlost neopterećenu ozbiljnim nemoralnim i krivičnim postupcima. U kontekstu kapaciteta, znanje i izvršavanje profesionalnih zadataka policajaca mere se u odnosu na potrebne veštine. U slučaju integriteta, oni uključuju obavezu da se uvek poštuju prava pojedinca. Način života policajaca odnosi se na fizičke i materijalne uslove koji ne umanjuju njegove sposobnosti da izvršava dužnost i obaveze na svom radnom mestu.



Literatura

• CEDEM Odnos policije i lokalne zajednice – Izveštaj o istraživanju zasnovanom na fokus–grupnim intervjuima, Beograd, oktobar 2004.

• CEDEM Lokalna zajednica i uniformisana policija – Analiza rezultata istraživanja javnog mnenja, Beograd, oktobar 2004.

• Dauns, Mark. Reforma policije u Srbiji: Ka stvaranju moderne i odgovorne policijske službe (Beograd: Misija OEBS u Srbiji i Crnoj Gori, 2004).

• Filozofija i načela rada policije u zajednici, Beograd: 2003.

• Izveštaj o humanom razvoju u Republici Srbiji, Beograd, 2005.

• Studija o radu policije u Republici Srbiji.

• www.vreme.com/cms/view.php?id=448150


http://www.vreme.com/cms/view.php?id=448150

policijska etika

Documents