Decembar 2009. godine Beograd Broj 7

(ISSN 1821-1879)

INTERVJU:

Ivica Da~i}, prvi potpredsednik Vlade - zamenik

predsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova

NNaa ddoobbrroomm ppuuttuu ddaa

ppoovvrraattiimmoo uugglleedd

ssrrppsskkee ppoolliicciijjeeStr. 2 - 3.

ME\UNARODNA SARADWA:

UU EEvvrrooppuu --

bbeezz vviizzeeStr. 8 - 9.

�

�

�

�� �

�

�

SSrree}}nnaa NNoovvaa ggooddiinnaa ii bboo`̀ii}}nnii pprraazznniiccii

�

INTERVJU2

Ivica Da~i}, prvi potpredsednik Vlade - zamenik predsednika Vlade i ministar unutra{wih poslova

Na dobrom putu da povratimo ugled

srpske policije

Umesto slike Balkana

kao nestabilnog pro-

stora, sinonima za

sukobe, ratove, izolaciju, iz-

beglice, za stradawa, Srbija

je postala „izvoznik“ bez-

bednosti i regionalne sara-

dwe u borbi protiv organi-

zovanog kriminala. Vizna li-

beralizacija predstavqa ve-

liko me|unarodno priznawe.

Srbija je kona~no na „be-

loj {engen“ listi. Vi ste

bili u Briselu 30. novem-

bra, kada je doneta odluka

o viznoj liberalizaciji.

Koliki je doprinos srpske

policije u procesu vizne

liberalizacije?

- Siguran sam da vizna li-

beralizacija nije nikakav

poklon Evropske unije gra|a-

nima Srbije, ve} je za to bilo

neophodno da se ispuni ~itav

niz kriterijuma. Svi gra|ani

Srbije treba da imaju u vidu

nekoliko veoma jasnih i pre-

ciznih kriterijuma koji su

postavqeni i predstavqeni

gra|anima i Vladi Republi-

ke Srbije u maju pro{le go-

dine, kao {to je bezbednost

dokumenata, odnosno izdava-

we novih paso{a. Do sada je

izdato 1.400.000 novih, bio-

metrijskih paso{a, a sada se

izdaju i nove generacije paso-

{a koji u svom ~ipu sadr`e i

biometrijski podatak otisak

prsta, {to omogu}ava da

MUP Srbije bude me|u deset

vode}ih dr`ava u svetu. Za

sada samo tri dr`ave u Evro-

pskoj uniji primewuju ovakve

metode prilikom izrade bio-

metrijskih paso{a.

Drugi blok pitawa odno-

sio se na borbu protiv orga-

nizovanog kriminala i koru-

pcije, o~uvawe javnog reda i

mira, gde je donet ~itav niz

zakonskih i podzakonskih

akata, kao {to je Zakon o odu-

zimawu imovine ste~ene or-

ganizovanim kriminalom i

dono{ewe razli~itih stra-

tegija i akcionih planova za

borbu protiv organizovanog

kriminala i korupcije.

Tre}i blok pitawa odno-

sio se na pitawa kontrole

granica, stranaca, azila, mi-

gracija, readmisije, a ~etvr-

ti blok na qudska prava i

slobode.

Srbija je ispunila sve

{to je bilo taksativno na-

vedeno, tako da liberaliza-

cija predstavqa i veliko

me|unarodno priznawe mi-

nistarstvima unutra{wih

poslova i pravde, da su u svo-

jim aktivnostima dostigli

nivo evropskih standarda,

ali i obavezu vi{e, tako da

mi na{e aktivnosti nastav-

qamo i u narednom periodu.

Srpska policija postala je

lider u oblasti regionalne

i me|unarodne saradwe. Ko-

liko je to promenilo sliku

Srbije u svetu i kakvi su

planovi za slede}u godinu?

- Umesto slike Balkana kao

nestabilnog prostora, sino-

nima za sukobe, ratove, izola-

ciju, izbeglice, za stradawa...

Srbija je postala „izvoznik“

bezbednosti i regionalne sa-

radwe u borbi protiv organi-

zovanog kriminala. Siguran

sam da nema uspe{ne borbe

protiv kriminala, ukoliko u

tome ne u~estvuju sve polici-

je u regionu. Veoma je va`no

da dr`ave postave kao svoje

nacionalne i dr`avne ciqe-

ve borbu protiv kriminala i

terorizma. Razmena krimina-

listi~ko obave{tajnih in-

formacija je srce i su{tina

postojawa svake policijske

saradwe. Policijska saradwa

u regionu je veoma dobra i u

ovom trenutku ona je nekoli-

ko koraka ispred politi~kih

odnosa i politi~ke saradwe,

koja je izme|u pojedinih dr-

`ava lo{a. Ukoliko bi poli-

cijska saradwa pratila poli-

ti~ke odnose, do{li bismo u

situaciju da prakti~no ne sa-

ra|ujemo. Zato je dogovoreno

da politi~ke razlike ne tre-

ba da budu prepreka za poli-

cijsku saradwu u regionu. Me-

|unarodna zajednica veoma

pozitivno gleda na to {to

Srbija u ovom trenutku radi,

jer su postignuti rezultati

doveli do toga da se poboq{a

nivo efikasnosti policije u

ovom regionu.

Kakva je saradwa sa bez-

bednosnim slu`bama u Sr-

biji?

- Veliki kvalitet u odno-

sima unutar Srbije svakako

je postignut posle formira-

wa nove vlade gde je dr`ava,

kao svoj prioritet, postavi-

la borbu protiv kriminala

i korupcije. Utvr|ena je ve-

oma jasna i korektna sara-

dwa izme|u razli~itih dr-

`avnih organa koji se bave

ovim poslom, a kvalitet

ovog perioda je mnogo ve}a

povezanost, boqa saradwa i

ve}e poverewe me|u wima. U

ovom trenutku veoma visoko

ocewujem saradwu koje Mi-

nistarstvo unutra{wih pos-

lova ima sa civilnim i voj-

nim bezbednosnim slu`ba-

ma, kao i sa tu`ila{tvom i

pravosudnim organima. Bez

svega toga, dobri rezultati

u borbi protiv kriminala i

korupcije bi umnogome bili

dovedeni u pitawe.

Veliki broj zaplena narko-

tika {irom sveta se desi up-

ravo na osnovu informacija

na{ih bezbednosnih slu`bi

i na{e policije. Spre~eno je

nekoliko velikih kriminal-

nih aktivnosti {irom Evro-

pe i sveta na osnovu na{ih

informacija, a do{lo je i do

velikih zajedni~kih poli-

cijskih akcija u ovom delu

sveta.

Po posledwim istra`iva-

wima javnog mwewa, pove-

rewe gra|ana u Ministar-

stvo unutra{wih poslova

i policiju raste. Kako to

obja{wavate?

- Siguran sam da je jedan od

preduslova uspe{ne borbe

protiv kriminala i korupci-

je, poverewe gra|ana u poli-

ciju. Bez tog poverewa nema

dobre i efikasne policije.

Mi `elimo da budemo u fun-

kciji naroda, odnosno svih

gra|ana Srbije. Zato je veoma

bitno da postoji poverewe

gra|ana u ono {to policija

radi. Naravno da je posao po-

licije veoma te`ak, da ima i

mnogo posledica koje mogu da

izazovu i negativne reakcije

i mi{qewa. Trudili smo se

da primena sile bude samo

krajwe sredstvo. U borbi

protiv kriminala, korupcije

i terorizma treba i}i veoma

o{tro i beskompromisno,

ali veoma pa`qivo u postu-

pawu prema gra|anima, kako

se ne bi desilo da do|e do

prekora~ewa zakonskih ov-

la{}ewa, koja mogu imati ve-

oma velike i negativne pos-

ledice po ukupno stawe u dr-

`avi.

Zadovoqan sam na~inom na

koji smo uspeli da obnovimo

poverewe gra|ana da je ovo

wihova policija.

Dokle se stiglo sa refor-

mom policije?

- Dosta je ura|eno u pro-

teklom periodu, ali imamo i

principijelni dogovor da, u

saradwi sa OEBS-om i dru-

gim na{im partnerima {i-

rom sveta, nastavimo refor-

mske procese. Radi se proje-

kat izrade strate{kog plana

daqe reforme policije, ko-

ji radimo zajedno sa na{im

{vedskim partnerima, a pos-

toje razni projekti koje

obavqamo sa partnerima ko-

ji dolaze iz drugih zemaqa

Evropske unije. Sara|ujemo

i sa ruskom policijom i ru-

skim Ministarstvom za va-

nredne situacije, ali smo

imali prilike da razmenimo

iskustva sa policijom i Mi-

nistarstvom javne bezbed-

nosti Kine.

Reforma mora da rezultira

da policija bude {to efikas-

nija, modernija, obrazovanija

i u funkciji gra|ana. Tako|e,

treba da ima jedan potpuno

otvoren i korektan odnos

prema svemu {to se de{ava u

dru{tvu i zato }e u narednim

godinama svakako biti nas-

tavqena reforma na{e poli-

cije i Ministarstva unutra-

{wih poslova.

Dosta je ura|eno, ali uvek

se mo`e i mora vi{e.

Kakva je Va{a saradwa sa

policijskim sindikati-

ma?

- Saradwa sa sindikatima

je po~ela kada smo pre godinu

dana sreli sa wihovim pre-

dstavnicima, ovde u Minis-

tarstvu. Do tada se, prakti~-

no, sa wima nije razgovaralo.

Imam utisak da su mnogi od

wih izgubili radna mesta,

jer su se bavili sindikalnim

poslom. Sindikat ne smatram

protivnikom, nego savezni-

kom i saradnikom u borbi za

ja~awe statusa profesije po-

licajca. Na{i stavovi su za-

jedni~ki, a to je da policija

naravno treba da bude dobro

opremqena, da ima ve}e pla-

te, jasno definisane uslove

za re{avawe svojih `ivotnih

pitawa, kao {to je stambeno

pitawe, pitawe stipendija za

decu onih koji su raweni ili

izgubili `ivot za vreme

obavqawa policijskih du`-

nosti. Treba razvijati sara-

dwu, dijalog, komunikaciju sa

sindikatom. Iako je policija

Ivica Da~i} na Kineskom zidu

INTERVJU 3

specifi~na organizacija, od-

nosno institucija, trudimo

se da sve {to je pozitivno i

{to mo`emo da uradimo u us-

lovima ekonomske krize,

u~inimo u interesu pre svega

onih policajaca koji se nala-

ze danono}no na ulici.

Buxet za slede}u godinu

ve}i je nego u prethodnoj.

Kako je MUP uspeo da do-

bije dodatna sredstva i za

{ta }e ta sredstva biti

upotrebqena?

- Nije re~ o dodatnim sred-

stvima. Treba re}i da Minis-

tarstvo unutra{wih poslova,

odnosno na{a policija, sva-

ke godine dobije po nekoliko

novih zadataka razli~itim

zakonima. Evropska unija od

nas tra`i da imamo ve}i broj

pripadnika grani~ne polici-

je, a tako|e Srbija ima mawe

vatrogasaca po glavi stanov-

nika, nego {to ima Albanija.

Zna~i treba da bude donet Za-

kon o vanrednim situacijama

i formirawe na{eg Sektora

za vanredne situacije koji

podrazumeva preuzimawe oko

petsto qudi iz Vojske Srbije

koji su se bavili tim poslom.

Donet je Zakon o bezbednosti

saobra}aja gde je neophodno

da se policija {to vi{e i bo-

qe ukqu~i u sprovo|ewe tog

zakona, odnosno gde }e se

formirati agencije za bez-

bednost saobra}aja. Tako|e,

kao {to znate, imate Zakon o

oduzimawu imovine ste~ene

organizovanim kriminalom

koji nala`e formirawe Jedi-

nice za finansijske istrage.

Podsetio bih da policija do

sada nije uzimala ni jedan je-

dini dinar kada je re~ o saob-

ra}ajnim prekr{ajima, niti

od izdavawa paso{a. Obaveze

nam nala`u da i na{a dr`ava

ima policijske oficire za

vezu u razli~itim dr`avama,

gde za to postoji policijski

interes. U na{oj zemqi ~ak i

Japan ima policijske ofici-

re za vezu. Kada sve to sabere-

te, vide}ete da je nivo plata,

u su{tini, ostao isti i da je

re~ samo o novim funkcijama

koje na{e Ministarstvo do-

bija. Mi nismo zadovoqni.

Mislimo da ne}emo mo}i da

ispunimo sve funkcije na

najboqi mogu}i na~in zbog

nedostatka sredstava, ali u

svakom slu~aju u na{em poslu

niko ne mo`e re}i i niko ni-

kada ne govori da ne}e obav-

qati svoje zadatke. Policija

svoj posao mora da radi i ni-

ko je ne pita da li mo`e i da-

wu i no}u, i radnim danom, i

praznikom, i sa dnevnicama i

bez dnevnica, i bez naknada

za prekovremeni rad. Veliki

deo policajaca putuje iz dru-

gih gradova da bi radili u

Beogradu. ^ak postoji ideja

da se ukine beneficirani

sta` za policajce, {to je na-

ravno apsolutno neprihvat-

qivo.

Policajci se ~esto `ale

na lo{u opremu i dotraja-

le uniforme. Da li }e

Ministarstvo da uradi

ne{to po tom pitawu?

- Tu ima dve vrste proble-

ma. Prvo je problem nedos-

tatka finansija, a drugo je

problem nejasne zakonske

regulative, kada je re~ o

tenderima i javnim nabavka-

ma, jer veoma ~esto se ra-

znim manipulacijama i ma-

hinacijama onemogu}ava

sprovo|ewe tenderske pro-

cedure i jednostavno po ne-

koliko godina policajci ~e-

kaju na delove uniforme ko-

je bi mo`da mogli da dobiju

mnogo ranije. Drugo je pita-

we kvaliteta uniformi.

Kao {to znate, mi smo imali

nekoliko akcija protiv ko-

rupcije u samom na{em Mi-

{irom sveta ostvaruje. Izu-

zetno sam zadovoqan rezul-

tatima koje posti`e na{a

policija, imaju}i u vidu na-

~in na koji se prema woj od-

nosilo svih ovih godina, kao

i plate koje imaju, opremu i

veoma veliku osetqivost

dru{tva na svaku reakciju

policije, jer je policajac

svakoga dana na novom ispi-

tu. Vrhunski policajac u jed-

nom danu mo`e svojim pote-

zom da uni{ti celu svoju ka-

rijeru i naravno da ugrozi

`ivote i drugih qudi.

Novi Zakon o saobra}aju

stupio je na snagu 10. de-

cembra. Da li }e to zaista

smawiti broj saobra}aj-

nih nezgoda i da li }e se

Zakon, ako se poka`e kao

neefikasan, mewati?

- Dugi niz godina, kao {to

znate, jedan od osnovnih zah-

teva i javnosti i gra|ana je

da se smawi broj poginulih u

saobra}ajnim nezgodama. Taj

broj iznosi negde 800 do 900

qudi tokom godine, a od toga

je nekoliko desetina dece.

nistarstvu. To je tema kojom

}emo se baviti u narednom

periodu. Policajac da bi

mogao da radi svoj posao mo-

ra da bude osposobqen, obu-

~en i opremqen za obavqawe

takve vrste posla. Ne mo`e

policija da se bori protiv

visokotehnolo{kog krimi-

nala sa kompjuterima iz pro-

{log milenijuma i ne mo`e

policajac koji vozi „Zastavu

101“ koja ne mo`e da pre|e

vi{e od 150 kilometara na

sat da se bori sa nekima koji

voze po 250, 300 kilometara

na sat na autoputu. Ako smo

ve} pre{li na novi Zakon o

bezbednosti saobra}aja, to

podrazumeva ulagawe u video

sisteme, u video nadzor, po-

drazumeva modernu policiju,

ali i pra}ewe tehnolo{kih

dostignu}a koja policija

Zakon je predlo`en, a wego-

va izrada trajala je godina-

ma. Bilo je sukoba i razli-

~itih interesa. Eksperti i

profesori u~estvovali su u

pisawu tog Zakona. Jednos-

tavno, primewena je proce-

dura i praksa koja postoji u

zapadnoj Evropi. Sada kada

je Zakon donet, neki se pro-

tive, ali nemogu}e je udovo-

qiti svim zahtevima javnos-

ti u isto vreme. Osnovni

ciq ovog Zakona nije repre-

sija, ve} smawivawe broja

povr|enih i poginulih u sa-

obra}ajnim nezgodama. Ako

su na{i gra|ani spremni da

po{tuju te o{tre zakone u

Nema~koj ili u Austriji, ne

vidim za{to to ne bi radili

u Srbiji. Nisu `ivoti sr-

pske dece mawe vredni, nego

{to je `ivot qudi u Austri-

ji ili u Nema~koj. Ni jedan

zakon nije idealan, ali tre-

ba gledati kako }e se on pri-

mewivati u praksi. Sada }e

policija imati vi{e sre-

dstava za ulagawe u bezbed-

nost saobra}aja, jer }e deo

tih sredstava i}i u polici-

jiski buxet, ali u buxet sa-

obra}ajne policije koja se

bavi bezbedno{}u saobra}a-

ja. Sa druge strane bi}e for-

mirane agencije za bezbed-

nost saobra}aja, koje }e ana-

lizirati sve efekte o koji-

ma smo govorili. Zakon }e se

u hodu mewati, ukoliko pos-

toje neka boqa i svrsishod-

nija re{ewa.

Ministarstvo unutra-

{wih poslova je zajedno sa

Ministarstvom pravde,

inicijator Zakona o spre-

~avawu nasiqa na spor-

tskim priredbama. Ho}e

li dono{ewe novog Zakon

stvarno pomo}i u borbi

protiv huligana i da li je

mogu}e da jedna dr`ava sa

40.000 policajaca nije u

stawu da se obra~una sa

par stotina qu-

di koji terori-

{u gra|ane Sr-

bije?

- To je pitawe

sistemske pri-

rode, sa kojim su

se suo~avale sve

zemqe na svetu.

Engleska se ne

bi izborila sa

huliganima da se

nije desio Hej-

sel. Englezi su

tada primenili

o{tre zakone,

imali o{tru

sudsku praksu.

Bilo je mnogo

protesta i pro-

blema u sprovo-

|ewu svih tih zakona i u na-

rednih deset godina. Jednos-

tavno, sada u Engleskoj mo-

`ete na miru da gledate

fudbal na fudbalskoj utak-

mici, nasiqe se de{ava ug-

lavnom na ulicama. Nemogu-

}e je apsolutno iskoreniti

nasiqe na sportskim prire-

dbama ili u gradovima gde se

odvijaju sportske priredbe.

Ali, sada je neophodno obez-

bediti konsenzus u dru{tvu,

da nam je neophodna borba

protiv huligana i da treba

odvojiti navija~e od huliga-

na. Klubovi bez navija~a ni-

su pravi klubovi. S druge

strane, svi oni koji se bave

kriminalom ili nasiqem

treba da imaju jasne zakon-

ske sankcije. To zna~i treba

upodobiti zakonske teksto-

ve sa onim tekstovima zako-

na koji postoje u zapadnoj

Evropi i nama je i Mi{el

Platini predsednik UEFA

ponudio ekspertsku pomo},

imaju}i u vidu da su oni

u~estvovali u mnogim zem-

qama upravo u takvim pro-

jektima. Zakonska re{ewa

treba da budu takva da omo-

gu}avaju brzu reakciju poli-

cije, tu`ila{tva i pravo-

sudnih organa u re{avawu

svih tih procesa, a naravno

posle nekoliko godina se

mo`e o~ekivati da }e ste-

pen nasiqa biti sve mawi.

Dr`ava treba da reaguje od-

lu~no i da u svemu tome tre-

ba da postoji konsenzus svih

politi~kih faktora, javnos-

ti i medija, da se ne desi da

policija ili pravosudni or-

gani budu izlo`eni razli-

~itim oblicima reakcije

javnosti, kada do|e do tak-

vih slu~ajeva.

Neki Vas optu`uju da ste

previ{e prisutni u medi-

jima i da ~esto svoju fun-

kciju koristite za li~nu

promociju?

- Ja samo radim svoj posao.

Nisam tra`io da budem mi-

nistar unutra{wih poslova.

Ako je neko mislio da }u ja

taj posao da radim kao engles-

ka kraqica, mislim da se va-

ra. @elim da se predstavim

gra|anima Srbije po onome

{to znam da radim. Policija

je sama po sebi zatvoren sis-

tem, a od policije se tra`e

mnogi odgovori.

Ako smo ne{to uspeli da

promenimo u policiji, to je

da smo je otvorili prema me-

dijima i prema javnosti.

[ta biste poru~ili pri-

padnicima Ministarstva

unutra{wih poslova za

Novu godinu?

- @elim im, naravno, sre-

}nu Novu godinu i bo`i}ne

praznike. @elim im da {to

vi{e budu sa svojom porodi-

com, da ih wihove porodice

uvek do~ekaju `ive i zdrave

kada se vrate sa posla, da

imaju {to mawe potrebe da

izla`u svoj `ivot riziku

kada je re~ o borbi protiv

kriminala i korupcije, ne

zato {to }e mawe da rade ne-

go zato {to }e takvih prili-

ka biti mawe, odnosno zato

{to }emo smawiti nivo kri-

minala i korupcije u Srbiji.

I naravno, da se svi zajedno

izborimo da posao policajca

bude `ivotni san mnogih de-

~aka i devoj~ica u Srbiji, a

mislim da smo na dobrom pu-

tu da povratimo ugled srpske

policije. S.V.

Ministar Da~i} sa @an-Fransoa Teralom i Erikom Besonom

1. januar, poseta Komandno-operativ-

nom centru PU za grad Beograd

7. januar, me|unarodnom, sinhronizova-

nom akcijom policijskiih i carinskih

slu`benika i tu`ila{tva, prekinut kri-

jum~arski kanal opojnih droga u Evropi i

zapleweno 20 kilograma heroina

13. januar, Kopnena zona bezbednosti,

baza „Tabalije“, do~ek pravoslavne Nove

godine sa pripadnicima policije

15. januar, mi-

nistar Da~i} sas-

tao se sa direkto-

rom policije Hr-

vatske Vladimi-

rom Faberom

27. januar, {kolska

slava u O[ za decu sa

posebnim potrebama

„Anton Skala“ u Beogra-

du, sa ko{arka{kim

asovima Paspaqem,

Divcem i Danilovi}em

29. januar, ministar

Ivica Da~i} sastao se

sa dr Xonom Rouzom,

direktorom Centra za

evropske studije bez-

bednosti „Xorx Mar-

{al“

16. januar, poseta pripadnicima policije

na Kopaoniku

30. januar, na

aerodromu „Nikola Tesla“ u Beogradu

postavqen novi sistem za o~itavawe bio-

metrijskih dokumenata

2. februar, ministar Ivica Da~i} razgo-

varao sa predstavnicima Evropske

komisije o napretku koji je Srbija ostvari-

la na „mapi puta“ ka ukidawu viza

6. februar, ministar finansija, Diana

Dragutinovi}, ministar poqoprivrede,

{umarstva i vodoprivrede, Sa{a Dragin.

ministar za infrastrukturu Milutin Mr-

kowi} i ministar unutra{wih poslova

Ivica Da~i} potpisali su Sporazum o sa-

radwi u oblasti integrisanog upravqa-

wa granicom

11. februar, u Centru za obuku „Mitrovo

Poqe“ na Go~u, pripadnici MUP-a izveli

pokaznu ve`bu „Rasina 2009“

17. februar, di-

rektor policije

Milorad Veqo-

vi} i izvr{ni di-

rektor FRO-

NTEKS-a Ilka La-

tinen potpisali

su Radni anga`-

man o uspostav-

qawu operativne

saradwe izme|u

MUP-a Republike

Srbije i Evropske agencije za upravqawe

operativnom saradwom na spoqnim gra-

nicama dr`ava ~lanica Evropske unije

24. februar,

pu{ten u rad

A u t o m a t s k i

identifikaci-

oni balisti~-

ki sistem

(ABIS) u Naci-

onalnom kri-

minalisti~ko-

tehni~kom centru MUP-a Republike Srbije

19. januar, pripadnici @andarmerije

prvi doplivali do bogojavqenskog

krsta u Beogradu i Ni{u

23. januar, odr`ana radionica za izradu

Nacionalnog akcionog plana za borbu pro-

tiv trgovine qudima u Republici Srbiji

26. januar, otvorena nova zgrada Poli-

cijske stanice u Velikoj Plani

4 URADILI SMO U 2009.

3. mart, Dan @andarmerije

25. februar, potpisan Protokol o sara-

dwi MUP-a i Pravnog fakulteta Univer-

ziteta u Beogradu

25. februar, u MUP-u Republike Srbije

otvorena Nacionalna ekspertska radio-

nica o unapre|ewu bezbednosti u oblasti

visoke tehnologije

5 - 7. mart,

{esta godi{-

wa ministar-

ska konfere-

ncija o sara-

dwi u oblas-

ti grani~ne

bezbednosti u

jugoisto~noj

Evropi

8. mart, prva sednica Saveta za borbu

protiv trgovine qudima

23. mart, konferencija „Prevencija

torture u Srbiji“

26. mart, ambasador francuske u Beog-

radu, @an-Fransoa Teral, prisustvovao

pokaznoj ve`bi spasavawa qudi iz ru{e-

vina koja je izvedena u zgradi nekada{-

weg Saveznog MUP-a

26. mart, glavni ha{-

ki tu`ilac Ser` Bra-

merc ocenio je pozi-

tivno saradwu sa mi-

nistarstvom unutra-

{wih poslova i dru-

gim dr`avnim organi-

ma Republike Srbije

30. mart, potpisan protokol o saradwi

grani~nih policija Srbije i BiH u ciqu

unapre|ewa zajedni~ke borbe protiv kri-

minala u jugoisto~noj Evropi

30. mart, odr`ana regionalna ministar-

ska konferencija „Promovisawe pravde

i bezbednosti u jugoisto~noj Evropi“

3. april, predstavnici me|uvladinog

srpsko-ruskog komiteta za trgovinu, eko-

nomsku i nau~no-tehni~ku saradwu, u Be-

ogradu su potpisali sporazum o izuzeci-

ma iz re`ima slobodne trgovine

6. april, iz-

vestilac Evro-

pskog parlamen-

ta za Srbiju,

Jelko Kacin,

~estitao je mi-

nistru Da~i}u i

Vladi Srbije na

realizaciji ma-

pe puta ka viznoj

liberalizaciji

9. april, {est

godina rada Up-

rave za obezbe|e-

we odre|enih

li~nosti i obje-

kata

27. april, ministarska konferencija u

Pragu „Izgradwa migracionog partnerstva“

7. maj, Dan Protivteroristi~ke jedinice

1. jun, otvarawe nove {alter sale Poli-

cijske uprave Novi Sad

2. jun, prezentacija redizajniranog sajta

Ministarstva

7. jun, Dan Ministarstva i Dan policije

proslavqeni na Maki{u

8. jun, sastanak sa ministrom unutra-

{wih poslova Republike Slovenije Kata-

rinom Kresal i potpisivawe Protokola o

readmisiji izme|u ministarstava unutra-

{wih poslova Srbije i Slovenije

9. jun, sa izvestio-

cem Politi~kog ko-

miteta Parlamentar-

ne skup{tine Saveta

Evrope Bjornom fon

Sidovim

10. jun, poseta Saveznoj Republici Ne-

ma~koj. Sastanak sa saveznim ministrom

unutra{wih poslova Nema~ke Volfgan-

gom [ojbleom i parlamentarnim dr`av-

nim sekretarom Saveznog ministarstva

unutra{wih poslova Nema~ke Peterom

Altmajerom

12. jun, poseta Policijskoj stanici Ga-

xin Han i sve~ano otvarawe izgra|ene de-

onice regionalnog puta R-241

13. jun, ministar posetio Policijsku

stanicu Petrovac na Mlavi i prisustvo-

vao centralnoj sve~anosti povodom Dana

op{tine Petrovca na Mlavi

URADILI SMO U 2009. 5

6 URADILI SMO U 2009.

16. jun, poseta Kraqevini [vedskoj, koja

od ^e{ke preuzima predsedavawe Evro-

pskom unijom. Tom prilikom sastatao se sa

ministrom za migracije i politiku azila

Tobijasom Bilstronom, ministarkom pra-

vde Kraqevine [vedske Beatris Ask, dr-

`avnim sekretarom Ministarstva spoqnih

poslova Frankom Belfra`eom i zamenikom

direktora [vedske agencije za me|unaro-

dni razvoj (SIDA), sa kojima je razgovarao na

temu vizne liberalizacije i ispuwenosti

kriterijuma iz mape puta za liberalizaciju

viznog re`ima za Republiku Srbiju

18. jun, radni sastanak na~elnika upra-

va i komandanata jedinica policije koji

u~estvuju u obezbe|ewu Univerzijade i po-

seta operativnom centru PU za grad Beog-

rad u kome je instalirana najsavremenija

oprema i 60 kamera za nadzor gradskih

ulica

25. i 26. jun, u poseti Ruskoj Federaciji,

ministar je imao vi{e bilateralnih su-

sreta i prisustvovao je zasedawu srpsko-

ruskog biznis dijaloga u Moskvi i promo-

ciji Banke Moskva-Beograd

30. jun, u Beogra-

du, Ivica Da~i} i

Evelin Vidmer

[lums potpisali

Sporazumi o po-

licijskoj sara-

dwi i readmisiji,

i Memorandum o

partnerstvu u ob-

lasti migracije

30. jun, ministar Da~i} otvorio disku-

siju na okruglom stolu „Unapre|ewe bez-

bednosne za{tite i polo`aja Roma“

1. jul, poseta Policijskoj upravi u Jago-

dini

7. jul, otvarawe deonice autoputa na Ko-

ridoru 10, od Levosoja do Pre{eva

9. jul, potpisivawe Ugovora o ustupawu

prava na kori{}ewe opreme izme|u Novog

Sada i Policijske uprave u ovom gradu

10. jul, obilazak Kopnene zone bezbed-

nosti, dan posle teroristi~kog napada na

pripadnike `andarmerije

13. jul, sa Havijerom Solanom, visokim

predstavnikom Evropske unije za spoqnu

politiku i bezbednost koji je pozdravio

vidqiv napredak Srbije na evropskom

putu i podr`ao na{u zemqu u procesu

vizne liberalizacije

14, 15. i 16. jul, na jugu Srbije izvedene

akcije otkrivawa i presecawa kanala

krijum~arewa i trgovine qudima, narko-

ticima i oru`jem

15. jul, sastanak u

Briselu sa @akom

Baroom, evropskim

komesarom za pravo-

su|e i unutra{we

poslove i Olijem

Renom, komesarom

za pro{irewe EU.

Vo|eni su razgovori

o predlogu odluke

Evropske komisije

za ukidawe viza gra-

|anima Srbije za

ulazak u dr`ave

Evropske unije

17. jul, sasta-

nak sa premije-

rom Baden Viten-

berga Ginterom

Otingerom

18. jul, poseta policijskoj stanici i

grani~noj policijskoj stanici u Bajinoj

ba{ti

20. jul, ministar Da~i} primio je biv{e

ministre i koministre unutra{wih pos-

lova

26. jul, ministar Da~i} posetio je {ko-

lu prijateqstva humanitarne organiza-

cije „Na{a Srbija“ na Tari. Zajedno sa

pripadnicima @andarmerije, SAJ-a,

PTJ-a, saobra}ajne i kowi~ke policije,

obi{ao je 250 mali{ana, ratnu siro~ad i

decu poginulih i nestalih policajaca,

vojnika i civilnih `rtava rata iz Srbi-

je, Republike Srpske i srpskih enklava

sa Kosova i Metohije

19. avgust, prona|ena zakopana metalna

cisterna sa velikom koli~inom oru`ja, mu-

nicije i minsko-eksplozivnih sredstava

25. avgust,

sastanak sa

{efom UNI-

CEF-a za Sr-

biju Judi-

tom Rajhen-

berg

31. avgust, zajedni~kom akcijom MUP-

a Srbije, Republike Srpske i Federa-

cije BiH li{ena su slobode 24 pripad-

nika me|unarodne kriminalne grupe,

koja je na teritoriji zapadnog Balkana

pripremala i vr{ila najte`a krivi~-

na dela

2. septembar,

sastanak sa

potpredsedni-

kom Vlade i

m i n i s t r o m

spoqnih pos-

lova Lukse-

mburga, @anom

Aselbornom

7. septembar, potpisan revidiran Me-

morandum izme|u MUP-a Republike Srbije

i Misije OEBS u Srbiji

9. septembar, Deveta regionalna minis-

tarska konferencija o ilegalnim migra-

cijama, organizovanom kriminalu, koru-

pciji i terorizmu koja je odr`ana na Brdu

kod Krawa u Sloveniji

15. septembar, regionalna konferenci-

ja u organizaciji norve{kog ministarstva

spoqnih poslova posve}ena viznoj libe-

ralizaciji i regionalnoj saradwi

18. septembar, Dan grani~ne policije

23. septembar, pripadnici multietni~-

ke policije i PS Pre{evo prona{li su

sakriveno oru`je i municiju u ranije is-

kopanom rovu, kod sela Miratovac

2. oktobar, proslava Dana Kriminalis-

ti~ko-policijske akademije

3. oktobar, Ivi-

ca Da~i} je pri-

mio ministra

spoqnih poslova

Slova~ke, Miro-

slava Laj~aka

8. oktobar, ministar Da~i} sastao se sa

novopostavqenim ambasadorom Evropske

komisije Vinsentom De`erom sa kojim je

razgovarao o viznoj liberalizaciji i pos-

ledwoj ekspertskoj misiji Evropske ko-

misije

10. oktobar, poseta Policijskoj stanici

Vrbas

15-17. oktobar, poseta Kipru

19. oktobar, sasta-

nak sa ministrom za

vanredne situacije i

predsednikom ru-

skog dela Me|uvla-

dinog srpsko-ruskog

Komiteta za trgovi-

nu, ekonomsku i nau~-

no-tehni~ku saradwu, Sergejem [ojguom

21. oktobar, sasta-

nak sa novoimenova-

nim {efom misije

OEBS u Srbiji, amba-

sadorom Dimitrio-

som Kipreosom

23. oktobar, obilazak PU Novi Pazar,

PS Tutin i PS za granicu

26-28. oktobar, u okviru radne posete Iz-

raelu, ministar

Da~i} sastao se

sa ministrima i

predstavnicima

iz oblasti unut-

ra{wih poslova

i javne bezbed-

nosti i potpisao

sporazum o poli-

cijskoj saradwi

6. novembar, u Be~u potpisan memora-

ndum o razumevawu i saradwi izme|u Sr-

bije i Austrije

10. novembar, sastanak

sa generalnim direkto-

rom Generalnog dire-

ktorata za demokratiju

i politi~ka pitawa Sa-

veta Evrope, @an Lui

Loranom

12. novembar, ministri Vlade Republi-

ke Srbije potpisali sporazum o saradwi

u oblasti borbe protiv trgovine qudima

16. i 17. novembar, u~e{}e na ministar-

skom forumu u Briselu na temu pravosu|a

i unutra{wih poslova Evropske unije i

zapadnog Balkana

18. novembar, u Parizu potpisan spora-

zum o policijskoj saradwi francuske i

srpske policije

23-25. novmbar, u

@enevi Da~i} je

prisustvovao ot-

varawu Saveta Me-

|unarodne organi-

zacije za migracije

7-11. decembar, pose-

ta Kini i potpisivawe

prvog sporazuma izme|u

dva ministarstva

14. decembar, sastanak sa Robertom Ku-

perom, generalnim direktorom za spoqna

i vojno-politi~ka pitawa Saveta EU

16. decembar, saradwa

OEBS-a i MUP-a je veoma

dobra i o~ekuju se jo{ mno-

go zajedni~kih projekata u

raznim oblastima, zakqu-

~ili su na sastanku minis-

tar Da~i} i generalni se-

kretar OEBS-a Mark-Perin de Bri{ambo

17. decembar, Ivica Da~i} na sastanku sa

ameri~kim glumcem i re`i-

serom Ralfom Fajnsom, re-

kao je da }e MUP podr`ati

wegov film „Koriolan“ jer

je to odli~na prilika za pro-

movisawe Srbije na me|una-

rodnom filmskom tr`i{tu

URADILI SMO U 2009. 7

8 ME\UNARODNA SARADWA

Ministri unutra-

{wih poslova i

pravosu|a EU na

sastanku, 30. novembra u

Briselu usvojili su dopunu

Regulative 539/2001 kojom

se dr`avqani te tri zemqe

stavqaju na „pozitivan

{engenski spisak“, {to

zna~i da }e biti „izuzeti

od obaveze va|ewa viza“ za

zemqe EU, osim Velike

Britanije i Irske. Ova od-

luka ministara EU stupila

je na snagu 19. decembra.

[vedski ministar za mi-

gracije i politiku azila

Tobija Bilstrom i potpre-

dsednik Evropske komisije

@ak Baro zvani~no su saop-

{tili odluku o ukidawu

viza za gra|ane Srbije, Cr-

ne Gore i Makedonije. Kada

je re~ o Kosovu i Metohiji,

setite. Va`no je upoznati

se zakonima, obi~ajima i

tradicijom zemqe koju po-

se}ujete.

Paso{, vize i

drugi dokumenti

^uvajte pa`qivo sve is-

prave koje nosite sa sobom;

napravite kopije paso{a,

voza~ke dozvole, kreditne

kartice, zdravstvenog osi-

gurawa, i dr. Ponesite po-

red same isprave i jednu ko-

piju sa sobom i ~uvajte ih

odvojeno, a jednu kopiju os-

tavite kod osobe od povere-

wa.

Proverite rok va`ewa

va{eg paso{a: mnoge zemqe

govaraju}im dokumentima

potvrdite deklarisanu na-

meru i ciq putovawa, po-

put povratne karte, rezer-

Nemojte sa sobom nositi

sav novac niti druge drago-

cenosti; najboqe ih je osta-

viti u hotelskom sefu. Ni-

kada ne prihvataje da sa so-

bom ponesete torbe ili pa-

kete nepoznatih osoba. Ni-

vacije hotela, pozivnog

pisma i sl.

Bezbednost

Po{tujte zakone zemqe

koju pose}ujete. Izbegavaj-

te u~e{}e u bilo kakvim

demonstracijama ili pro-

testima. Ve}e javne doga|a-

je, poput utakmica, konce-

rata i dr., pose}ujte organi-

zovano i u grupama. Stopa

kriminala se razlikuje od

zemqe do zemqe. Imajte u

vidu da je stopa op{teg

kriminaliteta u Srbiji

ni`a nego u mnogim drugim

dr`avama.

Turisti su uvek i svuda

~esto meta kra|a, razboj-

ni{tva, kra|e dokumenata;

imajte to u vidu, naro~ito

prilikom boravka u resto-

ranima, muzejima, javnom

prevozu, u slu~aju uzimawa

gotovine iz bankomata, na

autobuskim i `elezni~kim

stanicama.

kad ne konzumirajte drogu

niti druga opojna sredstva.

Budite umereni u konzumi-

rawu alkohola i ne remeti-

te javni red i mir. Po{tuj-

te obi~aje i tradiciju zem-

qe u kojoj boravite, budite

tolerantni.

Napravite detaqan plan

putovawa, naro~ito ukoli-

ko planirate da posetite

ve}i broj destinacija. Une-

site podatke o sme{taju i

kontaktima, preko kojih

vas rodbina i prijateqi

mogu prona}i, u slu~aju po-

trebe da sa vama stupe u ve-

zu i ostavite kopije plana

putovawa kod wih. Obave{-

tavajte ih o promenama pla-

na putovawa.

Ukoliko izgubite putnu

ispravu u inostranstvu,

prijavite gubitak isprave

policijskom organu zemqe u

kojoj boravite i zatra`ite

potvrdu o prijavi gubitka.

Sa tom potvrdom, obratite

putuju u zemqe {engenskog

prostora, nisu ukinute gra-

nice niti grani~ne kontro-

le. Grani~ne slu`be zema-

qa {engenskog

prostora imaju

pravo da ne doz-

vole ulazak li-

cima za koja pro-

cene da mogu pre-

dstavqati pre-

twu po bezbed-

nost, zdravqe

ili javni red i

mir, ili licima

kojima je zabra-

wen ulazak, ili

se nalaze na po-

ternici, ili za

koja procene da

imaju nameru da

borave du`e od

90 dana u jednom

bloku od 180 da-

na bez pribavqa-

wa odgovaraju}ih

boravi{nih doz-

vola ili viza sa

rokom trajawa

du`im od 90 da-

na. Po~etak jed-

nog bloka od 180

dana po~iwe da

se ra~una sa pr-

vim prelaskom

{engenske gra-

nice. Na primer,

ukoliko ste pre{li grani-

cu 1. aprila, period od 180

dana isti~e posledweg dana

septembra, a novi blok od

180 dana po~iwe da se ra~u-

na od 1. oktobra. Ukidawe

viza podrazumeva turisti~-

ki boravak u inostranstvu u

trajawu od najvi{e tri me-

seca, u periodu od {est me-

seci i ne predvi|a mogu}-

nost zaposlewa.

Grani~ne policije rade u

va{em interesu, kako bi se

spre~ile ilegalne migra-

cije, trgovina qudima, pre-

kograni~ni kriminal i te-

rorizam. Pomozite im da

efikasno obavqaju svoje

poslove, budite uvek qu-

bazni i odgovorite iskreno

na eventualna pitawa u

pogledu razloga za putova-

we, krajwoj destinaciji i

finansijskim sredstvima

kojima raspola`ete. Gra-

ni~ni slu`benici imaju

pravo da vam zatra`e da od-

ministri su konstatovali

da se ne radi o posebnom

slu~aju, jer tu zemqu, koja

je jednostrano proglasila

nezavisnost, jo{ nisu pri-

znale sve ~lanice.

Saveti za bezbedno

putovawe

Preporu~uje se upoznava-

we sa destinacijom pre po-

laska na put: proverite sa

prijateqima, poznanicima

ili pretra`ite informa-

cije dostupne na internetu

o zemqi koju `elite da po-

zahtevaju da je putna ispra-

va va`e}a najmawe {est me-

seci nakon ulaska na wenu

teritoriju. Proverite da

li imate najmawe jednu pra-

znu stranicu u paso{u na

koju se mo`e uneti pe~at

grani~ne slu`be. Za puto-

vawe u zemqe {engenskog

prostora, dovoqan vam je

paso{, pod uslovom da je u

pitawu nova biometrijska

putna isprava Republike

Srbije.

Ukidawem viznog re`i-

ma za gra|ane Srbije koji

U Evropu - bez vizeSavet ministara unutra{wih poslova i pravde Evropske unije doneo

odluku o ukidawu viza za gra|ane Srbije, Makedonije i Crne Gore.

ME\UNARODNA SARADWA 9

se diplomatsko-konzular-

nom predstavni{tvu Srbije

www.mfa.gov.rs/Srpski/Wor-

ldframe.htm, koje }e vam, po

sprovedenom postupku izda-

ti putni list sa rokom va-

`ewa potrebnim za povra-

tak u Srbiju, a najdu`e do 60

dana. Pre povratka za Srbi-

ju, proverite da li vam je za

zemqe u tranzitu potrebna

viza.

Maloletna lica koja pu-

tuju sama u inostranstvo

potrebno je da uz paso{

imaju i saglasnost oba ro-

diteqa ili starateqa.

Formular za saglasnost

overava se u op{tini ili

sudu. Deca razvedenih rodi-

teqa potrebno je da imaju

saglasnost roditeqa stara-

teqa, kao i pisanu i overe-

nu u sudu ili op{tini sag-

lasnost drugog roditeqa. U

slu~aju da je drugi roditeq

nedostupan ili spre~en da

da saglasnost potrebno je

konsultovati nadle`ni

centar za socijalni rad od

koga se dobija potrebni do-

kument. Mla|a maloletna

lica (deca do 14 godina)

obavezno putuju sa pratio-

cem koji ima ovla{}ewe i

saglasnost roditeqa, ako

roditeqi ne putuju sa wim.

Besplatni evropski broj

poziva za pomo} je 112 i va-

`i u svim zemqama EU i

objediwuje policiju, hitnu

pomo} i vatrogasce.

Po{tujte propise

Uvek po{tujte zakone dr-

`ave u kojoj boravite. Uki-

dawem viznog re`ima za pu-

tovawa u zemqe {engenskog

prostora, nisu se stekli us-

lovi za rad i zapo{qavawe

u EU. Po{tujte sve saobra-

}ajne propise; vozite opre-

zno i napravite pauzu radi

odmora u slu~aju da vozite

du`e od dva sata. Uvek ku-

pite odgovaraju}u kartu za

kori{}ewe sredstava jav-

nog prevoza!

U slu~aju da budete li-

{eni slobode, obavestite

rodbinu ili prijateqe. An-

ga`ujte advokata. Imate

pravo da, ukoliko `elite,

tra`ite od nadle`nih or-

gana dr`ave u kojoj se nala-

zite da obaveste najbli`e

konzularno pre-

dstavni{tvo Srbije. Pone-

site sa sobom kontakt deta-

qe diplomatsko-konzular-

nih predstavni{tava Srbi-

je u zemqi u koju putujete.

Nemojte potpisivati ni-

kakve izjave ili dokumenta

bez pravnog saveta advokata

ili drugog pravnog zastup-

nika, naro~ito ukoliko vam

nije obezbe|en prevod na

jezik koji razumete.

Putovawe

sopstvenim

prevozom

Podse}amo voza~e da pre

putovawa u inostranstvo:

- izvade me|unarodnu vo-

za~ku dozvolu u nekoj od

poslovnica AMSS i da je

nose sa sobom zajedno sa na-

cionalnom voza~kom dozvo-

lom tokom upravqawa vozi-

lom u inostranstvu;

- provere da li im je po-

treban Me|unarodni kar-

ton za osigurawe automobi-

la („zeleni karton“) za zem-

qu u koju putuju;

- izvade u AMSS punomo}

za upravqawe tu|im vozi-

lom u inostranstvu ukoli-

ko nisu vlasnici vozila;

- provere u kojim zemqa-

ma se pla}aju autoputevi, a

gde su besplatni, da vas ne

bi iznenadila cena putari-

ne, kao i uslove za kupovi-

nu viwete - nalepnice koja

slu`i kao dokaz pla}awa

vremenski ograni~enog

prava na kori{}ewe odre-

|enih vrsta puteva.

Preporu~ujemo voza~ima

da se pre polaska na put u

neku od zemaqa EU, na saj-

tu AMSS (www.amss.rs) de-

taqno informi{u o va`e-

}im saobra}ajnim propisi-

ma, tro{kovima puta, ki-

lometra`i i dr. Pre puto-

vawa obavezno proverite

tehni~ku ispravnost va-

{eg vozila!

Novac

Ponesite dovoqno novca

za put: grani~ne slu`be

imaju pravo da vas pitaju za

koli~inu para koju nosite

sa sobom, kako bi utvrdili

da li posedujete dovoqno

finansijskih sredstava za

boravak i povratak. Pone-

site kako gotovinu, tako i

putni~ke ~ekove ili kre-

ditne kartice. Proverite

da li sa va{om kreditnom

karticom mo`ete vr{iti

pla}awe u inostranstvu.

Nemojte sav novac ~uvati

na jednom mestu.

Vodite ra~una

o li~noj

bezbednosti!

Trgovina qudima je jedna

od najprofitabilnijih glo-

balnih kriminalnih aktiv-

nosti posledwih 20 godina,

zajedno sa trgovinom narko-

ticima i oru`jem. Trgovci

qudima mogu biti i mu{-

karci i `ene, a u po~etnoj

fazi naj~e{}e su to osobe

bliske `rtvama. @rtva tr-

govine qudima postaje se

naj~e{}e preko oglasa za

primamqive poslove u

inostranstvu, ili novoste-

~enih poznanika koji obe-

}avaju poslove, brak i bez-

bri`nu budu}nost. Ukoli-

ko ste zainteresovani za

posao u inostranstvu, pro-

verite preko Migracionog

centra u Beogradu (www.mi-

grantservicecentres.org) {ta

je potrebno za zaposlewe u

zemqama EU.

Brinite o va{em

zdravqu

Ukoliko ste na terapiji

koja podrazumeva redovno

uzimawe lekova, ponesite

dovoqne koli~ine leka koji

vam je neophodan, u slu~aju

da se putovawe neplanirano

produ`i. Ponesite kopije

lekarskih nalaza i/ili re-

cepata, ukqu~uju}i i recept

za nao~are ili so~iva uko-

liko ih koristite. U slu~a-

ju potrebe za lekarskom in-

tervencijom, tro{kovi mo-

gu biti izuzetno visoki

ukoliko niste zdravstveno

osigurani. Uzmite zato put-

no zdravstveno osigurawe:

ukoliko ne mo`ete da ga

priu{tite, vrlo je verovat-

no da ne mo`ete da priu{-

tite ni samo putovawe! �

Otvorene granice ka Evropi

Zajedni~ka izjava ministara

Mi, ministri unutra{wih poslova Cr-

ne Gore, Republike Makedonije i Repub-

like Srbije, ~estitamo na{im gra|anima

Odluku o viznoj liberalizaciji.

Ispuwavawem uslova Evropske unije

koji se odnose na kontrolu granica, bor-

bu protiv organizovanog kriminala i ko-

rupcije, unapre|ewe spoqnih odnosa i

po{tovawe osnovnih prava i sloboda

gra|ana, potvrdili smo jasnu pripad-

nost i odre|ewe na{ih dr`ava prema ev-

ropskim integracijama.

Uvo|ewe bezviznog re`ima, koji 19.

decembra stupa na snagu, smatramo sna`-

nim podstrekom u pribli`avawu zapad-

nog Balkana Evropskoj uniji.

O~ekujemo da u {to kra}em roku i gra-

|ani Bosne i Hercegovine i Republike

Albanije, tako|e dobiju podr{ku Evro-

pske unije u procesu liberalizacije viz-

nog re`ima, i u tom smislu nudimo svu

stru~nu podr{ku.

Ukidawem viza na{im gra|anima vra-

}eno je pravo koje pripada ostalim gra-

|anima Evropske unije, omogu}ena slobo-

da kretawa i pripadawa evropskoj poro-

dici.

Potvr|ujemo re{enost da nastavimo sa

razvojem svih vidova saradwe u regionu,

u duhu dobrosusedskih odnosa, me|usob-

nog uva`avawa i zajedni~ke odgovornos-

ti za punu bezbednost na{ih gra|ana.

Ministar unutra{wih poslova Ivica

Da~i} sastao se 19. decembra sa mi-

nistrom policije i pravde Republi-

ke Ma|arske, Imreom Forga{om u Segedinu,

u Republici Ma|arskoj. Ministri su razgo-

varali o statusu Sporazuma o grani~noj kon-

troli izme|u Republike Srbije i Republike

Ma|arske, kao i o Sporazumu o saradwi poli-

cijskih organa, koji je potpisan u martu 2009.

godine.

Na sastanku je razmatran i Sporazum o

spre~avawu i re{avawu problema ilegalnih

prelazaka granice i pitawima vezanim za

ilegalne migracije iz 1978. godine.

Da~i} i ministar pravde Sne`ana Malovi}

prisustvovali su i proslavi i simboli~nom

prelasku grani~nog prelaza Horgo{ - Reske.� Foto TanjugFoto Tanjug

ME\UNARODNA SARADWA10

Unapre|ewe

odnosa sa

Kinom

Ministar unutra{wih

poslova Srbije Ivi-

ca Da~i} boravio je u

vi{ednevnoj, kako je oceweno,

veoma uspe{noj poseti Naro-

dnoj Republici Kini, na po-

ziv ministra za javnu bezbed-

nost te dr`ave Meng \ian-

gxua.

Ministar Da~i} i ministar

javne bezbednosti Republike

Kine Meng potpisali su 8. de-

cembra sporazum o saradwi

Ministarstva unutra{wih

poslova Republike Srbije i

Ministarstva za javnu bezbed-

nost Republike Kine. Ovo je

prvi sporazum koji su dva mi-

nistarstva ikada potpisala.

Tom prilikom Da~i} je izja-

vio da se sporazum, pre svega,

odnosi na razmenu informa-

cija, iskustava i dostignu}a u

domenu tehni~ko-tehnolo{-

kog razvoja policijskih stru-

ktura i zajedni~koj obuci i

usavr{avawu kadrova.

mo politi~kih, nego i odnosa

u svim drugim sferama, kao

{to su ekonomija, kultura,

umetnost, sport, nauka, tehno-

logija, a posebno celokupan

bezbednosni sektor.

Tokom ovog susreta, Ivica

Da~i} se u ime Vlade Repub-

like Srbije zahvalio Repub-

lici Kini na ju~era{wem iz-

lagawu i obrazlo`ewu stava u

vezi sa raspravom pred Me|u-

narodnim sudom pravde u Hagu,

kada je re~ o na{em zahtevu da

se ospori legalnost jednostra-

nog progla{ewa nezavisnosti

Kosova i dodao: - Kao {to zna-

mo, Kina je istupila u korist

Srbije, u korist na{eg stava, a

mi smo, s druge strane, istak-

li principijelnu podr{ku te-

ritorijalnom integritetu i

jedinstvu Kine. Veoma je va`-

no ista}i da je potpredsednik

Vlade i ministar javne bez-

bednosti Republike Kine ot-

voreno rekao da Kina Srbiju

nskontinentalnog kriminala,

trgovine oru`jem, drogom, qu-

dima, ali i u oblasti visoko-

tehnolo{kog kriminala.

U Pekingu, ministar Da~i}

se sastao sa ministrom me|u-

narodnog odeqewa Komunis-

ti~ke partije Kine Vangom, i

jo{ jednom se zahvalio Kini

na principijelnim stavovima

koji se odnose na Kosovo i Me-

-To se prakti~no odnosi na sve

linije rada u na{em Minis-

tarstvu, od borbe protiv orga-

nizovanog kriminala, visoko-

tehnolo{kog kriminala, su-

protstavqawa ilegalnim mi-

gracijama, trgovini qudima,

narkoticima i oru`jem, obra-

zlo`io je ministar Da~i} i

pozvao svog kolegu Menga da

slede}e godine poseti Srbiju.

On je istakao da je ovo izva-

nredna prilika za razvoj ne sa-

smatra svojim glavnim i najpo-

uzdanijim politi~kim par-

tnerom u Jugoisto~noj Evropi.

Ministar javne bezbednos-

ti Republike Kine Meng je u

razgovoru sa ministrom unut-

ra{wih poslova Republike

Srbije istakao prijateqske

odnose dva naroda i dve zemqe.

On je predlo`io da delegacije

dva ministarstva po~nu odmah

razgovore o konkretnoj sara-

dwi u borbi protiv tra-

tohiju i wihovo izlagawe

pred Me|unarodnim sudom

pravde u Hagu, isti~u}i da bi

Srbija svakako bila u neupo-

redivo te`oj poziciji da nije

te principijelne podr{ke

Kine i Rusije u Savetu bezbed-

nosti UN.

U gradu [en`enu, Da~i} se

sastao sa gradskim funkci-

onerima i predstavnicima jav-

ne bezbednosti. Grad [en`en,

u kome sada `ivi 12 miliona

stanovnika, nastao je od ribar-

skog mesta, a za 30 godina dos-

tigao je tre}e mesto po razvi-

jenosti, odmah iza Pekinga i

[angaja. Zamenik gradona~el-

nika [en`ena je obavestio

ministra Da~i}a o planovima

organizovawa 26. univerzija-

de, ~iji }e ovaj grad biti doma-

}in i istakao da ve}i broj do-

seqenika u ovaj grad pre-

dstavqa bezbednosni izazov.

Naglasio je da su zato iskustva

srpske policije u organizova-

wu ovog doga|aja vi{e nego

dragocena.

Ministar Da~i} je istakao

da je Srbija najiskreniji par-

tner Kine i da na{i dobri po-

liti~ki odnosi treba da budu

pra}eni i dobrim ekonom-

skim, kulturnim i policij-

skim odnosima, kao i da }e sr-

pska policija u~initi sve da

sa kineskim kolegama razmeni

iskustva u organizovawu veli-

kih sportskih doga|awa, ali i

u borbi protiv organizovanog

kriminala, terorizma, trgovi-

ne drogom i ostalo.

Zamenik premijera Da~i}

se sastao i sa predstavnicima

najve}e kineske kompanije

„Hua Wei“ koja se bavi teleko-

munikacijama i informacio-

nim tehnologijama i koja sara-

|uje sa 70 odsto svetskih kom-

panija, a ima predstavni{tvo

i u Beogradu. Zamenik genera-

lnog direktora „Hua Wei“, Fi-

lip Juang, izrazio je `equ za

ja~awem saradwe sa srpskim

firmama i zahvalio srpskoj

Vladi na dosada{woj podr-

{ci.

Da~i} je istakao da je sr-

psko tr`i{te spremno na sa-

radwu i sa ostalim kineskim

firmama. On se sastao i sa

predstavnicima Privredne

komore grada [en`ena koji su

zainteresovani za ulagawe u

srpsko tr`i{te.

Zavr{avaju}i posetu, Da~i}

se sastao u [angaju sa zameni-

kom gradona~elnika i dire-

ktorom {angajske policije

Zangom. Oni su se tokom razgo-

vora osvrnuli na potpisivawe

Sporazuma o policijskoj sara-

dwi, koji je Da~i} potpisao sa

ministrom javne bezbednosti

Narodne Republike Kine, ne-

koliko dana ranije u Pekingu.

Zang je naglasio da je Srbija

stari prijateq Kine i da }e

ovaj Sporazum, kao i Da~i}eva

poseta unaprediti saradwu

dva ministarstva.

[angaj, najve}i kineski

grad u kome `ivi 22 miliona

stanovnika, bi}e organizator

najve}eg svetskog sajma EXPO

2010, na kome se o~ekuje 70 mi-

liona qudi. Direktor {angaj-

ske policije je naglasio da }e

obezbe|ewe ovog sajma biti

veliki bezbednosni izazov,

pogotovo kada je me|unarodni

terorozam u pitawu. On je za-

tra`io od ministra Da~i}a

logisti~ku podr{ku policije.

Da~i} je u razgovoru nagla-

sio da su predsednici Srbije i

Kine potpisali dogovor o

strate{kom partnerstvu i is-

takao da je `eqa Srbije da tu

saradwu ja~a na svim poqima.

Kada je re~ o Sporazumu o

policijskoj saradwi, Da~i} je

naglasio da u skoroj budu}nos-

ti treba konkretizovati tu

saradwu i obe}ao kineskom

kolegi podr{ku srpske poli-

cije tokom obele`avawa EH-

RO-a 2010. M. T. S. i S. K.

ME\UNARODNA SARADWA 11

Italijanska donacija MUP-u

Zamenik direktora po-

licije Branislav Mi-

trovi} i ambasador

Italije Armando Varikio

potpisali su 11. decembra, u

Beeogradu, memorandum o

italijanskoj donaciji ra~u-

narske opreme Ministar-

stvu unutra{wih poslova

Republike Srbije.

Armando Varikio nagla-

sio je da je saradwa srpske i

italijanske policije sna`-

na, a potpisivawe memora-

nduma prilika da se poka`e

~vrstina odnosa dveju zema-

qa. Prema wegovim re~ima,

Italija vidi Srbiju kao

partnera s kojim `eli da ra-

zmewuje iskustva i da oja~a

saradwu, istakav{i kao po-

sebno dobar primer policij-

sku saradwu u borbi protiv

trgovine drogom.

Branislav Mitrovi} za-

zahvlio se Vladi Italije,

kao i ministarstvu unutra-

{wih poslova i ambasadi te

dr`ave na jo{ jednoj u nizu

donacija srpskoj policiji. -

Oprema }e nam pomo}i da

ono {to smo teorijski nau-

~ili, jo{ boqe primenimo u

praksi, rekao je Mitrovi} i

podsetio da je italijanska

policija u zna~ajnoj meri

podr`ala uspostavqawe gra-

ni~ne policije Srbije, kao

i da je obu~avala pripadnike

@andarmerije u svojim baza-

ma.

Jedna od uspe{no realizo-

vanih obuka, rekao je Mitro-

vi}, je i obuka iz oblasti

borbe protiv trgovine dro-

gom, koju je organizovalo

Ministarstvo unutra{wih

poslova Republike Italije

na inicijativu rimskog

Centralnog direktorata za

borbu protiv trgovine dro-

gom i Biroa za me|unarodnu

policijsku saradwu itali-

janskog MUP-a. Obuku je

pro{lo 30 stru~waka Upra-

ve kriminalisti~ke poli-

cije, ~iji je domen rada bor-

ba protiv trgovine drogom,

kao i pripadnici Interpo-

la i SBPOK-a. Instruktori

obuke su italijanski poli-

cijski stru~waci sa bogatim

prakti~nim iskustvom na

terenu, koji su polaznicima

kursa predstavili specijal-

nu opremu za presretawe ra-

zgovora mobilne telefonije

i GPS za pra}ewe.

Varikio i Mitrovi} izra-

zili su zadovoqstvo dosa-

da{wim nivoom saradwe u

svim oblastima borbe pro-

tiv organizovanog krimina-

la, kao i budu}im aktivnos-

tima na tom planu. �

Stalan doprinos Srbije bezbednosti u regionu

UBeogradu je 2. i 3. decem-

bra odr`an me|unarodni

skup - Drugi mentorski ser-

vis u okviru projekta „Obra-

zovni sistem upravqawa u ob-

lasti suzbijawa ilegalne tr-

govine hemijskim, biolo{-

kim, radiolo{kim i nuklear-

nim materijalima i oru`jem

u jugoisto~noj Evropi i Kav-

kazu“. Ovaj projekat zajedni~-

ki implementiraju Ujediwe-

ne nacije preko svog tela

UNICRI (Me|uregionalni is-

tra`iva~ki institut Ujedi-

wenih nacija za kriminal i

pravdu) i Evropska komisija,

kao i me|unarodne organiza-

cije EUROPOL, IAEA (Me|u-

narodna agencija za atomsku

energiju), OPCW (Me|unaro-

dna agencija za borbu protiv

hemijskog oru`ja, SECI (Re-

gionalni centar za saradwu u

jugoisto~oj Evropi u oblasti

prekograni~nog kriminala),

WCO (Svetska carinska orga-

nizacija) i dr.

U ovom skupu u~estvovali

su eksperti iz Albanije, Jer-

menije, Bosne i Hercegovine,

Hrvatske, Gruzije, Makedo-

nije, Moldavije, Crne Gore i

Turske, kao i predstavnici

me|unarodnih organizacija.

Tri predstavnika Srbije odr-

`avala su predavawa: Qiqa-

na Rau{ iz Sektora za vanre-

dne situacije, Stojan Sukno-

vi} iz Uprave kriminalis-

ti~ke policije i Marko Mi-

livojevi}, koji je nacionalni

koordinator projekta.

Prisutne je, u ime Vlade i

ministarstva unutra{wih

poslova Republike Srbije,

pozdravio zamenik {efa ka-

bineta ministra unutra-

{wih poslova Vawa Vuki},

koji je istakao da odr`avawe

Drugog mentorskog servisa u

Beogradu samo potvr|uje

spremnost na{e zemqe da ak-

tivno u~estvuje u Projektu

sistema za upravqawe zna-

wem na spre~avawu nelegal-

ne trgovine hemijskim, bio-

lo{kim, radiolo{kim i nuk-

learnim materijama. - Srbija

je posve}ena svim multila-

teralnim sistemima i okvi-

rima za odr`avawe mira i

bezbednosti u svetu, a naro-

~ito programima Ujediwenih

nacija. U tom smislu, sna`no

podr`avamo ispuwavawe oba-

veza koje proizlaze iz akata

Ujediwenih nacija i drugih

me|unarodnih aktera, kako

bi bio uspostavqen efikasan

re`im ne{irewa hemijskog,

biolo{kog, nuklearnog i sva-

kog drugog oru`ja

za masovno uni{-

tavawe, rekao je

Vawa Vuki} u svom

pozdravnom govoru

ekspertima.

Preko svojih

predstavnika na

sastanku u Dubro-

vniku, koji je od-

r`an u junu ove go-

dine, UNICRI je

izrazio zahval-

nost Republici

Srbiji na sna`noj

podr{ci koju daje

ovom projektu i

iskazao veliko

po{tovawe prema

naporima koje na-

{a dr`ava ula`e u

ciqu kontrole i

suzbijawa ilegalne trgovine

hemijskim, biolo{kim, radi-

olo{kim i nuklearnim mate-

rijalima i oru`jem. Pre-

dstavnici ove organizacije

izrazili su `equ da u~estvu-

ju u radu na{eg Nacionalnog

tima, kao i da se slede}i mo-

nitorski servis odr`i u na-

{oj zemqi, tako da ~iwenica

da smo mi bili doma}ini

ovom skupu, predstavqa pri-

znawe aktivnostima na{e

zemqe na ovom planu.

S. K.

Susret

ministara

Prvi potpredsednik

Vlade - zamenik pre-

dsednika Vlade i ministar

unutra{wih poslova Ivica

Da~i} sastao se, 15. decem-

bra u Beogradu, sa bugar-

skim ministrom unutra-

{wih poslova Cvetanom

Cvetanovim.

Ministri su se slo`ili

da je u borbi protiv organi-

zovanog kriminala, potre-

bno unaprediti saradwu po-

licija dveju zemaqa i da mi-

nistarstva unutra{wih

poslova Srbije i Bugarske

po~nu razgovore o potpisi-

vawu novog memoranduma o

saradwi u borbi protiv or-

ganizovanog kriminala, i

korupcije.

Ivica Da~i} istakao je da

su kriminalci dobro pove-

zani i lako prelaze grani-

ce, zbog ~ega je potrebna

jo{ efikasnija saradwa mi-

nistarstava unutra{wih

poslova dveju zemaqa. Cve-

tanov i Da~i} razgovarali

su i otvarawu novih grani~-

nih prelaza i o zajedni~koj

kontroli granice.

Ministri su, nakon razgo-

vora, obi{li bazu Speci-

jalne antiteroristi~ke je-

dinice u Batajnici i pri-

sustvovali pokaznoj ve`bi

pripadnika ove jedinice.

V. ].

Foto Tanjug

Foto Tanjug

Cvetan Cvetanov

12 AKTUELNO

Uspeli smoMediji o ministru

Medijsku eksponiranost ministra Ivice Da~i}a u

dnevnim {tampanim medijima u periodu od januara do no-

vembra 2009. godine pratili smo po objavqenim prilozi-

ma, ~iji je ukupan broj za navedeni period 6512. Od ovog

broja ve}ina priloga je neutralno (6022), zatim pozitiv-

no (307) i najmawe negativno (183).

Najvi{e priloga objavqeno je u Pravdi, Ve~erwim no-

vostima, Blicu i Presu. M.T.S.

Poverewe gra|ana u rad

policije u posledwih

godinu dana poraslo je

za 5%, na osnovu rezultata is-

tra`ivawa „Javno mwewe o

reformama policije u Srbi-

ji“, prezentovanih 2. decem-

bra u Beogradu. Istra`ivawe

je sprovela agencija

„Stratexik marketing“, ok-

tobra ove godine, na repre-

zentativnom uzorku od 1.450

ispitanika. Komparativnu

analizu rezultata istra`iva-

wa u odnosu na isti period

pro{le godine, prezentovala

je Svetlana Logar, direktor

istra`ivawa „Stratexik

marketinga“.

Prezentaciji rezultata is-

tra`ivawa prisustvovali su

ministar unutra{wih poslo-

va Ivica Da~i} i ambasador

Misije OEBS-a u Srbiji Di-

mitrios Kipreos, kao i mno-

gobrojni predstavnici medi-

ja. Istra`ivawe je finansi-

rano sredstvima OEBS-a, a

naru~ilac je Ministarstvo

unutra{wih poslova.

Prema rezultatima istra-

`ivawa, poverewe gra|ana u

Ministarstvo unutra{wih

poslova poraslo je 5% za go-

dinu dana. Stawe bezbednosti

poboq{ano je zahvaquju}i

MUP-u, po mi{qewu 23% is-

pitanika, za 8% u odnosu na

2008. godinu. U pore|ewu sa

prethodnom godinom, 10% vi-

{e gra|ana primetilo je pro-

mene u radu policije - na

znatno boqe smatra 3% vi{e

ispitanika u odnosu na 2008.

godinu, a 5% da su ne{to bo-

qe.

Da je policija adekvatno

obu~ena, mi{qewe je 60%

gra|ana, {to je 6% vi{e u od-

nosu na prethodnu godinu.

Znatno ve}i procenat is-

pitanika - 62% opisalo je

prose~nog policajca u Srbi-

ji, koji je u direktnom kon-

taktu sa gra|anima, sa bar jed-

nim pozitivnim svojstvom

(qubazan, odgovoran, saves-

tan...), nego bar jednim nega-

tivnim - 47%.

Prema istra`ivawu, 85%

ispitanika zna ko je ministar

unutra{wih poslova, a wih

76% wegov rad ocewuje kao

odli~an, vrlo dobar i dobar.

Ve}ina gra|ana - 56%, smatra

da su dovoqno obave{teni

ili vi{e nego dovoqno o radu

ministra unutra{wih poslo-

va.

Kao i pre godinu dana, re-

lativno mali procenat gra|a-

na ima povoqno mi{qewe o

institucijama (izuzetak je

crkva). U atmosferi op{teg

nepoverewa, Ministarstvo

unutra{wih poslova sa 29%

povoqnog mi{qewa i poli-

cija sa 27%, pozicionirane su

me|u institucijama sa vi{im

rangom poverewa.

Jedine institucije o koji-

ma gra|ani imaju pozitivnije

mi{qewe, u odnosu na pre-

shodnu godinu, su Ministar-

stvo unutra{wih poslova

(29% ove godine, za 5% vi{e

nego 2008.) i Ministarstvo za

rad i socijalnu politiku

(4%).

Po re~ima Svetlane Logar,

treba imati u vidu da je is-

tra`ivawe realizovano u go-

dini prili~nog nezadovoq-

stva i pesimizma gra|ana zbog

ekonomske krize, kao i ~iwe-

nice da je mesec dana pre an-

ketirawa gra|ana Srbije,

ubijen francuski navija~.

Me|utim, zna~ajanu ulogu na

kona~ne rezultate istra`i-

vawa, po wenom mi{qewu,

imale su i uspe{no izvedene

akcije hap{ewa ~lanova ne-

koliko organizovanih krimi-

nalnih grupa, neposredno

pred po~etak istra`ivawa.

Kao problem, 47% ispita-

nika navelo je lo{u infor-

misanost o aktivnostima po-

licije, {to je porast od 7% u

odnosu na 2008. godinu. Me|u-

tim, treba ista}i statisti~-

ke podatke koji ukazuju da su u

septembru policijske uprave

prosledile medijima 217 sa-

op{tewa, a u oktobru 285 od-

AKTUELNO 13

Smawen broj napada na novinare

nosno 30% vi{e. Ovo se tuma-

~i ~iwenicom da je Biro za

saradwu s medijima MUP-a, u

saradwi sa OEBS-om, organi-

zovao seminare za obuku na-

~elnika svih 27 policijskih

uprava i wihovih portparola,

oktobra i novembra ove godi-

ne.

Prema rezultatima istra-

`ivawa „Stratexik marke-

tinga“, kao najve}e probleme

koji ugro`avaju bezbednost,

gra|ani Srbije naveli su nar-

komaniju - 48%, kriminal -

46%, korupciju - 26% i nasi-

qe - 15%.

U proteklih godinu dana,

pove}ano je nezadovoqstvo

gra|ana radom saobra}ajne po-

licije za 5%. Zabele`en je i

porast nezadovoqstva ispita-

nika radom pri izdavawu do-

kumenata za 6%.

Nakon prezentacije rezul-

tata istra`ivawa, ministar

unutra{wih poslova Ivica

Da~i} naglasio je da su ispi-

tivawa javnog mwewa veoma

va`na za MUP, jer rezultati

poma`u u odre|ivawu priori-

teta u radu, kako bi se poboq-

{alo poverewe gra|ana, koje

je zna~ajno za rad policije.

Da~i} je istakao da nema

dobro organizovanog dru{tva

bez uspe{ne borbe protiv

kriminala i korupcije, u ko-

joj je uloga MUP-a i policije

nezaobilazna, zbog ~ega treba

adekvatno da se predstavi jav-

nosti. Po wegovim re~ima,

Ministarstvo unutra{wih

poslova mora da bude otvore-

no prema javnosti i medijima,

radi daqeg razvijawa me|u-

sobnog poverewa i komunika-

cije. Ministar Ivica Da~i}

naglasio je da policija mora

da bude obrazovanija, sposob-

Prvi potpredsednik vlade

- zamenik predsednika

Vlade i ministar unutra-

{wih poslova Ivica Da~i}

sastao se 2. decembra u Beog-

radu, sa predstavnicima

OEBS-a, Medijske organiza-

cije jugoisto~ne Evrope (SE-

EMO) i Me|unarodnog insti-

tuta za medije (IPI).

Na sastanku se razgovaralo

o po{tovawu medijskih prava

i sloboda u Srbiji, napadima

na novinare i idejama Minis-

tarstva za unapre|ivawe od-

nosa sa medijima i novinari-

ma.

Predstavnici ovih organi-

zacija izrazili su zahvalnost

Da~i}u na svemu {to je mi-

nistarstvo unutra{wih pos-

lova preduzelo u ciqu za{-

tite novinara i podsetili da

je pro{le godine bilo 138

napada na novinare, dok je ove

godine broj tih napada sma-

wen za 50 odsto.

Oni su, me|utim, ukazali

na nere{ene slu~ajeve kada je

re~ o ubistvima novinara Da-

de Vujasinovi}, Slavka ]uru-

vije i Milana Panti}a, i

predlo`ili ministru Da~i-

}u da iskoristi svoj autori-

tet i pomogne ubrzavawu is-

trage.

Ministar Da~i} istakao je

re{enost Ministarstva da

za{titi novinare i upoznao

svoje sagovornike sa formi-

rawem jedinice koja }e na jav-

nim skupovima {tititi no-

vinare. Tako|e, on je izrazio

spremnost da pomogne u is-

trazi ubistava novinara, ali

je i dodao da su u pomenutim

slu~ajevima podaci predati

tu`ila{tvu.

Da~i} je naglasio da mi-

nistarstvo unutra{wih pos-

lova ima dobru saradwu sa

predstavnicima medija.

Predstavnici delegacije i

Da~i} razgovarali su i o no-

vom Zakonu o informisawu i

postigli saglasnost o tome da

o predlogu novog zakona

treba razgovarati sa pred-

stavnicima me|unarodnih or-

ganizacija i novinarskih ud-

ru`ewa. �

nija, spremnija i opremqeni-

ja od kriminalaca i svih koji

kr{e zakon. On je istakao da

policija ne pripada ni jednoj

politi~koj stranci i da radi

u interesu gra|ana Srbije.

Ambasador Misije OEBS-a

u Srbiji Dimitrios Kipreos

istakao je da rezultati ovogo-

di{weg istra`ivawa potvr-

|uju da policija ostaje jedna

od slu`bi kojoj se najvi{e ve-

ruje. Tako|e, naglasio je da }e

Misija OEBS-a u Srbiji nas-

taviti blisku saradwu sa

MUP-om, u ciqu stvarawa

jo{ modernije, efikasnije i

demokratski ure|ene polici-

je.

V. ].

Pregled krivi~nih dela izvr{enih

nad policijskim slu`benicima

U periodu od avgusta do po~etka decembra , ukupno su po-

vre|ena 143 policijska slu`benika, od kojih je 13 zadobilo

te{ke, a 130 lake telesne povrede. Jedan policijski slu`-

benik podlegao je povredama zadobijenim tokom obavqawa

du`nosti, kada ga je udario automobil kojim je upravqao pi-

jani voza~.

27. septembra 2009. godine, saobra}ajni policajac iz PU

za grad Beograd, Branko Simi} (1968) podlegao je povredama

zadobijenim tokom jula, kada ga je lice pod dejstvom alkoho-

la, prilikom obavqawa slu`bene du`nosti udarilo put-

ni~kim vozilom.

Najvi{e krivi~nih dela nad policijskim slu`benicima

izvr{eno je prilikom uspostavqawa javnog reda. Do ometa-

wa, spre~avawa i napada na policijske slu`benike naj~e{-

}e dolazi u no}nim (od 00.00 do 06.00) i ve~erwim satima

(18.00 do 24.00), dok je najmawi broj ovih krivi~nih dela iz-

vr{en u prepodnevnim satima. Dela su naj~e{}e vr{ena vi-

kendom, a izvr{ioci su uglavnom mu{kog pola (95,5%).

Preko polovine ih je u starosnoj dobi od 19. do 30. godine,

dok maloletni izvr{ioci ~ine oko 6%.

M.T.S.

INTERVJU14

Novi paso{i

sa otiskom prsta

Srbija je ~etvrta evropska zemqa, posle Nema~ke,

Austrije i Francuske, koja je 1. decembra u Centa-

ru za personalizaciju li~nih dokumenata Minis-

tarstva unutra{wih poslova uvela nadgra|eni sistem za

personalizaciju putnih isprava, koji u sebi sadr`i EAC

(Extended Access Control). Pomo}u ovog sistema putna is-

prava, pored postoje}ih podataka o identitetu vlasnika,

sadr`i i otisak prsta, kao i novi inspekcioni sistem za

otkqu~avawe ~ipa paso{a.

Sistem EAC je u rad pustio prvi potpredsednik vlade -

zamenik predsednika vlade i

ministar unutra{wih poslo-

va Ivica Da~i}, koji je rekao

da je po~elo izdavawe putnih

isprava nove generacije i da

su kapaciteti za izdavawe

ove jo{ savremenije biomet-

rijske putne isprave izme|u

7.000 i 8.000 paso{a dnevno.

Ministar Da~i} je istakao

da na{a zemqa mo`da prvi

put ide ukorak sa Evropom, s

obzirom na to da su sve zemqe

Evropske unije od 28. juna

2009. godine, u obavezi da uve-

du ovaj sitem. Po wegovim

re~ima, Srbija se izdavawem

biometrijskih paso{a sa

otiskom prsta svrstala u grupu deset dr`ava u svetu, koje

koriste tu tehnologiju.

Da~i} je precizirao da je do sada izdato vi{e od 1,3 mi-

liona biometrijskih paso{a, a da se procewuje da }e novu

putnu ispravu imati izme|u 2,5 i 3 miliona gra|ana, {to

je pozitivna posledica prvenstveno odluke o ukidawu vi-

za za gra|ane Srbije. On je naglasio je da ukidawe viza za

gra|ane Srbije nije poklon, ve} rezultat svih reformi

koje su sprovedene u posledwih godinu i po dana. On je is-

takao da je to izuzetno kratak period, koji nisu mogle da

prate mnoge druge zemqe.

Jedna od prednosti biometrijskih paso{a sa ugra|enim

otiskom prsta je {to }e weni vlasnici na dr`avnim gra-

nicama zemaqa koje imaju razvijene sisteme za kontrolu

paso{a, mo}i da koriste automatske prolaze odnosno pre-

lazi}e ih bez kontakata sa grani~nom policijom.

V. ].

Slobodan Nedeqkovi}, na~elnik Sektora za analitiku,

telekomunikacione i informacione tehnologije

Izazovi su pred namaSektor za analitiku, telekomunikacione i informacione tehnologije osnovan je krajem septembra

2009. godine, a obuhvata tri uprave - za analitiku, informacione tehnologije, i Upravu za vezu

i kriptoza{titu. Slobodan Nedeqkovi} je prvi na~elnik novoosnovanog sektora, pa smo sa wim

razgovarali o prvim utiscima, ali i na~inu i ciqevima rada Sektora.

[ta vas je motivisalo

da prihvatite ovu fun-

kciju?

Rad u MUP-u predstavqa

izazov, ali i privilegiju, jer

je to prilika da se u~estvuje

u obavqawu poslova od kojih

zavisi egzistencija dr`ave i

gra|ana. To je svakako osnov-

ni motiv.

Koji je prvi korak koji

ste preduzeli po dolasku na

~elo Sektora?

Pre bi se moglo govoriti

o seriji poteza, kao {to je

uvo|ewe novih servisa svim

mobilnim jedinicama na te-

renu, poput dostupnosti po-

dacima iz patrolnih vozila,

pra}ewe svih patrolnih vo-

zila u komandnim centrima

putem GPS ure|aja i geogra-

fsko - informacionog sis-

tema, stvarawe modernijeg i

funkcionalnijeg informa-

cionog sistema, digitaliza-

cija mre`e, {irewe TETRA

mre`e, uvo|ewe savremenih

alata u analitici, sa novim

sistemima pretrage podata-

ka...

Kakvi su Va{i prvi

utisci na novom radnom

mestu?

Veoma povoqni, sa dosta

prostora za unapre|ewe pos-

lovnih procesa.

Da li ste zadovoqni za-

te~enim stawem u pogledu

kadrovske popuwenosti i

stru~ne osposobqenosti?

Kakvi su planovi u tom

pogledu? Da li se planiraju

neke obuke za radnike sek-

tora?

Kadrovska popuwenost u

sedi{tima uprava je zadovo-

qavaju}a. Problem je u ne{-

to lo{ijoj popuwenosti u se-

di{tima podru~nih policij-

skih uprava. [to se ti~e

stru~nosti zaposlenih, po-

drazumeva se da ovako veliki

sistem stvara odli~ne ka-

drove. Problem je {to nema-

mo model da zadr`imo one

najboqe koji lako nalaze bo-

qe pla}ena radna mesta u in-

stitucijama, poput poslov-

nih banaka, gde odr`avaju i

unapre|uju wihove mawe zah-

tevne sisteme. [to se ti~e

obuka, sam sektor planira

obuku svojih zaposlenih u

mnogo ve}em obimu nego do

sada, ali je u isto vreme oba-

veza sektora da zna~ajno

pove}a obuku svih za-

poslenih u MUP-u, ka-

ko bi im pribli`ili

sve prednosti savreme-

nih informacionih

tehnologija i analiti~-

kih metoda.

[ta bi ste identifiko-

vali kao najve}e probleme u

radu?

Upravo sama veli~ina

MUP-a usporava procese. To

je kod ovakvih gigantskih

sistema normalna pojava i na

wu se mora ra~unati. Ne tre-

ba dozvoliti da ova pojava

izazove odustajawe od proje-

kata koji su dokazali svoju

funkcionalnost i isplati-

vost.

Kako ocewujete materi-

jalnu i tehni~ku opremqe-

nost sektora? Koji su pla-

novi u tom pogledu?

Jednom re~ju, solidna. Me-

|utim, nas u sektoru to ne za-

dovoqava. Ako `elimo mo-

dernu i savremenu policiju,

moramo imati i najsavreme-

nije alate koje im stavqamo

na raspolagawe. Po{to se

smatramo servisom policije

i ministarstva unutra{wih

poslova, trudi}emo se da im

to i pru`imo. Ovo je mogu}e

samo stalnim ulagawem u

najsavremeniju opremu i

stru~no osposobqavawe za-

poslenih u Sektoru. Ono

{to moram da istaknem kao

esenciju je da je informaci-

oni sistem MUP-a ubedqivo

najslo`eniji u dr`avi, sa

najve}im brojem razli~itih

zahteva korisnika, a teleko-

munikaciona mre`a MUP-a

je najve}a, posle mre`a ko-

mercijalnih telekomunika-

cionih provajdera.

Kakvi su planovi u vezi

sa saradwom sa drugim or-

ganizacionim jedinicama

MUP-a?

Pre svega, `eleo bih da se

zahvalim kolegama iz svih

organizacionih jedinica

MUP-a na zaista odli~noj

saradwi u protekloj godini.

U 2009. godini smo, zbog

uspe{no obavqenog posla

oko vizne liberalizacije,

najvi{e sara|ivali sa kole-

gama iz Uprave za upravne

poslove i Uprave grani~ne

policije. Da ova saradwa ni-

je bila odli~na, ovaj posao

ne bi bio uspe{no obavqen.

Ono {to `elimo sebi da na-

metnemo kao fokus za idu}u

godinu je intenzivna sara-

dwa sa Upravom kriminalis-

ti~ke policije i Upravom

saobra}ajne policije. @eqa

je da u ove dve uprave, zajed-

ni~kim radom, uvedemo sevi-

se koji }e omogu}iti sve ob-

like dostupnosti informa-

cijama, ~ak i za jedinice u

vozilima ili kolege koji

svoj posao obavqaju na tere-

nu bez vozila.

Kako ocewujete opre-

mqenost Ministarstva

unutra{wih poslova teh-

ni~kom opremom?

Poku{a}u da budem objek-

tivan. Postoje najsavremeni-

ji informacioni sistemi

kojima mogu da se pohvale i

mnogo bogatije dr`ave, ali

je tako|e uo~qivo da neki

delovi MUP-a uop{te ne

poseduju informati~ku op-

remu, dok drugi rade na opre-

mi koja je trebalo da se ra-

shoduje pre vi{e godina. Sve

ovo name}e timu koji vodi

sektor, obavezu da prona|e

re{ewe za prevazila`ewe

prisutnih nedostataka. Mo-

ram samo da primetim da pos-

toje}i buxet ne ostavqa pu-

no prostora za unapre|ewe

informati~ke i telekomu-

nikacione prisutnosti.

Planiramo da kroz me|una-

rodnu saradwu apliciramo

za na{e razvojne projekte i

dobijemo finansijsku podr-

{ku od pristupnih fondova

EU ili kroz bilateralne

sporazume sa drugim dr`ava-

ma.

S. K. i M. T. S.

Slobodan Nedeqkovi}

AKTUELNO 15

Novi zakon za ve}u bezbednostNovi Zakon o bezbednosti saobra}aja stupio je na

snagu 10. decembra 2009. godine. Razgovarali smo sa

generalom Stojadinom Jovanovi}em, na~elnikom

Uprave saobra}ajne policije o novinama koje zakon

donosi

Imaju}i u vidu da se

odre|eni prekr{aji

na putevima ~esto

pojavquju kao uzrok najte-

`ih saobra}ajnih nezgoda,

kao i to da novi Zakon o bez-

bednosti saobra}aja na pute-

vima uvodi nova protivpra-

vna pona{awa, izdvojili

smo slede}e prekr{aje:

- Kori{}ewe telefona,

odnosno drugih ure|aja za

komunikaciju ukoliko nema,

odnosno ne koristi, opremu

koja omogu}ava telefonira-

we bez anga`ovawa ruku za

vreme vo`we (5.000 dinara).

- Antiradari:

� Posedovawe u vozilu

(6.000 - 20.000 dinara i

tri kaznena poena)

� Kori{}ewe (15.000 -

30.000 dinara, {est kaz-

nenih poena i najmawe

tri meseca za{titne

mere zabrane upravqa-

wa motornim vozilom)

� Prodaja i reklamirawe

- privredni prestup

(pravno lice 300.000-

2.500.000 dinara, odgo-

vorno lice 20.000 -

200.000)

- Pojas, u skladu sa prepo-

rukom proizvo|a~a u vo-

zilima na svim sedi{ti-

ma (5.000 dinara).

- U saobra}aju na putu, u

putni~kom, teretnom vozi-

lu i autobusu se mora nala-

ziti odgovaraju}i svetlood-

bojni prsluk (od 60.000 do

600.000 dinara za pravno li-

ce, odnosno 3.000 do 30.000

za odgovornog u pravnom li-

cu, od 10.000 do 50.000 dina-

ra za preduzetnika i 3.000

dinara za voza~a).

- Sedewe deteta mla|eg od

12 godina (osim do tri godi-

ne u bezbednosnom sedi{tu

na propisan na~in) na pre-

dwem sedi{tu, kao i lica

koje je pod uticajem alkoho-

la odnosno psihoaktivnih

supstanci ili koje iz dru-

gih razloga nije sposobno da

upravqa svojim postupcima

(5.000 dinara)

- Dete do tri godine sta-

rosti prevozi se u bezbed-

nosnom sedi{tu, odnosno

korpi, osim u vozilima za

javni prevoz putnika. Dete

se mo`e prevoziti na pre-

dwem sedi{tu, ukoliko se

prevozi u bezbednosnom se-

di{tu korpi, koja je okrenu-

ta suprotno pravcu kretawa

vozila, kada vozilo nema

ili je iskqu~en bezbednos-

ni vazdu{ni jastuk (5.000

dinara).

- Dr`awe deteta mla|eg

od 12 godina u krilu, na pre-

dwem sedi{tu (15.000 -

30.000 dinara, {est kazne-

nih poena i najmawe tri me-

seca za{titne mere zabrane

upravqawa motornim vozi-

lom).

- Nasilni~ka vo`wa je

postupawe voza~a koje je u

gruboj suprotnosti sa pra-

vilima saobra}aja, odnosno,

prilikom koje voza~ ne po-

kazuje obzir prema bezbed-

nosti ostalih u~esnika u sa-

obra}aju. Pored navedenog,

nasilni~ka vo`wa podrazu-

meva i kada voza~ dva ili

vi{e puta pro|e na crveno

svetlo ukoliko nije pro{lo

vi{e od deset minuta, kao i

kada voza~ izvr{i pretica-

we kolone vozila pri ~emu

svojim vozilom prelazi ili

se kre}e po neisprekidanoj

uzdu`noj liniji koja ra-

zdvaja kolovozne trake po

smerovima kretawa (kazna

zatvora od 30 do 60 dana i 15

kaznenih poena,

kao i za{titna

mera zabrane up-

ravqawa motor-

nim vozilom u

trajawu od najma-

we devet meseci,

ukoliko je voza~

prilikom nasil-

ni~ke vo`we

prouzrokovao sa-

obra}ajnu nezgo-

du, predvi|ena je

kazna zatvora od 45

do 60 dana i 17 kaznenih po-

ena, kao i za{titna mera za-

brane upravqawa motornim

vozilom u trajawu od najma-

we deset meseci).

- O{trije kazne za zaus-

tavqawe i parkirawe u tu-

nelu i nepreglednoj krivi-

ni (6.000 - 20.000 dinara i

dva kaznena poena). Novina

je da zaustavqawe pre-

dstavqa svaki prekid kreta-

wa vozila na putu u trajawu

do tri minuta, pri ~emu vo-

za~ ne napu{ta vozilo, osim

prekida zbog pravila kojima

se reguli{e saobra}aj. Sva-

ki prekid kretawa, osim

prekida radi postupawa po

znaku ili pravilu kojim se

reguli{e saobra}aj ili se

ne smatra zaustavqawem,

predstavqa parkirawe.

- Nova mesta na kojima vo-

za~ ne sme da zaustavi i par-

kira vozilo (5.000 dinara):

� fizi~ki odvojene kolo-

vozne trake

� traka za ukqu~ivawe

� zaustavna traka

� `uta traka i tramvajska

ba{tica

� rezervisana parking

mesta i

� na povr{ini na kojoj je

zabrawen saobra}aj.

- Obele`avawe vozila (u

propisanim slu~ajevima)

sigurnosnim trouglom na

odgovaraju}i na~in (u nase-

qu minimum deset metara, a

van naseqa 50 metara) (3.000

dinara).

- Obaveznost kra-

tkih/dnevnih svetala dawu

(3.000 dinara).

- No}u i u uslovima sma-

wene vidqivosti pe{ak ko-

ji se kre}e po kolovozu na

javnom putu van naseqa, mo-

ra biti osvetqen ili ozna-

~en reflektuju}om materi-

jom (kazna od 3.000 dinara,

ukoliko pe{ak sa sobom vo-

di i dete do 12 godina kazna

od 5.000 dinara).

- Voza~ i putnik motocik-

la, mopeda, tricikla i ~et-

vorocikla moraju za vreme

vo`we nositi na glavi za-

kop~anu homologovanu za{-

titnu kacigu, na na~in pro-

pisan deklaracijom proiz-

vo|a~a kacige (kazna od

5.000 dinara).

- Voza~ bicikla, mopeda,

tricikla, odnosno motocik-

la, ne sme da prevozi lice

koje je pod uticajem alkoho-

la, odnosno psihoaktivnih

supstanci ili koje iz dru-

gih razloga nije sposobno da

upravqa svojim postupcima

(kazna za voza~a motornog

vozila od 6.000 do 20.000 di-

nara, kao i dva kaznena poe-

na, dok }e voza~ bicikla mo-

rati da plati 5.000 dinara).

- Prilikom prelaska pre-

ko kolovoza pe{ak ne sme da

upotrebqava mobilni tele-

fon niti da koristi slu{a-

lice na oba uha (3.000 dina-

ra).

Voza~u koji ne upravqa

vozilom savesno bi}e oduze-

ta voza~ka dozvola ako je is-

puwen najmawe jedan od sle-

de}ih uslova:

1) ima 18 ili vi{e kazne-

nih poena

2) ukoliko je pravnosna`-

nom presudom osu|en za kri-

vi~no delo protiv bezbed-

nosti javnog saobra}aja, koje

za posledicu ima smrt lica

3) ukoliko je vi{e od jed-

nom u roku od pet godina

pravnosna`no osu|en za

krivi~no delo protiv bez-

bednosti javnog saobra}aja,

koje za posledicu ima te{ke

telesne povrede drugog lica

4) ukoliko je vi{e od jed-

nom u roku od tri godine

pravnosna`no osu|en za

krivi~no delo protiv bez-

bednosti javnog saobra}aja,

koje za posledicu ima teles-

ne povrede drugog lica ili

imovinsku {tetu.

Predvi|a se kazna zatvora

od najmawe 15 dana, za{tit-

na mera zabrane upravqawa

motornim vozilom od najma-

we osam meseci i 14 kazne-

nih poena za voza~a koji (~i-

nastavak na strani 16

General Stojadin Jovanovi}

Foto Tanjug

16 AKTUELNO

ni jedno od navedenih pro-

tivpravnih pona{awa):

1) upravqa vozilom bez

voza~ke dozvole one katego-

rije kojom upravqa, osim u

slu~aju kada je voza~koj doz-

voli istekao rok va`ewa

2) upravqa vozilom pod

dejstvom alkohola vi{e od

2,00mg/ml, kao i instruktor

vo`we, lice koje nadzire

voza~a sa probnom voza~kom

dozvolom i ispitiva~ na

prakti~nom delu voza~kog

ispita kada u~estvuje u sa-

obra}aju

3) odbije da se proveri

prisustvo u organizmu alko-

hola i/ili psihoaktivnih

supstanci pomo}u odgovara-

ju}ih sredstava (alkometar,

droga test i dr.), odnosno

stru~nom pregledu, kao i

instruktor vo`we, lice ko-

je nadzire voza~a sa pro-

bnom voza~kom dozvolom i

ispitiva~ na prakti~nom

delu voza~kog ispita kada

u~estvuje u saobra}aju

4) je iskqu~en iz saobra-

}aja, a zate~en je u upravqa-

wu vozilom za vreme traja-

wa tog iskqu~ewa

5) upravqa vozilom u vre-

me trajawa iskqu~ewa tog

vozila iz saobra}aja

6) upravqa motornim vo-

zilom, odnosno tramvajem,

za vreme trajawa za{titne

mere, t. j. mere bezbednosti

zabrane upravqawa motor-

nim vozilom

7) se na putu u nasequ kre-

}e brzinom koja je preko 70

km/h ve}a od dozvoqene

8) se na putu van naseqa

kre}e brzinom koja je preko

80km/h ve}a od dozvoqene,

kao i voza~ koji se na putu

van naseqa kre}e brzinom

koja je preko 70 km/h ve}a od

dozvoqene

9) se u zoni „usporenog sa-

obra}aja“ kre}e brzinom ko-

ja je preko 50km/h ve}a od

dozvoqene

10) se u zoni „30“ i zoni

„{kole“ kre}e brzinom koja

je preko 60km/h ve}a od doz-

voqene

11) no}u upravqa vozilom

na neosvetqenom delu puta,

a nema ukqu~eno nijedno

svetlo za osvetqavawe puta

niti predwe poziciono

svetlo

12) ne zaustavi vozilo is-

pred pe{a~kog prelaza na

kome se nalazi najmawe je-

dan pe{ak, kada mu je svet-

losnim saobra}ajnim zna-

kom ili znakom ovla{}enog

slu`benog lica prolaz za-

brawen

13) se ne zaustavi pred

prelazom puta preko `elez-

ni~ke pruge ukoliko je ure-

|aj za zatvarawe saobra}aja

spu{ten ili je po~eo da se

spu{ta, ili ako se daju svet-

losni ili zvu~ni znaci koji

upozoravaju da }e taj ure|aj

po~eti da se spu{ta, odnos-

no da se pribli`ava voz, u

slu~ajevima kada se u vozilu

prevozi dete mla|e od 12 go-

dina, ili upravqa autobu-

som kojim se prevoze putni-

ci, odnosno drugim vozilom

kojim se vr{i javni prevoz

putnika,

14) kao u~esnik saobra}aj-

ne nezgode u kojoj je neko li-

ce zadobilo telesne povre-

de ili je poginulo, ili je

nastala velika materijalna

{teta, nije zaustavio vozi-

lo, t. j. nije obavestio poli-

ciju i ostao na mestu nezgo-

de do dolaska policije i za-

vr{etka uvi|aja

15) instruktor vo`we ko-

ji obavqa prakti~nu obuku

kandidata za voza~e za vreme

trajawa za{titne mere, od-

nosno mere bezbednosti za-

brane upravqawa motornim

vozilom, ili koji je izgubio

pravo upravqawa motornim

vozilom odre|ene kategori-

je, t. j. kome je voza~ka doz-

vola oduzeta.

Ukoliko je voza~ prili-

kom izvr{ewa nekog od na-

vedenih prekr{aja prouzro-

kovao saobra}ajnu nezgodu,

kazni}e se kaznom zatvora

od najmawe 45 dana i 16 kaz-

nenih poena i izre}i }e se

za{titna mera zabrane up-

ravqawa motornim vozilom

od najmawe deset meseci.

Da li i na koji na~in no-

vi Zakon o bezbednosti

saobra}aja na putevima

pru`a ve}u sigurnost sa-

obra}ajnom policajcu to-

kom obavqawa redovnih

poslova?

- Zakon o bezbednosti sa-

obra}aja na putevima se pri-

mewuje od 11. decembra

2009. godine i daje osnovu za

ve}u bezbednost policij-

skim slu`benicima tokom

kontrole i regulisawa sa-

obra}aja.

Na osnovu ovog zakona,

Uprava saobra}ajne polici-

je pripremila je vi{e pod-

zakonskih akata (pravilni-

ka), kojima se bli`e defi-

ni{e na~in postupawa po-

licijskih slu`benika pri-

likom kontrole i regulisa-

wa saobra}aja. Nacrtom

Pravilnika o na~inu postu-

pawa policijskih slu`be-

nika u obavqawu poslova

kontrole i neposrednog re-

gulisawa saobra}aja na pu-

tevima bli`e se defini{u

procedure postupawa poli-

cijskih slu`benika. Odre-

dbe navedenog pravilnika

uskla|ene su sa na~elom

bezbednosti i pru`aju mak-

simalnu sigurnost policij-

skom slu`beniku tokom

kontrole i neposrednog re-

gulisawa saobra}aja.

U odredbama nacrta Pra-

vilnika o znacima koje

u~esnicima u saobra}aju na

putevima daju policijski

slu`benici maksimalno je

ugra|eno na~elo bezbednos-

ti sa aspekta bezbednosti

policijskih slu`benika,

u~esnika koji se kontroli-

{u i ostalih u~esnika u sa-

obra}aju.

Novim zakonom o bezbed-

nosti saobra}aja na putevi-

ma predvi|eno je snimawe

saobra}aja na putu radi pra-

}ewa bezbednosti i proto~-

nosti saobra}aja, pona{awa

u~esnika u saobra}aju, doku-

mentovawa saobra}ajnih

prekr{aja i drugih delika-

ta, odnosno uspostavqawe

video nadzora na najoptere-

}enijim raskrsnicama, uli-

cama kao i va`nijim putnim

pravcima. To samo po sebi

smawuje mogu}nost anga`o-

vawa policijskih slu`be-

nika na mestima koja zbog

gustine saobra}aja nisu bez-

bedna.

Kakvo je trenutno stawe

bezbednosti saobra}aja u

Republici Srbiji?

- Po~etak primene novog

zakona i sna`na medijska

kampawa koja je prethodila

po~etku primene, zna~ajno

su doprineli poboq{awu

stawa bezbednosti saobra-

}aja. Naime, od 1. do 17. de-

cembra 2009. godine, na pu-

tevima u Srbiji dogodile

su se ukupno 2.502 saobra}aj-

ne nezgode u kojima je pogi-

nulo 21 lice, dok je 635 li-

ca povre|eno. U pore|ewu

sa istim periodom 2008. go-

dine, ukupan broj saobra}aj-

nih nezgoda smawen je za oko

20%, broj povre|enih za oko

30%, a broj poginulih lica

za oko 40%. U istom periodu

2008. godine, dogodilo se

preko 3.100 saobra}ajnih

nezgoda u kojima je poginulo

35, a povre|eno oko 900 li-

ca. U prvoj nedeqi primene

novog zakona, od 11. do 17.

decembra 2009. godine, dogo-

dilo se ukupno 894 saobra-

}ajne nezgode, u kojim je po-

ginulo osam, a povre|eno

229 lica.

Kakva je tehni~ko-tehno-

lo{ka opremqenost i

obu~enost saobra}ajne

policije u Srbiji? [ta

treba poboq{ati?

- Za potrebe kontrole i

regulisawa saobra}aja, pri-

padnici saobra}ajne poli-

nastavak sa strane 15

Foto Tanjug

AKTUELNO 17

cije na podru~ju svih poli-

cijskih uprava koriste naj-

vi{e slu`bena vozila sa

obele`jima policije, zatim

vozila bez obele`ja poli-

cije, vozila za uvi|aje saob-

ra}ajnih nezgoda, terenska

vozila i druga.

Od ukupnog broja vozila

sa obele`jima policije,

67% je marke „pe`o 307“,

7% je „fijat punto“, 7%

„zastava 101/55“, 16% „jugo

florida“ i 3% je ostalih, a

od toga je 27% starije, a 73%

mla|e od pet godina.

Patrolna vozila starija

od pet godina su dotrajala,

~esto se kvare, u lo{em su

stawu i ve}i broj nije adek-

vatno opremqen. Postoje}a

oprema na i u vozilima je

dotrajala i u dosta slu~ajeva

neispravna (stalni ili ~es-

ti kvarovi), {to je posledi-

ca neredovnog i neadekvat-

nog odr`avawa, nedostatka

rezervnih delova, nekvali-

tetne opreme i dr.

Vozila bez slu`benih ob-

le`ja policije, mahom iz

Zastavinog programa proiz-

vodwe, stara su preko pet

godina i uglavnom dotraja-

la, a u ve}ini slu~ajeva se

koriste za obavqawe poslo-

Za obavqawe svakodnev-

nih operativnih poslova, u

pogledu stavqawa zahteva

za pokretawe prekr{ajnog

postupka, vo|ewe stani~-

nih evidencija i provere

preko JIS-a MUP-a Repub-

like Srbije, saobra}ajno

policijske ispostave jo{

uvek nisu dovoqno opre-

mqene potrebnom infor-

mati~kom opremom. Posto-

je}a oprema je starije gene-

racije i uglavnom je nedo-

voqne ja~ine i brzine ob-

rade podataka, zbog ~ega je

neophodna wihova zamena

novijom i savremenijom ra-

~unarskom opremom.

Od ostalih ure|aja i op-

reme, koji se koriste pri-

likom kontrole i reguli-

sawa saobra}aja, kao i vr-

{ewa uvi|aja saobra}ajnih

nezgoda, pripadnici saob-

ra}ajne policije koriste

fotoaparate (digitalni

ili klasi~ni), baterijske

lampe „Streamlight“, nese-

sere za uvi|aje saobra}aj-

nih nezgoda i druge opre-

me. Ova oprema je u dobrom

stawu i redovno se kori-

sti, ali je nedovoqna za

optimalan rad saobra}ajne

policije.

[to se ti~e opremawa

policijskih slu`benika

saobra}ajne policije ode-

}om (redovnom uniformom

i prate}om opremom), koja

je neophodna za obavqawe

redovnih slu`benih ak-

tivnosti, u vrlo lo{em je

stawu.

Imaju}i u vidu da je pre-

ma novom Zakonu 52,5% od

ukupno napla}enih nov~a-

nih kazni za u~iwene saob-

ra}ajne prekr{aje namewe-

no za opremawe pripadnika

saobra}ajne policije,

smatramo da }emo u nare-

dnom periodu imati do-

voqno nov~anih sredstava

kako bi adekvatno opremi-

li saobra}ajnu policiju,

novijim i savremenijim

ure|ajima, odnosno siste-

mima za kontrolu brzine

kretawa vozila, alkoholi-

sanosti voza~a, kontrolu

voza~a koji upravqaju pod

dejstvom psihoaktivnih

supstanci, video nadzorom

na putevima i ra-

skrsnicama. Verujemo da

}emo saobra}ajne policaj-

ce opremiti odgovaraju}om

uniformom i prate}om op-

remom, radi {to uspe{ni-

jeg obavqawa poslova saob-

ra}ajne policije na pro-

fesionalan na~in. V. ].

va u naseqenim mestima sa

mawim radijusom kretawa.

Pored navedenih vozila,

pripadnici saobra}ajne po-

licije u kontroli saobra}a-

ja koriste i vozila „presre-

ta~e“, a to su vozila bez

obele`ja policije, raznih

proizvo|a~a i modela, ~ije

performanse i ugra|ena op-

rema omogu}avaju lak{e ot-

krivawe i dokumentovawe

prekr{aja, naro~ito onih

najte`ih, kao {to je preko-

ra~ewe brzine kretawa vo-

obu~avaju. Iskustvo govori

da se ovakvom kontrolom

najlak{e otkrivaju i san-

kcioni{u izra`ena preko-

ra~ewa brzine na autoputu i

drugim va`nijim putnim

pravcima i time poboq{ava

bezbednost saobra}aja.

Tako|e, saobra}ajna poli-

cija koristi u operativnoj

kontroli saobra}aja u toku

letwe sezone motocikle

„BMV“. Tokom ove godine,

za kontrolu i regulisawe

saobra}aja koristili su se

wu uvi|aja

saobra}ajnih

nezgoda, po-

trebno je u

narednom pe-

riodu izvr-

{iti nabavku

novih vozila,

kako bi pri-

padnici sa-

obra}ajne po-

licije mogli

da obavqaju

svoje redovne

aktivnosti.

U ciqu

efikasni je

kontrole sa-

obra}aja i

obezbe|iva-

wa vaqanih

dokaza o ot-

krivenim saobra}ajnim pre-

kr{ajima, a uva`avaju}i

dostignu}a razvijenih evro-

pskih zemaqa i zemaqa u ok-

ru`ewu pri otkrivawu i do-

kumentovawu saobra}ajnih

prekr{aja, saobra}ajna po-

licija je opremqena savre-

menim radarskim ure|ajima,

vrhunskih performansi,

me|u kojima se isti~u la-

serski ure|aji „fama laser

III“ i „T laser III“, koji pri-

padaju posledwoj generaciji

radara, velikog dometa i

u~iniocu, tako i sudiji za

prekr{aje. Tako|e, za kon-

trolu brzine kretawa vozi-

la koriste se i radarski

ure|aji „pro laser III“, „la-

ser kam II“, „Z-25“, „K-15“ i

„multanova F-6“.

Za kontrolu alkoholisa-

nosti voza~a u operativnoj

kontroli saobra}aja i pri-

likom vr{ewa uvi|aja saob-

ra}ajnih nezgoda pripadni-

ci saobra}ajne policije ko-

riste alkometre „dreger

7410“ i „alkokvantum“. Do

sada su alkometri starije

proizvodwe vi{e puta po-

pravqani, a zbog skupih de-

lova popravka je na ivici

rentabiliteta. Usled nere-

dovnog i nedovoqnog nabav-

qawa koli~ina alkometara,

svi alkometri su stalno u

upotrebi i ~esto se kvare.

Od sistema veze, pripad-

nici saobra}ajne policije u

operativnoj kontroli saob-

ra}aja uglavnom koriste

kolske radio stanice koje su

ugra|ene u patrolna vozila,

ali i ru~ne radio stanice.

U skladu sa dinamikom op-

remawa „Tetra“ sistemom,

pripadnici saobra}ajne po-

licije su na saobra}ajnim

sektorima koristili tu mo-

gu}nost komunikacije.

zila, ali i nepropisno pre-

ticawe, prolazak na crveno

svetlo semafora, nekori-

{}ewe sigurnosnog pojasa i

kacige u toku vo`we. Rad sa

ovim vozilima zahteva po-

sebne ve{tine i ~lanovi

patrola koji rade ove poslo-

ve pa`qivo se selektuju i

motocikli u policijskim

upravama u Beogradu, Novom

Sadu, Ni{u, Kragujevcu,

Kraqevu, Pirotu, Po`are-

vcu, U`icu, ^a~ku i [apcu.

Za normalno funkcioni-

sawe pripadnika saobra}aj-

ne policije u operativnoj

kontroli saobra}aja i vr{e-

preciznosti. Specifi~-

nost ove vrste radara je {to

ima integrisanu kameru vi-

soke rezolucije i kvalitet-

ne optike koja, uz odgovara-

ju}i softver, omogu}ava

snimawe i ~uvawe prekr{a-

ja, tj. mogu}nost naknadnog

pokazivawa prekr{aja, kako

Foto Tanjug

OBUKE18

Za borbu protiv

visokotehnolo{kog kriminala

Savetovawe o bezbednosti saobra}aja

U okviru projekta finske vlade

U prvih deset meseci ove godi-

ne dogodile su se 54.553 saob-

ra}ajne nezgode na podru~ju

Republike Srbije, od toga

13.617 nezgoda sa nastradalim

licima. Nastradalo je 19.260

qudi, od kojih je 700 poginulo,

a 18.560 povre|eno.

U pore|ewu sa istim peri-

odom 2008. godine, ukupan

broj saobra}ajnih nezgoda je

smawen za 1,8%, a broj nezgo-

da sa nastradalim licima za

3,0%. Ukupan broj nastrada-

lih lica je smawen za 1,3%,

pri ~emu je smawen broj pogi-

nulih za 70 lica (9,1%) i broj

povre|enih za 176 lica

(0,9%).

Uorganizaciji Minis-

tarstva unutra{wih

poslova Republike Sr-

bije - Uprave saobra}ajne po-

licije i nema~ke Fondacije

„Hans Zajdel“, od 11. do 13. no-

vembra u Vrwa~koj Bawi, od-

r`ano je osmo savetovawe na

temu „Unapre|ewe policij-

skih poslova bezbednosti sa-

obra}aja“.

Ciq ovog me|unarodnog sa-

vetovawa je nastavak procesa

razmene najboqe policijske

prakse u oblasti bezbednosti

saobra}aja, daqe otvarawe na-

{e zemqe prema Evropi i sa-

radwa sa saobra}ajnim polici-

jama zemaqa u okru`ewu i ze-

maqa ~lanica EU.

Zamenik direktora polici-

je MUP-a Republike Srbije

Branislav Mitrovi} pozdra-

vio je u~esnike savetovawa u

ime ministra unutra{wih

poslova i direktora policije,

istakav{i zna~aj razmene is-

kustava sa kolegama iz inos-

transtva, uo~i primene novog

Zakona o bezbednosti saobra-

}aja.

Na~elnik Uprave saobra}aj-

ne policije general Stojadin

Jovanovi} istakao je ovu godi-

nu kao prelomnu za bezbednost

saobra}aja u Srbiji, po dva os-

nova. Usvajawem novog Zakona

o bezbednosti saobra}aja Re-

publika Srbija u~inila je ve-

liki korak ka postizawu orga-

nizovanog sistema upravqawa

bezbedno{}u saobra}aja i ove

godine realizovana prvi put je

organizovana obuka slu`beni-

ka saobra}ajne policije izvan

teritorije Srbije, u Italiji.

General Jovanovi} naglasio

je da novi zakon uvodi zna~ajne

novine kojima se unapre|uje

za{titni sistem i proces up-

ravqawa bezbedno{}u saobra-

}aja na svim nivoima, kao {to

su odredbe o uvo|ewu kaznenih

poena, definisawe pojma na-

silni~ke vo`we, utvr|ivawe

sistema finansirawa bezbed-

nosti saobra}aja, i novine u

radu auto-{kola i stanica za

tehni~ke preglede vozila, od-

redbe o saobra}ajnoj signali-

zaciji, o putevima, o tehni~-

kom regulisawu saobra}aja, o

posebnim merama i ovla{}e-

wima (ure|aji za snimawe sa-

obra}aja i u~esnika u saobra-

}aju, uklawawe nepropisno za-

ustavqenih, parkiranih vozi-

la i td.). Sve odredbe pojedi-

na~no i u celini treba da do-

prinesu stvarawu optimalnih

uslova za uspostavqawe kvali-

tetnog sistema upravqawa

bezbedno{}u saobra}aja i

stvarawu sigurnijeg saobra}aj-

nog okru`ewa za sve u~esnike

u saobra}aju. Po re~ima gene-

rala Stojadina Jovanovi}a, to-

me }e u mnogome doprineti

najsavremenija tehnolo{ka re-

{ewa i oprema, kao {to je Fa-

ma laser III, koji saobra}ajna

policija koristi za kontrolu

brzine kretawa vozila (od

2008) i T-laser (od 2009. godi-

ne).

Rezultati istra`ivawa i

iskustva prezentovana na save-

tovawu, bi}e iskori{}ena u

ciqu efikasnije primene no-

vog Zakona o bezbednosti saob-

ra}aja na putevima, a prikaza-

na primewiva re{ewa ugradi-

}e se u podzakonske akte ~ija je

izrada u zavr{noj fazi. Me|u-

sobni kontakti i razmena is-

kustava doprine}e poboq{a-

wu stawa bezbednosti saobra-

}aja u Srbiji, ali i u drugim

dr`avama.

Osim predstavnika Uprave

saobra}ajne policije, podru-

~nih policijskih uprava i up-

rava u sedi{tu Ministarstva,

na seminaru su u~estvovali

eminentni stru~waci u oblas-

ti bezbednosti saobra}aja iz

zemqe i inostranstva, pre-

dstavnici Ministarstva za in-

frastrukturu, Ministarstva

odbrane, Ministarstva pravde

i Ministarstva prosvete Sr-

bije, Crvenog krsta Srbije,

kao i predstavnici saobra}aj-

ne policije Norve{ke, Belgi-

je, Francuske, [panije, Ita-

lije, Nema~ke, Gr~ke, Bugar-

ske, Turske, Hrvatske, Federa-

cije BiH, Republike Srpske,

Crne Gore, OEBS-a i TIS-

POL-a (Evropska organizacija

saobra}ajnih policija). V. ].

Jedinica za strate{ka

pitawa policije iz Mi-

sije OEBS-a u Be~u, u sa-

radwi sa Misijom OEBS-a u

Srbiji i ministarstvom

unutra{wih poslova Repub-

like Srbije, organizovala je

7. i 8. decembra u Palati

Srbije, u Beogradu, regio-

nalnu obuku o malicioznim

softverima, za stru~wake u

borbi protiv visokotehno-

lo{kog kriminala u Jugois-

to~noj Evropi.

Polaznici obuke bili su

stru~waci Ministarstava

unutra{wih poslova Repub-

like Srbije, Hrvatske, Bos-

ne i Hercegovine, Republi-

ke Srpske i Crne Gore, a

predava~i stru~waci iz

kompanije Mekafi. Ovo je

prvi put da Misija OEBS-a

sara|uje sa privatnim sekto-

rom u edukaciji policijskih

slu`benika u vidu obuke.

Kompanija Mekafi za svoj

agan`man nije uzela nikakvu

nov~anu nadoknadu.

Su{tina obuke je otkri-

vawe metodologija koje ko-

riste kriminalci sveta, ko-

ji se bave visokotehnolo{-

kim kriminalom. S obzirom

na to da je visokotehnolo{-

ki kriminal rastu}i pro-

blem sa negativnim utica-

jem na sve sfere dru{tva,

neophodno je da policijski

stru~waci idu ukorak sa

wim, da mogu da ga prepozna-

ju i otkriju. Zbog toga su

obuke iz ovako specifi~ne

oblasti od posebnog zna~aja

za zemqe Jugisto~ne Evrope,

~ije su specijalizovane jedi-

nice za borbu protiv viso-

kotehnolo{kog kriminala u

razvoju.

Ministarstvo unutra-

{wih poslova Republike

Srbije pru`ilo je svu po-

trebnu logistiku i infra-

strukturu neophodnu za rea-

lizaciju jedne ovako tehno-

lo{ki napredne obuke.

Glavni koordinator obuke

iz Jedinice za strate{ka

pitawa policije OEBS-a u

Be~u, Tim Del Vekijo nagla-

sio je da su policajci - po-

laznici, tokom dvodnevne

obuke, dobili najsve`ije i

najnovije informacije iz

visokotehnolo{kog krimi-

nala. On je rekao da bi Srbi-

ja mogla da postane regio-

nalni centar za obuku iz ove

oblasti i da je u toku reali-

zacija donacije od 30 ra~una-

ra MUP-u Srbije, koji }e se

koristiti za naredne obuke

u borbi protiv visokotehno-

lo{kog kriminala. Po we-

govim re~ima, ciqevi obuke

su da polaznici ste~ene

ve{tine i znawa u borbi

protiv ove vrste kriminala

nastave da razvijaju i prene-

su ih svojim kolegama, kao i

da postanu deo „24/7 mre`e“

- me|unarodna Jedinica za

borbu protiv visokotehno-

lo{kog kriminala u svetu.

V. ].

Biro za strate{ko planirawe sprovodi

drugu fazu projekta finske vlade „Unapre-

|ewe kapaciteta za strate{ko planirawe i

upravqawe u Ministarstvu unutra{wih

poslova“, koja obuhvata me|unarodno akre-

ditovan kurs iz menaxmenta.

Obuka je sprovodena od 14-24. decembra, u

saradwi sa Institutom za liderstvo i me-

naxment (ILM), koji je vode}i institut iz

oblasti menaxmenta u Velikoj Britaniji i

koji podu~ava preko 80.000 polaznika {i-

rom Evrope. Predavawa je odr`avao profe-

sor dr Miodrag Ivanovi}, profesor menax-

menta na Ouklands Kolexu.

Obuka je posebno prilago|ena potrebama

MUP-a, a program podrazumeva 34 ~asa or-

ganizovane nastave iz oblasti: upravqawe

sobom, qudima, informacijama, aktivnos-

tima i resursima. Kandidati su bili u oba-

vezi da do kraja obuke urade mini projekat,

koji }e pokazati nau~ene ve{tine.

Trening je poha|alo 15 rukovodilaca ka-

bineta ministra, Direkcije policije, Sek-

tora unutra{we kontrole, Sektora za va-

nredne situacije, Sektora finansija, qud-

skih resursa i zajedni~kih poslova i Sek-

tora analitike, telekomunikacionih i in-

formacionih tehnologija.

OBUKE 19

Saradwa sa Ministarstvom odbrane

UNastavnom centru

Avala, 29. oktobra

sve~ano su dodeqeni

sertifikati polaznicima

zavr{nog specijalisti~kog

kursa za poligrafske ispi-

tiva~e koji je, u organizaci-

ji Uprave kriminalisti~ke

policije i Uprave za stru-

~no obrazovawe, osposobqa-

vawe, usavr{avawe i nauku

MUP-a Republike Srbije,

realizovan u periodu od maja

do septembra ove godine.

- Ovo je peti ciklus obuke

od 2001. godine, koju sprovo-

de eksperti Ministarstva

unutra{wih poslova, ka`e

Mirko Mateji}, rukovodi-

lac Grupe za kriminalis-

ti~ku psihologiju i poli-

grafska ispitivawa u Upra-

vi kriminalisti~ke poli-

cije u sedi{tu Ministar-

stva, i dodaje da je u ovom de-

lu sveta Ministarstvo unut-

ra{wih poslova vode}i cen-

tar za poligrafsku obuku i

da jedini imamo instituci-

onalno obrazovawe poligra-

fskih ispitiva~a. Do sada

su se kod nas obu~avali po-

ligrafski ispitiva~i iz

vi{e zemaqa biv{e SFRJ, a

ovim posledwim ciklusom

obuke, uspostavili smo sara-

dwu sa Ministarstvom od-

brane i Vojno-bezbednosnom

agencijom, ~ije pripadnike

obu~avamo za obavqawe pos-

lova poligrafskih ispiti-

va~a.

Deo obuke realizovan je u

Nastavnom centru Avala, a

polaznici obuke su dvade-

set radnih dana proveli u

terenskim uslo-

vima {irom Sr-

bije, gde su se se

suo~avali sa re-

alnim situaci-

jama ovog posla.

- Po tome se na{

metod i razli-

kuje od onog koji

se sprovodi u ne-

kim drugim

svetskim cen-

trima, gde se sva

obuka izvodi u

k a b i n e t s k i m ,

{kolskim uslo-

vima, ka`e Ma-

teji}.

Predava~i na

obuci bili su sa-

da{wi, ali i nekada{wi po-

ligrafski ispitiva~i iz

Uprave kriminalisti~ke

policije, istaknuti stru-

~waci u oblasti forenzike,

kao i profesori Krimina-

listi~ko-policijske akade-

mije.

S. K.

za trenere, evaluaciju nasta-

ve i izradu nastavnih plano-

va i programa: Neboj{a Ma-

nojlovi} iz Jagodine, Dragan

Maksimovi} iz Kikinde, Mi-

roslav Ostoji} iz Novog Sada

i Stepa @ivanovi} iz Beog-

rada. Na posledwem realizo-

vanom kursu, grupi trenera se

prikqu~io i Miodrag Petro-

vi} iz Kragujevca. Gosti pre-

dava~i su anga`ovani iz Sek-

tora za vanredne situacije,

Uprave za stru~no obrazova-

we, osposobqavawe, usavr{a-

vawe i nauku i Kriminalis-

ti~ko-policijske akademije.

U simulacijama odnosa sa me-

dijima anga`ovani su novina-

ri iz razli~itih medijskih

ku}a.

Nastavni centar „Avala’’

pru`a idealne uslove za

sme{taj i rad polaznika i

trenera i omogu}ava da se u

prijatnom okru`ewu stvori

idealna radna atmosfera.

Po godi{wem planu Naci-

onalnog trening centra i

Sektora za vanredne situaci-

je, svake godine se realizuju

tri nova kursa na kojima

u~estvovuju svi najvi{i ru-

kovodioci vatrogasno-spasi-

la~kih jedinica iz svih 27

organizacionih jedinica

Sektora za vanredne situaci-

je, MUP-a Srbije. U 2010. go-

dini je planiran i pilot

kurs za operativne rukovodi-

oce na osnovu Nastavnog pro-

grama koji je usvojen ove go-

dine i kome }e tako|e u~es-

tvovati po deset polaznika

operativnog nivoa rukovo|e-

wa.

Ovakav vid obuke po meto-

dama koje se koriste u zemqa-

ma Evropske unije, podi`e

nivo stru~nosti, efikasnos-

ti i standardizuje rad svih

vatrogasno-spasila~kih jedi-

nica na celoj teritoriji re-

publike Srbije, {to i jeste

ciq ovakve vrste obuke.

A. L.

Kursevi za rukovodioce

Uorganizaciji Sektora

za vanredne situacije

i Uprave za stru~no

obrazovawe, osposobqavawe,

usavr{avawe i nauku, u pro-

tekle dve godine u Nastavnom

centru „Avala’’ realizovano

je {est kurseva za organiza-

cione rukovodioce vatrogas-

no-spasila~kih jedinica

(sredwi nivo rukovo|ewa) sa

ukupno 60 polaznika.

Polaznici na kursevima

bili su rukovodioci vatro-

gasno-spasila~kih jedinica

iz svih organizacionih jedi-

nica Sektora. Kursevi su

trajali dve nedeqe, a na wima

je u~estvovalo po deset po-

laznika.

Kursevi su realizovani po

nastavnom planu i programu

koji je kreiran po savreme-

nim andrago{kim metodama.

Nastavni sadr`aj kursa se

sastoji iz dve oblasti: osno-

va rukovo|ewa (uvod u ruko-

vo|ewe, vo|stvo, gra|ewe ti-

ma, komunikacija, motivaci-

ja, etika i vrednosti, plani-

rawe, re{avawe problema,

ure|ivawe vremena, dono{e-

we odluke, upravqawe radom

i stres) i rukovo|ewa vatro-

gasno-spasila~kim jedinica-

ma (organizacioni koncepti,

organizacione aktivnosti,

rukovo|ewe na intervencija-

ma, opasnosti i mere bezbed-

nosti na intervencijama, od-

nos sa medijima, analiza do-

ga|aja, obuka i stru~no usavr-

{avawe, operativne karte,

javne ve`be, visoki objekti,

primena ra~unara i edukacija

gra|ana i dece). Izuzetni re-

zultatu su postugnuti aktiv-

nostima u malim grupama.

Rukovodilac na dosada{-

wim realizovanim kursevima

je bio samostalni policijski

savetnik Aleksandar Lazare-

vi}, na~elnik Nacionalnog

trening centra za vanredne

situacije u Sektoru za vanre-

dne situacije. Predava~i na

kursu su rukovodioci vatro-

gasno-spasila~kih jedinica,

Sektora za vanredne situaci-

je koji su zavr{ili kurseve

Pukovnik Dejan Jankovi} sa ekspertima KTC-a

Polaznici kursa ispred Nastavnog centra „Avala“

KRIMINALISTI^KA POLICIJA20

Svako dete je podjednako va`no

Povodom obele`avawa

dvadesetogodi{wice

usvajawa Konvencije

o pravima deteta, UNICEF

je 20. novembra organizovao u

Beogradu javnu debatu o pre-

dstavqawu dece u medijima i

ulozi medija u izve{tavawu o

deci i wihovim pravima, pod

nazivom „Deca u medijskom

ogledalu“.

Ciq debate je da se ustano-

ve osnovne karakteristike

medijske slike o deci, koli-

ko se po{tuju profesionalni

standardi i prava dece u sr-

pskim medijima, koliko se

mediji pridr`avaju svojih

novinarskih kodeksa i zako-

nodavstva iz ove oblasti i

kako se sankcioni{u eventu-

alne povrede de~jih prava.

Prvi potpredsednik vlade

- zamenik predsednika vlade

i ministar unutra{wih pos-

lova Ivica Da~i} prisus-

tvovao je javnoj debati. Tom

prilikom, istakao je da Mi-

nistarstvo unutra{wih pos-

lova Republike Srbije pos-

ledwih godina veliku pa`-

wu posve}uje blagovremenom

i ta~nom izve{tavwu javnos-

ti o svojim aktivnostima. Na

sajtu Ministarstva postoji

poseban link posve}en deci

i mladima „Deca i polici-

ja“, gde se mogu upoznati sa

svojim pravima i aktivnos-

tima koje sprovodi Minis-

tarstvo.

Ministar Da~i} je nagla-

sio da u MUP-u postoji po-

sebna organizaciona jedini-

ca - Odsek za prevenciju i

suzbijawe maloletni~ke de-

linkvencije koji se bavi de-

com i mladima u sukobu sa za-

konom, kao i to da je ove godi-

ja, koji su odgovorni za za{-

titu prava deteta, ali i wi-

hovu boqu me|usobnu komu-

nikaciju.

U izve{tajima medija u Sr-

biji o deci, dominiraju teme

koje decu prikazuju kao na-

silnike ili `rtve nasiqa,

pokazalo je istra`ivawe

Centra za medije Fakulteta

politi~kih nauka u Beogradu

sprovedeno u periodu od ja-

nuara do septembra 2009. go-

dine. Prema podacima

MUP-a u odnosu na isti pe-

riod 2008, prvih jedanaest

meseci karakteri{e smawe-

we broja krivi~nih dela ma-

loletnika za 9,4%, kao i bro-

ja prijavqenih maloletnih

u~inilaca za 4,4%. V. ].

ne formirana Radna grupa za

koordinaciju aktivnosti na

sprovo|ewu odredbi Konven-

cije o pravima deteta. Pot-

pisan Aneks memoranduma o

saradwi u okviru projekta

„[kola bez nasiqa“, a nas-

|enih ~iwenica i okolnosti

blagovremeno i objektivno

informi{u javnost. Shodno

zakonu ne smeju otkrivati po-

verqive podatke, kako ne bi

ugrozili daqi tok postupka i

ostvarili {tetan uticaj na

ceo mladi nara{taj kao sklon

nasiqu.

Po wegovim re~ima, poli-

cija je tu da uka`e i pomogne

da do drasti~nih slu~ajeva ne

do|e, a ako se oni dogode da

bez razlike za{titi sve ak-

tavqena je i obuka policij-

skih slu`benika za primenu

Zakona o maloletnicima.

- Polaze}i od toga da je

„postupawe u najboqem inte-

resu deteta“ imperativ za sve

profesionalce, pa tako i u

slu~aju izve{tavawa o deci i

mladima moraju biti ispo{-

tovana odre|ena ograni~ewa,

a posebno ona koja predvi|a

Zakon o maloletnicima. Ka-

ko policija naj~e{}e prva

dolazi do saznawa o izvr{e-

nom krivi~nom delu ili pre-

kr{aju u kome mogu u~estvo-

vati deca i mladi, kao `rtve

ili u~inioci, policijski

slu`benici, tek nakon utvr-

dostojanstvo, psihofizi~ki

i socijalni razvoj malolet-

nika, kao i na ugled wegove

porodice. Vrlo je va`no da

mediji dosledno po{tuju ova

pravila u izve{tavwu i sle-

de uputstva profesionalaca

u radu s decom i mladima, a da

se novinari informi{u i sa-

vetuju s wima, jer ~est je slu-

~aj da se zbog senzacionaliz-

ma i neargumentovanog iz-

ve{tavawa pojedinih medija

uporno stvara slika da nasi-

qe me|u mladima prati dra-

sti~an porast, rekao je mi-

nistar Da~i} i dodao da se ne

mo`e na osnovu nekoliko ek-

stremnih primera ocewivati

tere i naglasio da je svako de-

te podjednako va`no, tako da

treba napraviti jasnu razli-

ku izme|u izve{tavawa o do-

ga|aju i kr{ewa prava deteta.

Da~i} je istakao da je Vla-

da Srbije donela niz zakona i

pravnih akata, kao i strate-

gija za ostvarivawe prava de-

ce i rekao da }e Ministar-

stvo unutra{wih poslova bi-

ti UNICEF-ov partner i sa-

radnik koji }e zajedni~kim

radom {tititi prava dece.

U~esnici skupa slo`ili

su se da je potrebno omogu}i-

ti edukaciju novinarima i

predstavnicima ministar-

stava i dr`avnih instituci-

Da bi pomogao novina-

rima u izve{tavawu o te-

mama koje se ti~u dece,

UNICEF je formulisao

{est principa koji su

dati kao smernice za in-

tervjuisawe dece i se-

dam smernica za izve{-

tavawe o deci. UNICEF

se rukovodio ~iwenicom

da izve{tavawe o deci i

mladima nosi posebne

izazove, a u nekim slu~a-

jevima izve{tavawe mo-

`e dovesti decu u opas-

nost od odmazde ili

stigmatizacije. Regio-

nalni savetnik za medije

UNICEF-a Xon Bat ista-

kao je da mediji treba

pa`qivo da odmere pos-

ledice publikovanih in-

formacija o deci, kao i

to da interes deteta tre-

ba da bude iznad infor-

misawa javnosti.

Regionalna

radionica

Uorganizaciji Ministarstva unutra{wih pos-

lova, Ministarstva pravde Republike Srbije i

Kancelarije Ujediwenih nacija za borbu pro-

tiv droge i kriminala (UNODC), u Beogradu je od 24.

do 26. novembra odr`ana radionica za pripremu smer-

nica o instrumentima me|unarodne pravne saradwe u

oblasti borbe protiv trgovine qudima i krijum~are-

wa migranata.

Dr`avni sekretar u MUP-a, Dragan Markovi} otvo-

rio je skup, a me|u u~esnicima radionice bili su pre-

dstavnici policije, sudstva, tu`ila{tva, nacionalnih

koordinatora za borbu protiv trgovine qudima iz ze-

maqa u~esnica projekta i relevantnih me|unarodnih

organizacija.

Ministar unutra{wih poslova prisustvovao je debati

SPECIJALNE JEDINICE 21

Pripadnici SAJ-a obele`ili krsnu slavu Sveti arhangel Mihailo

U slu`bi naroda, u slavu bogaKrsnoj slavi u bazi SAJ-a prisustvovali ministar Ivica Da~i}, direktor

policije Milorad Veqovi} i drugi ugledni gosti. ^in rezawa slavskog kola~a

obavio vladika ba~ki Irinej uz saslu`ewe vladike zahumsko-hercegova~kog

Grigorija i vladike ameri~kog Longina. - Neka vas Bog milostivi ~uva, a vi

~uvajte Srbiju - poru~io ministar Da~i} pripadnicima SAJ-a

Poseta specijalnoj jednici

francuske policije (RAID)

Delegacija Protivteroristi~ke jedinice, na ~elu

sa komandantom potpukovnikom policije Gora-

nom Dragovi}em, posetila je bazu specijalne jedini-

ce francuske policije (RAID), u Parizu. Tokom obi-

laska baze, objekta za ve`bawe taktike upada, stre-

qane, magacina za naoru`awe i tehni~ko odr`avawe

i takti~kih poligona, predstavnici PTJ su se upoz-

nali sa zadacima i na~inom rada ove elitne francus-

ke jedinice. Posle prezentacije obuke i rada fra-

ncuskih specijalaca, oceweno je da treba nastaviti

sa zajedni~kim obukama koje se ve} pet godina reali-

zuju na poligonima u Srbiji, a u kojima u~e{}e uzi-

maju i sve specijalne jedinice iz na{eg regiona.

Unastavnom centru „Kula“,

5. novembra je po~ela ~et-

voronedeqna zajedni~ka

obuka pripadnika Posebne jedi-

nice Uprave policije Crne Gore

i policijskih slu`benika @an-

darmerije. Obuka se realizuje pod

organizacijom i rukovodstvom in-

struktora iz @andarmerije.

Pored polaznika i instruktora ot-

varawu su prisustvovali komandant

Posebne jedinice Uprave policije

Crne Gore Milo{ Vu~ini}, pomo}-

nik direktora za Sektor policije op-

{te nadle`nosti Crne Gore Slavko

Stojanovi}, pomo}nici direktora,

glavni policijski savetnik Miro-

slav Kova~evi}, kao i policijski sa-

vetnik Sa{a Mitrovi} i komandant

@andarmerije, pukovnik dr Bratis-

lav Diki}.

Drugog decembra 2009. godine od-

r`ana je pokazna ve`ba povodom zavr-

{etka ~etvoronedeqne obuke pripad-

nika @andarmerije i Posebne jedi-

nice Uprave policije Crne Gore.

Ve`bi su prisustvovali direktori

policija Republike Srbije i Crne

Gore, Milorad Veqovi} i Veselin Ve-

qovi}. �

Zajedni~ka pokazna ve`ba

Specijalna antiterori-

sti~ka jedinica (SAJ)

obele`ila je 21. no-

vembra svoju krsnu slavu Sve-

ti arhangel Mihailo. Sve~a-

nosti u bazi jedinice u Bataj-

nici i rezawu slavskog kola-

~a prisustvovali su najvi{i

rukovodioci MUP-a Repub-

like Srbije, crkveni veliko-

dostojnici i druge visoke

zvanice i gosti. Svojim pri-

sustvom, slavu su uveli~ali

prvi potpredsednik Vlade -

zamenik predsednika Vlade i

ministar unutra{wih poslo-

va Ivica Da~i}, direktor po-

licije Milorad Veqovi}, za-

menik direktora policije

Branislav Mitrovi}, na~el-

nik Sektora za vanredne si-

tuacije Predrag Mari}, ko-

mandant Protivteroristi~-

ke jedinice potpukovnik Go-

ran Dragovi} i drugi gosti.

^in rezawa slavskog kola-

~a obavio je vladika ba~ki

Irinej, uz saslu`ewe vladi-

ke zahumsko-hercegova~kog

Grigorija i vladike ameri~-

kog Longina.

^estitaju}i slavu pripad-

nicima SAJ-a i obra}aju}i se

prisutnima, ministar Da~i}

se najpre zahvalio vladikama

na prisustvu i rekao da poli-

cija i wene elitne jedinice

rade posao koji je od op{teg

dru{tvenog zna~aja.

- Ova policija i ova Speci-

jalna antiteroristi~ka jedi-

nica upravo se bori za to da

vlada mir me|u qudima, da

nema nasiqa i kriminala, re-

kao je ministar i istakao da

postoji re{enost da Srbija

bude mirna dr`ava, u kojoj }e

tokovi ilegalne trgovine

narkoticima, oru`jem i qu-

dima biti prese~eni, a koru-

pcija i delovawe organizova-

nih kriminalnih grupa spre-

~eni.

Obele`avawe krsne slave

ove elitne jedinice je i pri-

lika da se setimo onih koji

su dali `ivote obavqaju}i

du`nosti {irom Srbije,

naglasio je ministar Da~i}

i podsetio da je u posledwih

20 godina skoro 1.000 pri-

padnika MUP-a izgubilo

`ivot obavqaju}i radne za-

datke.

Vladika zahumsko-herce-

gova~ki Grigorije u svom ob-

ra}awu slavqenicima i gos-

tima je, izme|u ostalog, ka-

zao i slede}e: „Vidimo da u

na{em narodu postoje mladi

i zdravi qudi koji }e na}i

uvek nekog komandanta,

sli~no ovom va{em, koji }e

znati da ka`e „Stojmo pravo,

stojmo pred Bogom, stojmo

pred pravdom i pred isti-

nom“ i to }e biti prava po-

beda. I uvek }e pobediti do-

bro, i uvek }e pobediti do-

bri i zdravi qudi, kao {to

ste vi“. D. Xami}

SA SVIH STRANA 22

Maraton „Zemqa“Hazama Sigemi, poznatiji

kao Hazama Kanpei, ko-

mi~ar je i glumac iz

Osake koji je ove godine zapo-

~eo svoj Maraton „Zemqa“

(Earth Marathon), dug 36.000 ki-

lometara.

Kanpei je planirao da jedri-

licom pre|e 16.000 kilometa-

ra, a kada je na kopnu svakod-

nevno da tr~i 10 sati. To je deo

kampawe za kandidaturu Tokija

za Olimpijske igre 2016.

Tokio je tu trku izgubio, jer

}e doma}in Olimpijade 2016.

godine biti Rio, ali je Hazama

nastavio svoj maraton preko

ameri~kog kontinenta do Ev-

rope, pa i do Srbije.

Ovoga {ezdesetogodi{waka,

koji za sebe ka`e da je ~ovek sa

vizijom, a na ovom dugom, dugom

putu `eli da pretvori nevero-

vatan san u realnost i time do-

da jo{ jednu stranicu svojoj ne-

verovatnoj `ivotnoj kwizi,

koji `eli da tr~i i jedri ce-

lom planetom Zemqom iz dana

u dan, po 30 miqa sa jednim jed-

nostavnim ciqem da se nakon

30 meseci na|e na mestu odakle

je ovaj ~udesan maraton i po-

~eo, naneo je put u Ni{.

Dok su obilazili znameni-

tosti grada na Ni{avi, iz wi-

hovog vozila je nestala skupo-

cena oprema koja im je omogu-

}avala direktnu satelitsku ve-

zu preko koje svakodnevno pre-

nose putopise iz raznih grado-

va koje obilaze na svom putu,

svetskim televizijskim ku}a-

ma koje sa velikim interesova-

wem prate „Maraton Zemqa“ i

do`ivqaje Hazame Sigemi.

Po alarmirawu Policijske

uprave u Ni{u i prijemu oba-

ve{tewa o ovome, policijski

slu`benici u narednih par sa-

ti prona{li su trojicu Ni{-

lija koji su kamenom razbili

staklo na Hazaminom vozilu i

Akcija spasavawa

No} izme|u {estog i sed-

mog novembra bila je

veoma dramati~na na

teritoriji op{tina U`ice,

Po`ega, Ariqe, Sjenica, Vra-

we i Prijepoqe. Ekipe Sekto-

ra za vanredne situacije MUP-

a Srbije intervenisale su i u

akciji spre~avawa izlivawa

reke \etiwe u U`icu, u kojoj

je u~estvovalo 70 pripadnika

vatrogasno spasila~kih jedi-

nica Odeqewa za vanredne si-

tuacije u U`icu, 50 policajaca

Policijske uprave i oko 100

gra|ana.

Zbog dugotrajnih i obilnih

padavina, velika koli~ina vo-

de zajedno sa otpadnim materi-

jalima nagomilala se na brani

na \etiwi kod U`ica, pa je

postojala opasnost da se reka

izlije i ugrozi grad. Uspe{-

nim timskim radom voda je za-

dr`ana u koritu. Samo na neko-

liko mesta nasip je popustio,

ali je brzo popravqen.

Tokom no}i, zbog nabujale

reke Rzav u Ariqu vatrogasci

spasioci evakuisali su 15 sta-

novnika iz ugro`enih doma-

}instava, me|u kojima je bilo

starijih qudi i dece. Svi su

sme{teni u zgradu osnovne

{kole, a dom zdravqa im je

pru`io medicinsku pomo}.

Zbog zaga|ewa gradskog vodo-

voda, u pomo} su poslate cis-

terne sa pija}om i tehni~kom

vodom iz vatrogasno spasila~-

kih jedinica i komunalnih

preduze}a, da bi se pomoglo ug-

ro`enom stanovni{tvu. Kod

Po`ege bila je ugro`ena jedna

hladwa~a, ali su postavqeni

nasipi. U akciji odbrane od

poplave u~estvovale su vatro-

gasno spasila~ke jedinice iz

Po`ege i ^a~ka. U Sjenici je

poplavqeno oko 50 doma-

}instava, a bila su ugro`e-

na i okolna sela. Ekipe su

u Novom Pazaru ispumpa-

vale vodu iz ugro`enih ob-

jekata, kao i na teritoriji

op{tina Prijepoqe i

Priboj, gde je tako|e do{-

lo do izlivawa reke Lim.

U op{tini Nova Varo{

pojavila su se klizi{ta,

koja su ugrozila stanovni-

ke dvadesetak ku}a u tom

kraju, ali su postavqawem

drena`nih cevi za odvod

vode, klizi{ta zaustavqe-

na do nekog trajnijeg re{e-

wa.

Sve vreme su bile u pri-

pravnosti vatrogasno spa-

sila~ke jedinice sa sused-

nih teritorija, a i odr`avana

je stalna veza sa meteorolo{-

kom slu`bom Srbije. Poginu-

lih i povre|enih spasilaca i

gra|ana nije bilo, a materijal-

nu {tetu utvr|uju nadle`ni

op{tinski organi.

D. Don~evski

U susret gra|anima ZmajevaGra|ani Zmajeva, Ravnog Sela i Ba~kog Dobrog Po-

qa od 7. decembra 2009. godine, mogu da izvade nove

li~ne karte i putne isprave i u Policijskom odeqewu

u Zmajevu. Ova novina zna~ajno }e rasteretiti kapaci-

tete za izdavawe li~nih karata i paso{a u Policij-

skoj stanici u Vrbasu i olak{ati gra|anima ove op-

{tine izradu novih li~nih dokumenata.

Sajam kwiga

UBeogradu je od 26. okto-

bra do 1. novembra 2009.

godine odr`an 54. sajam kwi-

ga. Ministarstvo unutra-

{wih poslova Republike Sr-

bije pojavilo se sa izdawima

kwiga u ciqu prezentovawa

Ministarstva unutra{wih

poslova, reforme policij-

skog obrazovawa i tra-

nsformacije Sredwe {kole

unutra{wih poslova u Cen-

tar za osnovnu policijsku

obuku. Na zajedni~kom {tan-

du MUP-a predstavili su se

Kriminalisti~ko-policij-

ska akademija i Centar za os-

novnu policijsku obuku iz

Sremske Kamenice, kao i iz-

dava~ka delatnost Ministar-

stva unutra{wih poslova.

J. O. i S. M.

oduzeli dva ra~unara i kamere

koje su odmah nakon toga proda-

li. Policijski slu`benici su

u rekordnom vremenu vratili

nestalu opremu i omogu}ili

nesmetan put daqe.

I pored ovog doga|aja, Haza-

ma Sigemi nastavio je svoj ma-

raton, a svoje utiske iz Ni{a i

re~i zahvalnosti podelio je na

svom sajtu sa velikim brojem

obo`avalaca. Najtoplijim re-

~ima zahvalnosti Policijskoj

upravi u Ni{u obratila se i

Ambasada Japana u Republici

Srbiji.

L. Pavlovi}

SPORT 23

Ministarstvo unutra{wih poslova Republike Srbije. Biro za saradwu s medijima. Adresa: Bulevar Mihajla Pupina 2,

11000 Beograd. Telefon: 011/3008205, faks: 011/3139782. E-mail: policijadanas@mup.gov.rs. Priprema i {tampa:

„[tamparija Borba“, Beograd, Kosovska 26. Tira`: 6.500 CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd.

POLICIJA danas, ISSN 1821 - 1879 - Policija danas, COBISS.SR-ID 16766444.

Uru~ene medaqe i priznawa najuspe{nijim ekipama i takmi~arima IPSC Saveza Srbije

Nosilac

majstorskog

zvawa

Du{an Kajtez, policij-

ski slu`benik PU

Pan~evo, radi na pos-

lovima stalnog de`urstva i

intervencija. On je aktivni

sportista borila~kih ve{-

tina, koji je svoju sportsku

karijeru nastavio i nakon za-

vr{ene Sredwe {kole unut-

ra{wih poslova u Sremskoj

Kamenici.

Kajtez je nosilac majsto-

rskog zvawa u Xiu-xici 1.

dan. Od 2005. godine aktivan

je ~lan kluba borila~kih

ve{tina „Mladi policajac“ u

Sremskoj Kamenici. U svojoj

sportskoj karijeri ostvario

je slede}e rezultate:

- 2007. godine na Junior-

skom dr`avnom prvenstvu u

Novom Sadu osvojio je prvo

mesto

- 2008. godine na Junior-

skom dr`avnom prvenstvu u

Temerinu osvojio je tre}e

mesto

- 2008. godine na turniru u

Temerinu u juniorskoj selek-

ciji drugo mesto

- 2009. godine na turniru u

Temerinu u kategoriji 71kg

osvojio je prvo mesto.

Iako u Pan~evu nema kluba

za borila~ke ve{tine wego-

ve kategorije, Du{an ima re-

dovne fizi~ke i kondicione

pripreme i nastavqa da u~es-

tvuje na takmi~ewima. �

U bazi Specijalne antiteroristi~ke jedinice u Batajnici 14. novembra 2009. godine odr`ano atraktivno

takmi~ewe snajperista III DELTA DYNAMIC SHOOTING

Strelci na visini zadatkaTakmi~ilo se 15 snajperista i pet ekipa, koji su pucali u mete na daqinama od 100 do 300

metara. O pobednicima su odlu~ivale nijanse. Medaqe su „pokupili“ doma}ini takmi~ewa

iz SAJ-a. Kori{}eni su fabri~ki modeli pu{aka i inovacije ru~ne izrade

Po lepom i sun~anom da-

nu 14. novembra 2009.

godine, tre}u godinu

zaredom u bazi Specijalne an-

titeroristi~ke jedinice u Ba-

tajnici odr`ano je takmi~ewe

u preciznom pucawu iz pu{ke

slobodnog izbora, pod nazivom

III DELTA DYNAMIC SHOO-

TING. Na ovom jedinstvenom

nadmetawu takve vrste u na{oj

zemqi, takmi~ilo se 15 takmi-

~ara podeqenih u 5 ekipa. Dve

ekipe su ~inili pripadnici

Specijalne antiteroristi~ke

jedinice MUP Republike Sr-

bije - DELTA I i DELTA II, a os-

tale su bile ekipe sportskih

strelaca: NAISSUS, MU[ i

VARMINT. Za ekupu NAISSUS

nastupao je i Qubi{a Mom~i-

lovi}, na{ poznati {ampion u

prakti~nom pucawu IPSC, ina-

~e pripadnik Jedinice za za{-

titu MUP-a Republike Srbi-

je, dok je Branislav Vukadino-

vi} iz Uprave policije za grad

Beograd bio u sastavu ekipe

VARMINT.

Takmi~ewe se odvijalo u po-

jedina~noj i ekipnoj konkure-

nciji u tri discipline:

- 100 metara, 5 metaka za

normirano vreme od 45 sekundi

- 200 metara, 5 metaka za

normirano vreme od 60 sekundi

bru 308 i optikom Bushnell

„Trophy“ uve}awa 1,5-6x40.

Na vatrenoj liniji na{lo se

i nekoliko vrhunskih pu{aka

izra|enih posebno za ovu vrstu

takmi~ewa, baziranih na sis-

temu Mauser u kalibrima 308 i

8h57 mm, sa optikom Nikon

„Monarch“ uve}awa 6-24h50.

Na kraju takmi~ewa, posle

sabranih rezultata, u ekipnoj

konkurenciji trijumfovali su

doma}ini, pripadnici SAJ-a:

1 . mesto - DELTA I (Goran

Stojanovi}, Dalibor Pjevac,

Gojko Aranitovi}), 423 krugo-

va (od maksimalnih 450),

2. mesto - NAISSUS (Zoran

Stamenkovi}, Qubi{a Mom-

~ilovi}, Neboj{a Memare-

vi}), 390 krugova,

3. mesto - DELTA II (Alek-

sandar Zafirovi}, Bojan Ne-

nadovi}, Dragan Novakovi}),

390 krugova.

I u pojedina~noj konkure-

nciji dominirali su doma}i-

ni:

1. mesto - Goran Stojanovi},

SAJ, 148 krugova (od maksi-

malnih 150)

2. mesto - Dalibor Pjevac,

SAJ, 139 krugova

3. mesto - Qubi{a Mom~i-

lovi}, NAISSUS, 138 krugova

D. Xami}

- 300 metara, 5 metaka za

normirano vreme od 90 sekun-

di.

Strelci su ga|ali u standar-

dnu kru`nu metu dimenzija

50h50 cm, a pobednici su bili

oni takmi~ari i ekipe koji su

ostvarili najvi{e krugova

zbirno u sve tri discipline. U

predtakmi~ewu strelci su

imali probnu seriju, vremen-

ski ograni~enu na 60 sekundi, u

kojoj su mogli da ispale neog-

rani~en broj metaka. Op{ti

utisak je da su svi takmi~ari

ostvarili odli~ne rezulate i

visoku preciznost pogodaka,

ali je za titulu pobednika

ipak bila odlu~uju}a vrhunska

pripremqenost pripadnika

SAJ-a.

Na streli{tu su se mogli

videti izuzetno kvalitetni

primerci fabri~kih snajper-

skih pu{aka, ali i zanimqive

inovacije ru~ne izrade. Pri-

mera radi, pobedni~ka ekipa

DELTA II ga|ala je iz slu`be-

nih pu{aka finske proizvod-

we SAKO TRG-22 i TRG-42 u

kalibrima 308, 300 Win. Mag-

num i 338 Lapua Magnum, opre-

mqene opti~kim ni{anima

Schmidt&Bender 3-12x50 PMII,

dok su ~lanovi ekipe Varmintm

ga|ali iz kvalitetne pu{ke

„Zbrojovka“ VARMINT u kali-

Deset godina najboqiTradicionalno godi{we uru-

~ivawe priznawa najuspe{nijim

ekipama i takmi~arima u Ligi

prakti~nog streqa{tva IPSC

Saveza Srbije za 2009. godinu,

odr`ano je 14. novembra u bazi

Specijalne antiteroristi~ke

jedinice u Batajnici. Razloga za

okupqawe ba{ na ovom mestu

ima nekoliko. Pre svega, Klub

prakti~nog streqa{tva „Delta“

jedan je od utemeqiva~a ovog at-

raktivnog streqa~kog sporta u

na{oj zemqi i ve} dugi niz godi-

na osvaja najvi{a priznawa na

doma}im i inostranim takmi~e-

wima.

I ovog puta se pokazalo da

{kola prakti~nog streqa{tva

SAJ-a i daqe nema premca u na-

{oj ligi, ali da ih uspe{no pra-

te i takmi~ari iz drugih ekipa u

kojima ima pripadnika MUP-a.

Ove godine ~lanovi kluba „Del-

ta“, koje ~ine pripadnici Spe-

cijalne antiteroristi~ke jedi-

nice, osvojili su desetu uzastop-

nu titulu ekipnog prvaka dr`a-

ve u kategoriji STANDARD. U

istoj kategoriji ekipa Odreda

@andarmerije iz Beograda zauze-

la je 5. mesto.

U kategoriji PRODUKCIJA

- ekipno, zlatne medaqe oko vra-

ta opet su oka~ili „sajovci“ iz

KPP „Delta“, koji su iza sebe

ostavili ekipe „MU[“ i „Grom

1“, 7. mesto su zauzeli takmi~ari

ekipe „NI[ 92“, za koju nastu-

paju pripadnici PU Ni{, dok se

Odred @andarmerije iz Ni{a

plasirao na 9. mesto.

U pojedina~noj konkurenciji

u kategoriji STANDARD prvi je

pripadnik @andarmerije Marko

\ukovi}, koji je ve} nekoliko

godina u samom vrhu lige, drugi

je Kuveqi} Du{an iz KPP

„Delta“, a wegov klupski drug

Novica Miladinovi} zauzeo je 5.

mesto.

I u kategoriji PRODUKCI-

JA - pojedina~no dominirali su

pripadnici MUP-a: Glavowi}

Dalibor iz KPP „Delta“ osvo-

jio je srebrnu medaqu i 2. mes-

to, „bronzu“ je oka~io Neboj{a

Jankovi}, a 4. i 5. mesto zauze-

li su tako|e ~lanovi „Delte“ -

Goran Stojanovi} i Vladan

Mirkovi}.

D. Xami}

- Veifang, 14. novembar - Rezbarena ko{tica breskve, od

koje je napravqen minijaturni brod. Umetnost ovog re-

zbarewa poti~e iz perioda dinastije Song (960 - 1279).

Moskva, 20. novembar - Xinovska skulptura

vinske boce ispred prostorija u kojima se od-

r`ava prva svetska ministarska konfere-

ncija o bezbednosti na putevma, kao deo kam-

pawe protiv alkoholizma voza~a.Tajvan, 12. decembar, Plesa~ice na

probi za nastup

- Kopenhagen, 11. decembar - Statua

ratnika Masai u ledu ispred cen-

tra UN, gde se odr`ava konfere-

ncija o klimatskim promenama.

Masai su narod u Keniji, ~iji su

`ivoti ugro`eni klimatskim pro-

menama.

Fo

to

Ta

nju

g

Tibet, 3. novembar - jedinstveni

pejza`i tibetanske oblasti Zanda.

- Kingdao, 11.

decembar - tre-

ning delfina za

nastupaju}i no-

vogodi{wi {ou

program

- Beograd, 11. decembar - Policijsko vozilo u Uli-

ci Kneza Milo{a. Na snagu je stupio novi Zakon o

bezbednosti saobra}aja, ali policija do Nove go-

dine ne bele`i kaznene poene, ve} samo opomiwe

voza~e i napla}uje kazne. Od 1. januara po~iwe bo-

dovawe, jer tada na snagu stupa novi Zakon o pre-

kr{ajima.

- Jangzou, 9. decembar - svetle}i novogodi{-

wi ukrasi na istoku Kine

-

Kopanhagen, 7-8. decembar - gigantski modeli zemqine

kugle bili su izlo`eni na trgovima, kao opomena u~es-

nicima najve}e klimatske konferencije UN, na kojoj je

u~estvovalo vi{e od 100 svetskih lidera.