Poreski sistem i politika

Mr Darko Marjanović

Poreska terminologija • Poreski obveznik

je fizičko ili pravno lice koje je prema zakonu obavezno da plati porez

• Poreski platacje fizičko ili pravno lice koje u ime, ili za račun poreskog obveznika, vrši plaćanje poreza

• Poreski destinatarje lice koje je po nameri zakonodavstva pozvano da snosi poreski teret

• Konačan platacporeza je osoba koja stvarno snosi poreski teret, nezavisno od intencije zakona

• Poreski jemacje lice koje garantuje da će poreski obveznik udovoljiti poreskoj obavezi, kao i da će ako ovaj

to ne učini on izmiriti poresku obavezu

• Poreska sposobnostje ekonomska mogućnost obveznika da odgovori svojoj poreskoj obavezi

12. mart 2011 2

• Poreski izvorčini sve ono čime poreski obveznik raspolaže i iz čega može da plati porez (prihod, dohodak i imovina)

• Poreski objekatpredstavlja svaku činjenicu, odnosno manifestaciju ekonomske snage koja pruža

osnov da se uvede neki poreski oblik (prihodi, dohodak, imovina, potrošnja, fizička egzistencija)

• Poreska osnovicaje u novcu iskazana vrednost poreskog objekta

• Poreska stopaoznačava iznos poreza u odnosu na poresku osnovicu

• Poreska tarifapredstavlja sistematizovan pregled poreskih objekata, odnosno osnovica i poreskih stopa

• Poreska prijavapredstavlja izveštaj poreskog obveznika nadležnom poreskom organu o svim činjenicama bitnim za utvrđivanje poreza

12. mart 2011 3

Poreska osnovica

Poreska osnovica =?= Poreska jedinica

ü Faktička (stvarna) poreska osnovicaü Pretpostavljena poreska osnovica

Øex officioØpaušalna osnovica

• Osnovni problem kod izračunavanja poreske osnovice je utvrđivanje njene visine.

• Metode za utvrđivanje poreske osnovice:a) Indicijarna metoda;b) Direktna metoda;c) Indirektna metoda;d) Službena metoda;e) Unakrsna metoda;f) Metoda parifikacije.

12. mart 2011 5

Metod unakrsne procene poreske osnovice

np DDD +=

S CD δ+=

pn D-DD =

12 SSS −=δ C)S-(SD 12 +=

p12n D-C)S-(SD +=

p12n D-)S-(SD =

K-G-D-)S-(SD p12n =

Prijavljeni dohodak: 2.000.000 RSD

Imovina (01.01.2009.): 25.000.000 RSD

Vrednost ukupne imovine (31.12.2009.): 33.000.000 RSD

Nasleđena imovina: 3.000.000 RSD

Prihodi od dividende: 1.000.000 RSD

Neprijavljeni dohodak za 2009.= (33.000.000 – 25.000.000) – 2.000.000 – 3.000.000 – 1.000.000== 2.000.000 x 20%

pD

1S

2S

GK

K-G-D-)S-(SD p12n =

Poreske stope

• Poreske stope mogu biti:1. Proporcionalne;2. Progresivne;3. Regresivne.

• Proporcionalne stope su stope kod kojih se sa promenom poreske osnovice ne menja visina poreske stope

• Primena proporcionalnih stopa ima za posledicu nepromenjene relativne odnose u snagama poreskih obveznika

12. mart 2011 8

• Progresivne poreske stope su stope kod kojih se sa povećanjem poreske osnovice povećava i poreska stopa

• Porast poreskih stopa može biti ravnomeran, ubrzan i usporen, pa se na osnovu toga razlikuju:

1. Proporcionalno progresivne poreske stope;2. Progresivno progresivne poreske stope;3. Regresivno progresivne poreske stope.

12. mart 2011 9

Proporcionalno progresivne poreske stope

Progresivno progresivne poreske stope

Regresivno progresivne poreske stope

Poreska osnovica Poreska stopa Procenat rasta poreske osnovice

Peocenat rasta poreske stope

do 1.000 RSD od 1.000 – 2.000 RSD od 2.000 – 4.000 RSD

10 % 20 % 40 %

100 % 100 %

100 % 100 %

Poreska osnovica Poreska stopa Procenat rasta poreske osnovice

Peocenat rasta poreske stope

do 1.000 RSD od 1.000 – 2.000 RSD od 2.000 – 4.000 RSD

10 % 25 % 75 %

100 % 100 %

150 % 200 %

Poreska osnovica Poreska stopa Procenat rasta poreske osnovice

Peocenat rasta poreske stope

do 1.000 RSD od 1.000 – 2.000 RSD od 2.000 – 4.000 RSD

10% 15% 20%

100 % 100 %

50 %

33,33 %

• Oporezivanje progresivnim poreskim stopama može se obaviti na dva načina, i to u obliku:

1. Direktne progresije a) stalna (globalna)b) raščlanjena

2. Indirektne progresije

• Kod stalne progresije je poreska osnovica podeljena na klase a progresivna stopa se primenjuje na celokupan prethodni deo poreske osnovice

12. mart 2011 11

Poreska osnovica Poreska stopa do 1.000 RSD od 1.000 – 2.000 RSD od 2.000 – 4.000 RSD

10% 15% 20%

Kod raščlanjene progresije je poreska stopa podeljena na klase a povećana se poreska stopa primenjuje samo na povećanje osnovice u toj klasi, a ne na celokupni deo poreske osnovice

zakonska poreska stopavs

marginalna poreska stopavs

prosečna poreska stopavs

efektivna poreska stopa

12. mart 2011 12

Na dohodak Plaća se porez do 1.000 RSD od 1.000 – 2.000 RSD od 2.000 – 4.000 RSD

10% 100 RSD + 15% na iznos preko 1.000 RSD 250 RSD + 20% na iznos preko 2.000 RSD

• Kod indirektne progresije se progresivne stope ne vide, tj. zbog određenih odbitaka od osnovice kod oporezivanja proporcionalnim stopama učinak je isti kao da je oporezivanje celokupnog iznosa izvršeno primenom progresivnih stopa

• Učinak je isti kao da se radi o progresivnom oporezivanju iako se primenjuju proporcionalne poreske stope

12. mart 2011 13

Dohodak Odbitak Poreska osnovica

Zakonska stopa

Porez Efektivna stopa

1.500 2.000 3.000 4.000

500 500 500 500

1.000 1.500 2.500 3.500

20 % 20 % 20 % 20 %

200 300 500 700

13,33 % 15 %

16,67 % 17,50 %

Regresivne poreske stope su stope kod kojih se sa povećanjem poreskeosnovice smanjuje poreska stopa

Regresivni učinci oporezivanja su najčešći kod primene posrednih poreza, a tajučinak je veći što je veća razlika u ekonomskoj snazi poreskih obveznika

12. mart 2011 14

Grupa domaćinstava

Marginalna sklonost potrošnji

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11

85,01 % 81,02 % 78,89 % 77,40 % 76,16 % 74,41 % 72,42 % 71,09 % 70,03 % 69,15 % 67,82 %

Izbor između pojedinih vrsta poreskih stopa

Prednosti proporcionalnih – nedostatak progresivnih

ü progresija unosi arbitrarnost u oporezivanju, jer ne postoje čvrstikriterijumi na osnovu kojih bi se odredilo da se pojedini delovi osnoviceoporezuju jednom, a pojedini drugom stopom

ü u uslovima primene progresivnih stopa kada dohodak kao poreskaosnovica raste poreski dug raste još više

ü uticaj progresivnog poreza na veličinu radnog napora nepovoljniji je od uticaja proporcionalnog

ü otpor plaćanja poreza kod proporcionalnih je manji nego kod progresivnih

ü primena progresivnih poreskih stopa zahteva brojniju, bolje obrazovanu itehnički opremljeniju poresku administraciju

Prednosti progresivnih – nedostatak proporcionalnih

ü progresivno oporezivanje je primerenije zahtevu da porez treba da se plaćasrazmerno ekonomskoj snazi

ü primena progresivnih stopa omogućuje vođenje aktivne poreske politike

ü prigovor da progresivni porezi destimulišu radni napor treba shvatiti urelativnom smislu

ü otpor plaćanja poreza nije nužno vezan uz primenu progresivnih poreskihstopa (poreske obveznike pogađa visina efektivne poreske stope, a njima je unačelu svejedno da li je zakonska stopa proporcionalna ili progresivna)

ü u uslovima primene elektronske obrade podataka ni administrativne teškoćeu primeni progresivnih poreskih stopa nisu takve da bi nalagale zamenu ovihstopa proporcionalnim

Poreske olakšice

ü umanjenje poreskog tereta u odnosu na situaciju koja bi postojala da takva povlastica nije odobrena.

ü socijalnopolitičkog karaktera: kada se favorizuju oni poreskiobveznici čija je ekonomska snaga manja, a diskriminišu oni savećim dohotkom ili imovinom.

Vrste poreskih olakšica

ü na osnovu vezivanja svakog poreskog “ustupka” za određeni porez: poreskeolakšice u okviru poreza na dobiz preduzeća, PDV-a, poreza na dohodak fizičkihlica….

ü na osnovu dužine trajanja: trajne i privremene

ü na osnovu toga da li se pružaju u celoj državi ili samo u pojedinim granama delatnosti ili regionima

ü na osnovu uticaja koje poreske olakšice imaju na poreske prihode (definitivno neplaćanje poreza – poresko oslobođenje; delimično neplaćanje porez – poreski kredit; odlaganje plaćanja poreza – ubrzana amortizacija)

ü prema fazi preduzetničkog poduhvata u kojoj se poreskom obveznikudaje olakšica (olakšice u inicijalnom periodu; olakšice koje se pružaju zavreme obavljanja operacija; olakšice pružene po okončanju aktivnosti)

ü na planu međunarodnih ekonomskih odnosa (poreske olakšice kojepružaju zemlje uvoznice kapitala da bi privukli SDI i poreske olakšice kojepružaju zemlje izvoznice kapitala da bi stimulisale svoje rezidente dainvestiraju u zemljama u razvoju)

ü olakšice u pogledu poreskog obveznika

ü olakšice u pogledu poreske osnovice (izuzimanje i odbici)

ü olakšice u pogledu visine poreske stope

ü olakšice u pogledu visine obračunatog poreza

Двоструко опорезивање

појава у којој се исто лице (порески обвезник) у вези саистим објектом опорезивања опорезује истим, илисличним порезима за исти период од стране вишепореских власти истог ранга.

Ø порески обвезникØ порески објекатØ порески обликØ временски период

• идентичност пореског обвезника• идентичност пореског објекта• идентичност пореза• идентичност периода

Феномени слични двоструком опорезивању

Ø НадопорезивањеØ КумулирањеØ Економско двоструко опорезивање

Надопорезивање

у истом периоду времена исти порески обвезник за исти порески објекат опорезује са више пореза исте врсте од стране две пореске власти

различитог ранга.

• порески обвезник - исти• порески објекат - исти• порески облик - исти• временски период – исти• пореска власт – различитог ранга

Кумулирање

у истом периоду времена исти порески обвезник за исти порески објекат опорезује са више различитих пореза, а

ирелевантно је да ли су пореске власти истог или различитог ранга.

• порески обвезник - исти• порески објекат - исти• порески облик – више облика• временски период – исти• пореска власт – истог или различитог ранга

Економско двоструко опорезивање

у истом временском периоду исти порески објекат опорезује се два пута са различитим порезима од стране

пореске власти истог ранга, при чему су порески обвезници различити.

• порески обвезник - различит• порески објекат - исти• порески облик – различит• временски период – исти• пореска власт –истог ранга

Poreski sistem i politika

Mr Darko Marjanović