ponovo-pronaci-sebe

Ponovo pronai sebeNapisao Dragana Stankovi

Prole godine, Stiv je sproveo 12 putovanja i iveo je samo od zarade koju je ostvario od svogFitpaking biznisa. Zaraujem etvrtinu onoga to sam nekada, ali imam izuzetno visok kvalitetivota. Jue sam iao na skijanje, a za dva dana vodiu jednu grupu kroz Big Bend nacionalnipark.Jo 2002. godine, Stiv Silberberg je bio softverski programer za investicionu firmu gde je

1 / 13


jako dobro zaraivao. Ali, nije bio srean Frustrirao ga je taj korporativni ivot- kae Stiv.Deo problema je bila i strategija investiranja njegove firme Ako bi videli profit u sei ume ilizagaivanju izvora vode, oni bi investirali. To je bilo u potpunom neslaganju sa Stivom koji jeljubitelj prirode. Svakodnevni zahtevi su ga, takoe, savlaivali. Sedeo sam za svojim stolom irazmiljao kako da odlazim u divljinu ee. eleo sam da putujem po svetu kao bekpeker,moda ne po ceo dan i svaki dan, ali bar nekoliko meseci godinje, zar to ne bi bilo divno?. Silberberg je upravo bio napunio 40 godina i shvatio je da ia 15 godina manje od starosti svogaoca kada je umro od agresivne forme raka. Moj otac nikad nije uradio stvari koje je eleo, kaoto je putovanje ili krstarenje, i ja sam shvatio, ovo je neto vano za mene i ovo je vreme da touradim, kae Stiv. Poeo je da planira novi biznis, usmeravanje bekpekera kroz Amerike najvelianstvenijeprirodne predele, gde mogu da uivaju u prelepim pogledima i da budu fit u isto vreme. To nijebilo neto stabilno, ni isplativo kao programerski posao, ali bio je spreman da preduzme tajrizik. Nisam imao tada ni enu, ni decu i to me je malo oslobodilo odgovornosti u sluajuneuspeha. kae on. Stalno menjanje sebe Mnogi od nas sanjaju o budunosti koja se veoma razlikuje od sadanjosti. Da ivimo naHavajima, imamo srenu porodicu, ivimo od slikanja murala. Ali, da doemo sa sadanjepozicije u tu zamiljenu je teko, uglavnom zato to nas neke mone psiholoke sile u tomespreavaju. U naoj je prirodi, na primer, da troimo svoju energiju, pre svega na dananje trenutne brige,da imamo iskrivljenu percepciju svoje budunosti, ili iako smo fokusirani na budunost, dauporno jurimo za pogrenim snovima. Vrlo esto odustanemo ba kada bi trebali da seangaujemo vie, a uporni smo onda kada bi trebali da odustanemo. Bez jednog jasnijegsagledavanja nae sadanosti i budunosti i efikasnijeg pristupa kod postavljanja, ostvarivanja ipostizanja ciljeva, zavriemo sa budunou koju ne elimo, u kojoj smo bolesni, siromani,usamljeni ili jednostavno neostvareni.

2 / 13


Pa, ta sanjar treba da uradi? Moramo da modifikujemo nae identitete kako idemo kroz ivot. Jedna studija koja je pratila 150ena u roku od 50 godina, pokazala je na osnovu ispitivanja osobina linosti, socijalnog uticaja,personalnog razvoja i dokazivanja u tom procesu da nikad nije kasno za korenite promene uivotu. ak ni kad imate 60 godina, ljudi mogu da ree da uine sebe vie ljudima koji su elelida postanu. U ovoj studiji, oko desetak ena je pokazalo sutinsku pozitivnu promenu u perioduod svojih 60-ih do 70-ih. Ali, naravno, bolje je poeti ranije. Ne moete postii teke stvari za jedan dan ili nedelju, anni za dvanaest i po godina, kao u mom sluaju, kae Art Markman, profesor psihologije i autorknjiga Pametna promena. Pre vie od jedne decenije Markman je poeo da ui da svirasaksofon sa ciljem da naui dovoljno dobro da moe da pristupi nekom bendu. Morate sebi dadate dovoljno vremena da ostvarite svoj cill, kae on. Markmen dalje upozorava da ukoliko nemate dugorone ciljeve, rizikujete da radite mnogomanjih stvari svaki dan ienje kue, slanje e-mail-ova, gledanje nekih TV programa bezda pravite neki doprinos vaoj budunosti. To moe da vas dovede da se oseate nemirno ineostvareno. Postojanje neke vee slike je ono to daje smisao vaem ivotu, kao to jeroditeljstvo ili postati ekspert u nekoj oblasti. Kako da znate emu treba teiti? Projektujte sebe duboko u budunost i zapitajte se: Za imeu aliti to nisam uradio? Onda se vratite nazad i radite na nain da izbegnete takav kraj.Neka to bude nain na koji planirate va ivot. Da se vaa sopstvena budunost ostvari

3 / 13


Pre nego ponovo pronaete sebe, morate da znate ko ste vi trenutno. Ljudi treba da shvatesvoje vrline, mane, svoje strasti i svoju priu, kae Robert Stiven Kaplan sa Harvarda i autorknjige ta vam je sueno da radite. Onda mogu da gledaju ta se deava u svetu i dapokuaju da se usklade sa mogunostima koje im se pruaju. Jedan izazov kod samovrednovanja Veina nas ima tendenciju ka iluzornoj superiornosti,uverenju da smo iznad proseka u pogledu naih sposobnosti, mada to svako od nas ne moebiti. Zato je bitno biti surovo iskren sam sa sobom kad se sagledavaju sopstvene mogunosti inapor potreban da ponovo pronaete sebe. Priajte o svojim snovima sa ljudima koji vasdobro poznaju, do kojih vam je stalo i za koje verujete da e vam iskreno priati o vaimmanama i vrlinama. Oni mogu da vam pomognu da ocenite vae vetine i da tano sagledatevae istinske strasti. Eksperti za ponovno otkrivanje sebe kau da moramo da naemo podudarnost izmeu onogato je zaista vano za nas i ciljeva kojima teimo. Ali jako esto su nai planovi za budunostpod preteranim uticajem drugih najbolji prijatelj vas moli da zajedno otponete neki posao iliotac jako eli da dobije unuka. Ovi eksterni pritisci nas mogu odvui od naih sutinskihvrednosti. Ako ne proete kroz proces samospoznaje, ve samo prihvatite tue odluke,10godina kasnije moete da se naete u situciji da kaete Mislim da ovo nisam ja. Bruk Randolf je bila tipina singl ena sa svojih dvadeset i neto godina, posveena svojojkarijeri i radu u socijalnim slubama, ali ono to je zaista elela je da usvoji dete iz inostranstva.To je bila ideja koju imam jo iz mlaih dana, kako ona kae. Morala je da sprovede nekeznaajne promene u ivotu i ivotnom stilu, pre nego je tu ideju mogla da reaizuje. Radila samkao preduzetnik i ivela u jednosobnom stanu i nisam elela da ostavljam dete u obdanite ceodan. Randolf je preuzela seriju dopro isplaniranih koraka kako bi ostvarila ono to je htela. Prvo,smanjila je broj radnih sati, a zatim kupila kuu. Posle nekoliko meseci otplate kredita za kuu,shvatila je da moe da se nosi sa trokovima. Tek tad je otpoela sa procesom usvajanja uradila je potrebne medicinske preglede, prikupila dovoljno novca kojim bi pokrila trokove okousvajanja i obavila papiroloke poslove u agencijama i domaim i inostranim. Onda je naila naneke probleme njen podrum je bio poplavljen i zvaninici nekih zemalja su odbili njen zahtevzato to nije bila u braku ali ona ih je reila i prole godine u svojoj 32. godini usvojila jeestogodinjeg deaka iz Samoe.

4 / 13


Istraivai sa Univerziteta u Roesteru, utvrdili su da ljudi kao to je Bruk, koji su unutranjemotivisani i rade na ostvarenju onoga to smatraju linim ispunjenem, su manje depresivni izadovoljniji su svojim ivotima od onih koji su spoljanje motivisani, koji tee pre svega daimpresioniraju druge svojom velikom platom ili boljom pozicijom na poslu. Kod unutranjemotivisanih ljudi, izvesnije je da ostvare svoje line ciljeve, kako kau psiholozi. Kod ljudi kojiimaju samo-saglasne ciljeve vea je verovatnoa da e imate stalni progres ka njima zato tosu spremniji da uloe vei napor, uprkos preprekama i smetnjama. Tee nego to izgleda Dosta vremena provodimo razmiljajui o budunosti, ak jedan sat na svakih osam, a ipakulaemo malo napora da ostvarimo budunost koju elimo. Za poetak, previe smo optimistiniu vezi onog to dolazi. Profesor psihologije Nil Vajnstajn utvrdio je da studenti oekuju da buduzdraviji, imaju due brakove i putuju znatno vie nego to to pokazuju istraivanja populacionihtrendova. U jednoj drugoj studiji, mlade ene su se izjasnile da oekuju da budu otvorenije iasertivne u predstojeim intervjuima za posao. Meutim, kad su stavljene na probu one su bilerezervisanije nego to su oekivale. Oekujemo da kad se budunost pojavi, mi emo biti u naem najboljem izdanju. Meutim,ono to se stvarno desi jeste da emo biti mi u naem svakodnevnom izdanju, borei se saistim osobinama lenjou, strahom, odugovlaenjem - koje nas konstantno dre nazad idanas. Ne samo da precenjujemo nau sposobnost da postignemo promenu, mi potcenjujemo i naporekoje treba uloiti da bi se ona postigla. Kad razmiljamo o izvrnom poloaju koji elimo dapostignemo, ne predviamo stres koji on nosi. Mi zamiljamo da uvamo slatku bebu, ali neraunamo ba na besane noi. Ili moda matamo da e na film postii znaajan uspeh nanekom festivalu, ne razmiljajui o muci njegove produkcije. Mi svi sanjamo o proslavamapobeda. Mali broj nas mata o vebanju.

5 / 13


Da bi se zatitili od ovakve zamke kad krenete u proces ponovnog pronalaska sebe,konsultujte se sa ljudima koji su ve postigli snove ka kojima vi teite. Oni koji su uspeli podelierealnost sa vama i dobre i loe strane. Sednite sa vlasnicima nekoliko apartmana pored mora,pre nego to krenete sa razgledanjem nekretnina. Razgovarajte sa nekoliko maestralnih plivaapre nego krenete da trenirate. Teko je predvideti precizno kakav e efekat neka sutinska promena imati na na svet, delomzbog sopstvenih nedostataka u pogledu fokusiranja na budunost, delom zato to smogeneralno siromani u pogledu afektivnog prognoziranja. Jako smo loi u predvianju kakoemo se oseati u budunosti, smatraju psiholozi. Istraivanja su pokazala da mipretpostavljamo da e nas uspeh i neko dostignue uiniti srenijima nego to se to zaista desi,zato to se mi relativno brzo adaptiramo na promene u ivotu, ak i one velike i onda imamotendenciju da se vratimo na na uobiajeni nivo sree. Sa druge strane i kada nam se deseneke jako loe stvari, mi ne budemo toliko devastirani kao to bi oekivali, u krajnjoj liniji vratimose na nivo sree koji smo imali i pre. Da biste doneli najbolje odluke za vaeg budueg ja, morate da prestanete da zamiljate tuosobu kao nekog stranca, ve da shvatite da ste to vi. Neke studije koje su raene su pokazaleda ljudi koji su mogli da se blie identifikuju sa svojim buduim sobom, su donosili bolje odluke,kao to je da tede vie za penziju. U ovim studijama, da bi se ljudi naveli ka produktivnijem ponaanju pri fokusu na budunost, oduesnika je zatraeno da gledaju virtuelne slike sebe u budunosti, kao nain pomoi da selake poveu sa svojim buduim ja. Ukoliko vie brinemo o svom buduem ja to moe da nam pomogne da se lakesuprotstavimo tendenciji da prihvatamo umanjene svoje budue nagrade, odnosno daprihvatimo neku trenutnu ili kratkoronu nagradu, umesto dugorone. Ako zamislite sebe kaomamu, svetskog putnika ili penzionera koji osvaja planinske vrhove, to e moda biti dovoljnoda se odluite da za ruak uzmete salatu i da idete sat vremena u teretanu, nego li da pojedetehamburger i pomfrit i neki slatki desert.

6 / 13


Postavljajte realne ciljeve, preduzimajte realne aktivnosti Kada planirate svoj ponovni pronalazak, budite realistiniji to vie moete. Ne bi trebali dabudete previe optimistini u deliberativnoj fazi, jer moda izaberete pogrean cilj. Takoe, trebalo bi imati u vidu da u realnosti ciljevi uenja ili procesa su realistiniji i ostvarljivijinego performansni ciljevi ili ciljevi ishoda. Odluite onda da ja u nauiti da kuvam dobro,umesto ja u postati ef restorana sa Mielin zvezdicama. Sa svojih 36 godina Robert Zilcer iz Arizone poeo je progresivno da dobija na teini i tragao jeza reenjem. Obim mog struka se ubrzano irio i stalno sam morao da kupujem novepantalone, kae Robert. Kao lekar koji se bavio pitanjima mravljenja i sa istorijom bolesti srcau svojoj porodici, eleo je da bude uzor svojoj deci, a to je zahtevalo sutinske promene iRobert je odluio da uradi ono to je ve dugo eleo da tri maraton. Kako da zauzeti doktor, suprug i otac nae vremena za treniranje? Poeo je tako to je izbegaopretpostavku koja mnoge borce spreava da premoste poetne blokade. Umesto podcenjivanjapodrke koju bi dobio od svoje porodice i njihovu toleranciju za njegovo odsustvo koje enjegovi napori za samousavravanjem izazvati, Robert je uradio neto to bi malo nas. Pitao ihje. Pitao sam svoju enu Razmiljam da uradim ovo, ali bojim se da u dosta vremena bitiodvojen od svoje porodice. Ona je rekla: Ne brini za nas, mi emo biti dobro. Idi uradi to. Zilcer je pretrao tek nekoliko stotina metara pre nego se umorio kada je prvi put krenuo da tri.Bio sam obeshrabljen. Ali, nauio je da postepeno uspori svoj tempo i da pretri i jedankilometar, dva, tri, a sada 20. Njegov najvei problem sada je dosada tokom dugog tranja. Postoji rani period nestabilnosti kada menjate vae ponaanje, kau psiholozi. Potrebno jedosta mentalne snage i planiranja i igranja sa vaim rasporedom. Zato se i savetuje da se juriza jednim velikim ciljem tokom odreenog vremena. Ako pokuavate sa znaajnim promenamana vie polja, ni jednu neete uraditi kako valja.

7 / 13


Podesite sebe za uspeh Vaa promena e verovatno zahtevati stvaranje novih pozitivnih i konstruktivnih navika koje evas odvojiti od rutine koje ste se drali godinama. U tom procesu vi ete uspostaviti novereflekse i unutranje podsetnike ta treba da radite u datoj situaciji. Znaete da u etvrtak u estsati popodne idete na kurs crtanja. Uzeete vau opremu i otii, bez da postavljate pitanje da lida ostanete kui. Stvaranje novih navika je jako vano da se prebrodi inercija. Neki ljudi samo kau: elim da sevenam, ali u saekati i videti kako se odvija situacija, to je prilino nefokusiran nain daostvare svoj cilj. Bolje je rei: Voleo bih da upoznajem novu osobu svakih nekoliko nedelja, tobi bio plan kojim ete verovatnije pronai partnera. Kada razloite svoj plan za promenom na aktivnosti koje treba raditi svaki dan, vi integrietevae dugorone ciljeve u sadanjost. Ako ne radite na njiovom ostvarenju svaki dan ili na svakihnekoliko dana, verovatno neete ni uspeti da ih ostvarite. Kako integriete vae napore ka promeni u dnevnu listu obaveza, budite brutalno iskreni premasebi koliko e svaki kritini korak zahtevati vremena. Izmeu ostalog, time ete smanjiti anseda budete razoarani i isfrustrirani ve u startu. U dugoronom projektu, neki zadaci e trajati 30minuta, a neki nekoliko nedelja, a neki koraci e zahtevati i viegodinji napor da se ostvare.Napravite raspored imajui to u vidu. Zanimljivo, strunjaci kau da e ljudi sa izraenom potrebom za postignuem verovatnijezanemariti svoje dugorone ciljeve. Takvi ljudi se znatno vie posveuju zahtevima sadanjice,da ne mogu da izdvoje vreme za svoje budue snove. Va kolega koji uvek reava goruadnevna pitanja, na primer, verovatno nee napredovati kroz novi petogodinji plan poslovanja. Vi ne moete da upravljate svime u vaem okruenju, nekad se ta pitanja moraju odmahreavati, ali moete kontrolisati neke eksterne faktore kako bi podesili sebe za postizanjeuspeha. Ako je regulisanje telesne teine va cilj, napunite va friider sveim voem. Ako uitenovi jezik, stavite knjigu pored stola gde veerate, kako bi se odmah nakon veere prebacili da

8 / 13


radite va domai zadatak. Eliminiite potrebu da idete preko sobe (prolazei pored televizora,telefona ili igraaka koje je vae dete ostavilo) do fioke kako bi uzeli potreban materijal, to moeda napravi razliku veu nego to mislite. Pridruivanje zajednici ljudi koji slino razmiljaju moe da pomogne, takoe. Robert Zilcer jenaao partnera za tranje duih staza tokom vikenda, a Bruk Randolf je nala posao u agencijiza usvajanje. Druenje sa drugima koji imaju sline dugorone ciljeve e poveati vaumotivisanost i angaovanost. Takoe, ti drugi ljudi su dragoceni izvor znanja i mudrosti. Oekujte neuspehe Jako brzo ste kupili klavijature, unajmili uitelja, kupili literaturu i nauili svoju prvu pesmu. Alionda shvatite koliko daleki put vas jo eka do vae prve profesionalne svirke. To je trenutakkad treba prikupiti va optimizam. Ako ste n aputu i uloili ste sebe, morate da se gurate kacilju. Mi imamo ogranienu energiju i snagu volje tokom dana. Ako smo je ve iskoristili za tekeodluke na poslu, neemo imati snage da pokrenemo sebe da idemo na izlobu u muzeju tovee ili na as finansija u veernjoj koli. Ovaj model volje, koji je prvi objasnio Roj Baumaster injegove kolege se naziva ego iscrpljivanje. Morate da budete svesni i oprezni u vezi toga. Da bi ostali pozitivni i motivisani, pronaite nain da pratite vaa postignua kako idete ka cilju.Istraivanja pokazuju da kada zapiete cilj, verovatnije je da ete ga ostvariti. Istraivai suzamolili 85 manje uspenih studenata da ispune intenzivan program gde zapisuju svoje ciljeve,posle etiri meseca oni su bil znatno uspeniji u koli od kontrolne grupe. Robert Zilcer zapisuje svoja vremena posle svake duge staze da bi pratio svoj progres. Voenjednevnika gde zapisujete korake koje preduzimate svake nedelje i put koji ste preli u odnosu napoetnu taku, moe biti iznenaujue efikasan nain da odrite vau snagu.

9 / 13


Samo, nemojte da postanete previe samouvereni i da eskivirate. U jednom istraivanju,zamoljeno je 64 ekoloki nastrojenih studenta da obave kupovinu u online supermarketu. Nakontoga, dobijali su nasumice odreene zelene ocene za svoje selekcije prilikom kupovine. Ondaim je dodeljeno da obave zadatak pravljenja eira, koji je bio nepovezan sa ciljem istraivanja izamoljeni su da poiste nakon toga za sobom. ak 81% studenata koji su dobili negativan skornakon obavljene online kupovine je paljivo recikliralo otpatke od pravljenja eira uodgovarajue kontejnere, dok je samo 18% onih koji su dobili pozitivne ocene savesno poistilootpad. Dobijete pohvalu, pa odete na kafu, kae profesor Golvicer koji je sproveo ovoistraivanje. On dalje kae: Kod dugoronih ciljeva, morate da pazite da ne postanetesamozadovoljni. I, naravno, morate da oekujete prepreke. ivot ima naviku da se na vas baca kamenjem ipogreno je verovati da mi imamo previe kontrole. ak i najbolji planovi mogu da krenunaopako i moramo biti spremni na to. Stalno preispitujte svoje odluke Ne provede svaki ovek svoj ivot sledei svoj deaki san da se profesionalno bavi fudbalom.Svet ne stagnira, a ni vi. Snovi koje imate danas moda nee biti va cilj za dve, tri ili petgodina. ak i ako jesu, napredak koji pravite prema njima danas, moda vas nee zadovoljiti ubudunosti. Sagledajte va progres ka promeni svake godine. Neki ljudi koriste svoj roendan, letnji odmorili poetak nove godine kao vreme kada vre evaluaciju da li se kreu u pravom smeru ili trebada promene svoj cilj. Nedavno istraivanje u Francuskoj pratilo je 704 starijih ljudi u periodu od6 godina, pokazalo se da oni koji su bili dovoljno fleksibilni da prilagoavaju svoje ciljeve tokomvremena su bili zadovoljniji svojim ivotom. Dan pre godinjeg maratona u Feniksu, Robert Zilcer uzima svoj redni broj i upisuje se za trkunaredne godine, ime se obavezuje da nastavi da trenira. Nakon to je preao liniju cilja svog

10 / 13


desetog maratona, povisio je svoj cilj da se okua i na Ironman triatlonu i otpoeo je trenigvoenja bicikle i plivanja. Uspeo je da zavri svoju prvu trku maja prole godine, a odmah seupisao i za trku u novembru. Nastaviu da radim ovo kae Robert. Drugi, meutim, dre se svojih ciljeva, ak i kad se suoe sa smanjenom motivacijom. Ljudi suisprogramirani da istraju. Mi ne volimo da odustajemo i verujemo da je sramota steireputaciju nekoga ko odustaje, posebno ako smo spolja motivisani. To je instinkt koj nam moepomoi da izbegnemo kratkoronu neprijatnost, ali je na putu nae dugorone sree. Ljudimogu da budu istrajni u pogledu svojih ciljeva ili da ostaju u vezama i situacijama koje suprestale da ih ine srenima. Lako je pasti u zamku izgubljenih resursa - ve ste uloili dosta vremena, novca i napora daostvarite neki cilj da bi bilo teta da prestanete da ga sledite. Ali, energija i novac koji ste uloilisu izgubljeni zauvek. U trenutku ponovnog ocenjivanja, vaa briga treba da bude da li e ineiskorieni resursi biti potroeni neproduktivno. esto se usmerimo u pogrenom smeru zbog izbegavanja, odnosno straha od neuspeha. Akovas ideja da napravite greku potpuno izluuje, velike su anse da ete previe oklevati da bilota pokuate. Deo mudrosti da se kreete napred je i znati kad cilj vie nije u skladu sa vaimeljama i potrebama ili kad nije ostvariv. Nekad je odustajanje korisno i neophodno. Kada prepoznate ta elite da budete i moete da zamislite okruenje u kome e va budui jabiti zadovoljniji od sadanjeg, promene postaju logine i praktino neizbene. Zaista verujemda neka vrata treba zatvoriti da bi se pronale prave prilike kae Vuki Nvabueze, 43 iz NjuDersija. Nakon samo tri godine, ona je napustila karijeru u korporativnom pravu za koju jemislila da e je ispuniti. Ja sam ekstrovert i nedostatak kontakta sa ljudima je bio isrpljujui, atakoe, ja sam ve imala iskustvo u poslu koji volim pre studiranja prava, a to je posrednik ureavanju konflikata. Teko je pristati na neto manje od toga i neu to vie nikada raditi kaeVuki. Ona je, danas, oduevljena svojim poslom kao trener interpersonalne komunikacije. Slavite uspeh

11 / 13


Kada uspeno ponovo osmislimo sebe, oseamo ponos, postignue i oseaj zadovoljstva.Randolf nikada nee zaboraviti radost koju je osetila kada je njen sin Vil prvi put zaspao nanjenom krilu. Ona ceni te svakodnevne momente majinstva. Sino me je zagrlio i rekao aomi je to si imala lo dan na poslu, mama, kae ona sa drhtavim glasom. Stiv Silberberg, programer koji je postao preduzetnik i osnovao Fitpaking, osea euforiju nasvakom putovanju kada grupa dostigne vrh na Elizabetinom prolazu u Nacionalnom parkuSekvoja i kraljevi kanjoni ili Emori vrh u Big Band-u. To je oseaj koji nikad nije doiveo kaoprogramer i koji ini da se svi njegovi problemi na putu ka promeni i pronalasku sebe isplate. Da li je vaa promena realistina? Pre nego preoblikujete vau budunost morate da budete brutalno iskreni o vaoj sadanjosti.Koliko treba da se promenite da bi postigli ono to elite? Da li imate to u sebi? Razmotrite ovakljuna pitanja na koja eksperti ukazuju pre nego krenete dalje: Da li se va cilj podudara sa vaim vrednostima? Moda ste oduevljeni idejom da napravite sopstvenu kuu, ali da li ste vi zaista tip koji moesamostalno da to uradi? Ako va cilj nije u skladu sa vaim vrednostima, imaete manjemotivacije da radite ka njemu i oseaete se manje ispunjeno ak i da ga ostvarite. Da li je u suprotnosti sa drugim prioritetima u vaem ivotu? Obavezujui sebe da doete do sopstvene velike kancelarije na poslu, moda e doneti presti,ali e vam verovatno oduzeti vremena od vaih hobija i veza. Razmotrite ta morate rtvovati da

12 / 13


bi doli do cilja i spoznajte ega se spremni da se odreknete pre nego krenete. Da li ete biti u stanju da dugorono idete ka cilju i iz pravih razloga? Kada znate ko ste, moete da sagledate ta je potrebno da spreite da vas vaa linost ometana putu ka ostvarenju snova. Na primer, ako ne podnosite poraz, moda ete se due dratiputa kojim ste krenuli, ak i kad bi trebalo da prestanete. Moete li da ostvarujete zadovoljstvo iz svakog koraka? Ako vas akcije koje preduzimate ili zadatke koje obavljate dovode do toga da budete u zoni,oseaete zadovoljstvo sa samim vaim naporima, ak i kada ne ostvarujete svoj cilj upotpunosti. Da li ste sigurni da to elite? Primorajte sebe da zamislite svoju budunost, imajui u vidu nau tendeciju da se vratimo napoetni nivo sree nakon uspeha. Hoe li prigradska vila zaista biti bolja od iznajmljenog stanau gradu kada imate u vidu i svakodnevni put do grada, nedeljno koenje trave i mesenu kiriju?Razgovarajte sa onima koji vas dobro znaju i koji mogu da zamisle vaeg budueg ja skorokao i vi. Da li je postizanje cilja u okvirima vae kontrole? Ako moete da preduzimate konkretne, praktine aktivnosti da ostvarite svoj cilj, to je dobrastvar. Ako je potrebno da pobedite na takmienju ili da prevaziete neke zdravstvene iligeografske izazove, razmislite ponovo.

13 / 13

ponovo-pronaci-sebe

Documents