8. mart 2019. godine

Položaj žena: Od otpuštanja trudnica do nižih

plata

Međunarodni je Dan žena. I ovog 8. marta ukazuje se na to da je tržište rada sfera u kojoj je diskriminacija

žena najzastupljenija već godinama: Od manjih plata i manjih mogućnosti za napredovanje, do otpuštanja

trudnica i premeštanja porodilja na niža radna mesta.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti

Brankica Janković kaže da se nije mnogo

toga promenilo – redovan izveštaj pokazuje

da je diskriminacija na tržištu rada ostala

polje gde je najveća neravnopravnost.

Najviše je pritužbi u vezi sa materinstvom,

brigom o deci i porodiljskom odsustvu.

Probleme je donela i primena prošle godine

donetog Zakona o finansijskoj podršci

porodici s decom.

Srbija, ističe Jankovićeva, ima dobar

zakonodavni okvir i ne zaostaje za Evropom na tom polju. Međutim, kulturno i poslovno okruženje je takvo

da doprinosi nejednakosti.

Procenjuje se da postoji i jaz u platama između muškaraca i žena koji obavljaju iste poslove na istoj poziciji.

U Srbiji ta razlika iznosi oko 12 odsto, dok u nekim zemljama EU iznosi čak i do 33 odsto.

Jankovićeva je rekla da su rešavali slučajeve kada su žene prebacivane na niža radna mesta ili dobijale

otklaze, ali za visinu plate još nisu imali adekvatnu pritužbu pomoću kojebi mogli da osvetle ovo pitanje.

Zakoni nisu dovoljni da bismo shvatili šta je istinska rodna ravnopravnost, rekla je Brankica Janković.

Ako žene stanu – staće sve

Osmi 8. mart kao Međunarodni dan žena uspostavljen je pre 109 godina na prvoj međunarodnoj ženskoj

konferenciji u Kopenhagenu. Istoričarka Ivana Pantelić govorila je za RTS o tome kako su se žene u svetu i

u Srbiji borile za svoja prava u dvadesetom veku i šta su zadaci dalje emancipacije.

Američke i engleske sifražetkinje prve su u 19. veku započele borbu za ekonomsku jednakost i pravo glasa

žena.

Njih 15.000 bilo je u maršu na ulicama Njujorka 1908. Naredne godine u Sjedinjenim Državama obeležen je

prvi nacionalni Dan žena, posle deklaracije koju je izdala Socijalistička partija Amerike.

"U Srbiji je Socijaldemokratska partija 1910. osnovala žensku sekciju i one su, uglavnom žene radnice,

1914. prvi put obeležile Dan žena. To su nazvale revolucionarnim danom, a na skupu su govorile o

ekonomskoj nejednakosti žena i neophodnosti dobijanja prvih prava", ističe Ivana Pantelić sa Instituta za

savremenu istoriju. Dan žena je u Crnoj Gori prvi put obeležen 1919. godine, a u Sarajevu 1914.

Među najznačajnijima za izvojevana prava su Klara Cetkin i Roza Luksemburg, a kod nas partizanke i u

Prvom svetskom ratu Milunka Savić.

"Ona je u duboko patrijarhalnoj sredini, u tom trenutku bila izuzetak koji ne potvrđuje pravilo, i pokazala je

da se može biti ravnopravan i u tim nemogućim situacijama", navela je Ivana Pantelić.

I muškarci su učestvovali u borbi za ženska prava – u Engleskoj je to bio lord Liton, član Gornjeg doma

Britanskog parlamenta. Kod nas je to bio Jaša Prodanović, političar i publicista koji je u Skupštini 1921.

održao govor o potrebi da i žene dobiju prava.

"U posleratnoj Jugoslaviji žene su postale izjednačene s muškarcima, stekle su prava u Ustavu iz 1946.

Sedamdesetih se izgubila ta revolucionarna komponenta, koja je bitna, a od 2000. ženske organizacije

ponovo marširaju na ulicama svakog 8. marta i postavljaju ista pitanja. Ove godine se marš zove 'Ako žene

stanu – staće sve'", rekla je Ivana Pantelić.

Ujedinjene nacije su dale najveći doprinos unapređenju prava žena i njihovog intenzivnijeg uključivanja u

politički život.

Ipak, ostaje potreba da se podstiče njihovo obrazovanje, zdravstvena zaštita i životni standard. Jer mnoge

žene u svetu još su isključene iz ovih oblasti.

Kako u svetu, a kako kod nas: Muškarci i žene ravnopravni u samo šest država sveta

Srbija na 76. mestu po ekonomskoj

ravnopravnosti žena i muškaraca

Belgija, Danska, Francuska, Letonija, Luksemburg i Švedska su države za koje se može reći da su muškarci

i žene gotovo potpuno ravnopravni u svemu, pokazuju podaci Svetske banke.

Prateći zakonske izmene u protekloj

deceniji, stručnjaci Svetske banke

utvrdili su da su to jedine zemlje u svetu

koje su rodnu ravnopravnost uvrstile u

zakone. U izveštaju Svetske banke za

2019. pod nazivom „Žene, posao i

zakon“ a koji je objavljen ove nedelje

praćena je rodna diskriminacija u 187

država. Utvrđeno je da, pre samo

deceniju, nijedna od njih nije davala muškarcima i ženama jednaka zakonska prava.

Svaka zemlja je bodovana na osnovu osam indikatora koji utiču na ekonomske odluke koje žene

donose tokom svog radnog veka – od slobode kretanja do dobijanja penzije – prateći zakonske

odredbe za zapošljavanje ili preduzetništvo. Ocena 100 označava države koje nude potpunu

ravnopravnost žena i muškaraca.

Samo šest je dobilo najvišu ocenu. Istraživanje je pokazalo da, na globalnom nivou, prosečne

ocene su porasle sa 70 na 75. Od 39 država sa ocenama 90 i više, 26 ih je sa visokim prihodima.

Osam država, među njima i Britanija, su iz Evrope te Centralne Azije. Dve – Paragvaj i Peru su

iz Latinske Amerike i karipske grupacije. Tajvan je među njih 39.

Južna Azija beleži najveće poboljšanje u prosečnoj regionalnoj oceni sa zabeleženih 58.36, što

je više od 50 koliko je imala u istraživanja pre deset godina. Subsaharska Afrika beleži skok od

64.04. na 69.63 za isti period, i to pre svega zahvaljujući napretku u Mauricijusu. Polovina

promena vezane su za brak i posao.

Izradu izveštaja inicirala je pelazna predsednica Svetske banke Kristalina Georgijeva koja je na

toj funkciji od 1. februara nakon ostavke dosadašnjeg predsednika Džim Jong Kima. Georgijeva

kaže da je „rodna ravnopravnost ključna komponenta ekonomskog rasta“.

Kako dalje ističe, „žene čine polovinu svetske populacije i imamo pravo da odigramo ulogu u

stvaranju prosperitetnijeg sveta. Ali, nećemo uspeti u tome ako nas zakoni sputavaju“. Iako

izveštaj ukazuje na značajan sveukupni napredak, ostaje još mnogo toga da bude učinjeno kako

bi se izjednačio položaj žena i muškaraca u svetu.

Nejednaka primanja između žena i muškaraca i dalje je veliki kamen spoticanja. Žene u

Švedskoj recimo zarađuju pet odsto manje od muškaraca (u Britaniji zarađuju osam procenata

manje). Sve to, prema oceni Georgijeve, predstavlja propuštenu priliku.

Kako dalje navodi, globalna ekonomija mogla bi biti bogatija za oko 160 milijardi dolara

ukoliko bi žene zarađivale podjednako kao i muškarci. „Jasno je da davanje prostora ženama

vodi do bogatijih društava“, zaključuje ona.

Zemlje na Bliskom istoku i Severnoj Africi najviše zaostaju za drugima kada je reč o rodnoj

ravnopravnosti. Najveći nivo polne diskrimanacije beleži Jemen. Kamerun je jedna od država

subsaharske Afrike gde je otkriven najveći procenat diskriminacije žena i devojčica, dok su

Filipini jedan od najvećih prestupnika među zemljama jugoistočne Azije.

Kamerunske žene i devojčice suočavaju se sa višestrukim izazovima. Recimo devojčicama od

15 godina je dozvoljen brak uz dopust roditelja, abortus je nezakonit, žene nikakav zakon ne štiti

od nasilja supruga a uglavnom im je uskraćena i prilika da poseduju zemlju. Iako je kastracija

žena zabranjena, „peglanje grudi“ čime se grudi devojčica ravnaju pomoću tvrdih i zagrejanih

predmeta radi se ne bi li se „odložio pubertet“, što je jedan od načina da se izbegne silovanje,

trudnoća ili rani brak, navodi se u izveštaju koji je Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj

objavila pre tri meseca.

Pakistan, Iran, Jordan, Gvineja, Liban, Bangladeš, Irak, Avganistan su takođe među zemljama

koje stagniraju ili nazaduju kada je reč o ravnopravnosti žena i muškaraca.

Napredak u oblasti rodne ravnopravnosti generalno je daleko sporiji nego što se očekivalo širom

sveta: 41 država danas u svetu i dalje priznaje da samo muškarac može biti glava domaćinstva;

27 zemalja i dalje zahteva da žene poštuju svoje muževe po zakonu; 24 zemlje zahtevaju od

žena da imaju dozvolu svog supruga ili zakonskog staratelja (kao što je brat ili otac) kako bi

radile; jedna od šest devojčica širom sveta stupa u brak i pre navršenih 18 godina, uprkos tome

što je u više zemalja zakonom regulisana povećanje starosne granice za ulazak u brak.

Od 2012. na ovamo statističke brojke pokazuju da se jaz između žena i muškaraca sporo

smanjuje, a globalne organizacije upozoravaju da će za dostizanje jednakosti muškaraca i žena

na ekonomskom planu biti potrebna dva veka a za zatvaranje jaza u rodnoj ravnopravnosti u

celini više od 100 godina.

Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma (SEF) koji je obuhvatio 149 država, žene su

najravnopravnije u nordijskim zemljama. Srbija na tom planu lagano napreduje i nalazi se na 38.

mestu u svetu po indeksu rodne ravnopravnosti nakon što je 2017. bila 40, a 2016. 48, pri čemu

ukupan broj zemalja na listi nije svake godine isti.

Sa druge strane, po ekonomskoj ravnopravnosti žena i muškaraca Srbija je na 76. mestu, po

ravnopravnosti u oblasti zdravstva je prva, po ravnopravnosti u obrazovanju 51. a po političkom

osnaživanju žena 37.

Od zemalja iz okruženja po indeksu rodne ravnopravnosti bolje od Srbije pozicionarane su

Slovenija, na 11. mestu, Bugarska na 18. i Albanija na 34. Ispod Srbije na globalnoj listi su

Hrvatska na 59. poziciji, Bosna i Hercegovina na 62, Makedonija na 66. i Crna Gora na 69.

Forum je saopštio da je novi globalni izveštaj o rodnoj ravnopravnosti za 2018. ukazao na blago

sužavanje rodnog jaza i da je smanjenja rodne nejednakosti zabeleženo u 89 od 144 zemlje koje

su obuhvaćene istraživanjem 2018. i 2017.

Island je desetu uzastopnu godinu svetski šampion u rodnoj ravnopravnosti i ta zemlja je, prema

izveštaju, uklonila 86 odsto razlika između žena i muškaraca. U grupi vodećih su i Norveška,

Švedska i Finska a posle nordijskog bloka slede Nikaragva i Ruanda koje imaju bolje

performanse od mnogih razvijenih zemalja.

U izveštaju se navodi i da je mali pomak na planu rodne jednakosti u 2018. zasenilo pogoršanje

nekih indikatora i žene su i dalje nedovoljno zastupljene u radnoj snazi i politici.

Samo 17 zemalja na čelu države ima ženu, a samo 18 odsto ministara i 24 odsto poslanika u

svetu su žene.

„Proaktivne mere kojima se podržavaju rodna ravnopravnost i socijalna inkluzija i istovremeno

odgovara na istorijske debalanse ključne su za ‘zdravlje’ globalne ekonomije, kao i za dobrobit

društva u celini“, kaže Klaus Švab, osnivač i direktor Foruma Klaus Švab.

Indeks rodne ravnopravnosti rađen je na osnovu četiri kriterijuma – ekonomske ravnopravnosti

žena i muškaraca, ravnopravnosti u oblasti zdravlja, u domenu obrazovanja i prema

zastupljenosti žena u politici.

U izveštaju Foruma ukazuje se i na nesrazmeran uticaj automatizacije na poslove koje

tradicionalno obavljaju žene, kao i na nedostatak društvene podrške za njihov povratak na tržište

rada. Navodi se i da su žene i dalje nedovoljno predstavljene u obećavajućim sektorima digitalne

revolucije zasnovanim na nauci, tehnologiji, inženjeringu, matematičkim veštinama i znanju.

U poslednjih pet godina broj zaposlenih u

zdravstvu smanjen za gotovo 10.000 ljudi

Opšte je poznat problem koji ima srpski zdravstveni sistem: nedostatak kadrova i njihov odlazak u

inostranstvo. Iako, prema procenama, u ovom trenutku nedostaje oko 3.500 lekara i 8.000

medicinskih sestara, prijem novih ljudi ide otežano zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru. Ali

uprkos zabrani, od njenog uvođenja na neodređeno je zaposleno više od 3.500 nemedicinskih radnika,

pokazuje istraživanje Nove ekonomije.

Prema tim podacima, skoro svaka

peta osoba sa platnog spiska

zdravstvenih ustanova u Srbiji je

nemedicinski radnik, dok u

Evropskoj uniji tek svaki deseti

zaposleni ne nosi beli mantil.

Ivana Pavlović, novinarka Nove

ekonomije, kaže da je taj magazin,

tokom dvogodišnjeg istraživanja

urađenog u saradnji sa EU, ustanovio da je poslednjih pet godina broj zaposlenih u zdravstvu smanjen za

gotovo 10.000 ljudi, što je utvrđeno na osnovu podataka Instituta Batut i Fiskalnog saveta.

"Zdravstvo je sektor u kom je broj zaposlenih najviše smanjen. U tom smanjenju, broj zdravstvenih radnika

smanjen je za 3000, doktora medicine skoro 1000 manje, i administrativno i tehničko osoblje smanjeno je za

nešto oko pet hiljada ljudi", ističe gošća Dana uživo.

Doktor Rade Panić: Ministarstvo zdravlja ne radi posao kakao treba

Anesteziolog, doktor Rade Panić iz Opšte bolnice Studenica u Kraljevu, ocenjuje da Ministarstvo zdravlja

ne radi svoj posao kako treba, osvrćući se na ovaj pad broja zaposlenih.

"Struktura trenutno zaposlenih u zdravstvu ne omogućava adekvatnu zdravstvenu zaštitu stanovništva kakva

treba da bude garantovana svima", kaže dr Panić.

Imamo deset posto viška nemedicinskih radnika i tu ne pričamo o radnicima koji su prisutni u procesu

pružanja nege, već o onima koji uopšte u sistematizaciji nemaju svoje mesto - pejzažnim arhitektama i

slično. Kao primer naveo je to što je u KC Niš, na hirurgiji, zaposlen profesor fizičkog vaspitanja koji tamo

sprovodi fizikalnu terapiju. To je nešto nedopustivo, jer on nije edukovan niti ima kvalifikacije da to radi,

ističe.

"Da ne pričamo o tome da na zvaničnoj prezentaciji Opšte bolnice u Kraljevu imamo građevinski sektor -

zaposlene armirače, molere i sl."

Panić upućuje na to da ova statistika ne pokazuje ono što je veoma važno - a to je da imamo veliki broj

specijalista u manjku.

"Ne možete nadoknaditi specijalistu u kratkom vremenskom periodu, potrebno je bar 10 godina da se

odškoluje i još pet da ima iskustva da bi pružio tu zdravstvenu negu kako treba", naglašava gost Dana uživo.

Doktor smatra da ministar zdravlja Zlatibor Lončar ne planira budućnost zdravstvenog sistema.

"Mislim da neko radi na kupovini socijanog mira, a to će u sledećih 10 godina, a možda sam optimista -

možda čak i za dve, potpuno oboriti zdravstveni sistem", kaže.

Ističe da je dokaz toj tvrdnji angažovanje njegovih kolega koje su po dve, tri godine u penziji da bi se

obezbedio proces dvadesetčetvoročasove zdravstvene zaštite.

Pavlovićeva kaže da je broj zaposlenih u srpskom zdravstvu nešto manji od evropskog proseka, ali

da struktura medicinskog i nemedicinskog osoblja nije u skladu sa evropskim stadardima. Ona navodi da

Fiskalni savet nema podatke o ljudima koji su angažovani na privremeno -povremenim poslovima, da

su oni ispod radara, a da je i pitanje ko ima te podatke. Oni nisu ni doktori ni sestre, već drugi obrazovni

profili, zbog čijih se plata uzima novac namenjen za hranu, čišćenje, osoblje, dodaje.

KCS jedna od institucija u kojima se smanjio broj zaposlenih

Pavlovićeva kaže da je KCS je među onim institucijama u kojima se smanjio broj zaposlenih, a da je, prema

njihovom istraživanju, ta zdravstvena istitucija imala 47 angažovanih na ovakav način.

"Postavlja se pitanje za koje potrebe je angažovano još 50 ljudi, pored administrativnog i tehničkog osoblja,

jer to nisu lekari i sestre", kaže gošća N1.

Pretpostavka je, na osnovu iskustva iz drugih javnih preduzeća i internih podataka koje dobijaju zaposleni u

sindikatu - verovatno od nezadovoljnih kolega, da su to ljudi zaposleni po političkoj liniji koji ili ne rade

svoj posao, ili ih drže u nekoj vrsti kontrole i po potrebi ih aktiviraju u stranačke svrhe, dodaje Pavlovićeva.

Panić navodi da u praksi nema otpuštanja tih koji nemaju sistematizovano mesto, već se čeka da odu u

penziju, i tako se dolazi do smanjenja zaposlenih.

"Sindikat i sve kolege očekuju da podaci o zaposlenima budu jasno vidljivi, kako bi se znalo šta ko radi i

kako, a kada bi se došlo do te vidljivosti, zaprepastili bi se", kaže doktor.

Komisija za praćenje odlaska u inostranstvo i sama je bila zaprepašćena podacima o odlasku i brojevima.

Smatra da se ide ka tome da prosveta i zdravstvo propadnu. Tvrdi i da se manipuliše upitnicima o

zadovoljstvu zdravstvenih radnika. Dovoljno je da prošetate ujutro od 5h zdravtvenim ustanovama, i

videćete da pacijenti od onda čekaju da zakažu, dodaje. Panić se osvrnuo i na integrisani informacioni sistem

za koji je rekao da u većini ustanova ne funkcioniše, da oduzima više vremena lekarima, koji tako moraju da

vode duplu dokumentaciju.

Od 118.000 zaposlenih u domaćem zdravstvu, 22.708 njih su nemedicinski radnici, a 2.361 su zdravstveni

saradnici – psiholozi, defektolozi, socijalni radnici. Dr Panić kaže da taj odnos i da ta struktura ne

odgovaraju potrebama.

Doktor ukazuje i na odlazak lekara i kaže da sigurno četiri od pet doktora uči jezik ili se sprema da ode. Ide

se na to da se domovi zdravlja potpuno ukinu, što je za našu zemlju i na ono zdravstvo na koje smo navikli

potpuno nedopustivo, dodaje.

"Svet i Evropa su dolazili da gledaju naše zdravstvo, imali smo izuzetan zdravstveni sistem, ali decenijama

radi da se uruši".

Pavlović: Država otvoreno podstiče iseljavanje lekara kroz razne sporazume

"Sve smo stariji i sve bolesniji, a struktura zaposlenih u zdravstvu na prati ta dešavanja", konstatuje Ivana

Pavlović.

Novinarka je navela da su im sagovornici preneli da u važnim psihijatrijskim ustanovama, gde osoblje

zapleni i po nekoliko kilograma hladnog oružja i opasnih predmeta, nemaju dovoljno obučene ljude da se

time bave, a s druge strane, tu se primaju "kursadžije" ili ljudi sa sumnjivim diplomama, od kojih se očekuje

da rade sa najtežim pacijentima, kojima niko neće da se bavi.

Migracije "belih mantila" idu na dva koloseka - ne odlaze samo zaposleni, već i oni koji se na tržištu rada

vode kao nezaposleni - svršeni studenti, tehničari, dodaje Pavlovićeva.

Država, ističe, otvoreno podstiče iseljavanje tako što sklapa razne sporazume o saradnji sa institucijama koje

su zadužene za zapošljavanje u zapadnim zemljama.

"Po nekim bonicama u Nemačkoj imate interne premije od 1000 evra onome ko dovede dobru negovataljicu

iz Srbije. Ako ste završili sada srednju medicinsku, brojne specijlizovane agencije vam plaćaju intenzivne

kurseve za jezik, ne morate da pozajmljujete pare za nemački - obučavaju vas neki profesori godinu dana i

obezbeđuju vam posao", navodi novinarka Nove ekonomije.

Dr Panić kaže da se više ne priča samo o Zapadu, i navodi primer da se za dolazak u Istru dobija 6.500 evra,

uz platu od 2000 evra, a da cele porodice odlaze i u Crnu Goru.

Problem uslovi rada, ali i to što dostupnost zdravstvene zaštite nije jednaka za sve.

Neko sistematski radi na urušavanju ugleda i celog sistema u zdravstvu, tvrdi dr Panić.

"Prestali smo da pričamo o zaradama, svi pričamo o bezbednim i sigurnim uslovima rada, kaže. On navodi

da doktori žele da pruže svoje znanje i kvalifikacije građanima Srbije, da uzvrate to što su školovani o

državnom trošku, ali da su problem i uslovi rada. Podsećam da je Ministarstvo zdravlja dobilo od Regera,

ovlašćenog servisera, da aparati za anesteziju i respiratori u Kraljevu nisu pregledani šest godina, a moraju

jednom godišnje, to je strašna informacija, koja uopšte nije odjeknula među građanima", ističe.

Dr Panić: Zdravstvena zaštita nije jednaka za sve

Niko ne priča ni o blokiranim računima, a imamo situaciju da negde, zbog toga, ne radi telefon za hitnu

pomoć, dodao je.

"Pozdravljamo kupovinu X gama noža, ali postavljamo pitanje ko je iz Vranja, Bujanovca dobio priliku da

se leči. Dostupnost zdravstvene zaštite nije svima jednaka, iako je Ustavom to zagarantovano... Imamo ono

klasično - zadovoljite Beograd, a ostali će ćutati".

Govoreći o tome koliko je podataka javnosti dostupno, anesteziolog iz Kraljeva navodi da Batut kaže da ima

14 aparata za anesteziju, a ima ih šest u toj bolnici.

Pavlovićeva navodi da smo po izdvajanjima za zdravstvo tu negde oko evropskog proseka i da smo bolji od

komšija u regionu, onih istih gde naši doktori idu za vikend da rade.

"Zdravstveni fond prikupi oko dve milijarde evra, ali vi ne znate kako se taj novac troši. Na javne nabavke

ide 600 miliona evra, to su ogromne sume novce, a čak i onde gde se govori o korupciji, ti slučajevi se nikad

ne pokrenu, naglašava Pavlovićeva. Nismo najgori, ali je problem u tome što sistem nije prilagođen

potrebama u ovoj zemlji i što nije urađena analiza kako se troši novac, što nema rasprave", dodaje.

Ono što rade sindikati, lekari i farmaceuti znači upravo spasavanje sistema, kaže dr Panić dodajući da smo

svedoci korišćenja zdravstva u marketinške svrhe.

"Lekari u poslednjih 20 godina sistem nose na svojim leđima, i spremni smo i dalje to da radimo da bi svi

imali adekvatnu zdravstvenu zaštitu", kaže.

Sindikat ne želi da se meša u politiku, ali ponavljamo da taj novac, koji se izdvaja za zdravstvo, koji je

novac građana, mora da se zna kako se troši, istakao je dr Panić.

Nova ekonomija/Danas

Inspektor u penziji poziva Stefanovića da proveri

firme iza kojih, navodno, stoji Vučićev brat

Nezakonito penzionisani policijski inspektor Nebojša Blagotić predložio je ministru policije Nebojši

Stefanoviću da policija izvrši kontrolu poslovanja srpske Agencije Adecco i kompanije Dobergrad

koje već godinama dobijaju isplative poslove u javnom sektoru Srbije, piše Danas.

Od javnog je interesa da se utvrdi da li su na taj način stekle protivpravnu korist, kao i ko stvarno stoji iza

njih – Đilas, Jeremić i Obradović, ili ipak (brat predsednika Srbije) Andrej Vučić, kaže Nebojša Blagotić,

prevremeno penzionisani inspektor privrednog kriminala Policijske uprave Niš, koga direktor policije

Vladimir Rebić i Žalbena komisija Vlade Srbije ne vraćaju na posao uprkos trima presudama Upravnog suda

kojima je utvrđeno da je njegovo penzionisanje nezakonito.

"Mada se ministar policije stalno hvali uspešnim policijskim akcijama protiv kriminala i korupcije, ne

očekujem da će pozitivno odgovoriti i na ovaj javni poziv, jer, po nezvaničnim informacijama, iza ovih

firmi, koje inkasiraju prilično budžetskog novca, navodno stoje pojedini ljudi bliski vlasti, odnosno Andrej

Vučić. Znamo da je u ovoj zemlji Aleksandar Vučić i predsednik i ministar i direktor policije i tužilac i

sudija. Znamo i kako sam ja prošao čim sam, radeći na dva osetljiva slučaja, došao do ljudi koji važe za

njegove kumove i prijatelje. Jedan od njih je J.M. iz oblasti osiguranja, a drugi su vlasnici medijskih kuća

koje Vučić obilato koristi za svoju i partijsku propagandu. Ipak, na meni, kao policijskom inspektoru sa

iskustvom u borbi protiv privrednog kriminala, jeste da obavestim ministra policije na šta bi trebalo da

obrati pažnju", kaže Blagotić za Danas.

Sagovornik Danasa juče je o svom slučaju obavestio "predstavnike međunarodnih institucija koje se bave

vladavinom prava", sa kojima se sastao. U toku ove sedmice je, takođe, Republičkom javnom tužilaštvu

podneo krivične prijave protiv bivšeg i sadašnjeg direktora policije Milorada Veljovića i Rebića, kao i

predsednika Žalbene komisije vlade Veselina Lekića, zbog sumnje da su prilikom njegovog penzionisanja

zloupotrebili službeni položaj.

Krivičnu prijavu je dostavio i međunarodnim institucijama koje se bave vladavinom prava jer "postoji

mogućnost da neko utiče na tužilaštvo koje će postupati po njoj".

Blagotić je naprasno penzionisan posle 27 godina rada kako bi, po sopstvenoj oceni, dva delikatna slučaja na

kojima je radio bila "upropašćena", a osumnjičeni izbegli procesuiranje. U jednom od tih slučajeva je, kazao

je, "proveravan direktor privrednog društva blizak SNS-u, do kojeg su, kako je nepobitno utvrđeno, preko

BIA i te stranke, sve vreme curili podaci iz operativne obrade".

Iako je na "curenje informacija" sredinom 2016. zvanično upozorio ministra Stefanovića i direktora Rebića,

niko nije snosio sankcije, a neki od "umešanih" su avanzovali.

"Prema podacima Odseka za opservaciju i dokumentovanja, koji se bavi tajnim praćenjem i snimanjem,

direktor tog privrednog društva se upravo u vreme operativne obrade video sa dva pripadnika BIA. Kada

sam otišao po te snimke i izveštaj, šef Odseka Zoran Bogdanović mi je rekao da snimak nije dobar 'zbog

odsjaja', a izveštaj nije hteo da mi da. Tadašnji načelnik Kriminalističke policije Slaviša Virijević je, po

mojim saznanjima, dao nalog da se o ovom susretu, odnosno curenju podataka iz operativne obrade, ne

sačinjavaju izveštaji, kako se ne bi kvarili odnosi između policije i BIA. Danas je Virijević načelnik

Policijske uprave Niš, a Bogdanović načelnik Policijske uprave Pirot", kaže Blagotić.

Upravni sud je nedavno doneo treću presudu kojom je potvrdio da je Blagotić protivzakonito penzionisan 7.

oktobra 2015. godine, rešenjem direktora policije Veljovića, ali nije naložio njegovo vraćanje na posao, što

je Blagotić tražio, već će takvu odluku i treći put doneti Žalbena komisija Vlade.

Ovaj sud je i u prethodna dva slučaja presudio u Blagotićevu korist, ali on nije vraćen na rad u nišku PU. U

presudama je navedeno da je prilikom njegovog penzionisanja prekršen Zakon o policiji, kao i Zakon o

penzijskom i invalidskom osiguranju, koji navodi da sam zaposleni odlučuje da li će iskoristiti pravo na

prevremenu penziju, a on nije zahtevao prevremeno penzionisanje.

Blagotić se, inače, bavio najvećim i najsloženijim predmetima i dobijao odlične ocene za svoj rad.

Kaže da je o svom slučaju predsedniku Vučiću pisao tri puta, premijerki Ani Brnabić dva puta, a ministru i

direktorima policije tri puta.

"U tim dopisima sam navodio i da imam troje maloletne dece, kao i da sada imam penziju koja je za skoro

30.000 dinara manja od plate. Niko od njih mi nije odgovorio", kaže Blagotić.

On je, inače, duže od godinu i po dana odbijao da prima penziju, u znak protesta što je penzionisan "na

nezakonit i nečastan način". Početkom 2017. godine, kada je njegova petočlana porodica potrošila kredit

koji su podigli da bi preživeli, bio je primoran da počne da je prima.

Novi Program dostojanstvenog rada Srbije

Ministar za rad Zoran Đorđević i predstavnici Međunarodne organizacije rada i reprezentativnih

organizacija radnika i poslodavaca u Srbiji, potpisali su Program dostojanstvenog rada za period od 2019. do

2022. koji je usmeren na ostvarivanje najviših radnih i standarda socijalne zaštite.

Đorđević je rekao novinarima da novi Program

dostojanstvenog rada ima za cilj da se unapredi položaj

radnika u Srbiji.

„Radi se o mogućnostima za mirno rešavanje radnih

sporova, o minimalnoj zaradi, regulisanju različitih

procedura odnosno o svemu onome što su neke zemlje

već potpisale, a Srbija im se sada pridružuje“, kazao je

on.

Ministar je ocenio da je Program dostojanstvenog rada

veoma značajan i za radnike i za poslodavce u Srbiji.

„Činjenica da određeni broj radnika u Srbiji radi po ugovorima o privremenim poslovima je recidiv

prošlosti. Danas država ide napred, a Ministarstvo za rad pokušava da to reši“, rekao je Đorđević.

Prema njegovim rečima, Zakonom o platama i platnim razredima predviđeno je da se sistematizacija radnih

mesta u Srbiji napravi u skladu sa kompetencijama radnika.

Dodao je da će u Srbiji i u ovoj godini biti nastavljena kampanja „Reci ne radu na crno“. „Pozivam sve da

prijave rad na crno, da prijave ukoliko nemaju sva prava radnika i ukoliko bezbednost na radu nije

ostvarena“, kazao je Đorđević.

On je podsetio da je u Srbiji formiran Koordinacioni tim za praćenje ekonomskih migracija, čiji su članovi

nezavisni stručnjaci i profesori koji „treba da procene koje mere treba preduzeti kako bi Srbija postala

moderna, bogata i razvijena zemlja“.

Đorđević je dodao da je predstavnike Međunarodne organizacije rada upoznao „sa svim onim što je u Srbiji

u prethodnom periodu urađeno kako bi položaj radnika bio bolji“.

Budžet u suficitu 23 mlrd. RSD

Suficit budžeta Srbije na kraju januara ove godine iznosio je 23,6 milijardi dinara jer su prihodi bili 106,6

milijardi, a rashodi 83 milijarde dinara.

To je objavilo Ministarstvo finansija.

Poreski prihodi iznosili su 92,7 milijardi dinara, a najveći deo, 43,9 milijardi, naplaćen je po osnovu poreza

na dodatu vrednost (PDV) i akciza u iznosu od 32 milijarde dinara.

Rashodi za zaposlene su u januaru iznosili 21,3 milijarde dinara, a transferi organizacijama obaveznog

socijalnog osiguranja (fond PIO, RFZO, NSZ, fond SOVO) 13,3 milijarde dinara.

Na nivou opšte države u januaru je ostvaren fiskalni suficit u iznosu od 18,5 milijari dinara i primarni

fiskalni suficit od 27 milijardi dinara.

Prema godišnjem planu izvršenja budžeta opšte države za januar je bio planiran fiskalni suficit u iznosu od

7,8 milijardi dinara, što znači da je ostvareni rezultat bolji za 10,7 milijardi dinara, navelo je Ministarstvo

finansija.

Javni dug Srbije u januru je bio oko 23,18 milijardi evra, što je 50,6 odsto planiranog ovogodišnjeg bruto

domaćeg proizvoda (BDP).

POREZ REŽU KOLIKO IM TREBA: Koliki će namet odrediti

lokalne samouprave?

Nišlijama na poreskom rešenju duplo više nego Užičanima, iako su im cene kvadrata slične

OPŠTINE i gradovi u Srbiji protekle godine razrezali su više od 38 milijardi dinara poreza na imovinu. Uz

ekološku i komunalne takse očekivali su 46,6 milijardi dinara prihoda. Skoro dve trećine naplaćenog poreza

na imovinu dolazi od građana. Njihova imovina, prema podacima Jedinstvenog informacionog sistema

lokalne poreske administracije, na tržištu vredi više od 11.000 milijardi dinara, što je oko 93 milijarde evra.

Ipak, vrednost kuća i stanova nije

siguran pokazatelj koliki će iznos pisati

na poreskom rešenju. Pojedine opštine

koriste svaku priliku da naplate propisani

maksimum poreza, dok su neke

popustljivije prema svojim sugrađanima.

Ovo se vidi iz pregleda podataka koje je

Kancelarija za IT i eUpravu nedavno

otvorila za javnost, a odnosi se na

poreske obveznike ovog nameta na

imovinu.

Prema podacima Geodetskog zavoda,

prosečna cena kvadrata u Užicu i Nišu je

približna, i varira do dvadeset evra i u

novogradnji i u starogradnji. Kada se,

međutim, podeli ukupna suma razrezanog poreza sa brojem izdatih rešenja, svaki Nišlija je godišnje

prosečno opterećen sa 7.947 dinara poreza, dok Užičanin plaća 3.911 dinara.

Nišlijskom obračunu mnogo je bliža Jagodina. Ovde je iznos na rešenju, u proseku, 7.799 dinara, iako

prošlogodišnji promet nekretnina pokazuje da je novi kvadrat u ovom gradu jeftiniji za više od 150 evra, a

onaj u starogradnji za 200 evra u odnosu na Niš.

- Nedostajala je centralna baza podataka i celu deceniju nije bilo uvida u zbirne podatke o porezu na

imovinu - kaže, za "Novosti", Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta. - Ovakva baza je postojala do

2006, ali je potom "rasturena" po lokalnim samoupravama. Šteta je što su se rasipala velika donatorska

sredstva na pojedinačne projekte, koji nisu dali sistemsko rešenje. Ovo je početak. Tek sada kada su zbirni

podaci dostupni moći ćemo da ih analiziramo.

Otvoreni podaci otkrivaju da verovatno najveći porez u zemlji plaćaju žitelji beogradske opštine Savski

venac. Prosečno godišnje rešenje iznosi 36.385 dinara. To je i očekivano, jer tu spadaju Senjak, Dedinje, pa i

Beograd na vodi, a cena kvadrata starogradnje je oko 1.600, a novogradnje 2.750 evra.

Najmanji porez na imovinu plaćaju stanovnici Žitorađe - u proseku godišnje 1.030 dinara. Nešto više

izdvajaju vlasnici kvadrata u Surdulici - 1.711 dinara godišnje.

Znatne poreze na imovinu plaćaju i vlasnici kuća, apartmana i stanova na Zlatiboru. Prosečno poresko

rešenje koje je potpisala opština Čajetina teško je 10.134 dinara. Sličan iznos plaćaju i građani Novog Sada,

u proseku 10.434dinara godišnje.

PODACI NISU KOMPLETNI

JEDINSTVENI informacioni sistem lokalne poreske administracije sadrži podatke iz 114 opština i gradova.

Podaci preostale 31 lokalne poreske administracije biće dostupne tokom ove godine, što će, onda, biti

vidljivo i na portalu otvorenih, javno dostupnih podataka www.data.gov.rs.

URUČILI UPOLA MANjE

OTVORENI podaci daju uvid i u efikasnost lokalnih poreznika. U većini lokalnih samouprava broj

utvrđenih i uručenih poreskih rešenja je skoro identičan. Odskače opština Lebane, koja je lane ispisala 6.188

rešenja, a uručila svega - 3.594.