SIBIRSKA ARONIJA – poreklo, uzgoj, vrste razmnožavanja, lekovitost

Aronija pripada familiji ruža Rosaceae, podfamiliji Maloideae. Rod obuhvata tri vrste: crnu aroniju: A. melanocarpa, crvenu: A. arbutifolia (L.) Pers. i purpurnu A. prunifolia (Marshall) Rehder. Po tome što pripada podfamiliji jabuka, vidi se da su botaničari imali u vidu građu njenog ploda. Od sve tri vrste, crna aronija ima najveći značaj sa stanovišta čoveka. Spada u najlekovitije vrste voća. Lako se gaji i održava. Gaji se slično kao oblačinska višnja ili leska. Naime, ako se gaji na sopstvenom korenu dobija se žbun sličan žbunu leske.

Sibirska Aronija (Aronia Melanocarpa) potiče iz Severne Amerike, a kasnije je preneta u Sibir i severne delove istočne Evrope. Indijanci su prvi prepoznali njena lekovita svojstva i upotrebljavali su je u ishrani.

Zreli plodovi Sibirske aronije sadrže velike količine biofenola, tanina, katehina, flavonida, antocijanina (najviše od svih dosad poznatih voćnih vrsta), folnu kiselinu, vitamine A,C (8-10 puta veću koncentraciju nego u južnom voću), B2, B6, B9, E i veoma redak vitamin P, kao i betakaroten, kalijum, kalcijum, gvožđe, mangan, molibden, jod i fosfor. Ogromna količina tanina i flavonida, gde glavnu ulogu ima antocijanin, Sibirsku Aroniju čini najjačim dosad poznatim antioksidansom.

Gaji se lako, nije zahtevna, ne bira zemlju – bez obzira da li je kisela, alkalna; bez obzira na nadmorsku visinu,… Na kvalitetnijoj, propusnoj zemlji, uz zalivanje, naravno, imaće veći prirast i veći prinos. Pun rod se može očekivati posle 5 ili 6 godina i iznosi od 10 do 15 kg. po žbunu.

Generativno razmnožavanje

Prvi način je generativni, iz semena. Seme se izdvoji iz ploda, ispere na gustom situ ili cedilu, osuši se i čuva na suvom mestu, do oktobra. Tada se raširi po filter papiru, pokvasi, umota u rolnu i stavi u plastičnu kesicu pa onda u frižider gde stoji do marta sledeće godine. Tom prilikom obavi se stratifikacija na + 4-5 stepeni C, tokom 4-5 meseci. U martu se seme seje u kontejnere u sterilnom supstratu za proizvodnju rasada i drži se na toplom mestu. Niče za oko tri nedelje. Oko mesec dana posle nicanja mlade biljčice se pikiraju na veća rastojanja, npr. 10 x 10 cm, gde se neguju oko dva meseca, u otkrivenoj leji ili na polju. Tokom leta mogu da se rasade u rasadniku, uz obavezno navodnjavanje, gde će se obaviti prijem i rast sadnica do oktobra. U to vreme sadnice mogu imati 10 – 15 cm visine i trebaće im jos jedna godina za rast u rasadniku do pristizanja za sadnju na stalnom mestu. Rastojanje između redova u rasadniku treba da bude minimum 80cm kako bi korovi mogli da se unistavaju rotofrezom. U samom redu biljke mogu da se sade gusto, na 15 – 20cm. U njima se korovi čupaju ručno, jer u rasadnicima nije dozvoljeno korisćenje herbicida. Tokom sezone zaštita od bolesti i štetočina nije potrebna jer je aronija otporna. Ukoliko se u blizini sadnica, oko rasadnika, nalaze bujni korovi i zapušteni voćnjaci, mogu se sporadično pojaviti lisne vaši, ali ni one ne mogu da naprave veće štete. Dobro negovane biljke same se oslobađaju napasnika.

Razmnožavanje deljenjem busena

Drugi način razmnožavanja je deljenjem ili čerupanjem busena. Za ovo treba pripremiti stare žbunove nagrtanjem zemlje oko korena. Uz redovno navodnjavanje i uništavanje korova za jednu vegetacionu sezonu mogu se dobiti po nekoliko ožiljenih izdanaka koji se odsecanjem do matičnog stabla pretvaraju u sadnice. One se mogu saditi na stalno mesto ili u rasadniku, u

zavisnosti od njihove razvijenosti. Ovakve sadnice nisu uniformne, naročito u pogledu razvijenosti korenovog sistema. Zbog toga se u praksi javlja slabiji prijem. Samo biljke sa dobro razvijenim korenom se primaju, ostale se suše.

Vegetativno razmnožavanje

Aronija se razmnozava vegetativno, iz meristema, in vitro, u kulturi tkiva. Ovako se dobija uniformno potomstvo jedne odabrane, matične biljke, u neograničenom, tj. potrebnom broju. Na ovaj način, u poređenju sa gajenjem iz semena, biljčice iz laboratorije imaju jednu godinu pri iznosenju u plastenik, na aklimatizaciju, i od juna do oktobra imaju sledeću godinu, tako da predstavljaju pandan dvogodišnjim biljkama iz semena.

Uputstvo za Sejanje

Razmnožavanje: Semenom

Predtretman:Seme potopiti u vodu i ostaviti u njoj

preko noći

Stratifikacija:1  mesec u vlažnom supstratu na 2-5 °

C u frižideru

Vreme sejanja: tokom cele godine

Dubina sejanja:  1 cm

Sejanje temperatura:  od 20°C

Sejanje lokacija: svetlo + držati stalno vlažno, ne mokro

Vreme klijanja: zavisno od uslova

Zalivanje: redovno tokom vegetacije

 Lekovita svojstva i primena

Antikancerogeno dejstvo - u visokom procentu ubija maligne ćelije kod tumora mozga, pluća, debelog creva i jetre (antocijanin i proantocijanidin)

Antioksidans - sprečava stvaranje slobodnih radikala i degeneraciju zdravih ćelija u ljudskom tkivu i krvnoj plazmi, a time usporava i proces starenja organizma (tanini, flavonidi, vitamin C, vitamin E)

Glava - poboljšava cirkulaciju krvi u krvnim žilama glave i pomaže kod glavobolja i migrene, zaustavlja razvoj ateroskleroze i stvara snažnu zaštitu od pojave demencije i nastanka Alchajmerove bolesti (antocijanin, vitamin P)

Srce - smanjuje visok krvni pritisak, vraća loš holesterol u normalu i podstiče porast dobrog, omogućava brz oporavak nakon srčanih i moždanih udara, regeneriše fino arterijsko mišićno tkivo i povećava njihovu elastičnost, poboljšava prokrvljenost miokarda podstičući stvaranje nove mreže finih krvnih sudova posle gubitka funkcije starih, stvara potpunu zaštitu od začepljenja (antocijanin, biofenoli, vitamin P)

Urinarni trakt - leči irinarne infenkcije (5-10 puta efikasnije od kanadske brusnice) i upalu prostate (proantocijanidin)

Jačanje imuniteta - sprečava bakterijske i virusne infekcije (prehlada, grip…) (biofenoli, vitamin C)

Endokrine žlezde - poboljšava lučenje hormona i reguliše rad štitne žlezde, reguliše nivo šećera i hemoglobina u krvi, rad pankreasa i leči diebetes. Sadrži redak voćni šećer SORBITOL čime pomaže dijetetsku ishranu (sorbitol, antocijanin)

Krv i krvni sudovi - popravlja krvnu sliku i čisti krv, poboljšava cirkulaciju, smanjuje povišen krvni pritisak, smanjuje loš holesterol i reguliše šećer, povećava elastičnost krvnih sudova (posebno je značajno za dijabetičare) i sprečava njihovo začepljenje, sprečava aterosklerozu i smanjuje tegobe kod upaljenih i proširenih vena (flavonidi, vitamin P, proantocijanidin, biofenoli)

Želudac - smiruje grčeve i bolove želuca, smiruje upalu sluznice želuca, pomaže kod čira na želucu i želudačne nervoze (antocijanin)

Creva - smiruje grčeve i bolove u crevima, smiruje upalu sluznice creva i zaustavlja prolive.

Jetra i žuč - poboljšava rad jetre i izlučivanje žuči, čisti jetru od masnoće, regeneriše je i kod teških oboljenja, leči i reguliše upalu žučne kese i žučnih kanala, žuticu, žučni pesk i žučni kamen (fenoli, flavonidi)

Oči - poboljšava vid, leči degenerativne promene na makuli, štiti oči od UV žračenja, sprečava nastanak katarakte (antocijanin, vitamin P, betakaroten)

Koža - povećava elastičnost i značajno smanjuje prisustvo bora i strija, uklanja tamne fleke od sunca i ispucale kapilare, osvežava kožu, usporava starenje (vitamin E, betakaroten, flavonidi)

Čišćenje organizma - vezuje se za teške metale i radioaktivne elemente u telu i omogućava njihovo izlučivanje što je od najveće koristi posle izloženosti zračenju kod postoperativne terapije (masovno korišćena nakon nesreće u Černobilju za smanjenje tegoba najizloženijim službenim licima)

Višestruko skraćuje vreme zarastanja rana i vrši njihovu dezinfekciju; što je naročito važno u postoperativnom periodu (biofenoli, vitamin P,C i E)

ARONIJA RAZMNOŽAVANJE24. октобар 2012. у 01:55

Pošto je aronija žbunasta biljna vrsta ona se moze razmnožavati na više načina. Zelenim i zrelim reznicama u vreme pune vegetacije, zatim korenovim reznicama i korenovim izdancima. Moze i položenicama i deobom zbuna. Metod mikropropagacije se primenjuje u savremenim laboratorijama koje imaju sve moguće uslove primenjivanja, razmnožava se i od nedovoljno razvijenih lisnih pupoljaka ali taj princip je izuzetno komplikovan za sve početnike pa i za one koji nikada nisu razmnožavali pojedine biljne vrste . .

Po nekim shvatanjima aronija kao žbunasta biljna vrsta tretira se i kao korovska . To znaci da se veoma lako razmnožava i teško suši. Ovde ćemo opisati nekoliko načina veoma uspešnog razmnožavanja ove biljne vrste . 

Razmnožavanje korenovim reznicama : 

U jesen po opadanju lista izvadi se najbolje razvijena sadnica , otprilike 10-ak i vise godina starosti. Koren se odvoji od žbuna i ispere vodom.  Zatim se koren iseče na delove od nekih 10-ak cm i ostavi nekoliko minuta da se prosuši od pranja vodom. Krajevi istih korenovih reznica se zamažu najobičnijim voskom i odlože na stranu. U predhodno pripremljenu posudu ili kofu sipati najobičniju zemlju ili pesak, pospite reznice po pesku u koritu pa sipajte pesak . Tako sloj peska pa sloj korenovih reznica . Na kraju zalijte ali ne da bude mokro nego vlažno. Odozgo prekrijte nekom tkaninom da nebi rasla trava tokom zime, to tako stoji do proleca . To je na neki način stratifikacija korenovih reznica . 

Tokom zime iz onih malih korenovih reznica krenuće adventivni pupoljci koji ce u narednoj sezoni prerasti u lastare nove biljke . U proleće izvaditi sve korenčiće i slično sadnji luka posaditi u leje u bašti i dvorištu. Gledajte da zemlja bude bez korova i da bude dovoljno rastresita i kvalitetna . U jesen na bilo koji način imaćete izuzetno lepe školovane sadnice aronije ne manje od 50 cm. 

Drugi način je razmnožavanje zrelim reznicama u avgustu i septembru: 

Krajem avgusta odseći vrhove ovogodišnjih letorasta po mogučnosti terminalne a može i bočne strane  i sa njih odstraniti sve listove osim dva vrsna koje kupirate tj. skratite na pola . U predhodno pripremljenu posudu sa pola peska pola treseta od četinara reznice zabadati do polovine dužine. Posuda treba da bude na mestu koje je zaklonjeno od direknog sunca i gde nema mogućnost da kiša dopre do reznica. Zalivanje mora biti pod kontrolom a ne bilo kada. Reznice pre zabadanja u treset treba pripremiti. Donji deo reznice ili cela reznica se drži nekoliko sati u vodi u kojoj je predhodno odstajala kora i lišće bilo koje vrbe . Na ovaj način, sprečena je infekcija na donjem delu reznice , obezbedjeni svi moguci uslovi ožiljavanja sto dovodi do uspešnog ožiljavanja i daljeg rasta . 

Treći i najlakši nacin je izdancima iz korena: 

U jesen po opadanju listova vade se svi jednogodišnji letorasti i sade u posebno za to namenjene leje ili brazde gde se ostavljaju do proleća. U proleće se te novoposađene sadnice seku do zemlje kako bi se ubrzao razvoj i rast korena. Kasnije će tokom leta is tih odsečenih sadnica tj. korena niknuti i do jeseni izrasti izuzetno zdrava i dobra sadnica koju u jesen izvaditi i posaditi na stalno mesto. Taj princip se naziva – školovanje .

Aronija se moze razmnožavati i kalemljenjem na skoro sve sorbuse , maluse i puruse i to kalemljenjem na sve moguće načine . Svi načini podjednako daju dobre rezultate pa ih u ovom izlaganju ne spominjem. Aronija se može razmnožavati  i od spavajućih ne razvijenih

pupoljaka , ali za početnike je gubljenje vremena. Ovom načinu treba obezbediti neke od uslova koje ne može svako da priušti. To su: veliko strpljenje , ljubav i ogromno poznavanje biljaka žbunastog tipa. Da napomenem da je od izuzetne važnosti, poznavanje svih sorbusa po botanici. Aronija se može razmnožavati i od semena ali taj način se primenjuje samo u laboratorijama gde se ispituju pojedine biljne vrste i sorte i njihov znacaj kao i uticaj na okolinu tj. stanište. Uzajamnom hibridizacijom ili preko posrednika dobijaju se druge sorte koje su po nekim shvatanjima u nekim krajevima veoma značajne . 

 

Na samom kraju istakao bih još i ovo : 

Sorbus melanocarpa – crna oskoruša je korovska biljna vrsta i razmnožava se na sve načine istovetnim i drugim korovskim biljkama žbunastog tipa . Za dobar uspeh i kvalitet sadnica potrebno je malo pažnje , ljubavi i ne veliko ulaganje. Uspeh je zagarantovan ako se pridržavate ovih pravila .

 

Rezidba aronijeRezidba aronije je agrotehnička mera kojom se obezbeđuje redovna i obilna rodnost kao i dobar kvalitet plodova. S obzirom da je aronija heliofitna biljka rezidbom se reguliše insolacija krune i omogućava da kruna bude ravnomerno izložena sunčevim zracima, tako da se ne dozvoljava da rodnost bude samo na periferiji već po celoj površini krune. Neophodnost rezidbe proizilazi iz njenog karaktera rasta i razvoja. Aronija formira veliki broj izdanaka koje treba svake godine zamenjivati novim i samo najboljim izdancima. Odmah posle sadnje pa do stupanja u rod svake godine ostavljaju se 4-6 izdanaka za formiranje osnovnog žbuna. Biraju se najrazvijeniji  i simetrično respoređeni  izdanci jedan naspram drugog. Ostavljeni izdanci se ne prekraćuju već se slobodno razvijaju. Ostali izdanci uklanjaju se do osnove. U četvrtoj godini obavlja se rezidba za rod. Ostavlja se isti jednak broj izdanaka jednogodišnjih, dvogodišnjih, trogodišnjih i tako do šest godina. Sedmogodišnji i stariji vade se do osnove i stalno se vrši zamena mlađim. Pravilno razvijen žbun treba da ima 25-30 izdanaka, starosti od jedne do šest godina, a ovakva rezidba primenjije se do 11-12 godine, kada treba primeniti rezidbu za podmlađivanje, koja podrazumeva prevođenje starih izdanaka na mlađe na isti način kao kod formiranja žbuna u prvim godinama podizanja zasada. Rekonstrukcija (podmlađivanje) žbuna vrši se 3-4 godine i opet se nastavlja rezidba na rod. Prekraćivanje izdanaka ne treba vršiti jadino ako su suviše bujni, već ih treba pincirati i iz bočnih pupoljaka izazvati razvoj bočnih letorasta. Aronija može da plodonosi redovno i obilno 25-30 godina pod uslovom da se redovno primenjuju najsavremenije agrotehničke i pomotehničke mere. Ona može da se gaji i kao stablo. Od izdanaka koji se formiraju ostavlja se samo jedan i rezidbom se formira kruna. Visina stabla sa krunom može da dostigne visinu i preko 3 m. Formiranje stabla sa krunom može da se primenjuje u dekorativne svrhe, inače u proizvodnim

zasadima se ne preporučuje . Rezidba aronije obavlja se rano u proleće pre kretanja vegetacije kada počinju pupoljci da bubre.

mr Nebojša Mladenović, dipl. ing.

ОрезивањеРедовно, пажљиво орезивање је важно за одржавање здравља биљке и повећање приноса, али главно орезивање није неопходно све до 6-10 година старости.

Орезивање подразумева уклањање слабих, болесних и оштећених изданака. Ниске, раширене гране треба уклонити и центар грма стањити да би се држао отворен и тако омгућила добра циркулација ваздуха. Такође се предлаже уклањање старијих, мање продуктивних носећих грана. Треба поспешити нови раст биљке јер највеће воће се рађа на 1-4 године старим изданцима.

Резидбом се регулише инсолација круне и омогућава да круна буде равномерно изложена сунчевим зрацима, тако да се не дозвољава да родност буде само на периферији већ по целој површини круне. Неопходност резидбе произилази из њеног карактера раста и развоја. Аронија формира велики број изданака које треба сваке године замењивати новим и само најбољим изданцима. Одмах после садње па до ступања у род сваке године остављају се 4-6 изданака за формирање основног жбуна. Бирају се најразвијенији и симетрично респоређени изданци један наспрам другог. Остављени изданци се не прекраћују већ се слободно развијају. Остали изданци уклањају се до основе. У четвртој години обавља се резидба за род. Оставља се исти једнак број изданака једногодишњих, двогодишњих, трогодишњих и тако до шест година. Седмогодишњи и старији ваде се до основе и стално се врши Замена млађим. Правилно развијен жбун треба да има 25-30 изданака, старости 1-6 година, а оваква резидба примењује се до 11-12 године, када треба применити резидбу за подмлађивање, која подразумева превођење старих изданака на млађе на исти начин као код формирања жбуна у првим годинама подизања засада. Реконструкција (подмлађивање) жбуна врши се 3-4 године и опет се наставља резидба на род. Прекраћивање изданака не треба вршити једино ако су сувише бујни, већ их треба пинцирати и из бочних пупољака изазвати развој бочних летораста. Аронија може да плодоноси редовно и обилно 25-30 година под условом да се редовно примењују најсавременије агротехничке и помотехничке мере. Ona može da se gaji i kao stablo. Od izdanaka koji se formiraju ostavlja se samo jedan i rezidbom se formira kruna. Visina stabla sa krunom može da dostigne visinu i preko 3 m. Formiranje stabla sa krunom može da se primenjuje u dekorativne svrhe, inače u proizvodnim zasadima se ne preporučuje . Rezidba aronije obavlja se rano u proljeće pre kretanja vegetacije kada počinju pupoljci da bubre. Она може да се гаји и као стабло. Од изданака који се формирају оставља се само један и резидбом се формира круна.            Висина стабла са круном може да достигне висину и преко 3 м Формирање стабла са круном може да се примењује у декоративне сврхе, иначе у производним засадима се не препоручује.            Резидба ароније обавља се рано у пролеће пре кретања вегетације када почињу пупољци да бубре.[5]

Предлаже се касно зимско и рано пролећно орезивање (пре избијања пупољака). Активни раст изданака после орезивања у ово доба ће поспешити заљечење и спречити болести које инфицирају ткиво. Касно јесење и зимско рано орезивање може оставити изданке подложне зимском оштећењу. Љетно орезивање није препоручено јер уклањање лишћа лимитира нормалан раст и развој, свежи резови могу поспешити

ширење разних болести и орезивање у ово доба може да изазове формирање нових изданака који неће имати довољно времена да отврдну за зиму.

Међутим одређене болести захтевају тренутно орезивање да би се постигла најефективнија контрола. Под овим условима, предности тренутног орезивања премашују настале штете.

Грмље треба одржавати 2-3 метра у висину а што треба практиковати тек кад биљка достигне жељену висину и добро се прими.

Велике плантаже ће захтјевати набавку пнеуматских или хидрауличних машина за орезивање.

Код орезивања оболелих биљака, алате треба дезинфиковати са Лисолом (у размери 1/19 са водом) или са кућним белилом (у односу 1/9 са водом) након сваког реза. Лисол је мање корозиван за алате. Орезане гране треба уклонити и запалити.

Засади стари преко 25 година могу се "покосити" близу површине и на тај начин обавити "подмлађивање".[4]

Загртање биљака (малч)Загртање помаже у сузбијању корова (посебно између биљака у реду), смањује екстремне флуктуације иземђу дневних и ноћних температура земље, и помаже у задржавању влажности земље. Уобичајени материјали који се користе за загртање су струготина, кора, слама, пиљевина (посебно смрека или топола), старо сјено или шљунак . Максимална дебљина згртања би требало да буде 30 цм (већа дебљина не би била економична) и треба да буде удаљено 20-30 цм од носећих грана да не би пришли мишеви. Црна пластика се такође може користити али је скупља, захтева да се прво постави наводњавање и захтева коришћење ињектора ђубрива.

Ако се користи слама, око биљака треба растурити слој од минимум пола метра у пречнику. Овај малч треба обнављати сваког пролећа. При томе, стара простирка се распада и постаје органско ђубриво чије састојке вода уноси у зону кореновог система. Крајњи продукти разлагања органских материја су вода, угљендиоксид, минерали и енергија, те биљке ђубреним органским материјалима имају брз раст, добро здравље и повећану отпорност на сушу, болести и разне друге стресне ситуације изазване наглим променама климе. [3]

Када се говори о минералима као производима разлагања органских материја, у њих треба убројати и азотне састојке као што су амонијак, нитрати и нитрити, а не само калијум, фосфор, магнезијум, калцијум и остале биогене елементе.

Најдужи ефекат од свих органских материјала који се могу користити као ђубриво има вуна коју треба поставити у јаму пре садње и покрити је слојем плодне земље. Следећих 10 - 15 година вуна ће постепено трунути и снабдевати зону кореновог система азотним састојцима, најважнијим састојцима живих организама.

ARONIJA REZIDBARezidba aronije je agrotehnička mera kojom se obezbeđuje redovna i obilna rodnost kao i dobar kvalitet plodova.S obzirom da je aronija heliofitna biljka rezidbom se reguliše insolacija krune i omogućava da kruna buderavnomerno izložena sunčevim zracima,tako da se ne dozvoljava da rodnost bude samo na periferiji već po celoj površini krune. Neophodnost rezidbeproizilazi iz njenog karaktera rasta i razvoja. Aronija formira veliki broj izdanaka koje treba svake godine zamenjivati novim i samo najboljim izdancima. Odmahposle sadnje pa do stupanja u rod svake godine ostavljaju se 4-6 izdanaka za formiranje osnovnog žbuna. Birajuse najrazvijeniji i simetrično respoređeni izdanci jedan naspram drugog. Ostavljeni izdanci se ne prekraćuju većse slobodno razvijaju. Ostali izdanci uklanjaju se do osnove.U četvrtoj godini obavlja se rezidba za rod. Ostavlja se isti jednak broj izdanaka jednogodišnjih, dvogodišnjih,trogodišnjih i tako do šest godina. Sedmogodišnji i stariji vade se do osnove i stalno se vrši zamena mlađim.Pravilno razvijen žbun treba da ima 25-30 izdanaka, starosti od jedne do šest godina, a ovakva rezidba primenjijese do 11-12 godine, kada treba primeniti rezidbu za podmlađivanje, koja podrazumeva prevođenje starihizdanaka na mlađe na isti način kao kod formiranja žbuna u prvim godinama podizanja zasada.Rekonstrukcija (podmlađivanje) žbuna vrši se 3-4 godine i opet se nastavlja rezidba na rod. Prekraćivanjeizdanaka ne treba vršiti jadino ako su suviše bujni, već ih treba pincirati i iz bočnih pupoljaka izazvati razvojbočnih letorasta. Aronija može da plodonosi redovno i obilno 25-30 godina pod uslovom da se redovno primenjujunajsavremenije agrotehničke i pomotehničke mere.Ona može da se gaji i kao stablo. Od izdanaka koji se formiraju ostavlja se samo jedan i rezidbom se formirakruna. Visina stabla sa krunom može da dostigne visinu i preko 3 m. Formiranje stabla sa krunom može da seprimenjuje u dekorativne svrhe, inače u proizvodnim zasadima se ne preporučuje . Rezidba aronije obavlja serano u proleće pre kretanja vegetacije kada počinju pupoljci da bubre.Zbogsporog rasta kalemova, koji su onda dosta skupi, najčešće se gaji na svom korenu, kao žbun. Ovaj žbun semože oblikovati rezidbom, da se ne dozvoli rast velikog broja stabala, kako bi se olakšalo osunčavanje, normalnafotosinteza svih listova i osigurao dobar prinos. Stabljike stare 5-7 godina se odsecaju do zemlje, kako bi seizazvao rast novih, mladih izdanaka koji imaju povećanu rodnost. Zasadi stari preko 25 godina mogu se "pokositi"blizu površine i na taj način obaviti "podmlađivanje". Pojedinačni žbun za desetak godina rasta može da razvije ipreko 30 izdanaka koji će svi biti u rodu. Ovakav potencijal bujnosti i rodnosti aronija može da zahvali moćnomkorenovom sistemu. Biljka stara 13 godina razvija korenov sistem u prečniku od dva metra, do dubine od 160 cm.Prosečanprečnik krune u to vreme bio je 347 cm. U mladim zasadima korenov sistem zauzima površinu kojuprojektuje kruna. Najveća masa korena (oko 80%) prostire se na dubini do 80 cm. Najveći deo korena nalazi se uprečniku od 50 cm oko stabla; 44%, a na svakih sledećih 50 cm još po oko 20%. Za devet godina rasta naukrajinskom černozemu aronija razvije korenov sistem sa žilama ukupne dužine 711 m, na dubini do 130 cm. Pritome, žile tanje od 1 mm u prečniku čine 91 – 95%, od 1-3 mm 4-3% i svega 1-2% debljih od 3 mm. Na ovaj načinaronija obezbeđuje neverovatno jaku usisnu moć korenovog sistema, jer biljka usvaja vodu i hranu samo prekokorenovih dlačica i tankih žila, dok debele služe za pričvršćivanje i transport hranljivih materija. Otuda i ideja da jearonija dobra biljka za ozelenjavanje peskova, pepelišta, deponija i jalovišta. Sadi se u jesen, kada na sadnicamaopadne list, najčešće krajem novembra. Lako se prima i ako na biljkama ima zrelog lišća crvene, ljubičaste ilibraon boje. Najčešće se sade dvogodišnje biljke dobijene kulturom tkiva. Raste i daje dobre prinose na svimtipovima zemljišta, osim zasoljenim, za razliku od visokožbunaste borovnice koja dobro uspeva samo na prirodnokiselim, pH 4, 2 do 4, 4, a ona se u Srbiji nalaze na većim nadmorskim visinama, najčešće iznad 750 m, a tamoskoro i da nema stanovnika. Ne usvaja

štetne sastojke iz zemljišta, vode i vazduha, te se može gajiti i u bliziniindustrijskih zagađivača i termo elektrana.Sadnja :Najbolja gustina sadnje je 3 x 1, 5 m, kojom prilikom se posadi 2 222 biljke po hektaru. Ovakvomsadnjom svaka biljka dobija 4, 5 mkv. Vegetacionog prostora. Prve berbe su moguće u trećoj godini života. Tadase formira prosečno po dva grozda na biljci, sa oko 35 – 40 plodova, ili oko 50 -100 grama prinosa. Dakle, u prvojgodini po sadnji dvogodišnjih sadnica, može se dobiti od 100 - 200 kg ploda po hektaru. U sledećoj sezoni žbundaje po 7-8 grozdova, 200 – 300 grama po biljci ili 4400 do 6600 kg po hektaru. Pojedinačni plodovi imaju masuod 0, 6 - 1, 1 gram, tako da u jednom kilogramu ima od 1ooo – 1600 plodova.U ploduse nalazi 5 komada vrlo sitnog semena, čija je apsolutna masa (masa 1000 zrna) oko 3 g. Sa porastom,uz redovne mere nege, u prvom redu uništavanju korova, u desetoj godini života biljka aronije može da doneseprinos od oko 5 -10 kg po žbunu, ili 11 do 22000 kg/ha. Sa berbom se ne može zakasniti! Zrenje nastupa krajem jula, a berbe se mogu protegnuti kroz sledeći mesec i po dana. Pri tome, gubici su vrlo mali. Tek po koji plod se1