Politika I zlo

Pojam I vrste autoriteta

Pojam koji pocinje I izvire iz pojma moci a ucvrscuje se I manifestuje pojmovima uzor, ugled I vlast. Bez odredjene moci nema autoriteta. Neko moze da poseduje moc ali da nema autoritet. Da bi moc stekla autoritet, mora se osloniti na jos jednu dodatnu vrednost, stav, odluku… Autoritet potice iz latinskog jezika od reci autoritas. Oznacava stav, pogled ponasanje koji trazi autoritet. Kod svakog autoriteta najbitnija karakteristika je moc. U strukturi autoriteta dinamika se odvija izmedju 2 elementa: nadredjenosti I podredjenosti. Znacajna svojstva autoriteta su oslobadjanje I porobljavanje. Oslobadjajua njih stpci autoritet je onaj koji je stvorio jos veci uzor, npr roditeljski aut. Autoritet porobljava ako se demonstrira kao nadmoc I ucvrscuje na nacin velike udaljenosti izmedju nadredjenih I podredjenih. U njegovom okruzenju pojedinci ne odrastaju, ili su slepo odani I predani. Oslobadjajucim I porobljavajucim svojstvima autoriteta izrazava se njegova protivrecna priroda.

Vrste autoriteta:-po oblicima: porodicni, crkveni, hijerarhijski, duhovni I politicki. -prema poreklu: spoljasni I unitrasnji, tradicionalni I demokratski. -na osnovu sadrzaja: racionalni I iracionalni.

Porodicni aut je osnovni I mnogima presudan za oblikovanje karaktera pojedinca. U trdicionalnoj I patrijahalnoj porodici osnovni element na kome pociva aut staresine ili oca je apsolutna pokornost I potcinjenost. Mnogi despotski, totalitaristicki I apsolutisticki sistemi su se oslanjali na ovu vrstu porodicnog aut. Cilj njihovog oslanjanja je bila apsolutna pokornost vodji. Druga varijanta porodicnog aut nastaje u drustvima u kojima preovladava liberalniji odnos. Ovde pokornost proizilazi iz upotrebe uma. Samosavladjivanje individue, smisao je za rad I discipline, kao I sposobnost da se individual drzi odredjenih ideja. Kada je rec o formiranju karaktera pojedinca za mnoge je odnos prema aut najznacajniji.

Ckveni I hijerarhijski autoriteti su spoljsnji, izvedeni I usmereni. Iza njih stoji moc, duhovne ideoloske potrebe, prisile, institucije..i uzora organizacije koji koristi nosilac aut (svestenik, sef..) svestenikov aut proizilazi iz moci institucije I njegovog licnog polozaja u njoj. Hijerarhijski aut, posebno aut sefa vezan je za instituciju I organizaciju. Moc njegovog polozaja u hijerarhiji organizacije pribavlja mu legitimnost.

Duhovni autoritet proizilazi iz moci duhovnih svojstava, vrednosti I potreba u razlicitim svojstvima duhovnosti. Ispoljava se najcesce kao uzor I ugled. Cilj im je istina a sredstvo . sloboda. Oni ne porobljavaju vec oslobadjaju.

Spoljasnji autoritet je ;proizvod necijeg naloga prema kojem se zapoveda da se nesto mora uciniti. To je potcinjavanje spoljasnjim naredbama kojima se gubi samostalnost izbora I narusava dostojanstvo.

Unutrasnji autoritet je proizvod jacanja licne duznosti savesti. Utemeljuje ga protestantizam. Kod ovog aut savest i duznost preuzimaju sve sto je posedovao spoljasnji aut. Unutrasnji aut se odrazava u otporu pojedinca prema spoljasnjim autoritetima. “vladavina savesti” predstavlja unutrasnji aut.

1

Tradicionalni autoritet je odredjen u skladu sa tradicionalnim pravilima. Nosioci ovog aut su iznad ostalih delova drustva na osnovu nasledne moci.

Demokratski autoritet pociva na moci koja se stvara tokom dem procesa uz dem proceduru. Za razliku od tradicionalnog ne insistira na poreklu I razvoju (dem istitucije, institucije izbora..).

Racionalni autoritet se zasniva na moci razuma I znanja. To je aut koji se stalno mora dokazivati, utvrdjivati I proveravati.

Iracionalni autoritet se zasniva na iracionalnim mocima, vrednostima, stavovima, svojstvima I ponasanjima koja su vanracionalna I kao takva se I najcesce prihvataju. Ovaj aut se odrazava na demonstraciji moci kao nadmoci. Proizilazi iz emocionalne I voljne prirode. Karakteristican iracionalni aut je harizmatski. Harizma je nadprirodno svojsto koje moze da poseduje I manifestuje odredjena osoba tj, osobine neke licnosti na osnovu kojih ona vazi za izuzetnu.

Autoritet u politici

Moc, vlast, aut su sredisnji pojmovi politike. Moc je svojstvo autoriteta I bez nje aut ne postoji. Vlast je sredstvo aut u politici, I aut je upotrebljava na nacin koji je najprimerniji. Nosioci aut u politici mogu biti: licnosti, odredjena kolektiva tele, institucije, organizacije (npr partije) I norme. Od tipa drustva odnosno pol zajednice I politike zavisice I nosilac aut, I obrnuto. Dva pristupa aut u politici:-Jedan opravdava aut-Dugi ga u potpunosti odbacuje1. Na aut u politici insistiraju svi pobornici poretka, reda, discipline, efikasnosti.. U pocetku je kod pristalica aut vezanost bila za drzavu a kasnije se prosiruje I na druge pol institucije I odnose. Pristalice aut u politici imaju pesimisticki stav o ljudskoj prirodi (suveren dobija apsolutnu vlast, tj ne postoji podela vlasti). Tri glavna principa: legitimitet, aut I stabilnost. 2. pokreti anarhizma odbacuju svaki autoritet. Svaki aut je oznaka za neslobodu, nejednakost I iracionalnost. Svo zlo izvire iz najvaznijeg aut a to je aut drzave. Revolucije je cin kojim jedan deo stanovnistva namece volju drugom delu, samim tim nema nista autorir\tarnije od revolucije.

Teoria koja nije obacivala svaki aut iako se suprostavljala svakom apsolutistickom aut, zasnivala se na ideji ogranicenja vlasti. Zajednica u kojoj pojedinac organizuje zivot da bi sacuvao slobodu je drzava, a cilj drzave je ocuvanje slobode pojedinca (teorija dr ugovora, prvim ugovorom se formira drustvo, a dugim gradjanska vlada). Zakon je aut u ogranicenoj drzavi.

Teorija revolucionarnog razvoja se oslanja na aut nasilja. Nasilje je je sredstvo ili nacin da se rese ljudske nepravde I losi odnosi medju ljudima. Drugi razlog upotrebe nasilja je pravo na pobunu.

2

Iracionalni autoritet u politici

Je politicki vodja. On je harizmatska licnost koju karakterise posedovanje izuzetne moci. Potcinjavanje pol vodji moze da bude iz odusevljenja, ocajanja, straha ili nade. Sa soc stanovnista aut pol vodja izrasta iz kriznih stanja drustva. Njihov dolazak je van zakona, pravila I normi. Vrste ovakvih vodja:

1. pol vodje kao pobednici- snazne licnosti koje na osnovu svog harizmatskog svojstva uspevaju da se u ratu ili revoluciji dokazu. Imaju legitimitet.

2. pol vodje kao uzurpatori- koriste ratnu nesrecu naroda I tesku drustvenu krizu da bi prigrabili licnu vlast. Legitimitet zasnivaju na goloj sili.

3. pol vodje kao prepoznati izbavitelji. U njima se trazi izlaz. Na njih se gleda kao na simbole I dobijaju mitska I herojska svostva. Apriorni legitimitet I apsolutno vodjstvo. Postoji velika homogenizacija drustva kad su oni na vlasti.

4. cezarizam- pojava ponasanja pol vodje u kojoj vodja postaje despot, apsolutista, tiranin I diktator. Pol vodju tu karakterisu osecaji mesijanstva, sveznalastva, nezamanljivosti I nepogresivosti. Sledbenici u cezarizmu skloni su identifikaciji sa cezarom. Ovaj oblik se naziva autokratski cezarizam. Drugi oblik cezarizma je plebscitarni cezaram. To je vrsta kvazi demokratije. Legitimnost je izvedena iz volje podvlascenih I odrzava se zahvaljuci toj volji. U ovom slucaju vlada demagog. “poverenje odozdo, vlast odozgo”.

5. narcisoidnost pol vodja- narcisoidna osoba postize osecaj sigurnosti u potpuno subjektivnom uverenju o svom savrsenstvu o svojoj nadmoci nad drugima. Namecu se narodu kao osobe sa inzvarendnim sposobnostima koji su u stanju da ga sigurno vode I omogucavaju mu uspehe. Priroda narcisoide osobe ja izuzrtno osetljiva, rannjva I opasna. Karakteristican je prezir prema ljudima. Vodji je licni interes da podanici budu slabi I verni I dam u se nikada ne mogu suprostaviti.

6. ljudska potreba za autoritetom- oni koji su skloni aut vodje su prihicki nesamostalni I neosvesceni, “ko nije sposoban sam da leti, trazi tudja krila”. Ovde se aut ocinski I zastitnicki postavlja, I oslobadja od odgovornosti. U stanjima duboke krize pripadnici naroda dvoznacno se odnose prema aut pol vodje: pobunom ruse jedan aut I istovremeno priznaju I potcinjavaju se drugom.

7. pitanje da li demokratije odnose vodje- da. Demokratija ne iskljucuje mogucnost postojanja elita. Ona samo razvija mehanizme I procese kojim se sprecava da bilo koja elita dobije neogranicenu vlast. U dem je najveci aut, aut zakona.

Od licnosti pol vodje zavisi kuda ce drustvo krenuti.

Racionalni autoritet u politici

Najcistiji oblik ovog aut je aut zakona. Vladavina zakona je racionalna jer pripada moci koja prizilazi iz strucnosti, kompetetnosti I ugleda nauke. Zakon pribavlja aut zbog svoje opstosti. Platon- upravljaci su sluge zakona. Aristotel- zakon je bez strasti dok svaka ljudska dusa mora da ga ima. Aut zakona pociva na principu podele vlasti. Sadrzi u sebi nepoverenje prema pol aut licnisti. Nijedan covek nije imun od iskusenja samovoljnog odlucivanja. Sa prosvetiteljstvom nastaje pobuna protiv aut licnosti, odnosno aut coveka nad covekom. Sloboda je moguca samo pod zakonom a zakon je izraz opste volje. Racionalni aut ne garantuje potpunu prevdu ali uzurpaciju I samovolju svodi na minimalnu meru. U liberalnim predstavama predpostavla za aut zakona je njegova umnost I pravednost. Jedino se pomocu moci zakona postiza da nijedna vlast ne moze tlackiti

3

pojedninca. Aut zakona proizilazi iz cinjenice das u oni ukljucivali moralnu dimenziju. Zakonom se u zajednici regulisu slobode, prava I duznosti. Neslaganja nastaju o slobodama I pravima, dva gledista:-prvo, kojim gradjani imaju onoliko slobode I prava koliko ima je drzava zakonom propisala-drugo je prirodno-pravno glediste. Slobode I prava ljudi veca su od bilo kojih koja su drzavnim propisom utvrdjena.

Racionalno I iracionalno u politici I autoritetu

Politici koja je u sluzbi zivota, odnosno koja stiti zivot, vise odgovara razum I racionalnost od iracionalnog I iracionalizma. Cak I kada su neophodni odredjeni iracionalni simboli koji mogu uspesno da mobilisu pripadnike odredjene zajednice racionalna politika ce ih na najbolji nacin upotrebiti I Istovremeno sacuvati osnovu na kojoj pociva. Razum cuva svako pojedninacno bice ne dovodeci ga u polozaj ponizenja I zavisnosti a istovremeno ne oduzimajuci mu posebnost. Dejstvo racionalnih resenja u politici dolazi do izrazaja u zajednici u kojoj je institucionalno garantovana sloboda konkurencija, ideja I programa, sloboda udruzivanja, misljenja I izrazavanja.. Tamo gde se ovo ne garantuje racionalnost se svodi na opravdavanje monopola, uzurpacije..Ravnoteza medju rac I irac elemenata u politici lako se narusava. Kada nastupi kriza drustvenog zivota dovodi se u pitanje rac organizacija I pol scenom ovladavaju irac svojstva. Irac politika pociva na sili, strepnji I strahu, I odrzavanja stanje laznog mira, sugurnosti I prividne stabilnosti. Svako budjenje razuna biva najsurovije kaznjeno. Karakteristicno za irac politiku je da poseduje ogromnu moc u mobilisanju pojedinaca I usmeravanju prema odredjenom cilju. Sa mobilizacijom je povezana integracija I jedinstvo. Irac politika ne prihvata sumnju I kritiku I omogucava vladavini neogranicene samovolje. Moc irac je potpomognuta strastima I burnim emocijama. Tek kada ovlada interes, strasti gube na znacaju. Od tog momenta zajednicom pocinje da dominira I vlada racionalno I rac odluke. Irac politiku karakterisu diskrecione odluke- kratkorocne, promenljive, prolazne, koje se naglo donose bez obrazlozenja. One pogoduju jednom stanju u kojoj se zivot odvija “od danas do sutra”. Glavna razlika izmedju iracionalne I racionalne politike: R se zasniva na razumu I interesima, I se zasniva na strastima I iracionalnim svojstvima.

4